ХАЈДЕМО У СПЕЦИЈАЛНЕ РЕЗЕРВАТЕ ПРИРОДЕ

Саша Јовановић

ЧИКА КЕКИН ВОДИЧ ЗА МАЛЕ ТУРИСТЕ Савети деци и родитељима за одлазак у резервате природе и понашање у резерватима

Саша Јовановић ХАЈДEМО У СПЕЦИЈАЛНЕ РЕЗЕРВАТЕ ПРИРОДЕ ЧИКА КЕКИН ВОДИЧ ЗА МАЛЕ ТУРИСТЕ ИЛУСТРАЦИЈЕ: Младен Ољaча ИЗДАВАЧ: Еколошко удружење грађана „Зелено питање“ Булевар ослобођења 11 Нови Сад sasjov@open.telekom.rs ШТАМПА: Пипери, Нови Сад

CIP – Каталогизација у публикацији Библиотека Матице српске, Нови Сaд 502 . 2 (036 ) ЈОВАНОВИЋ, Саша Хајдемо у специјалне резервате природе : чика Кекин водич за мале туристе : савети деци и родитељима за одлазак у резервате природе и понашање у резерватима / Саша Јовановић ; (илустрације Младен Ољача) . – Нови Сад : Еколошко Удружење грађана „Зелено питање“ , 2014 ( Нови Сад : Пипери) . – 32 стр. : илустр. ; 21cm Тираж 1. 100 .

ISBN 978-86-917863-1-1 a) Резервати природе ( популарна наука ) - Водичи COBISS.SR – ID 289541383

Ја сам Чика Кека... Да ли ме се сећате? Не сећате? Како се не сећате? Вероватно се не сећате зато што се до сада нисмо ни упознали... А можда се нисмо ни видели... Мада је највероватније да се никада нисмо ни срели! У животу се дешавају свакојака чуда, па чак и таква да мене неко није срео. Врло је мало таквих, али на овом свету је све могуће! Но, шта је, ту је... Да вам се онда представим... Ја сам Чика Кека. Да ли ме се сећате...? Не сећате? Вероватно се не сећате... Хмммм..... Изгледа да смо све ово већ једном прошли... Можда је боље да се ја вама ипак представим

као што и доликује. Елем, ја сам Чика Кека, чувени Чика Кека! Ја сам вам, још када је постојало Панонско море, пловио овим просторима. Не сећате се када је овде било Панонско море? Хмммм.... То вам је било, то вам је било, не тако давно... Не знам да ли је још мој ученик Кристофор Колумбо открио Америку, али, то је било ту негде, у то време... Но, није битно... Пошто мог мора нема, ја вам више нисам морски морнар, ја сам нека врста сувоземног морнара који плови овим наши прелепим и непрегледним просторима панонског дна. Ово прелепо панонско дно је је некада било испод Панонског мора а сада је испод наших ногу. Да ли сте то ваћ знали? Не за ноге, него за дно... Наравно да увек имате нешто испод својих ногу али да ли ви знате шта се данас налази на панонском дну? Шта ту све нема... А тек шта ту све има! Има чак и резервата природе! Не верујете? Верујте ми! Овде стварно постоје резервати природе... И не само они неки обични. Овде постоје и СПЕЦИЈАЛНИ РЕЗЕРВАТИ ПРИРОДЕ! Не верујете ми? Верујте! Часна ми Чика Кекина Панонска Реч! А шта све има у специјалним резерватима природе... Уууууу...! Ту има свега и свачега, али највише свега – док свачега има мало мање. Мораћу једном да вам причам шта ту све има... Причаћу вам... Сигурно ћу вам Једном причати... Причаћу вам... Али док вам не будем причао о томе шта ту све има предлажем да ви кренете са мном у СПЕЦИЈАЛНЕ РЕЗЕРВАТЕ ПРИРОДЕ и видите шта ту све има а касније ћу вам ја причати о томе... Сада немам времена за причу, него, ХАЈДЕМО У СПЕЦИЈАЛНЕ РЕЗЕРВАТЕ ПРИРОДЕ!

Специјални резервати природе су заштићена подручја!

Заштићена подручја су подручја која имају изражену геолошку, биолошку, екосистемску и/или предепну разноврсност и због тога се актом о заштити проглашавају заштићеним подручјима од општег интереса!

Заштићена подручја су делови природе које морамо посебно чувати и штитити!

Морам да вам признам да природа у мени буди радозналост и истраживачки дух! Што ја волим да идем у природу! А тек што волим да истражујем! Еј, ти! Да, да, баш ти... Видим да се и у теби крије прави истраживач! Само, мораш га открити и пустити да крене у авантуру! Међутим, морамо да знамо да ми, као велики истраживачи, који у природи уочавамо њену лепоту, разноврсност и богатство звукова и мириса морамо учити да је што више поштујемо, чувамо и негујемо. Да не дужим... Да ли сте спремни да кренемо у СПЕЦИЈАЛНЕ РЕЗЕРВАТ ПРИРОДЕ? Јесте...? Или нисте...? Кажете, да јесте...! Ја видим да нисте...! Како ћете такви у природу? Мислим, такви сте лепи – али се за одлазак природу морате спремити. Знам да са нестрпљењем очекујете наш полазак У СПЕЦИЈАЛНЕ РЕЗЕРВАТЕ ПРИРОДЕ јер ће то бити дан који се памти...

Ево, један од вас ме пита зашто идемо у СПЕЦИЈАЛНЕ РЕЗЕРВАТЕ... Ооооо, па ко то још не зна!? У СПЕЦИЈАЛНЕ РЕЗЕРВАТЕ ПРИРОДЕ идемо да би смо упознали природу у свом окружењу, да би смо сазнали о начину живота у тим пределима, нешто о посебностима појединог резервата и, не мање важно, идемо да уживамо, да би се дружили, научили да се оријентишемо, бринемо о себи и будемо одговорни према себи и природи... Да би нам приликом посете СПЕЦИЈАЛНИМ РЕЗЕРВАТИМА ПРИРОДЕ било лепо и да би смо тај дан памтили покушајмо да се придржавамо неких правила. Хмммм...., ово баш и нису правила... Више су то неке препоруке за све оне који први пут иду у резервате природе са другарима на екскурзију или са родитељима на леп излет... Уосталом, ово је и подсећање и за оне који су већ били у СПЕЦИЈАЛНИМ РЕЗЕРВАТИМА ПРИРОДЕ. То су вам препоруке којих би требали да се придржавате!

Треба обући практичну одећу прикладну терену и временским приликама јер не постоји лоше време него само лоше одевен туриста!

А у које СПЕЦИЈАЛНЕ РЕЗЕРВАТЕ ПРИРОДЕ сте ви наумили да идемо, молићу лепо? Ех, ту сам вас чекао...

У Војводини постоји пет СПЕЦИЈАЛНИХ РЕЗЕРВАТА ПРИРОДЕ којима управља јавно предузеће „Војводинашуме“ из Петроварадина... Знам да ви то већ знате али ја ипак волим да малко и поновим јер понављање је учитељица знања... Мислим, понављање неких чињеница а не разреда!

СПЕЦИЈАЛНИ РЕЗЕРВАТИ ПРИРОДЕ у Војводини су: 1.

2.

3.

4.

5.

КОВИЉСКО - ПЕТРОВАРАДИНСКИ РИТ ГОРЊЕ ПОДУНАВЉЕ ДЕЛИБЛАТСКА ПЕШЧАРА ОБЕДСКА БАРА БАГРЕМАРА

Сад кад лепо знамо оно што смо већ одавно знали да знамо - спремни смо да кренемо у резерватску авантуру! И то не тек тамо неку резерватску авантуру... У питању је СПЕЦИЈАЛНО РЕЗЕРВАТСКА АВАНТУРА! То вам је, верујте мени Чика Кеки, на резерватску реч, авантура над авантурама! А препоруке...? Мислим на она правила у вези понашања која смо назвали препоруке а која нису обавезујућа већ их се само морамо придржавати када смо у СПЕЦИЈАЛНИМ РЕЗЕРВАТИМА ПРИРОДЕ... Није на одмет поновити оно што већ знамо а наши родитељи не знају, па их морамо упознати са њима како нас не би обрукали! Уф, најгоре је кад те родитељ обрука... Неко твој, теби тако близак и то да ти уради... Хајде, добро, обрука се свако понекад у животу али по питању понашања у природи брукање не долази у обзир!

Ни под тачком разно! То не смемо себи да дозволимо, а ни другима! Таман посла да наши родитељи нису упознати са правилима, које ми зовемо препоруке, по питању боравка и кретања посетилаца. Ју, ју, ју...! Не смем ни да помислим! Само да знате...! На подручју резервата је забрањен приступ посетилаца без одобрења док је боравак у резервату дозвољен на обележеном простору у оквиру посебно уређених стаза и локалитета. Не може тамо да лута ко где хоће, већ мора да се јави домаћину и у договору са њим обиђе дозвољена места у резервату. Да би мир и ред били комплетни у резервату је дозвољено, у неким деловима, коришћење моторних возила, чамаца и и других пловила на моторни погон, за потребе чуварског надзора, научних истраживања, као и коришћење чамаца на весла у едукативне сврхе и за рекреативни риболов. Запамтите! Камповање и логоровање је дозвољено само на оним местима које је одредио управљач.

Постоји једна животиња, распрострањена свуда у природи, на коју морате упозорити родитеље! Да не кажу после, нисте им рекли! У питању је врло крволочна животиња, такорећи неман, по имену крпељ. Ни мање живуљке, ни већег проблема! Зато морате рећи родитељима да, кад год иду негде у природу, имају на уму опасност звану крпељ. Крпељ се налази у природи, на зеленим површинама дворишта, паркова, ливада и шума. У питању је паразит који се (ко је гадљив нека ово не чита) храни сисањем крви човека и животиња. Страшно! Уколико је тај крволочни крпељ заражен може бити преносник лајмске болести. Реците родитељима да се добро распитају шта је то лајмска болест, то лепо науче па их ви, пре поласка у природу, лепо пропитајте да видите да ли су они то све добро научили. Не препуштајте ништа случају! Убод крпеља је безболан, па после убода може више дана да остане непримећен а да буде све време чврсто припијен за

кожу. За то време се овај крволок храни сисањем крви домаћина и вишеструко увећава своје димензије. Крпељ је у току године активан још од раног пролећа па све до касне јесени. Може да се уочи прегледом коже и одеће у току и после боравка у природи. Зато редовно контролишите родитеље током боравка у природи, да се не би, док се они играју, крпељ негде завукао код њих и направио џумбус. Ако је ипак дошло до убода, одстрањивање крпеља треба да се уради без чупања, гњечења и кидања. Мада, најбоље је да тада ипак одведете тог несташног родитеља код лекара који ће стручно уклонити безобзирну живуљку. Јер, ако нисте сигурни, препустите ту интервенцију правој особи која је за то школована. Место убода крпеља морате прегледати око месец дана, ма колико се родитељ бунио, јер ако се појави црвенило то је доказ да нешто није у реду и мора да се приступи лечењу. У сваком случају реците ви родитељима да је лајмска болест системска зараза која напада цео организам, а посебно кожу, нервни систем, зглобове и срце! Само се немојте секирати јер заражена особа не преноси инфекцију на здраву а болест се лечи уколико се открије на време!

Хммм... Драги моји љубитељи природи и истраживачи мислим да смо спремни за полазак у природу! Рекли смо родитељима да се прикладно обуку за боравак у природи. То подразумева неку комотну гардеробу која је у складу са годишњем доба и временским приликама, а они су довољно одрасли да морају знати да са собом треба понети и неку флашицу воде - јер никада не знамо где и какве воде има. Упозорили смо их и да се пазе крвожедних крпеља... Могли би смо да пођемо. Мислим да је боље да овога пута ми одемо без наших родитеља како би се још подробниије упознали са ситуацијом у специјалним резерватима природе и како би смо им могли све лепо објаснити да кад дођу у природу не брукају и себе и нас. Предлажем да одемо у извидницу, испитамо терен, проверимо да ли је све тамо у реду и тек онда поведемо родитеље у природу. Да ли се слажете? Тако сам и мислио, наравно да се сви слажете. Приликом овог првог истраживачког подухвата родитељи би нам само сметали. Само би нас запиткивали, шта је ово, шта је оно, а где ћемо сада, а шта тамо има, а зашто тамо идемо, када ћемо јести, када ћемо пити, када ћемо се вратити кући, када ћемо опет доћи....?

Како смо се и договорили сада крећемо без њих а касније ћемо, наравно, и њих повести. Полазак!

Драги моји истраживачи док не дођемо до специјалног резервата природе морали би смо се подсетити шта треба да подсетимо родитеље у вези резервата! Сви већ знате да у резерватима има пуно биљки и гљива које тамо живе у слободној природи а којима је утврђен статус строго заштићених врста, па их није дозвољено сећи, кидати, ломити, чупати, сакупљати њихово семе и плодове, или их на други начин Забрањено је сакупљање оштећивати и заштићених врста дивље уништавати. Вредно је то флоре и фауне, ради поменути мада се то коришћења и стављања у подразумева да ми промет, на подручју знамо. Ја то само због резервата. наших родитеља... Такође у резерватима има пуно животиња које тамо живе, повремено или сезонски бораве у слободној природи, а које такође представљају строго заштићене врсте, па их није дозвољено растеривати, узнемиравати, хватати, убијати и рањавати, нехотично и намерно тровати, сакупљати јаја и друге развојне облике, уништавати и оштећивати гнезда и остала

места и објекте на којима се те животиње размножавају, одгајају младунце, склањају, бораве и хране. Наравно да није дозвољено ни храњење тих животиња.

Не треба ни да спомињем да је забрањено оштећивати и уништавати предмете и објекте који имају културно - историјску вредност. Нису допуштени разградња и други видови оштећивања или уништавања објеката који представљају истакнуте примере народног градитељства. Није допуштено раскопавање места на којима су констатовани или основано претпостављени археолошки налази, нити њихово заузеће изградњом објеката и другим радовима.

Драге моје и драги моји, као што и сами знате, ОДРЖАВАЊЕ ЧИСТОЋЕ је једна од важних ствари у животу – па је тако и у СПЕЦИЈАЛНИМ РЕЗЕРВАТИМА ПРИРОДЕ! На подручју зоне резервата забрањено је загађење вода, упуштање отпадних вода и неконтролисана употреба вештачких ђубрива. Свако је дужан да сакупља и одлаже отпатке које ствара, на местима која су посебно уређена односно опремљена и према потреби, обележена за те намене. Јавно предузеће „Војводинашуме“, као управљач, је одговарајућим таблама обележио места и објекте где је приступ и боравак забрањен или ограничен. Такође су постављене табле и друге ознаке са информацијама о информацијама и са информацијама о правилима понашања као што су путокази, ксилотеке, ознаке шетачких стаза, места за одмор, рекреацију, ложење ватре... Тако, драге моје и драги моји, ако нешто не знамо, једноставно можемо да прочитамо на таблама и поштујемо та упутства. Наравно, забрањено је оштећивање или уништавање и уклањање табли и натписа на таблама и других ознака...

Ако нисте знали, на подручју резервата могу се вршити научна истраживања и образовне активности у природи у складу са законима и прописима – тако да образовне активности на подручју резервата, као што су школа у природи, теренска настава и семинари и стручне екскурзије се могу одржавати у договору са управитељем „Војводинашуме“. Нешто размишаам, па се све питам ко пази на тај ред, поредак, дисциплину, понашање у резерватима. Ма колико год размишљао увек сам добијао исти одговор. О свему томе брину чувари! Да, да, не морају ваши родитељи да вам верују али о томе брину чувари! Чувари носе службену одећу на којој је знак резервата, знак заштите природе и знак „Војводинашуме“, тако да их је лако уочити. Такође, нешто сам размишљао да бих можда, када једног дана постанем велик, и ја могао да будем чувар. Какав бих ја чувар био! Ја бих све чувао као прави чувар...! Верујем да би и многи од вас волели да буду чувари али сада немају времена за то јер морају да пазе на родитеље и о њима размишљају док су у школи а родитељи на послу. Велика брига су ти родитељи, стално се о њима мора размишљати – тако да једно дете не може ни чувар да буде!

Ја бих као чувар бринуо о правилном коришћењу шума. Бринуо бих о сакупљању семена како би садили ново дрвеће... Пазио бих на лов, гајење и коришћење дивљачи, риболов, употребу моторних возила и пловила. Водио бих рачуна о уласцима у зоне, места и објекте у којима је посета забрањена или ограничена. Старао бих се о организацији и одвијању спортских такмичења и других манифестација а нарочито бих пазио на одлагање отпада. Волео би и да пратим стање биљних и животињских врста и других вредности резервата и водио бих евиденцију о њима. Поред свега једна од битних обавеза би ми била да пружам податке, помоћ и услуге посетиоцима при обиласку и разгледању резервата. Пазио бих на ложење ватре на отвореном и штитио резерват од пожара. Ауууу....! Ти пожари ме јако брину! Што ти пожари могу да направе непоправљиву штету... Да ли знате каву штету пожари могу да направе? Наравно да знате... Ти пожари могу да настану само због једног тренутка непажње. Зато и не волим када се моји родитељи играју са шибицама. Само пале ватру, и када треба и када не треба! Ех, ти родитељи!

Мора да се сви питате како ја као велики љубитељ природе пушим лулу и загађујем и себе и своју околину. Е, видите, ја не пушим лулу – само је држим у зубима. То ми је остала навика још када сам пловио Панонским морем. Знате ли колико је трајала пловидба од далеког севера, чак тамо од Суботице, па до оног огромног острва по имену Фрушка гора? Шта човек да ради током тих дугих пловидби него да пуши лулу? То су биле дуге, дуге, пловидбе! Пре тога нисам пушио али ме на то натерала досада. Боље је да сам играо школице или жмуре са осталим морнарима... Чак је боље и да сам играо игрице на компјутеру или да сам био на интернету уместо што сам пушио лулу. Али шта да се ради. Пушио сам! Нећу да лажем, пушио сам! Али сада не пушим... А, да ли знате како сам престао да пушим...? То вам је тек прича! Просто да не верујете у ту причу. Једна невероватна прича у коју морате да поверујете јер вам је ја причам. Толико невероватна прича да ви вероватно не би поверовали у њу да вам је ја не причам а ја причам истину, само истину и увек истину. Часна ми Чика Кекина Панонска Реч. То је било, то је било... То је било давно. То је било баш давно! Можда је то било чак пре пола године, можда чак и године дана. Тад сам се опаметио. Никада није касно да се човек опамети. Мислим, ја сам паметан по другим питањима али нисам би паметан по питању пушења јер због пушења умало нисам изазвао шумски пожар!

Отишао сам вам ја једном у специјални резерват природе „Делиблатска пешчара“ у посету мојој пријатељици Банатској Дивљој Гуски која је тамо приређивала ЕКОЛОШКИ ФЕСТИВАЛ. Све је било тамо дивно и красно, али се ја уморих од те еколошке гужве и одлучих да мало седнем, издуваним коју лулу и попијем један ливадски чај. Склоним се ја тако у страну, прикупим неке гранчице за ватрицу, извадим џезву за чај и шољу из ранца... Увек сам ја спреман за боравак у природи! Баш ми се пио чај али ми се пушила и лула. Сакрио сам се мало у страну да ме ови са фестивала не виде како пушим лулу. Знао сам ја да то није добро за здраље, али кад нешто волиш... У тој брзини да што пре попушим лулу, а нисам волео да пушим без чаја, направио сам неке почетничке грешке. Скупио сам гранчице и запалио ватру на месту где то није дозвољено... Бар да сам тај простор окружио неким камењем да се ватра не може проширити. Ни то нисам урадио! Нисам знао шта ћу пре, да ли да запалим ватру или да запалим лулу... Некако у исто време сам палио ватру и лулу, стављајући џезву на ватру како бих скувао чај. Ни дан данас не знам како сам то успео све одједном!? Као да имам три руке... У свој тој гужви лула ми се угаси а ватра почне да хвата суву траву около. Док сам ја поново припаљивао лулу, ватра се ширила а ја сам покушавао да је угасим ударајући ногом по њој. У том тренуку падне ми жар од луле на руку и опече ме, ја се тргнем и преврнем џезву са чајем а ватра поче да захвата моје ципеле. Ја се дадох у дреку! Имао сам среће па су моји велики пријатељи увек на опрезу. У моменту су се ту створили Банатска

Дивља Гуска, Бачки Бели Зец, Ковињска Мудра Лија и Сремска Дивља Свиња са кофама и лаворима воде и спречили да не буде неко веће зло. Пошто угасише ватру одмах су почели да ме оправдано критикују. Шта сам могао друго него да ћутим и саслушам их. Било ме је тако срамота! Ја, Чика Кека, највећи љубитељ природе да направим такву грешку... Морао сам да им обећам да се тако нешто више никада неће поновити. Поред тога су се забринули и што ја пушим. Два зла одједном! А нисам много пушио, такорећи, више сам пућкао ту лулу. Тада сам због заштите природе и заштите свог здравља свечано одлучио и обећао да више нећу пушити. Само сам их замолио да ми дозволе да ту лулу држим у устима, онако из разоноде. Не волим жвакаће гуме, не волим бомбоне, па хајде да бар имам неку занимацију. Пошто су се посаветовали ипак су ми дозволили да бар могу лулу држати у устима. Веровали су ми да је никада више нећу запалити а ја сам оправдао њихово поверење. Тада сам увидео да пожари у кратком временском периоду могу нанети огромну и ненадокнадиву штету и од тада се придржавам следећих правила: - не ложим ватру у шуми - пазим да неко други није бацио неугашену цигарету или шибицу - не спаљујем биљне остатке и смеће у близини шуме - поштујем знаке за опасност од пожара Све ово је битно јер морамо да заштитимо шуму за нас, за наше родитеље и за оне који тек треба да се роде.

Него, драги моји истраживачи ми смо кренули у специјални резерват природе а да нисмо се одлучили у који да идемо. Предлажем да ми прво простудирамо који нам је резерват тренутно најближи, најзанимљивији... О тим резерватима су ми пуно причали пријатељи из Дружине Белог Зеца. Банатска Дивља Гуска која живи на „Делиблатској пешчари“, Бачки Бели Зец који живи у „Горњем Подунављу“, Ковиљска Мудра Лија која живи у „Ковиљско-Петроварадинском риту“ и Сремска Дивља Свиња која живи на „Обедској бари“.

КОВИЉСКО – ПЕТРОВАРАДИНСКИ РИТ се налази у југоисточној Бачкој, на подручју средњег тока Дунава – 20 километара од Новог Сада и 60 километара од Београда. Овај специјални резерват природе се састоји од барско-мочварских и шумских екосистема који су са својим бројним животним заједницама повезани у једну целину. У оквиру овог резервата се налазе разноврсне аде, рукавци, баре, мочваре, шуме, ливаде, трстици, шевари који представљају дом за 172 врсте птица и 46 врсте риба. СПЕЦИЈАЛНИ РЕЗЕРВАТ ПРИРОДЕ „ГОРЊЕ ПОДУНАВЉЕ“ представља један од дунавских бисера Војводине и Србије. Налази се у западном делу Бачке уз леву обалу Дунава и представља део великог ритског комплекса који се протеже и корз суседне државе Мађарску и Хрватску. Резерват је остатак некадашњих плавних предела Подунавља. Подручје резервата је сложен мозаик водених и копнених екосистема. Највећи део Резервата је покривен комплексима ритских плавних шума. Део богатства овог Резервата се огледа у присуству 55 врста риба, 11 врста водоземаца, 9 врста гмизаваца, 230 врста птица и 51 врсте сисара као и огромног бројаа бескичмењака од којих се издваја преко 60 врста дневних лептира..

„ДЕЛИБЛАТСКА ПЕШЧАРА“ ЈЕ СПЕЦИЈАЛНИ РЕЗЕРВАТ ПРИРОДЕ који се налази у југоисточном делу панонске низије, у Банату. То је највећа европска континентална пешчара. Настала је током леденог доба. У савременом периоду ветар Кошава је обликовао изражен дински рељеф чије су надморске висине између 70 и 200 метара. Умерено континентална клима, одсуство површинских водотокова и пешчана земљишта су условили постојање особених животних заједница. Резерватски биљни свет садржи преко 900 врста, од којих су неке врло ретке - као што су банатски божур, панчићев пелен, шерпет, бадемић, пешчарско смиље и клека - једини самоникли четинар панонске низије. Као последња и највећа оаза пешчарско-степске, шумске и мочварне вегетације, која је доминирала панонском низијом, „Делиблатска пешчара“ је један од највећих центара биолошке разноврсности у Србији и Европи. Међу ретким примерцима животињског света са степских подручја су пустињски мрави, мрављи лав, банатски соко, орао крсташ, степски скочимиш, слепо куче, степски твор а специфичност Резервата је и стална популација вука. У Резервату се налази део Дунава са својим адама и ритовима. Воде богате и мрестилиштима значајно су место за птице водених станишта. Овде се гнезде многе ретке врсте: мала бела чапља, жута чапља, ибис и ласта брегуница. Мали корморан, глобално угрожена врста у Србији, ту има једино стабилно гнездилиште.

СПЕЦИЈАЛНИ РЕЗЕРВАТ ПРИРОДЕ „ОБЕДСКА БАРА“ је познат широм света још од средине 19. века када се о њој испредају приче као о „рају“ за птице. Овај мочварно-шумски предео се налази уз реку Саву у јужном Срему. Највећу вредност подручја чине мртваје, баре, окна, мочварне вегетације, влажне ливаде и шуме са изузетном разноликошћу екосистема и врста, посебно оних угрожених. Обедска бара је једно од ретких још очуваних плавних ритских подручја са специфичностима као што су стогодишње мешовите шуме храста лужњака, колоније птица мочварица и бројне природне реткости. Бара представља некадашњи ток старог корита реке Саве чији главни ток данас тече јужније. Њено корито се због свог облика зове „Потковица“. Обедска бара је позната због разноврсних мочварних и шумских станишта, бројних врста сисара, риба, водоземаца, гмизаваца, инсеката и изузетног богатства биљног света. Кључне врсте су орао белорепан, црна рода, бела чапља, дабар... Од биљних врста ту се налазе ретке врсте - бели и жути локвањ, иђирот, тестерица, барска перуника... А нећете ми веровати, по Обедској бари се можете возати и бродом - катамараном. СПЕЦИЈАЛНИ РЕЗЕРВАТ ПРИРОДЕ „БАГРЕМАРА“ се налази на подручју општине Бачка Паланка. Овде се налази једино станиште биљне врсте кукурјак на територији наше земље. Кукурјак представља крајње угрожену врсту биљака.

Драги љубитељи природе и истраживачи, у који ћемо резерват природе сада да идемо? Ја бих некао одмах отишао у све резервате и сви ми се чине некако најближи, и најлепши и нај...! Просто не знам шта да вам предложим. Шта ви кажете? И ви би сте одмах у све резервате!? Баш сте прави љубитељи природе, као што сам и ја! Не знам како сад да решимо ову нашу петолему... Дилема је када се двоумите између две ствари, када не можете да се определите између три ствари то је трилема, четворолема је када имате избор од четири ствари а када је у питању пет ствари тада сте ви у петолеми. Ми имамо избор од пет специјалних резервата природе! Велики проблем, али сладак!

Чини ми се да ће и нека кишица!? Аууу, нисмо пре поласка проверили какво ће време бити. Искрено, некако смо кренули у резервате онако, неплански. То није баш у складу са оним о чему смо причали – да се морају поштовати нека правила. Нисмо споменули важну ствар а то је да кад се планира излет у природу треба да се погледа временска прогноза да би видели да ли уопште постоје услови да се иде у природу. Ако постоје услови онда морамо припремити адекватну гардеробу која је у складу са временом које нас очекује. Ако време није погодно за излет онда се одлазак мора одложити! Какав би то био излет по кишном дану ако га проведемо у ауту или са кишобраном у руци. Их, и ја, стари љубитељ природе па да направим такав пропуст у вези информисања о времену... Шта се ту може! Кишица почиње и личи ми да ће то бити права киша! Хммм... Ако би хтели да одемо у неки специјални резерват природе временски услови нису баш најпогоднији за то... Изгледа да ни овај први пут не можемо отићи у специјални резерват природе без наших родитеља... Изгледа да је боље да се вратимо кући по своје родитеље па да их питамо где би они највише желели да иду? То и није тако лоша идеја... Да ли се слажете? Баш је лепо када се око свега једногласно сложимо, само да не заборавимо да подсетимо родитеље на правила понашања у резерватима. Договорено? Договорено! Онда, хајдемо по своје родитеље да би смо у веселијем друштву и боље припремљени уживали у специјалним резерватима природе Војводине.

Када смо у посети резервату или било ком другом заштићеном подручју, понашамјо се тако да ни на који начин не угрозимо природу. Крећимо се стазама и путевима који су обележени и уређени. Немојмо уништавати лепоту природе бацањем смећа! Оставимо за собом чисту природу, онакву какву смо је нашли. У шуми не ломимо гране дрвећа, посебно младице које ће израсти у велико стабло. Цвеће је најлепше када га посматрамо у природном окружењу, зато га не беримо. Немојмо узнемиравати животиње, оштећивати гнезда. Немојмо загађивати реке, језера, потоке, изворе. Паљење ватре може довести до шумских пожара чије су последице несагледиве. Не заборавимо да бука није део природне средине. Уживајмо у звуцима природе.

Поштујмо шуме, биљке, животиње и природне феномене. Уживајмо у њима у тишини, упијајмо успомене очима и уз помоћ фотоапарата. Фотографије су нешто најлепше што, сем личног искуства, можемо донети са излета у специјалне резервате природе.