93
govu novu „kancelariju iz snova“ sa savršenim pogledom, baš kako je oduvek želeo. Pozvao me je da odemo do kancelarije da mi je pokaže. Sa zanimanjem sam prihvatio njegov poziv. Pošto je u našem glavnom gradu uvek problem parkiranje, pošli smo njegovim kolima. Prvo sam morao da raščistim gomilu papira na suvozačevom mestu. Ponovo sam se zapitao gde je nestao onaj uredni čovek koga sam nekad znao. Na sedištu je osim gomile papira bilo i praznih plastičnih boca. Moje se prvo zapažanje iz kafića sada potvrdilo. Zato sam posmatrao njegove reakcije tokom vožnje. Osim što je bio aljkav i verovatno nosio košulju od juče, bio je neobrijan i vozio je veoma brzo. Ponekad je čak sekao krivine. Sada sam imao dovoljno dokaza na osnovu kojim sam došao do zaključka da je njegovo stanje slično stanju njegovih kola. Njegov unutrašnji nemir iskazivao se u neurednosti njegovih kola, što je bila projekcija načina njegovog razmišl- janja, njegovog stanja, jednom rečju njegovog psihološkog statusa. Zapitao sam se na šta će ličiti njegova kancelarija. Znam da je želeo veliku kancelariju na poslednjem spratu sa pogledom i velikim radnim stolom nasuprot prozora. Te želje ukazivale su na to da je imao jasan cilj i da je želeo da živi potpuno otvoreno, svetlo. Međutim, čim sam seo u njegova kola bilo je jasno da će me slična situacija sačekati i u kancelariji, situacija koja će još više potvrditi njegov nemir i osećaj izgubljenosti u realnom svetu. Pretpostavio sam da će njegov radni sto biti prekriven dokumentima, korpa za otpatke prepuna zgužvanih papira, neuspelih pokušaja pisanja strategije, da će roletne biti spuštene i sve slično tome. Tokom vožnje nismo mnogo pričali pošto je sve vreme razgovarao telefonom. Parkirali smo u garaži zgrade i ušli u lift do poslednjeg sprata. Na ulasku u poslovne prostorije njegova asistentkinja nas je ljubazno pozdravila. Bio sam nestrpljiv da vidim koju poruku će mi poslati njegova kancelarija. Kada smo ušli nasmejao sam se u sebi. Roletne su bile do pola spuštene, sto zatrpan gomilom papira, korpa za otpatke puna iscepane hartije... pa, baš kao što sam i očekivao. Onda sam ga pitao da li ima problema sa strategijom novog preduzeća, da li je možda
izgubljen i ne zna kojim pravcem da krene. Čudnog izraza lica upitao je: : „Na šta misliš? Odakle ti to?“ Rekao sam da mi njegova kancelarija daje takve informacije. Izraz lica odavao mu je još veću zapanjenost kada me je opet pitao: „Ko to kaže? Šta hoćeš da kažeš?“ Tada mi je bilo jasno da je pravi trenutak da mu objasnim kakve poruke šalje pa sam ga pogledao pravo u oči i rekao mu da je svaki detalj u njegovoj kancelariji odraz njegove podsvesti. Šta je odražavala njegova kancelarija? Roletne su bile spuštene da bi zaklonile pogled. I nemojte se zavaravati, roletne nisu bile spuštene zbog sunca – prozori su bili u senci. Bile su spuštene jer taj je taj široki, jasan i čist pogled izazivao u njemu osećaj krivice i bespomoćnosti. On, naime, nije našao pravi način da osmisli novu strategiju i rešenja za sve veće i veće probleme. Moglo bi se reći da je izgubio kompas. A bez kompasa nije imao jasan uvid u budućnost preduzeća pa ga je široki i čist pogled iz kancelarije stalno podsećao na ono što on ne može da vidi. U takvoj situaciji, spuštanje roletni bilo je najjednostavnije. Potom se njegov radni prostor poistovetio sa stanjem kompanije, kako se to odražavalo iz njegove podsvesti. Ovde dolazimo do zakona termodinamike gde dva tela prilagođavaju svo- ju temperaturu, s tom razlikom što su u ovom slučaju njegova podsvest i okruženje bili prilagođeni. Zašto je izgubio kompas? Njegov radni sto zatrpan dokumentacijom pokazuje da se on u to vreme bavio samo problemima. Imao je mnogo problema u privatnom životu pa ih je preneo na svoj profesionalni život. Tonuo je sve dublje u probleme i počeo je da ih traži na poslu. Život je počeo da mu se vrti oko problema. Problemi kod kuće, problemi sa prijateljima, problemi na poslu... problem, problem, problemi! Njegov način razmišljanja bio je odraz njegove prošlosti. Nekako sam osetio da naš slučajni susret ima svrhu. Kada sam mu saopštio kako sam izveo svoje zaključke bio je zapanjen. To je za njega bio trenutak osvešćenja. Ja nisam bio opterećen njegovim problemima i mogao sam da upalim „svetiljku“ u mraku, da
E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE