Odrasla sam u kući punoj cveća. Moja majka je zaslužna za to. Zahvaljujem joj se na toj lepoti koju je usadila u meni. Mnoge žene imaju dvorišta u kojima mogu ostvariti svoje snove i ljubav prema biljkama, cveću, travi. Te sitnice koje život znače. Koliko je samo moćan kontakt sa zemljom i uzemljenje koje nas centrira. Naša dnevna soba je u stvari bila džungla. Adam, drvo života, filadendron, sanseverija, kroton, difenbahija, ljubičice, ma toliko toga zelenog oko mene. Menjali smo zemlju, zalivali, sklanjali je ako biljka nije mogla direktno na sunce. Majka ih je presađivala, sadila, iznosila na svoju veliku terasu. Razgovarala je sa cvećem, ono je volelo i voli je. Kako je samo bilo lepo odrastati sa prirodom i onda vam se u svest usadi cvet i ljubav prema njemu.
Sada je upravo vreme za moć i blještavilo u vašim vazama. Sve niče, sve se budi, lepota prija, miluje dušu. Kupite biljku koja će u vama izazvati nežnost. Volite cveće kao sebe što volite.
Danas u svom stanu u Beogradu se trudim da uvek imam i cveće, rezano i u saksiji raznih boja. Volim taj kolorit, miris koji me vraća u prošlost, prošlost mi budi sećanja. Volim rasadnike, da gledam biljke, da razgovaram sa njima, dodirnem ih, radujem im se. Volim zumbule, jorgovane, magnoliju, ruže, lale, orhideje, gliciniju. Volim cvet u njegovoj punoći, mirisu, sjaju, otmenosti i onom što on budi u meni. Kada kupujem cveće za sebe ili kao poklon, obavezno zamolim da ga povežu samo rafijom, nikako u folije. Volim prirodnost od početka do kraja. Volim bukete koji su vulkani po svom izgledu i moći. Raduju me i vesele.
Ja sam taj cvet. Ti si taj cvet. Mi smo buket. Verujem da me razumete.
Žena cveta na suncu u ljubavi prema sebi i drugima. Volim tu negu koju zahteva cveće, a potrebna je i čoveku. Kada shvatimo koliko su
važni pojmovi self-care i self-love, shvatićemo svoju suštinu na najlepši način. Jer sve polazi od nas. Odavno sam zaključila da sam žena sunca i da imam srce lavice. To je ono što nesvesno nosim ceo život. Okrećem se ka suncu koje me neguje i daje radost. Moja nega je prirodna: sunce, more, okeani, reke, planine, pustinje, trave, cveće i proleće. Moja nega sastoji se od ispijanja dovoljno vode, čaja, hidriram kožu. Negujem je. Moje oči traže lepotu kako bi duša bila puna. Moja kičma, stopala traže fizičku vežbu i napor. Moji prsti traže kreaciju. Moja duša traži zagrljaj. Kažu da od zagraljaja možeš ozdraviti. Grlimo se. Volimo se.
Self-care, self-love. Jer, „umetnica mora biti zdrava“ - i fizički i duhovno.
Ljubav prema sebi u svakom smislu može biti dobra za sve nas. Kako volimo sebe, tako volimo i druge. A ta ljubav se razvija na različite načine. Može u detinjstvu da počne od ljubavi ka kućnim ljubimcima, cveću, bratu, sestri.
Danas je jedan od onih dana - radosna sam zbog proleća i bujanja svega oko nas. Otišla sam na pijacu i kupila najlepše cveće. Na stolu u dnevnoj sobi, trpezariji, kupatilu su zumbuli koji mirišu tako moćno i narcisi koji svojom žutom bojom pojačavaju toplinu moga stana. Da, ja imam slike i cveće i u kupatilu. Toliko je lepote kojom me obasipaju. Darujem sebi najbolje zbog sebe i svojih najmilijih.
Budi cvet. Budi lepota i dobrota kojom osvajaš. Budi zadovoljna sobom.
„Radije bih imala ruže na stolu nego dijamante oko vrata.“ Emma Goldman
E-MAGAZIN RYL ISSN 2406-2030
IZDAVAČ RYL d.o.o. Beograd
ART DIREKTOR
Boris Cupać
GLAVNA I ODGOVORNA UREDNICA
Miomira Medaković-Topalović (Anima Mundi)
LEKTORI
Dijana Krtinić, Dejan Vicai (za tekstove na engleskom)
Adrian de Groot (za tekstove na engelskom)
AUTOR KONCEPTA MAGAZINA
Anima Mundi
SARADNICI U OVOM BROJU
Dragana Stojić
Danijela Marković
Adrian de Groot
Astro Lea
Tanja Manojlović
Dušan Žilović
Dina Lijić
Ivan Trajković
Daniela Kraljić
Jasmina Leđenović
Angela Lijić
Svetlana Karapandžić
Ivanka Novaković
Savka Mićić
Tanja Šekularac
Tanja Stupar
Tatjana Kankaraš
AUTORI
Ioanna Batsialou
Vesna Prodanović
Dejan Aleksić
Milena Erceg
Marija Mažar
Nataša Pavlović Bujas
PHOTO
Anima Mundi
Unsplash.com
Naslovnica: Ioanna Batsialou
KONTAKT
WEB: www.ryl.rs
MAIL: rylmagazine@gmail.com
DEJAN ALEKSIĆ
IVANKA NOVAKOVIĆ
NATAŠA PAVLOVIĆ BUJAS
DUŠAN ŽILOVIĆ
VESNA PRODANOVIĆ
DINA LIJIĆ
PHOTO: UNSPLASH.COM
"U slučaju opasnosti, masku za kiseonik stavite prvo sebi, a tek onda pomozite drugima".
Zvuči jednostavno? Zar ne?
Pod snažnim naletom emocija, spremajući se za akciju, koje se ni Šon Koneri iz najboljih dana ne bi postideo, uglavnom se sapletemo već na prvom koraku.
U želji da pomognemo drugima - zanemarimo sebe.
Briga o sebi je u godinama za nama tema o kojoj se sve češće i glasnije priča. Sa punim pravom se apostrofira kao faktor sa direktnim uticajem na kvalitet života. Istovremeno, literatura popularne psihologije postaje mejnstrim, i uveliko preuzima primat nad štivom sa kojim su u rukama moć kritičkog razmišljanja formirale neke prethodne generacije.
Ali, vratimo se nakratko u avion.
Briga o sebi nije egocentrizam ili sebičluk, već negovanje svojih potreba.
Stavljajući masku za kiseonik prvo sebi, moći ćemo kvalitetnije da pružimo pomoć i ljudima oko sebe.
Jednog martovskog dana, spuštajući se Zmaj Jovinom ka zgradi Tanjuga u prolazu sam čuo deo razgovora dva mladića koja su sedela na betonskim žardinjerama:
“Druže, na dnu si samo onda kada ništa ne pokušavaš”.
Koračajući ulicom Kraljice Natalije ka garaži u Masarikovoj, dobrim delom puta sam razmišljao o toj rečenici.
Uspesi, a naročito neuspesi su neminovni deo naše svakodnevnice.
Koliko god nam u prvi mah delovalo da su to udarci od kojih se nećemo tako lako oporaviti, smirivanjem bujice emocija, počnemo shvatati da su i to zapravo prilike za ostvarivanje nekih novih pobeda.
Briga o sebi u takvim situacijama jeste shvatanje da se naša vrednost ne meri onim što naše okruženje iz svog ugla smatra pobedom ili porazom.
Već da je utvrđivanje sopstvene vrednosti prilično neposredno, i tiče se esencijalnih vrednosti kao posledica spoznavanja ko smo zapravo mi.
Put ka samospoznaji uz prihvatanje svih svojih nesavršenosti, negovanja svoje prirodnosti i neponovljivosti, jedan je od najbitnijih, a možda i najbitniji put kojim svaka osoba treba iznova i iznova da prolazi.
Nigerijski pisac, i uspešni džez muzičar Kris Abani je jednom prilikom izjavio da svet nećemo spasiti megalomanskim potezima, već akumulacijom jednostavnih, nežnih i naizgled nevidljivih dela saosećanja.
A briga o sebi je uglavnom upravo takva, zasniva se na svakodnevnim i gotovo neprimetnim malim pobedama.
Ponekad je dovoljno reći samo jedno “ne” svemu oko sebe, kako bismo rekli “da” svom psihofizičkom i emocionalnom spokojstvu.
I već smo pobedili.
PHOTO: MIA MEDAKOVIĆ
VESNA PRODANOVIĆ, INŽENJER, PROJEKT MENADŽER, DIREKTOR GRAĐEVINSKE FIRME. ZAVRŠILA JE OSNOVNU ŠKOLU BRANKO RADIČEVI Ć I IX BEOGRADSKU
GIMNAZIJU, A ZATIM MAŠINSKI FAKULTET U BEOGRADU. NAKON FAKULTETA SE
ZAPOSLILA U ENERGOPROJEKTU, GDE JE UZ RAD NASTAVILA USAVRŠAVANJE U PROJEKT MENADŽMENTU I STEKLA MASTER CERTIFICATE NA UNIVERSITY GEORGE
WASHINGTON IZ OBLASTI UPRAVLJANJA PROJEKTIMA, KAO I PMP SERTIFIKAT. AKTIVNA JE U PROMOCIJI PRIMENE TZV. FIDIC UGOVORA U GRAĐEVINARSTVU I ČLAN UDRUŽENJA INŽENJERA KONSULTANATA ACES, GDE JE BILA PREDSEDNIK I ČLAN UPRAVNOG ODBORA.
U ENERGOPROJEKTU JE PROVELA SKORO 25 GODINA RADE Ć I NA PROJEKTOVANJU, IZGRADNJI I REALIZACIJI PROJEKATA U SRBIJI, RUSIJI, NIGERIJI I BELORUSIJI. U SRBIJI JE, MEĐU OSTALIMA, ISPRED ENERGOPROJEKTA, VODILA DEO RADOVA NA OBJEKTU DELTA CITY I PROJEKAT NOVE TOPIONICE I FABRIKE U RUDNIKU BAKRA U BORU. OBAVLJALA JE POSLOVE IZVRŠNOG DIREKTORA ENERGOPROJEKT HOLDINGA ZA OPERATIVNE POSLOVE.
NAKON ENERGOPROJEKTA, 2018. GODINE SE PRIDRUŽILA AMERIČKOM BECHTELU
KAO ZAMENIK DIREKTORA, A POTOM KOMPANIJI RIO TINTO KAO DIREKTOR
KOMPANIJE RIO SAVA EXPLORATION, KOJA RAZVIJA PROJEKAT RUDNIKA JADAR. PRE GODINU DANA, PREUZELA JE FUNKCIJU GENERALNOG DIREKTORA KOMPANIJE KONSTRUKTOR KONSALTING.
Kako si se opredelila da studiraš mašinski fakultet?
Uvek se osmehnem na ovo pitanje, jer kod mene to i nije bilo iznenađenje. Potičem iz inženjerske porodice, škola mi je uvek dobro “išla” i tokom školovanja sam uveliko planirala da studiram paralelno matematiku i ruski jezik, koji mnogo volim. Ipak, prevagnuli su lični praktični uvidi u to čime bih u budućnosti mogla da se bavim, pa sam odlučila da to bude termotehnika na mašinskom fakultetu. Na sreću, izabrala sam inženjersku disciplinu koja mi je omogućila dobar posao u odličnoj kompaniji i posao koji volim od prvog radnog dana. Mom karakteru i temperamentu odgovaraju poslovi u građevinskoj industriji u kojima se timski stvara, gradi, realizuje konkretan projekat. Sa iskustvom u dva projekta u rudarskim firmama, mogu reći da je i rudarstvo veoma interesantna industrija, a geologija zaista posebna – ona ima elemente umetnosti. Sve što priroda stvara je iznad umetnosti.
Kako bi opisala jedan svoj uobičajeni radni dan?
Ustajem rano, mada ne mogu da se pohvalim time da vodim računa da imam dovoljno sna. Volim da prethodni dan pripremim sve što mi treba, jer volim mirno jutro i svoj jutarnji ritual ispijanja kafe, a zatim ulazim u sve dnevne obaveze. One podrazumevaju rad sa timovima projekt menadžera, rešavanje
tekućih pitanja na gradilištima, rad na novim ugovorima, ponudama, sastanke sa klijentima i firmama sa kojima sarađujemo. Osnova svega su unapred postavljeni planovi i ciljevi. Radim u firmi koja ima dobro postavljene procedure procesa, što znatno olakšava i poboljšava rad i podrazumeva obaveze oko praćenja raznih izveštaja i, ono što je najvažnije, donošenje odluka o raznim pitanjima. Sve ovo je veoma dinamično. Nakon posla, vreme provodim sa porodicom i prijateljima, a par puta nedeljno uspevam da „ubacim“ i trening.
Šta je najizazovnije u poziciji izvršnog direktora ili menadžera?
U ovoj vrsti posla, kao i u drugoj, važna je dobra organizacija. Rezultat ili projekat treba da se ostvari, a vaš posao je da formirate, pratite i poboljšavate sisteme i procese koji omogućavaju uspešan rezultat. Izazov je prepoznati ljude, napraviti dobru procenu saradnika i njihovih mogućnosti da bi svi radili maksimalno dobro. Izazov je upravljati ljudima, njihovim rastućim očekivanjima, kao i stalnim, a neminovnim promenama. Ali upravo izazovi motivišu, daju dinamiku i čine posao uzbudljivim.
Koji komunikacioni stil smatraš najefikasnijim u ophođenju sa zaposlenima?
Verujem da je glavni uzrok većine, ako ne i svih problema u ličnom životu, pa i u poslu, loša
komunikacija. Takođe verujem da je u ophođenju sa kolegama najefikasniji otvoren i iskren pristup – pristup u kojem se poštuje sagovornik i iznose, kada god je to moguće, jasni stavovi. Takav stil komunikacije je za mene najprirodniji, volim da kada pričam sa nekim znam na čemu sam i da koristimo činjenice. Naravno, to nije uvek slučaj, i nakon niza godina iskustva, sada lakše prepoznajem dvosmislenu ili neiskrenu komunikaciju – prepoznam je, prihvatim, ali to ne stvara preveliku zabunu i ne uznemirava me. Trudim se da prepoznam različita gledišta, da se stavim u poziciju druge osobe i da poštujem tuđe mišljenje. Dobra komunikacija uveliko olakšava rad, svima štedi energiju, omogućava kvalitetnije rešavanje problema, i što je najvažnije, podržava pozitivnu atmosferu. Ljudi treba da se dobro osećaju na poslu, a to nikako ne mogu ako je komunikacija loša ili je nema. Nadam se da uspevam da podržim atmosferu u kojoj svako oseća da treba i može slobodno da iznese svoj stav. Neprihvatljivi su nekulturni ispadi i grubi prostakluk u komunikaciji –podrazumeva se kultura u ophođenju, jednostavno rečeno, kućno vaspitanje.
S obzirom na veliko iskustvo u građevinskoj industriji, u radu sa stranim i domaćim kompanijama, u ulozi i klijenta i izvođača, kako bi opisala razliku između ova dva različita para cipela?
Imam sreću da sam radila i sarađivala na značajnim projektima sa velikim brojem i stranih i domaćih kompanija, neke od njih su među prvima u svetskim okvirima – i investitori i izvođači i isporučioci opreme. Kroz takvu saradnju, upoznajete njihov način rada, procedure, kulturu i sve to vas obogaćuje. Na osnovu iskustva, mislim da je važno da je firma ozbiljna i dobra, bilo da je izvođač, inženjering firma ili investitor.
Investitor daje zadatak kakav projekat tačno i na koji način želi da realizuje, bira izvođače, pa time postavlja i uslove celog procesa izgradnje. U tom smislu se rad na strani investitora možda može donekle smatrati udobnijim (u zavisnosti ko obezbeđuje finansiranje
i u kojoj meri je ono ograničeno), ali ne nužno više ispunjavajućim ili poslom koji će doneti veće znanje, napredak, zadovoljstvo ili bolje uslove rada. Rad na strani izvođača ili inženjering firme podrazumeva nešto drugačije postavljene procese i prioritete, ali u svakom slučaju kod kvalitetnih investitora i kvalitetnih izvođača, i kada su ljudi sa kojima radite stručni i profesionalni, svi na kraju imamo zajednički interes da uspešno završimo projekat, a to ne možemo jedni bez drugih.
Šta bi bio tvoj savet mladim liderima koji pretenduju da se pozicioniraju na rukovodećim funkcijama u industriji građevinarstva?
Poštujem reč lider i šta ona nosi sa sobom – pre svega veliku odgovornost, jer biti lider znači preuzeti nečiji teret, preuzeti odgovornost za nekoga ili za loš rezultat. Upravo zato što je poštujem, čini mi se da danas reč lider olako koristimo, kao nešto što je “in” – toliko je samozvanih lidera i menadžera da se pozicija koja u svom nazivu nema menadžer smatra maltene potcenjenom. Mladoj osobi koja počinje svoj profesionalni put bih savetovala da se fokusira na sticanje i unapređenje znanja, i da ono što trenutno radi, radi najbolje što može, usput gradeći širu sliku o procesima, funkcionisanju organizacije i svim elementima mozaika koji zovemo uspešnom karijerom. Postaviti sebi za cilj da treba da se bude na rukovodećoj poziciji, bez prelaska svih stepenica i i postepenog puta, u kojem ćete svake godine u odnosu na samog sebe biti bolji i napredovati, dugoročno nije dobro rešenje, odnosno biti na rukovodećoj funkciji ne treba da bude cilj sam po sebi. Za mladog čoveka, brz napredak je u današnjem tempu života postao prioritet; ne savetujem da treba da budete neambiciozni, već da se fokusirate na sam rad i kako nešto radite, i da time profilišete sebe kao eksperta u određenoj oblasti, da pristupate poslu temeljno i sa strašću. Osoba koja nema strast ka poslu teško da može da bude inspirativna i pokrene druge ljude. Nema mesta strahu od neuspeha, novih poslova i izazova – uvek će biti nešto što ne znate, to je i dobro i neophodno. I veoma važno,
svako, a posebno uspešan rukovodilac, treba da ima sposobnost da sebe, svoje ponašanje i uticaj koji ima na druge ljude objektivno sagleda.
Kako se građevinska industrija u celini razvijala tokom tvoje dosadašnje karijere?
Svoju poslovnu karijeru počela sam devedesetih, kada smo zbog sankcija dobre poslove mogli da imamo samo u inostranstvu, ali uprkos tome, u Srbiji su bile aktivne velike kvalitetne građevinske firme, koje su kasnije nažalost propale ili se svele na bledu senku nekadašnjih giganata. Danas su se razvile neke nove firme, čiji je rast bio daleko brži, pokrenut većim poslovima, ali sa druge strane, nedovoljno podržan sistemima i procesima, što postavlja pitanje dugoročne perspektive, ukoliko je ona, a ne samo brz i veliki profit, cilj vlasnika. Građevinska industrija ima svoje cikluse, periode sa manjim i većim brojem investicija, pa smo sada svedoci intenzivne stanogradnje i velikih infrastrukturnih projekata. Na tržištu posluje više stranih firmi, što smatram pozitivnim, ali takođe mislim da treba podržati i omogućiti da određene velike projekte gradimo domaćim kapacitetima.
Šta je bitno drugačije u poređenju sa prethodnim vremenima?
Društvo i okolnosti za bilo koju delatnost su se promenile, to važi i za građevinsku industriju. U suštini, procesi su isti, zna se šta su faze izgradnje jednog objekta, ali je došlo do ubrzavanja i dodatne administracije gomile podataka. Digitalizacija je unapredila, ne nužno i pojednostavila rad, današnji softveri i alati su daleko napredniji i velike promene su tek pred nama. Neminovno da je ovo uticalo i na vrstu znanja i veština koje današnji inženjeri treba da poseduju, a izazov je održavati visok nivo tehničkog znanja koji je uvek neophodan Velike su promene u kadrovima – danas skoro da nema tehničara, poslove obavljaju inženjeri, a posebno je evidentan nedostatak kvalitetne radne snage. Rekla bih da su veoma promenjena očekivanja zaposlenih, a zahtevi rayličitih poslodavaca neusklađeni – koliko god tehnološki napredna, građevinska industrija je, zbog same vrste posla, ujedno i veoma tradicionalna, te neki trendovi, kao npr. rad od kuće, nisu primenljivi u meri koliko je to u nekim srodnim industrijama.
Koja je tvoja formula uspeha?
Nema tu komplikovane formule – mislim da za sve ljude koji su uspešni u svom poslu važi da su vredni, organizovani i samodisciplinovani. Dobro obrazovanje je izuzetno važno, ono pravi razliku, a veoma pozitivno je da danas postoji toliko mnogo mogućnosti da čovek unapredi svoja znanja i veštine. Posebno je važna veština komunikacije i mislim da ljudi koji dobro prepoznaju i osećaju druge ljude, socijalno inteligentni ljudi, imaju veće šanse da budu uspešni.
Za uspeh je potrebna hrabrost da se prihvati prilika i uleti u nešto novo, želja za novim i stav – a šta mogu još? I veoma je važno donositi odluke i preuzeti odgovornost, sve drugo je veliko gubljenje energije.
U svakom slučaju, mislim da treba prvo poći od lične definicije uspeha. Na koji način je uspeh u poslu povezan sa privatnim, porodičnim životom, da li ga podržava i da li se oni dopunjuju. Svako treba da nađe svoju meru.
Tema aprilskog izdanja RYL magazina nosi naziv “Self-care, self-love”. Kako ti izlaziš na kraj sa brigom i ljubavlju prema sebi? Nalaziš li vremena za sve?
Imam utisak da se sve više priča o “self-care” i “selflove”, a da zaboravljamo da volimo druge, sve je više otuđenosti oko nas. Kao da smo ljubav prema sebi izvitoperili u ljubav samo prema sebi. A upravo treba da je suprotno. Ako smo dobri i nežni prema sebi, pre ćemo biti dobri i prema drugima. I sviđa mi se kako si formulisala pitanje, kako izlazim na kraj sa brigom o sebi? U današnjoj životnoj dinamici, potrebno je stalno žongliranje.
Neke životne okolnosti i vreme su me naučili da budem bolja prema sebi, da ponekad dozvolim da ne mora baš sve da bude perfektno, da ne mora baš sve bude po planu, da mogu da dozvolim sebi da ponekad budem i malo lenja. Nisam tako postupala uvek, iscrpljivala sam se i to je nepovoljno uticalo na moje zdravlje. Naučila sam da prepoznam kada mi je energija u padu, da prepoznam ljude i situacije koje mi energiju “vuku” dole. Znala sam da putujem na mesto udaljeno 20 sati avionom da bih u tom mestu provela samo dva dana, i tako dva puta u toku dve nedelje, znala sam da u jednom danu stignem nemogući broj događaja i sastanaka. Čini mi se da i dalje imam tu vrstu energije, ali isto tako znam da ne želim da trošim energiju na iscrpljujuće ljude i nepotrebno komplikovanje određenih situacija, i tu dajem sebi za pravo da pravim izbore i postavim mentalnu barijeru, ukoliko su neki takvi ljudi neizbežni.
Volim da čitam, a u poslednje vreme mi prijaju i audio varijante knjiga – najviše me opušta da slušam dobru knjigu, podkast ili nekog zanimljivog govornika dok šetam ili vozim automobil. Trudim se da redovno vežbam, aktivno se odmaram, isplaniram neko fino putovanje, a imam svoje načine da se za kratko vreme odmorim i regenerišem – kada mi je potrebna pauza, sve obaveze ispomeram tako da mogu jedan dan da ostanem kod kuće, u miru, jer tu se najpotpunije odmorim. Ako bih zamislila idealno proveden dan za prikupljanje energije, to je dan na plaži, uz knjigu i dugo plivanje u moru. Plivanje je moja velika strast.
Suprug i sin mi daju najnežniju podršku, porodica, prijatelji – to je moj svet. Volim druženja, volim da okupljam ljude, a posebno su mi važne moje prijateljice.
Niko nema vremena za sve, ali ipak se stiže. Svi smo skloni da precenimo šta sve možemo u jednom danu, ali i da potcenimo šta možemo da postignemo u nekom dužem periodu – podsetim sebe na to u situacijama kada ne stignem da uradim sve u toku dana u meri u kojoj sam želela – radim dalje i kažem “Biće to dobro!”
DEJAN ALEKSIĆ, KOLEKCIONAR, VLASNIK ALEKSIĆ GALERIJE IZ KRAGUJEVCA. RODIO SE U KRAGUJEVCU, GDE JE ZAVRŠIO EKONOMSKI FAKULTET, A POSTDIPLOMSKE STUDIJE IZ
OBLASTI INTERNET TEHNOLOGIJA NA FAKULTETU ORGANIZACIONIH NAUKA U BEOGRADU.
U BANKARSTVU JE ZAPOČEO SVOJU POSLOVNU KARIJERU, ALI GA JE UMETNIČKA CRTA
I LJUBAV PREMA SLIKARSTVU VODILA KA JEDNOM CILJU – SARADNJI SA UMETNICIMA I OTVARANJU ALEKSIĆ GALERIJE, KOJA U MAJU SLAVI GODINU DANA USPEŠNOG RADA.
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE
KADA SI SHVATIO DA, NAKON 20 GODINA
U BANKARSTVU, TVOJA LJUBAV
velikog formata iz poslednjeg produkcionog perioda umetnika.
I tako je krenula sasvim nova priča.
SOPSTVENE
PREMA UMETNOSTI IDE U PRAVCU NE SAMO KOLEKCIONARSTVA, VEĆ I INSTITUCIONALIZOVANJA
GALERIJE. U MAJU 2023. SI OSNOVAO ALEKSIĆ GALERIJU. NAKON GODINU
DANA, KAKVE ZAKLJUČKE MOŽEŠ DA IZVUČEŠ I ŠTA JE SVE URAĐENO?
Paralelno sa korporativnom karijerom, trajalo je i moje istraživanje u domenu savremenog arta, pre svega umetnika mlađe i srednje generacije iz regiona Balkana. Ljubav prema umetnosti je u jednom trenutku prevazišla ljubav prema korporaciji i desio se divan razlaz u prvoj dekadi prošle godine.
Sa velikom srećom i ljubavlju, nastala je Aleksić galerija iz Kragujevca. Sredinu maja 2023. godine je obeležilo veliko otvaranje galerije izložbom fantastičnog slikara Gorana Rakića, apsolutno najboljeg ekspresivnog apstraktnog umetnika u Srbiji, genijalnog koloriste i prvog ekskluzivnog umetnika galerije. Publici smo želeli da priredimo nesvakidašnju izložbu, gde su dominirala platna
U drugoj polovini maja, Aleksić galerija se predstavila i beogradskoj publici izložbom divne i mlade Hanne Dujmović, umetnice iz Sarajeva. To je čarobna priča koju je i kroz tekst koji prati izložbu pokušala da ispriča Milica Zorić, kustoskinja iz Pariza.
Potom, posle letnje pauze, nesvakidašnja izložba sa pričama za “malu decu” slikara iz Zagreba, Davora Dmitrovića, koja je bila fantastično prihvaćena od strane publike i kolekcionara.
Zatim još jedna potpuno nova epizoda – radovi slikarke Ivane Živić i vajara Petra Hranuellija, gde je u duhu naslova “Ne sećam se” predstavljeno najnovije istraživanje u domenu naših savremenih heroina.
Između samostalnih izložbi, prezentovani su radovi više umetnika kroz koje se publika može upoznati sa svim saradnicima galerije.
KOLIKO RADOVA IMAŠ U SVOJOJ
KOLEKCIJI? ŠTA DANAS NA ART SCENI
ZNAČI ZA UMETNIKA KADA KAŽE DA MU
SE DELO NALAZI U KOLEKCIJI ALEKSIĆ?
Kolekcija sledeće godine slavi 20 godina postojanja. To je kolekcija koja sa najvećom pažnjom i ljubavlju bira umetnike i dela koja će biti u njenom sastavu. U noj su prisutni najznačajniji umetnici i radovi iz epohe – ima skoro 1000 radova i preko 70 umetnika.
Veliki broj izložbi koje se prave kao manje ili veće retrospektive obavezno uključuju dela koja se nalaze u ovoj kolekciji.
U KOM PRAVCU IDE TVOJA SARADNJA SA
UMETNICIMA I NJIHOVA PREZENTACIJA U ALEKSIĆ GALERIJI?
Aleksić galerija trenutno sarađuje sa nekoliko umetnika iz regiona: Goranom Rakićem, Davorom Dmitrovićem, Hannom Dujmović, Petrom Hranuellijem, Hajdanom Kostić, Vladanom Sibinovićem, Markom Crnobrnjom, Duškom Jovićem, Sanjom Rosić, Miletom Šaulom, Ivanom Živić, Petrom Mošićem, Mirzom Čizmićem, Galom Čaki, Biljanom Milenković, Tamarom Rogović. Umetnički savet galerije čine: Nikola Šuica, Milica Zorić i Goran Rakić.
Galerija će prezentovati isključivo umetnike koji su rođeni i rade na Balkanu, ili su rođeni na Balkanu, a trenutno rade van regije. Na taj način, želimo da publika prepoznaje galeriju kao najbolje mesto gde se može konzumirati umetnost sa ovih prostora.
VAŠA OTVARANJA IZLOŽBI SU MALI
SPEKTAKLI TOKOM KOJIH NEMA
ZVANIČNOG GOVORA I OBRAĆANJA
PUBLICI, OKUPLJAJUĆI VELIKI BROJ
LJUDI KOJI SE POSLE SATIMA DRUŽI
ISPRED I VAN GALERIJE UZ DOBRU
MUZIKU I KOKTELE.
Trenutak u kome živimo zahteva od nas da se prilagodimo atmosferi i dinamici vremena. Kako galerija prezentuje baš taj trenutak u kome živimo i radimo, odrekli smo se standarnih klišea i naše izložbe prate svetske trendove u njihovoj organizaciji. To je set koji u centar stavlja izložbu i umetnika, ali na najbolji način uključuje i publiku da na poseban način učestvuje u svemu tome.
Kao što ste i rekli, izložba nema poseban trenutak otvaranja – ona je otvorena onog trenutka kada se dela nađu u galerijskom prostoru. Sve ostalo se dešava tokom vremena trajanja izložbe.
KOLIKO JEDAN GALERISTA MORA BITI
MAŠTOVIT U SVOJOJ IZLAGAČKOJ
KREACIJI I KAKVO SLIKARSTVO VOLIŠ?
U izlagačkoj kreaciji su ključni umetnici sa kojima sarađuješ. Sarađujem sa fantastičnim umetnicima i tu ne treba biti previše maštovit.
Volim da kažem da volim slikarstvo koje “nije dosadno”. Slikarstvo koje ima šta da kaže i umetnost koja nas tera da razmišljamo. Ne volim sterilnu i praznu priču bez pokrića.
ŠTA JE ONO ŠTO TE NAJVIŠE ODUŠEVLJAVA U OVOM POSLU?
Kreativnost ljudi sa kojima radim. Neverovatna količina ideja, rešenja, novih pogleda. Nema granica i to je potpuno inspirišuće.
U MAJU 2024. OBELEŽAVATE GODINU DANA ALEKSIĆ GALERIJE. ČIJOM IZLOŽBOM ĆETE POTVRDITI I PROSLAVITI GODIŠNJICU USPEŠNOG RADA?
Nažalost, u ovom trenutku ne mogu otkriti o kome se radi, ali će izložba biti svetska premijera i nešto veoma bitno za umetnost. Možda ćete već u sledećem broju čitati o tome.
KOJA JE TVOJA FORMULA USPEHA?
Formula za uspeh je uvek jednostavna. Maksimalna posvećenost i ono što je ključno –LJUBAV prema poslu koji radite.
KAKO I GDE VIDIŠ ALEKSIĆ GALERIJU ZA PET GODINA?
Galeriju već sledeće godine očekuje nastup van granica Srbije i regije. Biće to projekti koji će na najbolji mogući način prezentovati umetnost Balkana, ali i samu galeriju.
Trenutno, svaku izložbu prati galerijski katalog, a pored toga imamo u planu i deo koji se odnosi na izdavaštvo.
Kako galerija radi na svoj poseban način, sve što je dobro ćemo zadržati i dalje.
TEMA APRILSKOG IZDANJA RYL MAGAZINA
NOSI NAZIV „SELF-CARE, SELF-LOVE“. KAKO TO PRIMENJUJEŠ U SVOM SLUČAJU – DUHOVNOM I MATERIJALNOM?
Čista koincidencija je da je tema ovog broja nešto što je jako važno.
To je široka i kompleksna tematika koju je teško objasniti u par rečenica, pa ću samo reći: poznavati sebe kroz samorazumevanje i prihvatanje dovodi do otkrivanja pravih istina o nama koje nam omogućavaju da sve što radimo, radimo na najbolji mogući način
JEDNU OD NAJLEPŠIH SLIKA PAJE JOVANOVIĆA MOGLI SMO
DA VIDIMO U AUTENTIČNOM AMBIJENTU KONAKA KNJEGINJE
LJUBICE, KOJI ODGOVARA EPOHI I DUHU ORIJENTALNOG
STILA.
PORED SLIKE “ODMOR BAŠIBOZUKA” U KONAKU SU BILI
IZLOŽENI I PREDMETI IZ LEGATA PAJE JOVANOVIĆA, ŠTAFELAJ
PALETA IZ UMETNIKOVOG ATELJEA. NA POSNOS NARODA, KONAČNO TAMO GDE PRIPADA. U SRBIJI VELIKO DELO PAJE
JOVANOVIĆA.
Uroš Predić rođen je u Orlovatu 7. decembra 1857. kao najmlađi sin sveštenika Petra Predića i Marije rođene Ilijević iz Crepaje. U Orlovatu je pohađao osnovnu školu, a potom nemačku školu u Crepaji. Od 1869. pohađao je sedmorazrednu gimnaziju u Pančevu (pančevačka realka, koja je kasnije dobila ime po njemu). Kao vrlo darovit, dobio je stipendiju Matice srpske i 1876. godine otišao na bečku slikarsku akademiju.
Jedan je od osnivača društva Lada 1904. i bio je neprekidno član ovog društva, kao i njegov, prvo predsednik, pa dugogodišnji počasni predsednik. Izabran je za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije 26. januara 1909, a naredne godine za redovnog člana. Jedan je od osnivača Udruženja Predić je bio najizrazitiji predstavnik akademskog realizma kod Srba. Završio je konzervativnu Umetničku akademiju u Beču 1880. godine u klasi profesora Gripenkerla, istaknutog bečkog slikara, koji je imao veliki uticaj na Predića. U toku studija dobio je Gundelovu nagradu - za slikanje uljem po muškom modelu 1879. godine. Godine
1882. radio je u privatnom ateljeu Gripenkerla, a bio je i asistent Umetničke akademije u Beču. U to vreme po uputstvu Gripenkerla i arhitekte Hanzena izradio je 13 slika mitološke sadržine za friz Parlamenta u Beču. Tokom studentskih dana, Uroš Predić je često boravio u Pančevu. Zahvaljujući poznanstvu i pozivu pančevačkog prote Vase Živkovića, 1882. godine slika Raspeće, za potrebe proskimidije Gornje crkve u Pančevu, čime su i Crkvena opština, ali i sam prota bili veoma zadovoljni.Usled porodičnih obaveza 1885. godine vraća se u domovinu, a pet godina kasnije, slikar će u Pančevu organizovati i jednu od svojih prvih izložbi.
Jedan je od osnivača društva Lada 1904. i bio je neprekidno član ovog društva, kao i njegov, prvo predsednik, pa dugogodišnji počasni predsednik. Izabran je za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije 26. januara 1909, a naredne godine za redovnog člana. Jedan je od osnivača Udruženja
Uroš Predić verovao je da istinom i lepotom može da se stvori bolje društvo. Zbog uloge koju
je imao u srpskom kulturnom, umetničkom i društvenom životu krajem 19. i u prvoj polovini 20. veka ostao je u nacionalnom sećanju jedan od najvećih slikara i dobrotvora.
Izložba slika Uroša Predića postavljena je u Galeriji SANU do 26.maja 2024. godine Izložba je rezultat nastavka višedecenijske uspešne saradnje Galerije Matice srpske i Galerije SANU na promociji i predstavljanju nacionalne umetnosti i kulturne baštine.
PHOTO: NEBOJŠA BABIĆ
NATAŠA PAVLOVIĆ BUJAS, PREDUZETNICA, MEĐUNARODNA KOMUNIKACIJSKA EKSPERTKINJA, SAVETNICA ZA LIČNI RAZVOJ I RAZVOJ PREDUZEĆA. ROĐENA I ODRASLA (PRE INTERNETA I MOBILNIH TELEFONA) U VALJEVU, ŠTO UVEK ISTIČE, JER TO U VELIKOJ MERI ODREĐUJE I NJEN KARAKTER. ZAVRŠILA VALJEVSKU GIMNAZIJU, JEDNU OD NAJSTARIJIH ŠKOLA KOD NAS, OSNOVANU JOŠ 1870. GODINE. ŠKOLOVANJE NASTAVILA U BEOGRADU, UPISOM NA HEMIJSKI FAKULTET UNIVERZITETA U BEOGRADU, NA KOME JE I DIPLOMIRALA 1990.GODINE, A POTOM TU I ZAPOČELA PROFESIONALNU
KARIJERU KAO ASISTENT.
TOKOM STUDIJA, A KROZ RAZMENU NAJBOLJIH STUDENATA, ŽIVELA I RADILA U ŠVEDSKOJ I U BRAZILU, ŠTO JE BILO PRESUDNO DA POSTANE I OSTANE GRAĐANKA SVETA, SRPSKOG POREKLA, SA NAJDUŽIM ŽIVOTNIM I RADNIM STAŽOM U BEOGRADU. USPEŠNU AKADEMSKU KARIJERU, UBRZO JE ZAMENILA PREDUZETNIČKIM ŽIVOTOM, ŽELEĆI DA POTPUNO VLADA SVOJIM VREMENOM, ODLUKAMA I NARAVNO –POSLEDICAMA I REZULTATIMA. IAKO U VEĆ VEOMA DINAMIČNOM BIZNISU SA SVOJOM
MARKETING I PR AGENCIJOM BLUMEN GROUP - I SAMA JE NERETKO NOSILAC MNOGIH PROMENA, RUKOVODEĆI SE DEVIZOM – AKO NEMA PUTA, NAPRAVIĆEMO GA.
NAJVEĆE ZADOVOLJSTVO, PONOS I ISPUNJENJE JE NJEN SIN MARKO, A RODITELJSTVO
SMATRA NAJVEĆIM IZAZOVOM – PRILIKOM ZA DUBOKOM SAMOSPOZNAJOM I INTENZIVNIM LIČNIM RAZVOJEM. NAJZAHVALNIJA JE NA RAZUMEVANJU I PODRŠCI
KOJU SU JOJ RODITELJI I SESTRA TATJANA PRUŽALI U SVIM NJENIM ODLUKAMA I IZBORIMA I U SVAKOJ FAZI KARIJERNOG I LIČNOG RAZVOJA.
PASIONIRANI JE LJUBITELJ PRIRODE I ŽIVOTA U SKLADU S PRIRODOM, PA NAJVEĆI DEO VREMENA I ŽIVI U PRIRODI, NA SVOM IMANJU, POSVEĆENA BAŠTOVANSTVU, BILJKAMA I DIVNIM LJUDIMA SA KOJIMA DELI SVAKODNEVNI ŽIVOT. ŽIVOT U RITMU
SUNCA I VODE – SMATRA NAJVEĆIM BLAGOSTANJEM.
DOBITNICA JE NAJVEĆIH SVETSKIH I NACIONALNIH PRIZNANJA I S PONOSOM NA MNOGE PRESTIŽNE LISTE UPISALA – PO PRVI PUT - SRBIJU, SVOJU DOMOVINU.
Izabrana si za globalnu predsednicu Međunarodne asocijacije za odnose s javnošću – IPRA za 2024. godinu. IPRA 2025. godine slavi jubilej: 70 godina postojanja i rada na svim kontinentima. Koliko si se spremala za tu poziciju i kako je došlo do imenovanja? Tako je, po prvi put je neko sa ovih prostora na tako visokoj poziciji u ovoj međunarodnoj organizaciji. Nisam se spremala za poziciju globalne predsednice IPRA, nije mi ni na pamet padalo da bih to mogla postati – to je čest sindrom malih naroda: koliko god si osvešćeni pojedinac, imposter sindrom je u nekoj meri prisutan. Sa IPRA-om sam se susrela kada smo 2012. godine prijavili našu kampanju i osvojili istovremeno i IPRA GWA priznanje i posebno priznanje Grand Prix koje se dodeljuje za izuzetne iskorake i unapređenje profesije. Potom sam se aktivirala – po pozivu kao članica IPRA žirija – i tek tada suštinski shvatila značaj priznanja koje smo dobili, jer sam kroz žiriranje bila u prilici da sagledam mnoge izuzetne radove sa svih meridijana. Posle 11 godina neprekidnog članstva u žiriju i pet godina članstva u Upravnom odboru IPRA, predložena sam za globalnu predsednicu – što je jednoglasno i usvojeno. Jeste to zadovoljstvo
i čast, naravno, ali i priličan teret odgovornosti naspram nasleđa - 70 godina postojanja IPRA više je nego što ja imam godina života, a nemam ih malo.
Kako su reagovale kolege iz regiona?
Neverovatno divno je reagovao čitav region, na šta sam veoma ponosna! Moje imenovanje kolege doživljavaju kao naš zajednički uspeh – i on to i jeste. Uvek i svuda sam predstavljala svoju zemlju, ali i naše zajedničke prostore – jer koliko god vrili sukobi na njima, mi smo veoma povezani i upućeni jedni na druge. U regionu sam prisutna još od 2005. godine (mislim da je ta) kada sam prvi put samoinicijativno posetila konferenciju HUOJ-a u Rovinju, želeći da vidim šta i kako rade moje kolege u struci. Od tada do danas mnogo je bilo konferencija, predavanja, radionica, seminara... i poznanstava i prijateljstava u celom regionu. Mi imamo sjajne profesionalce u komunikacijama i imamo šta da ponudimo svetu. Tako mislim, tako radim, a kolege to moje mišljenje opravdavaju brojnim priznanjima koja i sami osvajaju u svetu. Verujem da zajedno možemo još i više i radiću da tako i bude. Ko su bili tvoji učitelji komunikacije?
Današnjim rečnikom rečeno – a ja to ponekad istaknem i na konferencijama i u nekim gostovanjima – ja sam „self made communication expert, born and raised before internet“. Devedesetih, ovde nije bilo mnogo prilika za učenje – učilo se iz prakse, literature (bez interneta), odlascima u inostranstvo na konferencije, seminare... Kao poseban utisak – u smislu brojnih uvida i inspiracija pamtim jedno od možda prvih predavanja Lazara Džamića u Beogradu devedesetih, a dosta toga korisnog čula sam i od predavača u školi PRA agencije, Predraga Vujovića, jednoj od prvih na ovim prostorima. Nadalje – sve su to svetski klasici naše profesije, da ih ne nabrajam. Međutim, učila sam mnogo od kolega iz međunarodne mreže nezavisnih agencija Worldcom PR Group, u kojoj sam bila i članica Upravnog odbora nekoliko godina. A naučila sam najviše, ponekad nažalost, a uvek na sreću – iskustveno sa klijentima.
Učim i danas. U našoj profesiji lični razvoj je mnogo važan, na više nivoa i u različitim oblastima. Postdiplomske studije sam upisala na DOBA fakultetu, Slovenija, a završila sam i ICF sertifikovanu školu za lični i poslovni koučing. Iako sam godinama mentorka i kouč, uvek sam i mentorina i kao takva bila sam jedna od 15 odabranih liderki iz celog sveta u programu Fortune Most Powerful Women – US Department of State Mentoring Program 2022.
Ovaj intervju je kratak za nabrajanje svih mojih učenja i učitelja. I onih životnih i profesionalnih. Kad tragate za učiteljem – on se uvek pojavi. „Umetnost upravljanja informacijama je PR“ kako si nedavno izjavila. Kada si shvatila da si umetnica na polju komunikacije?
U profesionalnom smislu – pomenuh već, kada sam postala članica IPRA žirija i videla u kakvoj i kolikoj konkurenciji smo proglašeni najboljim među najboljima!
Na ličnom planu – roditeljstvo i moj sin, njegovi drugari (sve Z generacija) umnogome su doprineli da dosegnem umetnički nivo u komunikacijama. Sticajem okolnosti, upokojenjem mog supruga, postala sam samohrani roditelj – odnosno jedina odgovorna u roditeljstvu. Komunikacija je doprinela da moj sin razume i prihvati sve moje roditeljske greške, kao i ja njegove mladalačke - i da i tada i danas živimo u harmoničnom, intenzivnom, iskrenom odnosu podrške i voljenja, iako on živi na drugom kontinentu!
Kada nam je važno međusobno razumevanje u najlepšem i najdubljem smislu, onda lakše prevazilazimo ego, bolje razumemo sebe i svoj uticaj na druge i stalo nam je da se izrazimo jezikom sagovornika. Tako postajemo umetnici u komuniciranju.
Šta nam donosi savremena tehnologija i Chat GPT kao nezaobilazan alat u radu? Šta nedostaje Chat GPT da ipak preuzme vođstvo u predlogu komunikacija? Ja sam veliki poštovalac savremenih tehnologija
i zahvalna sam im jer su mi omogućile daleko kvalitetniji život nego što bih mogla da ga imam da njih nema – od mogućnosti da živim, boravim i radim gde ja želim, preko ogromne uštede vremena, do stalne povezanosti sa ljudima na svim meridijanima – posebno što i moj sin i moja sestra sa porodicom i moja majka žive van Srbije. Nisam sklona da zastrašujem okruženje razvojem novih tehnologija (a ChatGPT je samo jedna od njih), iako priznajem da je tempo razvoja teško ispratiti. Ipak, treba razlikovati upotrebu od zloupotrebe – dakle, na nama ljudima je i dalje regulativa i upravljanje na način da sve zloupotrebe budu sankcionisane.
Svakoj veštačkoj inteligenciji, pa i ChatGPT i dalje nedostaje humani pristup, emocija, izazov radoznalosti i iskorak u novo i neočekivano. Ipak su to samo algoritmi i softveri, još uvek.
Tvoja ekspertiza u komunikacijama, marketing i PR kampanjama i poslovnom savetovanju donela ti je najznačajnija nacionalna i međunarodna priznanja kao što su „IPRA Golden World Award“ i „IPRA Grand Prize“, ali i specijalno priznanje Društva Srbije za odnose s javnošu za doprinos razvoju struke u Srbiji. Koliko su priznanja obavezujuća za naredne korake?
Po mom dubokom uverenju, priznanja su važna jer su nekako „kontrolne tačke“ u onome što radite. Ipak, ona nisu obećanje za budućnost, više su dokaz prošlog vremena. Ne možemo uvek i u svakom trenutku u svemu biti najbolji, tako da priznanja ne doživljavam kao apsolutnu aboliciju od greške. Verujem da nas mnoga iskustva u stvari ograničavaju, pa je najteže „zaboraviti“ na priznanja i nastaviti sa razvojem, radoznalošću i izgradnjom – sebe i okruženja.
Svaki dan je zaista nova prilika. Mladi, sa kojima dosta radim, najčešće citiraju ovu moju misao: „Planirajte, radite, gradite - ali dozvolite da vas život iznenadi.“
Diplomirala si na Hemijskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Da li se osećaš alhemičarkom u svom poslu koji je vezan za reči, um, brzo razmišljanje, način plasmana informacija?
Veoma često (o)pominjem okruženje da sam hemičarka, i to ona koja se bavila fundamentalnim istraživanjima. Upravo zato jer je veza sa mojim današnjim poslom veoma jaka: misaonost, studioznost, brzina donošenja odluka, analitika, kreiranje po smislu, ali u odnosu na okruženje... Lično sam uverena da bi bilo odlično da se i na društvenim smerovima (fakulteti, škole) mnogo više izučavaju prirodne nauke, ne segmentirano – kao što je to kod nas, već zaista kao povezane prirodne zakonitosti. Mnogi postulati menadžmenta, liderstva i komunikacija upravo su zasnovani na prirodnim zakonitostima, međusobno uslovljenim. I na mnogim inostranim univerzitetima upravo ovako se i izučavaju.
Koja je tvoja formula uspeha?
Važno mi je da definišemo „uspeh“. Moj ogroman uspeh je što sam veoma rano preuzela odgovornost za sopstveni život i samostalno donosila sve odluke. Dobre i loše, naravno, a loših je sigurno bilo i više nego dobrih. Što sam rano razumela i naučila da cenim vreme, kao najvredniji resurs i „imetak“ i postavim jasne prioritete. Stoga danas nemam nikakav žal – iako sam svesna da sam mnogo toga mogla drugačije. Nemam dilemu oko toga šta su vrednosti u mom životu.
Verujem u ljude, ljudi čine sve. Negujem prijateljstva decenijama, a naravno stvaram i nova. Život shvatam kao maraton, ne žurim, ali se i ne vraćam unazad. Menjam se, jer samo tako postižem kvalitet života koji želim. Za sebe i sve oko sebe, jer nije dobro ako je samo meni dobro.
Tema aprilskog izdanja RYL nosi naziv „Self -care, self -love“. Kada si shvatila da je briga u svakom smislu bitna. A najvažnija je ta ljubav prema sebi. Mene boli ta naša reč „briga“ i izbegavam da je koristim. Boli me, jer sam zaista imala previše briga i predugo sam mnogo brinula. Pažljivo biram reči, jer reči jesu važne. Biram ljubav prema sebi, negovanje svog bića, a ne brigu o sebi. Ne brinem o svom zdravlju, već aktivno negujem svoje zdravlje i usklađujem svoj životni stil sa svojom životnom dobi i potrebama. Biram pravo
da postojim kao biće autentičnih potreba, a ne da živim život dodeljenih uloga – majke, kćerke, sestre, prijateljice, direktorke, preduzetnice, mentorke, kouča... Biram da osim potreba imam i želje, ali biram i da sam sama odgovorna i za jedne i za druge. I nastojim da motivišem i inspirišem ljude u svom okruženju, da sebi dopuste isto to, jer se najlakše odričemo prava da se posvetimo sebi i svojim potrebama. Pogotovo mi žene i pogotovo na ovim prostorima. Verujem da je ljubav glagol - ono što činite. Zato češće nego „ljubav“ koristim reč „voljenje“. Jer - reči su važne.
The 21st century was supposed to be the century of progress, better life, advanced society … At least, that’s how most of us pictured it. Flying cars, better life quality, healthier and happier people, world peace…
There has never been more uncertainty and confusion. We’ve never talked more about tolerance yet show little or none. We talk about rights, but every day we wake up, we realize we’ve lost some.
Some crazy times we’re living in… When selflove is seen as a challenge. In the era of evolution and revolution, automation and AI domination, information overload, and distraction, we’ve become numb and disconnected. As a society, we’re going through some serious collective and personal crisis, and amidst this general feeling of confusion, uncertainty, fear and loss of direction, self-love plays a pivotal role. Not only is it important, it is essential for the survival of humanity.
Survival is our default mode, it’s part of life, it’s our primal instinct. But fighting for mere existence should not be. As an incurable optimist, I can’t but look for a silver lining and try to make the best of any situation and look for the most positive outcome in everything. Because I believe in possibilities, abilities and change, the latter perhaps being the only certainty there is.
I refuse to believe that we’re mere beasts governed by their instincts, with little or no empathy or rational thinking. We’re supposed to be rational, intelligent, empathic beings. We’re supposed to love and take care of the ones we love, even if in today’s world it’s almost seen as a revolutionary act.
What is self-care? It means a different thing to
each one of us. For some, it may be healthy habits, a healthy diet, physical exercise or meditation. For others, it may be reading, arts and crafts, family time, spending time with friends, recharging energy outdoors … There is no onefit-all formula. But the first step towards self-care, and, therefore, self-love, is to be open-minded. Give a fair chance to new things, to trial and error, to different options and opinions. Shift our focus from obstacles to opportunities so that we can find what works for us, and grow…
Whatever we choose to do to take care of ourselves and others we must keep in mind that our growth never stops. We are, we always have been and we always will be work in progress. The sooner we realize that, the faster we will regain self-love because we will take care of ourselves differently: our focus will shift from “I’m not” to “I’m not yet”. This is so powerful and so liberating. It transforms obstacles into opportunities, fear into challenge, finite into infinite. Every contact and every interaction now becomes a chance to grow and is not a threat to our self-acclaimed omniscience, which further opens the door to meaningful communication as a prerequisite for meaningful connection.
Self-care starts with silencing our ego and then setting boundaries: how far are we willing to go and how far are we willing to let others move towards us? Having clear priorities and knowing where we can compromise and what’s absolutely non-negotiable. Those will help us build integrity and communicate clearly, yet emphatically with others, thus ensuring healthy communication and, ultimately, true connection. And only when true connections are established can there be peaceful coexistence.
This has always been my field of interest and has influenced my life and my career. I believe in sincere connection and open and effective commu-
nication, with emphasis on respect at all times, as the only way to grow and help grow. I would say that’s where my fascination with languages comes from. Ever since I first came in contact with English at school, the fact that there’s a different system of symbols, with different combinations and meaning, was fascinating in itself.
The ability to decipher and then use that other system to break the language barrier seemed like magic to me. I learned that words have life of their own. I found out that we attach meaning to them and are therefore responsible for what we say and do. I discovered that we’re all beautifully different yet basically the same, with similar fears, desires and goals. I learned that one word can make or break relationships.
Neuroscience says that the same parts of the brain are activated when we feel physical pain and social pain, which means that words can hurt as much as actions. Words ARE actions. Words DO matter. They CAN hurt. For that very reason, we should pay attention to what we're saying to ourselves and to others because it DOES matter.
When we hurt someone we usually get some kind of feedback from them: anger, resentment, disappointment… When we hurt ourselves with a negative, on-repeat narrative we created in our head (and we are often not aware of it until it has taken over a huge part of our actions and beliefs), there is no feedback because thoughts have become beliefs and those have turned into behavior.
To love others, we need to understand and love ourselves first, and in order to take care of others we need to take care of ourselves. Self love is not egocentric - it doesn’t mean putting yourself first, but rather nurturing yourself, knowing yourself, and constantly working on becoming a better person. It means understanding how unique we all are and how we should nurture our uniqueness and help others nurture theirs, and learn how to use all our beautiful differences to create a truly diverse, respectful and high-functioning society.
Self-care is both a personal and collective responsibility, not just a simple need. We should never underestimate the power of the ripple ef-
fect. Everything we do affects people around us and, consequently, our society as a whole. If we’re not good to ourselves, we cannot be happy with ourselves, and we cannot be good to others.
When we understand the connection and the responsibility we have to ourselves and the people around us, we will be able to change the world for the better even with a small gesture of kindness every day. Because it does matter. Everything we do matters, for better or for worse.
Taking care of ourselves means taking care of our body and our mind, taking care of our relationships which further means taking care of people around us which ultimately means taking care of the society as a whole. Self-development is an act of love and the only thing we actually have control over.
It may not be easy, but it is very simple. And totally under our control… Therefore, it's up to us.
PHOTO: UNSPLASH.COM
U društvu su uvriježeni stereotipi kako žene loše upravljaju novcem i sklone su impulzivnoj kupnji. Financijski su ovisne o muškarcima te ne mogu novčano doprinijeti kućanstvu. Nisu vješte u investiranju i ne razumiju se u kriptovalute. S ovim se jednako suočava žena u poslovnom svijetu, ali i ona koja brine o kućanstvu. Upravo takav diskurs i stavljanje žena u okvire potiče rodnu diskriminaciju i nameće mišljenje koje postaje normalno u društvu. Zbog njih se mnoge žene osjećaju manje financijski samouvjerenima što rezultira pasivnošću u financijskom doprinosu te manjom financijskom pismenošću.
I ne, nisu ovo samo puke pretpostavke. Istraživanje provedeno 2021. godine pokazuju da ovakvi stereotipi povećavaju financijsku anksioznost žena, što u konačnici rezultira povećanim rodnim jazom po pitanju financijske pismenosti. Druga studija, pak, navodi da su tvrdnje s početka članka neistine. Žene imaju jasniju sliku svojih financija u odnosu na muškarce te će upravo zbog toga manje impulzivno trošiti. Osim toga, žene više pažnje pridaju svojoj mirovinskoj štednji i razmišljaju dugoročnije.
Organizacija za ekonomsku suradnju i razvoj provela je 2019. godine istraživanje koja bilježi porast financijske pismenosti u Hrvatskoj, no, mladi od 18 do 29 godina i dalje pokazuju najveći nedostatak financijskih znanja i vještina. Upravo je zbog ovih rezultata potrebno kontinuirano raditi na financijskoj pismenosti građana svih dobnih skupina, a posebice žena.
Na što žene troše?
O financijama žena, ali bračnih parova razgovarali sa stručnjakinjom Dinom Lijić, pravnicom za obiteljske financije i osnivačicom web stranice brak.hr. Odmah na početku razgovora nadovezala se na stereotipe o takozvanom ženskom trošenju novca. Na što žene najviše troše, ističe, uvelike ovisi o dobi, statusu i situaciji u kojoj se nalaze te osobnim preferencijama, no najviše joj se javljaju s problemima povezanima uz iznenadne troškove.
- Poduzetnice kojima sam okružena uz osnovne troškove stanarine, režija i goriva najviše troše na hranu, edukacije i zdravlje. One koje imaju djecu najviše ulažu upravo u njihovu dobrobit. Većinom su te žene od malena izrazito odgovorne s novcem i nikada nisu bile u minusu, a uvijek imaju i rješenje kada dođu crni dani – objašnjava pravnica za obiteljske financije.
Dina smatra da je najbolji savjet koji može dati svakoj ženi je da se ne dovede u situaciju gdje ovisi o nečijem novcu.
- I mladim i starijim ženama savjetovala bih da nauče upravljati novcem kako on ne bi upravljao njima. Potaknula bih da investiraju vrijeme u edu-
kaciju o osnovama osobnih financija, definiraju svoje financijske ciljeve, razviju dodatan izvor prihoda ukoliko je to moguće, poput hobija koji mogu monetizirati ili dodatnog rada, izgrade fond za crne dane te da dugoročno razmišljaju o planovima i štednji za mirovinu kako bi mogle bezbrižno uživati u svojoj starosti – objašnjava osnivačica portala brak.hr.
Ženama koje su dugo zaposlene dodatan savjet bio bi, govori Dina, da periodički pregledavaju svoje financijske ciljeve i prilagode ih trenutnim potrebama i životnim okolnostima. Redovitim praćenjem novca stječemo svijest o tome gdje novac odlazi i tako možemo na vrijeme zaustaviti nepotrebne troškove. Osim toga, Dina smatra da je za svaku ženu važno da razvije vještine pregovaranja, posebice kada je riječ o plaći ili nekim drugim financijskim uvjetima.
1. Nepravilno planiranje proračuna
• Redovito pratite svoje troškove i planirajte proračun kako biste izbjegli prekomjerno trošenje i dugove.
2. Minusi, prekoračenja
• Izbjegavajte trošiti novac koji još niste zaradili.
3. Nedostatak fonda za crne dane
• Pobrinite se da imate dovoljno sredstava kada se dogode neočekivane situacije.
4. Neulaganje u edukaciju o financijama
• Naučite osnove osobnih financija i investiranja kako biste donijeli informirane i osviještene financijske odluke. Počnite što prije i otkrijte prednosti složene kamate.
5. Ignoriranje budućnosti i mirovinskih planova
• Aktivno sudjelujte u mirovinskim planovima i planirajte rano štedjeti za mirovinu. Razmislite o ulaganju u dobrovoljne mirovinske stupove (3. stup) gdje dobijete državni poticaj ili u europsku mirovinu.
6. Nedostatak raznovrsnosti u investicijama
• Diversificirajte svoj portfelj kako biste smanjile rizik od gubitaka i kreirajte svoju investicijsku strategiju.
7. Nedostatak praćenja i prilagodbe
• Redovito pregledavajte svoje financije i prilagođavajte svoje pristupe kako bi odražavali promjene u vašem životu i okolnostima. Pregled mjesečnih transakcija, vođenje jednostavne excel tablice ili drugi alati mogu olakšati i dati dobar uvid u stvarno stanje stvari.
Opća ekonomska situacija u zemlji, uključujući stope nezaposlenosti i prosječne plaće, tvrdi Dina, značajno utječe na sposobnost ljudi da štede. Osobe koje se suočavaju s financijskim poteškoćama ili imaju niske i nestabilne prihode često će teže imati višak prihoda koji omogućava štednju.
- Zlatno pravilo štednje je da prvo platiš sebi, odnosno u idealnim uvjetima treba primijeniti pravilo 50:30:20 i ovih 20 posto od primanja odmah staviti sa strane za štednju ili investiranje. Nedostatak svijesti o tome gdje novac odlazi može otežati planiranje i odvajanje sredstava za štednju. Impulzivno trošenje, odnosno kupovanje stvari koje nisu nužne ili nisu planirane, može ozbiljno utjecati na sposobnost štednje. Primjerice, trend akcija i sniženja u vrijeme „Black Friday-a“ stvara enormne gužve u prometu i dovodi do rekordne potrošnje, od koje je sigurno jedan dio predstavljao impulzivno trošenje – referirala se stručnjakinja za financije. Što se tiče štednje, neki podaci sugeriraju da žene često imaju veću sklonost dugoročnom planiranju i postavljanju ciljeva. S druge strane, nastavlja stručnjakinja, muškarci ponekad pokazuju sklonost prema većem preuzimanju rizika, što može utjecati na način na koji pristupaju investiranju.
- Kada je riječ o investiranju, globalno gledano, muškarci su često imali veći postotak sudjelovanja na financijskim tržištima. Međutim i to se mijenja jer se sve više žena obrazuje o financijskim pitanjima i preuzima aktivnu ulogu u upravljanju vlastitim financijama – optimistična je Dina.
Kada je Branka došla na razgovor, to je bio monolog. Žalila se na svoj posao, na partnera, na decu, na roditelje, na nepravde života, na odsutnost sreće, na životne laži i iluzije. Bila je ubeđena da niko o njoj ne brine i da svi oni „samo na sebe misle“.
Pitam je: „Koliko Branka brine o sebi?“
„Brinem“, poskoči Branka, „neprekidno brinem“, a onda povisi ton, „i za sebe, i za decu, i za roditelje, i za posao, brinem se po ceo dan i mislim da ne mogu više.“
Mi stvarno i ne možemo biti u dugom nizu neprekidnih briga, a da se osećamo dobro. Briga ne donosi oslobađanje i dobar odnos. Brigom se uglavnom ispunjava ono što ne želimo ni sebi ni drugima. Brigom vidimo opasnost, verujemo u beskonačne scenarije negativnih ishoda. A to nam stvara strah. A taj strah vodi u uznemirenost.
Zato je važno razlikovati brigu i brižnost.
Jer briga je iz straha, a brižnost je iz Ljubavi.
Mi smo dužni prema sebi da u nama postoji dovoljno ljubavi za nas, dovoljno trenutaka u kojima nežno biramo emocije koje rade za nas poput samopoštovanja, zahvalnosti, odgovornosti, odanosti, doslednosti. Kreativnost koja izlazi iz te naše unutrašnje ljubavi neće proizvoditi brigu iz straha, već brižnost za nas same, što bi podrazumevalo razumevanje nas samih, čist unutrašnji izvor i poznavanje naše mere davanja drugima. To opet podrazumeva poznavanje sopstvenih potreba i meru davanja sebi. Kada smo u brižnosti, mi negujemo prijatne emocije i naš stil rešavanja svakodnevnih problema je različit od blokade koju izaziva strah.
Sve je to Branka usvajala iz susreta u susret. Počeli smo od toga da je Branka u početku mislila da je njena briga korisna, da što više u glavi ima negativnih ishoda, to će biti spremnija za njih. Mislila je da brinuti o sebi znači brinuti da svi drugi oko nje budu u redu, da se svi oni osećaju dobro i da im je sve potaman. Mislila je da joj to donosi mir. Ali taj mir nikako da stigne do nje. Osećala se sve više uznemirenom i nesigurnom.
Vremenom je prihvatila da brižnošću o sebi prihvati mesto na kome je bila u tom trenutku i odredi gde dalje želi da stigne. Jer biti brižan
za sebe značilo bi da će postati osoba kakva u stvari želi biti, a da pri tom ne šteti ni sebi ni drugima.
Bilo joj je potrebno vreme da prepozna kakva osoba želi da postane. Čekala sam taj odgovor.
Jer biti brižan za sebe značilo je istražiti šta je to što želi i šta je sve potrebno da uradi da se dobro oseća ona, a ne samo ljudi oko nje.
Shvatila je da njena briga da se drugi osećaju dobro ne vodi tome da se i ona tada oseća dobro. Jer to i nije pravi put. Shvatila je da biti brižan za sebe znači postati heroj svog života, a ne žrtva okolnosti. Postati vlasnik svog života, a ne vlasnik beskonačnih briga.
Shvatila je da njen život postaje ispunjen kada se ona u njemu oseća dobro, a ne kada se lomi sa sobom da bi sve oko nje bilo dobro.
Biti brižan za sebe je dati sebi dozvolu za sopstvena otkrića, za napredak, za sagledavanje mogućnosti, a ne patnje, zastoje, udovoljavanja i stagnacije.
Branka je počela ispunjavati svoje potrebe i to je dovodilo do odsustva anksioznosti, jer je zadvoljavanje potreba drugih, a zanemarivanja sebe vodilo baš tamo.
U nemir i nesigurnost.
Naučila je Branka da biti brižan za sebe nije puko popravljanje sebe niti misao da nešto s njom nije u redu, već je počela voditi računa o sebi, svojim odlukama, navikama, ishrani, voditi računa o svom telu, svojim osećanjima, ponašanju i mislima.
Mislima koje donose dobro.
Kroz naše razgovore, Branka je razumela da biti brižan za sebe nije da samo radi ono što je čini srećnom, da ima veliki obrok, da jede najbolju čokoladu, da vozi automobil svojih snova ili leškari u kući na obali, pa ni da je voli idealni partner.
Brižnost je na delu kada se svesno gradi život u kome nije potrebno da se beži u maštu od očekivanja.
Branka je postala spremna i da pogleda u svoje neuspehe, što joj nije bilo nimalo lako. Preuzela je odgovornost za trenutak u kome
se našla i angažovala je sve svoje unutrašnje snage da menja sve što je držalo u tom mestu.
Brižnost je značila razviti veru u sebe i u događaje koje život donosi sa sobom i koji joj se često ne sviđaju.
Biti brižan za sebe je i kada neprijatne emocije iz prošlosti menja svojom prisutnošću u sadašnjem trenutku. I kada otpušta ljutnju kao način samokažnjavanja, shvativši da je ljutnja u stvari kažnjavanje nje same zbog onog što su joj drugi uradili.
Branki se naročito dopalo što ne mora odustajati od sebe da bi bila voljena i prihvaćena. Dopalo joj se što otkriva vlastite vrednosti, pa je samim tim prestala biti zavisna od mišljenja ljudi oko sebe.
Prestala je smatrati sebe odgovornom za postupke i odluke drugih, shvativši da drugi imaju odgovornost za kreiranje vlastitog života i da to nema veze sa njom koliko god da je ljubav između njih prisutna. Prestala je verovati da baš ona zna šta je za druge najbolje.
To je oslobodilo.
Brankina brižnost postala je veliko polje prihvatanja različitosti i oslobađanja sopstvene nezavisnosti, slobode, topline, dostojanstvenosti i smirenosti.
Susreti s Brankom su postali smeh i radost.
Bilo je sve manje briga, a sve više lepe, zrele, veličanstvene i čiste brižnosti.
PHOTO: UNSPLASH.COM
PROF. DR IOANNA BATSIALOU, DIREKTOR I VLASNIK KLINIKE IOANNA
REGEN, SPECIJALISTA U OBLASTI FIZIKALNE MEDICINE, REHABILITACIJE, MEZOTERAPIJE, ESTETSKE I ANTI-AGING MEDICINE, UJEDNO I JEDNA OD
NAJPRIZNATIJIH MEDICINSKIH STRUČNJAKA NEOPERATIVNE MEDICINE U
EVROPI SA PRAKSOM DUGOM PREKO 20 GODINA.
O LEPOTI, SELF-CARE I SELF-LOVE RUTINI I O DRUGIM VAŽNIM TEMAMA
ZA OVU IZUZETNO ENERGIČNU I AKTIVNU ŽENU, RAZGOVARALA SAM ZA
APRILSKO IZDANJE RYL MAGAZINA.
KRAJEM MARTA, PROGLAŠENA SI ZA
TESLINOG AMBASADORA U MINISTARSTVU INOSTRANIH POSLOVA REPUBLIKE SRBIJE U BEOGRADU. ŠTA OVO PRIZNANJE PREDSTAVLJA ZA TEBE?
Kad sam dobila poziv iz Ministarstva inostranih poslova, bila sam jako iznenađena i srećna jer nisam znala ništa o tom projektu. Shvatila sam da je inicijativa divna, a celokupna ideja je da se okupe poznati ljudi iz raznih profesija koji imaju uticaj na društvo i poznaju veliki broj ljudi. Cilj je da se napravi velika manifestacija u Srbiji koja će imati humanitarni karakter i da Teslini ambasadori promovišu Teslinu ideju, kao i da jedina preostala Teslina laboratorija bude proglašena za svetsku kulturnu baštinu i stavljena pod zaštitu Uneska. Verujem da će svi Teslini ambasadori biti na nivou zadatka. Velika mi je čast, ali i obaveza kao i uvek.
Drago mi je da se Srbija promoviše na najlepši način.
KAŽU DA NA PRVOM MESTU MORAŠ POMOĆI SEBI, PA POTOM I DRUGIMA.
Potičem sa Balkana gde su žene naučene da vode računa o ocu, bratu, suprugu, detetu, pa tek onda one dolaze na red. I to nije loše ako se ne zloupotrebljava takav položaj. Mi smo malo pomešali taj pojam self -care.
Ako čovek gleda samo sebe i ne ugrožava druge je najbolja stvar koja postoji. Ako čuvaš sebe znači da čuvaš svoj integritet, znanje, emocije, čoveka u sebi. Imaš neko dostojanstvo. Ali da se ne prelazi granica sebičnosti. Gledati i brinuti o sebi je brinuti na svaki način - duhovni, zdravstveni, fizički, mentalni. Brinuti o sebi znači biti u balansu na svim poljima.
Prvi trenutak kada sam shvatila da moram da vodim računa o sebi je bio sa 18 godina kada sam došla na fakultet u Beograd. Otišla sam od svoje osnovne porodice gde je sve bilo obezbeđeno. Majka i otac su radili, imala sam sve skuvano, oprano. I onda se nađete u zemlji gde morate da vodite računa da platite sve račune, da budete zdravi, nisam znala jezik, trebala sam da imam sve papire u policiji. I tada sam se suočila sa tim da moram da vodim računa o sebi.
Dovela sam brata i sestru na studije. I to nije bilo lako.
Kada otvorite kliniku, morate da vodite računa o njoj. Isto se dešava i kada dobijete dete. Deca danas imaju visoke kriterijume jer mama treba da se dotera, ne samo da je pametna nego mora biti i našminkana. Mi moramo biti u balansu i u korist svima. Ako nismo u balansu, nikom nismo potrebni i tada ljudi beže od nas. Svima imponuje da budu sa ljudima koji su srećni, veseli i vode računa o sebi.
PUNO VREMENA PROVODIŠ NA POSLU I POSVEĆENA SI ZDRAVLJU I LEPOTI SVOJIH
KLIJENATA. KOLIKO TE TO NADAHNJUJE, A KOLIKO ISCRPLJUJE?
Volela bih da svi budu lepi i da preparati za lepotu nisu toliko skupi. Vrhunske beauty preparati su jako skupi. Bila bih srećna da imamo open day, open door i da svi dolaze da se ulepšavaju, a kada završimo sa procedurama da ostave prilog u skladu sa svojim mogućnostima. Jako volim svoj posao, profesiju, pacijente i želim da svi izgledaju lepše i bolje. Ali sama lepota nije dovoljna. Ona nam daje da se otvore samo početna vrata. Ja se bavim i zdravljem naših pacijenata. Kada vidim da neki preparat ne deluje, odmah posumnjam
da li pacijent ima problema sa insulinskom rezistencijom, štitnom žlezdom, ginekologijom i tada lečimo i druge stvari.
Jako vodim računa i o svom duhovnom svetu. Mislim da bi svako trebao da ima svog duhovnika. Nađite nekog ko vam odgovara, ko može biti vaš duhovni učitelj.
SVOJE ZNANJE PRENOSIŠ I MLAĐIM GENERACIJAMA. PORED ZNANJA U MEDICINI, ŠTA IH JOŠ SAVETUJEŠ?
Svoje đake učim da treba da se raduju kada vide svog pacijenta kao da su videli najbližeg člana porodice. Svakom pacijentu se moraš radovati. Učim ih ponašanju, jer medicinu svako može da završi ako je uporan. Učim ih kako da se postave, kako da drže špric, sve do terapije. Najbitnije što ih učim je da novac nije prioritet. Novac dolazi ako ste dobri, a ne ako lažete i varate ljude. Morate biti korektni, dostupi, vredni, radni, objasniti pacijentima celu proceduru i ne postoji dobar lekar ako nema etičkih normi. Pacijent se ne sme oštetiti ni na jedan način, ne sme se naplatiti to što nije urađeno, ne ogovarati kolege. Bez tih moralnih normi, možda i imate dobru ruku, ali dobar lekar je dobar čovek, jer dobar čovek vam neće naškoditi.
U SVOJOJ KLINICI, PORED
PROFESIONALNOG TIMA DOKTORA KOJE
SI OKUPILA, ŠTA JOŠ DOPRINOSI DA SE KOD VAS PACIJENT DOBRO OSEĆA? DA LI JE TO ENERGIJA LEKARA, NJIHOVA STRUČNOST?
Svaka institucija kreira svoj tim. Ja sam saradnike izabrala sama. Veoma sam zahtevna i prvo sam krenula od sebe, pa onda i od svog tima. Imala sam dva načina da izaberem doktore i saradnike. Moj kriterijum je bio da je dobar čovek i dobar lekar. Važno je da moji saradnici dele iste ideje. Nekada kada vidim da pacijent nema da plati, dam i gratis uslugu i lekar se uvek sa tim složi tako da branimo istu ideju. Moraš da naučiš da daješ kako bi ti se vratilo. Bilo mi je bitno da su lekari u svojoj profesiji potvrđeni kao naučnici, doktori, jer možeš biti dobar čovek, ali moraš da imaš znanje. Svako ko je u našem timu daje ono najbolje od sebe na svim poljima. Kada imate dobar materijal, imate od čega i da krojite. Imam saradnicu sa kojom sam 25 godina. I to je jako lepo. Imamo i divnu atmosferu. Moja ideja je bila kada neko uđe u našu kliniku umoran od posla, porodice, da mu ovde bude oaza i beg
od svega. Da bude lepo i opušteno. Imamo iz muzičke akademije momke koji sviraju klavir i ta muzikoterapija vam takođe pomogne, a uz malo posluženje, čovek se zaista opusti.
PUNO VREMENA PROVODIŠ NA POSLU, NE SAMO NA KLINICI U BEOGRADU NEGO
I U NOVOM SADU, SUBOTICI, BANJALUCI, CRNOJ GORI. KOLIKO VREMENA OSTAJE
ZA PORODICU I KOLIKO MOŽEŠ DA DAŠ
SEBE PORODICI?
Ostaje mi veoma malo vremena pored silnih obaveza. Vreme nije merilo kvaliteta, ali to vreme je najkvalitetnije moguće provedeno sa mojom Teofanijom i suprugom. Trudim se da maksimalno učim Teofaniju.
Teofanija zna grčku istoriju, a ne živi u Srbiji i ide u francusku školu. Ona sve zna od vremena Herkulesa i 12 bogova do danas, zna živote svih svetaca. Deca upijaju to što je zanimljivo i lepo. Nekada mi kaže da otkažem pacijente i onda joj objašnjavam zašto me i oni trebaju. Volela bih da imam više vremena, ali i deca imaju toliko obaveza da jedva postižu i to što moraju. Naš tempo života je veoma ubrzan.
NA KOJI NAČIN VODIŠ RAČUNA O SEBI, VOLIŠ SEBE I KORISTIŠ SVOJ PUN POTENCIJAL?
Moj dana počinje u sedam ujutro i završava se u jedan posle ponoći. Obavezno idem na frizuru i šminku. Stavljam na lice adekvatnu kremu sa zaštitnim faktorom i minimalno na svakih 15 dana imam tretman lica za hidrataciju i odlazim na presoterapiju kako bih izbacila višak vode i regenerisala se od silnih putovanja. Što se tiče ishrane, postim i to mi je najbolji sistem detoksikacije organizma, što pokazuju krvne analize. Kroz post, čovek odlazi i na sledeći duhovni nivo razvoja. Nije post da se jedu posni kolači i tone hleba, već je to suzdržavanje i unošenje prave hrane koja prija našem organizmu. Očuvanje zdravlja je prioritet u mom životu.
Moj svaki dan počinje molitvom, koja me duhovno balansira. Imam jako puno prijatelja iz duhovnog sveta i to me čini srećnom. Ta ljubav prema Bogu i duhovnom mi je usađena od ranih dana. Molitva je moralna obaveza.
PHOTO: ADRIAN DE GROOT
WORDS/PHOTOS: ADRIAN DE GROOT
PORTRAIT PHOTO: MIA MEDAKOVIĆ
The theme of this issue of RYL is Self-Care, Self-Love. Self care and self love have naturally dual aspects: externally, taking good care of yourself physically and esthetically, such as eating healthy, your hygiene, makeup, clothes, appearance, accessories, jewelry, hair style, interior design of your home, cleanliness of your house inside and out, your car, etc. Once in a while, when you have the financial means to do so, you buy yourself new clothes, shoes, furniture; hang a new painting on the wall, spruce up your garden, etc. These are all valuable external things that express self care and self love.
However, in this article I will focus primarily on the internal, psychological, and spiritual aspects of self-love and self-care.
Recently, I responded to a friends’ YouTube video online and suggested that we look in the mirror daily and say things to ourselves like: “You are absolutely beautiful, I love you, you are alive and I celebrate this with my whole heart. To be able to say to myself “I AM” is a miracle and I AM so grateful. Oh, it’s so good to love myself for my miraculous existence. I am always beautiful, at any age Dear ______ [your own name], I love you dearly”. Make up your own words, filled with love and gratitude about yourself. She liked it so much that she quoted me in her next video.
Sri Paramahansa Yogananda revealed and went as far as to say: “Love yourself passionately. Fall in love with yourself. I do not mean your looks, money, or fame, but your own core energies, your own gift of life, your own creative principle. Be humble in your adoration and filled with gratitude in loving yourself. This will bring out the God presence in you, and you will transcend all to know you are God.”
Clearly, he wasn’t talking about narcissism, which is a trait of the ego. Elevated self-love is not a thing of the ego, but of the divine, higher self. Thus, this deep self-love is of course not about selfishness, but about, and I’m making up a new word here: selfloveness, whereby universal love is included and central.
Yes, we are of course talking here about unconditional love for self and others, that is, a love without judgment, which even embraces your enemies, as the great philosopher of life and way-shower Jesus encouraged to practice, as in “Love your neighbor as yourself,” as all people are our neighbors of course. Remember, discernment and observation is never the same as judgment. You can observe a
person to be mean spirited, but you can still love that person and not judge.
If you love yourself fully in this way can you then possibly “hate” your neighbor? Self-love and self-care is the foundation upon which you can and also will love others. If you are always critical about yourself, putting yourself down, what will you radiate outwards to others? It has no value to them.
Not long ago, it took me two days to watch all of a high energy filled day-long webinar, hosted by Jamie Kern Lima, attended by around 250,000 people worldwide, and with high profile guests reiterating her theme. Her entire webinar, which also launched her latest book Worthy: How to Believe You Are Enough and Transform Your Life, was totally focused on you feeling totally worthy about yourself, as self-doubt and self-devaluation remains the number one problem many face: people don’t feel worthy or deserving of love, because of such reasons as their weight, their skills, their appearance, etc., or because they have been bullied, labeled, rejected, verbally abused, etc., or because they made mistakes in life and are scared God will judge them when they die, etc. Of course, her message was and is that we are totally worthy, without us having to do anything. Your existence alone makes you totally worthy! You are always number one.
So, instead of focusing on how supposedly “sinful” or unworthy or “damned” you are, you focus on your intrinsic, unique and most valuable worth. Each person is so wonderfully unique and so extremely valuable to and part of the WHOLE.
I write WHOLE in capitals, because today, more and more open minded scientist (since Nobel prize winner physicist Max Planck, who said that there is nothing but energy which is Consciousness) and of course the spiritually open people are all telling us that in fact, we are all ONE. So, since there is no such thing as matter and it’s all energy, and since this energy is ONE, and we are all part of this energy, so we are also ONE. We experience the illusion of separateness in this world, but we are truly not separate, but one, and people who have near death experiences, as well as other spiritually gifted people, all tell us this sacred truth. A friend of mine often tells me “I am you, and you are me”. That is correct. Part of the same universal Oneness, Consciousness,
which also goes by other names such as “The Universe”, “God”, “Spirit”, “Source”, and whatever your prefer.
Another Nobel Prize winner in Physics, Albert Einstein, so aptly said: “A human being is a part of the whole called by us universe, a part limited in time and space. He experiences himself, his thoughts and feeling as something separated from the rest, a kind of optical delusion of his consciousness. This delusion is a kind of prison for us, restricting us to our personal desires and to affection for a few persons nearest to us. Our task must be to free ourselves from this prison by widening our circle of compassion to embrace all living creatures and the whole of nature in its beauty.”
Shouldn’t we take good care, with love, appreciation, as well as a deep sense of awe and wonder, about this Oneness? Isn’t it better to live with love, rather than with enmity? Fighting each other in this world on any small or large level is a sign of gross ignorance of who we really are. What we do to others, we actually do to ourselves. “What goes around, comes around”. Some call it karma. There is a song whose first line is “Let there be peace on earth and let it begin with me”. Yes, peace starts indeed with me, with my self-love and self-care. In the eyes of
this Oneness, we are all beautiful, fully worthy of love, unique, valuable, etc. We are one human family, all brothers and sisters.
The unconditional love from which we all come and which we all are is so great that it will eventually feel like you are pouring an ocean into a single drop of water. If we truly take care of our own development of love, then we become such oceans with plenty of love to share! Such love also includes total forgiveness towards self and others.
Even though at this point, my article was basically all finished, I met this 30-something man in a store, who asked me in English to go before me to pay for just one item, a pack of cigarettes. I quipped at him with a friendly smile: “I think you’re too smart to be poisoning yourself.” He smiled back and responded in a friendly manner: “I know, and I started when I was already 28 years old.” I looked at him quite surprised, and then he added: “I know, and I should know better. I’m a doctor.” I was a bit dumbfounded at that last bit, not knowing what to say next. And then he left the store. I felt though that I had made a friend, and perhaps fate let us meet again. Now, do you think this man truly loves himself? If I had a chance to ask him, he would probably say that of course, he does. But then why poison
yourself with nicotine which can lead to all kinds of health and brain problems later in life? True, some people smoke all their life and never catch anything major from get, but others do, so why play Russian roulette with yourself?
Addictions happen both on the physical level by harming our health (adding to the above such as alcoholism, overeating, junk foods, too many sweets, soft drinks, or prescription drugs for every little thing, etc. (and we agree it’s all bad for us!), or on mental levels, by exposing ourselves, via a variety of media, to violence (including video games), horror, porn, murder mysteries, and even by regurgitating the evil history of mankind that feeds our addiction to resentment and hating our fellow humans. Thus, books, museums, repulsive photo or art exhibits, etc., can actually all add to this addiction to human resentments by exposing the past, exposing us to human evil, without offering a road to forgiveness, and love for all people. Yes, evil must be exposed and eliminated, but it has to be done also with a heart of love and forgiveness I love to see a time when the resentments we carry about the past stop with us and are no more passed on to the next generation.
The sensationalist media is no help here at all! So, people fight over politics, race, religion, economics, culture, morality, gender and many other isms. And when you think about it, constantly complaining, feeling hopeless or being filled with self-pity about self and everything can also be or become a serious addiction.
Luckily, the chaos in the world today is spurring more and more people to increase their deepest desire for world peace and love among all humanity (but you do really need darkness to love the light?), but in many places in the world we have near civil war because people keep those
resentments alive and feed on and multiply them. If we truly love and care for ourselves, we will free ourselves from any anti-love towards self and focus on joy and being positive and becoming free from addictions. This will then spill over into the world around us. And: We can start today!
Allow me to give you a hint on how to make this easier to do than you might think: Don’t ever try to do this with your mind! Oh no! When you shift to your divinely created inner heart instead, there is no need to work with changing the mind, dealing with old issues and clearing the subconscious. When you shift to the heart, and this is so important, then every time all else except Love simply falls away because the moment you are in your divine heart’s vibration, you are living the truth of unconditional love and you will recognize that actually Love is your and ultimately only Reality. As in my previous RYL articles, I come back to the same conclusion: unconditional love from the heart is key to self-care, to self-love, and to you vibrating peace, joy, love, non-judgment, coming to a spirit embracing humility, gratitude, and saturated with a deep sense of awe and wonder living in this marvelous universe and in this life on earth surrounded by such much natural beauty, which especially includes each and every precious person. Such a heart also overcomes addictions.
Yes, look again into the mirror and say how beautiful and wonderful you are! Fall in love with yourself, with everyone and with every creature and beautiful thing. It may sound naïve, but true self-care and self-love thus can and will save this world.
Jednom sam sebi lupila šamar. Ustvari 2 šamara, jedan za drugim. Ne da se dozovem, što ponekad ljudi rade u nekom stanju šoka, već da se kaznim.
Tome je prethodilo to što sam donela nekoliko odluka koje su me u tom trenutku života dovele u prilično nezavidan i potpuno neizvestan položaj. Umesto da mi bude bolje od tih odluka mi je bilo gore. Bila sam ljuta, besna na sebe. Tenzija u meni je bila toliko jaka da nisam znala šta sa tim da radim. I onda sam se udarila. Jednom, pa drugi put. U tom trenutku uključio se neki mehanizam iz detinjstva. Potpuno iracionalno, poželela sam da me neko istuče, kao što bi dete u mojoj generaciji dobilo batine kad nešto pogreši, jer sam se setila osećaja kako je to kada dobiješ batine čime kulminira neprijatna situacija i onda splasne tenzija nakon toga.
Trebao mi je taj osećaj splašnjavanja tenzije koji sam očigledno bila asocirala sa stanjem “sad je sve u redu”. Nije bilo nikoga da me udari, ali nije bilo nikoga ni da me zagrli ni da me podrži što se takođe ponekad u kriznim situacijama mog života dešavalo, ali mnogo ređe. Bila sam potpuno sama. Životno sama. I između toga da samu sebe zagrlim i podržim ili kaznim ja sam odabrala da se kaznim. I to fizički. Da samu sebe udarim šakom po obrazu. Dva puta. Jako.
Obraz me je pekao. Nisam zaplakala. Nisam čak ni sažaljevala samu sebe. Samo sam se zapitala šta je sad ovo? Koji je ovo deo mene? Šta se ovde desilo??
Tog jutra nisam zaboravila da namažem kremu na lice i telo. Nisam preskočila treninga. Jela sam ono što je trebalo. Legla sam na vreme da spavam.
Posmatrala sam sebe i pitala se koja je to podvojena ličnost koja brine o sebi a onda uradi sebi to što sam ja uradila.
Stvari su u suštini vrlo jednostavne: moje vaspitanje je bilo takvo da nikada nisam dobila dozvolu na bilo kakvu grešku. Mislim da je većina moje generacije tako vaspitavana. Napraviš grešku, dobiješ neku kaznu. Nekad su to batine, nekada nešto drugo. I to je tako onda ostalo upisano u mozgu.
Zapravo su ostale upisane 2 stvari:
• Postoji samo jedan ispravan način
• Ako ne uradiš na ispravan način dobiješ kaznu
A šta je sa opcijom “hm..možda je i ovo način?”, “probaj, istraži, nađi rešenje…”, “nema veze,
drugi put ćeš pametnije” ili šta je sa opcijom “život je samo jedna velika avantura” ili sa opcijom “šta bi lik iz filma uradio u ovoj situaciji, hajde da vidimo kako ćemo se sad izvući iz ovoga!”
Šta je sa dozvolom da se proba, eksperimentiše, da se bude ljudsko biće, da se sve posmatra kao avantura, da se živi??
I tu je bila prekretnica.
Mislim da sam se tog dana “razračunala” sa svim važnim odraslima iz svog detinjstva, sa celim svojim vaspitanjem, sa svim principima po kojima sam do tada živela, radila, funkcionisala.
Ta dva šamara, koliko god bila bolna, pre svega na nivou duše, na kraju su me stvarno dozvala.
Dozvala i DOZVOLILA da uključim neki novi softver u sebi.
I tada sam shvatila 2 stvari:
• Da je to što se negujem, pazim šta jedem, redovno treniram i dovoljno spavam zapravo self-care. Važan je i on naravno. Ali iznad njega postoji veća dimenzija. A to je self love.
• Da je najveća ljubav koju bih ikada mogla da imam prema sebi upravo u dozvolama.
I onda sam sa otiskom svojih pristiju na levom obrazu sela i potpisala možda najvažniji ugovor u svom životu. Ugovor sa sobom o tome koje sve dozvole dajem sebi:
Dozvola br. 1: moje normalno je moje normalno i ne mora da bude normalno ni za koga drugog, ja imam parvo da živim onako kako je meni normalno. Jedini znak da je moje normalno dobro za mene je unutrašnji osećaj sreće, jedne mirne, tihe sreće.
Dozvola br. 2: ako u meni postoji želja za nečim onda znači da je to što želim izraz moje duše i da ću biti strašno tužna pred kraj života ako ne idem za time što želim. Ne znam gde će me to što želim odvesti, ali verujem sebi.
Dozvola br. 3: imam pravo i na grešku i na neuspeh. Mnogo sam energije u životu potrošila na to da stvaram spoljnu sliku savršenih izbora i savršenih odluka. Srećnija sam kada prosto živim život kako nailazi, isprobavam, pokušavam, nekad uspem, nekad pogrešim, sagledam, razmislim, ispravim, nađem rešenje, idem dalje. Sa ovom dozvolom mi se oslobodila energija koju nikada ranije nisam osetila.
Dozvola br. 4: za moj život jedini kriterijum sam
ja sama. Ni jedno tuđe mišljenje, ni jedna tuđa percepcija mene, mog života, mojih izbora ne samo da mi nije relevantna, već ukoliko je osuđujuća više ne može da bude deo mog okruženja.
Dozvola br. 5: moje biće ima potrebu da se izrazi na potpuno jedinstven način i ja mu dajem prostor i priliku za to. Moje je pravo da radim stvari koje me raduju i zabavljaju. Moje je pravo da to radim samo i isključivo zbog sebe.
Dozvola br. 6: ja mogu da se redefinišem kada god hoću i kolko god puta hoću kada osetim potrebu za tim.
Dozvola br. 7: imam pravo na uspeh. Imam pravo da ostvarim sve o čemu sam maštala, da budem srećna, da budem zainteresovana za život, da gradim ono što me raduje. Imam pravo.
Fast forward nekoliko meseci kasnije, odluke zbog kojih sam sebi lupila 2 šamara po levom obrazu su se ispostavila najbolje ikada odluke u mom životu. Donele su mi radost, autentičnost, energiju i život o kakvom sam maštala. Da li je bilo lako? Nije. Posle šamara i potpisanog ugovora sa sobom bilo je još teških situacija, borbe, traženja puta… I nikada ne bih pronašla taj put da nisam zagrlila sebe i dala sebi dozvolu iz najveće moguće ljubavi prema sebi: da živim. Promenila sam softver.
Sa self care-om sam takođe nastavila. On je važan za moj hardver.
Дани поста, посебно Великог Васкршњег поста, а велики је не (само) по трајању, већ по ишчекивању највећег Празника, дани су у коме и овај текст стиже до вас. Подсетила ме једна дискусија, али и припрема за сусрет у априлу са гимназијалцима који су предложили да се окупимо и разговарамо на тему Духовност и психофизичко здравље, као и на ону јеванђељску поруку Волите свог ближњег као самог себе Како то треба да волимо самог себе, а да не постанемо себични и себисамослични? Зашто и у јеванђељским порукама уз одговорност и љубав према себи иду одмах и Други, многи, сви?
Ово су одговорна питања. Она која већ, постављајући се, и одговор садрже у себи. Волети себе значи завољевати себе, али не извољевати за себе. Себе без Тебе не постоји. Одакле год ко да крене, из ког год кутка себе, мора се проверити са Другим постоји(ш) ли. Хоће ли ико проверити да ли постоји и за њега други, круг цео мора да направи и стигне до себе. Да би другог заволео, мораш себи бити ти или Ти – вољни и вољени. Заволети себе значи заволети постојање које нам је дато и онога ко је дародавац. Процес завољевања себе је духовни раст уз пратњу свакодневних сирена које упозоравају на опасности пута на ком уском стазом уз литицу с друге стране путујете. Можда и не мора таквим путем, можда неко свој пут гради кроз широке и питоме ливаде, ипак литица суочавања са собом га свакако чека. За неког може бити заиста суноврат у себе осамљеног, а другима опет пењање уз литицу и уопште горе у односу на све што остаје иза, доле и заробљено у раљама живота. Када падате или остајете заробљени баналностима живота и грабежа по свакодневици, брже осетите
ударац од пада. Када растете, не знате где је крај планинског венца јер и он се са вама заједно увећава и шири, и спорије сагледате упад у своју кожу у вашем броју. Број одговара мери онога коме сте тежили. Непогрешиво није конфекцијски и не може на сваком месту да се проба. Универзалне величине не постоје и ви више не бивате само материјал или земља од које сте створени, већ именом неко кога ће препознати неко по делима својим од којих је највеће то успињање уз планину до једног себе у кога сместиш, уместо вапаја за животом, онога који живот даје свету и свему –сместиш мирни почетак непролазног живота. Са позиције неког ко усељава вечност и Бога у себе, живот твој постаје светиња и светлост свету. Одговорност према светлу је као и у профаном животу. Гаси се где не треба да се губи енергија и јачина, пали се као у јеванђељској причи о Мудрим девојкама, када долази онај који светлост препознаје. Светлост свету постаје сваки човек који мари за свој духовни живот и у Духу живот и планину за кућу сматра. Такав човек је кадар и кућу и кров у свакодневици да направи, којима такође штити свој живот и живот оних које рађа и које упућује на живот. Поменула сам Велики Васкршњи пост јер ме и прва недеља поста својим службама и текстовима подсетила на тему и физичког здравља. Углавном људи мисле о посту као чишћењу за собом дела и она која то нису и хране из себе. Покајни канон Андреја Критског се чита уз велике метаније и заиста захтева учешће свих мишића и свих вијуга у човеку. Очишћени од хране не значи да смо умивени од живота од кога умиремо, покајани за дела и она која нисмо учинили, не значи да смо се већ спасили. Ништа не можемо да урадимо да превазиђемо смрт сами по својим заслугама
или моћима, па и немоћима. Ништа то не води пут награда и казни. Планина има своју климу и календар смисла и суда. Усред тог календара је Човек коме се Смисао свакодневно даје и раздаје. Постимо зато што још увек можемо да разазнајемо шта хоћемо, шта желимо и шта, иако имамо, не морамо. Одричемо се хране да покажемо да живимо за другу храну живота, да се са извора смисла ситимо. Ретко ћете срести човека који ће вам у посту рећи да је гладан. Посебно људи који иду на службе у Цркви. Такав је период читавог Великог поста, уводи у пост, службама, мелодијама и сваком речју, па и периодима у току дана, сатима у којима се читају молитве које хране, додаје вољу за и на изгубљену снагу тела. Место где се срећу тело и молитва, тело и слобода, тело и Дух јесте тај простор глади ког постајете свесни, а не узимате да једете обичну свакодневну храну, јер она више није раст него пад. Ипак, за све то заједно треба време, године и простор слободе у ком се себи прво приносите својим одлукама које имају виши смисао од свакодневне одговорности. Заправо постајете одговорни и за све оне који не посте или се не могу успети на планину из било ког разлога. Постанете свет који хоће да се спаси.
Увек је питање шта је са онима који баш и неће да се спасе, неће и не препознају ни планину ни пут којим се ређе, чешће или којим год
темпом иде ка Богу. Како ће наша слобода деловати њима, хоће ли је заклањати и тада чежња за ограниченим трајањем? Не знамо, зато се још увек одричемо онога чега можемо, што не делимо на добро и лоше већ на оно што има смисла и/или не.
Из перспективе овог времена које има своју логику постојања и настајања, напретка и прогреса, смисао је да нема смисла, већ доброг профита и добити.
Да ли се и за нас може рећи: па и ви постите да нешто добијете, очекујете, тежите, унапређујете? Па, и ви Бога молите да вам нешто да?
Хајде да молимо да ми имамо шта Богу да дамо. Да верујемо без надокнаде овде и сада, и трговине – ако ми, онда Ви. Да се наша светлост не одваја од нас па макар осветлили пут свима. Можда су нечија врата одшкринута довољно да и линија светлости буде позив и пут уз планину. Оно што сигурно неће претрајати је трговање. Тргови од Људи хоће. То су Цркве – Тргови и трагови Човека који хоће да буде у заједници са Богом. Не скрива Бог лице своје, не скрива лице своје ни снађени Човек на Тргу кога је сам направио, а наденуо му име Другог, Првог. То је пун човек, човек пунине.
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE
U ZAVIČAJNOM MUZEJA GRADIŠKA, KRAJEM MARTA, OTVORENA JE PRVA SAMOSTALNA IZLOŽBA FOTOGRAFIJA MILENE
ERCEG. PRED PUNOM DVORANOM, MILENA JE IZLOŽILA SVOJIH 50 FOTOGRAFIJA
KOJE SU NASTALE U POSLEDNJIH 10 GODINA. NA NJENIM FOTOGRAFIJAMA, ŽIVOT JE ZAPISAN SVETLOŠĆU.
MILENA ERCEG JE DOBITNICA BROJNIH
PRIZNANJA I NAGRADA ŠIROM SVIJETA. U NJENOJ KOLEKCIJI SE NALAZE NAGRADE
I PRIZNANJA IZ SRBIJE, HRVATSKE, UKRAJINE, ESTONIJE, TURSKE, HOLANDIJE, SEVERNE MAKEDONIJE, POLJSKE, GRČKE, INDIJE, MAROKA, KINE, RUSIJE, IZRAELA I DRUGIH ZEMALJA. MILENA JE PRVA ŽENA
U BOSNI I HERCEGOVINI KOJA JE DOBILA
POČASNO ZVANJE MEĐUNARODNE FEDE -
RACIJE FOTOGRAFSKE UMETNOSTI.
IZLOŽBA JE OTVORENA DO 18. APRILA
2024. GODINE.
Kako je prošlo otvaranje tvoje prve samostalne izložbe fotografija u Banjaluci, u Zavičajnom muzeju Gradiška? Da li si imala tremu?
Naravno! Trema u početku nije bila toliko prisutna jer sam razmišljala - to je moj grad, moja sredina, svi poznati ljudi, dragi ljudi. Ali kada sam stala pred publiku i vidjela koliko je njih došlo da me podrži, odjednom se stvorila trema i uzbuđenost. Srećom, kratko je trajalo. Nezaboravno veče, zaista. Veče za pamćenje. Hvala im od srca svima.
Do sad si osvojila toliko nagrada u fotografiji da verujem da je ovo za tebe bio samo javni nastup na koji si izašla i poklonila se. Nismo ih pomenuli brojčano, bilo je dovoljno
pogledati samu izložbu. Izložba ima svoju priču, odnosno moju priču o mom radu.
Sa čime si se predstavila na izložbi koja nema imena i zašto nema imena?
Izložba nije tematska i stoga nema ime, za takvo nešto treba da prođe vrijeme i da se recimo u toj temi nađe bar 40 vrhunskih fotografija. Na ovoj postavci se nalazi 50 fotografija, od kojih ima i dosta portretnih, a najzastupljenija je tema „ŽIVOT“.
Tvoj favorit je crno-bela fotografija. Zašto?
Crno-bijela fotografija uvijek predstavlja nekako realniju priču nego kolor, možda to ja samo tako vidim. Ima drugačiju simboliku. Nekako se lakše objašnjava, čita. U današnje vrijeme, monohromna fotografija se koristi većinom umjetnički.
Koji motivi u fotografiji te ostavljaju bez daha? Šta je ono što najviše voliš da fotografišeš?
Uvijek su to realne priče iz života, mene oduševi ako sam kroz fotografiju uspjela prenijeti jaku emociju. Nešto što sam sama osjećala tog trenutka. Nemam omiljeni žanr. Fotografišem sve što mi se u nekom momentu nađe pred okom. Znaju to biti i moje guske sa farme. Bitno je da imam dobar kadar, dobru atmosferu, da su elementi lijepo poređani. I eto dobre fotografije i ličnog zadovoljstva.
Kakvi očima gledaš stvarnost? A kakvim kroz objektiv?
Realno gledam na sve u životu, a tako je i kroz objektiv. Ponekad uradim i drugačiju priču, nešto kao konceptualnu fotografiju kojom šaljem poruku. Ne pronalazim se baš u konceptualnoj fotografiji, ostala sam vjerna stvarnosti i prenosu emocije.
Čemu učiš svoju decu, a šta šapućeš svojim ljubimicama kravama?
Djecu učim da budu dobri ljudi. Dobri ljudi su danas sve rijeđi. Dobar čovjek je najteže biti u današnje vrijeme. Služim im cijeli život kao primjer, njihova je odluka da li će je slijediti ili ne.
Ljubimce volim jako, vezana sam za njih. Mazim ih, nekad i psujem ako me naljute.
Tvoja stvarnost je specifična. Baviš se uzgojem muznih krava. Kako izgleda tvoj dan sa objektivom i tim svetim stvorenjima kravama?
Jutra i večeri su predodređeni za poslove na
farmi, a pored fizičkih poslova koji nisu toliko teški ima mnogo administracije koja zna da uzima dosta vremena. Nikad ne planiram dane za fotografiju, uvijek je to neplanski. Ako sam krenula negdje zbog nečeg, pa mi je usput ili ako se tokom jutra pojavila neka svjetlosna prilika, prolongiram poslove i odlazim u šetnju sa aparatom. Devedeset posto mojih fotografija je nastalo spontano.
Tema aprilskog izdanja RYL magazina nosi naziv „Self-care, self-love“. Kada si shvatila da je briga o sebi važna i šta je ono što primenjuješ u datim okolnosti ljubavi i pažnje prema sebi?
Shvatila sam onog trenutka kada sam počela da stvaram nešto mimo dnevnih obaveza, nešto što me je ispunjavalo a nije bilo nametnuto. Svaka žena treba da ima neki hobi, nešto što će je ispunjavati, jer to daje posebnu energiju. Smatram da je previše ulaganja u izgled u današnje vrijeme bacanje i novca i uzaludno potrošeno vrijeme. Ljepota je prolazna, starimo svakim danom i taj proces je nezaustavljiv. Kad prođe vrijeme, godine, shvatićemo to. Uvijek se žale žene koje su toliko dragocjeno vrijeme trošile na to, a mogle su da putuju, kupuju knjige, fotografišu ili čak pišu. To su stvari koje dušu čine lijepom, a kad je duša lijepa, sve drugo je zanemarivo.
Radim ono što me ispunjava I TO JE MOJA LJUBAV PREMA SAMOJ SEBI.
Beograd – Pariz–Santijago… 24- časovno vreme provedeno u avionima i aerodromskim zgradama, na pokretnim trakama i neudobnim stolicama, po kafeima koji nude za svakoga ponešto kako bi se vreme prekratilo u čekanju – nestrpljivi i radoznali u odlasku, a smireni i tihi na povratku svom domu. Pitam se da li je zaista potrebno ići tako daleko od kuće, čemu sve to i zašto? Otići što dalje, doživeti nešto novo, biti viđen ispred kojekakvih većih ili malo manjih svetskih čuda prirode, ili pak veštih ruku graditeljskih majstora. Razdragano se mešamo sa lokalnim stanovništvom, zaustavljamo ih i tražimo da se slikamo zajedno, virimo u njihove domove, radne prostore, mazimo im decu (ponekad i ne tražeći njihov pristanak), tražimo neku zanimljivost i najbolji ugao da sve ovekovečimo na fotografijama. Padamo s nogu da što više postignemo u toku dana (i noći), jer hoćemo da iskoristimo do maksimuma tu davno pripremanu avanturu za koju smo strpljivo štedeli novac, a i priuštili sebi vreme kojeg je nekako sve manje.
Nije mi prvi put da sam u Santijagu, tako da tačno znam šta hoću da vidim i koga ponovo da sretnem što poprilično olakšava planiranje. Već istog dana po sletanju, moja srodna duša Marija i ja, od ranije poznate lutalice, istražiteljke i šetačice (po rečima osvedočenog posmatrača), krećemo u prvu avanturu. Odlazimo u divno uređeni park, gde su zanatlije i lokalni umetnici preuredili podrume i štale obližnje dominikanske crkve, dajući im izgled tipičnog čileanskog seoceta sagrađenog od drveta, blata i slame. Lutamo malenim, krivudavim uličicama prepunih biljaka, potočića i znamenja koje upućuju na bogato predačko nasleđe. Svi su ljubazni i vrlo raspoloženi da objasne šta odakle stiže, kako se obrađuje, tumače simbole pre-kolumbijske ere koji su zastupljeni na svim proizvodi-
ma i fasciniraju svojim značenjem. Takvi razgovori odmah oraspolože, svi problemi, kao i već osetni umor, nisu više toliko vidljivi i počinješ da se stapaš sa novom okolinom izvlačeći teškom mukom španske reči na brzinu naučene!
Veče, kao pandan napornom danu punom pešačenja i vrućine, donosi mir i spokoj u društvu predivnih ljudi poreklom sa naših prostora. U brižljivo negovanom zelenilu predgrađa Santijaga, razgovor miluje dušu i telo. Majka naše prijateljice, nekada vrsna umetnica Narodnog pozorišta u Beogradu, priseća se svoje glumačke karijere i života sa čovekom koga je volela, njihove dece i godina koje tiho prolaze u podnožju Anda. Držimo se za ruke, razgovor teče spontano, a ja posmatram kako njeno lice, čak i u desetoj deceniji, blista nesvakidašnjim sjajem. Dopuštam da njena osećanja prolaze kroz mene, zahvalna za svaki trenutak u tom vanvremenskom portalu koji napuštam tek onog momenta kada Diva objavi da joj je potreban odmor.
Izložba “Chile before Chile” u Muzeju pre-kolumbijske umetnosti vraća u prošlost, otkriva tanane niti kojima smo svi povezani sa precima koji nam pružaju pozitivnu i nekako pročišćenu energiju. Simboli koji me okružuju, utkani u živopisnu odeću, izrezbareni u drvetu, uklesani u kamenu, prikazani na nakitu, ostavljaju svoj neumitni pečat i menjaju me, pojačavaju ono što je već negde davno utisnuto. Rituali koji su negovani kroz mnoge generacije čine se različitim, ali opet i slični našim, koji su možda samo više izgubljeni u vremenu i tako zaboravljeni.
Priče o Čileu nema bez dodira sa pustinjom Atakama, najsušnijem području na planeti, gde poneki delovi nisu videli kap kiše duže od 400 godina. Lutajući po okolnim visoravnima, sve
češće su nam u upotrebi reči kao što su: svetlost, sunce, mesec, gejziri… Oči nam se sve više privikavaju na boje peska izmešanog sa solju, dok gledamo veličanstvenu igru vode, zemlje i gasa, koji tako sjedinjeni i pod pritiskom pronalaze put iz dubine zemlje u nebo. Zatvaramo oči i uživamo u najlepšem zalasku sunca koje svi strpljivo čekamo. Prelaz sa 2400 na 4300 metara nadmorske visine kroz živopisne krajolike, u toku samo jednog dana, prolazi začuđujuće dobro – ovog puta!
Usred pustinje, tišinu malog mesta San Pedro narušava pesma i igra mnogobrojnih učesnika iz čitavog regiona, jer zamislite – karneval je u gradu! Muzički performansi na raznim instrumentima, pesma i igra mnogih grupa plesača iz okolnih mesta odzvanja prašnjavim ulicama. Zavirujemo u njihove maske, cupkamo u žestokom ritmu (pa šta ako je baš, baš vruće!), izazivamo dobro maskirane demone, veštice i raznorazna božanstva, ukrašene dugo pripremanim, šarenolikim kostimima napravljenim pretežno od sintetičkih materijala.
Simbolika domorodačkog plemena Mapuče je sveprisutna. Njihova posvećenost tradiciji i očuvanju prirodnog okruženja izaziva poštovanje. Osećam energiju kojom sam okružena i slušam priču o kulturi koja je povezana sa zemljom, poštujući vezu između čoveka i prirode. Zemlja se slavi kao Majka kroz ceremonije, priče i pesmu, a u meni najviše odjekuje zveckanje nanogica koje su napravljene od ovčijih noktiju!
Uz nadolazeću buku bubnjeva i svirala, upoznajemo heroinu koja je pre više od dve decenije ostavila sve blagodeti modernog doba kako bi se spasila od teške bolesti. Saživela se sa suvom zemljom, toplim vazduhom i vodom koja i nije bila baš za piće, i kroz mnogobrojne priče sa smrću, otpustila navike koje su je dovele do bolesti i prestala da se boji. Oslobodivši se svega nepotrebnog, doživela je slobodu i počela da živi ljubav. U trenutku dok je to govorila, sva prašina Atakame koja nam je prekrila cipele i odeću, ušla u naše nozdrve i pluća, počela je nežno i toplo da nas miluje.
Često pomislim vredi li prelaziti tolike kilometre zbog svega toga, jer putovanje samo po sebi nije lako, a ponekad ni ugodno. Vredi li vući kofere, spavati u lošim sobama, imati izazovne i nepredvidive interakcije sa saputnicima, kao i lokalnim stanovništvom, koristeći svakojaka prevozna sredstva i izlažući se fizičkim naporima koji dovode do teške iscrpljenosti od koje se danima oporavlja.
Pre putovanja, mi smo otvoreni prostor koji
nestrpljivo čeka da se ispuni raznim osećajima i impresijama. Posle svakog putovanja, sve to postaje deo nas, deo našeg sećanja i mi više nikada nismo isti. A to je nešto što nam niko ne može oduzeti i zato svaki trenutak proveden na putu vredi. Hvala namernim, a još više slučajnim susretima koji su postali deo mog iskustva!
Više detalja o mojim putovanjima kroz slike koje sam napravila kamerom i kroz one koje su ostale u meni, delim sa dragim ljudima na svojoj Pričaonici. Do tada, poput moje genijalne prijateljice Maje, pevušim – Puštam sveee...
Он, посматрајући ниске маглене облаке, што су тешки од кише и чудног мрака попут олова притискали жалузине старе, изнајмљене виле из венецијанског доба, одлучио је да ипак прошета. Иако је киша падала упорно по пустим улицама и сивом мору, требао му је свеж ваздух после дугог читања и провера података из прашњавих, нечитких текстова. И поред те физичке потребе, чуо је у зору изнова тај тако познат глас који му је рекао да се данас попне изнад града. Чудан је био свима у провинцији, у тешком капуту од кашмира, са цилиндром и дугим штапом са сребрном дршком. На уским трговима које је ретко посећивао, мешали су гласови трговаца и морнара.
У неукусно уређеним ентеријерима малобројних ресторана, који су као неуспеле имитације из великих градова требали да вештачки унесу атмосферу вишег друштва, локални скоројевићи су, у притајеној зависти, грубо и заједљиво коментарисали сваку различитост и издвојеност духа, укуса и стила. Углавном је боравио у вили, а шетао је рано, када на улицама нема никога, јер се медитерански свет покреће тек у касно јутро. Овде ће бити кратко и желео је да што више остане неприметан и да не даје повода радозналостима доконог света, који испразност сопственог живота попуњава трачевима без основа. Овога пута је направио изузетак да шета у подне, јер му је од јутрос све говорило да се приближио одговору због којег се запутио из Милана у овај градић на мору. Потпуно свестан одакле долази и због чега је овде, двадесетак дана је тражио трагове догађаја који су дефинисали његов вековни живот. Пењао се уз стрме и оштећене степенике, којих је до малог и равног узвишења било педесет и један, пуне опалог лишћа и угажених маслина, размишљајући о последњем документу који је јутрос читао, а који му је донео стари монах из манастира на ободу града.
Био је то текст којим је манастиру од стране једне младе краљице дарован мали виноград изнад мора. Даривање је био свечан чин на празник Успења Пресвете Богородице, који се у дворцу прослављао уз велику процесију коју су предводили бискуп и краљица. Праћени народом, који је клицао краљици као доброј и праведној
владарки, певали су песме у славу Бога и највољеније Марије.
Деловао му је као несумњив доказ који је нашао у тој старој, једва читљивој повељи на латинском језику да је ОНА овде годинама боравила у неком свом летњем дворцу.
То му је будило наду да су ниске зидине ка којима се пењао биле баш то место, јер других двораца по писаним траговима и усменим предањима није било у близини. Од узвишења и зарђале ограде до дворца се ређао тридесет и један степеник, знатно ужи него они што воде уз брдо са мале пјаце, али чистији, јер је амбијент око њих био без маслина и растиња.Ушао је у простор обрастао у рузмарин и ловор и некакво шибље, где су се назирале огромне просторије некадашњег великог замка. Нека неописива сила га је вукла ка једном високом зиду који је зачудо опстао кроз толике векове олуја и ратова, људске злобе и немара.
Срце му је снажно тукло, што га је уверило да је отвор на зиду био баш то место. Тражио је погледом шуму која је сада била само велико поље новозасађених маслина. А међу маслинама су били и по неки храстови и то му је било довољно да повеже све детаље. Доле је текла сребрна река и, иако је био кишни дан, једва је могао да уочи силуете Месеца. Знао је, осећао је, да је то било баш овде, у дворцу изнад мале реке што се брзо спуштала у море, које се тек назирало са те стране зидина због високих чемпреса изнад кућа на ободу насеља.
Као деветнаестовековни племић, покушао је да се замисли у тешком хермелину петнаестог века, док ју је у њему дуго гледао, у ватреној нади и стрепњи. И видео је све изнова, тако јасно и упечатљиво, да је задрхтао потресен. Како је збуњена нагло отишла после последње реченице Декамерона што јој га је читао, ишчекујући додир макар њеног малог прста. А он, тада, гледајући њен елегантан и одважан ход, док је нестајала у дугом ходнику пуном старих слика и стражара, одлучио је да напусти њен дворац и службу у њему. Али се, последњи пут гледајући тај прозор, док је јахао ка ивици храстове шуме, тајно заветовао да ће јој остати веран у срцу, јер је свом снагом своје личности осетио да би
управо краљица могла била ТА. Надао се да ће га једном позвати. Некако. Јер је био уверен да је и она нешто наслутила, али као и њему, све је још било тако нејасно и чудно. Осим потребе да буду близу. Што ближе. Толико близу да је снажно осетио мирис руже са њеног белог врата. Због снаге тог мириса који се временом претворио у њено непрестано присуство, постао је посвећеник Реда руже и крста, два симбола који су дефинисали његов бестелесни пут. Време је бледело сећање, али није попунило празнину снаге доживљеног искуства те ноћи. А оно је непорециво урезало утисак да у новом сусрету мора разрешити питање – Да ли је ОНА и крај његовог трагања и почетак вечног живљења у облику вишег, јединственог бића? Прошли су векови, али тек пре месец дана, у једно сунчано јутро, осетио је нешто у себи док је шетао тврђавом San Pietro у Верони. Глас брз као анђеоска мисао му је изговорио име места и њено средњевековно име, и одмах је разумео да је то позив и први знак. Општио је дуго са тим невидљивим светом и већ је умео да разазна поруке. И поново је ту, после толико векова, где јој је те ведре ноћи без иједне речи саопштио да жели бити витез њеног срца. И да га је она у тренуцима које је провео са њом учинила бољим, и да је доживео посебну светлост у себи док јој је писао тајна писма, која су јој после вечере доносили притворни и лукави секретари. Пронашао је место и некадашњи ренесансни витез што воли самоћу и песме, који је, када је напустио њену службу, постао кондотијер у служби Пресветле Републике, а сада као џентлмен и аристократа са севера земље проналази најдубља места своје аниме и своје личности.
Он не може ни да замисли где је сада њена душа. И ко је данас уопште она. Несумњиво је племенита, јер душа тешко мења суштину, без обзира на појавне облике. А она, тако дивна и добра, није ни била способна за сагрешења која би кроз циклусе појављивања деформисала њен виши духовни идентитет. Све делује потпуно обесхрабрујуће када помисли да би морао да је тражи у оволиком свету. Али некако му се чини да је, пошто се он кроз толике ватре рађања вратио у Италију и овде осетио позив да је тражи, можда и она негде на овим просторима. Позваће је одавде на исти начин као и те ноћи, која није завршена већ четири века.
Погледаће, исто онако дуго, у тај отвор на високом зиду, са кога се видела сребрна река и по који храст међу маслинама, и Месец на једном једином парчету плавог неба тог кишног дана.
PHOTO: IVOR MAŽAR
PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ
FOTOGRAFIJE: IVOR MAŽAR, MARIN ĆUK VERNEK
Marija Mažar, vlasnica i glavna i odgovorna urednica portala Stilueta u Rijeci i PR manadžer.
Završila je hrvatski jezik i književnost u Rijeci, a kad nije našla posao u struci, nastavila je sa školovanjem. Dobivši stipendiju, upisala je jednogodišnje školovanje za PR manadžera.
Pre nego što je otvorila svoj biznis, radila je u jednoj PR & event agenciji. Nastupila je kriza, ali je srećom već vodila svoj hobi blog Stiluetu. Plate su kasnile i u jednom trenutku ostala je i bez posla. Odluka da pokrene svoj posao bila je jedna od najtežih, ali i najboljih u njenom životu.
Kako si pre 12 godina odlučila da pokreneš portal Stilueta?
Moja je kći tada imala šest mjeseci i trebao mi je neki hobi unutar doma kako bih joj bila na raspolaganju, ali i kako bih se posvetila nečem svome. Prije sam bila na lokalnoj televiziji prisutna kao TV voditeljica, novinarka i urednica i taj poziv koga jednom drme, nikad ne pušta. Nedostajale su mi priče. Bila je to era prvih blogova i rekla sam sama sebi – Ma idem pisati, guštati, stvarati. Nisam imala neki veliki plan niti viziju, samo veliku želju.
Jedan fan fact – mjesec dana nisam počinjala jer nisam imala ime. Suprug mi je rekao – Pa dobro, ako ti treba samo radi gušta, ime nema veze, kreni. Odgovorila sam mu – Ime mora biti dobro, ime je bitno, što ako to postane nešto važno?
Stalno sam se vrtila oko riječi stil kao stil života, stil žene i eto – Stilueta.
Koje teme se obrađuju u Stilueti i kome se obraćate?
Volim vjerovati da smo drugačiji toplinom, emocijom i pristupom. Mislim da svaka osoba ima svoju priču. I na Stilueti su nam posebno drage priče koje nikad nisu bile ispričane. Možda je to žena koja je pokrenula posao puna želje i dobre volje, možda je to neka priča javnosti ne toliko poznate osobe koja je posjetila neku zanimljivu destinaciju, volimo tražiti priče oko nas koje možda nisu dobile priliku biti ispričane. I volimo davati dobre ideje u vezi Kvarnera, od gastro adresa, događanja, svega što teče u Gradu koji teče. Taj nepretenciozan i blizak pristup su prepoznali čitatelji i čitateljice diljem Lijepe naše, ali i šire.
Kako bi objasnila svoju misiju?
Moja je misija širiti dobro, inspiraciju, poticati na dobre navike i odluke, i pritom uvijek ostati vjerna sebi jer jedino tako mogu ostati vjerna drugima.
Koji lifestyle se neguje kroz vaš portal?
Lifestyle lijepog i ispunjenog života koji je dostupan svima. Ljepota života krije se u malim ritualima, dobroj knjizi, finom kolaču, jednodnevnom izletu i trudimo se poticati sadržaje koji nisu pretenciozni, u kojima se svatko može pronaći i nešto iskoristiti za sebe.
Drugu godinu za redom ste deo manifestacije Women`s Weekend u Rijeci. Koliko je teško organizovati ovakvu konferenciju u regionu?
Nisam direktno u organizaciji, ali organizaciji skidam kapu jer su odradili sjajan posao! Moj je dio vezan uz Stilueta party i osobno sam imala dva panela koja sam moderirala. Koliko je teško, najbolje znaju Nevena Rendeli Vejzović i tim, ali koliko je uspješno, znamo svi mi jer smo bili i vidjeli rezultate fantastičnog projekta. Ono što svakako želim naglasiti je da sam iznimno sretna što je baš Rijeka ugostila Women’s Weekend.
Vodila si par panela na Women’s Weekendu. Ko je na tebe ostavio najveći utisak i zašto?
Moderirala sam dva panela i oba su me istinski dotakla i promijenila. Priča o dvije naizgled tako krhke i prekrasne, a snažne žene koje su izgubile partnere, ali i dalje žive ljubav, te nastavljaju naslijeđa svojih partnera je bilo iskustvo koje ću pamtiti zauvijek. Priča o menopauzi s tri inspirativne žene donijela je super energiju i potakla nas da ne brinemo i da u novoj fazi jednostavno uživamo.
Svojim radom i primerom života, koliko misliš da možeš i sama da utičeš i budeš primer mnogim mladim devojkama koje sad stasavaju i kreiraju svoje živote?
Vjerujem da je u svijetu svega dobro da mlade djevojke uzore imaju u stvarnim ženama koje su iz ničega stvorile nešto. Na svu sreću, danas imamo brojne primjere takvih žena. Možda baš i zato što mi nije bilo lako i što sam kretala i bez kontakata i bez poduzetničkog znanja, samo puna želje, prepoznajem to nešto u nekim ženama i volim im biti od pomoći. Isto tako, u svom timu imam baš prekrasne mlade djevojke od njih – dobivam polet i neku novu energ-
iju, one vjerojatno iskustvo i drugačiji pogled. Žene, od žena, svih generacija, puno mogu učiti.
Na čemu si najviše radila unapređujući sebe?
Emotivna sam i ono na čemu sam vjerojatno najviše radila i dalje radim je da dobro postavljam granice, da se ne bojim izraziti svoje mišljenje na svoj način, jer nisam autoritativna, dominantna. Na počecima su mi govorili da ću to morati mijenjati jer „će me pojesti“. Nije me nitko pojeo, ostala sam svoja, ali fali mi još uvijek ta doza više da nekad jače pustim glas ili možda ne lupim šakom o stol, ali bar teatralno spustim ruke na stol.
Kako vidiš Stiluetu za pet godina?
Vidim ju kao jedan zreli medij koji prati trendove, ali adaptira ih na svoj način. Vidim ju kao zajednicu žena koje se poštuju, razumiju i vole život! Vidim ju i dalje kao svoje omiljeno mjesto, i posao, i hobi. Moj suprug zna reći da nam je Stilueta treće dijete, a to će dijete tada ići ka punoljetnosti, dobre će to biti godine.
Tema aprilskog izdanja RYL magazina je „Self-care, Self-love“. Kako neguješ sebe i u kom duhu?
Self-care je jako bitan. Otkad sam zakoračila u četredesete, naučila sam još više prihvatiti i voljeti sebe. Kad se pogledam u ogledalo, ne vidim ono što ne valja, vidim ono što je dobro. Kad pogledam u sebe, ne vidim mane, vidim vrline. Ugađam sebi svaki dan na neke male načine i „život je lijep“ pogled na svijet koji njegujem, osjećam da mi se vraća.
Organizacija tvog doma pruža tvom umu slobodu i kontrolu, omogućavajući ti efikasniji pristup stvarima i olakšavajući provođenje dana. Studije objavljene u časopisu The Journal of Neuroscience (2011), koje je sproveo The Princeton Neuroscience Institute, analizirale su efekte nereda i organizovanog života. Otkriveno je da kada osobe vide nered oko sebe, njihov vizuelni korteks postaje preplavljen konfuzijom, distrakcijom i gubitkom fokusa. Proces obrade informacija u mozgu usporava, a svaki pokušaj koncentracije postaje izuzetno težak, često čak i nemoguć.
Ljudi često stvaraju nerealna očekivanja o svom prostoru, gledajući slike na društvenim mrežama. Kada shvate da ne mogu replicirati taj nerealni prostor u svom domu, često se razočaraju i počnu zanemarivati svoj dom, što može dovesti do depresije. Važno je razbiti mit o savršenim slikama jer savršen dom ne postoji - iza svake savršene slike stoje timovi ljudi koji su posvećeni postizanju savršenog izgleda na fotografiji. Tvoj dom ne mora izgledati kao prodavnica, ali trebao bi odražavati najbolju verziju tebe.
Neorganizovan dom smanjuje produktivnost. Razmislite koliko vremena je potrebno da pronađete svoju kreditnu karticu, ključeve, kišobran ili košulju koju ste planirali nositi tog dana, ali ste morali promeniti planove jer niste mogli pronaći određeni predmet. Takve situacije često dovode do kupovine novih stvari ili gubitka
važnih predmeta, što nije samo finansijski nepovoljno, već i stvara dodatni stres.
Istraživanja s Univerziteta u Los Anđelesu, u Centru za svakodnevni život i porodice (CELF), pokazala su da žene koje doživljavaju svoj dom kao neuredan i prenatrpan stvarima imaju visok nivo stresa i nizak nivo bračnog zadovoljstva. Takođe je otkriveno da se to nezadovoljstvo produbljuje, a te osobe često imaju nisko samopouzdanje i duboku ogorčenost, što je posebno izraženo kod žena.
Ljubav prema svom domu je ključna, kao i ljubav prema sebi. Dom treba voleti, jer kroz njega prolaze i žive ljudi o kojima se brinemo, poštujemo ih i volimo. Fizički zidovi koji nas dele i spajaju treba da budu ispunjeni ljubavlju. Pravilno postavljeni predmeti donose manje frustracija i unose energiju ljubavi, sreće i zadovoljstva u naš dom.
Pospremanje doma nije isto što i organizacija doma - razlika je ogromna! U organizovanom domu, svaka stvar ima svoje mesto što olakšava svakodnevni život. Nasuprot tome, pospremljen dom često rezultira samo privremenim rešenjem, gde se stvari samo sklanjaju s vidika, ali se ne organizuju.
Beneficije organizovanog doma uključuju uštedu vremena u pronalaženju stvari, povećano samopouzdanje jer znate gde se šta nalazi, smanjenje stresa jer nema više gubljenja važ-
nih stvari ili računa, te više vremena za rad na stvarima koje volite, kao i više vremena za porodicu i prijatelje.
„Za svaki minut potrošen u organizovanju, zaradi se sat”, kako je govorio Bendžamin Frenklin. Najbolji način da započnete sa organizacijom jeste korišćenje proverenog KonMari metoda zadržavanja stvari koje vam donose zadovoljstvo. Prvi korak je da krenete od svoje odeće. Napravite inventar svakog odevnog predmeta i realno ocenite koliko je taj komad odeće potreban u vašem životu. Morate izvaditi sve stvari ispred sebe kako biste sagledali količinski i stekli realnu sliku vašeg kolekcionarstva. U početku će biti izuzetno teško i možda ćete biti na ivici odustajanja, ali čim primetite konkretan napredak, dobićete dodatnu energiju da istrajete. Nakon organizacije svih pet kategorija, ostaje usvajanje navike da svaku stvar vratite na isto mesto, što bi trebalo da postane vaša rutina svakog dana. Atomske navike pružaju našem umu spokoj i mir. Važno je samoinicijativno ponašanje koje ljudi odaberu kako bi promovisali dobro zdravlje i opšte blagostanje. Briga o sebi obuhvata sve što činite kako biste bili mentalno, emotivno, fizički, socijalno i duhovno zdravi. Nedostatak redovne brige o sebi može dovesti do sagorevanja. Negovanje čistog i organizovanog okruženja može pomoći da stimulišete vašu kreativnost i pruži vam vreme, energiju i fokus potreban da dovršite vaše projekte. Svakodnevne navike, poput pospremanja kreveta ujutru, takođe su primeri brige o sebi. To vam daje osećaj postignuća već u ranoj fazi dana, što može biti osnažujuće čak i ako ostatak dana izbaci iz koloseka. Odlazak u krevet znajući da vas sutradan ne čeka gomila stvari je sjajan osećaj. Nećete biti previše zauzeti fokusiranjem na sve stvari koje ste “trebali uraditi” tog dana, već ćete se umesto toga usredsrediti na isključivanje telefona i na dobar, kvalitetan noćni san. Dakle, investiranje vremena i truda u organizaciju doma nije samo praktičan korak, nego i ulaganje u vas same.
Dobro sam. Kod tebe? Isto... ništa, sve po starom.
Nemam vremena. Stalno u gužvi, ne znam gde sam. Moram da prodam. Moram da kupim. Moram da se sredim.
Izvini, al’ moram da idem. Žurim, jako žurim!
Ej ćao, kako si?
Ma ne pitaj, ne znam gde sam. Posao kao ratište, kuća kao svratište.
Dođem, čekiram se. Vidim da l’ nešto treba. Ne treba?! Super, meni lakše. A sad ionako sve može da se poruči.
Izvini, al’ moram da idem. Žurim, jako žurim!
I tako…
Žurimo svaki dan.
I dobro smo.
Kao.
Nemamo vremena jedni za druge. Nemamo vremena da čujemo sebe kako smo.
Obuzeti obavezama, nametnutim i nenametnutim.
Važno nam je da budemo svuda i sa svakim,
osim sa sobom. Jer to je dosadno.
Ma stvarno.
Pokušavajući da se svidimo drugima, izgubimo silno vreme u životu.
Izgubimo vezu sa sobom... ako smo je ikad i imali.
Tako je sa mnom, a tako je sa mnogima.
Pitanje je da li možemo i želimo to da priznamo.
Da li možemo i želimo da se povežemo sa sobom? Da li smo dovoljno hrabri za to?
Ja verujem da mogu.
Ne mislim da je to hrabrost.
Za mene je to svesnost. Da znaš gde si i šta treba da uradiš. Da se promeniš. Ne da menjaš druge nego sebe. Koliko god teško bilo.
Suočavanje sa sobom nije prijatno. Ali, izvinite, toliko drugih ljudi srećemo svakog dana i to nam je u redu. Pa zašto izbegavati sebe i svoje biće, svoju dušu?
Da li sam bila okružena „pogrešnim” ljudima, situacijama? Sigurno!
Da li ih ima i sada? O, da!
Da li mogu da ih izbegnem? Neke da, neke ne.
Možda mogu da pređem u levu traku i da ih obiđem.
Ali sebe, teško!
Sebe ne mogu da izbegnem. Od sebe niko nije pobegao.
Ustaneš ujutro, pogledaš se u ogledalo i koga vidiš? Koga zaista vidiš i šta zaista osećaš?
Lepa, nežna duša i čiste misli.
To je ono što ja vidim, osećam i čemu težim.
Ej ćao, a kako si ti?
Voljeti sebe, velika tema. Naročito na ovim našim balkanskim prostorima, gdje nas niko nikada nije učio o tome, jer ni njih niko nije učio. Čak se voljeti sebe smatralo sebičnošću. Jer se nije razumjela suština te ljubavi.
Nametnuto nam je svima da nemamo vremena za sebe, a posebno ženama, da sebe stavljamo na poslednje mjesto.
Ali došlo je vrijeme promjene!
Voljeti sebe, jednostavno je, ali najjednostavnije lekcije najteže se uče.
Prvo treba biti iskren prema sebi i prihvatiti sebe, svoje bore, svoje nesavršenosti, prigrliti sebe i staviti fokus na unutra, na dušu. Šta to naša duša želi? Stalno treba sebi postavljati ovo pitanje, istraživati šta nam to donosi radost, jer svi smo mi unikatni, svi smo jedinstveni, svima radost znači nešto drugo. Radost je taj ključić u kojem su skrivene želje naše duše.
Meni su radost boje, samo da sam okružena bojama, na meni, oko mene, i već sijam od radosti. Jednostavno. Treba se naučiti radovati malim stvarima.
Na tom putu izgrađivanja ljubavi prema sebi, zdravlje treba staviti na prvo mjesto. Naročito u ovom sadašnjem vremenu sveopšteg zagađenja, treba da bdimo nad sobom!
Moramo ovladati sobom. Ovladati svojim mislima, ojačati nervni sistem, ojačati psihu, usklađivati energetske centre - čakre, upoznati svoje emocije, proširivati um i svijest.
Nabrojaću neke stvari koje su meni promijenile život
Zdrava ishrana je broj jedan i to ne samo zbog zdravlja fizičkog tijela, već zbog uma. Uzimajući hranu visoke vibracije, vegansku, živu, presnu hranu, mi oživljavamo naš um, odjednom nestaje magloviti oblak iznad glave, odjednom nam je sve jasno i sve nam je lako!
Osim žive hrane, važno je praktikovati i autofagiju koja aktivira samoiscjejuljuću energiju tijela.
Jesti manje, jer višak hrane smanjuje nam energiju.
Često postiti na vodi ili svježim sokovima, najbolje na mlad i pun mjesec.
Piti dovoljno vode i piti izvorsku vodu.
Tijelo voli ustaljeni ritam, pa treba jesti i ići na spavanje u slično vrijeme.
Spavati u periodu od 22 do 02 sata, jer tada se tijelo najbolje regeneriše.
Imati kućne ljubimce. Oni su naši čupavi iscjelitelji. Ja sam posebno zahvalna Stvoritelju na čudesnim ljubimcima koje me prate kroz cijeli moj život - Lujo, Tačkica, Ljuba...<3
Biti fizički aktivan, šetati, plivati, voziti bicikl, planinariti, ići na jogu, plesati… toliko puno mogućnosti imamo.
Živjeti u prirodi (za sada moj veliki san).
Povezati se sa svojim duhovnim plemenom, družiti se sa ljudima sa kojima se smiješ i koje jedva čekaš da vidiš.
Gledati u izlazeće ili zalazeće sunce.
Birati svoje misli, jer ljubav se kreira našim pozitivnim mislima.
U svemu vidjeti Ljepotu - u oblaku, u kamenu, u drvetu, u ljudima, u životinjkama, u biljkama…
Praktikovati tehnike disanja, duboko svjesno disanje, holotropsko disanje. Tehnike disanja nas najbrže vraćaju sebi, povezuju dušu i tijelo. Dobro je disati uz neku afirmaciju, npr. “Udišem mir, udišem ljubav, udišem radost”. Afirmacije govorimo iz srca, jer kada je srce uključeno, tada su naše riječi Bog na djelu.
Divno je i kroz pjesmu podizati vibraciju, pjevati svakoga dana svoju omiljenu pjesmu. Ili slušati zvuke prirode.
Čitati mudre knjige, jer knjiga je najbrži način da unesemo Svjetlost u sebe.
Meditirati za utišavanje uma i stabilan unutrašnji mir.
Moliti se, jer molitvom držimo fokus na Stvoritelja.
Jačati svoju vjeru stalno, čitati svete tekstove, putovati na sveta mjesta.
Povezivati se sa našim Anđelima čuvarima. Oni jedva čekaju da im se obratimo. Zamolimo ih da nam pomognu da ojačamo ljubav prema sebi, a zatim svjedočimo toj magiji na djelu.
Naravno, u svemu ovome, izbor je uvijek naš i važno je da znamo da uvijek imamo mogućnost izbora.
Zavolimo svoje tijelo! Jer ono je Hram Božji. I tako se odnosimo prema njemu, kao prema nečemu svetom.
Slavimo svoje tijelo! Jer samo preko tijela možemo doživjeti preobražaj čakri - centara svijesti i preobražaj naše energije.
Treba od naših života da napravimo umjetničko djelo. A samo ličnim trudom, vrata će se otvoriti!
Mi smo trezor ljepote, jer nas Bog nastanjuje! Mi smo cijeli Univerzum.
Na život treba gledati sa bezuslovnom ljubavlju! Kao što nas i Bog voli bezuslovno. Stalno biti svjesni da živimo u milosti Božjoj. Stalno otvarati svoje srce. Stalno jačati svoju svjetlost. Stalno brusiti sebe da bi se što više profinili i došli do Izvora.
Govoriti o ljubavi je govoriti o duši.
Osjetimo tu Ljubav koja pokreće cijeli svijet! To je neopisiva Božja Ljubav!
Otvorimo srce za Stvoritelja. Jer ne možemo ni sebe voljeti bez Božje pomoći. Jer On(a) je u nama i mi smo u Njemu (Njoj). Temelj svake vrste ljubavi, pa i ljubavi prema sebi je Ljubav prema Stvoritelju. Jer Bog je Ljubav! On(a) ima nježnost koja nadilazi sve što možemo zamisliti.
Htjeli ne htjeli, moramo da volimo sebe, jer samo tako se Bog može nastaniti u nama, jer samo tako možemo i da pružimo ljubav drugom biću. Zavoljeti sebe znači zavoljeti i druge. I kroz emotivne odnose idemo ka Izvoru, idemo kroz dva u Jedan.
“Kada vidim čovjeka, ja se zaletim da zagrlim Boga u njemu” - volim te riječi jedne drage učiteljice.
U svemu stvorenom postoji patnja, ona je dio karme čovječanstva. Ta energija patnje ima svoju svrhu, da sagori ego da bi se srce otvorilo.
Mi ljudi sumnjamo u svoje srce. Zato smo tu da mu naučimo vjerovati.
Šaljimo ljubav u svaku ćeliju svog srca. Ta en-
ergija ljubavi kreiraće sreću i onda možemo stvarati čuda! Jer kada mi volimo život i život će voljeti nas - energija ljubavi je dvosmjerna.
Zahvalnost je govor srca punog ljubavi. Budimo zahvalni za život, za tijelo, za čudesne noge kojima možemo da trčimo, za čudesne ruke kojima možemo da grlimo, zahvalni za hranu, za dom i sve materijalno što imamo, zahvalni za prijatelje i za svakog čovjeka koga sretnemo u životu
U skoroj budućnosti, očekuje nas revolucija svijesti. Kosmička harmonizacija. I jedino radom na sebi i promjenom sebe, možemo pomoći pozitivnoj promjeni čovječanstva.
Sve se dešava sa razlogom za naše najviše dobro.
Pa srećno! Neka Ljubav bude naš Odgovor!
U svetlu ljubavi i brige o sebi, duboko uronjena u srž ljudskog bića, leži nepresušna esencija života - ljubav prema sebi. Osluškujem odjek tih dubokih struja koje teku kroz srca i umove ljudi, razmatrajući saznanja koja otkrivaju suštinu našeg unutrašnjeg putovanja. Mraka se plašimo, a iz mraka smo došli sa namerom da odemo u svetlost kada budemo spremni. U mraku je cela naša istina i kada prepoznamo i osvestimo svoj mrak, počinje buđenje koje nas može odvesti do neslućenih blagoslova. Kada ljubav proteče našim ćelijama, čitavo naše biće, radosno i razigrano, grli i svetlost i tamu.
Međutim, čovek je obuzet dnevnim trivijalnostima, obuzet je tehnologijom koja nije uvek u njegovoj službi, obuzet je udovoljavanju drugima, zaboravljajući u isto vreme i sebe i svoju autentičnost.
Ljubav prema sebi ne počiva na površini, ona je duboko ukorenjena u prihvatanju sopstvene suštine. To nije samoizopštenje ili narcisoidno obožavanje, već suptilni balans između jasnog postavljanja granica i saosećanja prema sebi. Da li ste se zapitali kako ljubav prema sebi oblikuje naše odnose sa svetom?
U srcu brige o sebi stoji hrabrost da se suočimo sa svojim unutrašnjim demonima i da prigrlimo svoje svetlo i tamu podjednako. To je proces sazrevanja, putovanje koje zahteva duboki pogled u sopstvenu dušu, osluškivanje glasova iznutra i odlučno koračanje ka autentičnosti.
Kroz ovo putovanje ka suštini, srce kao moćni energetski centar osvetljava staze dubokog samoprihvatanja i ljubavi. Ono nas podstiče da istražimo svoje strahove, sumnje i nesigurnosti, ono otvara vrata ka dubljoj povezanosti sa
nama samima. Ovde, u ovom svetioniku istine, pojedinac nalazi snagu da se vine iznad svakodnevnih oluja i da plovi ka luci unutrašnjeg mira.
Ljubav prema sebi nije sebična, već nužna za svaki odnos koji gradimo sa svetom oko sebe. Kada negujemo sopstveno srce, ono postaje izvor iz kojeg nežnost, razumevanje i saosećanje neprestano teku. Samo iz tog izvora iskrene ljubavi možemo izgraditi mostove ka drugima, deleći svoju jedinstvenost i snagu sa njima.
Zašto bismo uopšte imali očekivanje da nas neko voli i poštuje po meri našeg uma, a često nismo spremi isto i više da prigrlimo sebe?
Kada ste se poslednji put zahvalili svom srcu koje neprestano kuca i jasno pokazuje da ste živi?
Kada ste se poslednji put zahvalili novom jutru i udahnuli vazduh koji plućima daje novu radost?
Zanemariti tako jednostavne i podrazumevajuće radnje našeg tela je sve samo ne ljubav.
Mi smo kao duša došli na ovaj svet sa određenom misijom, koja čeka realizaciju i ima mogućnost da se manifestuje tek kada smo u skladu sa našom prirodom, a srž naše prirode stoji u dubinama našeg bića i pravom istinitom povezanošću sa našim srcima.
Kroz lični rast i razvoj imamo tu veličanstvenu mogućnost da skinemo sloj po sloj onoga što nije naše, slojeve koji nam ne služe, imamo mogućnost transformacije koja ima za nameru da vratimo sebe sebi.
Kada ste pomislili i uopšte osvestili koliko rana i trauma strpljivo čekaju isceljenje?
Kako bismo uspeli da zaista čujemo svoje srce i svoj prirodni ritam, potrebno je da radimo na svim aspektima svog života i da se regresiramo u prošlost koja nije prošla nego je samo potisnuta iz nelagode.
Naš doživljaj stvarnosti i našeg sopstva je često iskrivljena slika, koja traži od nas da je ispravimo. Da, baš mi smo pozvani u ovom veku da transformišemo kako sebe tako i naše pretke, reku ljudi koji teku našim venama. Oni su činili najbolje što su umeli, ali da li mi činimo najbolje što umemo?
Moja baka je zajedno sa svojim sestrama i bratom ostala siroče, prababa Dara je umrla nakon aburtusa petog deteta, u teškim mukama, a pradeda je kao alkoholičar nastavio svoj život sa drugom porodicom. Ta snažna trauma napuštanja je nastavila da teče kroz DNK. Da li je moja baka obavijena tom traumom imala kapacitet da voli sebe? Osećaj žrtve je bio tako snažan da u takvim okolnostima nije bilo moguće ni očekivati ljubav od bližnjeg svog, po katkad se mogla očekivati milost i empatija, ali prava ljubav ne. Moja majka je intuitivno pokušavala da promeni tok, ali i dalje se to nije moglo nazvati pravom ljubavlju. Iako sam odrasla u divnoj porodici, moje destrukcije u ranim godinama su upravo bile otisak prošlih težina. Međutim, u ovom veku, veku samospoznaja, pozvani smo da isceljujemo, da osvetljavamo, da se budimo, da milujemo, da volimo, da primarno živimo radost. Ja danas jesam ljubav, jesam radost i jesam voljena.
Vrlo samouvereno treba da prekinemo ponavljajući lanac trauma i vratimo se svojoj suštini.
Na kraju, ljubav prema sebi nije cilj koji se postiže, već putovanje koje traje celog života. Kroz svetlost i senke, kroz radosti i izazove, ljubav prema sebi nas vodi ka dubljem razumevanju sopstvene esencije. Neka vas ljubav vodi kroz život, pružajući snagu da zračite svojim istinskim sjajem u svetu koji traži originalnost i istinu.
Mika Antić je napisao verovatno najljubavniji stih na svetu: ,,Ljubav nas je na zemlju donela i ljubav nas jedino može i spasiti.“
A šta je to ljubav? Možemo li voleti druge ako ne volimo sebe?
Za mene je ljubav scena. Na tom mom ljubavnom putu, isprečile su se razne okolnosti, prepreke, nesigurnosti, ali hodajući njim, ponekad besna, ponekad tužna, ponekad razočarana, spoznajem sebe i učim kako da zavolim Teodoru onda kad se sve uloge ugase.
Na neki način, svi mi glumimo, dobijamo izvesne uloge, prvo ih malo vežbamo, a onda postanu deo nas i vrlo brzo naučimo da u njima improvizujemo u hodu. Neke biramo, neke nam se bez pitanja dodele, neke budu teške i razmišljamo kako bismo voleli da smo ih izbegli, neke budu kratke i mislimo kako je šteta što nisu duže trajale, neke tuđe uloge nam mnogo nedostaju. Jedna od mojih omiljenih uloga je uloga tvrdoglave amaterske glumice koja baš ne ume da odustane.
Scena je moj drugi dom. Njoj sam se vraćala i kada sam dane natapala suzama i kada sam bila najsrećnija. Ali nije to onaj egoistični pojam – ja na sceni i publika koja aplauzom nagrađuje moje glumačke bravure – nikako. Za mene su scena moji ljudi, moji amateri. I sama reč koja je nastala od latinskog amā- i -tōr – amātōr, što znači „ljubitelj”, u sebi sadrži ljubav. Od malih nogu, na sceni sam se osećala sigurno, prve glumačke korake napravila sam nekako slučajno, rekla bih. Deca prosto ne znaju za strah i meni je bilo sasvim prirodno da, uz malo baletskih časova, počnem da recitujem i igram u školskim predstavama. Vremenom, postala sam željna znanja o tom
čarobnom svetu pozorišta, upijala sam ga kad god i od koga god sam to mogla, predano sam gradila sebe i poput pčelice zujala gde god bih čula da ima audicija, škola glume, kasting, statiranje, vođenje programa – nisam pravila pitanje, samo da su to reflektori.
Onog dana kada nisam uspela da upišem glumu, osećala sam se izdano. Mislila sam da je to kraj, da to ne zaslužujem i da tog dana zatvaram pozorišno poglavlje u svom životu. Ali nisam, jer prava ljubav uvek pronađe način da dopre do nas. Danas, ja sam zaposlena u nekom drugom svetu, ali igram predstave u Teatru Ulica, čak i jednu predstavu u Pozorištu na Terazijama i rastem u mom Poetskom teatru, u kom sam dobila i tu čast i priliku da prenosim svoje znanje, da radim sa podmlatkom POT-a i reći ću – režiram predstavu, mada je to krupna reč – više uz njihovu pomoć i pomoć mojih sjajnih prijatelja pričam jednu priču zahvaljujući svim usput prikupljenim znanjima i idejama. A ideja nikada ne manjka, najviše me ispunjava kada svako od nas iz svojih različitih svetova, sa svojih različitih svakodnevnih poslova, dođe na probu i potpuno podetinji. Lepota procesa pravljenja predstava, ispitivanja sopstvenih i tuđih granica, pa onda gostovanja, upoznavanje predivnih ljudi koji rade isto što i mi, to su moji nepresušni izvori motivacije.
Slagala bih kada bih rekla da je lako. Da, dešava mi se da sa posla idem na probu, sa probe da raspisujem neke ideje, da malo spavam i da mesecima nemam slobodan vikend. Potrebno je mnogo balansiranja i još više planiranja i organizacije vremena kako bi se sve postiglo, ali bez bilo kog velikog P u svom životu ne bih mogla. Kada kažem veliko P, mislim na svoju porodicu, svoje prijatelje, svoj posao i svoje pozorište. U pozorištu sam pobedila neke svo -
je velike bitke, u pozorištu sam pronašla svoju ljubav, u pozorištu sam ja – ja. Nadam se da će za amaterska pozorišta u Srbiji doći neki lepši dani, ali i dok ne dođu, mi smo tu da sanjamo još veće snove. A kad smo kod snova, mislim da su oni ono što nas održava kada je teško. U trenutno aktuelnoj predstavi igram Saru, devojku od 27 godina, koja se vrlo lepo slaže na sceni sa svojom sedamdesetogodišnjom bakom. Moj san je da za 40 godina ta predstava živi uz novu Saru, koja će se na sceni sjajno slagati sa mnom dok igram tu staru, gluvu baku. Verujem da će se to ostvariti jer imam oko sebe ljude koji dele sa mnom ovu ljubav na sceni i imam ljude koji su uvek tu, od svetlosti reflektora ih sa scene nekada ne vidim, ali znam u aplauzu da prepoznam njihov ponosni pljesak.
ROĐENA JE 16. SEPTEMBRA 2000. GODINE I NE VERUJE U HOROSKOP, ALI VERUJE U GODIŠNJA DOBA
I ZATO OBOŽAVAM SUNČANU
JESEN. ZAVRŠILA JE DRUŠTVENOJEZIČKI SMER U GIMNAZIJI U
OBRENOVCU, A ZATIM UPISALA
FAKULTET POLITIČKIH NAUKA, MEĐUNARODNE STUDIJE. IMA JOŠ
DVA ISPITA DO KRAJA I TRENUTNO
RADI U MOBI BANCI KAO MLAĐI
SPECIJALISTA ZA KOMUNIKACIJU.
TRINAEST GODINA JE IGRALA
SAVREMENI BALET U BALETSKOM
STUDIJU IDEA, ZAVRŠILA JE
TRI GODINE GLUME U ŠKOLI
PRVI KORACI, U KLASI NEBOJŠE
GLOGOVCA, A ZATIM U KLASI
IGORA ĐORĐEVIĆA. GLUMILA JE U
SKLOPU AMATERSKOG ANSAMBLA
OBRENOVAČKOG POZORIŠTA
I LUTKARSKOG POZORIŠTA
BAJKAMELA. AKTIVNA JE ČLANICA
TEATRA ULICA, POETSKOG TEATRA
IZ OBRENOVCA I IGRA JEDNU
PREDSTAVU U POZORIŠTU NA
TERAZIJAMA. TA MALA ULOGA
U MJUZIKLU ,,CRNI LEPTIR“ I
NJEN PUT U KENIJU I TANZANIJU
PROŠLE GODINE SU DVE ŽELJE IZ
DETINJSTVA KOJE JE OSTVARILA
I KOJE ZAUZIMAJU POSEBNO
MESTO U NJENOM ŽIVOTU. VOLI DA
PIŠEM POEZIJU I PROZU “ZA SVOJU
DUŠU“ I AKTIVNO PIŠE TEKSTOVE
DEČJIH PREDSTAVA ZA ŠKOLU
MJUZIKLA EUDVEN.
PHOTO: ANGELA LIJIĆ
Koje mjesto ste oduvijek željeli posjetiti, a niste imali mogućnosti, no ipak ste potiho sanjali o tome? Što je za vas bilo nezaboravno i najljepše putovanje u životu? Koja destinacija po vama je nezaobilazno mjesto na svijetu koje svakako treba posjetiti barem jednom u životu? Na sva ova pitanja mogu odgovoriti samo jednom riječju – za mene je to Australija.
Kad vam netko spomene Australiju, što vam prvo pada na pamet? Jesu li to klokani, koale, pješčane plaže, netaknute prirodne ljepote, Sydney Opera House, Great Ocean Road ili nešto drugo?
No, kako sam se odlučila upustiti u avanturu na tako daleki put, da krenem ispočetka.
Još 2016. godine sam zajedno sa sestrom trebala otputovati u Australiju, ali planove mi je pomrsila prometna nezgoda. I dok sam gledala njene Insta storije iz Australije, u meni je stalno rasla želja za posjetom toj dalekoj destinaciji. U narednom razdoblju, većina nas nije putovala zbog pandemije. Spletom okolnosti, ove godine, sreća mi se osmjehnula jer sam preko različitih tražilica pronašla najpovoljniji let s presjedanjem u Shanghaiu, gdje sam se odlučila za duži „layover“, koji volim iskoristiti za posjet još jednoj destinaciji, a ovaj put je to bila Kina. U veljači je uvijek tmurno vrijeme i tada mi je najdraže odletjeti u toplije krajeve i iskoristiti preostali godišnji odmor. Trebalo je još ishoditi vizu. Sami postupak dobivanja vize može biti jednostavan ili složen, ovisno o vašem bračnom statusu ili bankovnom računu, ali ako na sva pitanja odgovorite iskreno i dostavite im traženu dokumentaciju s opunomoćenim prijevodom na engleskom jeziku, (u mom slučaju je to bila zatražena potvrda poslodavca), ne bi trebalo biti problema.
Jedan poznati pisac je rekao da će se svijet početi mijenjati onog trenutka kada se iz svoje zone komfora preselimo u zonu svojih snova. Svima nam se javlja želja da spakiramo kufere i otputujemo bilo gdje, pa makar i na kratko, a ja sam ovaj put bila spremna odvažiti se na daleki put i upustiti se u avanturu svog života.
Moja želja za novim iskustvima, kreativnost, te snalaženje u novim okolnostima, odmah je testirana u Kini. U Shanghaiu sam iskoristila priliku posjetiti Oriental Pearl Tower TV toranj, koji je među najvećima na svijetu, jedinstvenog arhitektonskog dizajna koji izgleda poput svemirskog broda. S vrha staklenog tornja pruža se spektakularan pogled na grad i rijeku koji vas ispunjava divljenjem ljepoti koja vas okružuje. Iako Kinezi ne pričaju dobro engleski i svi znakovi su na kineskom, nadalje u Kini ne funkcionira internet, Google Maps i slični alati, nije mi bio nikakav problem sjesti na Meglev train, vlak koji postiže brzinu od 300 do 431 km/h, što je nevjerojatno iskustvo, pa
se prebaciti na Metro line 2 do Lujiazui Station, Exit 1, i stići do svog odredišta, jer sam bila dobro pripremljena, a svoj plan sam provjerila sa slučajnim suputnikom u avionu, pogađate – Kinezom iz Shanghaia, koji studira u Rimu i odlično govori engleski.
Dolazak u Australiju, moje prvo odredište je Perth. I odmah slijedi temperaturni šok, jer iz zime i kaputa stižem na + 42 stupnja, ljeto u punom jeku sezone. Iako sam bila upoznata s tim da zapadna Australija ima predivne pješčane plaže okupane suncem, kao razmažena Splićanka, koja je odrasla na moru, nije me lako impresionirati. No, zalasci sunca na plažama kojima se ne nazire kraj, uz ritmove odlične glazbe iz obližnjih barova, zaista su me oduševili, kao i pogled s rooftop bara s koktelom u ruci, uz glazbu uživo, u društvu prijatelja, zatim noćni pogled na grad s brežuljka Kings Park... Bez obzira ustanete li se rano i odlučite otići na plažu, pa čak i nedjeljom u sedam sati ujutro, susrest ćete brojne ljude koji su već na plaži sa svojom djecom ili kućnim ljubimcima, a na raspolaganju vam stoje brojne mogućnosti i neograničene aktivnosti. Sve je uređeno, od plaže za pse, s vrećicama, tuševima, mi smo prošetali prijateljeva psa, a to je iskustvo potpuno drugačije od onog na Balkanu. Nitko naravno neće stati nasred ceste s upaljena sva četiri žmigavca jer mora nešto „skoknuti obaviti“, kao što bi to također bio slučaj na Balkanu. Izlasci i zabava su ovdje spektakularni, pogotovo ako vas sprovedu lokalci. Najprije se obično ide na večeru, a zatim u noćni klub u koji možete ući samo ako znate tajnu lozinku koja se svaki dan mijenja.
Ono što je mene najviše fasciniralo u Australiji su mahom prijateljski raspoloženi i opušteni ljudi, izuzetno ljubazni, otvoreni i optimistični, širokog osmijeha na licu, koji su uvijek spremni pomoći. Kako bi oni za sebe rekli – „Aussie“ su uvijek „easy“. Nakon što sam iskusila kako žive lokalci, kao veliki ljubitelj prirode i životinja, planinar, plivač i ronilac, većinu vremena odlučila sam provesti u izletima izvan gradova. Neizostavan je jednodnevni izlet na predivan otok Rottnest, dom quokke, australskog nasmijanog tobolčara. Zajedno s prijateljima smo iznajmili bicikle i na taj način obišli većinu otoka, stajali usput gdje nam se sviđalo i uživali u spetakularnim pogledima gdje su se izmjenjivale zelena, plava i tirkizna boja, te se kupali u kristalno bistrom oceanu. Dok smo imali pauzu za ručak u obližnjem restoranu, quokke su same prilazile, a ja sam uspjela fotografirati jednu mamu dok je hranila svoje mladunče.
Izlet u Yenchep NP je bio zanimljiv jer sam mogla vidjeti klokane u prirodnom okruženju. Ono što je važno napomenuti da im se ne smije previše približavati zbog fotografiranja – oni se odmiču, a kako je blizu cesta, mogu strada-
ti. Zapravo, najviše klokana tako i pogine u automobilskim nesrećama dok pokušavaju pretrčati cestu. Pinnacles pustinja je specifična po tome što se tisuće drvenih kamenih stupova uzdižu iz pijeska poput istrošenih nadgrobnih spomenika, a posebno dojmljivo iskustvo mi je bilo prilikom zalaska sunca, uz večeru u lokalnom restoranu koje je poznato po specijalitetima jastoga.
U blizini Pertha se nalazi Fremantle, šarmantan grad prožet poviješću, rodno mjesto australskog craft piva. Volim uzeti free ture i naučiti nešto o gradovima koje posjećujem, no ovdje sam na prijedlog lokalca uzela zatvorsku turu u kojoj sam naučila mnogo toga o povijesti Australije, njenim najpoznatijim bjeguncima o kojima su snimljeni filmovi prema istinitim događajima, te vidjela zadivljujuću umjetnost –ćelije oslikane umjetničkim slikama.
U samom središtu grada Pertha nalazi se Kings park, koji je jedan od najvećih i najljepših svjetskih parkova, a također i mjesto bogate kulturne baštine. Dom je spektakularnog botaničkog vrta Zapadne Australije, koji prikazuje više od 3000 vrsta jedinstvene flore – prizor kakav nema nigdje drugdje u svijetu. Od toliko mnogo biljaka, teško je izdvojiti samo jednu, ali za oko mi je zapelo stablo eukaliptusa, poznato kao „drvo života“. Možda zbog profesionalne deformacije, jer čim čujem riječ eukaliptus, moja prva asocijacija su pripravci na bazi eukalitpusa za grlobolju i dišne puteve. Ono što sam ovdje naučila je da je najpoznatiji stanovnik eukaliptusove šume koala, koja ovo čudesno stablo naziva svojim domom. A koala je mala nježna životinja, koja izgleda poput plišanog medvjedića, naraste do nekih 80 centimetara, a njeno ime je izvedeno iz riječi na urođeničkom jeziku koja ukazuje na to da veoma malo pije. Iako sam mnogo koala vidjela uživo, one većinu dana provedu spavajući na drveću, a samo jednu sam imala prilike pomaziti kada sam bila u posjeti zoološkom vrtu u blizini Pertha i to je bilo predivno iskustvo, posebno stoga jer je s nama bila djevojčica od osam godina, kćer od moje prijateljice, a dječji entuzijazam je uvijek poseban i zarazan, naročito kada ste u ZOO. A tamo možete vidjeti klokane, koale, vombate, kljunaše, pingvine, papige, ali i otrovne zmije i pauke koji su posebno zaštićeni.
Ipak najljepše iskustvo i najbliži doticaj s klokanima doživjela sam u Margaret River, tri sata vožnje južnije od Pertha, gdje sam otišla u posjet prijateljici. Njoj klokani doslovno dođu na kućni prag. Naime, svako poslijepodne i predvečer, klokani se počnu okupljati na travi ispred kuće, a u blizini je i škola, gdje se na dječjem igralištu ujutro igraju djeca, a poslijepodne i večer je rezervirana za klokane. Oni su toliko navikli na ljude da sam se mogla dosta približiti i promatrati ih izbliza, prijateljica mi je
jedino rekla da ako se glavni klokan ne mrda, sve je u redu jer ostali slijede njega, a ako se on počne kretati da onda treba bježati. Ali nije bilo potrebe za bijegom, izgleda da ih moje prisustvo nije uznemirilo, tako da sam uživala u tom besplatnom spetaklu.
Mnogi smatraju da Australija ima najbolje plaže na svijetu, koje ne samo da su raznolike i zadivljujuće, već ćete imati osjećaj kao da cijelu plažu imate samo za sebe, s obzirom na to da su prostrane, te kilometrima možete šetati i ne susresti gotovo nikoga. Neke od mojih omiljenih plaža sam upravo vidjela u Margaret River, kao što su Yallingup, Smith Beach, Meelup Beach, Eagle Bay. Margaret River je područje koje je poznato odredište ljubitelja vinskih tura, gurmanske hrane, čokoladne tvornice, sira, umjetnika, kao što sam već spomenula, predivnih plaža, pa je to ujedno i poznato surfersko odredište.
Tako ako ste „Country Bumpkin“, ili osoba koja ne voli gradske gužve nego voli živjeti u manjoj sredini zajedno sa svojom obitelji, ovo je idealno mjesto za vas. Nakon posjete prijateljici i njenoj obitelji, koja živi svega nekoliko koraka od ulaza u NP, s klokanima koji joj dolaze na kućni prag, okružena predivnim pješčanim plažama s narančastim kamenjem, bila sam toliko zadivljena prirodnim ljepotama da sam joj samo mogla reći „You live in a piece of paradise“.
Tako sam privela kraju moj boravak Zapadnoj Australiji, uz oproštaj od mojih domaćina, gdje mi je otac mog najboljeg prijatelja, moj zemljak iz Splita, skuhao domaću juhu i to samo za nas dvoje da me malo „okrijepi“ prije nastavka putovanja. Uz teški rastanak od predivnih ljudi velikog srca, izuzetno gostoljubivih, koje sam jako zavoljela, uputila sam se prema Istočnoj Australiji. Moje sljedeće odredište je Sydney, grad koji mnogi smatraju jednim od najljepših gradova na svijetu. U Sydneyu sam sanjala otvorenih očiju. Putovanje koje se pamti, putovanje koje mijenja i oblikuje na najljepši način.
Ljubav prema sebi dolazi u mnogo različitih oblika, a najčešće se pojavljuje kada osobe prođu kroz neki težak životni period. Tada razviju duboko razumevanje za ljude oko sebe. Nešto o čemu ranije po pravilu i nisu mnogo razmišljali.
U neprestanoj žurbi za obavezama i iščekivanju nečega, vreme teče takvom brzinom da ljudi i ne primete prolaznost života. Ne primećuju dešavanja oko sebe, ne vide lepotu svog postojanja i ne doživljavaju sebe. Dakle, kada se život preko noći preokrene naopačke, sve se zaustavi na trenutak. Nađemo se u tunelu iz kojeg ne vidimo izlaz. Tog trenutka konačno počinjemo da razmišljamo.
Upravo hodajući kroz taj tunel, primećujemo svetlo koje se nazire i donosimo odluku da sigurnim koracima krenemo ka njemu. To je veoma složen i dugotrajan proces, nimalo lak, jer je prepun strahova.
Iza mene je više od jedne decenije borbe za život kroz koju sam, pored svoje, proživljavala i tuđe patnje. Saosećala sam sa njima, radovala se svakom novom danu, tugovala za svima onima koji su te bitke izgubili. To me je ojačalo i podstaklo da zavolim sebe i svoj život podignem na neki viši nivo. Počela sam da uživam u sitnicama, da se budim sa osmehom, da pravim planove, sanjam svoje snove i da svakog dana govorim svojoj porodici koliko je volim. Osnovni postulat ljubavi je - da biste voleli druge, najpre morate da zavolite sebe. Ljubi bližnjeg svoga kao samog sebe, rekao je Isus u Svetom pismu.
Promenom načina razmišljanja, menjamo i svoj život. Kada volimo, osvestimo i prihvatimo sebe, sve u životu počinje bolje da funkcioniše.
Prvo što treba izbaciti su bes i strah. Moramo verovati životu i osloboditi se destruktivnih misli i u svemu tražiti neku lepšu stranu. Otvoriti se za nova iskustva i nova učenja. To je kao da se ponovo rađate. Potom zagrliti to dete u sebi, razumeti ga, dopustiti da se lepo razvija i voleti ga svim srcem.
Tako ćete krenuti putem svog duhovnog napretka, pronaći svoj mir i stabilnost i postati zadovoljni sobom i svojim životom. Postaćete bitni pre svega sebi, a onda i drugima. Kada zavolimo svoje telo, shvatimo da je ono veoma sposobno za mnoge stvari u koje ni sami ne verujemo. Iznenadiće nas i učiniti da razvijemo sigurnost u sebe.
Takođe je važno oprostiti sebi sve ono što smo učinili u prošlosti i zbog čega se sada kajemo. Posebno kada znamo da smo sve uradili onako kako smo u tim momentima najbolje znali i umeli. Niko nije savršen i zato moramo biti svesni svih svojih nedostataka. Ponekad upravo neki nedostatak može postati deo našeg imidža. Zavoleti sebe je ključ našeg srećnog života. To znači da sami možemo da biramo kako ćemo se osećati, bez značajnog uticaja svoje okoline.
Vrhunac rada na sebi je pronaći sreću i mir sa sobom i od svog života napraviti čaroliju. Potrebno je samo dosta želje, volje i ljubavi prema sebi i ljudima oko sebe.
Dobar dan, dragi gledaoci, živimo u vremenu pojačanog stresa i pritiska na svim životnim poljima, pa je valjda i neminovno da se kao ravnoteža tome na svakom koraku javljaju i motivacione poruke kako treba da volimo sebe i sačuvamo sebe, jer samo na taj način možemo biti od koristi i drugima, a žrtvovanje postaje imperativ kao simbol ljubavi, lojalnosti, posvećenosti i evo nas na ulicama našeg grada da pitamo prolaznike da li vole sebe i šta to za njih znači voleti sebe. – Dobar dan, gospođo – Dobar dan – Da li biste mogli da mi kažete da li vi volite sebe –Naravno da volim sebe – A da li biste mogli da mi objasnite šta to znači voleti sebe – Ajoj, rado bih ja ćaskala sa tobom, ali nemam vremena, žurim kući, deca treba da dođu iz škole, muž sa posla i moram da im spremim ručak – Ali vi rekoste da volite sebe, možete onda da uzmete pet minuta da odgovorite na pitanje – Pa baš zato što volim sebe, ne mogu da se zadržavam, aj’ zdravo. Ode, hm, da li je misliiiiila, eno jednog čoveka. – Dobar dan, izvinite, može pitanje – Može, naravno, izvolite – Da li vi volite sebe – Paaa, volim sebe – A šta to znači voleti sebe – Nisam o tome baš razmišljao, ali to je verovatno ono stanje kad sam zadovoljan, što bi se reklo, kad mi je sve potaman – Koje su to situacije kada ste vi zadovoljni sobom – Pa, recimo kada odem sa prijateljima u kafanu, kada gledam utakmicu, kada sa mojom gospođom (smeška se), znate već na šta mislim – Znam, znam, znači vi u tim malim sitnim zadovoljstvima nalazite razlog i motiv da volite sebe – E, vidiš kako si ti to lepo shvatila. U redu, hvala, idemo dalje, eno jedne mlade dame. – Dobar dan, da li vi volite sebe - Dobar dan, valjda se po meni vidi da li volim sebe, smeška se zavodljivo – Da, da, naravno da se vidi, ali šta to znači voleti sebe – To znači negovati sebe, žena posebno mora da voli i neguje sebe, evo ja upravo dolazim od kozmetičarke, posle idem na masažu, pa manikir, pedikir, frizer, sauna, sve su to stvari koje pomažu da se osećamo
lepo, jer raditi na sebi nije lako, znate, treba sve to zakazati, a one su nekada tako bezobrazne, izvinite, htela sam reći bezosećajne, zamislite meni, stalnoj mušteriji, ona nije mogla da nađe termin kad mi je odgovaralo, strašno, i ja sam morala sada da nađem drugu kozmetičarku, pričali su mi ljudi da nije lako raditi na sebi, tek sad vidim koliko je to teško. U redu, hvala, evo jedne mlade devojke, da vidimo šta mladi misle o tome. – Dobar dan, da li vi volite sebe – Ja imam 20 godina i nemam ni jedan razlog da volim sebe – Kako, zašto? – Nisam stigla kosu da operem, a ustajem u 6 i 30 da stignem na predavanja, živim daleko i nemam vremena da dođem kući između predavanja nego odem u studentsku menzu da ručam, pa u biblioteku da učim, dođem kući mrtva umorna, petkom i subotom ne znam da li da izađem ili da se naspavam, uz sve to, dečko, prijatelji, rodbina koja ne razume što ih ne posećujem i misle da sam uobražena, brat me stalno nešto nervira, tata i mama su uvek na njegovoj strani i šta ja tu imam da volim – Ali jednog dana će ti se sve to isplatiti i bićeš kompletnija osoba koja će moći da upravlja svojim životom, za to se vredi pomučiti, zar ne? – Verovatno, onda ću tada početi da volim sebe, sada nemam vremena za to, izvini, gladna sam, umorna, a tada sam nervozna, doviđenja. Hvala, doviđenja, evo jednog gospodina. – Dobar dan – Dobar dan – Da li vi volite sebe – Naravno – Kako ste to naučili i kako to izgleda voleti sebe –Postoje dva puta: prvi je od spolja ka unutra, prvo od fizičke aktivnost, jer u zdravom telu je zdrav duh, kad imate zdrav duh, imate i zdrav intelekt, razuman, pronicljiv, otvoren, svestran, zatim zdrava ishrana, sve to vam daje osećaj lakoće, optimizma, vedrine, a onda postajete bolja osoba, plemenitiji ste najpre prema sebi, jer sebe ne mučite glupostima, lošim mislima, dosadom. Jako bitna stvar, mada su taj deo baš mediji malo banalizovali, pa koliko god je izgovarali ili čuli, ne shvatamo je ozbiljno, ne pridajemo joj značaj koliki treba, a to je da se ne
okružujete negativnim osobama koje vas truju nego prijateljima koji imaju ista interesovanja kao i vi, i sa svim tim vi pokazujete u stvari da volite sebe, to je tako jednostavno – Da, ali postoje situacije kada ne možete baš biti okruženi samo ljudima koji vam odgovaraju – To je na žalost tačno i to su svakodnevne situacije, tu morate da se izolujete, ali ne potpuno jer ćete navući velike nevolje na sebe, ali onoliko koliko možete, jer Raja na Zemlji nema i mi tu u stvari iskazujemo snagu volje, postojanost, karakter, ja to vidim i kao Božje iskušenje – Da li mislite da svi vole sebe, jer danas se dosta govori o tome kako ljudi ne vole sebe, nego sve rade u suprotnosti sa svojom prirodom, tj. više za druge, a manje za sebe – Da, to je tačno, ali verujem da je svako koga ste pitali rekao da voli sebe – Uglavnom da, mislite li da ljudi nisu iskreni - Ne, naprotiv, Kjerkegor je u svom romanu “Dela ljubavi”, tumačeći drugu Božju zapovest “voli bližnjega svoga kao samoga sebe”, rekao da hrišćanstvo ne sumnja u to da li čovek voli sebe i deo “kao samoga sebe” ne okleva prema cilju i sa čvrstinom večnog kritički prodire u najdublje skriveno mesto gde čovek voli sebe, jer na način na koji volimo sebe, isto tako volimo i drugoga, ili kako volimo drugoga, tako volimo i sami sebe, ne može drugačije –Ako dobro shvatam, ispravna moralna načela su osnova za ljubav i prema sebi i prema drugome – Rekao sam na početku da postoje dva puta, objasnio sam prvi, a sami ste došli do drugog, od unutra ka spolja – Ali da li danas, u vreme korupcije, iskrivljenih moralnih vrednosti, nepravde, neiskrenosti, čovek može i treba da održi prave moralne vrednosti i da
kroz te vrednosti voli sebe - Vidite, Salman Ruždi u svojoj knjizi “Kihot” u jednom delu gde opisuje Sestru advokata kaže: “Biti advokat u zemlji u kojoj vlada bezakonje isto je i kao biti cirkusant okružen ljudima bez smisla za humor, što bi se reklo ili potpuno izlišno ili potpuno neophodno.”
Jesen, pred kraj prve decenije 21. veka. Negde tu, u Srbiji.
“Ko si ti, ko si ti?!”
“Sve ću ti objasniti. Idi sada, neka ovaj dan bude Ivanina bajka. Sutra ćemo nas dve razgovarati. Nisam želela da te uznemirim, ali nisam mogla da propustim da ćerku vidim u venčanici.”
“Zvaću policiju. Ti si luda. Šta to pričaš?! Ivana je moja ćerka, ja sam je rodila. Život sam joj dala. Na svaki način. Ti si ludača, idi odavde, zvaću policiju odmah! Evo ti novac za šminkanje mlade i ne vraćaj se ovamo. Bože, ovo samo meni može da se desi. Na dan kada udajem ćerku.”
Rana jesen, četvrt veka ranije. Negde tu, u Srbiji.
Vesna korača ka poslu i usporava kako se približava. Visoke potpetice i uzana suknja koju nosi na način “by Vesna”, pogledi i poneki muški uzdah, ovoga puta joj ne gode, ne uzvraća nehajnim osmehom. Pretpostavlja da svi već znaju, mali je ovo grad. A i priča je sočna. Direktorki banke nestao muž. Zgodan, prezgodan ginekolog, o koga su se pacijentkinje otimale. Važio je za najnežnijeg, najposvećenijeg, najljubaznijeg ginekologa u okrugu. Prošle subote je, po ustaljenoj praksi vikendom kad nije na dežurstvu, otišao da kupi novine i popije produženi espreso sa mlekom. Niko ga nakon toga više nije video. Kući se nije pojavio. Nije došao u ponedeljak u dispanzer. Nikome se više nikada nije javio. Kolale su različite pretpostavke, najčešće aludirajući da je u pitanju prevara, mada niko nije mogao da potvrdi da je lepi doktor ikada imao bilo kakvu aferu. Naprotiv, bio je najdivniji suprug i najbolji tata na svetu. I opšteobožavani gradski dasa, oduvek. On i Vesna su bili par još iz gimnazije, oboje savršeni na svaki način. Brak, uspešne karijere, preslatka ćerkica, kuća, džip za Vesnu, sportski auto za njega. Blagostanje koje nije slutilo da tu neko duboko pati. Da se patnja taloži i preobražava u mržnju. U autodestrukciju. Sa anksioznošću se nosio svim medicinskim znanjem koje je posedovao i alternativnim tehnikama kojima je ovladao.
U trenucima kada je dubokim udasima na nos i glasnim izdasima na usta uspevao da kratkotrajno umiri i dah i duh, mozak je očajnički tražio rešenje. Jednoga dana, pojavio se sa svežom tetovažom na levoj unutrašnjoj strani ruke, iznad dlana. “Self-care, self-love”. Kako, kako, kada ga steže, davi, kada se koprca kao miš u klopci. A njih dve, Ivana i Vesna, njegovo sve, njegov ceo svet, zaslužuju samo najbolje. Zašto, zašto? Kako da im da najbolje od sebe, kada sebe ovakvog prezire?
Jutro Ivaninog venčanja. Prohladno jutro rane jeseni. Očekivano zvono na vratima znači da stiže Maja, jedna od onih make-up čarobnica iz prestonice do kojih je čista lutrija i velika sreća doći i zakazati termin. Ali Ivani je kuma taj plezir učinila čim je saznala datum venčanja, nepunih godinu dana ranije. Stigla je u minut tačno, profesionalna, uzdržanog osmeha, neobično visoka, atraktivna brineta, usana dobro urađenih polimerom, sa sočivima u boji, ali žena neodređenih godina, koja jednostavno pleni, nemoguće je ne gledati je. Ivanu je opčinila na prvi pogled. Kada je na toaletni sto razvila svoju make-up paletu, dotakla joj kosu, stavila traku oko lica i dugim, dugim prstima počela sa nanošenjem podloge, kao da je čarobnim štapićem oterala nesnosnu nervozu, tremu zvezde dana koji startuje.
Šminkanje je trajalo nepuna dva sata, dan je odmicao, sunce je već nagoveštavalo da predstoji vrelina, kao i cele sedmice na izmaku. Maja je zamolila kumu da malo otvori prozor, popila čašu vode i skinula košulju koju je poluotkopčanu nosila preko majice kratkih rukava.
Tada je u sobu ušla Vesna sa namerom da posluži kafu i kolače. Maja joj levom rukom pokazuje da srebrni poslužavnik postavi na stočić do prozora. Kao na filmu, Vesni ruke počinju da se tresu, kuma jedva uspe da zadrži poslužavnik da posluženje ne odleti po njima i sobi. Maja prihvata Vesnu, Ivana drhti i pokušava da zadrži suze. “Mama, mama...” Vesna uspeva da se sabere, odmahuje rukom da joj ne treba Majina pomoć. “Ništa, ništa mi
nije. Samo uzbuđenje kada sam te videla toliko lepu, lutko mamina. O ovom trenutku sam i ja sanjala 29 godina. U redu sam, skroz. Majo, nadam se da je vaš deo posla završen, dolazi frizer, moramo se držati satnice. Čekam vas na izlazu da regulišem to što smo vam dužni.”
Jutro nakon Ivanine svadbe.
Mladenci izlaze iz Vesninog prostranog auta, iznose prtljag, pozdravljaju se i jedva čekaju da zamaknu u aerodromsku zgradu.
Vesna vozi ka centru, ide preko Brankovog mosta, spušta se iz tunela ka Radio Beogradu, pa Hilandarskom ka Palmotićevoj i desno skreće u Džordža Vašingtona. Nedelja je i lako pronalazi mesto za parkiranje. Ili je ta lakoća rešavanja naizgled trivijalnog zadatka zapravo neki znak.
Maja otvara vrata penthausa, bez reči je propušta.
“Same smo sada, narednih par sati. Zamolila sam svog verenika da nam ostavi dovoljno vremena i donese doručak da zajedno pojedemo i popijemo nešto. Za vreme koje dolazi. U kome ćeš mi, nadam se, dozvoliti da uživam u lepim trenucima sa našom ćerkom i unukom koji će se roditi. Ja tačno znam da Ivana to može da prihvati. Ti si joj dala tu širinu, nesputanost, neomeđenost duha. Hvala ti beskrajno.”
“Majo, kada je Stojanu postalo tesno u našoj bajci, u muškom telu? Da li si me ikada istinski volela, voleo? Da li sam te privlačila kao žena muškarca ili...”
Ko vam čita poruke i gleda slike? Bezbednost podataka nikada nije bila važnija
U svetu, internet trenutno koristi više od 5.3 milijarde ljudi, od kojih 4.8 milijardi upotrebljava jednu ili više društvenih mreža. Internet je za manje od dve decenije postao nezaobilazno sredstvo za komunikaciju, a većina poslova i zanimanja je danas nemoguća bez ‘mreže svih mreža’.
Drušvene mreže su tokom godina postale i prave ‘vremenske kapsule’ na kojima se nalaze slike i video zapisi naših porodica, prijatelja, bivših i sadašnjih kolega, putovanja, tužnih i srećnih momenata. Digitalni svet je tako postao ‘paralelna dimenzija’ onom stvarnom, fizičkom svetu. Ali, baš kao i u pravom, i u virtuelnom svetu vrebaju brojne opasnosti.
Hiljade napada svakog dana
Stručnjaci procenjuju da je u ovom trenutku širom sveta aktivno blizu 4.88 milijardi korisnika smartfona, od kojih najveći broj njih koristi Android operativni sistem, dok je na drugom mestu iOS kompanije Apple. U mnogim zemljama, smartfon je postao i ‘digitalna lična karta’ - njime se plaća u prodavnici, zakazuju se letovi, vozovi ili iznajmljuje rent-a-car. U našim smartfonima se odavno nalaze i svi naši finansijski podaci, budući da ogromna većina banaka ‘preferira’ elektronska plaćanja putem njihovih aplikacija. U svetu ukupno ima oko 7.21 milijardi različitih smart uređaja - telefona, tableta i ‘2-u-1’ laptop računara, što opet znači da je mnogim korisnicima internet ‘na dohvat ruke’ putem nekoliko uređaja.
Višestruki uređaji znače i višestruke mogućnosti za hakerske napade i krađu identiteta. Hakerima su lični podaci korisni ne samo za pravljenje ‘klonova’ naloga na društvenim mrežama, već i za stvaranje tzv. ‘bot-net’ mreža, kada su hakirani uređaji deo globalne
mreže za vršenje sajber napada, bez znanja korisnika i vlasnika uređaja. Stručnjaci za bezbednost podataka procenjuju da se dnevno širom sveta desi oko 2500 sajber napada na velike kompanije i veb sajtove, te najmanje 600.000 napada na smartfon uređaje. Dnevno se ukrade i više od 120.000 naloga na društvenim mrežama. Sve ovo globalnu ekonomiju košta više 1.3 triliona dolara godišnje, a procenjuje se da će do 2030. ta cifra iznositi i čitavih 10 triliona dolara. Ono što je takođe zabrinjavajuće je i podatak da je broj sajber napada povećan za čak 75 odsto u poslednjih pet godina, te da će ova stopa nastaviti da raste. Samo u SAD je prošle godine izgubljeno oko 53.9 milijardi dolara kao posledica zastoja poslovanja kompanija zbog sajber napada, što u realnosti znači i manje plate za zaposlene, a često i brojne otkaze usled nemogućnosti daljeg funkcionisanja tih kompanija.
Kad naši podaci postanu taoci
U poslednje tri godine, hakeri su prešli put od proste krađe podataka za targeritanje pojedinaca do mnogo unosnije ‘otmice podataka’. Korišćenjem brojnih ‘ransomware’ (računarski virus koji kidnapuje podatke), hakeri relativno lako mogu da šifruju (enkriptuju) sve podatke na smartfonima ili računarima korisnika, nakon čega za vraćanje podataka traže ‘otkup’ (ransom), obično u kriptovalutama poput bitkoina. Svetsku ekonomiju ovo staje preko 265 milijardi dolara godišnje, a jedan ‘ransomware’ napad se desi svakih 30 sekundi.
Ovakvi virusi se najčešće šire dodacima (attachment) uz mejl poruke. Budući da prosečni korisnik dobija na desetine mejlova svakog dana i da obično nema vremena da detaljno analizira ko ih šalje, samo jedan klik na preuzimanje ‘zaraženog’ dodatka je dovoljan da onesposobi targetirani smartfon ili računar. Hakeri vrlo često podese ‘ransom virus’, uko -
liko se ne plati ‘otkup’ za podatke, da ih on posle određenog vremena u potpunosti briše. Prosečan otkup koje su kompanije u SAD plaćale u prošloj godini iznosi oko 1.82 milona dolara, dok su pojedinačni korisnici plaćali između 4 i 9 hiljada dolara. Američka agencija CISA (Cyber Infrastructure Security Agency), glavna agencija za sajber bezbednost, procenjenjuje da se oko 30 odsto svih ‘ransomware’ napada nikada ne obelodani i prijavi, budući da zbog medijske pažnje ‘otkup’ postaje veći, a kada su kompanije u pitanju, dolazi i do pada vrednosti njenih akcija, pa se ona u poslovnom svetu više ne smatra ‘sigurnim partnerom’.
Kako se zaštititi od sajber napada?
Pomislite koje sve podatke imate u vašem smartfonu i računaru - poruke, mejlove, slike i video zapise, te šta bi se desilo kada bi neko od vaših prijatelja, ukućana ili kolega mogao da sve to pročita i pogleda. E, sada zamislite da se svi ti podaci nađu ‘na aukciji’ na ‘Mračnom internetu’ (Dark Web) i da ih mogu videti na hiljade (obično vrlo zlonamernih) ljudi širom sveta.
Iako su hakerski napadi sve sofisticiraniji, postoje mnogbrojne ‘dobre prakse’ i navike kojima se u značajnoj meri smanjuje mogućnost krađe naših podataka:
- Uvek proverite ko vam šalje mejl i sa koje adrese, i ako vam je adresa sumnjiva, označite je kao ‘spam’ (smeće) u aplikaciji za elektronsku poštu.
- Nikada ne preuzimajte sumnjive datoteke poslate uz mejl, naročito ako su one prevelike (treba dosta vremena za preuzimanje) ili ako od tog pošiljaoca obično ne dobijate takve mejl priloge.
- Nikada ne prihvatajte poruke na društvenim mrežama (Facebook, Instagram, Viber, Whats App) od nepoznatih korisnika, naročito ako se u poruci nalazi i neka datoteka (dokument, slika ili video) ili link ka nekoj veb adresi.
- Nikada ne unosite bankovne podatke na ‘trećim sajtovima’ (onima koji nisu veb prodavnice poznatih lanaca ili zvanične bankovne aplikacije).
- Nikada nemojte bankovne podatke slati putem bilo koje aplikacije za dopisivanje, niti SMS porukama - čak ni članovima porodice.
Stručnjaci navode i da je dobro uvek koristiti otisak prsta kao šifru, ako uređaj to podržava. Otisak prsta se u uređaju čuva unutar dela memorije koji se naziva ‘secure enclave’ (sigurna memorija), dok se šifre i lozinke najčešće čuvaju sa ostalim ‘običnim’ podacima unutar aplikacija. Lozinke na aplikacijama za društvene mreže trebaju da budu dužine od najmanje deset karaktera, te da sadrže velika i mala slova i brojeve. Nikada nemojte u šiframa koristiti imena članova porodice, nazive automobila, gradova ili ulica, pošto hakeri koriste tzv. ‘brute force’ softvere koji prvo proveravaju često korišćene reči, kako bi ‘pogodili’ vašu šifru. Takođe, treba izbegavati javne WiFi mreže koje su otvorene, tj. ne zahtevaju šifru za pristup. Ako se koristi WiFi mreža u kafiću ili hotelu, najbolje je koristiti ‘privatni mod’ (Incognito mode) u veb pretraživačima kao što su Chrome ili Firefox. Dobro je na laptopu i desktop računaru imati instaliran i antivirus softver koji ima podršku za detekciju ‘ransomware’ virusa i automatski skenira sve preuzete datoteke sa interneta.
POSAO: Ovaj period donosi želju za promenama i novim dešavanjima, što dodatno motiviše Ovna. Mlad Mesec 9. aprila dodaje novu dimenziju želji za napretkom, posebno za Ovnove koji imaju Rak ili Vodolija kao podznak. U prvoj polovini meseca imaćete mnogo prilika da se organizujete za važne poslovne aranžmane. Osobe koje čekaju na zaposlenje treba da budu strpljive, jer će uskoro biti pozvane na važan poslovni razgovor. Pazite na saradnju s osobama iz znaka Vodolije ili Ribe kako biste izbegli nesporazume i lošu komunikaciju. Ovnovi na rukovodećim pozicijama treba da donesu važnu odluku o tome s kim će deliti posao i koga će izabrati za saradnika. Finansijska situacija će se stabilizovati nakon 15. aprila.
LJUBAV: Venera, planeta ljubavi, u znaku Ovna pojačaće želju da budete više povezani s osobom s kojom ste i da izgradite veće poverenje i jačate emocije. Ovnovi koji su slobodni bolje da sačekaju kraj aprila. Ulaskom Marsa u znak Raka osećaćete se ispunjenije, posebno ćete biti ohrabreni da se udvarate nekome ko vam je dugo bio interesantan. Ovnovi u braku ili dugoj vezi imaju mogućnost da poboljšaju svoj status i podstaknu partnera na neki novi posao.
ZDRAVLJE: Bol u donjem delu stomaka može vam prouzrokovati problem, usporiti vas ili izazvati osećaj depresije. Koristite prirodne proizvode na bazi meda kako biste ojačali imunitet.
POSAO: Tokom ovog perioda, planeta Merkur je u retrogradnom hodu u znaku Ovna, što će vašu pažnju usmeriti na poslove koje niste dovršili u oblastima bankarstva, ekonomije ili prava. Ako radite u državnim institucijama, budite oprezni u odnosima s nadređenima ili bliskim kolegama. Oni koji vode sopstvene firme treba da posvete dosta vremena kolegijalnim sastancima kako bi novi planovi bili prihvaćeni i shvaćeni na pravi način. Previše opterećenja može vam uticati na stav prema drugima, pa je važno da unosite manje emocija u posao i da gradite realne odnose saradnje. Očekujte finansijske dobitke od muške osobe rođene u znaku Bika, Jarca ili Škorpije, posebno u drugoj polovini meseca. Takođe, možete očekivati podršku od starih kolega kad se najmanje nadate.
LJUBAV: Ulazak vašeg vladara Venere u znak Ovna oslobodiće njen izraz. April je često značajan mesec za rođene u znaku Bika, jer donosi nova poznanstva, bez obzira na njihov status veze. Dobra kompatibilnost očekuje vas sa osobom koji voli dinamiku, izlaske i društvo, verovatno rođenom u znaku Riba ili Ovan. Slobodni bikovi mogu doživeti značajnu avanturu koja će ih ispuniti emotivno, dok zauzeti Bikovi, iako možda nisu zainteresovani, mogu se zaljubiti i uvaliti sebe u problem.
ZDRAVLJE: Iako su Bikovi poznati po sklonosti hedonizmu, važno je da obratite pažnju na svoje zdravlje. Masaža može biti korisna, a posebno treba obratiti pažnju na vene, noge i skočne zglobove.
POSAO: Mars u znaku Riba može doneti više zadovoljstva na vašem poslovnom planu. Bez obzira na zabrinutost za budućnost, imate puno samopouzdanja u svoje znanje i potencijale. Mogu se pojaviti nove poslovne ponude u trgovini, saobraćaju, prevozu robe ili knjigovođstvu. Ako radite u javnom sektoru, angažovanje dobrog pravnika ili advokata može biti od koristi za vaše poslovanje ovog meseca. Finansijski problemi ne bi trebalo da budu preterani. Pozitivna energija može vam doneti veći prihod nego što ste očekivali. Saradnja sa osobom rođenom u znaku Ovna, Bika ili Raka može biti korisna. Poslove vezane za inostranstvo bolje je odložiti za kasniji period, posebno sredinom aprila.
LJUBAV: Blizanci bi trebalo da se oslobode prošlih ljubavi. Iako su se možda već susreli s takvim situacijama u prethodnim mesecima, sada se može dogoditi da bivša ljubav pokuša da ih ponovo osvoji i ponudi čak i finansijsku pomoć. Blizanci ženskog pola u vezi mogu osetiti potrebu da postave strože zahteve prema partneru s kojim dele sve, dok žene u braku možda treba da preuzmu kontrolu nad finansijama, budući da njihovi partneri možda nisu vešti u raspodeli kućnog budžeta. Muški Blizanci imaju priliku da pretvore prijateljstvo u romantičnu vezu, posebno ako su sami ili u braku.
ZDRAVLJE: Veoma ste osetljivi kada je u pitanju zdravlje. Posvećeni ste brizi o sebi i svojim potrebama. Radite sve što je potrebno da ostanete zdravi i izbegnete psihološki pritisak.
POSAO: Fokus ovog perioda je na mladom Mesecu, vašem vladaru, koji se dešava 9. aprila. Budite oprezni jer je vreme za pokretanje novih poslovnih projekata, otvaranje firmi ili radnji. Oni koji razmišljaju o životu u inostranstvu ili poslovanju van granica zemlje treba da se posvete prikupljanju dokumentacije i učenju jezika. Finansijski dobitci se očekuju 12. ili 17. aprila. Muški Rakovi treba da obrate pažnju na finansije posebno krajem meseca. Ako mnogo radite ili provodite vreme u kancelariji, budite oprezni u odnosima sa kolegama ili nadređenima.
LJUBAV: Ako ste sami, osećate se spremnim za novu ljubav, posebno ako ste duže vreme bili sami. Venera u znaku Ovna donosi pojačanu emocionalnu energiju i otvara vas prema potencijalnim partnerima. Osobe rođene u znaku Raka, Riba ili Bik mogu biti dobar izbor za vas. Muški Rakovi mogu upoznati žene koje rade u velikim inostranim kompanijama. U vezi ili braku, partner vas može iznenaditi lepim gestom ili romantičnim izlaskom.
ZDRAVLJE: Smanjite ambicije i stres, jer preterana napetost može negativno uticati na organe za varenje, žuč i creva.
POSAO: Mart je bio prekretnica za vas, ali kao tipičan Lav, niste napravili grešku. Očekuje vas velika promena na poslovnom planu, u vidu unapređenja ili prelaska u veću kompaniju. Žene Lavovi na pozicijama biće opterećene ozbiljnijim zadacima za budućnost kompanije i zaposlenih. Pripadnici ovog znaka mogu očekivati bolju finansijsku situaciju već od druge nedelje aprila. Muški Lavovi moraju pažljivo razmotriti svoj dalji poslovni put, jer nezadovoljstvo može rasti. Moguće je da napuste trenutno radno mesto ili pokrenu sopstveni biznis, što se i savetuje.
LJUBAV: Ako ste sami, možda željno iščekujete povratak nekog prošlog partnera u vaš život. Budite oprezni, jer možete upasti u lošu vezu, posebno s osobom rođenom u znaku Lava. Ako očekujete da vas neko kontaktira, to bi moglo biti iznenađenje.
ZDRAVLJE: Ako imate probleme sa glavoboljama, moguće je da problem dolazi iz stomaka, pa posetite gastroenterologa. Ako ste imali ranije probleme sa zubima, posetite stomatologa.
POSAO: Vaša sposobnost da organizujete i kontrolišete sve aspekte poslovnog života inspiriše mnoge oko Vas. Budite oprezni tokom sredine meseca jer mogu postojati saradnici koji nisu iskreni prema vama ili koji pokušavaju da vas diskredituju pred važnim partnerima. Ipak, očekuje Vas prilika za povećanje prihoda i efikasno upravljanje novcem. Muškarcima rođenim u znaku Device se preporučuje da teže ka direktorskim ili rukovodećim pozicijama, a takođe mogu očekivati napredovanje u političkom domenu. Direktno kretanje Merkura od 25. aprila može doneti rešenje stambenih pitanja ili poslove vezane za nekretnine.
LJUBAV: Zauzete Device se mogu se suočiti sa problemima ljubomore, nedostatka komunikacije i nezadovoljstva, što može dovesti do prekida veze. Žene Device treba da budu oprezne prilikom ulaska u nove veze i da pažljivo procene namere i iskrenost potencijalnih partnera. Muškarci Device mogu doživeti zanimljive ljubavne situacije, uključujući i istovremene veze sa slobodnom i zauzetom ženom, što može biti izazovno, ali i uzbudljivo iskustvo.
ZDRAVLJE: Ako patite od nesanice, neraspoloženja ili usamljenosti, obratite pažnju na svoje mentalno zdravlje. Promene u ishrani mogu doprineti poboljšanju vašeg opšteg stanja.
POSAO: U ovom periodu imate priliku da napredujete i preokrenete neke projekte u svoju korist, uz potrebu za upornošću. Uticaj Marsa pruža vam snagu i podršku za privatne poslove, putovanja i duhovni rast. Važno je da sarađujete sa osobama rođenim u vodenim i zemljanim znakovima. Finansijska situacija će biti stabilna, ali budite oprezni da ne trošite previše na sitna zadovoljstva, što može poremetiti vaš budžet.
LJUBAV: April može biti izazovan period za Vage, kada se može osećati nedostatak motivacije ili stabilnosti u emotivnom životu. Potrebno je da donesete odluke o svojoj budućnosti, posebno ako osećate da je partner pasivan. Očekujte promene u ljubavnom životu, možda vam se dopada neko nekonvencionalan ili nestalan, ali koristite svoj šarm i ne dozvolite da Vas
njegova nesigurnost obuzme. Muškarci Vage treba da obrate pažnju na preterivanje u ljubavnim avanturama, posebno ako su u vezi ili braku.
ZDRAVLJE: Preporučuje se meditacija radi stabilizacije uma i lične sigurnosti. Redovno vežbanje može smanjiti nivo stresa i poboljšati opšte zdravlje.
POSAO: Iako se možda ne osećate spremno za promene, one su neizbežne. Moguće je da ćete biti primorani da promenite posao, firmu ili organizaciju u kojoj radite. Novac će biti važan za investiranje ili izmirenje dugova. Od druge polovine aprila očekujte poboljšanje poslovne situacije, što će doprineti vašoj finansijskoj stabilnosti. Muškarci Škorpije mogu potražiti pomoć starih prijatelja u potrazi za poslom. Žene koje rade samostalno trebale bi potražiti kreativne saradnike.
LJUBAV: Vaša zavodljivost će biti naglašena, a ulaganje u nežnost, emocije i pažnju će biti nagrađeno. Postoji šansa za novo zaljubljivanje i otvaranje novog puta ka sreći. Nakon 10.04.2024. moguće je upoznavanje osobe rođene u znaku Ribe, Vodolije ili Jarca. Žene u vezi ili braku mogu biti sklonije tajnim ljubavnim vezama, ali će, uz svoje principe, biti sposobne da ih izbegnu. Muškarci Škorpije treba da obrate pažnju na svoje emotivno stanje, jer ne mogu dugo bez ljubavi.
ZDRAVLJE: Budući da Škorpije ne vole stagnaciju, može se očekivati pad imuniteta, prehlade, kašalj i problemi sa grlom. Iako
stiže lepše vreme, virusi su još uvek prisutni u vazduhu, a promene temperature mogu biti izazovne za vaše zdravlje.
POSAO: Težite dinamičnom radnom okruženju izvan klasičnih radnih prostora. Budite oprezni u vezi sa saradnicima rođenim u znaku Škorpije, Ribe ili Bika, jer postoji mogućnost da među njima bude neiskrenih. Važno je koristiti intuiciju i imati snažne kontakte kako biste postigli priznanje i finansijski uspeh. Vaša snažna i elokventna ličnost može izazvati zavist kod kolega, pa je važno kontrolisati svoju snagu i moć. Muški Strelčevi mogu očekivati zanimljive poslovne ponude, možda i poziv za obnovu saradnje sa bivšom firmom, što predstavlja priliku za dodatnu zaradu.
LJUBAV: Veliki broj Strelčeva će ovaj mesec provesti mirno i zadovoljno, posebno ako su slobodni. Žene Strelčevi nisu obeshrabrene ako su same, već uživaju u društvu prijateljica i aktivnostima poput odlazaka u izlaske, kraćih putovanja ili poseta banjama i planinama. Muškarac koji vam se može približiti je neko iz Vaše blizine, možda iz znaka Raka, Škorpije ili Vage. Za one u vezi ili braku, važno je posvetiti pažnju partneru, posebno ako su prethodna dva-tri meseca bili u lošim odnosima. Moguć je privremeni raskid, pa je važno pažljivo preispitati stavove pre donošenja važnih odluka.
ZDRAVLJE: Potrebno je pronaći načine za kontrolu telesne težine. Post može biti koristan način za to, s obzirom na vašu sklonost ka religioznim konceptima, pa bi
post, odnosno posna ishrana, mogli biti odgovarajući.
POSAO: Iako će saradnja sa osobama rođenim u znacima Raka, Vodolije i Škorpije biti izazovna, spremate se za velike poslovne poduhvate. Očekujte dobre ponude od saradnika rođenih u znaku Lava i Device. Važno je uskladiti sve te mogućnosti i budite otvoreni za velika putovanja koja mogu doneti korisne kontakte i interesovanje za vaše projekte. Dok novac može poboljšati vaše samopouzdanje, znate da on nije presudan, već je važnije unutrašnje bogatstvo duha i vaše lične odluke.
LJUBAV: Imate brojne udvarače, ali često ostajete sami jer se dvoumite. Važno je prihvatiti ljubav osoba rođenih u znacima Lava, Vage, Device ili Raka. Žene Jarčevi u vezi ili braku mogu usmeriti pažnju ka unapređenju erotskog života, posebno mlade žene trebaju aktivirati svoje emotivne kapacitete. Muškarci Jarčevi treba da se otvore prema Vagi koja pokazuje ozbiljne namere prema njima, iako im to može biti izazovno.
ZDRAVLJE: Upotreba suptilnih duhovnih tehnika može doneti pročišćenje i unapređenje zdravlja. Važno je naučiti više voleti sebe. Žene Jarčevi bi trebale više praktikovati ove tehnike isceljenja, dok bi muškarci mogli uživati u nekom sportu poput malog fudbala.
POSAO: Žene rođene u znaku Vodolije trebalo bi da se fokusiraju na poslove koji uključuju rad sa računarima, kreativnim centrima ili rad sa decom tokom ovog meseca. Važno je uspostaviti saradnju sa osobama rođenim u znacima Raka, Vodolije, Bika, kao i onima rođenim u prvoj dekadi Vage. Muškarci Vodolije bi trebalo da se posvete postojećem poslu, posebno novim idejama ili projektima koji su povezani sa
inostranstvom. Finansijska situacija će biti povoljnija od sredine meseca, pa bi bilo dobro usmeriti finansije ka inovacijama.
LJUBAV: Mnoge Vodolije i dalje osećaju nedostatak energije, što može negativno uticati na njih. Ako ste u braku i vaš partner ima probleme, to može uticati i na vaše raspoloženje. Žene Vodolije mogu očekivati lepo poznanstvo sa nekim iz oblasti kreativnog rada, umetnosti ili muzike. Muškarci Vodolije imaju povoljne aspekte za nove ljubavne susrete i stabilizaciju u braku ili vezi. Važno je iskoristiti ovaj period sa osobama koje vam pružaju sigurnost i dobro raspoloženje. Oko 8. aprila 2024. budite oprezni u vezi sa raskidima, svađama ili neočekivanim susretima sa neobičnim osobama.
ZDRAVLJE: Potrebno je obratiti pažnju na zdravlje bubrega i genitalno-urinarnog trakta. Vodolije koje imaju probleme sa jetrom trebalo bi da budu oprezne sa uzimanjem lekova koji im ne odgovaraju.
POSAO: Otvoreni ste za radikalne promene i ispunjeni ste samopouzdanjem koje vam omogućava da ostvarite svoje ciljeve. Dobra saradnja može se ostvariti sa muškim pripadnicima znaka Riba i vatrenim ženama Ovnovima. Inspiracija dolazi od kreativnih ljudi, što može doprineti uspehu u poslu. Putovanje ili rad sa zemljama severa može biti korisno za vašu poslovnu produktivnost. Finansijski aspekt je od velike važnosti za vas, te ćete se truditi da ostvarite što veći prihod. Iako Vodolije nude pomoć, možda će njihov tempo biti prebrz za vas. Saradnja sa Vagom može doneti značajne finansijske koristi.
LJUBAV: Venera donosi osobu koja je vesela, posvećena vama i želi da svaki trenutak proveden sa vama bude poseban. Iskoristite svaki dan u mesecu za ljubavne trenutke. Kada želite vezu sa snažnom osobom poput Ovna, Bika ili Jarca, budite istrajni, ali pripazite da ne upadnete u zamku nesigurnosti ili ljubomore, što može izazvati konfuziju u vašem emocionalnom životu.
Ribe koje su već u braku ili stabilnoj vezi mogu biti sigurne u ljubav i pažnju koju im pruža partner, kako emotivno, tako i finansijski.
ZDRAVLJE: Mogu se javiti problemi sa prstima na rukama i stopalima, što može biti posledica nekog oblika reumatizma. Ribe bi trebalo da budu oprezne u saobraćaju, posebno ako imaju oslabljen vid.
PHOTO: UNSPLASH.COM
Volim sebe,
Volim tebe,
Volim nas, Sreća je u malim stvarima, velikim snovima i kraćim putevima.
Ako me ikada vidiš tužnu, razveseli me.
Ako te ikada vidim tužnog razveseliću te.
Obojimo nebo jednostavnošću.
Jer ljubav je jednostavna, nikako komplikovana.
PIŠE: SOFIJA ANTONIJEVIĆ
