Sava promenade

SAVA PROMENADE Summary in English is in the end of this document

САВСКА ПРОМЕНАДА - Градска општина Савски венац

ТИМ УЧЕСНИКА У ИЗРАДИ ПРОЈЕКТА НАРУЧИЛАЦ: Градска општина Савски венац председник општине Томислав Ђорђевић ОБРАЂИВАЧ: Архитектонски факултет Универзитета у Београду / Public art and Public space програм ДЕКАН: проф. др Владимир Мако РУКОВОДИЛАЦ ПРОЈЕКТА: доц. Зоран Ђукановић, дипл. инж. арх. КООРДИНАЦИЈА: Немања Перовић - за ГО Савски венац Александар Бобић, дипл. инж. пејз. арх. - за Архитектонски факултет Универзитета у Београду / Public art and Public space програм АУТОРСКИ ТИМ: доц. Зоран Ђукановић, дипл. инж. арх. Александар Бобић, дипл. инж. пејз. арх. доц. мр Јелена Живковић, дипл. инж. арх. мр Горан Радуловић, маст. инж. арх. ЕКСПЕРТИ: доц. Зоран Ђукановић, дипл. инж. арх. - Урбани дизајн Александар Бобић, дипл. инж. пејз. арх. - Пејзажна архитектура доц. мр Јелена Живковић, дипл. инж. арх. - Рекреација, спорт, туризам мр Миодраг Ференчак, дипл. инж. арх. - Стратегије и урбанистичко планирање Александра Тирлингер, дипл. инж. арх. - Планирање приобаља Златко Грковић, дипл. инж. арх. - Имплементација проф. др Бранимир Станић, дипл. инж. саобр. - Саобраћај мр Горан Радуловић, маст. инж. арх. - Енергетска ефикасност РАДНИ ТИМ: Предраг Јовановић, маст. инж. арх. Нађа Беретић, дипл. инж. пејз. арх. Небојша Прокић, маст. инж. арх. Ђорђе Пралица, маст. инж. арх. Исидора Марчетић, маст. инж. арх. КОНСУЛТАНТИ: Томислав Ђорђевић Немања Петровић проф. Дејан Миљковић, дипл. инж. арх. проф. др. Дарко Радовић, дипл. инж. арх.

Public Art & Public Space (PaPs) - Архитектонски факултет у Београду

САВСКА ПРОМЕНАДА - Градска општина Савски венац

САДРЖАЈ 0.0. Општа документа Писмо о намерама градске општине Савски Венац [1] 1. УВОД [2] 1.1. Повод 1.2. Предмет Пројекта 1.3. Циљ Пројекта и очекивани резултати 1.4. Метод и фазе рада на изради Пројекта 1.5 Дефинисање основних појмова 2. САВСКО ПРИОБАЉЕ: стање и основе развоја [3] 2.1. Просторни обухват 2.2. Историјски преглед урбанистичких визија, планова и намера 2.3. Приобаље у савременим стратешким документима развоја Београда 3. ВИЗИЈА РАЗВОЈА САВСКОГ ПРИОБАЉА [4] 3.1. Генерална визија 3.2. Визија за Београдско приобаље (градски ниво) 3.3. Визија и принципи за Савско приобаље (локални ниво) 3.4. Потребе и аспирације локалне заједнице и корисника 3.5. Визија развоја Савског приобаља на територији градске општине Савски венац 4. ФИЛОЗОФИЈА ДИЗАЈНА И ПРИНЦИПИ РАЗВОЈА “САВСКЕ ПРОМЕНАДЕ” [5] 4.1. Филозофија дизајна 4.2. Разумевање потреба и прилика за доступност и мобилност у Савском приобаљу 4.3. Екологија Савског приобаља 4.4. Одрживи дизајн за Савско приобаље 5. САВСКО ПРИОБАЉЕ СА ПРИПАДАЈУЋИМ ЗАЛЕЂЕМ САВСКОГ ВЕНЦА [6] 5.1. Сегменти 5.2. Зоне 5.3. Пунктови и посебна решења 6. СИСТЕМ САВСКОГ ПРИОБАЉА [8] 6.1. Саобраћајна повезаност и доступност 6.2. Савска променада као интерфејс територије и акваторије 7. ЗОНЕ САВСКЕ ПРОМЕНАДЕ [9] 7.1. Зона Културни дистрикт Савамала 7.2. Зоне градске плаже и “high line” 7.3. Зоне „arh expo“, приступа код Газеле и „garden expo“ 7.4. Зона „Шест топола“ 7.5. Зоне Резервата малог вранца и парка за екстремне спортове 8. ИМПЛЕМЕНТАЦИЈА [10] 9. ЗАКЉУЧАК [11] 10. ЛИТЕРАТУРА И ИЗВОРИ [12]

Public Art & Public Space (PaPs) - Архитектонски факултет у Београду

11. ПРИЛОЗИ Прилог 1 - СИСТЕМ САВСКОГ ПРИОБАЉА - САОБРАЋАЈНА ПОВЕЗАНОСТ И ДОСТУПНОСТ [14] Прилог 2 - ПРОГРАМСКИ САДРЖАЈИ И АКТИВНОСТИ [16] Прилог 3 - ПРОГРАМСКИ САДРЖАЈИ И АКТИВНОСТИ ПО ЗОНАМА И ВРЕМЕНУ КОРИШЋЕЊА [18] Прилог 4а - ПРОСТОРНО-ПРОГРАМСКО РЕШЕЊЕ - САВА МАЛА [20] Прилог 4б - ПРОСТОРНО-ПРОГРАМСКО РЕШЕЊЕ - САЈАМ [22] Прилог 5a - ПРОСТОРНО-ПРОГРАМСКО РЕШЕЊЕ - ГРАДСКА ПЛАЖА, САВСКИ “HIGH LINE” [24] Прилог 5б - ПРОСТОРНО-ПРОГРАМСКО РЕШЕЊЕ - КУЛТУРНИ ДИСТРИКТ, ПРИСТУПНЕ ЗОНЕ “БРАНКОВ МОСТ” И “САВСКИ МОСТ” [25] Прилог 5в - ПРОСТОРНО-ПРОГРАМСКО РЕШЕЊЕ - ТРГ “ГАЗЕЛА”, САВСКИ ВРТОВИ [26] Прилог 5г - ПРОСТОРНО-ПРОГРАМСКО РЕШЕЊЕ - САВСКИ “HIGH LINE”, “ARH EXPO” [27] Прилог 5д - ПРОСТОРНО-ПРОГРАМСКО РЕШЕЊЕ - РЕЗЕРВАТ “МАЛИ ВРАНАЦ”, ПРИСТУПНА ЗОНА “МАЛИ ВРАНАЦ”, “EXTREME SPORT PARK”[28] Прилог 5ђ - ПРОСТОРНО-ПРОГРАМСКО РЕШЕЊЕ - ПРИСТУПНА ЗОНА “ШЕСТ ТОПОЛА”, ЗОНА “ШЕСТ ТОПОЛА” [29] Прилог 6 - ПРЕСЕЦИ [30] Прилог 7 - ПРЕГЛЕД ПРЕСЕКА [31] Прилог 8 - ПРИСТУПНА ЗОНА “БРАНКОВ МОСТ” [32] Прилог 9 - КУЛТУРНИ ДИСТРИКТ [33] Прилог 10 - ПРИСТУПНА ЗОНА “САВСКИ МОСТ” [34] Прилог 11 - ГРАДСКА ПЛАЖА [36] Прилог 12 - САВСКИ “HIGH LINE” [37] Прилог 13 - “ARH EXPO” [38] Прилог 14 - ПРИСТУПНА ЗОНА “МОСТ ГАЗЕЛА” [39] Прилог 15 - САВСКИ ВРТОВИ [40] Прилог 16 - ПРИСТУПНА ЗОНА “ШЕСТ ТОПОЛА” [41] Прилог 17 - ШЕСТ ТОПОЛА [42] Прилог 18 - РЕЗЕРВАТ “МАЛИ ВРАНАЦ” [43] Прилог 19 - ПРИСТУПНА ЗОНА “МАЛИ ВРАНАЦ” [44] Прилог 20 - “EXTREME SPORT PARK” [45] Прилог 21 - 3Д ПРИКАЗ АКТИВНОСТИ [46] Прилог 22 - ПРЕСЕК - ПРИСТУПНА ЗОНА БРАНКОВ МОСТ [47] Прилог 23 - 3Д ПРИКАЗ АКТИВНОСТИ [48] Прилог 24 - ПРЕСЕК - КУЛТУРНИ ДИСТРИКТ [49] Прилог 25 - 3Д ПРИКАЗ АКТИВНОСТИ [50] Прилог 26 - ПРЕСЕК - КУЛТУРНИ ДИСТРИКТ [51] Прилог 27 - 3Д ПРИКАЗ АКТИВНОСТИ [52] Прилог 28 - ПРЕСЕК - ГРАДСКА ПЛАЖА [53] Прилог 29 - 3Д ПРИКАЗ АКТИВНОСТИ [54] Прилог 30 - ПРЕСЕК - ХОСТЕЛИ НА БАРЖАМА [55] Прилог 31 - 3Д ПРИКАЗ АКТИВНОСТИ [56] Прилог 32 - ПРЕСЕК - “ARCH EXPO” [57] Прилог 33 - 3Д ПРИКАЗ АКТИВНОСТИ [58] Прилог 34 - ПРЕСЕК - САВСКИ “SKY WALK” [59] Прилог 35 - 3Д ПРИКАЗ АКТИВНОСТИ [60] Прилог 36 - ПРЕСЕК - РЕЗЕРВАТ “МАЛИ ВРАНАЦ” [61] Прилог 37 - 3Д ПРИКАЗ АКТИВНОСТИ [62] Прилог 38 - ПРЕСЕК - “EXTREME SPORT PARK” [63] Прилог 39 - ПРЕДЛОГ ИНТЕРВЕНЦИЈЕ - ФЕСТИВАЛСКИ ПРОСТОР [65] Прилог 40 - ПРЕДЛОГ ИНТЕРВЕНЦИЈЕ - ДИЗАЈН ИНКУБАТОР [66] Прилог 41 - ПРЕДЛОГ ИНТЕРВЕНЦИЈЕ - ЗОНА КУЛТУРНОГ ДИСТРИКТА [67] Прилог 42 - ПРЕДЛОГ ИНТЕРВЕНЦИЈЕ - ПЛАЖА И ТЕРЕТАНЕ НА БАРЖАМА [68] Прилог 43 - ПРЕДЛОГ ИНТЕРВЕНЦИЈЕ - ГРАДСКА ПЛАЖА [69] Прилог 44 - ПРЕДЛОГ ИНТЕРВЕНЦИЈЕ - КУЛТУРНИ ДИСТРИКТ [70]

Прилог 45 - ПРЕДЛОГ ИНТЕРВЕНЦИЈЕ - САВСКИ “HIGH LINE” [71] Прилог 46 - ПРЕДЛОГ ИНТЕРВЕНЦИЈЕ - “ARCH EXPO” [72] Прилог 47 - ПРЕДЛОГ ИНТЕРВЕНЦИЈЕ - “ARH EXPO” [73] Прилог 48 - ПРЕДЛОГ ИНТЕРВЕНЦИЈЕ - ТРГ “ГАЗЕЛА” [74] Прилог 49 - ПРЕДЛОГ ИНТЕРВЕНЦИЈЕ - САВСКА ПРОМЕНАДА [75] Прилог 50 - ПРЕДЛОГ ИНТЕРВЕНЦИЈЕ - САВСКИ “SKY WALK” [76] Прилог 51 - ПРЕДЛОГ ИНТЕРВЕНЦИЈЕ - САВСКИ “SKY WALK” [77] Прилог 52 - ПРЕДЛОГ ИНТЕРВЕНЦИЈЕ - РЕЗЕРВАТ “МАЛИ ВРАНАЦ” [78] Прилог 53 - ПРЕДЛОГ ИНТЕРВЕНЦИЈЕ - “EXTREME SPORT PARK” [79] 12. АНЕКСИ [81] Анекс 1 - ИСТОРИЈСКИ ПРЕГЛЕД УРБАНИСТИЧКИХ РЕШЕЊА И НАМЕРА [83] Aнекс 2 - ПРИОБАЉЕ ОПШТИНЕ САВСКИ ВЕНАЦ КАО ДЕО ЈАВНОГ ПРОСТОРА БЕОГРАДА [89] Aнекс 3 - ПРИОБАЉЕ ОПШТИНЕ САВСКИ ВЕНАЦ КАО ДЕО БЕОГРАДСКОГ ПРИОБАЉА [99] Aнекс 4 - ПРИОБАЉЕ ОПШТИНЕ САВСКИ ВЕНАЦ У ОДНОСУ НА ПЛАН МЕСТА ЗА ПОСТАВЉАЊЕ ПЛОВИЛА [105] Aнекс 5 - ДОСТУПНОСТ И ТРАНСПОРТ САВСКОГ ПРИОБАЉА (НАЈБОЉЕ СВЕТСКЕ ПРАКСЕ) [111] 13. SAVA PROMENADE - SUMMARY (English) [I]

20

САВСКА ПРОМЕНАДА - Градска општина Савски венац

Писмо о намерама градске општине Савски Венац Све општине града Београда имају своје основне (уставне, законске, обичајне, грађанске) обавезе. Има их и Савски венац. Одржање квалитета и унапређење повереног простора је једна од најважнијих. Топчидерско Брдо, Дедиње и Бањички Венац су међу највреднијим београдским стамбеним целинама. Десна обала Саве, Савски Амфитеатар и део историјске Савамале су потенцијал за важан нови део централног језгра Београда. То се може наћи у плановима, а то знају и осећају и генерације Београђана. Свесна свега поменутуг, као и јасних опредељења за развој града Београда, Градска општина Савски венац на јасан и недвосмислен начин жели да да свој допринос развоју кроз принципе креативног размишљања и заједничког рада, како са грађанима тако и са надлежним институцијама и релевантним актерима. У том смислу, као одговорни чиниоци у овом процесу решени смо да покренемо и организујемо промишљене активности на локалном нивоу, да потом удружено са градом Београдом, постепено градимо и спајамо све те урбане потенцијале о којима је до сада било речи у јединствену визију развоја Београда и исту континуирамо унапређујемо заједно са грађанима. Шта намерава да предузме Општина Савски Венац? Становници Савског Венца, а уверени смо и грађани Београда, очекују да се приобаље Саве реафирмише и оживи у складу са јасним опредељењима градске политике у погледу третмана и развоја градског приобаља уопште. Они желе да виде, доживе и учествују у подизању приобаља Саве, да обезбеде и својим активностима и грађанском партиципацијом, да Приобаље Савског Венца почне да се формира као један од најпожељнијих градских простора за њих и за све Београђане. Самим тим, организација ових иницијатива и самоуправних и управних предуслова за остварење постаје и трајни задатак Градске општине Савски Венац као органа локалне самоуправе. Да ли то значи да ће се Градска општина Савски Венац определити да подржи неку атрактивну кампању слободне изградње и парцијалног активирања простора тамо где је то стицајем околности одмах могуће? Да ли то значи да ће Градска општина Савски Венац лобирати за исхитрену изградњу великих комерцијалних капацитета према Сави, без обзира на могућа боља и амбициознија решења у будућности? Да ли ће форсирати изградњу не узимајући у обзир важеће планове и прописе?

своје ресурсе у погледу трагања за једноставним, достижним и одрживим решењима, првенствено у области јавног простора приобаља и јавних активности значајних за културу, рекреацију и омладину Београд. Намера нам је, можда и нестрпљивост, да оживимо потез Савског приобаља у циљу силаска на реку, започетак кроз низ иницијатива и практичних предлога какав је и овај, како би заједно са градом Београдом неодложно и што пре приступили реализацији низа пројеката и активности. Како да почнемо? Градска општина Савски венац је већ више година уназад главни иницијатор оживљавања Савског приобаља кроз непосредну активност, подршку и сарадњу са локалном заједницом, релевантним актерима институцијама и градом Београдом. У том смислу, направљена је серија различитих иницијатива, програма и догађаја, превасходно у делу историјске целине Савамале, а у циљу препознавања и промовисања значаја идеје о оживљавању и активирању овог веома важног дела града. Следствено томе, на бази досадашњих искустава, активности и иницијатива, Градска општина Савски венац се без оклевања обратила Архитектонском факултету као наjрелевантнијој и нејреномиранијој институцији за ово питање у нашој земљи, са захтевом за добијање релевантног предлога визије развоја Савског приобаља у складу са нашим намерама и грађанским иницијативама а у погледу оживљавања и уређења Савског приобаља. Наши захтеви су били формулисани кроз поштовање принципа о усклађености предлога са политиком и визојом развоја Београда,о примени савремених светских пракси у погледу оживљавања и дизајна приобаља, те поштовање духа места и колективне меморије грађана. Ми смо поносни што смо добили предлог који је пред нама и са великом жељом желимо да га представимо грађанима и граду Београду у нади да ћемо веома брзо сви заједно уживати и славити ново и оживљено наше Савско приобаље на добробит свих нас.

Томислав Ђорђевић, Председник Градске општине Савски венац

Нипошто! Управо супротно! Градска општина Савски Венац ће стално иницирати и усмеравати онолико студија, анкета, анкетних конкурса и идејних програмских и просторних решења за ове просторе колико то уопште буде могла. Формираће и помагати креативне радионице младих и искусних стваралаца у области урбанизмa, атхитектуре, дизајна, пејзажне архитектуре, других уметности и наука, других области знања и умења која могу да наговесте квалитетан и садржајан развој и обликовање Савског Приобаља. Резултате ће излагати суду јавности становника Савског Венца и заинтересованих грађана и обликовати их као иницијативе према градским и републичким органима и организацијама, како би постигла синергију заједничких жеља. Следствено томе, општина Савски венац ће као и до сада, ставити на располагање све

Public Art & Public Space (PaPs) - Архитектонски факултет у Београду

1

1.УВОД 1.1. Повод Повод за израду “ПРОЈЕКАТА ИДЕЈНОГ, ПРОГРАМСКОГ, УРБАНИСТИЧКОАРХИТЕКТОНСКОГ РЕШЕЊА ПРИОБАЉА НА ДЕСНОЈ ОБАЛИ РЕКЕ САВЕ У ПОТЕЗУ ИЗМЕЂУ БРАНКОВОГ МОСТА И УШЋА ТОПЧИДРСКЕ РЕКЕ” је иницијатива градске општине Савски Венац, усмерена на обезбеђење адекватног коришћења и примереног уређења дела приобаља на територији Општине, у циљу повећања његове употребне, естетске и еколошке вредности.

1.2. Предмет пројекта Предмет Пројекта је истраживање могућности уређења и коришћења Савског приобаља на територији градске општине Савски Венац, у функцији његовог оживљавања. У истраживању се полази од следећих питања: • Који теоријски приступи уређењу приобаља и савремене праксе ревитализације приобаља могу да обликују приступ и допринесу разматрању могућности уређења и коришћења Савског приобаља на територији градске општине Савски Венац у функцији његове ревитализације, у контексту урбаног развоја Београда?

• Какве су карактеристике досадашњег развоја, планирања и коришћења предметног подручја и какве су визије и намере у погледу његовог будућег развоја?

• Које стратегије и методе креирања и (ре)дизајна отворених градских простора су адекватне и подстицајне за ревитализацију и даљи развој дела Савског приобаља које је предмет Пројекта? У овом Пројекту се полази од потребе да се преиспитају и редефинишу основни актуелни принципи и приступи у третману приобаља у Београду како би се, у светлу савремених светских пракси, дали најоптималнији одговори и решења у складу са захтевима и вредностима савременог друштва. Да би се на најбољи начин разумели проблеми садашњег стања приобаља, разматране су карактеристике досадашњег развоја, планирања и коришћења предметног подручја. Такође, сагледане су и визије будућег развоја и планерске намере у погледу развоја приобаља Београда. У том смислу извршена је анализа, како планских докумената, тако и постојећег стања и формиране информационе основе, као базе за предлог програма и принципа за дизајн. У провери програмских и просторних могућности ревитализације приобаља, посебна пажња је посвећена питањима одрживости (економска, друштвена и еколошка), ефикасности и рационалности предложеног програма и решења уз уважавање стратешких намера града у погледу будућег развоја ширег градског простора. У том смислу, постављен је основни захтев према коме предложен програм и решења за ревитализацију предметног подручја ни на који начин не смеју да прејудицирају или утичу на било какво решење стратешки важних просторних целина у непосредном окружењу. Следствено томе, предложен програм и решења крећу се у опсегу постојећих просторних и функционалних могућности локације, те законског и планског оквира у којима је могуће досећи максималне перформансе за потребе ревитализације дела Савског приобаља. Како би се остварио основни захтев ревитализације посматраног подручја Савског приобаља у смислу што адекватнијег коришћења и уређења, задатак Пројекта је да испита програмске и просторне интервенције које би омогућиле трансформацију и редефинисање вредности простора приобаља кроз: • Формирање функционалне мреже отворених простора са различитим могућностима коришћења, како на територији, тако и на акваторији у оквиру дефинисаног просторног обухвата, • Обезбеђивање богатије структуре активности и адекватних просторних услова за њихово одвијање у односу на различите групе корисника, • Планско повезивање новоформиране мреже отворених простора са осталим 2

садржајима градске средине и оптимизација истог, • Усклађивање мреже отворених простора, начина коришћења и активности са општим и специфичним карактеристикама природне средине, • Остваривање оптималног начина унапређења и повезивања мреже зелених простора у циљу повећања квалитета живота и афирмисања биодиверзитета града, • Редефинисање досадашњег приступа третману и обликовању приобаља, кроз принципе одрживог дизајна, • Адекватан и естетички прихватљив третман фронта приобаља као саставног елемента београдског пејзажа и ведуте града.

1.3. Циљ Пројекта и очекивани резултати На основу претходно формулисаног предмета рада и постављеног задатка од стране градске општине Савски Венац, обављених анализа предметног подручја и савремених светских пракси у погледу третмана приобаља, дефинисан је основни циљ рада. Он се односи на истраживање и утврђивање реалних могућности уређења у функцији ревитализације Савског приобаља на територији градске општине Савски Венац, у светлу савремених светских стратегија, метода и пракси у третману приобаља и специфичости просторног и друштвеног контекста развоја Београда. Посебан сегмент истраживања односи се на дефинисање филозофије дизајна засноване на принципу окренутости ка корисницима. У складу с тим се врши избор основних дизајнерских алата у циљу развоја осећаја љубави, поноса и брижљивости код корисника у односу на простор и активности које нуди и омогућава. Очекивани резултати Пројекта су: дефинисање визије развоја предметног подручја, успостављање филозофије дизајна усклађене са савременим светским праксама и специфичностима развоја Београда, дефинисање Предлога за успостављање система Савског приобаља, дефинисање Програмско просторног концепта развоја подручја приобаља “Савска променада”, дефинисање основних принципа и правила за имплементацију пројекта.

1.4. Метод и фазе рада на изради Пројекта Предмет, циљ и очекивани резултати Пројекта одређују метод рада и упућују на то да се она се реализује на два нивоа. Први ниво рада на Пројекту обухвата анализу постојећег стања предметног подручја, анализу историјског развоја подручја и досадашњег приступа његовом планирању, анализу досадашњих визија развоја подручја као и анализу идеја и услова развоја подручја у савременим стратешким документима развоја Београда. На основу ових анализа се формулише визија развоја дела приобаља на територији градске општине Савски венац и успоставља филозофија дизајна усклађена са савременим светским праксама и специфичностима развоја Београда. Други ниво рада на Пројекту подразумева програмско-просторну проверу могућности ревитализације и развоја дела приобаља на територији градске општине Савски венац. Резултује дефинисањем Предлога за успостављања система Савског приобаља, Програмско просторног концепта развоја подручја приобаља “Савска променада”, дефинисањем основних принципа и правила за имплементацију пројекта.

Савски венац • Дефинисање филозофије дизајна за предметно подручје у светлу савремених светских пракси и оптимизовање дизајнерске филозофије у односу на просторне и друштвене специфичности Београда и посматраног подручја • Предлог за успостављања система Савског приобаља (у предметном подручју) кроз зонирање, обезбеђење мобилности, доступности и повезаности како унутар граница самог приобаља, тако и са непосредним и ширим окружењем • Предлог јасно дефинисаног, функционалног, рационалног и могућег програма у складу са циљем и опредељењем овог рада, • Предлог основних принципа и правила за имплементацију пројекта на општем нивоу, а уз уважавање могуће фазности (планерска, пројектантска и реализација), правног оквира, као и неких економских, друштвених и еколошких аспеката.

1.5. Дефинисање основних појмова Појам приобаље има различита значења која успостављају релацију између воде и копна. “Приобаље је део мора, језера и реке уз обалу. То је подручје обале које се протеже од црте високе воде (плиме или високог водостаја) до црте ниске воде (осеке или ниског водостаја)”. Израз се, међутим, може користити иза подручја која могу бити веома удаљена од подручја између плиме и осеке, односно високог и ниског водостаја и не постоји јединствена дефиниција значења тог израза. У урбаној средини се појам приобаља, поред наведених дефиниција, везује и за простор дефинисан фронтом објеката, који дефинишу однос водене површине и грађених структура (енгл. riverfront), док се простор контакта воде и копна дефинише као линија контакта, обалоутврде (енгл. riverbank). У досадашњој урбанистичкој пракси Београда не постоји јасно одређење појма. Студија београдског приобаља полази од тога да приобаље “није само зона акваторије, линије обале и непосредних хидротенхничких грађевина, већ и одговарајуће припадајуће залеђе са разноврсним реализованим и планираним наменама и садржајима, који претежно гравитирају рекама”. (Тилингер А. стр.7) У том смислу “Београдско приобаље је свеукупни простор , у границама Генералног урбанистичког плана Београда 2021, који обухвата акваторију Саве и Дунава, канале, острва, аде и део територије ослоњене на обале река, чија је ширина променљива и одређена многобрајним факторима који зависе од изграђености/неизграђености физичких структура, постојања/непостојањa и врста активности које се одвијају уз обале и у залеђу, природних и створаних веза/ баријера.” (Тилингер А. стр.7) Појам приобаља у овом раду користи се на начин како је дефинисано београдско приобаље, у складу са специфичностима дела територије приобаља који припадају градској општини Савски венац. У том смислу појмом приобаља је у ширем смислу обухваћен простор у коме постоји утицај реке, њен утицај на климу, морфологију, активности... Назив “Савска променада” обухватиће приобаље, и територију и припадајући акваторијални појас, као предмет програмско просторног концепта у границама Пројекта.

У складу с тим, Пројекат се реализује кроз следеће фазе: • Дефинисање основних појмова на основу савремених светских доктрина и пракси у погледу третмана приобаља и потреба локалне заједнице, • Анализа досадашњег приступа планирању предметног подручја и анализа позиције предметног подручја у стратешким документима будућег развоја Београда • Анализа постојећег стања предметног просторног обухвата и формирање информационе основе у погледу физичке и функционалне структуре, власничких односа и тренутних активности и начина коришћења, • Дефинисање визије развоја дела приобаља на територији градске општине САВСКА ПРОМЕНАДА - Градска општина Савски венац

2. САВСКО ПРИОБАЉЕ: стање и основе развоја 2.1. Просторни обухват У средишту истраживања овох Пројекта налази се градски простор Савског приобаља на територији градске општине Савски Венац у Београду. У том смислу, просторни обухват дефинисан је са једне стране акваторијом реке Саве и новобеоградским залеђем, а са друге стране постојећом уличном мрежом и коридором железнице, односно железничком станицом и комплексом Београдског сајма и то од Бранковог моста до ушћа реке Топчидер у реку Саву. Генерално, у склопу спроведених истраживања није било могуће заобићи шири просторни контекст града и то на нивоу општих тренутних намера, како у погледу стратегије развоја Београда, тако и у погледу кључних опредељења за територијални и акваторијални развој Београда. У том смислу, на општем нивоу посматрано је залеђе предметног подручја у погледу основних просторних, функционалних и природних целина као што су: новобеоградско залеђе на западу; гребен Београдске тврђаве са Калемегданом, Ушћем и Косанчићевим венцем на северу; затим падине Савског амфитеатра и Сењака на истоку и Зимовник, Ада Циганлија са Савским језером, Шећерана и Чукаричка падина са Кошутњаком и Топчидером на јужном делу у односу на посматрано подручје.

2.2. Историјски преглед урбанистичких визија, планова и намера Почевши од Бешлићевог плана из 1983. године (нова железничка постројења и седам блокова између станице и Саве), Плана канализационог одсека из 1903, Лазаревићевог плана из 1910. године, Шамбоновог плана из 1912. године, до посебно инспиративног концепта Коваљевског из 1923. године пет блокова Савског Амфитеатра и веза железнице са Дунавском зоном, испод Теразија, идеја коришћења овог простора се пажљиво развија. Планови из друге половине 20. века то настављају још интензивније. Генерални планови из 1951. и 1972. и 1985. године прелазе на још радикалније концепте и на још већа очекивања (без железнице у Савском простору), а овај начин размишљања је најдетаљније изражен у Студији централне зоне из 1976. године. Конкурси за Нови Београд из 1986. и Студија Академије наука (са интерним анкетним решењима) из 1989. године су значајан материјал. Нови Генерални планови и измене потврђују већину претходних ставова, али Железничку станицу и неколико колосека задржавају као Београдску регионалну железницу, док пругу око Београдске тврђаве и Калемегдана и железничка постројења у Савском Амфитеатру уклањају.

2.3. Приобаље у савременим стратешким документима развоја Београда У циљу утврђивања основних смерница развоја предметног подручја, анализиране су позиција, улога и значај приобаља Београда (и посебно дела територије на општини Савски венац) у Генералном плану Београда 2021, Стратегији развоја Београда и Стратегији развоја туризма Београда.

• Генерални план Београда 2021 (ГП 2021) успоставља стратешки оквир будућег развоја приобаља Београда. Овим документом се препознаје и наглашава изузетан значај река и приобаља Саве и Дунава за развој Београда. У централној зони града се посебно истиче њихов туристички потенцијал, који је потребно активирати и допунити различитим културним, спортским, забавним манифестацијама и ревијалним програмима на води уз развој речног градког, путничког и такси саобраћаја ( ГП 2021, стр.44). Стратешко опредељење у зони центра Београда чини и излазак центра старог Београда на реке и проширење централних садржаја. Наглашава се да се “ постојећи јасно артикулисани потез централних активности, јавних простора и садржаја, формиран од историјског језгра... допуњава новим централним и јавним садржајима највишег ранга. Нови садржаји су планирани на обалама Саве и Дунава и у непосредном контактном подручју” (ГП 2021, стр.101). Пројекти за активирање значајних локација и програма, као што су Савски амфитеатар, реке и речне обале су саставни део ГП-а и увршћени су у приоритете развоја града.

Public Art & Public Space (PaPs) - Архитектонски факултет у Београду

• Стратегија разоја Београда (СРБ) одређује однос према уређењу и коришћењу савског приобаља на територији општине Савски венац кроз два основна аспекта. Са једне стране приобаље се сагледава као туристички потенцијал, а са друге као значајан фактор идентитета Београда. Један од основних циљева Стратегије је “реафирмација туризма као значајне привредне и културне делоатности која ће допринети развоју Београда као значајне и атрактивне метрополе југоисточне Европе и метрополе на Дунаву, конкурентне другим дунавским метрополама “(СРБ, 2011, стр.48). Очекује се да се “развој туризма заснива на приордним предиспозицијама подручја Града који неће угрожавати еколошки уравнотежене целине нити квалитете природног предела”(СРБ, 2011, стр.32). Циљ је да град постане туристичка дестинација са пријатном атмосфером и бројним могућностима за одмор, рекреацију и забаву, окренута сарадњи са свим видовима локалног, домаћег и међународног бизниса. Задаци које је потребно реализовати односе се поред осталог и на: стварање интегралних амбијенталних целина, јачање комапративних предности града, усмеравање развоја нових спортских центара и објаката ка рационалном коришћењу природних ресурса (шума, река, језера...), одређивање локација за спортске и рекреативне објекте, хотеле, мотеле, и др. објекте туристичког смештаја; стварање мреже и зона угоститељских објеката; утврђивање локација и садржаја информативних пунктова.... Централно приобаље Београда има у том смислу посебан значај. Стратешко развојно опредељење Београда је и унапређење идентитета целине и делова града Београда. У оквиру ове тематске целине издваја се као посебно значајно “очување и унапређење постојећих слободних, природних, уређених и спонтано формираних зелених зона, које обликују неочекиване и атрактивне пејзаже, и посебно еколошки вредне делове у приобаљу Саве и Дунава” (СРБ, 2011, стр.35). Такође је од посебног значаја уредно и атрактивно културно наслеђе као и уређење савског амфитеатра на обе обале Саве (СРБ, 2011, стр.34). У том смислу “централне зоне Београда и Земуна биће уређиване према квалитетном моделу урбане обнове и рестаурације уз мере интензивног повезивања са обалама Саве и Дунава.” (СРБ, 2011, стр.39). Оваква стратешка опредељења утичу на избор приоритетних пројеката где се развој речног саобраћаја, Београдски браунфилд, Уређење Савског амфитеатра и Ревитализација Косанчићевог венца и рехабилитација Савамале, истичу као они који су од посебног значаја за развој предметног подручја Пројекта.

• Стратегија развоја туризма Београда (СРТБ) препознаје и вишеструко наглашава значај приобаља Београда за развој туризма. Као посебно значајне за развој туризма издвајују се урбане зоне Савског амфитеатра и приобаља, акваторија Саве са Савским језером и Чукаричким рукавцем. (СРТБ, стр 73) Дефинишући различите туристичке производе Београда, у Стратегији се наглашава да “окосницу туристичког производа “градски одмор” треба да чини велика туристичко пешачка зона Београда, са ква булеварима Дунав и Сава” (СРТБ, стр 227). Указује се да се не може чекати комплетно уређенње приобаља да би се изашло на реке, те да је од суштинског значаја постојање различитих видова саобраћаја на води и његова интеграција са копненим саобраћајем. Овим туристичким производом су обједињени бројни програми који обухватају: културу, спорт, историју, екологију, речно искуство, ноћни живот, посебне интересе, догађаје, наутику, шопинг. (СРТБ, стр 230) Као приоритети у домену овог туристичког производа издвајају се у периоду 2009-14. развој програма којима се активирају простори, а за период до 2018 комплетно уређење и развој подручја у складу са предлозима и решењима из Генералног плана Београда.

3

3. ВИЗИЈА РАЗВОЈА САВСКОГ ПРИОБАЉА 3.1. Генерална визија Постиндустријски градови широм света снажно се трансформишу у регенеришу у циљу унапређења квалитета живота и одрживе грађене средине. Ови процеси се карактеришу великим изазовима који стоје пред друштвом у смислу успостваљања нових градских политика и стратегија одрживог развоја, које морају да обезбеде динамичне промене градских контекста у складу са структуром начина живота у великим градовима. Данас, један од главних фокуса промена градова представљају градска приобаља. У том смислу, велики и успешни резултати видљиви су у градовима као што су Њујорк, Торонто, Лондон, Барселона и Сиднеј. Ове промене снажно су подстакнуте идејом ослобађања и отварања градских приобаља за грађане, уносећи тако нови квалитет садржаја и дизајна иманентних јавним градским просторима. Београд са својим приобаљем на рекама Дунав и Сава, у смислу потребе и могућности трансформације, не заостаје за великим градовима широм света. Савско приобаље на територији општине Савски Венац - у даљем тексту “Савска променада”, иако недовољно искоришћена и слабо повезана са својим залеђем, представља изузетно средство и прилику за урбану регенрерацију и трансформацију централног градског језгра Београда. Овим пројектом се истиче снажно опредељење да се кроз нову визију унапреди и створи нови речни пејзаж и променада кроз пажљиво програмиран програм и средствима одрживог дизајна, а све у циљу афирмисања активности на води и уз воду. Кроз партнерство градске општине Савски Венац и дизајн тима Public art Public space - PаPs са Архитектонског факултета у Београду, направљен је план динамичног развоја Савског приобаља који одговара на потребе савремене заједнице. Овим пројектом се по први пут на посматраном подручју, али и Београду, афирмише мобилност на више нивоа, унапређују осетљиви екосистеми, креирају нови програми и садржаји иманентни савременим потребама заједнице, те уводе принципи одрживог дизајна.

3.2. Визија за Београдско приобаље (градски ниво) Положај Београда на две европске реке, са јединственим природним језгром у центру града, ушћем Саве у Дунав и Великим ратним острвом, има специфичну улогу у животу и развоју града. Према Студији београдског приобаља (Урбанистички завод Београда, 2008.) реке представљају интегрални део града, али и део његовог окружења, са заједничким циљевима развоја: уређење и активирање обала и акваторије, доступност, увођење атрактивних и разноврсних садржаја, повећање атрактивности циљних дестинација, унапређење веза и остваривање континуитета подручја приобаља и његовог интерактивног односа са Градом. Иако београдско приобаље само по себи чини непроцењиву вредност и немериви потенцијал Београда, предности његовог положаја никада у целој историји развоја града нису биле довољно искоришћене, па ни адекватно вредноване. Највреднији, централни део приобаља, на жалост је и најзапуштенији, а најатрактивније локације готово су у потпуности деградиране. Суштински преокрет у третману београдског приобаља и препознавању његових главних вредности у односу на претходно, махом парцијално и стихијско третирање истог, представља и претпостравља израда Студије београдског приобаља, урађене у Урбанистичком заводу Београда 2008. године. Према Студији београдског приобаља, примарна повезаност појма приобаља са рекама и обалама, али и са делом копненог залеђа-територије које се на те обале у физичком смислу ослања, а у функционалном прима и емитује утицаје, географске одреднице, геоморфолошке карактеристике терена и контакт са Савом и Дунавом, резултирале су поделом укупног простора на пет сектора: • Сремско савско приобаље (лева обала Саве), • Шумадијско савско приобаље (десна обала Саве, са Адом циганлијом и Адом међицом), • Сремско дунавско приобаље (десна обала Дунава, са Великим и Малим ратним острвом), • Шумадијско дунавско приобаље (десна обала Дунава) и • Банатско дунавско приобаље (лева обала Дунава са острвом Чапља)

4

Површине у приобаљу: Укупна површина простора шире зоне приобаља / територија и акваторија/

16.950 ха

Укупна површина простора уже зоне приобаља / територија и акваторија/

5.587 ха

Површина територије шире зоне

13.650 ха

Површина територије уже зоне

2.287 ха

Површина акваторије

3.300 ха

Укупна дужина речних обала

153 км

Визија за београдско приобаље се може извести из Студије београдског приобаља према којој се афирмисање вредности и потенцијала београдског приобаља, као инструмента стратешког развоја овог комплексног и специфичног ентитета, заснива првенствено на односу према приобаљу као целини, а затим на адекватном приступу особеностима просторно-функционалних делова у склопу те целине, са циљем отварања пута ка стратешком решавању проблема у приобаљу, превазилажењу конфликата и његовог активирања као једног од највреднијих градских простора у контексту укупног развоја Београда.

3.3. Визија и принципи за Савско приобаље (локални ниво) Као што је већ речено, београдско приобаље је подељено у просторном смислу на ширу и ужу зону, при чему део Савског приобаља на десној обали реке Саве, који је предмет разматрања овог Пројекта, у административном смислу припада градској општини Савски венац, Шумадијском сектору, односно централној градској зони, којој припадају још Стари Град, Нови Београд и Земун. Према Студији београдског приобаља, приобаље Савског Венца се у квалитативном смислу најмање користи у односу на остале централне-градске општине. Приобална зона општине Савски венац, која према предметној Студији чини око 13% њене укупне територије, готово само у визуелном смислу има контакт са водом, док доминантне активности на копну не само да нису везане за воду, већ су такве да нарушавају амбијент реке, деградирају простор, обале, сем у ретким тачкама, не представљају исходишта кретања, а визуре према реци губе значај, јер посматрача готово да и нема. По свим карактеристикама, она је претежно слика оног што приобаље није. Обала Савског венца, дуга је око 3,4 км, што је готово 14 % од укупне дужине шумадијског савског приобаља Београда, односно 2,2% укупне дужине београдских речних обала. Визија за приобаље на посматраном подручју се може разумети као раскидање са досадашњом праксом уређења и коришћења приобаља, те кроз понуду флексибилних решења, која би требало да промовишу идеје одрживог развоја друштва и грађене средине, те стварања основних претпоставки за даље трансформисање и оживљавање овог подручја, превасходно Савског амфитеатра у складу са опредељењима и намерама званичних градских политика. Без обзира на исход поменутих процеса, стајалиште овог пројекта се заснива на намери да се само приобаље мора третирати као јавно добро и кроз јавни интерес којим би се обезбедио једнак и равноправан приступ свих категорија становништва природном и јавном ресурсу каква је акваторија реке Саве и њена непосредна обала, а у циљу повећања квалитета градског живота.

3.4. Потребе и аспирације локалне заједнице и корисника Пројекат за савско приобаље представља јавну иницијативу градске општине Савски Венац у циљу афирмисања јавног интереса кроз унапређње и оживљавање јавних простора приобаља, усмерених ка заједници и квалитету живота. У том смислу, веома брзо се успоставио добар однос између представника општине и експертског тима Архитектонског факултета из Београда у циљу израде што квалитетнијег истраживања за потребе израде овог Пројеката. Састанци експертског тима са предстваницима општине, затим интезивно истраживање и рад са корисницима и различитим заинтересованим актерима допринели су креирању и развоју основног концепта и

принципа за даља истраживања у складу са основним предметом и циљем овог рада. Како је израда овог Пројекта у односу на постављену методологију и циљ сама по себи јединствена, не само због тога што претходно нешто слично није рађено, већ и због сасвим новог приступа у погледу третмана приобаља, то је посебна пажња посвећена препознавању најважнијих потреба и аспирација локалне заједнице и корисника предметног просторног обухвата. У том смислу кроз концепт колаборације између експертског тима и локалне заједнице и уз медијску подршку извршено је препознавање најважнијих захтева, те анализа и провера истих, како у јавности, тако и у односу на просторне, функционалне и природне могућности, те важеће планске условљености и регулативе на основу којих се дошло до следећих принципа: • Дизајн савског приобаља мора бити препознат и прихваћен од стране локалне заједнице и корисника као саставни део њихових вредности кроз персонализацију, препознатљивост, оригиналност, те просторну и друштвену специфичност самог места, • Програмом и дизајном за савско приобаље се мора обезбедити мобилност, доступност и безбедност за свеукупан диверзитет корисника, • Програмом и дизајном за савско приобаље се мора обезбедити разноликост у понуди различитих атрактивних садржаја и активности за све кориснике у погледу широког дијапазона из домена рекреације, као и понуда услужних делатности, свих могућих аспеката саобраћаја и др.

• Дизајном савског приобаља потребно је афирмисати концепт одрживости, како еколошке, тако и енергетске, економске, те експлоатацију и одржавање целокупног програмског обухвата, • Дизајном савског приобаља потребно је афирмисати карактеристичну слику типичног речног пејзажа водећи рачуна о естетичкој прихватљивости сваког елемента, како у микро, тако и на макро плану, • Програмом и дизајном савског приобаља потребно је афирмисати различите аспекте и иницијативе за организовање низа јавних активности, манифестација и догађаја на којима би се окупљали грађани у циљу промоције културе, уметности и других вредности из домена квалитета живота, • Програмом и дизајном савског приобаља потребно је афирмисати квалитет живота на и уз реку, • Програмом и дизајном савског приобаља потребно је афирмисати досадашњу успешну активност општине у погледу развоја и пренамене градског простора у правцу развоја креативних индустрија и културних алтернативних сцена, • Програмом и дизајном савског приобаља потребно је обезбедити сервисну подршку за различите садржаје и активности како би се исти могли на најквалитетнији начин реализовати, • Програмом и дизајном савског приобаља потребно је обезбедити могућност за реализацију нових привремених објеката за потребе афирмисања креативних инкубатора, односно рада различитих удружења грађана у складу са досадашњом политиком општине, те економски исплативих и одрживих адекватних програма услужних делатности.

3.5. Визија развоја Савског приобаља на територији градске општине Савски венац На основу претходно размотрених визија развоја на различитим просторним нивоима, као и анализе потреба и аспирација локалног становништва, утврђује се основна визија развоја и ревитализације Савског приобаља на територији градске општине Савски венац, која се промовише кроз синтагме „мало, али могуће“ и „велико, само ако је неопходно“. У том смислу, визија се креће у оквиру дефинисаног кроз кључне „ре“ појмове: резоновање, респектовање, рекогнистицирање, редефинисање, реозначавање, регенерисање, реинтегрисање, реактивирање, ревитализовање, реконструкција, рециклирање, репрезентовање, и коначно реафирмација, а све у односу на заједницу, грађену средину и природу. Ово значи креативну поновну употребу и интеграцију постојећих ресурса као саставних делова новог Савског приобаља, које се представља овим пројектом, а у циљу ефикасног и ефективног коришћења земљишта и постојеће инфраструктуре, одржавши јединствен осећај места уз поштовање локалне културе, те природног окружења и специфичаног историјског контекста и наслеђа. САВСКА ПРОМЕНАДА - Градска општина Савски венац

4. ФИЛОЗОФИЈА ДИЗАЈНА И ПРИНЦИПИ РАЗВОЈА “САВСКЕ ПРОМЕНАДЕ” 4.1. Филозофија дизајна Филозофија дизајна Савског приобаља огледа се кроз намеру обезбеђења и унапређења континуитета београдског приобаља доступног за грађане (довести људе на обале), те успостављање нужне претпоставке за неометану трансформацију и урбану регенерацију Савског амфитеатра. Овим Пројектом се успостављају нужне претпостваке за оснаживање локалне заједнице Савамала, те улагање у развој и креирање различитих дистрикта у циљу афирмације културе, уметности екологије и малог бизниса. На ширем плану, овим пројектом се остварују нужне претпоставке за развој речног саобраћаја и нове линије лаког шинског саобраћаја, унапређење бизниса Београдског сајма, а да се при том не детерминишу основе за реализацију старих планова развоја бизнис дистрикта у Савском амфитеатру. Пројекат за Савско приобаље на јасан и кохерентан начин успоставља визију развоја, не само за овај део Савског приобаља, већ за приобаље Београда уопште. Основни циљ овог плана огледа се у намери да се пронађе нови приступ за регенерацију и трансформацију приобаља, који би могао да одговори на захтеве динамичних промена које очекују Београд. Дизајном Савског приобаља се предвиђа низ напредних предлога и идеја, како у погледу третмана природне средине и пејзажа, тако и у погледу успостављања флексибилних ефемерних и привремених програма, те афирмисање нових начина коришћења, примене и употребе савремених технологија. У том смислу, предложена решења су по својој идеји нова за Београд, а у својој реализацији су еволуционог карактера, јер уважавају све постојеће власничке односе, градске политике и намере у погледу развоја ширег подручја.

4.2. Разумевање потреба и прилика за доступност и мобилност у Савском приобаљу Један од основних циљева овог Пројекта Савског приобаља представља обезбеђење доступности и мобилности, те коришћење приобаља током целе године. У том смислу, посебна пажња је посвећена лонгитудиналном кретању у дужини од 3,5 км са јасним раздвајањем пешачког од бициклистичког саобраћаја. Новину предстваља активирање постојећег пружног коридора за потребе транспорта људи у смислу развоја лаког шинског саобраћаја, којим би се повезали значајни градски дистрикти као што су Ада Циганлија, Београдска тврђава, са могућношћу проширења до Панчевачког моста. Исто тако, предложеним решењима се уводи нови тип транспорта у Београду у виду речног саобраћаја – речног таксија. На критичним тачкама где су просторне могућности мале за несметан пешачки саобраћај предвиђене су трајекторије у виду high line као и везе које се остварују преко нових „плутајућих“ отворених градских простора. Попречне везе са залеђем остварене су у ритму постојећих мостова са могућношћу отварања нових веза по измештању железничке инфраструктуре. Исто тако, везе са левом обалом Саве остварене су преко постојећих мостова уз увођење нових лифтова и рампи за мобилност пешака и бициклиста. Креирањем нових јавних простора у виду тргова, пјацета, паркова и др. успостављена је динамика и ратам кретања усклађеног са новим садржајима и програмом.

600 м задржан је као такав и унапређен кроз еколошки дизајн и биоинжењерске мере. Исто тако, узводно су предвиђени пунктови у виду мрежа за сакупљање отпада који доности река Сава. Планом су, такође, предвиђени различити технолошки системи као средства за обезбеђење повишене енергетске ефикасности. Аспект интегралног управљања отпадним водама је разматран, али није планиран из разлога немогућности свеобухватног решавања овог питања које мора сачекати одговор кроз целовит план трансформације Савског амфитеатра.

4.4. Одрживи дизајн за Савско приобаље Одрживи дизајн за Савско приобаље заснива се на филозофији унапређења животне средине, повећање друштвене одговорности и равномерног развоја доступног свима у складу са опредељењима за одрживи развој. У том смислу, пројектом се омогућава промовисање биодиверзитета, идеје о зеленом граду, чистим рекама, квалитету градског живота, те поновном, квалитетнијем, ефикаснијем и рационалнијем коришћењу простора на реци и уз реку. Промоција ових свежих идеја се додатно подстиче програмом различитих културних и уматничких активности, које би требало да буду окренуте ка заједници, те кроз укључивање различитих организација грађана окренутих и окупљених око ових идеја. Применом савремених технологија и материјала подржава се идеја енергетске ефикасности. Пројектом за Савско приобаље се кроз увођење малих комерцијалних делатности, концепт „инкубатора“, те афирмисање рада НВО окренутих ка унапређењу квалитета градског живота, остварују могућности за подстицање малог бизниса, самозапошљавање и креирање нових радних места, превасходно за младе и надарене људе. Мноштво јавних садржаја и јавних простора некомерцијалне природе представља подстицај и афирмисање живота на реци и уз реку за различите кориснике.

4.3. Екологија Савског приобаља Савско приобаље се одликује са једне стране високим еколошким капацитетом у виду великог зеленог простора код београдског сајма, природним резерватом угрожене врсте птица Мали вранац и са друге стране девастираним простором између Бранковог моста и моста Газела. Исто тако, обалоутврда у готово пуној дужини је бетонска и непропусна. Такође, десна обала Саве, на којој се налази Савска променада у овом делу тока, погодна је за нанос отпада који настаје узводно. Један од основних циљева пројекта представља ревитализација и унапређење еколошког капацитета фокусно кроз заштиту постојећих вредности и повећање зелених простора. Из тог разлога, повећано је пристуство и капацитет зеленила кроз формирање приобалног парка код Београдског сајма, затим кроз увођење програма као што су изложбени вртови, „плутајући“ вртови, нове линеарне зелене структуре и др. како би се остварила снажана и континуалана зелена инфраструктура блиска или идентична типичном савском речном пејзажу. Постојећи део обале са зеленилом у дужини од Public Art & Public Space (PaPs) - Архитектонски факултет у Београду

5

5. САВСКО ПРИОБАЉЕ СА ПРИПАДАЈУЋИМ ЗАЛЕЂЕМ САВСКОГ ВЕНЦА Овај простор треба, према функционалним и морфолошким својствима, сврстати и анализирати кроз главне специфичне Сегменте (4 сегмента), Зоне (6 зона), Подзоне (6 подзона), и Пунктове (према потреби детаљније разраде).

5.1. Сегменти • Сегмент „Карађорђеве улице“ (између Бранковог и Старог Моста, део историјског простора Савамале) карактерише класична средњеевропска матрица градских блокова из центра, у којој је ткиво приобалног простора добро и природно повезано са залеђем градских блокова истог типа, све до падине према Зеленом Венцу. Овај сегмент је лак за реконструкцију и довршавање у квалитетан урбани амбијент са смиреношћу и историјском патином.

• Сегмент Савског Амфитеатра (између Старог моста и Газеле) је зона са највећим просторним потенцијалима, али тек у даљој будућности, са мало могућности за актуелне акције великог формата, пре него што се испуни низ претходних везаних услова. Простор на граници, према градским блоковима у залеђу, је потпуно раздвојен и непрелазан.

• Сегмент Триангла (између Газеле и Новог железничког моста уз Булевар Војводе Мишића, до Старог железничког моста, унутар насипа железничких навоза на мост), је простор наизглед скучених могућности приступа и развоја, оптерећен зависношћу од судбине постојеће железничке везе у будућности. Међутим, с обзиром да се ту мора по сваку цену остварити колски приступ и Сајму и Обали и Савском Амфитеатру, као и да ће, по Генералном плану Београда, постојеће железничке везе бити трансформисане у локалне и регионалне, кориговане по нивелети и унапређене, али не и укинуте, овај мали сегмент простора добиће посебан значај и могућности изградње.

• Сегмент Сајма (између Новог железничког моста и Моста на Ади) је простор који већ садржи један од најважнијих самосталних градских садржаја (Сајам), иза кога је један од најквалитетнијих делова Савске Обале у граду (Шест Топола). Овај део је потпуно блокиран и неприступачан због колосека, ограда и непогодних услова за прилаз аутомобила и пешака. За Општину Савски Венац је најбитније да што пре формира своје квалитетне просторне циљеве и услове за оптималан општи (јавни) развој овог простора. Ако се то не истакне на време, онда би просторно (земљишно) непрецизна приватизација Сајма могла да онемогући реализацију прилаза обали, или да припоји делове обале затвореном комплексу Сајма и да прекине континуитет зоне обале. Претстојећа трансформација Железнице би, такође, могла да се овде фиксира без потребних прилагођавања ширим потребама грађана, ако се детаљни циљеви Општине Савски Венац не искажу на време.

5.2. Зоне Зона 1. - Савска Обала је за ово разматрање најважнија појединачна зона, зато што она носи основну мотивацију и привлачност читавог приобалног простора Општине Савски Венац. Она повезује у јединствен низ и перцептивну целину све остале зоне Савског приобаља у Општини и даје им специфично значење и потенцијал. Тренутно је потпуно неприступачна, запуштена и непостојећа, што је неодрживо и непотребно. Од апсолутне је важности да се без одлагања предложи, разради, одреди и примени доступно и одрживо концепцијско решење управо за зону 1. као развојна, прелазна фаза, јер ће се на потпуну дефиницију спољних нерешених услова у сегменту Савски Амфитеатар чекати још дуги низ година (пошто се, због градске и републичке важности, такво шире решење у самом простору железнице не може ни занемарити ни нереално пожуривати). Зона 2. - Центар интернационалне културе је део сегмента Карађорђеве, у коме се, према положају у граду и према архитектонском наслеђу, може током година остварити значајан просторни комплекс орјентисан на бројне и независне, а синергијски повезане објекте и садржаје културе. Ако је туризам важан привредни ослонац Београда, културни програми, садржаји и објекти су најважнији ослонац туризма. Међународни 6

и инострани културни центри су већ наговештен садржај. Међу будућим адаптираним или новим објектима било би места за неколико репрезентатиних галерија, мањих концертних и театарских сала (креативних уметника и публике има пуно, а сала за камерне, концертне и нискобуџетне продукције нема у Београду уопште). Потребно је постићи договор о лоцирању једне од националних уметничких или културних институција високог нивоа (музеј, театар, концертна дворана) у овај простор, да би се потстакао развој осталих. Зона 3. - Стара аутобуска станица је део Савског амфитеатра који ће се, вероватно, поставити као тема за себе и пре дефинисања Савског Амфитеатра као целине (када аутобуска станица пређе на Нови Београд). Савски амфитеатар је највећа и најперспективнија Београдска урбана развојна зона, са милион или и више могућих квадратних метара за најквалитетнији нови стамбени и пословни простор у Београду, али ће се за њен пуни развој и организацију услови стећи тек у наредној деценији. Дотле је треба брижљиво припремати. Потребан јој је још један градски мост према левој обали (његова висина је посебан изазов: ако буде висок, биће сметња у самом Савском амфитеатру, а ако буде низак, сметаће пловидби). Потребна је подужна и попречна главна градска саобраћајница и мрежа сабирних улица од којих је обавезна једна пратећа саобраћајница уз зону кеја. Потребно је такво решење железничких колосека и станичних објеката да регионални возови лако стижу, да се у будућности повежу и са Дунавским простором, испод Теразијског гребена, а да не ометају повезивање унутрашњег простора са околним блоковима и градским простором (јер ће и унутар овог простора бити потребне нове линије градског саобраћаја). Притом, железницу није могуће спуштати у нижи ниво пре линије аутопута, због апсолутно непомерљиве функције, позиције и габарита Мокролушког колектора површинских вода. У овом Пројекту није продуктивно разрађивати даље могуће детаље зоне Савског Амфитеатра, већ треба имати у виду основне спољне услове и суседне зоне за њено конципирање и развој, одредити њен оквир и везе. Треба омогућити општини Савски Венац да иницира даље креативне фазе изучавања и припреме реализације, без пасивног чекања (јер, пре него што Железница Србије напусти овај простор, потребно је тачно знати шта и како, а на томе треба радити низ година систематски и интензивно, што сада није случај).

Зона 6. - Галерија је узана гранична зона чија је приближна оса железничка траса од уласка у сегмент Сајам из петље УМП, орјентационо до нивоа Палате правде уз Савску улицу. То је континуална грађена галеријска конструкција (попут ‘’Бетон хале’’), која обухвата и премошћава два нужна железничка колосека. Она формира изнад њих денивелисану подужну сервисну саобраћајницу са паркинзима и пешачким стазама, а до које се пењу колске рампе из десне траке Булевара, или им прилазе управни денивелисани мостови из стрмих бочних улица (Руска, Сењачка, Дурмиторска и друге) где треба и може. Галерија решава питање приступа неприступачним зонама Савске Обале, обезбеђује опстанак регионалне железнице, и повезује раздељени простор општине Савски Венац. Ка тротоару Савске и Војводе Мишића, Галерија има низ локала испод горњих паркинга, тако да и та страна улица добија градски карактер. Овакав концепт се нужно преиспитује и разрађује конкурсом.

5.3. Пунктови и посебна решења Неке функције и места траже посебна решења, те најпре треба обратити пажњу на могућу попречну везну грађевину на јужној граници Сајма, ка Сењачкој падини. На том месту се може јавити, не само веза зоне Сајам и Обала преко Галерије, него се ту може обезбедити и веза линије Метроа (испод Сењака) са стајалиштем Регионалне железнице за Сајам. Следе поменути пунктови са мостовима и рампама за везу преко Булевара и железнице (Руска, Триангл, Сењачка, Дурмиторска). Раскрсница Карађорђеве и прилаза Старом мосту ће највероватније добити још једну важну (четврту) саобраћајницу, главну подужну улицу Савског Амфитеатра, у ком случају ће бити потребна њена промена и проширење са новим обликом и амбијентом. Посебан осврт захтева питање активног железничког теретног колосека који прати обалу Саве и око кога су захтеви Железнице, Генералног плана и Конзерваторских решења за Београдску Тврђаву сасвим опречни.

Зона 4. - Триангл је мала зона између траса железничких веза са Савског старог железничког моста ка станици, ка Топчидеру и двоколосечног прилаза станици из Шумадијских праваца. Сада се кроз овај простор прилази Сајму и обали, преко пруге у једном нивоу, што је и сада на граници подношљивости. Пошто не постоји друго повољније место за прилаз зони Сајма, Обале и Савског Амфитеатра, то треба са поузданошћу рачунати да ће овде морати (иако изгледа немогуће) да се те везе постигну али денивелисано у односу на пругу. Томе је у овом Пројекту посвећен концепт зоне 6. ‘’Галерија’’, али заправо, тек треба поставити анкетно питање за тражење најбољег решења од најбољих наших стручњака. Када се приступ Обали, Булевару, Сењаку и Савском Амфитеатру отвори кроз овај простор, у њему ће, у ниским нивоима, као у великом систему гаража, моћи да се стационира главнина возила за пешачке циљеве у поменутим зонама. Више од тога, моћи ће и да се разматра позиционирање високих и врло високих објеката у вези са овом зоном, како је то наговештено у градској Студији високих објеката из 2010. Зона 5. - Сајам је врло значајна и активна јавна градска функција која има свој издвојен и контролисан простор, концепцију, институцију за компетентно управљање, висок квалитет савремене архитектуре, и треба је и на даље тако одржати и дефинитивно уредити тамо где није функционално доречена. То су, пре свега, лоши колски прилази и за публику и за експонате, недостатак паркиралишта, неприлагођени железнички коридори, нерешен однос према обали, неодређен дефинитивни комплекс, постојање непотребних, а отсуство неких потребних објеката. У целини, када се Зона Обале посебно унапреди као градска јавна зона – кеј Савског Венца, а претходни недостаци реше, ова зона ће добити много на квалитету и значају. САВСКА ПРОМЕНАДА - Градска општина Савски венац

100

200

1000

МАПА ЗОНА Public Art & Public Space (PaPs) - Архитектонски факултет у Београду

7

6. СИСТЕМ САВСКОГ ПРИОБАЉА 6.1. Саобраћајна повезаност и доступност Предложено саобраћајно решење у основи поштује: наслеђену просторну структуру објеката, положај и функцију главних саобраћајних артерија – као што су градски аутопут и Карађорђева, Савска улица и сл. као и положај шинског система железнице, положај реке и локације мостова, функције и положај подсистема ЈМПП-а (јавни масовни путнички превоз), постојеће линкове за приступ пешака и бициклиста обали реке. Суштина идеје предложеног саобраћајног решења заснива се на: максималном искоришћењу изграђених делова уличне мреже, искоришћењу и ревитализацији шинског система железнице, доградњи недостајућих и везних линкова у мрежи малим интервенцијама и доградњама, поштовању стечених навика бициклиста и пешака са повећањем понуде за ове кориснике обале и активирању свих расположивих простора функционалном сегрегацијом колских приступа и повећањем понуде у сектору нових подсистема са потком нове city-логистике. Прва и најлакше уочљива специфичност разматраног простора је његова издуженост – он је углавном мање – више уска трака са „тврдим“ ограничењима као границама - са једне стране њу твори река, а са друге изграђена улична мрежа и коридор железничке пруге. Планом се предвиђа да се сви постојећи саобраћајни потенцијали у залеђу искористе и да се до новог саобраћајног решења дође уз доградњу и постепено уз повећање транспортне понуде. Овакав концепт је одржив и реалан и замишљен је да ни на који начин не угрози будуће планове уређења у ширем просторном обухвату. Уједно, то је ограничење које поставља сложеније захтеве и пажљиво пројектовање партера и делова приступних комуникација у нивоу. С друге стране, обзиром да „други“ ниво (горњи) једним делом већ изграђен, тежило се да се сенке мостова искористе за смештање неких нових садржаја намењених пешацима. Мостови су третирани као могуће контактне тачке за кретање пешака, али и бициклиста, и тражено је решење да се они интегришу са доњим нивоом обале лифтовима и посебним комуникацијама. То је рађено са идејом да се премости проблем прекида у комуникацијама за пешаке и бициклисте, који настаје због положаја реке и мостова. Предложена решења су максимално поштовала ранг саобраћајница на мостовима и тежило се сегрегацији нових комуникација, које би увек биле одвојене од контакта са постојећим моторним саобраћајем. Сваки урбани простор мора да има своју логистику која га опслужује и омогућава му снабдевање ресурсима, енергијом и различитом робом, а са друге стране мора се решити проблем одвожења смећа, одпадака, амбалаже и сл. Предложено је да се увођењем city(БЕО)cаrgо подсистема овај проблем реши трајно. Основна идеја овог система је искоришћење постојећих шинских структура које су у залеђу простора. Возни парк за ове сврхе су ревитализована стара шинска возила. Уклањањем седишта из кабина ових возила добија се капацитетан cargo простор. Овакво решење омогућава

13

12

и снабдевање свих садржаја (врло различитом робом, која је обично палетирана), а и уклањане и замену контејнера за смеће (у ноћном периоду). Постојећи шински системи (дневно) се могу користити и за организовање панорамског разгледања делова града у приобаљу, за организацију и обилазак посебних тачака на којима се могу направити добре фотографије и сл. Посебна пажња у предложеном решењу је посвећена је и бициклистима. Овај део корисничке популације је мање - више редован корисник приобаља, али га углавном транзитира. Бициклистички саобраћај је у пуној дужини променаде раздвојен од пешачког, те позициониран у залеђу уз шински саобраћај. Пажљивим обликовањем амбијента у погледу третмана зеленилом, те обликовањем нивелете саме стазе, успоставио се нови, много динамичнији и атрактивнији карактер вожње бициклом. Да би овај део корсника проводио више времена у посматраном простору, мора му се обезбедити, пре свега, могућност да безбедно, једноствано, јефтино и сигурно „одложи“ бицикл на неко време – понуђена решења за паркирање бицикла су третирана и као могућа амбијентална вредност простора. Пешацима су традиционално намењени простори сличног изгледа, а обале реке су, на неки начин, у урбаном простору, природна места атракције. У предложеном решењу пешацима је побољшан и квалитет самог партера, омогућено кретање на више нивоа, како на реци, тако и на територији, али и изнад њих, тако да постоји више разлога да они интензивније користе овај простор. Покушано је да се оним пешацима, који се рекреативно крећу дуж обале, пружи континум до неких важних коридора и у залеђу, тако да се постепено ствара у ширем амбијенту овог дела града, једна мрежа комуникација независна или бар мање зависна од моторизованог саобраћаја. Контактне тачке простора са ЈМПП-ом су задржане, а предложено је да се, бар у летњем периоду, обезбеди један део трамвајских возила који могу да „прихвате“ бицикл. На тај начин био би омогућен приступ и бициклстима из просторно удаљених делова града, што би свакако утицало на повећање атракције самог простора. Ова возила, могу такође бити, рециклирана стара трамвајска возила. Паркирање моторних возила је у разматраном простору решавано дисперзовано, на више мањих локација. Овај део понуде је једним делом у вези са пословним просторима, а са друге стране обухвата и део потенцијалних корисника, али без наглашавања значаја таквог начина приступа садржајима зоне. У предлогу је разматрано и коришћење воде за транспорт и предложена је једна варијанта, флексибилног аутобуса – амфибије. Овакво решење може бити сезонско и атрактивно за разгледање делова града у приобаљу, али и са реке, а могућа су и друга решења, рецимо као посебна линија за транспорт путника између Новог Београда и савског пристаништа. И оваква возила су уствари рецикллирани стари аутобуси, чиме се већ изнета идеја о рециклажи возила употпуњава.

6.2. Савска променада као интерфејс територије и акваторије Најживљи део Савске променаде представља „ивица“ – „руб“ – место где се сучељавају територија и акваторија. Ово место својеврсне тензије је у пуној дужини предметног обухвата учињено доступним, превасходно пешацима, кроз мноштво програмских садржаја, како на територији, тако и на акваторији, генеришући на тај начин ритам и динамику промене у циљу подстицања квалитета интересовања и задовољења потреба различитих корисника. Променада се састоји из три типичне конфигурације: конфигурација везана за тло састоји се од пешачке променаде, бициклистичке стазе, шинског саобраћаја, серије различитих јавних простора, културних и уметничких садржаја, те комерцијалних и непрофитних делатности; конфигурација везана за акваторију у виду урбаних плажа, хостела на води, јавних садржаја на води (вртови, рекреативни, пешачки и др.), речног саобраћаја, те комерцијалних садржаја на води; конфигурација која се налази изнад тла и воде у виду различитих шеталишта (high line, sky walk), бициклистичких рампи, лифтова, различитих повезујућих елемената у виду пасарела, тераса и комерцијалних или непрофитних делатности. Комбиновањем ове три различите конфигурације успостављен је нови карактер приобаља који се карактерише повишеном мобилношћу и доступношћу, атркативношћу и повишеној понуди различитих садржаја за све кориснике. Пројектом се предлаже увођење и коришћење мобилних структура у виду префабрикованих контејнера, адаптација старих баржи и др. Проблем баријера превазиђен је концептом прихватања истих као реалности и њиховим пажљивим интегрисањем кроз различите дизајнерске поступке у јединствену целину система Савске променаде. Увођењем јавне уметности у обликовање променаде успостављена је веза са историјом у смислу реминисценције прошлости, те друштвеним специфичностима везаних за овај простор кроз историју до данас. Коришћењем природних и типичних материјала, како за партер, тако и за зеленило, успостављен је посебан и препознатљив карактер приобаља. Увођењем технологије која користи обновљиву енергију сунца и ветра, како у форми урбаног мобилијара, тако и у контексту објеката, обезбеђен је повишен степен енергетске ефикасности чији циљ се базира превасходно на промоцији коришћења обновљивих енергетских ресурса.

1

11

ЛЕГЕНДА 10 9

3 4

8 7

100

8

200

1000

6

5

2

1 - Приступна зона “Бранков мост” 2 - Зона “Културни дистрикт” 3- Приступна зона “Сава мала” 4 - Зона “Градска плажа” 5 - Савски “High line” 6 - Зона “arh expo” 7 - Приступна зона “Газела” 8 - Зона “Garden expo” 9 - Приступна зона “Шест топола” 10 - Зона “Шест топола” 11 - Резерват “Мали вранац” 12 - Приступна зона “Мали вранац” 13 - Зона“Extreme park” САВСКА ПРОМЕНАДА - Градска општина Савски венац

7. ЗОНЕ САВСКЕ ПРОМЕНАДЕ 7.1. Зона Културни дистрикт Савамала Културни дистрикт Савамала налази се између Бранковог и Старог савског моста и простире се у залеђу до Карађорђеве улице. Ова зона представља најживље урбано ткиво на које се наслања променада. Исто тако, ова локација је једина на целом потезу која је започела процес трансформације и урбане ревитализације. Сама локација је тренутно оптерећења међуградским и приградским саобраћајним системом у виду БАС и Ласта станица, паркинг простором за аутобусе и камионе, те девастираним индустријским објектима (тренутно неприведеним другим наменама). У погледу значајних архитектонских објеката, на овој локацији се налазе зграде Прве београдске берзе и Хотела „Бристол“. Тренутно на овој локацији успешно делује КЦ „Град“, а од скора и „Миксер“, као значајни покретачи урбаног живота младих. Предметним Пројектом ова зона се третира као једна од најважнијих, кроз коју се остварује најдиректнија и најважнија веза са централним градским језгром. У том смислу, њена порозност по дубини је искоришћена за вишедимензионално повезивање са самом променадом, како би се обезбедио висок капацитет проточности и мобилности различитих корисника. Ово је обезбеђено увођењем концепта интегрисане улице, пешачке улице, пасарела и система отворених простора у форми паркова и пјацета. Бочно са обе стране испод мостова креиране су приступне зоне у форми интегрисаних тргова преко којих се омогућују главне везе са залеђем, лонгитудинално, те везе са левом обалом Саве – Новим Београдом. У програмском смислу, на локацији садашње станице „Ласта“ предвиђена је мобилна структура контејнера, која је у конекцији са постојећом структуром станице која се задржава и прилагођава новој намени на овој локацији – дизајн инкубатор и експо. Овај дизајн центар је повезан директно са реком преко нове терасе формиране на постојећој надстрешници и пасареле које имају јавну функцију. Постојећи БАС паркинг се задржава и уређује као привремен са зеленилом до измештања БАС станице, а са дугорочним циљем претварања у нови парковски простор. Исто тако, постојећи паркинг, непосредно уз пружни коридор, се трансформише у нови јавни простор манифестационог карактера за одржавање већих концерата и других јавних манифестација. Овај простор је једним својим делом озелењен и заједно са делом улице Браће Крсмановић, који је претворен у пешачку зону спрегнут са околним блоком и новим програмима као што су “wine expo” и Центар за младе. Приступна зона код Старог савског моста у програмском смислу се третира као интегрисани трг са пешачким, бициклистичким и шинским саобраћајем, употпуњен изложбеним простором на отвореном и зеленим ансамблом. Постојећа линеарна зелена структура, која се налази између шеталишта и шинског саобраћаја трансформисана је у „Музеј дрвећа“. Само шеталиште обрађено је увођењем високог зеленила и места за седење на самој променади са које се приступа садржајима на води као што су Гетеов културни центар, спортски садржаји, станице за речни саобраћај, паркинг пристани, речна полиција и др. У приступној зони Бранковог моста предложена је пјацета која би требало да интегрише станицу за шински саобраћај, “bike sharing”, бициклистичку стазу, пешачки саобраћај и приступа, како из залеђа, тако и са моста.

7.2. Зоне градске плаже и “high line” Ове зоне су предвиђене у постојећем уском коридору променаде која се налази између реке и приватних или јавних парцела. Непосредно уз Стари савски мост, на позицији данашњег речног силаза, предвиђена је градска плажа у дужини од 250 м. Градска плажа је обрађена од природног каменог гранулата и песка и интегрисана са постојећом зеленом обалом, а купање је обезбеђено упаривањем шест баржи на којима су предвиђени различити базени са чистом водом за различите кориснике и активности. Ова локација претставља простор релаксације и уживања, са претензијом да постане нова „икона“ града. У залеђу градске плаже предвиђена је саобраћајна окретница због ограниченог приступа возилима на саму променаду, која служи и као противпожарни пут и као економски приступ новим и постојећим садржајима. На овој позицији се физички раздваја бициклистички саобраћај, који прати шински саобраћај који се налази дубље у залеђу. Исто тако, на овој позицији је обезбеђена станица за шински саобраћај, tаxи станица, позиција за “bike sharing” и паркинг за бицикле.

Public Art & Public Space (PaPs) - Архитектонски факултет у Београду

Очекује се да ће се постојећи приватни објекти трансформисати у правцу услужних делатности као пратећих новом програму урбане плаже. Зона “high line” прати природну зелену обалу у дужини од 500 м. Денивелацијом је обезбеђено пешачко кретање, не само по тлу, већ и изнад њега, омогућавајући на тај начин кретање изнад тла са визурама према граду. Доступност на ову структуру се обезбеђује лифтовима и степеништима. На акваторији, у пуној дужини ове структуре, обезбеђени су различити програми као што су хостели, плутајући базени, тргови, вртови, спортски и рекреативни садржаји и др.

7.3. Зоне „arh expo“, приступа код Газеле и „garden expo“ Зона „arh expo“ се наслања на зону “high line” и формирана је као линерани трг који служи за привремене изложбе славних архитеката, уметника, градова или држава којима би се промовисале савремене друштвене вредности. Припадајуће залеђе ове зоне је креирано, такође, као изложбени парковски простор са истом наменом. Дубље у залеђу ове зоне налазе се бициклистичка стаза и шински саобраћај са станицом, те колски приступ са јавним паркингом, чиме је омогућен комфоран, директан приступ корисницима. У оквиру ове зоне, на реци, формирана је плутајућа структура на баржама са програмом „воденог“ трга, преко кога се обезбеђује приступ броду „музеју“. Приступна зона Газела програмски се третира као јавни простор у форми трга тако што је постојећи простор редизајниран и прилагођен новим наменама. На овој позицији је омогућен приступ са паркинга, који се налази у непосредном залеђу, бициклистички и шински. Исто тако, ова зона обезбеђује важну везу преко бициклистичке рампе и лифтова са мостом Газела и даље на запад према Новом Београду, односно на исток према зеленом коридору дуж Клиничко-болничког центра и даље према Аутокоманди. Да би се ова мобилност омогућила, приступило се решењу које подразумева алтернативно премошћавање приступних рампи на Газелу и то кроз качење структуре испод самог моста. Простор непосредно испод моста програмом је дефинисан као простор забаве, музичких и фестивалских активности, те као место сусрета и окупљања. Кроз редизајн ове зоне повећан је и капацитет зеленила и конфора коришћења. Зона „garden expo“ је повезујући простор између Београдског сајма и Савског амфитеатра. У овој зони предвиђена је годишња изложба славних пејзажних архитеката у циљу промоције различитих културних вредности и специфичности из целог света. Због минималних просторних могућности у једном делу, који се налази испод Старог железничког моста, ова зона се дели на два симетрична дела. С друге стране, проблему минималних просторних могућности, у којима је било нужно решити проблем раздвајања колског, шинског, бициклистичког и пешачког саобраћаја, приступило се варијантним решењима. У том смислу, задржан је принцип предности пешачког саобраћаја на самој променади, те непроменљивост шинског коридора. На основу тога дошло се до решења за бициклистички саобраћај у форми лучне пасареле изнад променаде, а непосредно испод Старог железничког моста. У погледу колског саобраћаја, који иначе у овом тренутку није присутан, сматрало се важним обезбедити колски приступ по ободу просторног обухвата предметног Пројекта, и то у пуној дужини, те у складу с тим дошло се до два варијантна решења: прво решење подразумева интегрисање колског и шинског саобраћаја у дужини од 100 м непосредно код моста, при чему би се саобраћај у оба смера регулисао светлосном сигнализацијом; друго варијантно решење би подразумевало прокопавање колског пролаза кроз пружни насип који се наслања на мост, при чему би се задовољио критеријум развајања колског од шинског саобраћаја.

могућности различитог коришћења и то као излетничка зона за „пикник“, рекреацију и игру и др. Унутар ове зоне, између високог зеленила, програмски је предвиђен “sky walk” као једна врста авантуре и посебног искуства кретања кроз крошње или изнад њих са погледима на градски пејзаж и реку. У склопу ове зоне, на почетку и крају предвиђене су зоне за комерцијалне и непрофитне делатности, које би биле смештене у мобилне контејнерске структуре. Исто тако, предвиђа се реконструкција постојећих објеката уз задржавање њихове првобитне намене. На акваторији програмом су предвиђени различити садржаји као што су купалиште, услужне делатности, сајамски простор, станица за речни саобраћај, пристан за речни паркинг и др. Сама променада би била редизајнирана у смислу увођења новог мобилијара, надстрешница, високог зеленила и других помоћних елемената. Зелена линерана структура на доњој тераси обалоутврде би требало да буде третирана са високим зеленилом адаптивним на сезонско плављење.

7.5. Зоне Резервата малог вранца и парка за екстремне спортове Зона Резервата Малог Вранца је у потпуности ослобођена постојеће инфраструктуре – пристана и марине. Приступ овој зони се омогућава само са једног места, са саме променаде, како би се обезбедила контрола овог станишта. Сам приступ се обезбеђује стазама у виду пасерела и платформама које се налазе изнад највишег нивоа воде, дакле изнад станишта малог вранца. У непосредној близини овог резервата предвиђена је могућност смештаја непрофитног сектора који се фокусно бави заштитом природе, реке и животне средине, чиме би се додатно посредно обезбедио мониторинг на ову осетљиву зону. Широм анализом претпоставља се да ће се ова зона проширити с обзиром на измењено стање струјања реке Саве са изградњом пилона за Моста на Ади. Непосредно испод Моста на Ади програмом се предвиђа парк за екстремне спортове. У непосредној близини, предвиђена је одређена подршка у виду мобилних контејнерских структура у којима би били смештени комерцијални и непрофитни садржаји везани за екстремне спортове, бициклизам, реку и др. Ови садржаји би, такође, требало да дају подршку марини, која се налази између резервата и самог моста. Приступ овим зонама се омогућава преко приступне зоне – паркинг простора код Моста на ади.

7.4. Зона „Шест топола“ Зона „Шест топола“ третирана је као речни парк, чиме је постојећа вредност у зеленилу додатно афирмисана и унапређена. Овој зони се приступа лонгитудинално свим врстама саобраћаја, те кроз приступну зону Београдског сајма код Новог железничког моста (колски, пешачки, бициклистички), односно код приступних рампи Моста на Ади (пешачки и бициклистички са паркинга). У парковском делу програмски су предвиђене

МАПА ЗОНА САВСКЕ ПРОМЕНАДЕ

9

8. ИМПЛЕМЕНТАЦИЈА 8.1. Инструменти спровођења Уређење простара и изградња објеката правно је регулисана Законом о планирању и изградњи и низом подзаконских аката који прецизније дефинишу ову проблематику. Основ за почетак градитељске активности је претпоставка да за предметни простор или појединачу локацију постоји План детаљне регулације или План генералне регулације, односно Детаљни урбанистички план и Регулациони план потврђени Одлуком о одређивању урбанистичких планова који у целини или у деловима нису у супротности са Законом о планирању и изградњи и Одлуком о измени и допуни Одлуке о одређивању урбанистичких планова, који у целини или у деловима нису у супротности са Законом о планирању и изградњи. Генералним планом Београда 2021. овај део града Београда у највећој мери планиран је за комерцијалне зоне и градске центре са мањим зеленим површинама (паркови). Инструментима спровођења Генералног плана и референтном картом бр.

17.2 предметни простор одређен је као подручје великих интегралних пројекта за које је дефинисана обавезна израда Планова детаљне регулације, израда конкурса и јавне стручне провере. Анализом важеће планске документације може се закључити да за простор Савског приобаља од Чукаричке реке до Бранковог моста не постоји свеобухватни урбанистички план на основу којег би се овај простор плански уредио. Међутим, делови приобалног појаса реке Саве обухваћени су границом следећих урбанистичких планова: • Уредба о утврђивању Просторног плана подручја инфраструктурног коридора аутопута Е-75 Суботица - Београд (Батајница) • Генералним планом Београда 2021 • Регулационим планом деонице аутопута Е75-Е70 Добановци-Бубањ поток • План детаљне регулације за изградњу бициклистичке стазе од Дорћола до Аде Циганлије • Планом детаљне регулације моста на Сави код Аде • План места за постављање пловила на делу обале и водног простора на територији града Београда • План генералне регулације система зелених површина Београда Из свега наведеног може се закључити да не постоје јединствени плански и правни основ за свеобухватно уређење простора. Аналитички део овог пројекта, сам по себи, представља микролокацијско сагледавање дефинисања и уређења простора, што значи да се реализација садржаја произашлих из просторно-програмских елемената овог пројекта мора прилагодити доступним и могућим инструментима спровођења. У реализацији планираних интервенција у простору, реконструкција, ревитализација девастираних простора, уређења постојећих и будућих микролокацијских садржајних јединица и осталих планираних активности мора преовладати став да је материјализација идеје могућа и остварљива уз принцип апсулутног уважавања важећих законских, осталих правних и планских постулата. На тај начин искључује се могућност „имровизације“ у схватању потребе о стриктној примени законске и урбанистичке регулативе. Инструменти спровођења сврстани су у четири групе: • могућности из области законодавства • потенцијали важећих урбанистичких планова • ресурси важећих градских Одлука • културне и друге манифестације 8.2. Инструменти спровођења планираних садржаја засновани на примени закона Закон о планирању и изградњи у делу којим дефинише проблематику реконструкције, доградње, адаптације и одржавање објеката даје могућност за реализацију многих планираних програма. Ово се пре свега односи на девастирано урбано ткиво на простору између Бранковог моста и паркинга БАС-а, као и групацији бесправно изграђених стамбених објеката на простору између железничке пруге и десне обале реке Саве. Наведеним законом такође се могу превазићи проблеми у реализацији 10

формираних комлекса кроз проширење и промену основне намене, промену технологије и других елемената које закон омогућава. Многе активности и садржаји предложени овим пројектом у директној су вези са спровођењем Закона о водама и Закона о режиму вода. Постојање железничке пруге (индустријски колосек према Београдском сајму и НИС-овом нафтном терминалу у зони Чукаричког рукавца), статус и начин њеног коришћења, као и понуђене планиране трансформације за потребе превоза корисника овог простора лаким шинским транспортом у постојећим шинским коридорима, намеће потребу анализе Закона о железници и црпљење свих могућих ресурса у циљу реализације ове идеје. Закон о железници се мора искористити и у сегменту дефинисања, обезбеђења и заштите свих учесника у саобраћају на пешачким и колским прелазима преко пруге. Посебан сегмент истраживања Закона о железници је у делу који се односи на међусобну интеракцију планираних садржаја и активности у регулацији старог железничког моста (пасарела, лифтови и сл.). Идентичан приступ се мора применити и што се тиче Закона о путевима. Ранг саобраћајница у чијим коридорима су мостови „Газела“ и „Ада Циганлија“ налажу потребу за анализом наведеног закона у контексту провере могућности реализације планираних садржаја и активности које се предвиђају унутар коридора ових саобраћајница: постављање стајалишта за бицикле; опрема простора испод новог Моста на Ади за екстремне спортове; опрема простора испод „Газеле“ за привремено коришћење за потребе организовања концерата и сл. Елементи Закона о заштити природе су већ инкопорирани у заштити дела предметног простора, што значи да се Закон и даље у целости може искористити за промоцију планираних садржаја и активности са аспекта заштите природе и животне средине. Овоме треба додати да се могу истражити и други важећи закони, чијом би се применом омогућила реализација планираних садржаја и активности, као и закони чије би доношење било од значаја.

8.3. Инструменти спровођења планираних садржаја засновани на примени важећих урбанистичких планова Наведени урбанистички планови (просторни, генерални и планови детаљне регулације) уграђеним планским решењима и правилима уређења и градње могу пружити могућности реализације и елементе спровођења. То се пре свега односи на Генерални план Београда 2021. и План детаљне регулације зелене регулативе у домену уређења површина, изградње инфраструктуре, а нарочито у озелењавању, некада приобалних зелених површина, а сада девастираних простора на којима се одвијају, за овај простор, неадекватне пословне активности или су толико запуштене да су чак и недоступне са аспекта коришћења. План детаљне регулације пловних објеката на реци Сави у великој мери може бити инструмент на основу којег се могу планирати садржаји и активности уз обалу Саве: адаптација постојећих пловила (баржи) за јавно коришћење (вртови, рекреација, базени и др.), постављање хостела на води (сплав), постављање пешчане плаже на понтону и слично. Израда Урбанистичких пројеката за одређене локације један је од најадекватнијих начина да се једна идеја, програмски концепт и уређење простора провере кроз стручну (Комисија за планове Скупштине града Београда) и јавну контролу (јавна презентација). Садржај и методологија израде урбанистичког пројекта, дефинисана законом и Правилником, пружа целовит урбанистичко-архитектонски приступ задатој теми и резултира по правилу квалитетним решењима и предлозима.

(безбедност и декорација), постављање светиљки са могућношћу коришћења енергије ветра, постављање клупа (различитих дужина), постављање дечијих игралишта, постављање теретане на отвореном, постављање билборд галерије на шеталишту, постављање сигнализације и друго. Наведене одлуке представљају плански и правни основ за њихову реализацију.

8.5. Инструменти спровођења планираних садржаја засновани на организацији културних манифестација Свему овоме треба додати да велики број културних манифестација међународног, републичког и градског карактера, које организује град Београд, представљају и логистичку потпору реализацији садржаја. Осмишљеност таквих простора са крајњим циљем да и после завршетка своје функције у оквирима манифестације и даље остану и битишу на простору приобаља, од великог је значаја у реализацији многих идеја планираних за уређење приобалног појаса реке Саве.

8.5. Инструменти спровођења планираних садржаја заснованих на јавним конкурсима Како је Савско прибаље третирано првенствено као јавни градски простор са серијом јавних садржаја, махом привременог карактера, за реализацију истих потребно је успоставити институт јавног конкурса као најбољег средства за добијање оригиналних, креативних и квалитетних решења. У том смислу, у зависности од карактера и значаја програмског садржаја или активности предвиђених програмом овог Пројекта могуће је успоставити позивни анонимни конкурс, општи анонимни конкурс или у посебним случајевима директан позив еминентном и светски признатом аутору у циљу добијања најбољих решења. Институтом конкурса би биле обухваћене области урбанизма, архитектуре, пејзажне архитектуре, уметности, културе (манифестације) и др. без обзира да ли су у питању решења за уређење простора, пројекти за привремене структуре и објекте, уметнички пројекти, културне манифестације и др. Коначно, институтом јавних конкурса би се обезбедила партиципација јавне сфере, те промоција Савског приобаља како у земљи, тако и у иностранству.

8.5. Инструменти спровођења планираних садржаја засновани на јавно-приватном партнерству У погледу финансирања реализације пројекта предвиђа се модел јавно-приватног партнерства заснованог на колаборативном концепту актера, како из јавне тако и из приватне, односно непрофитне сфере. У том смислу, препорука је да се организује локална канцеларија при администрацији Градске општине Савски венац, која би се бринула о спровођењу програма, организацији, одржавању и експлоатацији.

8.4. Инструменти спровођења планираних садржаја засновани на примени важећих градских Одлука Град Београд донео је низ Одлука које дефинишу начин уређења јавних простора и могућност градње и постављање објеката на јавним површинама. За многе планиране садржаје и активности: постављање ограда (на обалоутврди, према важним комуникацијама – пруга, коловоз), постављање надстрешница изнад пешачких променада, надстрешнице са соларним панелима, постављање осветљења САВСКА ПРОМЕНАДА - Градска општина Савски венац

9. ЗАКЉУЧАК Овај пројекат се заснива на јасној опредељености и тежњи друштва и политике у погледу достизања општих европских стандарда квалитета живота у градским срединама. У том смислу недвосмислено је показано да нам добре иностране праксе градова, не само из ЕУ већ и из целог света, нису стране и недостижне. Пројектом су, како кроз основне намере, филозовију и дизајн, тако и кроз методологију, успостављене веома важне релације са савременим разумевањем значаја и улоге, те трансформације Савског приобаља као новог значајног носиоца развоја Београда. У том погледу, охрабрује чињеница да се у проблематику трансформације простора Савског приобаља, те приобаља уопште, све чешће укључују стручне институције, дизајнери и уметници који су ову тему препознали као значајну и њоме се професионално баве. С друге стране, с обзиром да уређење и опремање приобаља ипак представља надградњу, која прати задовољење егзистенцијалних потреба, а имајући у виду економску ситуацију из разумљивих разлога, друштво и политика још увек не поклања овом аспекту адекватну, нити довољну пажњу. Но, гледано у дужој временској пројекцији, неопходна и најважнија је свест учесника у креирању, опремању и уређењу приобаља као јавног градског простора у смислу да је он намењен свима, као и свест корисника да су та опрема и простор њихови, али не и само њихови. Из тог разлога, Савско приобаље, како његова територија, тако и акваторија, је третирано као јавни градски простор, као јавно добро. Имајући у виду овај аспект у погледу даљег развоја и имплементације пројекта стоји се на становишту да је нужно доћи до најбољих решења кроз јавне конкурсе (позивне или опште) како би се добила најбоља решења и уједно промовисала идеја о значају Савског приобаља. Коначно, овим пројектом, а захваљујући Градској општини Савски Венац, отворена је могућност за имплементацију првог корака у погледу реализације политичких намера Градске владе Београда артикулисаних кроз различите студије које имају за предмет ово тематику. Наведена анализа и предложени инструменти спровођења и реализације планираних садржаја и активности на простору Савског приобавља дају довољно елемената за почетак реализације идеја. Разноликост овог простора намеће потребу да активности на уређењу обалног дела реке Саве, као и самог акваторија реке иде у три правца: • перманетни рад на осмишљавању нових идеја уређења предметног простора • перманентну активност на изналажењу инструмената реализације планираних садржаја и активности преко: иницијатива и предлога за израду Планова детаљне Регулације, иницијатива и предлога за израду других урбанистичких планова од интереса за овај део града, иницијатива за израду урбанистичких пројеката појединачних локција или групе садржаја, доставе предлога Управи града и надлежним Секретаријатима у формирању и доношењу Одлука, којима би се регулисала проблематика која произилази из наведених и нових програма активности и других инструмената реализације које би биле у функцији реализације планираних идеја и програма.

• успостављање институционалног оквира у склопу администрације Градске општине Савски венац у циљу реализације и перманентног унапређења Савског приобаља, те остваривању и оснаживању комуникације и контаката са релевантним актерима, како на локалном и градском нивоу, тако и ван земље.

Public Art & Public Space (PaPs) - Архитектонски факултет у Београду

11

12

САВСКА ПРОМЕНАДА - Градска општина Савски венац

10. ЛИТЕРАТУРА И ИЗВОРИ • City of Melbourn in Collaboration with Gehl Architecs Urban Colsuntants Copenhagen (2004):Places for People, Melbourne: City of Melbourn • http://www.nyc.gov/html/dcp/html/erw/index.shtml • http://www.plancentraldelaware.com/project-info/current-work • http://www.publicart-publicspace.org/ • http://www.scribd.com/doc/28046129/London-Promenade-Urban-IntegrationStudy • http://www.toronto.ca/waterfront/ebf_precinct_plan.htm • Kriger Alex, (2003.), The Transformation of the Urban Waterfront, Remaking the Urban Waterfront, ULI Press, 2003, pp. 22-44 • Liewelyn-Davies: Urban design Compendium, English Partnership and the Housing Corporation, превод Алимпић-Бугарски Д.(2008): Приручник за урбани дизајн: Београд: Орион Арт • Otto Betsy, McCormic Kathleen, Leecese Michael, 2004. Ecological Riverfront Design, Chicago, American Planning Association • Public Art 4 Public Space; Зоран Ђукановић, Јелена Живковић, Александар Бобић; Градска општина Савски Венац; Београд; 2008.

• Rinio Bruttomesso (2001)”Complexity on the Urban Waterfront” : Marshall R. ed., Waterfronts in Post-Industrial Cities, London and New York, Spon Press, pp 39-49 • SMALL STEPS TOWARDS BIG VISION: TAKING PEOPLE TO THE RIVER (AGAIN); Jelena Živković, Zoran Đukanović; PORTUS, n.20; tema broja: “Entre el mar y la ciudad: nuevos paseos maritmos / Between the Sea and the City: new seaside promenades”; izdavač: RETE-Association for the co-operation between ports and cities , Venezia, 2010; oktobar 2010 • Whyte H. W. (1980):The Social Life of Small Urban Spaces, New York: PPS • www.americanrivers.org: River of Renewal, American Rivers, Inc., 2001 • www.pps,org: Public Space Amanities: A Guide to Their Design and Management in Downtowns, Neighbourhood Commercial Districtt and Parks • www.weburbandesign.com: Urban Design Guidelines: Edinburgh, Standards for urban design; Pitsburg, Urban design giuidelies • ГЕНЕРАЛНИ ПЛАН БЕОГРАДА 2021. (2003) Урбанистички Завод Београда, http:// www.urbel.com/default.aspx?ID=uzb_GeneralniPlanovi&LN=ENG, преузето: 2.10.

2009.

• Генерални план Београда 2021. (“Службени лист града Београда” бр. 27/03, 25/05 и 63/09) • ГУП БЕОГРАДА 2021, Нацрт плана, 2011. година • Закон о водама („Службени гласник РС“ бр. 46/91, 53/93, 67/93, 48/94 и 54/96) • Закон о планирању и изградњи („Службени гласник Републике Србије“ бр.

72/09, 81/09, 64/10 и 24/11) • Закона о железници („Службени гласник РС“ бр. 38/91, 41/91, 53/93, 67/93, 48/94) • Закона о путевима („Службени гласник РС“ бр. 46/91, 52/91, 53/93, 67/93, 48/94 и 42/98) • Закона о режиму вода („Службени гласник СРЈ“ бр. 59/98) • Јавна уметност и креирање места – студија случаја – Београд, Градска општина Стари град; Зоран Ђукановић, Јелена Живковић; Архитектонски факулет Универзитета у Београду; Београд; 2008.

• Одлука о општем уређењу града “Службени лист града Београда”, бр. 22/2003, 11/2005, 29/2005, 24/2006, 29/2007, • Одлука о подизању и одржавању споменика и скулптуралних дела на територији Београда “Службени лист града Београда”, бр. 3/00, • Одлука о постављању тезги и других покретних привремених објеката (“Службени лист града Београда”, бр. 6/2001, 26/2001, 12/2002, 31/2002, 5/2003, 11/2005, 18/2006), • Одлука о условима и начину постављања привремених објеката на јавним површинама у Београду (“Службени лист града Београда”, бр. 23/94, 1/95, 6/99, 6/2001, 26/2001, 3/2002, 12/2002, 31/2002, 11/2005, 29/2007), • План генералне регулације система зелених површина Београда • План детаљне регулације за изградњу бициклистичке стазе од Дорћола до Аде Циганлије (Службени лист града Београда бр. 25/05) • ПЛАН МЕСТА ЗА ПОСТАВЉАЊЕ ПЛОВИЛА НА ДЕЛУ ОБАЛЕ И ВОДНОГ ПРОСТОРА

Public Art & Public Space (PaPs) - Архитектонски факултет у Београду

НА ТЕРИТОРИЈИ ГРАДА БЕОГРАДА - Прва фаза, Урбанистички завод 2011.године • Правилник о типу, величини, условима и поступку за постављање објеката и средстава за оглашавање на територији града Београда (“Службени лист града Београда”, бр. 19/95, 18/96, 26/2005) • Радовић, Р.(2009): Форма града, Београд: Грађевинска књига • Регулационим планом деонице аутопута Е75-Е70 Добановци-Бубањ поток („Сл. лист града Београда“ бр. 13/99) • САВСКИ АМФИТЕАТАР И ПРОСТОРИ УЗ ОБАЛЕ САВЕ - Студија могућности трансформације простора у ново градско средиште, група аутора; Одбор за III миленијум, Српска академија наука и уметности, Београд, 1993.

• СТРАТЕГИЈА РАЗВОЈА БЕОГРАДА (2011), Palgo centаr, http://www.beograd.rs/ download.php/documents//development_strategy.pdf, преузето: 2.10. 2009.

• СТРАТЕГИЈА РАЗВОЈА ТУРИЗМА БЕОГРАДА (2008.) Институт економских наука, Београд , www.beograd.rs/download.php/documents/strat-turizam.pdf, преузето, 2.10. 2009.

• СТУДИЈА БЕОГРАДСКОГ ПРИОБАЉА, Прва фаза, Урбанистички завод 2008. године • СТУДИЈА ЈАВНИХ ПРОСТОРА БЕОГРАДА ЗА ПОТРЕБЕ УРБАНИСТИЧКОГ ПЛАНИРАЊА, Прва фаза, Анализа јавних простора Старог града, Урбанистички завод 2009. Године • Уметност у јавном простору: експертска студија просторне провере ужег градског језгра Ужица за потребе уметничке продукције у јавном простору; Зоран Ђукановић, Александар Бобић, Стеван Вуковић, Јелена Живковић; Academica – академска група; Београд; 2011.

• Уредба о утврђивању ПРОСТОРНОГ ПЛАНА ПОДРУЧЈА ИНФРАСТРУКТУРНОГ КОРИДОРА АУТОПУТА Е-75 СУБОТИЦА - БЕОГРАД (БАТАЈНИЦА)(Сл. гласник РС бр. 69/03, 36/10).

13

Прилог 1 - СИСТЕМ САВСКОГ ПРИОБАЉА - САОБРАЋАЈНА ПОВЕЗАНОСТ И ДОСТУПНОСТ

14

САВСКА ПРОМЕНАДА - Градска општина Савски венац

100

200

1000

МАПА КОМУНИКАЦИЈА Public Art & Public Space (PaPs) - Архитектонски факултет у Београду

15

Прилог 2 - ПРОГРАМСКИ САДРЖАЈИ И АКТИВНОСТИ

16

САВСКА ПРОМЕНАДА - Градска општина Савски венац

100

200

1000

МАПА САДРЖАЈА И АКТИВНОСТИ Public Art & Public Space (PaPs) - Архитектонски факултет у Београду

17

Прилог 3 - ПРОГРАМСКИ САДРЖАЈИ И АКТИВНОСТИ ПО ЗОНАМА И ВРЕМЕНУ КОРИШЋЕЊА

18

САВСКА ПРОМЕНАДА - Градска општина Савски венац

ТАБЕЛА САДРЖАЈА И АКТИВНОСТИ ПО ЗОНАМА Public Art & Public Space (PaPs) - Архитектонски факултет у Београду

19

САВСКИ “HIGH LINE”

Прилог 4а - ПРОСТОРНО-ПРОГРАМСКО РЕШЕЊЕ - САВА МАЛА

“ARH EXPO”

С ТА

М ОС Т ГА ЗЕЛА

РИ

Ж ЕЛ

ЕЗН

ИЧК

ИМ

ОСТ

ТРГ “ГАЗЕЛА”

7 6

20

5

САВСКА ПРОМЕНАДА - Градска општина Савски венац

ПРИСТУПНА ЗОНА “БРАНКОВ МОСТ”

АН БР

КО

ВМ

ОС

Т

ПРИСТУПНА ЗОНА “САВСКИ МОСТ”

КУЛТУРНИ ДИСТРИКТ

1

С ТА

РИ

СА

И ВСК

МО

СТ

ГРАДСКА ПЛАЖА

2 3 4

100

200

500

ОСНОВА Public Art & Public Space (PaPs) - Архитектонски факултет у Београду

21

РЕЗЕРВАТ “МАЛИ ВРАНАЦ”

НО

ВИ

СА

ВС

КИ

МО

СТ

“EXTREME SPORT PARK”

ПРИСТУПНА ЗОНА “МАЛИ ВРАНАЦ”

Прилог 4б - ПРОСТОРНО-ПРОГРАМСКО РЕШЕЊЕ - САЈАМ

11

12 13

22

САВСКА ПРОМЕНАДА - Градска општина Савски венац

САВСКИ ВРТОВИ

ПРИСТУПНА ЗОНА “ШЕСТ ТОПОЛА”

НОВИ ЖЕ

ЛЕЗНИЧК

СТАРИ ЖЕЛЕЗНИЧКИ МОСТ

И МОСТ

ЗОНА “ШЕСТ ТОПОЛА”

8 10

9

100

200

500

ОСНОВА Public Art & Public Space (PaPs) - Архитектонски факултет у Београду

23

24

4 ГРАДСКА ПЛАЖА

5 САВСКИ “HIGH LINE”

10 100

СТАР И СА ВС КИ МО

5 СТ

“GOETHE - INSTITUT”

САВСКИ СКБЕР

РЕНТИРАЊЕ БИЦИКАЛА

“BIKE SHAREING” ЦЕНТАР

АМБУЛАНТА

СТАНИЦА

ПАРКИНГ ЗА БИЦИКЛ

ВЕЛО ТАКСИ

ПЛАЖА НА БАРЖАМА

ГРАДСКА ПЛАЖА

ЗЕЛЕНИ ПОЈАС

САВСКИ “HIGH LINE”

САВСКА ПРОМЕНАДА

ХОСТЕЛИ НА ВОДИ

САВСКА ПЈАЦЕТА

БИЦИКЛИСТИЧКА СТАЗА

ЗЕЛЕНА ОБАЛА

ПЛАЖА НА БАРЖАМА

РЕЧНИ ТАКСИ

ВОДЕНИ ТРГ

Прилог 5a - ПРОСТОРНО-ПРОГРАМСКО РЕШЕЊЕ - ГРАДСКА ПЛАЖА, САВСКИ “HIGH LINE”

4

200

КАРТА ЗОНА

САВСКА ПРОМЕНАДА - Градска општина Савски венац

В МО

ОС Т

КО Б РА Н

М СТАР И СА ВС КИ

Public Art & Public Space (PaPs) - Архитектонски факултет у Београду 10

СТ

100

1 ПРИСТУПНА ЗОНА “БРАНКОВ МОСТ”

2 КУЛТУРНИ ДИСТРИКТ

3 ПРИСТУПНА ЗОНА “САВСКИ МОСТ”

СТАНИЦА

ВЕЛО ТАКСИ

ПАРКИНГ ЗА БИЦИКЛ

БРАНКОВ ТРГ

“BIKE SHAREING” ЦЕНТАР

“ART GALLERY”

РЕЧНИ ТАКСИ

КУЛТУРНИ ЦЕНТАР “ГРАД”

БИЦИКЛИСТИЧКА СТАЗА

САВСКА ПРОМЕНАДА

РЕЧНА ПОЛИЦИЈА

МИКСЕР “EXPO”

ВАТРОГАСНА СТАНИЦА

“VINE EXPO”

ЦЕНТАР ЗА МЛАДЕ

ПЕШАЧКА УЛИЦА

“FOOD EXPO”

ИНТЕГРИСАНА УЛИЦА

СПОРТ “EXPO”

“MUSIC EXPO”

“WORKSHOP EXPO”

МУЗЕЈ ДРВЕЋА

РЕЧНИ ПАРКИНГ

ДИЗАЈН ИНКУБАТОР

ОТВОРЕНА ГАЛЕРИЈА “ART EXPO”

“GOETHE - INSTITUT”

САВСКИ СКВЕР

БАС ПАРКИНГ

РЕНТИРАЊЕ БИЦИКАЛА

“BIKE SHAREING” ЦЕНТАР

АМБУЛАНТА

СТАНИЦА

ГРАДСКА ПЛАЖА

ПАРКИНГ ЗА БИЦИКЛ

ВЕЛО ТАКСИ

Прилог 5б - ПРОСТОРНО-ПРОГРАМСКО РЕШЕЊЕ - КУЛТУРНИ ДИСТРИКТ, ПРИСТУПНЕ ЗОНЕ “БРАНКОВ МОСТ” И “САВСКИ МОСТ”

1

3 2

200

КАРТА ЗОНА

25

7 ТРГ “ГАЗЕЛА”

8 САВСКИ ВРТОВИ

10

26 100

РИ Ж ЕЛ

М О СТ ГА ЗЕЛА

С ТА ЕЗН ИЧК ИМ ОСТ

ВРТОВИ НА БАРЖАМА

“ARH EXPO”

РЕЧНИ ПАРК

ПРИСТАНИШТЕ СА РЕЧНИМ ПАРКИНГОМ

ОДРЖАВАЊЕ РЕКЕ

БИЦИКЛИСТИЧКА СТАЗА

СТАНИЦА

МУЗЕЈ НАУКЕ И БРОДОВА

“FESTIVAL EXPO”

ПАРКИНГ ЗА БИЦИКЛ

ВЕЛО ТАКСИ

ТРГ “ГАЗЕЛА”

ЗЕЛЕНИ ПОЈАС

“GARDEN EXPO”

САВСКА ПРОМЕНАДА

“GARDEN EXPO”

Прилог 5в - ПРОСТОРНО-ПРОГРАМСКО РЕШЕЊЕ - ТРГ “ГАЗЕЛА”, САВСКИ ВРТОВИ

8 7

200

КАРТА ЗОНА

САВСКА ПРОМЕНАДА - Градска општина Савски венац

Public Art & Public Space (PaPs) - Архитектонски факултет у Београду

6

10

5 САВСКИ “HIGH LINE”

6 “ARH EXPO” 100

ГРАДСКА ПЛАЖА

САВСКА ПРОМЕНАДА

БИЦИКЛИСТИЧКА СТАЗА

ХОСТЕЛИ НА ВОДИ

САВСКА ПЈАЦЕТА

ЗЕЛЕНИ ПОЈАС

ЗЕЛЕНА ОБАЛА

ПЛАЖА НА БАРЖАМА

САВСКИ “HIGH LINE”

СТАНИЦА

РЕЧНИ ТАКСИ

ВРТОВИ НА БАРЖАМА

ВОДЕНИ ТРГ

“ARH EXPO”

РЕЧНИ ПАРК

ПРИСТАНИШТЕ СА РЕЧНИМ ПАРКИНГОМ

ОДРЖАВАЊЕ РЕКЕ

Прилог 5г - ПРОСТОРНО-ПРОГРАМСКО РЕШЕЊЕ - САВСКИ “HIGH LINE”, “ARH EXPO”

5

200

КАРТА ЗОНА

27

10

28 100

11 РЕЗЕРВАТ “МАЛИ ВРАНАЦ”

12 ПРИСТУПНА ЗОНА “МАЛИ ВРАНАЦ”

13 “EXTREME SPORT PARK” НО ВИ СА ВС КИ МО СТ

ПРОДАЈНИ “EXPO”

РЕЧНИ ПАРКИНГ

ЕКОЛОШКИ ИНКУБАТОРИ

“FOOD/BAR EXPO” НА ВОДИ

САВСКА ПРОМЕНАДА

ЕКОЛОШКИ ЦЕНТАР

РЕЗЕРВАТ “МАЛИ ВРАНАЦ”

ЗЕЛЕНИ ПОЈАС

ПРИСТАНИШТЕ СА РЕЧНИМ ПАРКИНГОМ

РЕЧНИ ТАКСИ

ТРГ СТЕНКА

СТАНИЦА

СЕРВИС ЗА БИЦИКЛ

РЕНТИРАЊЕ БИЦИКАЛА

“BIKE SHAREING” ЦЕНТАР

“SEGWAY”

СКЕЈТ ПАРК

АМБУЛАНТА

“EXTREME SPORT PARK”

ВЕЛО ТАКСИ

САВСКА ПРОМЕНАДА

Прилог 5д - ПРОСТОРНО-ПРОГРАМСКО РЕШЕЊЕ - РЕЗЕРВАТ “МАЛИ ВРАНАЦ”, ПРИСТУПНА ЗОНА “МАЛИ ВРАНАЦ”, “EXTREME SPORT PARK”

11

12

13

200

КАРТА ЗОНА

САВСКА ПРОМЕНАДА - Градска општина Савски венац

Public Art & Public Space (PaPs) - Архитектонски факултет у Београду НОВИ Ж

ЕЛ Е З Н И

ЧКИ МО

СТ

9

10

10

10 100

“GARDEN EXPO”

САВСКА ПРОМЕНАДА

ЕКОЛОШКИ ЦЕНТАР

РЕЧНИ ТАКСИ

ТЕРЕТАНА НА ОТВОРЕНОМ

САВСКИ “SKY WALK”

“FOOD/BAR EXPO” НА ВОДИ

ПИКНИК ЗОНА

ПЛАЖА НА БАРЖАМА

ЗЕЛЕНИ ПОЈАС

“FOOD/BAR EXPO” НА ВОДИ

“FOOD/BAR EXPO” НА ВОДИ

“FOOD/BAR EXPO”

СТАНИЦА

ПРИСТАНИШТЕ

ЕКОЛОШКИ ИНКУБАТОРИ

РЕЧНИ ПАРКИНГ

“BIKE SHAREING” ЦЕНТАР

РЕНТИРАЊЕ БИЦИКАЛА

ПРОДАЈНИ “EXPO”

“FOOD/BAREXPO” НА ВОДИ

РЕЗЕРВАТ “МАЛИ ВРАНАЦ”

Прилог 5ђ - ПРОСТОРНО-ПРОГРАМСКО РЕШЕЊЕ - ПРИСТУПНА ЗОНА “ШЕСТ ТОПОЛА”, ЗОНА “ШЕСТ ТОПОЛА”

9

ПРИСТУПНА ЗОНА “ШЕСТ ТОПОЛА”

ЗОНА “ШЕСТ ТОПОЛА” 200

КАРТА ЗОНА

29

Прилог 6 - ПРЕСЕЦИ

100

200

1000

МАПА ПРЕСЕКА

30

САВСКА ПРОМЕНАДА - Градска општина Савски венац

Прилог 7 - ПРЕГЛЕД ПРЕСЕКА

1-1

2-2

3-3

4-4

5-5

6-6

7-7

8-8

9-9

10-10

11-11

12-12

13-13

Public Art & Public Space (PaPs) - Архитектонски факултет у Београду

31

Прилог 8 - ПРИСТУПНА ЗОНА “БРАНКОВ МОСТ”

+91,70

+77,50

+76,00

10

20

100

ПРЕСЕК 1-1

32

САВСКА ПРОМЕНАДА - Градска општина Савски венац

Прилог 9 - КУЛТУРНИ ДИСТРИКТ

+87,00

+77,50

+76,00

10

20

100

ПРЕСЕК 2-2 Public Art & Public Space (PaPs) - Архитектонски факултет у Београду

33

Прилог 10 - ПРИСТУПНА ЗОНА “САВСКИ МОСТ”

+77,50

34

САВСКА ПРОМЕНАДА - Градска општина Савски венац

+87,00

+77,50

+76,00

10

20

100

ПРЕСЕК 3-3 Public Art & Public Space (PaPs) - Архитектонски факултет у Београду

35

Прилог 11 - ГРАДСКА ПЛАЖА

+98,10 +92,90

+77,50

+76,00

10

20

100

ПРЕСЕК 4-4

36

САВСКА ПРОМЕНАДА - Градска општина Савски венац

Прилог 12 - САВСКИ “HIGH LINE”

+98,10 +92,90

+77,50

+76,00

10

20

100

ПРЕСЕК 5-5 Public Art & Public Space (PaPs) - Архитектонски факултет у Београду

37

Прилог 13 - “ARH EXPO”

+98,50

+93,30

+77,50

+76,00

10

20

100

ПРЕСЕК 6-6

38

САВСКА ПРОМЕНАДА - Градска општина Савски венац

Прилог 14 - ПРИСТУПНА ЗОНА “МОСТ ГАЗЕЛА”

+98,50

+93,30

+77,50

+76,00

10

20

100

ПРЕСЕК 7-7 Public Art & Public Space (PaPs) - Архитектонски факултет у Београду

39

Прилог 15 - САВСКИ ВРТОВИ

+88,10

+77,50

+76,00

10

20

100

ПРЕСЕК 8-8

40

САВСКА ПРОМЕНАДА - Градска општина Савски венац

Прилог 16 - ПРИСТУПНА ЗОНА “ШЕСТ ТОПОЛА”

+98,40

+77,50

+76,00

10

20

100

ПРЕСЕК 9-9 Public Art & Public Space (PaPs) - Архитектонски факултет у Београду

41

Прилог 17 - ШЕСТ ТОПОЛА

+98,40

+77,50

+76,00

10

20

100

ПРЕСЕК 10-10

42

САВСКА ПРОМЕНАДА - Градска општина Савски венац

Прилог 18 - РЕЗЕРВАТ “МАЛИ ВРАНАЦ”

+98,40

+77,50

+76,00

10

20

100

ПРЕСЕК 11-11 Public Art & Public Space (PaPs) - Архитектонски факултет у Београду

43

Прилог 19 - ПРИСТУПНА ЗОНА “МАЛИ ВРАНАЦ”

+98,40

+77,50

+76,00

10

20

100

ПРЕСЕК 12-12

44

САВСКА ПРОМЕНАДА - Градска општина Савски венац

Прилог 20 - “EXTREME SPORT PARK”

+98,40

+77,50

+76,00

10

20

100

ПРЕСЕК 13-13 Public Art & Public Space (PaPs) - Архитектонски факултет у Београду

45

46 СТАРИ САВСКИ МОСТ

БРАНКОВ МОСТ

ГРАДСКА ПЛАЖА

РЕЧНИ ПАРКИНГ

РЕЧНИ ТАКСИ

МУЗЕЈ ДРВЕЋА

САВСКА ПРОМЕНАДА

БРАНКОВ ТРГ

САВСКИ ТРАМВАЈ

БИЦИКЛИСТИЧА СТАЗА

КУЛТУРНИ ЦЕНАР “ГРАД”

КУЛТУРНИ ДИСТРИКТ

МИКСЕР “EXPO”

БАС ПАРКИНГ

ДИЗАЈН ИНКУБАТОР

БАС - БЕОГРАДСКА АУТОБУСКА СТАНИЦА

Прилог 21 - 3Д ПРИКАЗ АКТИВНОСТИ

3Д ПРИКАЗ

САВСКА ПРОМЕНАДА - Градска општина Савски венац

Прилог 22 - ПРЕСЕК - ПРИСТУПНА ЗОНА БРАНКОВ МОСТ

ПРИКАЗ АКТИВНОСТИ Public Art & Public Space (PaPs) - Архитектонски факултет у Београду

47

48 ЛУКА БЕОГРАД

НОВИ БЕОГРАД

БРАНКОВ ТРГ

БРАНКОВ МОСТ

РЕЧНИ ТАКСИ

КУЛТУРНИ ЦЕНТАР “ГРАД”

МУЗЕЈ ДРВЕЋА

САВСКА ПРОМЕНАДА

ПЕШАЧКА УЛИЦА

МИКСЕР “EXPO”

ИНТЕГРИСАНА УЛИЦА

САВСКИ ТРАМВАЈ

БИЦИКЛИСТИЧКА СТАЗА

РЕЧНИ ПАРКИНГ

ФЕСТИВАЛ ЗОНА

СТАРИ САВСКИ МОСТ

ДИЗАЈН ИНКУБАТОР

САВСКИ СКВЕР

БАС ПАРКИНГ

ГРАДСКА ПЛАЖА

Прилог 23 - 3Д ПРИКАЗ АКТИВНОСТИ

3Д ПРИКАЗ

САВСКА ПРОМЕНАДА - Градска општина Савски венац

Прилог 24 - ПРЕСЕК - КУЛТУРНИ ДИСТРИКТ

ПРИКАЗ АКТИВНОСТИ Public Art & Public Space (PaPs) - Архитектонски факултет у Београду

49

50 ГЛАВНА ЖЕЛЕЗНИЧКА СТАНИЦА

БАС - БЕОГРАДСКА АУТОБУСКА СТАНИЦА

ГРАДСКА ПЛАЖА

ПЛАЖА НА БАРЖАМА

БАС ПАРКИНГ

СТАРИ САВСКИ МОСТ

“GOETHE-INSTITUT”

КУЛТУРНИ ДИСТРИКТ

ПРИСТАНИШТЕ СА РЕЧНИМ ПАРКИНГОМ

СПОРТ “EXPO”

ВАТРОГАСНА СТАНИЦА

РЕЧНА ПОЛИЦИЈА

РЕЧНИ ТАКСИ

ЦЕНТАР ГРАДА

БЕОГРАДСКА ТВРЂАВА

БРАНКОВ МОСТ

Прилог 25 - 3Д ПРИКАЗ АКТИВНОСТИ

3Д ПРИКАЗ

САВСКА ПРОМЕНАДА - Градска општина Савски венац

Прилог 26 - ПРЕСЕК - КУЛТУРНИ ДИСТРИКТ

ПРИКАЗ АКТИВНОСТИ Public Art & Public Space (PaPs) - Архитектонски факултет у Београду

51

Прилог 27 - 3Д ПРИКАЗ АКТИВНОСТИ

ЗЕЛЕНА ОБАЛА САВСКИ “HIGH LINE”

АМБУЛАНТА ЗЕЛЕНИ ПОЈААС

ПОТЕНЦИЈАЛНИ КОМЕРЦИЈАЛНИ ОБЈЕКТИ

ПРАТЕЋИ САДРЖАЈИ ПЛАЖЕ

ГРАДСКА ПЛАЖА

ПЛАЖА НА БАРЖАМА

САВСКА ПРОМЕНАДА

БИЦИКЛИСТИЧКА СТАЗА САВСКИ ТРАМВАЈ

СТАРИ САВСКИ МОСТ

САВСКИ СКВЕР

3Д ПРИКАЗ

52

САВСКА ПРОМЕНАДА - Градска општина Савски венац

Прилог 28 - ПРЕСЕК - ГРАДСКА ПЛАЖА

ПРИКАЗ АКТИВНОСТИ Public Art & Public Space (PaPs) - Архитектонски факултет у Београду

53

54 НОВИ БЕОГРАД

ПРИСТАНИШТЕ СА РЕЧНИМ ПАРКИНГОМ

ВРТОБИ НА БАРЖАМА

ВОДЕНИ ТРГ

“ARCH EXPO”

РЕЧНИ ТАКСИ

РЕЧНИ ПАРК

ХОСТЕЛИ НА БАРЖАМА

ЗЕЛЕНА ОБАЛА

САВСКА ПРОМЕНАДА

ПЛАЖА НА БАРЖАМА

БИЦИКЛИСТИЧКА СТАЗА

САВСКИ ТРАМВАЈ

ЗЕЛЕНИ ПОЈАС

Прилог 29 - 3Д ПРИКАЗ АКТИВНОСТИ

3Д ПРИКАЗ

САВСКА ПРОМЕНАДА - Градска општина Савски венац

Прилог 30 - ПРЕСЕК - ХОСТЕЛИ НА БАРЖАМА

ПРИКАЗ АКТИВНОСТИ Public Art & Public Space (PaPs) - Архитектонски факултет у Београду

55

Прилог 31 - 3Д ПРИКАЗ АКТИВНОСТИ

МОСТ ГАЗЕЛА

ЗЕЛЕНИ ПОЈАС

“FESTIVAL EXPO”

ТРГ ГАЗЕЛА ПАРКИНГ МУЗЕЈ НАУТИКЕ И БРОДОВА

БИЦИКЛИСТИЧКА СТАЗА САВСКА ПРОМЕНАДА

ОДРЖАВАЊЕ РЕКЕ САВСКИ ТРАМВАЈ ПРИСТАНИШТЕ СА РЕЧНИМ ПАРКИНГОМ

“ARCH EXPO” ВОДЕНИ ТРГ РЕЧНИ ПАРК

ВРТОВИ НА БАРЖАМА

РЕЧНИ ТАКСИ

САВСКИ “HIGH LINE”

3Д ПРИКАЗ

56

САВСКА ПРОМЕНАДА - Градска општина Савски венац

Прилог 32 - ПРЕСЕК - “ARCH EXPO”

ПРИКАЗ АКТИВНОСТИ Public Art & Public Space (PaPs) - Архитектонски факултет у Београду

57

58 “FOOD/BAR EXPO” НА ВОДИ

САЈАМ ХРАНЕ

“FOOD/BAR EXPO” НА ВОДИ

КУПАЛИШТЕ ШЕСТ ТОПОЛА

НОВИ ЖЕЛЕЗНИЧКИ МОСТ

“FOOD/BAR EXPO” НА ВОДИ

ПИКНИК ЗОНА

САВСКИ “SKY WALK”

ПРОСТОР ЗА ОДМОР И РЕКРЕАЦИЈУ

САВСКИ ТРАМВАЈ

РЕЧНИ ТАКСИ

БЕОГРАДСКИ САЈАМ

ЗЕЛЕНА ОБАЛА

ЕКОЛОШКИ КОНТЕЈНЕРИ

САВСКА ПРОМЕНАДА

БИЦИКЛИСТИЧКА СТАЗА

ЗЕЛЕНИ ПОЈАС

Прилог 33 - 3Д ПРИКАЗ АКТИВНОСТИ

3Д ПРИКАЗ

САВСКА ПРОМЕНАДА - Градска општина Савски венац

Прилог 34 - ПРЕСЕК - САВСКИ “SKY WALK”

ПРИКАЗ АКТИВНОСТИ Public Art & Public Space (PaPs) - Архитектонски факултет у Београду

59

60 ПАРКИНГ

ЕКОЛОШКИ КОНТЕЈНЕРИ

БЕОГРАДСКИ САЈАМ

САВСКИ ТРАМВАЈ

ПРИСТАНИШТЕ СА РЕЧНИМ ПАРКИНГОМ

САВСКА ПРОМЕНАДА

РЕЗЕРВАТ “МАЛИ ВРАНАЦ”

НОВИ ЖЕЛЕЗНИЧКИ МОСТ

СТАРИ ЖЕЛЕЗНИЧКИ МОСТ

МОСТ ГАЗЕЛА

СТАРИ САВСКИ МОСТ

БРАНКОВ МОСТ

ЦЕНТАР ГРАДА

НОВИ БЕОГРАД

Прилог 35 - 3Д ПРИКАЗ АКТИВНОСТИ

3Д ПРИКАЗ

САВСКА ПРОМЕНАДА - Градска општина Савски венац

Прилог 36 - ПРЕСЕК - РЕЗЕРВАТ “МАЛИ ВРАНАЦ”

ПРИКАЗ АКТИВНОСТИ Public Art & Public Space (PaPs) - Архитектонски факултет у Београду

61

62 “FOOD/BAR EXPO” НА ВОДИ

ЕКОЛОШКИ ИНКУБАТОРИ

ПРОДАЈНИ “EXPO”

САВСКА ПРОМЕНАДА

ПРИСТАНИШТЕ

БЕОГРАДСКИ САЈАМ

“FOOD/BAR EXPO” НА ВОДИ

САЈАМ ХРАНЕ

“FOOD/BAR EXPO” НА ВОДИ

ПЛАЖА НА БАРЖАМА

САВСКИ “SKY WALK”

ЗЕЛЕНА ОБАЛА

ПРОСТОР ЗА ОДМОР И РЕКРЕАЦИЈУ

ЕКОЛОШКИ КОНТЕЈНЕРИ

ЗЕЛЕНИ ПОЈАС

САВСКИ ТРАМВАЈ

БИЦИКЛИСТИЧКА СТАЗА

Прилог 37 - 3Д ПРИКАЗ АКТИВНОСТИ

3Д ПРИКАЗ

САВСКА ПРОМЕНАДА - Градска општина Савски венац

Прилог 38 - ПРЕСЕК - “EXRTEME SPORT PARK”

ПРИКАЗ АКТИВНОСТИ Public Art & Public Space (PaPs) - Архитектонски факултет у Београду

63

64 “EXTREME SPORT PARK”

РЕЗЕРВАТ “МАЛИ ВРАНАЦ”

САВСКИ “SKY WALK”

САВСКА ПРОМЕНАДА

ТРГ “ГАЗЕЛА”

”АRH EXPO”

САВСКИ “HIGH LINE”

ГРАДСКА ПЛАЖА

ПЛАЖА И ТЕРЕТАНЕ НА БАРЖАМА

ЗОНА КУЛТУРНОГ ДИСТРИКТА

ДИЗАЈН ИНКУБАТОР

ФЕСТИВАЛСКИ ПРОСТОР

ПРЕДЛОГ ИНТЕРВЕНЦИЈЕ - ВИЗУЕЛИЗАЦИЈА

САВСКА ПРОМЕНАДА - Градска општина Савски венац

Прилог 39 - ПРЕДЛОГ ИНТЕРВЕНЦИЈЕ - ФЕСТИВАЛСКИ ПРОСТОР

Public Art & Public Space (PaPs) - Архитектонски факултет у Београду

65

Прилог 40 - ПРЕДЛОГ ИНТЕРВЕНЦИЈЕ - ДИЗАЈН ИНКУБАТОР

66

САВСКА ПРОМЕНАДА - Градска општина Савски венац

Прилог 41 - ПРЕДЛОГ ИНТЕРВЕНЦИЈЕ - ЗОНА КУЛТУРНОГ ДИСТРИКТА

Public Art & Public Space (PaPs) - Архитектонски факултет у Београду

67

Прилог 42 - ПРЕДЛОГ ИНТЕРВЕНЦИЈЕ - ПЛАЖА И ТЕРЕТАНЕ НА БАРЖАМА

68

САВСКА ПРОМЕНАДА - Градска општина Савски венац

Прилог 43 - ПРЕДЛОГ ИНТЕРВЕНЦИЈЕ - ГРАДСКА ПЛАЖА

Public Art & Public Space (PaPs) - Архитектонски факултет у Београду

69

Прилог 44 - ПРЕДЛОГ ИНТЕРВЕНЦИЈЕ - КУЛТУРНИ ДИСТРИКТ

70

САВСКА ПРОМЕНАДА - Градска општина Савски венац

Прилог 45 - ПРЕДЛОГ ИНТЕРВЕНЦИЈЕ - САВСКИ “HIGH LINE”

Public Art & Public Space (PaPs) - Архитектонски факултет у Београду

71

Прилог 46 - ПРЕДЛОГ ИНТЕРВЕНЦИЈЕ - “ARH EXPO”

72

САВСКА ПРОМЕНАДА - Градска општина Савски венац

Прилог 47 - ПРЕДЛОГ ИНТЕРВЕНЦИЈЕ - “ARH EXPO”

Public Art & Public Space (PaPs) - Архитектонски факултет у Београду

73

Прилог 48 - ПРЕДЛОГ ИНТЕРВЕНЦИЈЕ - ТРГ “ГАЗЕЛА”

74

САВСКА ПРОМЕНАДА - Градска општина Савски венац

Прилог 49 - ПРЕДЛОГ ИНТЕРВЕНЦИЈЕ - САВСКА ПРОМЕНАДА

Public Art & Public Space (PaPs) - Архитектонски факултет у Београду

75

Прилог 50 - ПРЕДЛОГ ИНТЕРВЕНЦИЈЕ - САВСКИ “SKY WALK”

76

САВСКА ПРОМЕНАДА - Градска општина Савски венац

Прилог 51 - ПРЕДЛОГ ИНТЕРВЕНЦИЈЕ - САВСКИ “SKY WALK”

Public Art & Public Space (PaPs) - Архитектонски факултет у Београду

77

Прилог 52 - ПРЕДЛОГ ИНТЕРВЕНЦИЈЕ - РЕЗЕРВАТ “МАЛИ ВРАНАЦ”

78

САВСКА ПРОМЕНАДА - Градска општина Савски венац

Прилог 53 - ПРЕДЛОГ ИНТЕРВЕНЦИЈЕ - “EXTREME SPORT PARK”

Public Art & Public Space (PaPs) - Архитектонски факултет у Београду

79

SAVA PROMENADE_Municipality of Savski Venac, Belgrade

SAVA PROMENADE_SUMMARY

Public Art & Public Space (PaPs)_Faculty of Architecture, University of Belgrade

I

II

SAVA PROMENADE_Municipality of Savski Venac, Belgrade

Public Art & Public Space (PaPs)_Faculty of Architecture, University of Belgrade

III

IV

SAVA PROMENADE_Municipality of Savski Venac, Belgrade

Public Art & Public Space (PaPs)_Faculty of Architecture, University of Belgrade

V

VI

SAVA PROMENADE_Municipality of Savski Venac, Belgrade

Public Art & Public Space (PaPs)_Faculty of Architecture, University of Belgrade

VII

www.publicart-publicspace.org

SAVA PROMENADE_Municipality of Savski Venac, Belgrade Public Art & Public Space (PaPs)_Faculty of Architecture, University of Belgrade