Zoran Ilić: Isečci, roman by Prozaonline

Biblioteka SAVREMENA KNJIŽEVNOST

Кnjiga 92

Zoran Ilić

ISEČCI Slike iz ž ivota jednog blogera

Alma Beograd, 2010

1. (Sluh za duh) Za novi post Kralju Pajaca polaznu tač ku predstavlja Sizifov zapis. „Blog se zove „Sluh za duh”. U pozadini je Madona: njene oč i, nos, kosa... grudi… Zaš to je bloger iz Čačka za zaš titni znak izabrao američ ku pop-ikonu, ne znam?! U postu „Seć anje” Sizif nas podseća na Mungosov odlazak. Mungos je bio jedan od nas, i njegov blog se zvao „Mungosova zemlja”. On je verovao da sedenje ispred tastature i monitora ima smisla, i da smo svi mi sa druge strane svetlucavog ekrana njegovi frendovi, i da je on našfrend. U to je Mungos verovao i bio u pravu: bili smo mu prijatelji, kao š to je on bio našprijatelj. Zajedno smo blogovali danima, nedeljama... Mesecima... Mi smo blogovali: web log… we blog… Mi blogujemo. To smo radili sa ogromnim entuzijazmom. Kao da nam životi od toga zavise. Kada bi neko napisao komentar: „Gde si, Kralju?!”, do plafona bih rastao. Ja sam bio njihov Kralj Pajaca, a oni moji prijatelji i prijateljice: blogeri i blogerke. To je bila „Mojblog”-zajednica. 1

www.sluhzaduh.mojblog.rs 5

Voleo bih kada posetim www.mojblog.rs i na ekranu ugledam najč eš ć e koriš ć ene tagove – „Beograd, blog, muzika...”, ugledam i oznaku – Mungos. Zato svoj post unosim sa tom oznakom.”

2. (Whatever... nevermind) Opis bloga: „Verbalni proliv proseč ne, perverzne glupač e sa prosečnim sisama, i mudima. Ono š to najviš e volim da radim je nemoralno, nezakonito, ili goji.2 ” „Ah, devojke”, pomisli Pajaco, „kilogrami su im uvek u glavi. “ Otkud tinejdžblog sa navedenim opisom u sferi interesovanja Kralja Pajaca?! Put je dug i krivudav, i vodi do Hale 1 beogradskog Sajma. Vodio je jer to je bilo u oktobru: tada se beogradski Sajam knjiga održava. Na š tandu „Stubova kulture” upravo je okonč ana promocija. Pajaco je zakasnio. Međutim nije zakasnio da od organizatora književne promocije dobije knjigu “Neo punk” Ane M. Knjigu je dobio, nije je kupio: ko danas kupuje knjige poezije?! Odgovor je: niko! „Neo punk” je sasvim dobra knjiga, i Kralj je danima iš č itava: sporo, paž ljivo... Nigde ne žurimo, zar ne?! Naroč ito kada se o poeziji radi... Nekoliko sedmica kasnije, u Google-pretraž ivačPajaco je ukucao autorkino ime, i na Facebook stranici Ane 2

www.nevermind.mojblog.rs

M. naš ao link ka blogu „Whatever... nevermind“. Bio je to (i jeste) Anin blog. Za razliku od Aninih pesama, njenim blogom on nije impresioniran. Međutim, to nije ni važ no! Pajaco je ionako od onih koji jošuvek viš e veruje papiru nego Internetu. Tako da ostaje pri svojoj tvrdnji da su Anine pesme sasvim OK. Šta u pesmama ona kaže? Sledeć e: „Jebe mi se za to š to sam klinka š to psujem i serem kao poludela...“ Klinka, tinejdž erka, to je Ana M. i svet daje iz te vizure: iz vizure srpske tinejdžerke na poč etku XXI veka. Biti tinejdžer nikada nije bilo lako. Hormoni prave č udo u mladom organizmu. Divljaju. Ni mozak nije poš teđen. Mož da je on i najviš e na udaru? Pa, knjige koje im do ruku dolaze: Bukovski, Alen Ginzberg... Onda TV, rač unar... Internet… muzika, filmovi... Ponovo knjige, dnevne novine... Kako se zove pesma sa navednim citatom? “Krici”. Tako se zove, i počinje sledeć im stihom: „Jebe mi se za š kolu, za direktora...“ Samo oš tro i na prvu loptu, Ana! Tako se igra fudbal, tako se piš e poezija.

3. (Hladan kao led) Blog se zove: Nela girl next door3. Prvi post Nela je naslovila sa „Neš to kao uvod“. Zavirimo u uvodni, i jedini njen post. Pogledajmo š ta Nela kaž e! 3

www.nela_girl_next_door.mojblog.rs 7

„Obič no ne piš em blogove. Ovo je moj prvi, tako da, yeeeee za mene!“ Yeeeee za tebe, Nela i tvoj prvi post! Jošjednom: yeeeee... Onda se predstavlja: „Zovem se Nela, imam osamnaest godina, to jest, jošpar dana. Preti mi rođendan, uskoro.“ Tako se ona izraž ava, i Pajaco ima utisak da Nela potiče iz ruralne sredine. Ko bi iz grada rekao: preti mi rođendan?! To ne preti većje neš to č emu se radujemo. Zanimljiva je sledeća rečenica: „Živim u velikom, mračnom, gradu koji je poznat kao Beč .“ Pajaco nije znao da je Bečmrač an jer u njemu nikada nije boravio. Iz Dž onijeve pesme sa albuma “Filigranski ploč nici”: „Poš ao sam u Vienu da pronađem svoju djevu...“ jedino zna da je Beč“hladan kao led”. To zna. Valjda zato š to je u blizini planinskog masiva Alpi?! Koji je razlog Nelinog odlaska, dolaska, u Beč ?! Uvek postoji dobar razlog kada se negde uputimo, pa tamo joši ostanemo. „Ovamo sam doš la da završ im š kolu, zaposlim se, jurim za parama, i tako dalje. Prvo sam uspela da ostvarim, i sada stojim u mestu. Nikako dalje da krenem, napravim sledeći korak.“

Nela je okonč ala š kolovanje u osamnaestoj godini! Dovoljno vremena joj ostaje za lepš e stvari nego š to su to izlizane š kolske klupe. Šta Nela voli? Ona voli da... „... gledam filmove, sluš am muziku, č itam, viđam prijatelje. Znate već : sasvim obič ne, dosadne stvari...“ „Sve mi znamo, Nela. I previš e znamo. Voleli bismo da manje znamo (tada bi bili srećniji i zadovoljniji), ali tu č aroliju je teš ko (skoro nemoguć e) izvesti. Dragi blogeri, predstavio sam Vam Nelu, tinejdžerku iz Beča, i njen novopokrenuti blog. Možda ga i posetite?! Ako to uradite, onda ostavite komentar. Tek toliko da Nela zna da ste posetili njen blog. Na mom blogu ne morate da ostavljate komentar. I sami znate da komentari ničemu ne služe. Suviš ni su, i niko ih ne č ita... Čak ni ja…”

4. (Are You Lonesome Tonight?) Are You Lonesome Tonight? „Nisam”, odgovara Pajaco. „Tu je druš tvo iz kraja.” Ugodna je atmosfera u njegovom domu na periferiji grada. Nije to Nelin mrač ni Bečveć– Beograd! Mada su oba grada na obalama iste reke – Dunava. Na CD-plejeru Elvis Prisli! Dobio je š ansu. On to peva Are You Lonesome Tonight, mada niko iz ekipe nije sâm.

Ko je i kada napisao pesmu? Roj Turk i Lou Hendmen, i to još1926. godine! Godinu dana kasnije se rodio Kraljev otac. Negde u Srbiji. „Tač no znam gde se otac rodio, kako se selo zove, ali koga to zanima?! Nekada su se ljudi rađali u selima, a sada u gradovima. Sela su opustela. Osim staraca, niko drugi u njima ne živi. Niko se ne ž eni, ne udaje… Niko se ne rađa…” Četvrtog aprila 1960. godine Elvis je snimio navedenu kompoziciju. „Tada sam se i ja rodio: bilo me je na ovom svetu”, u svom blog-zapisu belež i Pajaco. „Jošse nisam zvao, niti sam bio Kralj Pajaca, ali sam postojao. Moja egzistencija je otpoč ela... Zakotrljala se sa zvucima rokenrola.” Gde je Prisli snimio pomenutu kompoziciju? U Neš vilu. Onda je započ eo njen život... Veoma uspeš an. Harala je top-listama! Bašharala! Prosto ih pustoš ila kao azijski cunami. (Ili bi bolje poređenje bilo: kao aktuelni svinjski grip.) U SAD-u je na prvom mestu bila š est nedelja, u Engleskoj – četiri. U koliko primeraka je ploč a prodata? Četiri miliona. Kompozicija Are You Lonesome Tonight je bila Astrana dok ste na B-strani mogli da č ujete I Gotta Know. Stižemo do Gremi nagrade. Evis je nominovan u viš e kategorija, međutim ostao je bez Gremija.

Hronologija i dalje: 26. avgust 1969. godine. Nedelju dana ranije Nil Armstrong je korač ao Mesecom. Bila je to misija Apolo 11. Uspeš na, za razliku od misije Apolo 13 koja je bila neuspeš na. Avgusta 1969. godine Elvis Prisli je bio u Las Vegasu, i nastupao u jednom hotelu. Između ostalih, izvodio je i pesmu „Are you lonesome tonight”. Tom prilikom je malo izmenio tekst. Prilagodio ga datoj situaciji. Pajaco će pogledati koliko je sati: podne je (12:10 h), petak, 13. novembar. “Koja je godina, i sami znate! To nema nikakve veze sa noćnom atmosferom, samoć om, Las Vegasom, Gremijem... Apolom jedanaest, dvanaest, trinaest... Četrnaest4… Ja sam samo bloger i moj posao je č isto blogerski. I ovo je jošjedan zapis koji Vam Kralj Pajaca servira.” On nije kralj roka kao š to je to bio Elvis Prisli, ali je ipak nekakav kralj. Virtuelni kralj koji postoji samo na globalnoj Mrež i, i njegovo kraljevstvo se zove Blogosfera. Odjavljuje se uz zvuke pesme „Are you lonesome tonight”: – Doviđenja, zdravo, ugodan dan... Sutradan će vas obrnutim redosledom pozdraviti: – Ugodan dan, zdravo, doviđenja… A prekosutra sa: – Zdravo, ugodan dan…

Apolo 14 (engl. Apollo 14) je predstavljao osmu ljudsku misiju u Projektu „Apolo“, i treću misiju spuš tanja na Mesec. (Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije)

5. (Hrabro malo povrće 5) Posle ko zna koliko vremena Pajaco je posetio Šargarepicin blog. Stigao u radnu posetu. Šta kod nje ima novo? To da se plaš i aktuelnog meseca, novembra. Zaš to se plaš i jedanaestog meseca u godini? Da je trinaesti, pa da je beogradski bloger razume. Šargarepica je premeš tena na novo radno mesto, i otuda njen strah. Žensko je, ne voli promene. Ipak: ona se ne plaš i novih radnih obaveza većslobodnog vremena koje novo radno mesto donosi! Nema viš e dež urstava subotom, nedeljom... za praznike... Ona se plaš i samoć e. Treba krenuti u akciju, a njoj nije do akcije. Za razliku od drugih blogera koji u tome manjkaju, Šargarepicin zapis ima solidnih dvadeset komentara. Druš tvena je, i ljudi vole da joj ostavljaju komentare, posećuju njen blog... I ona redovno poseć uje blogove ostalih blogera... Šargarepica je blogerka u pravom, punom, smislu te reč i!

6. (Nik Hornbi intervju) Nik Hornbi6 (u daljem tekstu N.H.): Neš to suvislo bih hteo da kažem o „Arsenalu”, fudbalu, navijač ima... 5

www.shargarepica.mojblog.rs Nik Hornbi (rođen 1957) je engleski pisac i esejista, koji ž ivi i radi u sjevernom Londonu. Svojevrstan je predvodnik "novog engleskog talasa“ tkz. brit-lit scene. Radio je kao nastavnik engleskog jezika sve do dana kada je 6

Jedino o knjiž evnosti i svojim romanima niš ta ne ž elim da kaž em. Kralj Pajaca (u daljem tekstu K.P.): Izvolite, g-dine Hornbi! Na pravom ste mestu! K. P. Vam stoji na usluzi, kao i njegov cenjeni i rado č itani blog. N. H.: Navijači „Arsenala” su razmazotine! K. P.: Razmazotine ili brljotine? Mislim da je reč „razmazotine“ nedoterana. Pravilnije je da se kaž e: oni su brljotine. N.H.: Ostajem pri svom tvrđenju da su razmazotine. K. P.: Ne mož e to tako! Navijač i „Arsenala” su brljotine, a ne razmazotine. Žao mi je, ne poznajete dobro srpski jezik. Verovatno odlič no vladate engleskim, ali srpski jezik je za vas još uvek tajna. N. H.: Ko ste vi g-dine K. P. da me ispravljate, cenzuriš ete... Ko ste Vi, uopš te?! K. P.: Ja sam Kralj Pajaca, beogradski bloger. To sam ja, lepo i uredno podš iš ani, g-dine Hornbi. I ovo je moj, a ne Vašblog, g-dine Hornbi! Na Vaš em blogu, ako ga imate, slobodno mož ete da piš ete „razmazotine” (ah, ti razmaž eni, razmazani Englezi!), ali ovde – ne! Naravno da je to bio kraj intervjua. Jer da nije tako, intervju biste čitali u nekom dnevnom/nedeljnom beogradskom listu. Ovako, samo na Pajacovom blogu. Jedino tu izdat roman “Stadionska groznica” koji je postigao veliki uspjeh, kako kod kritike tako i kod č italaca koje je oduš evio svojim britkim komentarima, duhovitim stilom sa mnogo ironije i svojim likovima koji su sasvim obič ni ljudi, i kao takvi veoma bliski čitaocu. (Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije)

egzistira. Eh, egzistira! Većje praš ina po njemu napadala… A i pauci ga prekrivaju paučinom…

7. (Morticia) Najefikasniji nač in da određenog blogera ili blogerku Kralj zapazi jeste da oni ostave komentar ispod zapisa koji je Pajaco objavio. Tada on krene u akciju, sledi hiperlink i eto ga na novoj, nepoznatoj, blog-lokaciji. To važi i za Morticiju7 . „Spremašli ti to, možda, parč e prikaza za celu, da iskoristim tvoj izraz, Blogosferu?“, u svom komentaru pita Morticija. Pajacov odgovor je: „Zaš to da ne, Morticija?! Za sve vas ja imam vremena! Ako ste spremni da sarađujete, Kralj Pajaca kreć e u akciju. On je ž eljan akcije! Virtuelne akcije!“ Morticijin blog se zove In a Lonely Place. Na samotnom mestu boravi Morticija, i kao da joj niko ž iv nije potreban. Njen blog je veoma pusto mesto. Kao pustinja Sahara, na primer. Ili planeta Mars. „Naš a prič a tek počinje“, na kraju svog zapisa zaključuje Morticija. Sad bi Pajaco trebalo da zna koja je to priča i ko su to „mi“ (zbog onog – „naš a“)?! Morticija, kazala si da boravišna veoma usamljenom, pustom, mestu i otkud sada – mi?!

www.morticia.mojblog.rs

Što bi rekli momci iz sarajevskog benda „Bijelo dugme“: „Ne ide to!“ Ostani tu gde jesi, i budi sama! Sasvim sama, potpuno sama... I Pajaco je sâm, pa mu niš ta ne fali! On voli da budem sâm, i Internet je za to idealno mesto. Najidealnije mesto za koje on zna!

8. (Pauza) Vreme je za pauzu! Odmor od blogova i blogera: to je na dnevnom redu. I forever young je na dnevnom redu. Blogeri su po difoltu več ito mladi, i ne stare. Drž e se. Blogovanje ih podmlađuje. Slatka, okrepljujuća pauza. Nje je Pajaco ž eljan, ona mu je neophodna. Da okrepi duš u i telo. „Pauza, pauza... Ja sam trenutno na pauzi, i na njoj ć u ostati neko vreme. Tek da znate, budete obaveš teni...“

9. (Kralj Pajaca) Posle pauze Pajaco se vrać a svom blogu. On mu je dovoljno zanimljiv. Potpuno odgovara njegovom temperamentu. Intervju sa Nikom Hornbijem nije naiš ao na veći odjek. Tač nije: proš ao je neprimećeno, a Kralj Pajaca je mislio da je ime poznatog engleskog pisca dovoljno da na njegov blog dovede hrpu posetilaca.

Zapis o Morticiji je izazvao veću pažnju, tako da na Mojblog-portalu ona viš e vredi od Nika Hornbija. To je činjenica. Kada bi navijač i Arsenala poseć ivali Pajacov blog verovatno bi Hornbi bio čitaniji od Morticije?! Verovatno. Post o njoj je propraćen sa č etrnaest komentara. Tu su i dva njena: „Ponadah se da ćešti, kao pisac, uoč iti igru oko naslova.“ Pajaco odgovara: „Svi očekujemo tako puno, a dobijamo tek mrvice, Morticija!“ I odmah se pita: „Otkud ona zna da sam ja pisac? Mislio sam da to niko, osim mene, na blog-servisu ne zna. To nije neš to čime se treba hvaliti.“ U drugom komentaru Morticija konstatuje da pominjanje „Bijelog dugmeta“ Pajacu ne služi na čast. Tež ak je to Srednji vek, davno proš lo vreme. „Nisam fan „Bijelog dugmeta“, ali prethodne več eri sam ih gledao na TV-u. Postojali su, nisam ih ja stvorio. Gledajuć i TV-emisiju neko bi pomislio da su oni bili značajni. Kao da se oko njih sve vrtelo. Ma, gde su bili značajni?! To nema pojma!“

10. (Suptilna pauza) Frazu „to nema pojma“, Pajaco je pokupio iz rodnog grada. Tamo se tako kaže. U Beogradu ona ne postoji, niko je ne izgovara. U Beogradu vole da kaž u: – Kako god! I ovo je neka vrsta pauze: suptilne pauze. 16

Uostalom, kod Pajaca sve i jeste suptilno, pa tako i pauze.

11. (Trešnjica) Izvesno vreme Kraljeve zapise komentariš e bloger8 ka Treš njica . U viš e navrata on je posetio njen blog (bio je uporan), ali niš ta zanimljivo tamo nije uspeo da nađe. Ponekad se ni upornost ne isplati. To je sve o Treš njici i njenom blogu.

12. (Neurodž ez) Novo ime u Blogosferi je Neurodž ez 9. Za Pajaca je novo dok je ostalim blogerima dobro poznato. Za njih je, verovatno, on novo ime u blogosferi, a ne Neurodžez. Koja su njena interesovanja: š ta je zanima? Džordž Orvel i njegova „Životinjska farma“, kao i svinje koje su jednakije od drugih ž ivotinja na farmi. „Životinjska farma“ koja je Orvelu donela svetsku slavu je objavljena 1945. godine, avgusta meseca. Bila je to metaforična prič a o Staljinu i SSSR-u. Orvel je bio, pa prestao da bude, komunista. Šta je kasnije postao, Pajaco ne zna?! Verovatno kapitalista. Postao je fan kapitalizma. Kao, napravio je veliki korak u pravom smeru. Komunizam je najobič nija zabluda, a kapitalizam č vrsta, monolitna građevina. 8 9

www.tresnjica.mojblog.rs www.neurojazz.mojblog.rs 17

Sve se to brzo okonč alo: 21. januara 1950. godine Orvel je preminuo. Bolovao je od tuberkuloze. Imao je manje od pedeset godina. Na spomen-ploči ne piš e Dž ordžOrvel, većErik Artur Bler. Bilo je to njegovo pravo ime.

13. (Pseudonim) Do pseudonima DžordžOrvel nije doš ao iz prve. Malo je lutao. Prvo ime na listi je bilo P. S. Barton. U igri su bila i sledeća imena: Kenet Majls i H. Luis Olvejz. To se deš avalo 1932. godine, u vreme kada je Orvel radio kao uč itelj u privatnoj š koli. Pseudonim mu je bio potreban jer je upravo završ io svoj prvi roman: „Niko i niš ta u Parizu i Londonu“. Razlozi zbog kojih nije ž eleo da koristi pravo ime nisu poznati.

14. (Posthumni bloger) Da je moguć e i posthumno postati bloger, najbolji je primer britanski novinar i knjiž evnik Erik Bler (1903– 1950). Dnevnik koji je on svakodnevno vodio od 1938. do 1942, tačno sedamdeset godina nakon š to je napisan, predstavljen je publici na sledeć oj veb-adresi: www.orwelldiaries.wordpress.com.

15. (Niko i ništa u Parizu, Londonu... Beogradu...) Biti na samom dnu. O tome se radi. O propasti je reč jer kada si na dnu, onda si nač isto propao. Nema foliranja. Ti si dno, talog, a on je obič no crne boje. Posthumni bloger, DžordžOrvel je pisao o sirotinjskim kvartovima Pariza i Londona. Za to ga je, kaž u, inspirisao Dž ek London svojim delom „Ljudi s ponora”. Pajaco je u Beogradu, i poč etak je XXI veka. On malo zna o sirotinjskim kvartovima. Kod njega je sve virtuelno, a za virtuelno je zaš titni znak plava boja. To je, istovremeno, i Kraljeva omiljena boja. Sa Orvelom je slič an po tome š to je i sâm niko i niš ta u Beogradu 2009. godine. Tu su im sudbine slične. U ostalim detaljima, nisu.

16. (Kako se umire na Netu?) „Kako se uopš te umire na Netu?“, u svom komentaru pita Neurodž ez. To je u vezi sa Džordž om Orvelom i njegovim statusom posthumnog blogera. Pajaco odgovara: „Nije mi poznato kako se na Netu umire, a i ne želim da znam. Mene, Neurodž ez, ne zanima virtuelna već stvarna smrt. Ona kada odešpod zemlju i crvi jedu tvoje telo, a ti tako volišsvoje telo. Ti jesi to telo.

Takva smrt mene zanima i o njoj svakodnevno razmiš ljam. O tome bi mogli da poprič amo, a ne o virtuelnoj smrti.“

17. (Podudarnosti) Neko je rekao, napisao: virtuelna podudarnost. Kralj Pajaca ima utisak da se daleko otiš lo. On je bloger, i da razmiš lja š ta jeste a š ta nije “virtuelna poduarnost” komplikovano mu je. „Nisam iz te prič e, i ne ž elim da budem njen deo. Ako može neš to manje komplikovano, kompatibilnije meni i mojim razmiš ljanjima. Prethodnog dana na TV-u sam gledao zanimljiv igrani film. Momak je regrut, č eka ga rat, a on piš e dnevnik i maš ta da jednog dana postane pisac. To su i moje relacije (ako se izuzme rat.) Ako nemate niš ta protiv, ja bih da budem pisac. Mali, beznač ajni pisac i niko da me ne dira, ne zalazi u ć oš eu kojem sedim, piš em i pravim se pametan. Ali zato kupujte moje knjige da bih imao od č ega da živim! I da neki proseč ni ili ispodprosečni filmski rež iser po mom romanu snimi film. Jer onda stižu tantijeme. Sintagma sa poč etka: “virtuelna podudarnost” je zaboravljena. Nije to za mene, kao ni za proseč ne i ispodproseč ne filmske režisere.”

18. (Reč) 10 Dovoljno je da Pajacu neko dobaci jednu reč . Da mu je prosledi, ukuca na tastaturi ispred sebe. Četiri-petš est slova, i to je reč . Srpska reč . Kada se otkuca na tastaturi, i ako ste online, ona krene prema serveru. Server je većMrež a. I rečse pojavi na njegovom monitoru. Deljiva je i vidljiva za sve Internet-korisnike. Rečkoju ć e on obraditi, upotrebiti u svojoj intelektualnoj igri. Povezati je sa drugim reč ima, uč vrstiti njen polož aj. A na poč etku je bila samo – reč ! Ogoljena, usamljena.

19. (Intelektualna igra) Tri reč i koje su Kralju Pajaca prosleđene putem Interneta: kalodont, streptoksazol i ruka. Nijedna mu ne odgovara. Nije ih želeo, nije njih oč ekivao tako da ć e ih ignorisati. Niš ta od intelektualne igre!

Rečje najmanja jedinica jezika koja nosi značenje i ima fonetsku vrednost. Jednu rečmož eč initi jedno ili viš e slova. Kombinovanjem reč i se mogu praviti složenije forme koje takođe imaju znač enje. U jezicima kojima komuniciraju ljudi to su fraze, klauze i reč enice. Rečkoja se sastoji iz dve ili viš e korenskih reč i koje su međusobno povezane naziva se složenica. (Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije) 21

20. (Da li sam u Blogosferi?!) „Da li sam iskorač io iz blogosfere?“, pita se Pajaco. Ne prati druge blogove, ne analizira ih... Zanemario ih je. Jedino i dalje redovno poseć uje blog Neurodž ez. Ne zato š to mu se novopostavljeni postovi sviđaju, i š to ih rado č ita već... Tako... Sve to radi u hodu. Kao da ide u nekom drugom pravcu, i onda za trenutak zastane da se odmori, predahne. Sredi utiske. Na njenom blogu Kralj ostavlja komentare, pokuš ava da bude duhovit jer to se od njega i očekuje.

21. (Ulica brestova) U Ulici brestova11 nema brestova. Tač nije, nema nikakvog drveća! Ima č udnih, neobič nih individua, međutim ne i brestova. U njoj ne borave ljubitelji prirode. Oni stanuju u nekoj drugoj ulici, a ne u „Ulici brestova“. Kao i na drugim blogovima, tekst je krajnje sveden. Skoro da ga i nema. Ali zato ima fotografija. Treba iskoristiti moguć nosti hiperteksta koje Internet nudi. Reč i nestaju... Nisu dovoljno moćne da izraze ono š to ž elimo, i onda ih zamenjujemo fotografijama, video i audio zapisima... Animacijama...

www.ulicabrestova.mojblog.rs

22. (TV sfera) Blogerka sa bloga „Ulica brestova“ pokuš ava da analizira domać e TV-emisije. Nerviraju je pojedine TV-voditeljke. Jedna kreš tavim glasom, druga izveš tač enim osmehom, treća masnom, neopranom kosom. Četvrta tek onako, bez ikakvog vidljivog razloga. „Blogerko iz Ulice brestova: sve diraj samo TV nemoj jer on je moj hleb nasuš ni. Bez njega sam mrtav i beo, neupotrebljiv. Ne postojim, nema me! Ja sam vakuum. Prazan prostor.“

23. (Postoji li veza između domaćih TVvoditeljki i kablovske televizije?) „Da li postoji makar i tanka, nategnuta veza između srpskih TV-voditeljki i kablovske TV?! Pitanje ne postavljam ja sâm sebi većme to pita izvesna/izvesni Tride. Možda bi pravilnije bilo napisati Tri De, ali nije ni važ no! Ne želim da razmiš ljam kako se njegovo/njeno ime pravilno piš e.“ Pajacu nije jasno kog je pola Tride, i voleo bi da tako š to duže ostane. Što se tič e uzrasta, odgovaralo bi mu da se radi o petogodiš njaku, međutim Pajaco ne veruje da je petogodiš njacima pristupač na Blogosfera. „Lepo bi bilo da na blogu razmenjujem komentare sa petogodiš njacima. Mislim da bi mi odgovarale njihove teme, nač in razmiš ljanja... Želim ponovo da imam pet godi-

na! Možda Internet to može da mi omogući? Neki tvrde da je on svemoguć . Vrać am se odraslima, punoletnima, i TV-voditeljkama. Kada je tako, onda o Heleni koja daje razne beskorisne savete na RTS-u 1. Verovatno su njeni roditelji sa njom imali neki plan kada su joj to ime dali?! Mož da je dolaskom na RTS 1 ona i opravdala njihova oč ekivanja? Helenin prilog su premestili da ide pre 7 h dok je donedavno iš ao oko 7:30 h. Prebacili su je u manje gledan termin. U redu je š to su je premestili: potpuno mi odgovara. Ređe ću je gledati. Dok je iš ao njen prilog pevuš io bih: „Hajde sad da igramo, Helena, Helena... Sreć no mi da ž ivimo, Helena, Helena..“ I mislio, bio sam ubeđen, da je to smeš no!“

24. (Deca nisu ukras Blogosfere) Bloger/blogerka Tride12 odgovara da su deca ukras sveta. Ni Kralj to ne negira. Kada bi ona bila i ukras Blogosfere, mnogo bolje bi bilo. Bar za blogere. Ali da ne forsiramo decu predš kolskog uzrasta i ne uvodimo ih u blog-svet pre vremena. Neka už ivaju u svarljivijim stvarima!

www.tri_de.mojblog.rs

25. (Ko je ovde hakovan?!) Blogerka iz Ulice Brestova tvrdi da nije u moguć nosti da poseti Kraljev blog. On joj veruje na reč. Izgleda da su hakeri napali njegov blog. Kako su i zaš to to uradili, on ne zna?! „Glup sam za to, i nisam toliko zao da drugima hakujem sajtove.“ Međutim zlih ljudi ima, postoje, na Netu, i kao da ih je svakim danom sve viš e. Toliko ih je da im je i Pajaco postao zanimljiv. Nalaze za njega vremena. „To je razlog blogerko iz Ulice brestova zaš to ne mož ešda posetišmoj blog! On je – hakovan.“

26. (Ko su hakeri?!13 ) Ko su hakeri? Pajaco bi odgovorio da su oni degenerici, ali da li je zaista tako?! Mož da bi trebalo pronjuš kati po Internetu i otkriti drugu stranu priče? Naravno, ako druga strana prič e o hakerima postoji. „Hakeri su veoma inteligentne osobe koje istražuju ono š to je sakriveno u hardveru i softveru” moguć e je pročitati na Mreži. Očigledno da se ne radi o istomiš ljeniku Kralja Pajaca. Za citiranog anonimusa sa Neta hakeri nisu degenerici već : „veoma inteligentne osobe”. 13

Pojam haker (eng. hacker) u izvornom znač enju opisuje osobu koja se bavi istraž ivanjem mogućnosti rač unara i njihovoj pozitivnoj primeni u svakodnevnom ž ivotu. (izvor: Internet) 25

Najlakš e je reć i da je i Anonimus sa Neta degenerik, kao š to su to i hakeri. Međutim, ostanimo jošneko vreme u njegovim relacijama: Anonimus ima pravo na svoje miš ljenje. Ovo je vreme demokratije i demokratija. Po njemu: „hakeri su č asni, poš teni i civilizovani, i imaju svoju kulturu!” Kako se prič a razvija, Pajaco će ih joši zavoleti. To su bašfini momci... Ambiciozni… Ipak, jošneko vreme o njima će da misli da su najobičniji degenerici. Svoje miš ljenje on ne menja tako lako, i na osnovu jednog internet teksta. I Anonimus ima jošargumenata. Nije to kraj njegovog č lanka o hakerima. Bašse raspisao! On voli hakere. Ulazi u suptilnu igru ko jeste, a ko nije haker. Ako je nekome naneo š tetu koristeći rač unar onda taj i nije haker već najobič niji – razbijač. Problem je š to za takve ne postoji engleska reč. Tačnije, postoji, a ona je – haker. To se zove circulus vitiosus, i tu je kraj rasprave. Anonimuse, zauvek ćešto ostati! Zato š to si izuzetno glup. Bar si u neč emu izuzetan! Dovoljno ti je. Ne traži repete. Neć ešga ni dobiti! Sigurno ne od Kralja Pajaca.

27. (Mir) Mir se vratio u Kraljev blogerski ž ivot. Kako su se pojavili, hakeri su slič no tako i otiš li. Sve vreme su bili nevidljivi. Ko zna da li ć e se vratiti, hoć e li im beogradski bloger ponovo biti zanimljiv?! 26

„Mislim da neć u. Želim da im viš e ne budem zanimljiv.”

28. (Istraž ivači) Pajaca su hakeri podsetili na pesmu američ kog pesnika srpskog porekla Čarlsa Simića „Istraživači”. Atmosfera koju su pleli oko njega i njegovog bloga, podsetila ga je na atmosferu iz Simić eve pesme. Hladnoć a i pustoš … I obavezni skafanderi da se ne bi udisao otrovan vazduh. Hakeri sigurno nisu ubice: ne idu okolo, i ne ubijaju ljude. Oni nisu ubice i njih niko ne ubija. „Nikada nisam čuo da je haker brutalno ubijen?! Mada je buduć nost neizvesna, i o njoj niš ta ne znamo. Samo naslućujemo. Jedno je sigurno: hakeri jošnisu uspostavili relaciju sa smrć u. Izmič u joj.”

29. (Semplovanje) „God is a DJ“, napisala je Neurodž ez u komentaru. „Bio i ostao“, u svom komentaru je uzvratio Pajaco. Ipak, nije samom sebi uspevao da objasni zaš to je Bog DJ?! Da li to govori o znač aju DJ-eva u ovom vremenu ili neš to drugo?! On o DJ-evima razmiš lja kao o osobama koje koriste tuđu energiju da bi obavile svoj posao. Kanališ u razne 27

energije dok je muzika veoma važna u ovom vremenu. Mož da i najvaž nija? „Neurodž ez i ja smo poš li od pojma „semplova14 nje“ , omiljene DJ tehnike u kreiranju sopstvene muzike. Da li je moguće na isti nač in, istom tehnikom, pisati knjiž evno delo ili njegove delove? Kaž u da jeste, i da je prvi „knjiž evni didžej“ bio T. S. Eliot.“ Niš ta ne koš ta da i Kralj pokuš a da bude knjiž evni didž ej.

30. (Tamara Anri) Novo blogersko ime koje komentariš e Kraljeve zapise jeste Tamara Anri. Njen blog je sav u znaku tridesetdvogodiš njeg fudbalera Barselone Anrija15 š to govori da je Tamara njegov fan. Toliki da je prezime francuskog reprezentativca priključila svom imenu.

Definicija sempla se obično svodi na veoma kratke talasne intervale (jedna do dve sekunde, ili ako se radi o zvučnom efektu ili ambijentu, na primer zvuku morskih talasa ili ptica, možda i duže) sa relativno malom količ inom podataka. (sa Interneta) 15

Tijeri Danijel Anri (fr. Thierry Daniel Henry; rođen: 17. avgusta 1977. u Lez Uli, Pariz, Francuska) je francuski fudbaler. Igra na poziciji napadač a za FK Barselona i za fudbalsku reprezentaciju Francuske. Anri je debitovao za Francusku 11. oktobra 1997. protiv Juž ne Afrike. Juna 2007, nakon osam godina u dresu Arsenala, preš ao u Barselonu. (Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije) 28

Šta se sa njom deš ava ovih decembarskih dana? Ona traži novi stan, jednosoban od, približ no, č etrdeset i četiri kvadratna metra. Koliko to koš ta? Dvesta evra. I blogeri imaju stambenih problema.

31. (Gde je Ulica Brestova?) Gde je Ulica Brestova? U podnož ju Kopaonika. Tamo provodi decembarske dane i noć i. Na put je poš la sa bratom i njegovom devojkom koju Ulica zove – Oliva. Bratovljeva devojka je podseća na Popajevu Olivu. Dugo se znaju. Jošod sedmog razreda osnovne š kole. Ulica se bašraspisala. Treba pokupiti sve te podatke, obraditi... Pa, jošnajavljuje nastavak svog teksta. Zač uđena je š to Pajaco uporno nastavlja da bude prisutan u Blogosferi. Kao da se pita: š ta on u njoj traž i? To ć e morati sama da otkrije. On joj u tome neć e pomoći.

32. (Anonimni komentari) Perceptor 16 je otvorio blog da bi mogao da ostavlja komentare na drugim blogovima.

www.perceptor.mojblog.rs 29

„Mislio sam da ću ovde samo skitati i komentarisati, i da nikada neć u otvoriti blog“, piš e on. Međutim, neki njemu zanimljivi blogovi su zabranjeni za anonimne komentare, a Perceptor nije mogao bez svojih komentara i otvorio je – blog. To je cela prič a. Zaključ uje: „Umoran sam i neophodan mi je mir. Zato ću poš tovati Vaš .“ Ne ostavljajte komentare na Perceptorovom blogu. Oni mu nisu potrebni. Suviš ni su. Ugrožavaju njegov mir.

33. (Anagama) Anagama je bloger iz rodnog grada Kralja Pajaca, i on bi ga nazvao tradicionalistom buduć i da je Anagama veran tradicionalnim vrednostima. To je njegova životna filozofija. Pajaco je, opet, Anagamina suprotnost. On nič emu nije veran. I kada jeste, to brižljivo krije od drugih. „Novo, novo mi dajte! To mi je potrebno.“ Možda ga takav stav vodi u propast, međutim on protiv sebe ne može! To je on, Kralj Pajaca! Kao Hrista ga razapnite, ali on neć e da se menja.

34. (Boris Starešina) Bloger kog je Pajaco lič no upoznao, i č iji je blog u stanju mirovanja je Boris Stareš ina 17. Njemu nije potreban nick-name: njegovo prezime je dovoljno neobično. Drugih Stareš ina na Netu nema. Boris je jedini. Nova avantura Kralja Pajaca njemu ne deluje dovoljno kvalitetno, i misli da je ispod Kraljevih mogućnosti. Pajaco ceni Borisovo miš ljenje, međutim on nije isti onaj č ovek koji je sa Borisom sedeo u jednoj beogradskoj kafani... Dobro zna da nije. „Promenio sam se, evoluirao. Sazreo.“ Tako da je, Borise, Pajaco to š to jeste, a ne š to je bio. I tek ga oč ekuju promene. Otvorenih, razrogač enih očiju on ulazi u to š to je pred njim. Ipak je ravnoduš an. Najravnoduš niji od svih blogera č ije blogove poseć uje, o kojima piš e... U tome mu jedino Perceptor konkuriš e. I on je savrš eno ravnoduš an.

35. (Kož ne rukavice) „Virtuelna mrež a koju sam zabacio u Internet-more je prazna. Nijedan novi bloger se danima nije uhvatio. Tu su Neurodž ez, Ulica Brestova i Boris Stareš ina, međutim nema novih. Ne kaž em da se i kod pomenutih blogera i blogerki ne može naći neš to zanimljivo u novim zapisima.

www. sanatorijum.mojblog.rs

Na primer, kod Neurodž ez: nedavno je umro prijatelj njenog oca. Bio je slikar, č lan ULUS-a. Smrt je spustila š aku na rame beogradskog slikara: – Vreme je, idemo! – rekla je. Znam da Smrt nosi kož ne rukavice od najfinije kož e. Kako su samo glatke takve rukavice!“

36. (Beograd: stvarno veliki grad) Po svemu sudeć i, Neurodžez korač a beogradskim ulicama. Ispod đonova njenih cipela je beogradski, a ne, na primer, pariski asfalt. I Pajaco korač a istim, manje ili viš e istroš enim, asfaltom. Ipak ne sreće Neurodžez. Beograd je veliki, dvomilionski grad, i tu nema dileme. Verovatno i već ina pomenutih blogera u njemu živi. Ipak, malo je pominjanja Beograda u njihovim zapisima. Kao da im on ne znači previš e. Kralj oseć a izvesnu privrženost prema gradovima. Spreman je da o njima misli kao da su živa bić a i sa tim u skladu da se ophodi. Gradovi diš u, proizvode zvukove... Kreć u se. Sporo. Brzinom kojom se pomeraju tektonske ploč e na kojima se nalaze. Idu na sever, zapad, jug, istok... Gradovi: kutije sa toliko pregrada u koje se smeš tamo sreć ni š to imamo svoju pregradu, fioku.

37. (Kalenić) „Ako ne u zapisu, Neurodž ez Beograd pominje u komentaru. O Kalenićevoj pijaci se radi. Pominje je u vezi sa mogućnoš ću da sa nekim, meni nepoznatim, blogerom u kafani ili kafiću u blizini pijace popije pić e. Kafu ili č aj? Neš to toplo u ovim zimskim danima. Komentar je na mom blogu ostavljen, i zato ga navodim. Inače bih ga ignorisao. Anonimni bloger niš ta nije odgovorio. Očigledno nije zainteresovan za takvu moguć nost: ne izlazi na pić e sa nepoznatim osobama. (Mada opet: otkud ja mogu da znam da li se Neurodž ez i anonimni bloger poznaju?!) U svakom sluč aju, Neurodž ez mi je bliž a od bezimenog blogera, i trebalo bi da sam na njenoj strani. Ili u sve to ne treba da se meš am? Najpametnije je da se ne meš am. Problemi nenadano dolaze, i pogađaju pravo u glavu.“

38. (Udarac u glavu) „Šta to i zaš to pogađa u glavu?“, pita Neurodž ez. Ni na jedno od dva postavljena pitanja Pajaco ne zna odgovor. Čak ne zna ni da li pogađa u glavu ili neki drugi deo tela. Ipak, kada zažmuri, zatvori oč i, on vidi udarac. Kao ono: š ut cipelom u cevanicu. Kratak, munjevit udarac.

Neko te udari u prolazu i produž i svojim putem, a tebe boli. Bašte boli. Kao pas, ližešsvoje rane... I osećašse kao pas...

39. (Godine prolaze...) Ulica B. je sa svoga bloga uklonila zapise o Kopaoniku. Kao da je to bilo isuviš e intimno, i ona ne želi svoja razmiš ljanja da deli sa ostalim blogerima. Tako da je opet na vrhu njenog bloga „Novogodiš nji post“: zauvek zbogom 2009. godini...

40. (Đeram) „Slič no kao š to Neurodžez pominje Kalenić , Boris pominje beogradsku pijacu Đeram. Kafana u kojoj smo nas dvojica pre par godina sedeli u blizini je Đeram-pijace. I znam da nismo pili kafu, a ni č aj. Boris je pio pivo, ja koka-kolu. I nije bila zima, decembar, većleto. Jul ili avgust. Razgovora se ne sećam. Možda tek nekih nevažnih detalja. Pomenuo je Pirot, oca, majku...“

41. (Apsolutni bloger) Poslednji je dan kalendarske godine, i nije vreme za blogerske aktivnosti. Ne izgleda dovoljno uzbudljivo. To je tek onako... Za običnije dane... Ali Kralj Pajaca je apsolutni bloger. Bez Ograničenja! No speed limit. „Neurodž ez je pomenula da sam mator onoliko koliko se tako osećam. Ne mož ešbiti več ito mlad, kao š to ne mož ešbiti ni več ito star... Ona je mislila na moj duh. Da li je dovoljno mlad, britak. Šta da odgovorim?! Jošuvek gledam tinejdžfilmove, i na njih se lož im. Toliko o mom duhu.“

42. (Praznici nam stižu...) „Praznici nam stižu ili su većstigli?! Izgleda da jesu. Smem da se opkladim da su stigli. Parkirani su preko puta. Praznici: novogodiš nji, Bož ićni.... Ja sam sa druge strane, nepraznič ne. A praznici donose neradne dane, i Blogosfera je zamrla. Nema novih zapisa, komentara... Kada praznici prođu svega toga će ponovo biti u ogromnim količinama.“

43. (Iluzionisti) „Kada sam bila mala, često sam se pitala ko vozi vozove, autobuse, avione i kamione za novogodiš nju noć“, 18 kaž e Bloom . Deca postavljaju razna pitanja, a odrasli viš e ne. Postaju ravnoduš ni. Ili im se čini da na sva pitanja znaju odgovore? Pajaco ne mož e da se seti koja je pitanja on sebi postavljao kada je bio mali dok je sada gotovo sa pitanjima! Završ eno je sa njima. Ona su ad acta. Dakle, jedino mu ostaje da sluš a odgovore. Tuđe odgovore. Onih koji za sve probleme imaju reš enja. Takvih je svakim novim danom sve viš e, a pravi naziv za njih je – iluzionisti.

44. (Reci mi nešto o porno filmovima) Tride je pož eleo da Pajaco ostane veran svom mladalač kom duhu, i nastavi da gleda tinejdžfilmove. „Za razliku od mene, on je zaglavljen u pornić ima. Pornić i i Nova godina neš to ne idu! Obič nim danima mož e, ali porno filmovi kao da se ne uklapaju u ikonografiju Nove godine. Sneg, hladno, u uglu sobe okićena jelka, napolju prš te petarde, a na TV-u gola, oznojena tela... 18

www.calculus_effloresco.mojblog.rs

Kao da im niko nije rekao da je januar i da se bolje obuku. I da ih, možda, Deda Mraz odnekud posmatra, i neć e im dati poklone za ovu godinu jer nisu – dobri. Nevaljali su. Tako da ć e i Tride, najverovatnije, ostati bez novogodiš njeg poklona od Deda Mraza.“

45. (Hoće li Deda Mraz pogledati Tridea?!) Bloger Tride obećava da će biti dobar do 13. januara i da neć e gledati porno filmove, a sve zarad novogodiš njih poklona! Svestan je da je zabrazdio i da dalje tako ne može. Navukao se na porno filmove kao narkoman na drogu. „Ne može to tako, Tride! Sve ima svoje granice, limite... Pa, tako i tvoje loš e navike u vezi sa proskribovanim i zabranjenim filmovima za š iru publiku. Jošsamo več eras...“

46. (Sabrana dela Rona Džeremija) Ako Tride bude dobar narednih deset dana i odustane od „svog rukotruda“ možda od Deda Mraza dobije sabrana dela Rona Dž eremija na poklon? To mu želi Neurodž ez.

„Ko je Ron Dž eremi?!“, pita se Pajaco. „Nikad č uo!“ PretraživačGoogle na sva pitanja daje odgovore! Džeremi je porno zvezda koja je uspela da dogura do vrha, a to znač i do Holivuda! On je glumio u preko 1.600 porno filmova, rež irao ih je oko dvesta pedeset, „odradio“ je 4.000 žena, a za sebe skromno kaž e da je „samo jošjedan glumac koji pokuš ava da nađe mesto pod holivudskim suncem“. Zaista, skroman momak. To š to je rođen u jevrejskoj porodici, nekako se i podrazumeva. Pravo ime mu je Ron Hajat. I pored slavnog prezimena, njegovi su bili siromaš ni. Nisu drž ali lanac hotela – Hajat. Sreć om, Dž eremi je imao preduzimljivu devojku. Ona je njegove fotografije poslala u č asopis „Playgirl“. Izgleda da je Ron bio ono š to su devojke tražile, pa su to i dobile! A ni on nije ostao kratkih rukava. O njegovom slavnom i uspeš nom ž ivotu snimljen je i dokumentarni film „Porn Star: the Legend of Ron Jeremy“. Prvi film je snimio 1978. godine. Ipak, priznaje da su prave zvezde u pornićima žene, a ne muš karci. Zato one viš e i zarađuju: od sto do petsto hiljada dolara, a hjihove kolege iz kreveta tek 30-40 hiljada dolara.

47. (Memoari Rona Dž eremija) Umesto sabranih dela, Tride od Deda Mraza na poklon možda može da dobije memoare Rona Dž eremija? 38

Ron se potrudio da ih objavi (a pre toga i da ih napiš e). Ili je naruč io da ih neko napiš e umesto njega, a on se samo potpisao. Tako to rade velike zvezde. Tip je verovatno tek polupismen. Jedva zna da se potpiš e, a kamoli napiš e autobiografiju na petsto strana! U memoarima Dž eremi, na primer, otkriva koliko je visok: metar i š ezdeset i sedam centimetara. I da ima stomač ići brkove. Uostalom, on izgleda kao svaki proseč an Jevrejin. To je hteo da kaž e.

48. (Mišo Kovač) Ron Džeremi Tamaru Anri podseć a na hrvatskog pevača Miš u Kovača. „Bašsam htela da pitam ko je debeljko na fotografiji, ali sve mi lepo objasniste...“ „Ni ti, Tamara, izgleda ne gledašporno filmove, inače bi znala za Rona Džeremija. Ne bih da te kritikujem. To nikako. Lepo je š to ne gledašporno filmove. Uostalom imašti svojih stambenih problema. A i pratišfudbal, i to evropski, a ne porno industriju. Ipak, u današ njim novinama nema niš ta o Miš i Kovač u, ali ima o Ronu Dž eremiju. Srpski glumac koji dve i po godine ž ivi u Los Anđelesu je imao č ast da upozna Rona. Za rođendan je napravio malu žurku na kojoj se pojavio i njegov favorit – Ron Džeremi.

Tvoji i moji favoriti, Tamara, su oč igledno neke druge face.“

49. (Broj na dresu) Tamara Anri oč ekuje da sledeć i Kraljev zapis bude o fudbalu. „Eh, o fudbalu! Odavno sam ja digao ruke od fudbala, Tamara. Ipak, razmiš ljam: kako da uglavim fudbal u Blogosferu?! Ne predajem se ja tako lako. Kapiten francuske fudbalske reprezentacije Tijeri Anri nosi dres sa brojem dvanaest. Ne znam koja je simbolika tog broja u njegovom slučaju?! Možda ti, Tamara, kao njegov fan znašodgovor? Mladi engleski reprezentativac Teo Volkot nosi dres sa brojem 14 koji je nekada nosio Tijeri Anri i kome je Volkot „preoteo“ rekord. Englez je četrdeset metara pretrčao za 4.72 sekunde i tako za 0,10 sekundi sruš io Anrijev rekord. Dakle, dok je igrao u Engleskoj Anri je nosio broj č etrnaest, a ne dvanaest! I tako u nedogled... Što se Anrija tič e, njegova karijera je pri kraju i nema viš e promene broja na dresu...“

50. (Joani Sančes) Joani Sančes je kubanska blogerka. Njen blog se zove „Generacija ipsilon”. 40

Biti bloger na Kubi nije nimalo jednostavno. To je neka vrsta zone sumraka. Veoma je mrač no u kubanskoj blogosferi. Nije jošsvanulo. Blogovati na Kubi je opasno po ž ivot! Obič no blogovanje, pisanje o svemu i svač emu iz nekih razloga je nepož eljno u Joaninoj domovini. Pajaco jedva da u to veruje. Ipak, veruje. Nije on baš toliko glup i neobaveš ten. A opet u svemu tome svaka Joanina rečse pažljivo proč ita dok o Kraljevim beleš kama niko ne vodi računa. Blesavi Kralj opet napisao neke gluposti! Ko ć e to da čita?! Tako da neko (čitaj: vlast) na Kubi opako greš i zabranjujuć i blogerima da piš u i imaju pristup Internetu. Ne vide š ta se iza brda valja...

51. (Biti kubanski bloger) Kada bi Pajaco bio kubanski bloger ne bi mu bilo lako. U sajberkafeima sat internet veze koš ta č etiri evra. I sami znate kako sat vremena brzo prođe kada ste na Netu. Prosto protrč i! Zato kubanski blogeri svoje tekstove š alju elektronskom poš tom prijateljima u inostanstvo. Oč emu piš u kubanski blogeri? O gužvama u gradskom prevozu, o nevoljama sa nabavkom na tač kice... Dakle, o svakodnevnom, prozaič nom ž ivotu. Zvanič na vlast u Havani u svemu tome vidi veliku opasnost.

Svet klizi u propast... Po difoltu, Pajaco bi trebalo da bude na strani blogera. Čak i kada piš u o takvim glupostima kao š to je svakodnevni život. Ipak, neš to je saznao o kubanskim blogerima. O onima iz SAD, na primer, bašniš ta! Ili o engleskim, francuskim... nemač kim blogerima... Oni nikome nisu važ ni. Bloguju u tiš ini...

52. (Fotografija) „Evo me za računarom! Mada se na fotografiji vide samo ruke, znam da sam to ja, Kralj Pajaca! Beogradski bloger. Šta me okruž uje? Šolja č aja, tacna sa keksom, dva pakovanja papirnih maramica, plastič na kesica u kojoj su „kafetin“ i „naproksen“, stoni kalendar... Centralni deo stola zauzima tastatura. Sa moje leve strane je nenameš ten krevet. U levoj ruci drž im komad keksa dok je desna iznad numerič kog dela tastature. U desnom uglu fotografije je monitor. Puno je detalja, ali objektiv foto-aparata je neumoljiv. Sve ih pamti, beleži... Razotkriva... Podloga za miš a: i ona je delimič no vidljiva. Plava je. Na njoj piš e „Verbatim“. Mada je fotografija nastala pre nekoliko dana, raspored predmeta na stolu je ostao skoro nepromenjen. Tu su tri š oljice, tacne sa keksom...“

53. (Upotreba kafetina) Osoba A: Da li se mož e postati zavisnik od „kafetina“? Osoba B: Može i od š argarepe. Osoba C: Ne može, ali se mož e razviti tolerancija na „kafetin“, pa je za kupiranje bola potrebna sve već a i veća količina dok najzad u potpunosti ne prestane da deluje na bol. „Šta je to kupiranje bola“, pita se Kralj Pajaca. Smanjenje bola, verovatno. Na engleskom se to kaž e: arrest pain. Osoba A: Koliko kafetina dnevno može da se popije, a da se ne ugrozi zdravlje? Osoba C: Ne viš e od tri, i ne duž e od nedelju dana. Zaš to piješkafetine, i kakva su ovo pitanja?! Mnogo se nerviram kada ovako glupava pitanja postavljate! Ili postavi pitanje kako treba ili ć u da zatvorim ovako blesave teme! Osoba C je malo nervozna. Valjda zato š to nju ne muč e glavobolje. Njoj bi, izgleda, pomogao „bensedin“. Da se ne nervira. Osoba A: Poznajem osobu koja pije i do tablu kafetina dnevno. Kako mi je to bliska osoba, veoma sam zabrinut za njeno zdravlje. Inač e mi se č ini da joj je puls ubrzan (138), a pritisak dosta nizak: 110 sa 70. Osoba C: Neka se ne čudi ako joj jednoga dana pukne č ir, i završ i na operacionom stolu! Osoba A: Kaž e da joj „kafetini“ smanjuju napetost! Ta osoba je jako napeta, Osobo C. 43

Osoba C: Smanjuju joj napetost kaž eš ?! Kakva notorna glupost! Ovde je tema na forumu zatvorena, i to je kraj diskusije između osobe A i osobe C. Kafetin proizvodi „Alkaloid“ iz Skopja, i to od 1957. godine. U Makedoniji se svrstava među prvih pet brendova, i prodaje u svim republikama bivš e Jugoslavije. To je sve o dobro poznatom i rado koriš ć enom „kafetinu“.

54. (Satan Panonski) Pajaco o „kafetinu“, a Neurodž ez o Satanu Panonskom. O tome kako je Satan Panonski konzumirao čaj od maka, a u njemu ima alkaloida. A opet makedonska firma koja proizvodi „kafetin“ se zove „Alkaloid“. Iš ta još ?! Bloger Vuk 19 pita: „ko je Satan Panonski?!“ Vuk je mlad momak, rođen je 1991. godine, i nije č uo za Satana Panonskog. „Vuč e, Satan Panonski je bio svestrani umetnik iz ex-YU vremena koji je pisao poeziju i prozu, crtao, komponovao, pevao i svirao. Sve to bi bilo u redu da u jednom trenutku Satan Panonski nije postao ubica. To su većdruge koordinate... Ako si ubica, č eka te zatvor ili duš evna bolnice. Ludara.

www.vuk91.mojblog.rs

Satana Panonskog š alju u ludaru Popovaču kod Zagreba. On i tamo nastavlja da piš e, crta... Peva... Svira... Možda mu to dođe kao terapija?! Vreme prolazi... U ludari č ak i sporije nego van nje. Iz bolnice tj. ludare izlazi 1990. godine. Ubrzo objavljuje zbirku pesama „Mentalni ranjenik“. Sledeće godine počinje srpsko-hrvatski građanski rat, a Satan Panonski oblači uniformu Zbora narodne garde Hrvatske. U ratu je izgubio ž ivot. Poginuo je. Pod nerazjaš njenim okolnostima. Pravo ime mu je bilo Ivica Čuljak, i kao da je neprestano bio na ivici: između ž ivota i smrti. Da je ž iv, verovatno bi i on bio bloger. Umro je prerano da bi to postao. Jedino ako slič no Džorž u Orvelu ne postane posthumni bloger.“

55. (Sizif je odustao od Madone) Na Sizifovom blogu nema viš e Madoninih oč iju, nosa, kose... Usana, osmeha... Američka pop-ikona je nestala! Umesto nje, tu su zeleno liš ć e, drveć e, vodopad... Vodene kapljice... Od ljubitelja Madone Sizif je evoluirao u ljubitelja prirode. Pajaco misli da bi i on između prirode i Madone, odabrao prirodu. Madonu sigurno ne bi. Niti mu se sviđa kao ž ena, niti je fan njenih pesama.

Ipak, Sizifov blog je delovao uzbudljivije dok je tu bila sredoveč na Amerikanka. Sada je nekako penzionerski... mrtvosan... Jošda Sizif poč ne da piš e haiku, i ugođaj bi bio kompletan.

56. (Kablovska televizija) U novoiznajmljenom stanu Tamara Anri nema kablovsku televiziju, pa je prinuđena da gleda RTS 1 i 2, i to sve sa snegom. Kvalitet slike je oč ajno loš . Šta je po tom pitanju preduzela? Vlasniku stana je poslala SMS-poruku. On se nije neš to potresao. Odgovorio je: „Vidi, Tamara: poš to je stan na petom spratu, nemoj sluč ajno da ti padne na pamet da skoč iškroz prozor. A kablovsku ć ešdobiti ovih dana. Obeć avam. Pozdrav.“ Tamara, verovatno, nije toliko depresivna u vezi sa kablovskom TV da bi skoč ila kroz prozor. Vlasnik stana je malo preterao. Bio je zloban. Uglavnom, problem sa kablovskom je reš en na obostrano zedovoljstvo: i Tamarino i gazdino. Šta je sledeće? Telefon. Tamara tvrdi da je postojeć i predratni (ja bih rekao: prepotopski), tako da je kupila bež ič ni „panasonik“ boje srebra. Zaključ uje: „Jedva čekam da dođem kuć i i da ga aktiviram...“ 46

57. (Kazna) Posle nabavke bež ičnog telefona Tamarin sledeći potez je kupovina montaž no-demontažne ž ice za suš enje veš a. „Zato š to pre moram da odem do Futoš ke pijace gde takve stvari prodaju.“ Pominjanje Futoš ke pijace ukazuje na Novi Sad. Posle beogradskih (Kalenić , Đeram) dolazimo i do novosadskih pijaca. „Na Internetu nalazim sledeć e: „Oformljena poč etkom XX veka, Futoš ka pijaca je jedna od najposeć enijih i najbolje snabdevenih novosadskih pijaca, kako poljoprivrednim proizvodima tako i raznovrsnom meš ovitim robom.“ U meš ovitu robu spada i Tamarina montažno-demontaž na žica za suš enje veš a. Slič nu skalameriju za suš enje rublja i ja posedujem. Naravno da je nisam kupio na Futoš koj pijaci već , verovatno, na novobeogradskom Buvljaku. Nisam je ja ni kupio većmoji ukuć ani. Oni koji peru i suš e veš , i rade slične stvari. A slične stvari su: peglanje veš a, odlaganje opeglanog rublja u plakar... Ja sam bloger, i tako neš to ne radim. Zamislite Kralja Pajaca kako obilazi beogradske buvljake i kupuje montažno-demontažne ž ice?! Istog trenutka biste prestali da č itate njegove blog-zapise, i tako ga surovo kaznili.“

58. (Peti sprat) Slič no kao g-đica Anri, i Tride stanuje na petom spratu. I njemu je neophodna montažno-demontaž na suš ilica. Međutim budući da živi u trideset kvadratnih metara, za nju nema mesta. Tesno je. Blogerka Manifani ga savetuje da super-lepkom suš ilicu zalepi za plafon. Neophodan uslov za to jeste da je Tride niž i od metar i osamdeset centimetara. Tako da je sve lako kad si mlad i niži od sto osamdeset centimetara.

59. (Lavor) Epizoda sa montaž no-demontaž nom suš ilicom je okonč ana. Kupovina je obavljena. Na Futoš koj pijaci, naravno. Tamara ne poseduje lavor tako da je suš ilicu uglavila u hodnič ićpored ulaznih vrata. U stvari, nije da nema lavor većima neki krajnje bednog izgleda koji je zatekla u stanu. Mož da je i probuš en, pa puš ta vodu?! Dakle, sledi kupovina novog lavora! (Na Futoš koj pijaci, ponovo.) Da li je vešmaš ina u redu?! Ne sasvim... Nemoguć e je pratiti š ta se deš ava u utrobi maš ine jer ne postoji stakleni, okrugao prozorč ić! Posledica je da Ta-

mara zaustavi vešmaš inu pre završ etka programa tako da je rublje polusuvo. Kada g-đica Anri nabavi lavor sve ć e mnogo bolje da funkcioniš e. Bić e skoro idealno.

60. (Noge) Druge blogere (Neurodžez, Tom Sojer, Ulica Brestova...) Tamarin lavor asocira na more, Crnu Goru, leto... Mediteran... Film „Tri palme za dve bitange i ribicu“... Onaj ko nema para, umesto u moru, prinuđen je da noge brč ka u lavoru. Ko zna š ta je sve dož iveo ofucani Tamarin lavor, ko je u njemu sve prao noge?! I kao š to je Boš ko Palkovljević video Josipa Broza Tita tako je Tamarin lavor video njene noge. Da li je to bio uzbudljiv trenutak ili ne, samo lavor zna!

61. (Pa, posle budi srpski bloger) „Većsam pisao o kubanskim blogerima i o tome kako im postojeća vlast postavlja raznorazne prepreke ne bi li oni odustali od blogovanja.“ Neš to slič no je i Pajaco doživeo. Ne tako ekstremno, ali uporedivo: blogerka Tamara Anri mu je zabranila da je ubuduć e pominje u svojim zapisima.

„Nemoj viš e o meni da piš eš . Dosta!“ Kratko i jasno. Zar to nije neki (makar i primitivni) vid cenzure?! Jeste! Naravno da jeste.

62. (Javan si, i ko te jebe!) „Ako se dotič na blogerka javno bavi blogovanjem onda ona nema ovlaš ć enja da ti zabrani da je pominješ , kao š to bilo koja javna lič nost nema prava da traž i da se njeno ime ne pominje u novinama. Kada odluč išneš to javno da radiš , onda si javan, i ko te jebe!“ To kaže bloger Kajzer Soze20 , i Pajaco se sa njim slaž e jer mu tako odgovara.

63. (Emo Serpika) Emo Serpika (horoskopski znak: š korpija) ima viš e blogova tako da se malo rasplinula u svom pisanju. Ona piš e o svemu i svačemu: o hrani, kuvanju... Pa, onda, piš e poeziju, prozu... Eseje... Naziv jednog od njenih blogova je „Prič am ti prič u“. Prič ati Kralju priče nije nimalo jednostavno: morašda budešveoma uverljiv pripovedač. I on je poznavalac prič a: toliko ih je napisao i pročitao da samog sebe mož e da nazove ekspertom za prič e. 20

www.pisanjeuzvetar.blogspot.com

Dakle, Emo Serpika piš e o svemu, i to sa ogromnim entuzijazmom! Kao parni valjak sve pred sobom melje! Neka piš e, Pajaco nema niš ta protiv. Lepo od nje š to uspeva da prati razne oblasti ljudskog delovanja. U rubrici „Osnovni podaci o meni“, ona kaž e: „Razlozi koji me nagone da piš em su mnogobrojni. Najvažniji i najsuptilniji: skloniti barem neš to izvan domaš aja zaborava.“ „Nije me neš to impresionirala svojim najvaž nijim razlogom zaš to piš e: mislim da potcenjuje snagu zaborava. Mnogo je moćan zaborav, Emo. Moć niji i od beogradske koš ave... Sve pred sobom č isti! Navodi svoje omiljene filmove: "Lovac na jelene", „21 gram“, „Pasji život“, „Poslednji tango u Parizu“, „Kabare“, „Ljubavni sluč aj služ benice PTT-a „... Gde je na tom spisku „Kad budem mrtav i beo“ Živojina Pavlović a?! Taj je najbolji! Bar od domać ih.“ U njenom profilu se mož e videti koliko godina ima, u kom gradu živi, č ije blogove prati... Na tom spisku je i Kraljev blog. U blog-svet je uš la januara 2009. godine. Kada će iz njega da izađe, jošse ne zna?! Blogovanje ponekad podseća na rovovsku bitku. Čaure se na kraju broje.

64. (Kada budem mrtav i potpuno beo, šta onda?!) Pajaco je konstatovao da Serpikinom spisku filmova nedostaje „Kad budem mrtav i beo“! 51

Glavni junak u filmu je Dž imi Barka. Kada je bio mali, u glavu ga je pogodio š rapnel, i zato je on tako... malo udaren. Ali žene ga prosto obož avaju! I ne primeć uju da je on malo udaren. Nerealan. A Janko (pravo ime Dž imija Barke) sve ih obara na leđa: od Dare Čalenić , preko Ruž ice Sokić , pa do Nede Spasojević . Između Ruž ice i Nede je Zorica Šumadinac. Melanholič na Zorica Šumadinac. Te melanholič ne su najbolje u seksu. Mada ga retko upraž njavaju...

65. (Tonči) „Glumica iz domać eg crnotalasnog filma "Kad budem mrtav i beo" Zorica Šumadinac (u filmu se zove Bojana i zubotehničarka je u nekoj srpskoj varoš ici) bila je š kolska drugarica mog kolege sa posla. U istoj klupi su sedeli, i slič no su im tekli š kolski dani... O „Četrnaestoj beogradskoj gimnaziji“ se radi. To je bilo pre nego š to je Zorica postala glumica. Mada je, verovatno, tada nastupala kao recitatorka na š kolskim priredbama. Jedan od koleginih nadimaka je bio Tonč i. Imao je on svoju Hrvaticu koja ga je tako zvala. Mi, kolege sa posla, nismo bili tako maš toviti i oslovljavali smo ga pravim imenom. On za nas nije bio Tonč i. Beograđani nemaju takve nadimke. Zaš to ga pominjem? Samo zbog Zorice Šumadinac? Ne! Neko ga je nedavno video u bolnici, i jedva ga je prepoznao. 52

Tonč i je sedeo ispred ordinacije. Bio je miran, tih...“

66. (Šumadinac) Kada se Pajaco doselio u Beograd Zorica Šumadinac je bila prisutna na TV-u, u pozoriš tu, dnevnim i nedeljnim novinama... Povremeno bi snimila film. Bila je mlada i talentovana. Ono š to je Kralju u vezi sa njom bilo zanimljivo je njeno prezime: Šumadinac. I on je ž eleo da se tako preziva. – Recite mi Vaš e prezime. – Šumadinac. Međutim do takvih prezimena se ne dolazi lako. Onih koji se tako prezivaju je malo. Zato nije ni č udo š to to prezime nije zapalo Kralju Pajaca. Njegovi preci su morali da budu neko i neš to u Srbiji da bi se on prezivao Šumadinac, a bili su tek obič ni seljaci. I neko im je nekada prilepio prezime koje se završ ava na „ić“. I oni su ga nosili, sa njim su srasli. Nisu ni znali da Srbi mogu i drugač ije da se prezivaju. Šumadinac, na primer.

67. (Ženino prezime) Kajzer Soze ima drugač iji pogled:

„Kralju, gledaj na to sa vedrije strane. Mogao si da budešHercegovac, pa da se prezivašGuzina, Drljač a, Brkljač a i slič no.“ Blogerka Amarilis tvrdi da je stvar sa prezimenom lako reš iva: „Ož enišse i uzmešženino prezime.“ „Da, Amarilis, ali ako se i moja buduća supruga preziva na „ić “, niš ta ne dobijam! Ostajem na istom. Uzalud vam trud svirač i!“

68. (Srpska prezimena) Polazeć i od filma „Kad budem mrtav i beo“, pa preko Zorice Šumadinac i njenog druga iz klupe, stigli smo do srpskih prezimena. Šta o njima i njihovom nastanku kaže Vikipedija, slobodna enciklopedija?! „Već ina srpskih prezimena je prepoznatljiva po sufiksu „ić “. „Ić “ sufiks je slovenski deminutiv č ija je osnovna uloga u stvaranju patronima i matronima. Procenjuje se da se dve treć ine srpskih prezimena završ ava na „ić “ ili „vić “. Razlike u prezimenima između Srba iz Srbije i Srba iz drugih krajeva su uglavnom u tome š to je jedna formirala srpska vlast (u skladu sa narodnom tradicijom) dok su druga formirale strane vlasti.“ Kao š to je Pajaco konstatovao (Vikipedija to i potvrđuje) ako si Srbin i srpskoga roda skoro da je neminovno da se prezivašna „ić “.

Pokojna beogradska glumica Zorica Šumadinac je izuzetak koji potvrđuje pravilo.

69. ("Ne-ić" prezimena) Blogerku Amarilis zanima sledeća situacija: „Ako si Srpkinja i srpskoga roda, š ta onda?! Da li da zadržišprezime na „ić “ ako hoćešda se udašza nekog sa „ne-ić “ prezimenom?!" Nezgodno pitanje. Šta Pajaco da odgovori? „Amarilis, ja bih jedva čekao da se oslobodim svog prezimena na „ić “, a ti želišda ga zadržiš . Ono ti neš to znač i. I meni moje prezime neš to znači. Ako sam i želeo da ga promenim u tinejdžerskim godinama, odavno sam shvatio da bi to bio samo nepromiš ljeni gest. Kada bi Amarilis navela konkretna prezimena preporuč io bih joj ono koje mi se viš e sviđa, i koje se bolje uklapa sa njenim imenom. Slič no kao u š ahovskoj partiji: Amarilis, ti si na potezu! Povuci ga!“

70. (Kutlača) Amarilis otkriva koje je to „ne-ić “ prezime: ni manje ni viš e većKutlač a! Jedno kulinarsko prezime. A ona bi trebalo da bira između prezimena Jovanovići Kutlača.

„Ja se ne bih mnogo dvoumio, Amarilis: postao bih Kutlača. Što pre, odmah! Ovog trenutka! To je prezime koje mnogo govori dok Jovanovićsamo da se tvoj daleki predak zvao Jovan, i to je sve! Jovane, konkurencija je žestoka!“

71. (Rodonačelnik) „Rodonačelnik Jovanović a ima š anse ako se g-đa Kutlača razvede od g-dina Kutlače, i upozna novu ljubav svog života. G-dina Petra Petrovića, na primer. Mislim da je pogreš an redosled poteza: prvo upoznašnovu ljubav, pa se onda razvodiš . U svakom sluč aju, ona je u nedoumici da li da vrati devojač ko, nemilo prezime, uzme prezime budućeg muža ili zadrži prezime prvog, većbivš eg, muž a i u drugom braku. Potpuno sam se izgubio. I ta definicija: „nemilo prezime“. Čuj, Amarilis: to mož e kod Mirjam, međutim ne i kod Kralja Pajaca. Prezimena nisu ni mila, a ni nemila. Kakvu ti to literaturu č itaš , i koje serije na TV-u gledaš ?! Sve to se deš ava na Balkanu, a ljudi sa pomenutog poluostrva su nezgodni. Ratoborni. Neko tu nekoga mora da propusti kroz š ake. Danas hoć eš , a sutra nećeš ! Sviđa ti se prezime Kutlača, ali ti se ne sviđa g-din Kutlač a. Ima previš e dug vrat: kao drš ka na kutlač i. Šta misliškako su dobili prezime Kutlač a? Mada je malo falilo da ih nazovu Dugoš ije. Sreć a u nesreć i je da je g-din Kutlač a miran i stalož en č ovek. Ne bi se on ni ženio nego je takav red. Da okoli56

na ne misli da je homoseksualac. A ne zanimaju ga ni ž ene, ni muš karci... Dobro je da se otarasio te uspaljene Jovanovićke. A tebi, Petre, ne piš e se dobro...“

72. (PTT nalog za uplatu) Ko je Petar Petrovićza koga g-đa Kutlač a hoć e da se uda posle nedavnog razvoda od g-dina Kutlač e?! Da li o njemu ima neš to na Netu? Ima! PTT nalog za uplatu. Iz njega se vidi da g-din Petrovićstanuje u ulici Mije Alasa broj š est, naravno u Beogradu, i radi za Fondaciju Ribnikar. Prodaje knjige. On je akviziter. To je taj g-din Petrović , drugih nema! Šta je g-đa Kutlač a u njemu naš la, Pajaco ne zna?! Možda je mlad, znatno mlađi od g-dina Kutlač e? Ne piš e koliko godina ima, nema ni fotografije, kako izgleda... Nepoznato je i kako g-đa Kutlač a izgleda. Ona je poznanica, prijateljica, blogerke Amarilis, i to je sve. Šta sa svima njima Pajaco da radi: sa blogerkom Amarilis, g-đom Kutlač om, g-dinom Petrovićem?! Neko će reć i da ih je on sve izmislio, u svojoj glavi iskonstruisao. Nije tako! Neki od njih sigurno postoje, dok za druge nije sasvim siguran. Samo nasluć uje... Amarilis bašzna da zakuva, a tu su kutlače neophodne.

73. (Zasićenost) U komentaru Amarilis pokazuje neku vrstu zasićenosti. Njena reakcija nije kao Tamarina: „Dosta! Nemoj o meni viš e da piš eš !“ Već : „Dosta je bilo. Ne ž elim viš e da čitam o č emu piš eš .“ Toliko različ ito, a opet, u suš tini, isto!

74. (Instinkt) Amarilis tvrdi da je Pajaco doš ao do pogreš nog zaključka. „Ne, nisam!“, odgovara on. „Moj instinkt je nepogreš iv. To je umeće č itanja između redova. Nekada ni sami sebi ne ž elimo da priznamo istinu. Amarilis, partija je završ ena, figure su sklonjene sa š ahovske table, i mirno poč ivaju u fijoci. Ničega nema! Samo pustoš ...“ Kralj Pajaca je ponovo sâm. Sâm u virtuelnom svetu. U svom kraljevstvu koje se zove – Blogosfera.

75. (Shut and down) Kada si sâm, najpametnije je da zadremaš . Prepustiš se okrepljujuć em snu. Pre toga, naravno, isključišrač unar. Shut down...

76. (Štrik) „Štrik je konopac. Na kom jeziku?! Ne na srpskom, ali tu negde, blizu. Onda znač i na hrvatskom? Tako je! Hrvati kažu š trik, a i koriste ga u raznim situacijama. Kada se, na primer, dave u Jadranskom moru viču: – Kralju, dobaci nam š trik da se ne udavimo. – Hoću – odgovaram. – Samo da odem da prodavaonice da ga kupim.“ Šta sa š trikom jošmože da se radi? On mož e da se razapne. Hrvati ga svakodnevno razapinju i na njemu suš e veš : gać e, koš ulje, pantalone... Čarape... Brushaltere... „Ja bih na balkonu htio postaviti š trik za veškoji će se moć i dizati i spuš tati. Neš to slič no onome š to se može kupiti za kupaonicu sa š ipkama š to se diže skoro do plafona. Problem je š to je balkon dugačak oko 4,5 m.“ Tako piš e jedan Hrvat na net-forumu. Njemu je potreban š trik. Da mu treba konopac, Pajaco bi joši mogao da mu pomogne. Ovako, niš ta! Ipak, neko mu odgovara: „Ima duć an u kojem nabavišneku plastiku unutar koje je š trik za veš .“

Bašmu je odgovorio?! Unutar plastike je š trik za veš ?! Gde to ima? Nigde! U tome i jeste poenta... Pardon: poanta. Odgovor ima i dodatak koji je dopisan sledećeg dana: „Duć an je u fazi renoviranja i zatvoren je do rujna. Sorry...“ Čista prevara. Vož nja... Dobro je kada Hrvati jedan drugoga voze. Da ne kaž u: – Voza nas Kralj Pajaca, i to samo zato š to je on Srbin, a mi Hrvati! Mrzi nas...

77. (Čvrstina štrika) „Važ na je čvrstina š trika da bi on ispunio svoju svrhu“, kaže bloger Klejbezabla21. Kada tako tvrdiš , Klejbezablo, verovatno si u pravu. Mada je čvrstina važ na u mnogim stvarima, a ne samo kada su u pitanju š trikovi. Što č vrš će, to bolje. I kao š to Klejbezabla ima neobič an nick-name tako se i njegov blog nesvakidaš nje zove: „Anfanhorabl“. On je odskora bloger, i ima tek jedan zapis: „Triptih“. Kao iskusan bloger, Pajaco mu mož e reć i: „Svaki početak je težak. Zato budi uporan.“ Vratimo se klejbezablama. „Šta su to klejbezable? Ja sam iz Hrvatske i neupuć en, jadan.“ 21

www.anfanhorabl.mojblog.rs

Neko iz Srbije (tač nije, iz Beograda) odgovara: „Klejbezable je termin, izmiš ljen dakako, koji označ ava besmislenost i ispraznost. Neš to kao "hosnfefer" (cartoon network). Veoma su bile popularne sedamdesetih godina proš loga veka kada ih je izmislio anfan-teribl tadaš njeg beo22 gradskog teatra Milan Vukotić . Danas prič ati o klejbezablama znači biti jugo-nostalgič ar, uzaludno patiti za neč im č emu nema povratka!“ Tako je, forumaš u iz Srbije! Nema povratka! Ako ž elišč vrstinu onda nema povratka.

78. (Teatar je levo) Anfan teribl23 beogradskog „Teatra levo“ Milan Vukotićje preminuo u Austriji februara 2007. godine. Imao je š ezdeset i jednu godinu. On je š iroj javnosti poznat kao pisac i rež iser kultne predstave za mlade "Rastibuđilizovane klejbezable". „Klejbezable“ su premijerno izvedene 1976. godine, da bi do 2001. godine bile odigrane 1.382 puta. Neke taj broj asocira na Kosovsku bitku. Tri godine kasnije „Teatar Levo“ je proslavio č etrdeset godina postojanja. Sve su to č injenice. Nije da nisu. I ovo su č injenice: 22

"Rastibuđilizovane klejbezable" je bio naslov predstave beogradskog „Teatra levo“. 23 nestaš ni deč ko 61

„Studirala je stomatologiju u Beogradu. Međutim poč inje da se bavi glumom u „Teatru Levo“, i napuš ta studije. I zove se Marina.“ Pajaco bi mogao da osnuje „Teatar Desno“. Čisto za promenu. Nema viš e komunista, pa rečdesno, kao ni levo, niš ta ne znač i. Reč„desno“ nije viš e zabranjena, kao š to ni kraljevi nisu viš e zabranjeni... Malo je bezveze kada niš ta nije zabranjeno.

79. (Stomatologija) Studirati stomatologiju je č isto gubljenje vremena, a i naporno je. Intelektualno i fizič ki. Zato je Marina na vreme odustala, i postala glumica u „Teatru Levo“. Njen umetnič ki put je, kasnije, iš ao sve do Zaječ ara: glumila je u Zaječ arskom pozoriš tu. Uveč e, kada padne mrak. Preko dana neš to drugo bi radila. Mož da tugovala š to nije završ ila stomatologiju ili tražila sebi muža? Kada je veću Zaječaru zaš to se ne bi i udala? Onda se vratila u rodni grad. U njemu je i danas... A, verovatno, i sutra ć e u njemu biti!

80. (Srpska pozorišta) To se dogodilo 1989. godine: Marina se vratila u rodni grad, u matično pozoriš te koje se zvalo „Joakim Vujuć “. Sledeće godine Zaječ arsko pozoriš te, negujući uspomenu na sugrađanina, glumca Zorana Radmilovića, dobija ime "Zoran Radmilović ". Koje su najznač ajnije Marinine uloge? Agafja u „Ženidbi“, Markiza de Sad u istoimenoj predstavi, Mica u „Mreš ć enju š arana“... Na veb-sajtu matič nog pozoriš ta (koje se sada zove „Knjaževsko-srpski teatar“) nalazi se njena crno-bela fotografija. Mrš ava je i ima dugu kosu. I bezizraž ajan pogled. „O Marini niš ta viš e nemam da kaž em. To je sve. Dovoljno je.“

81. (Ženidba) „O Agafji: da li o njoj neš to imam da kaž em? Samo ono š to je Gogolj 24 odavno rekao i napisao. Uostalom, on ju je i stvorio. Ona je njegova kreacija. 24

Nikolaj VasiljevičGogolj je bio ruski pisac rođen u Ukrajini. U svojim delima je pokazivao duboko razumevanje i poš tovanje za ljude, mentalitet, istoriju i kulturu Ukrajine i Rusije. Hronološ ki je prvi među plejadom velikih ruskih realista, pisao je pripovetke, romane i komedije. U njegovim radovima je prisutan i uticaj prethodne epohe nacionalnog romantizma. Gogolj je imao veliki uticaj na kasnije ruske realiste. (izvor – Vikipedija) 63

Agafja je neudata, i sa tetkom Arinom razmatra za koga bi mogla da se uda. Zaključ uju da ni za koga ne može da se uda tako da ć e ostati neudata, usedelica... I to u velikoj, carskoj Rusiji! Da je neka mala drž ava u pitanju, kao š to je Srbija, ostati usedelica i nije neš to. Deš ava se. Ali u carskoj Rusiji... To je velika blamaž a. Sa druge strane iste stvarnosti, dakle opet carska Rusija, dvorski savetnik Potkoljesin razmiš lja o ženidbi. Ženio bi se on, ali kako?! Kako se to radi?! Pa, preko brač nih posrednika! Zaš to oni postoje? Fjokla Ivanovna, brač na posrednica mu predlaž e ž enidbu sa trgovačkom kć erkom Agafjom Tihonovnom. Tako da je Potkoljesin na korak od ž enidbe, a Agafja od udaje. Kuća Agafje Tihonovne je puna prosaca. Bez veze i potpuno neočekivano! Otkud se samo stvoriš e?! To je Rusija: u njoj je sve moguć e. Pa, i to da mladož enja u poslednjem trenutku odustane od svadbe, i skoči kroz prozor.“

82. (Na knjaž evom dvoru) Pajaco je pomenuo da se Marinino matič no pozoriš te pre nego š to je postalo Knjaž evsko-srpski teatar zvalo „Joakim Vujić“. Ko je Joakim Vujić ? Za početak, on viš e nije živ. Umro je veoma davno. U XIX veku, i to u dubokoj starosti. Mada je bio Srbin, u Srbiji prvi put boravi u jesen 1823. godine. Između 1835. i 1839. godine on je, uglav64

nom, u Marininom gradu gde na dvoru kneza Miloš a Obrenović a priređuje pozoriš ne predstave. U jesen 1834. godine knez ga postavlja za direktora Knjaž esko-srbskog teatra. Sa padom Miloš a Obrenović a sa vlasti, i Joakim Vujićje prinuđen da napusti Srbiju. Dolaze novi vladari, nova dinastija... Prestonica se seli u Beograd... Zavesa se spuš ta nad Marininim gradom. Eksperiment sa pozoriš tem je napuš ten za dugi niz godina.

83. (Ptica sojka) RTV Beograd je 1966. godine snimio igrani film „Kreš talica“. Kao scenarista je naveden otac srpskog pozoriš ta. Originalni tekst Nemca Augusta Kocebua „Papagaj” Vujićje preimenovao u „Kreš talica“. Ko je tada u Srbiji i č uo za papagaje?! A kreš talica je u narodu poznatija kao ptica sojka. Da bi doš ao do „Kreš talice“, Joakim Vujićje prvo morao da se oženi, mada se u literaturi navodi da „su ga ož enili“. Kao da se on opirao tom č inu kako je znao i umeo. Ali, sila Boga ne moli. Zapala mu je bogata udovica Pelagija Manojlović . Međutim brak nije potrajao: ona se od Vujić a razvela uz buč an skandal. Takve su ž ene: buč ne i sklone skandalima. Kreš te na sav glas. Rezultat svega toga je bio da je Pelagijin lik njen bivš i mužovekoveč io u “Kreš talici”. Ona njemu skandal, a on nju javno, i to pred svima... I za sva vremena... 65

84. (Postaje dosadno) Neurodž ez zamera Pajacu š to se isuviš e bavi Joakimom Vujićem i XIX vekom. Po njoj, postaje dosadno. Proš lost je uvek dosadna. „Mož da i jeste u pravu? Dobro, jeste u pravu! Neka bude, dozvoljavam joj. Tačnije: nisam zainteresovan ni da li jeste, ni da li nije u pravu. Ponekad je zamorno kada jesi u pravu, međutim vidim da Neurodž ez to ne zamara. Ona je puna energije. Drugi blogeri niš ta mi ne zameraju. Njima nije dosadno. A nije im ni zanimljivo.“ Kajzer Soze zna neš to viš e o sojki ili kreji kako je on naziva. Svako jutro ga je budila kreš tanjem kada je bio na moru. To se pamti. Pajaco je, opet, doš ao do sledećeg stiha: „Pod kalpakom s perom ptice sojke...25“ Kalpak je bio na glavi nejakog Nenada. Njegovoj mrtvoj glavi. Lež ala je poseč ena u Kosovu polju. Godina je ona iz š kolskih udž benika: 1389.

Dragoljub Filipović: Nejaki Nenade.

85. (Mizoginija) Amarilis se č ini da je Kralj Pajaca sklon mizoginiji26 , tako da se opet vrać amo Joakimu Vujić u. Ima naznaka da joj je i on bio sklon. „I moja ž ena da se zove Pelagija“, pomisli Pajaco, „i ja bih bio mizoginič an“. On joj elgenatno odgovara: „Ja da mrzim ž ene, Amarilis?! Problem je š to sa njima znam da preteram, pa bolje da ih drž im na blagoj, ali bezbednoj distanci. Tako je njima, a i meni, lepš e!“ Žene su sve drugo samo nisu bezopasne.

86. (Pelagija) I Josip Broz Tito je imao svoju Pelagiju. Bila je Ruskinja. Slično kao Joakim Vujić, i on se razveo. Izgleda da Pelagije nekako nisu za brak. Neš to ima u tom imenu. Zato viš e i ne postoji. Niko se viš e ne zove Pelagija. Brozovu Pelagiju je č ekao dug put: od Rusije do Kraljevine Jugoslavije, pa opet Rusija. Možda je i pokuš avala da održi brak? Bio je to hrvatsko-ruski brak. Niti je Tito mogao da postane Rus, niti je Pelagija mogla da postane Hrvatica. 26

Mizoginija je druga rečza tzv. „muš ki seksizam“ tj. mržnju i omalovaž avanje muš karaca prema ž enama na nivou predrasuda. Sam pojam mizoginije je š iri i označ ava oblik paranoidne fiksacije vezane za stvar koja je istovremeno predmet mrž nje i ljubavi. (Vikipedija) 67

Lutali su... I spremao se novi rat. Rat za koji je Josip Broz Tito bio vrlo spreman. Sve pred sobom je oduvao: đenerala Dražu, kralja Petra II, Hitlera, Staljina... Neki tvrde i Čerč ila... A narod ga je voleo... I Tito je naš ao svoju novu ljubav. Pajaco pamti da je njegov pokojni deda pevuš io sledeć i dvostih: „Druž e Tito i Jovanka klasala je talijanka...“ Kao da podnosi izveš taj, predaje raport vrhovnom komandantu i njegovoj drugarici.

87. (Pelagija No. 3) Amarilis tvrdi da i ona ima svoju Pelagiju. Mada je ona viš e Akunjinova nego njena. On ima seriju romana o Pelagiji27, pronicljivoj, i ne baštipič noj č asnoj sestri detektivu. Njen partner u reš avanju zloč ina je vladika Mitrofan. Njih dvoje žive i deluju u oblastima oko reke Volge. Ruska provincija je u pitanju, i kraj je XIX veka. Uskoro bi trebalo da usledi rusko-japanski rat, pa, onda, revolucija 1905. godine. „Koga monahinja Pelagija i vladika Mitrofan jure, hvataju, i optuž uju za zloč ine, zaista ne znam?!” Imati posla sa Akunjinom, ne lič i na Pajaca. Njemu to izgleda kao laka, zabavna literatura. Ono: instant, za jednokratnu upotrebu. 27

Boris Akunjin: Pelagija i beli buldog

Reč i koje Akunjin voli da koristi su: avantura, žad, dijamantska ogrlica… Brojanice… Ali Srbi ga vole i rado čitaju. Isto kao i Rusi. „To je u redu”, pomisli Pajaco. “Čitajte ga, danju, noć u… Može i u podne… Po njegovim romanima snimajte filmove, TV serije…”

88. (Vetar) Kajzer Soze je odluč io da neko vreme bude odsutan sa Interneta. Nema novih postova, komentara… Isuviš e je to zamorno i, po svemu sudeći, besmisleno. Energija se troš i, a nema š ta da je nadoknadi. Baterije su se ispraznile. Sasvim. Kajzerov blog se ionako zove „Pisanje uz vetar”. Vetar, sigurno, neće prestati. Uporniji je od naš eg pisanja.

89. (Pisanje niz vetar) Za razliku od Kajzera Sozea, Pajaco nastavlja da piš e. Ne uvek „uz vetar“ većč eš ć e „niz vetar“. Koristi snagu vetra za svoje pisanje, ne suprotstavlja mu se. Njegovo pisanje bi moglo da se definiš e kao pisanje niz, a ne uz vetar.

90. (Kralj Pajaca dobio zadatak) Do sada nepominjani, ali postojeći bloger Adrian 28 za Pajaca ima konstruktivan predlog: „Poseti veb-sajt Blica 29. Tamo u crnoj hronici imaju komentare za razne nesreć e. Uvek su me fascinirali ljudi koji ostave komentare u kojima kukaju za unesreć enima kao da su im najrođeniji rod. Ne mogu da verujem u toliku empatiju i altruizam, posebno u Srbalja, a nikako da provalim o č emu se tu zapravo radi.” Što bi se reklo: Kralj Pajaca dobio zadatak da poseti veb-sajt beogradskog „Blica”. Koliko je on raspolož en da realizuje dobijene direktive, videćemo uskoro…

91. (Ubica pasa) U Srbiji je ozbiljna nesreća i kada sekirom ubiješ komš ijske pse, a razlog za ubistvo je međususedska svađa. „Ljudi mu krivi, a on udri po psima!“, jedan je od komentara. Nakon sasluš anja u policiji, ubica pasa je puš ten kuć i dok će protiv njega biti podneta krivič na prijava. Umorio je i keruš u koja je trebalo da se oš teni. Ona je ubicu dobro poznavala, tako da nije ni zalajala.

28 29

www.adrian.mojblog.rs www.blic.rs

Da li Kralj Pajaca na pravi način sledi Adrianov trag ili je zastranio i krenuo svojim putem? Čitateljka „Blica“ Ana ne razume zaš to je policija sociopatu pustila na slobodu?! Eh, zaš to?! Tako joj je lakš e. Ko će da ga hrani i poji?! U vezi keruš e koja je bila skotna Ljubiteljka životinja nam savetuje da zamislimo situaciju da slič nu vest proč itamo za trudnu ženu. I zaključ uje: „straš no!“ Za Vladimira je ubica pasa – monstrum! Šta je on za Pajaca? Kakav komentar bi ostavio? Možda ovakav: „Ubico pasa, Znam da si čovek sa sela i nisi dovoljno obaveš ten. Ne č itašnovine, nemašpristup Internetu, ni kablovsku televiziju... Jedino redovno sluš ašradio. A i na njemu, samo folk muziku i ekonomsko-propagandni program. Ubiti psa u Srbiji nije viš e tek onako, puko iživljavanje koje će proć i nekaž njeno. Zar ne vidišda kucamo na vrata Evropske Unije, a ona neće ubice pasa?! Što te surovije osudimo, Evropi ć emo biti miliji. Zaključ ak: nema ti, niti ti može biti spasa! A ubistvo skotne keruš eć e predstavljati otež avajuć u okolnost.“

92. (Vešanje za testise) Neurodž ez smatra da bi ubicu pasa trebalo obesiti za testise, i to naopako da visi naglavač ke. Pa, dokle izdrž i.

Zanimljiv predlog. Ali, teš ko je to izvesti u Srbiji na poč etku XXI veka. Tako da će se ubica pasa izvuć i sa zatvorskom kaznom. Odlež aće nekoliko meseci u Zabeli kod Požarevca. Tamo će ga ostali robijaš i maltretirati, i biće na najniž em hijerarhijskom nivou. Prave ubice i kriminalci sklanjaće se od njega kao od bezvrednog stvorenja. A nadimak koji će mu prilepiti bić e – Kuč kar.

93. (Kučkari) „Kuč karima obič no zovu vlasnike pasa, a ne njihove ubice“, primedba je Retke Zverke. Tako da ona nije sigurna da ć e u Zabeli ubica seoskih pasa nositi taj nadimak. Možda i neć e? Mož da ć e ga zvati Ruž ni ako je ruž an, Štrokavi ili Krmeljivi ako se redovno ne kupa. Mogu da ga zovu i Bednik. – Bednič e, operi mi č arape! – narediće mu jedan od uglednijih i poš tovanijih robijaš a među lopovskom bratijom. – Hoć u, gospodaru! – smerno ć e odgovoriti ubica pasa, i prionuti na posao.

94. (Keromor) Predlog za zatvorski nadimak ubice pasa ima i Predrag M. On uređuje blog „Kriza tridesetih30“. Predlog je – Keromor. Predrag čak opisuje hipotetič nu scenu iz Zabele. Akteri su Ludi Drakče i Mileta, stari i iskusni robijaš i. Ludi Drakč e: Mileta, ovaj novi kakav je? Mileta: Najobič niji smrad. Ubio trudnu kuč ku. Ludi Drakč e: Pa, koliko su mu odrapili? Mileta: Šest meseci. Ludi Dragkče: Za ubistvo trudnice pola godine, a meni za pljačku Poš te – deset godina?! Mileta: Psa je ubio, a ne ž enu. Ludi Drakče: Psa?! Pored ovolikih zlih i pokvarenih ljudi ubiti psa?! Taj je stvarno lud! Nije on za Zabelu, već za Kovin! Mileta: U po bela dana keruš u zgazio autom. Pa se, onda, vratio u rikverc da je dokrajči. Ludi Drakč e: I meni su tako mangupi iz kraja ubili psa. A toliko sam za njega bio vezan... Večeras mi poš alji smrdljivog keromora da sa njim malo proć askam! Mileta: Da mu izbijem zube? Ludi Drakč e: Neka, ja ć u!

www.predragmilojevic.blogspot.com 73

95. (Zaraza se širi) Ubistvo pasa se š iri Srbijom brže i od svinjskog gripa. Zavladala je prava pandemija! „Zbog sumnje da je vatrenim oružjem ubio psa, ali i ugrozio bezbednost ljudi, uhapš en je Predrag K. (50) iz L. saopš tila je juč e Policijska uprava u K.“, piš e u jednim od beogradskih dnevnih novina. Kod ubice je pronađen č itav arsenal oruž ja: malokalibarska puš ka iz koje je pucao na psa, vazduš ni piš tolj za koji nije imao dozvolu i lovač ka puš ka, vlasniš tvo njegovog brata. Zaraza ubijanja pasa u Srbiji se š iri, a Evropa je sve dalje...

96. (Evropa) U Evropi je drugač ije. Za primer, uzmimo Sloveniju. Ljubljanskog lekara Saš u B. su rastrgla tri njegova bulmastifa. U kinološ kim publikacijama za njih piš e da su „verni, neustraš ivi, ali ne i svirepi”. Iskustvo pokojnog ljubljanskog lekara je bitno drugač ije. Zapisnik policije o tome š ta se dogodilo u dvoriš tu kuć e broj jedanaest u Oražnovoj ulici u kojoj je usamljeni lekar ž iveo sa ljubimcima ukazuje, upravo, na zastraš ujuć u surovost bulmastifa.

Telo Saš e B. je nađeno skoro raskomadano, u lokvi krvi. „Čuli su se straš ni krici bespomoćnog č oveka, koji je dozivao u pomoć ”, izjavila je devojka iz komš iluka. Krvavi pir pobesnelih ž ivotinja je prekinuo tek dolazak policije, koja je poubijala pse. Dakle, i u Evropi ubijaju pse, a ne samo u Srbiji.

97. (Psi lutalice) Izvesni Milorad se veoma razume u evropske prilike. Verovatno tamo živi ili č esto boravi?! „U državama EU ne postoje „psi lutalice“. Tamo su psi ili pod kontrolom vlasnika ili u azilu za pse. U zemljama EU propis je da se pas vodi na povodcu, nosi metlica i lopatica za sluč aj da se pas isprazni na ulici, u parku ili na nekoj drugoj javnoj površ ini. Kazne za prekrš aje su veoma visoke, a ako dođe do ujedanja prolaznika i tome slično novčane odš tete su po viš e desetina hiljada evra. A kod nas u Beogradu svakog trenutka po ulicama lutaju č opori pasa lutalica i ostavljenih kuć nih ljubimaca.“ Draž a M. tvrdi da „kod nas ne postoje savesni vlasnici pasa“ ili ako i postoje „oni su nevidljivi.“ Tako da „svi puš taju pse da vrš e veliku nuždu na sred ulice.“ Takođe: „č im zakorač e u park, vlasnici ih puš taju sa povodca da se slobodno kreć u.“ Živela pseć a sloboda!

Javio se i Slovenac koji tvrdi da je rečo najveć em skandalu u Sloveniji od postanka drž ave, i da su bulmastifi iz Oraž nove ulice bili izazvani sodomijom. A to š to nasilni psi nisu ranije ubijeni, kriva je korupcija u samom vrhu vlasti. U aferu su upleteni ministarstvo pravde, ministarstvo za poljoprivredu i ministarstvo unutarnjih poslova, kao i još puno elitnih slovenač kih ličnosti. Evropska dekadencija. Nije to Balkan! Ivana tvrdi da je „ž rtva zateč ena potpuno gola, u blizini je pronađen plastični penis (dildo), dok je istaknuti doktor u stvari žena koja je po završ etku gimnazije promenila pol.“ „Bezveze“, pomisli Pajaco. „Šta radimo jadnim psima?! Nije ni č udo š to nas grizu i ujedaju...“

98. (Šumadija) Kajzer Soze se vratio: na njegovom blogu se pojavio novi post. Piš e da je boravio u Šumadiji, u nekom selu gde je brzi Internet nemoguć a misija. U zapisu pominje Retku Zverku, Kralja Pajaca, Amarilis... Svima im č estita „Dan zaljubljenih“. Až ivot teč e dalje... „Dan zaljubljenih“ traje tek jedan dan.

99. (Regija) Šumadija nije u š umi veću Srbiji. Regija u Republici Srbiji se tako zove. Nekada je, verovatno, bila prekrivena š umama, pa otud njeno ime. A većdugo je, uglavnom, bez š uma. Tu i tamo poneki voćnjak, š ljivik... Šumarak... Ostalo su njive, sela, gradovi... Potoci i reke... Prirodna i veš tač ka jezera... Parkinzi i megamarketi...

100. (Slavuj iz Mrčajevaca) Adrian se slaž e sa Kraljem da Šumadija nema š ume, ali zato ima slavuja iz Mrč ajevaca Miroslava Ilić a i njegov raskoš an glas. Što bi se reklo: malo li je?! Bloger Laudanum (opet novo ime u Blogosferi!) kaž e da su posle raspada SFRJ š ume ostale Hrvatskoj, i da je to razlog š to ih nema u Šumadiji. „Vidi, Adriane: slavujima su neophodne š ume i čestari. Oni beže od civilizacije. I da znaš : malo je jedan slavuj za celu Šumadiju!"

101. (Usne) Pored pevanja, slavuj iz Mrč ajevaca je poznat i po oblizivanju usana. Nije poznato zaš to on to radi?! Samo je poznato da to često radi. Ima onih koji smatraju da je oblizivanje usana usko povezano sa erotikom. Da sasvim običan pokret kao š to je oblizivanje usana jezikom može biti nabijen erotikom. Izvesna Marija misli da je to najobičnija glupost: „Koji muš karac jošpada na oblizivanje neč ijih usana?!“ Nije se predaleko otiš lo. Ostalo se na površ ini. Nije poznato da li mrčajevač ki slavuj zna da često oblizivanje usana izaziva njihovo pucanje? „Ekstremno oblizivanje i grickanje usana izaziva iritaciju kož e na i oko usana. Ljudi oblizuju usne zbog oseć aja da im se one stalno suš e. To je čest sluč aj kod dece, a najbolji način za prevenciju te neugodne navike je obezbediti da usne stalno budu vlažne.“ Usne će vam stalno biti vlaž ne ako pri sebi imate „lobello“ ili grož đanu mast. Postoji i neš to š to usnama daje sjaj...

102. (Jugoslovenska zabavna muzika) Amarilis pamti da je nekada davno, pre nekoliko decenija, u jugoslovenskoj zabavnoj muzici postojao pevač koji je bio poznat po opisanoj radnji sa usnama. Na ž alost, ne uspeva da se seti njegovog imena.

„Drago Diklić “, Kraljev je odgovor. „Amarilis, tankousni Drago Diklićje bio poznat po slič noj radnji. On je hrvatski dž ez muzičar, kantautor zabavne muzike i jedan od znač ajnijih predstavnika zagrebač ke š kole š ansone. Kada se raspala SFRJ, Drago Diklićse posvetio bridž u, i postao predsednik Zagrebač kog bridžsaveza.“ Retka Zverka kaž e da i ona ima obič aj da oblizuje usne mada se ne bavi pevanjem. To je nedavno uradila u kafić u dok je naruč ivala pić e. Drugarica joj je odmah skrenula paž nju da to ne č ini. Prekorno je rekla: – Šta ć e konobar da pomisli?! Šta?! Da mu se nabacuje. Eto, to ć e da pomisli. Nije on mutav.

103. (Rodbinska veza) Adriana zanima da li su Drago, Arsen i glumac Bogdan Dikliću rodbinskoj vezi. Arsen je pomalo zaboravljen deč ji pisac. Rodio se 1922. godine u Starom Selu kod Otočca, a umro 1995. godine u Beogradu. Bio je poznat kao strastveni ribolovac. U detinjstvu, iš ao je na reku Gacka, a kasnije na Dunav i Savu. Pisci koje je rado č itao su bili Mark Tven i Branko Ćopić .

Scenarista je igranih filmova „Ne okreć i se sine“ i „Salašu malom ritu“.

104. (Ne okreći se sine!) Arsen Diklićje Adrianu ostao u lepom seć anju. Na završ etku prvog razreda osnovne š kole, on je kao odličan uč enik dobio Diklić ev roman „Ne okreć i se sine“. To je bila jedna od prvih knjiga koje je Adrian proč itao, a prva ljubav se ne zaboravlja. Film po istoimenom romanu je snimljen 1956. godine. Glavni lik je inž enjer Neven Novak. Igra ga slovenački glumac Bert Sotlar. On je partizanski ilegalac. Na pravoj je, pobedničkoj strani. Međutim, rat jošuvek traje i to se ne zna?! Problem je Nevenov sin Zoran koji ž ivi u Zagrebu. Deč ak viš e veruje ustaš koj ideologiji, i oca tretira kao neprijatelja i izdajnika. Pored toga, otac i sin se jedva poznaju. Na Internetu se mož e videti da je film crno-beli, i da traje stojedanaest minuta. Neš to manje od dva sata. Na festivalu u Puli film je nagrađen Zlatnim arenama za najbolju rež iju, glumca i scenografiju. Zasluž eno. Film se završ ava antologijskom scenom. Inž enjer Novak gine, a deč ak odlazi tamo gde mu je i mesto. Među oč eve saborce. Jedino š to ne sme da vidi je očeva smrt. I zato: – Ne okreć i se, sine! Uz taj film i roman su odrastale ex-YU generacije.

105. (Književnost za decu i omladinu) Sledeći Adrianov trag, Neurodžez uvodi novog igrač a na knjiž evni teren: Matu Lovraka! Slič no kao Arsen Diklić, i on je bio dečji pisac. Najpoznatije delo "Vlak u snijegu" je napisao 1931. godine kada je bio mlad uč itelj. Buduć i da je glavni junak romana seoski uča, verovatno roman ima izvesnih autobiografskih elemenata. Film "Vlak u snijegu" je snimljen dvadeset godina kasnije u odnosu na Diklić ev film: Mato Lovrak je tada već bio mrtav. Razlog š to je roman kasno ekranizovan mož da je taj š to u njemu nema partizana, a ni ustaš a. Nije bio zanimljiv komunistima, pa su ga ignorisali. Filmovi imaju neš to zajednič ko: snimani su i radnja je smeš tena, uglavnom, u Zagrebu.

106. (Crvena učiteljica) „Dobro se seć am tog filma“, komentariš e Neurodž ez. I nastavlja: „Crvena uč iteljica nas je vodila u bioskop da nam slikovito objasni kako se kalilo drugarstvo u teš kim vremenima...“ Crvena uč iteljica?! Neurodžez, razumeli smo. Tvoja uč iteljica je bila komunistkinja, a zaš titna boja komunista je crvena. Tako je tvoja uč iteljica postala crvena. Ona je verovala u komunizam. 81

Šta joj je drugo preostalo?! Da se sa njim kač i?! Nema š anse! Sada je, verovatno, penzionerka. Komunizam je odavno prohujao, i dvadeseti vek je prohujao... Kao š to je i ta država prestala da postoji... Tu ste ti, Adrian, Kralj Pajaca i isprazni razgovori o onome š to je bilo. Da li ste bolji od crvene uč iteljice?! Pajaco velikoduš no kaž e da jeste. „Neka tako bude! Ionako je kraj zime, pa hajde da budemo optimistič ki raspolož eni pred dolazak proleć a! Tako da Crvena uč iteljica odlazi na đubriš te Istorije.“

107. (Dobar provod) Crvena uč iteljica je imala ime (Emilija se zvala), i neke dobre osobine. Dobar pedagog je bila, i Neurodžez se rado seć aš kolskih dana. Ali obož avala je da učenike vodi na projekcije domaćih ratnih filmova. To je za nju bio dobar provod. Najbolji! U međuvremenu, uč iteljica Emilija je umrla tako da nije penzionerka. Na vreme je shvatila da je tranzicijsko vreme teš ko za matore... U bioskopima ne prikazuju partizanske filmove. Nema ih ni na televiziji. Njihovo vreme je proš lo! I oni su otiš li na đubriš te Istorije.

108. (Adrianova učiteljica) Adrianova uč iteljica se zvala (i jošse zove) Mileva. On tvrdi da je ona najbolja uč iteljica na svetu. Učiteljica Mileva uč enicima nije zadavala domaće zadatke većim je govorila da se š to viš e igraju, i to napolju. Jednom je za Dan ž ena celo odeljenje kod nje otiš lo. Nedelja je bila, neradni dan, a učiteljica je spremila tortu za đake. Adrian i njegovi drugovi i drugarice su trčali po uč iteljicinom dvoriš tu, i na kraju sa njenom decom gledali „Beverli Hils“ na RTS-u. Dan za nezaborav. On je ceo treć iič etvrti razred č etvrtkom kasnio na prvi č as. Učiteljica mu nikada nije upisala neopravdani, samo je Adrianovu majku pitala š ta se sa njenim sinom č etvrtkom deš ava? Majka, naravno, nije imala pojma da Adrian č etvrtkom kasni u š kolu, i nastao je lom. A onda je Adrian roditeljima otkrio istinu: "HiMan" je poč injao u 12:45 h i trajao do 13:20, i on nikako nije mogao da stigne u š kolu u 13 h.

109. (Platani Pajacove mladosti) Antiblogerka31 bi želela da se blogeri angažuju oko zaš tite platana u Bulevaru Revolucije. Poziva ih na akciju! Blogersku akciju. Kada je tako, i Pajaco ima neš to da kaž e.

www.kapitalizam4ever.mojblog.rs 83

“Juč e sam proš etao Bulevarom. Prvi i za sada jedini platan je poseč en kod Lipovog lada. Kada sam u novinama pročitao tekst da je prvi platan 'pao' kod “Liona”, pomislio sam: on je tu bio davnog septembarskog dana kada sam poš ao u Šestu32… Doč ekao me je, ispratio na prvi čas, a sada ga viš e nema… Čitave te jeseni platan me je isprać ao i doč ekivao, a sada je ostao samo panj.” Kralju nije teš ko da bude sentimentalan. Niš ta lakš e! Ali, da li je to dovoljno da spasi bulevarske platane? Naravno da nije! Tako da ć e gorostasni platani nastaviti da padaju. Pajaca zanima koliko je glasan i bolan zvuk sa kojim se oni stropoš tavaju na asfalt? Da li ljudsko uvo to mož e da podnese? Izgleda da može. „Antiblogerko, to je sve od mene! Vrać am se uobič ajenim blogerskim aktivnostima...“

110. (Zorica u klompama) U uobič ajene blogerske aktivnosti spada i prelistavanje š tampe iz ex-Yu vremena. Kralju Pajaca je do ruku dopala „Ilustrovana politika“ iz aprila 1972. godine. A na naslovnoj strani, beogradska glumica Zorica Šumadinac! I na srednjim stranicama je ima. Kao neki foto-seš n.

Šesta beogradska gimnazija

Oko nje nisu platani većdrugo drveć e, ali ga ima u izobilju. Zorica je u klompama i bosonoga! Hrabro. U kratkom tekstu se navodi da je igrala u filmu „Kad budem mrtav i beo“ dok je TV-gledaocima poznata kao Ruž a iz serije „Građani sela Luga“. Zorica ima zeleni ponč o, vetar joj mrsi kosu, a ona gleda u fotografa (pa tako i u č itaoce „Ilustrovane politike“) nekim divljim pogledom. Povetarac joj mrsi dugu kosu, i nema osmeha na njenom licu...

111. (Merkator) Prethodnog vikenda Kralj je u novobeogradskom "Merkatoru" kupio Pavlovićev film "Kad budem mrtav i beo" na DVD-u. Paž ljivo je odgledao, i to viš e puta, scene u kojima se pojavljuje Zorica Šumadinac. U jednom trenutku, ona kaž e: – Pa, naravski, Dž imi! Ohrabruje ga da ne odustane od takmičenja za mlade talente. Naž alost, Dž imi Barka nema talenta. On je najobič niji folirant. I onda sledi come-back u Svilajnac! Krug je zatvoren, a u njemu – smrt.

112. (Ko je ova svraka?!) Na poč etku audicije nastupa neugledna devojka sa kač ketom. Dž imijev komentar (ili pitanje) je: – Ko je ova svraka... Za razliku od njega, "svraka" zna da peva. O Tamari Šarićje reč . Ko je ona? Na festivalu "Omladina 65" u Subotici Tamara je dobila nagradu za najmlađeg izvođač a. Zbog nežnog i krhkog stasa zvali su je jugoslovenska Rita Pavone. Imale su i slič an repertoar. Zaključ ak Pajaca: “Neko ko je 1965. godine bio najmlađi i najperspektivniji, 2010. godine je star i zaboravljen.“

113. (Sad kad si mi upropastio ž ivot...) Struč ni žiri sedi u prvom redu i ocenjuje takmič are. Džimi Barka dobija tri nule. Publika mu dobacuje, zviždi... On prekida svoj nastup. Šta mu drugo preostaje?! Beograd se ne osvaja tako lako. Zubotehnič arka Bojana iš č ezava iz njegovog života. – Sad kad si mi upropastio život... Sede na palubi rečnog broda. Na vetru vijore jugoslovenska zastava i njena devojačka kosa. Kome Bojana kaž e da joj je upropastio ž ivot? Džimiju ili jugoslovenskoj trobojci sa petokrakom? I zastava, i Džimi su zaslužili da im se to kaže.

Pre toga, od njega dobija š amar. Red nežnosti, red grubosti. Mada je i Bojana bezobrazna: zar ona Dž imiju da kaž e "barabo", i prođe nekaž njeno?!

114. (Sad kada te nema...) Pajaco nikako da se udalji od audicije na kojoj je Džimi Barka potonuo. Pored Tamare Šarić , jošjedna devojka je nastupila: Mirjana ŽivkovićMiki iz Umke. Tamo Svilajnac, ovde Umka, a između – Beograd. Tamo Velika Morava, ovde Sava, a između – Dunav. Oj, Srbijo na reč nim obalama... Sa pozornice beogradskog Doma Omladine Mirjana izgovara proroč ke stihove: – Sad kada te nema... Kralj ne može a da se ne upita š ta je bilo posle: kada je Džimi Barka ubijen, š ta se kasnije deš avalo? Kako su Bojana, Lelica i ostali nastavili svoje ž ivote? Zubotehnič arka Bojana je eksplicitno rekla: – Upropastio si mi ž ivot... Imponuje njena samosvest. Ona hrabro definiš e koordinate u kojima će se njena egzistencija ubuduće kretati. Jedino š to je izvesno to je da ubicu, upravnika Milutina, č eka zatvor. Zabela kod Pož arevca.

115. (Adrianov ritam) Svakog meseca Adrian objavi po jedan post, i on je zadovoljan. Ispunio je normu. Slično kao i Neurodžez, i on piš e uglavnom o muzici, i postavlja video-spotove sa Jutjuba. Adrian ne želi da piš e o aktuelnim temama: platanima, oktanima, tulipanima... Zato š to ga one ne dotič u. Njega muzika dotič e, pa koristi priliku da blogere podseti na tri nepravedno zaboravljene, zapostavljene, pesme. Prva: Brać a Left – Zaboravljaš . Druga: Kristali – Sunce. I treć a: Darkwood Dub – U nedogled. U post skriptumu pominje Kralja Pajaca, i najavljuje da ć e do kraja meseca postaviti jošjedan zapis. Što bi se reklo: da vidimo i to čudo!

116. (Ex-Yu roker) Kralja Pajaca čeka veliki susret: o osobi iz ex-YU vremena je reč . Neko ko je svirao i pevao u vreme č uvene audicije iz filma „Kad budem mrtav i beo“ tako da je lako moglo da se dogodi da Dž imija Barku i ostale uč esnike prati njegov rokenrol bend. O jednoj od pesama č iji je on autor i koja je bila veliki hit Pajaco je napisao prič u. To je veza između njih dvojice: ex-yu Rokera i blogera Kralja Pajaca.

117. (Golicanje mašte) Adriana i Neurodž ez zanima o kom se ex-Yu muzič aru radi. „Kralj Pajaca nam golica maš tu...“, konstatuje Adrian. „Bolje maš tu nego tabane“, odgovara Pajaco. „Manje je neprijatno.“ Njih dvoje nisu navikli da je Pajaco tajnovit već :š to na um, on to i na drum! Zaš to je promenio knjiž evno-blogerski postupak?! Šta se iza brda valja? Iza rogobatnog naziva „ex-Yu roker“ krije se simpatični č ikica. Vozi se gradskim prevozom, sedi u beogradskim kafanama... Veoma je žustar i kočoperan kada prič a o proš lim danima. Kralj Pajaca je samo sagovornik. Neko ko postavlja pitanja i č eka odgovore. Nad Beogradom pada kiš a, i Pajaco nije poneo kiš obran. Za razliku od ex-Yu rokera. On ne pravi takve greš ke. I veran je pić u svoje mladosti: koka-koli. Imperijalistič koj koka-koli.

118. (Dama) "Da li je na puteš estviju po kiš nom Beogradu bilo osoba ž enskog pola", znatiž eljan je Adrian. Jeste! Konobarica u kafani. Ona koja je Rokeru donela koka-kolu, a Pajacu čaj od nane sa kriš kom limuna.

Doš etala je do stola, primila porudžbinu, onda odš etala u pravcu š anka. Tu Pajaco prestaje da je prati pogledom. Ima novo pitanje za Rokera. – Hoć ete li č aj sa medom? – upitala je Kralja mlada i lepuš kasta konobarica. On je odgovorio: – Da... „Da“ je skliznulo sa njegovih usana.

119. (Bubnjar) U pomenutom davnom vremenu nije samo zubotehnič arka Bojana dobila š amar. I Rokerov bubnjar ga je dobio. To se nije odigralo na palubi broda većna obali Jadranskog mora. Po kazivanju ex-Yu Rokera, to nije bio š amar već– š amarčina. Onaj od kog se padne sa stolice i leti nekoliko metara. A obraz danima bridi... Kralj Pajaca postavlja scenu za davno odigrani događaj. Razvlač i kulise... Čak preuzima i ulogu konobara. On je taj koji donosi piće Bubnjaru i ex-yu Rokeru. Potom seda za susedni sto i pali cigaretu. Niš ku „drinu“ bez filtera. Do njega dopiru delovi dijaloga koji vode dvojica beogradskih muzič ara. Bubnjar započ inje razgovor: – Rokeru, basista i solo gitarista su me zaduž ili da ti saopš tim da njih dvojica napuš taju grupu... – Neka idu! Ostajemo ti, saksofonista i ja... – dramska pauza. – Zar nije tako?!

– Ne baš ... – nesigurno odgovara Bubnjar. – I mene su pozvali da im se pridruž im... Tu je Rokeru pukao film. Četrdeset dana dele hotelsku sobu, po č itav dan se druž e, a on mu radi iza leđa... Rastura grupu... Šamar! Konobar (u ovom sluč aju Pajaco) ostaje na distanci. Ne bi da bude uč esnik tom nemilom događaju.

120. (Septembar 1970.) Sledeći datum koji izranja iz Rokerove prič e je septembar 1970. godine. Postoje dve frakcije benda: jedna vežba u Domu Omladine, a druga u Studentskom Gradu. Obe imaju isti cilj: da od oktobra budu angaž ovane u Domu Omladine i da sviraju čuvene igranke. Od toga može da se živi. Zanimljivo je da upravo ona grupa koja nije angaž ovana postaje poznata i popularna š irom ex-Yu dok druga tone u zaborav.

121. (Satisfaction) Konač no su do Kralja Pajaca stigle fotografije! Nekim zaobilaznim putem: preko Šapca... (Dobro je da nisu preko Male Krsne i Lapova!) Ukupno, č etiri fotografije. Tri su snimljene na Novom groblju. Na beloj mermernoj ploč i je ispisano ime Zo-

rana Miš č ević a, pevač a popularnih „Silueta“. Ispod imena je notni zapis č uvene pesme „Rolingstounsa“33 – Satisfaction.

122. (Kišobrani i cveće) Pajaco je poznat po tome š to voli da analizira fotografije. Na fotografijama koje je dobio elektronskom poš tom su najuočljiviji kiš obrani i cveće. Cveć e je na sve strane razbacano! Žalosno ga je i pogledati. Svelo, pokislo... Plastič ne vaze je oborio vetar... Što se kiš obrana tič e, dva su bila: crni i plavi. Nad Pajacovom glavom je crni. Kiš obrani raš ireni nad grobom Zorana Miš čevića š tite trojicu ex-Yu rokera koji su mu doš li u posetu. Pokojnom Miš č ević u nije potrebna nikakva zaš tita. Nad svima njima je tmurno beogradsko nebo.

Rolingstonsi, takođe popularno zvani i Stonsi (engl. The Rolling Stones; rolling stone – onaj koji nije u stanju da se duže vreme zadrž i na jednom poslu ili na istom mestu, onaj koga "ne drži mesto", lutalica, tumaralo) su britanska rok grupa koja je postala poznata tokom š ezdesetih godina 20. veka. (Vikipedija) 92

123. (Nebo nad gradom) Da li je Pajaco završ io sa analizom fotografija ili bi jošneš to imao da kaže? Nema! Sve je reč eno. Fotografije ć e ostati u folderu na hard disku koji ć e on sve ređe otvarati. Slič no Kralju, ni Adrian ne voli kiš obrane, ali zato voli oblake i kiš u. Ako je tako, nad Beogradom je tmurno. Kiš a ne pada, ali zato duva vetar. Nema oblaka, kiš e, kiš obrana... Ima snega, i leda...

124. (Sneg u martu) Umesto da prolazi, zima kao da tek dolazi. Na ulicama su snežni nanosi, i automobili se jedva kreć u. Prosto mile. Jutro je i Pajaco je u krevetu. Dugo, sporo buđenje. Za sat vremena bi trebalo da napusti stan i uputi se na posao. To je neminovno. Na slič an nač in jutro poč inje za Adriana i Neurodž ez. Tako da sve troje č ekaju zavejane beogradske ulice, i vetar koji ć e im duvati u lice. A oni ć e biti tihi, mirni... Stalož eni... Tipič ni Beograđani. „Hm“, pomisli Pajaco. „To su moji virtuelni prijatelji. Postoje, a opet kao da ne postoje.“ Svoje zapise i komentare kao da razmenjuje sa maš inama, robotima, a ne sa ljudima.

Tri dvonož ne maš ine koje se kreću beogradskim snež nim ulicama. Slič no automobilima koji pored njih prolaze. Brrr... Bašje hladno! Ali ne po telu veću glavi, mozgu Kralja Pajaca. Tamo opaka hladnoć a vlada.

125. (Spušta se noć) Na kraju snežnog dana dolazi noćkoja je uobič ajena: Pajaco je ispred televizora. Njegovom telu i umu je neophodan odmor. – Srbija... Srbija... – dopire sa TV-a. I š ta su daleka i bliska proš lost! Ponovo reč– Srbija! Bez nje se ne može. Vreme je da se prebaci na neki muzič ki kanal. Dosta sa Srbijom! Ne zavisi Kralju ž ivot od tog skandiranja. Gotivniji je frajer sa minđuš om u nosu. Ma, i on je dosadan! Nič ega zanimljivog ni na TV-u, a ni izvan njega.

126. (Komplikovan mesec) Pajaco je konačno odlučio da pogleda kroz prozor: ima li jošsnega? Zač udo, ima ga. Beli se. A on bi tako želeo da se dokopa proleć a. Voleo bi da vidi zelenilo na sve strane!

Međutim, rano je za to. Nikada mu nije palo na pamet da je mart komplikovan mesec. Da je surova borba između zime i proleć a.

127. (Zatočeništvo) Opet je jutro, ali nedeljno. Nije jedno od onih u kom treba otići na posao većje potpuno nedefinisano jutro. Pajaco je odvojen od svog kraljevstva, Blogosfere. Pristupač ni su mu samo olovka i papir. On je offline. To zvuč i kao presuda. U srednjem veku ili ranije, u doba kralja Artura i vitezova Okruglog stola, takvo stanje bi bilo uporedivo sa zatoč eniš tvom. Olovka i papir nisu deo Blogosfere, ali mogu da je predstave: opiš u. Slič no kao u stihu "sećanje na san", svojim pisanjem Pajaco mož e samo da dočara "seć anje na Blogosferu". Potpuno je zanemario svoje kraljevstvo! Kao svaki nemaran vladar. A imao je prilike da ga ispuni sadržajem, nije da ih nije imao. Što bi rekao Martin Luter King: "I have a dream." Naž alost, Pajaco nije imao san, viziju. Na površ ini je ostao. Zato je njegovo virtuelno kraljevstvo u dronjcima i fronclama. A on dragovoljno menja sudbinu virtuelnog monarha za prozaič nu ulogu građanina Republike Srbije. Mada je svestan da su obe uloge jednako smislene tj. besmislene.

128. (Zar i ti sine Brute!) Slič no Brutu, Pajaco je republikanac, a ne neko ko je sklon monarhiji. Zbog ljubavi prema demokratiji Brut je izvrš io ubistvo. Ubio je poočima Julija Cezara. Pajaco nije tako daleko otiš ao: on nikoga nije ubio. Naroč ito ne oca koji je ionako odavno mrtav. Mnogo pre nego š to se Internet i pojavio. Ili: on je umro upravo tada kada se Internet pojavio. To je prava istina. Koincidencija koja niš ta ne znač i. Jer: na jednoj strani je republika, a na drugoj monarhija. Kao republikanac, Pajaco je samo ž eleo da Blogosfera bude republika, a ne kraljevina. Jedini problem sa virtuelnim tvorevinama je taj š to je blogerima svejedno da li su one republike ili monarhije. Ne primeć uju razliku. Mada su svakodnevno na Netu oni ne veruju u virtuelno. Paradoksalno, zar ne?! „Prodać u ovaj svet“, pomisli Kralj. „Prodaću ga ako neko ž eli da ga kupi.“ On ć e se truditi da ubuduće ne koristi reč„blogosfera“. Ignorisać e sve š to na nju upućuje, š to ka njoj vodi. Samo tako ć e nać i svoj mir.

129. (Racio) Neki od blogera (Kajzer Soze, na primer) smatraju da su najnoviji Kraljevi zapisi prilič no nejasni. Da ih nije lako razumeti. Šta Pajaco ž eli da kaž e?!

Što je ž eleo da kaž e, on je rekao. Ne mora bašsvako da razume.

130. (Odabrani) I dalje je mart. Svaki mesec, pa tako i mart, ima određenu dužinu trajanja izraž enu u danima. Pajaco se pretvorio u nekoga ko broji dane u mesecu: danas je sedamnaesti mart, sutra ć e biti osamnaesti... Juč e je bio š esnaesti. Dan koji su obelež ili ubistvo i samoubistvo dvoje mladih. Činilo se da imaju sve od ž ivota, a oni su iskorač ili iz njega, i tako naneli bol svima onima koji su ostali, nastavili da ž ive... Zaš to su to uradili? „I mi smo, kao i oni, tako ranjivi, lako povredivi“, na svom blogu zapisuje Pajaco.

131. (Bol u levom kolenu) Povodom tragič ne smrti dvoje mladih u online izdanjima beogradskih dnevnih novina je moguć e pročitati različite komentare. Pa, tako i sledeć i: "Jutros sam se probudio sa bolom u levom kolenu. Mislio sam da ć e neš to ružno da se dogodi. Međutim, nisam mogao ni da pretpostavim da ć e to biti neš to ovako straš no. Počivaj u miru draga K." 97

Reakcija na njegov komentar je sledeć a: „Daj, čoveč e, sredi to koleno...“ Na prvi komentar Pajacu je paž nju skrenuo Adrian: „O ovome sam ti prič ao kada sam pominjao komentare u crnoj hronici.“ I: „Toliko od mene za ovo naizgled sunč ano martovsko jutro...“ Dovoljno je, Adriane. Ti i Pajaco ste se razumeli. Potpuno, savrš eno... Neko treći (četvri, peti...) misli da će „ovoga biti sve viš e.“ A onda se razvija diskusija o R.I.P. skrać enici. Da li je treba koristiti i š ta znač i?! Na latinskom se kaže „Requiescet in pace“, a na engleskom: „rest in peace“. Nismo Englezi, a ni antič ki Rimljani već– Srbi sa Balkana. Dakle: „Neka počivaju u miru.“

132. (Kada suze najave kraj) Suze, kraj... Kakav kraj i kakve suze? Niti je kraj meseca marta, niti suze klize niz neč ije obraze. Zameniti ljubav za ne-ljubav, sreć u za ne-sreć u... Tu je prostor koji se otvara za suze. Tu one traže i nalaze svoju š ansu.

Pajaco je nedavno gledao neč ije oč i na TV-u. Bašsu bile, onako, u krupnom planu. Preko celog ekrana. Neobič ne oč i. Lepe oči. Postoje osobe koje se zaljube u neč ije oč i: – Volim tvoje oči, tebe volim... Tvoje telo volim... – Može. Dozvoljavam ti... A onda te oč i iš č eznu. Postanu male, jedva primetne. I niko nikoga ne gleda u oč i. Ne želi da vidi oč i.

133. (Liv Ulman) Oči koje Adrian pamti jesu oči norveš ke glumice Liv Ulman. On je nedavno na TV-u gledao emisiju sa njom. Neki davni intervju. Intervju koji pripada ex-Yu vremenu. U njenoj biografiji piš e da je rođena u Japanu. Prvo š to su njene oči ugledale bio je japanski krajolik. Ipak, doš la je u svoju pravu domovinu – Norveš ku, i glumila u nekoliko norveš kih filmova. Mada je njenu karijeru i život obeležio š vedski reditelj Ingmar Bergman. Dakle, glumila je u viš eš vedskih filmova.

134. (Ož iljci) Kralj Pajaca ne gleda filmove u kojima igra Liv Ulman.

On gleda tinejdžfilmove jer je u srcu i dalje tinejdž er, kao i davnog majskog jutra kada se doselio u Beograd. Slič no je tako ranjiv, nesiguran u sebe. Veliki, ostareli tinejdž er. Samo š to viš e nije bubuljič av kao š to je tada bio. Bubuljice su iš č ezle. Ostali su samo ož iljci na licu koje pokriva proseda brada.

135. (Bravo, glup si) Da li vam je neko i nekada uputio sledeću reč enicu: – Bravo, glup si! Jeste? Nije? Verovatnije je da nije. A, eto, Kralju jeste. Ta se reč enica dokotrljala do njegovih uš iju: – Bravo, deč ko, glup si! Samo jednom. Ne viš e puta. Međutim, i jednom je dovoljno. Da li je on odreagovao na tu reč enicu? Naravno da nije. Produž io je dalje, nekim svojim putem. Marta 2010. godine je proš ao tom ulicom. Stajao na istom mestu na kom je stajao i davnog letnjeg dana kada mu je taj deč ak (njegov vrš njak ili godinu-dve stariji od njega) rekao: – Bravo, glup si. Čudna je to bila konstrukcija, sa tipič nim beogradskim humorom. Naravno da u doba kada je Pajaco bio tinejdž er nije sve savrš eno funkcionisalo. Osim bubuljičavog lica i masne kose, jošje bilo loš ih trenutaka u tom davnom vremenu.

100

136. (Civilizacijski napredak) Davna vremena su proš la. Zato i jesu davna. Danas, kada neko ž eli da se sa Pajacom razrač una može i putem Interneta to da uradi, a ne direktno: licem u lice. Za razliku od beogradskog mangupa koji je bar imao ulič ne manire, u pitanju su najobičnije kukavice. Na svom blogu postavištekst protiv Pajaca, i obavio si posao. Rekao si mu: "Bravo, glup si!", a da nisi ni morao sa njim da se suoč iš . To se zove civilizacijski napredak.

137. (Fenjer) Možda jeste civilizacijski napredak, ali je sasvim sigurno moralni pad. Svojevrsna moralna zona sumraka. Dvadeset prvi vek troš i i razgrađuje i ostale vrednosti a ne samo moral. Kralju je zanimljiv sledeći komentar: "Sve autentično u sebi nosi klicu prkosa, a sve sujetno i besno to sa lakoć om primeć uje." Da nije takvih komentara Pajaco bi komotno mogao da uzme fenjer i slič no Diogenu na beogradskim ulicama traži č oveka.

101

138. (Pesnik diletant) Pesnik diletant tvrdi da je puno pajaca na ovom svetu, tako da nema nikakvih (ni posrednih, a ni neposrednih) dokaza da je svoj pesmuljak posvetio Kralju Pajaca. Kao i svakom drugom diletantu njemu je jedino važ no da nema dokaza: to je osnovni aksiom diletantizma. – Imate li vi dokaza da sam ja Kralju Pajaca rekao "Bravo, glup si", ili samo pretpostavljate da jesam?! Ja sam to rekao tek onako, u prolazu... Možda svom ocu, svojoj majci... U redu: odbranio si se, pesniče diletante! Uspelo ti je. Niko te neće razapeti na krst. Produž i svojim putem... Putem diletantizma...

139. (Nacion) Pesnik diletant je dokazao da je pragmatič na osoba. Ne treba sebi komplikovati ž ivot. I on je nekako doš ao do pojma – jednostavnost. Na svom blogu je postavio jedan pesmič ak, izmuzao ga je iz svog limitiranog mozga. U njemu nikoga ne vređa. Pesmič ak je pre svega apel da svi budemo dobri i humani, i setimo se svog naciona jer nam je on sve. Pesnik diletant verovatno pretenduje da njegova tvorevina postane integralni deo srpske rodoljubive poezije. On neć e reći:

102

– I’m only a singer in a rock’n’roll band! Ne zna on ni š ta je to "singer", ni "rock’n’roll", a ni "band". Pesnici diletanti u š koli ne uč e engleski ili francuski već– ruski jezik. Pesnik diletant je mož da zao, ali je, sasvim sigurno, skroman i bogobojaž ljiv. Samo da Bog u njega ne upre prstom jer onda je usrao motku.

140. (Ex-Yu roker No. 2) Pajacu je baškrenulo sa ex-Yu rokerima. Prethodne več eri je jošjednog upoznao. Fin gospodin. A i davno je svirao rokenrol. Bašdavno... Red je da se neš to drugo u životu radi. Ali, ostao je u svetu umetnosti. Slikarstvo je sasvim dobra zamena za muziku.

141. (Krv, znoj i suze...) Na knjiž evnoj več eri Pajaco je upoznao S. M. U kratkom razgovoru on je rekao da je bloger, i da ima blog na SEECULTU34. Pajaco je obeć ao da ć e posetiti njegov blog, pogledati o č emu S. M. piš e, koje su njegove teme. Zapisi idu pod zajednič kim nazivom EGO TRIP. To i nisu tipič ni blog zapisi većskenirani novinski č lanci. Pajaco je otvorio „Ego trip 3 ili kako sam iznenada primetio da viš e nisam slikar". 34

www.seecult.org 103

„Ego trip 3“ je intervju iz 2007. godine. Na pitanje novinara: „Zaš to ste napustili slikarstvo“, g-din M. je odgovorio: "Ono je mene napustilo!" To je slič no kao kada bi Pajaco na pitanje virtuelnog novinara: „Zaš to ste napustili književnost“, odgovorio: "Ona je mene napustila, i otiš la nekim svojim putem. Sve ostalo su krv, znoj i suze..." Tako da bi Kraljev odgovor bio razuđeniji i sa viš e detalja. Mada nije jasno š ta je mislio sa konstatacijom: „sve ostalo su krv, znoj i suze“?! To o č emu S.M. priča nije se tako skoro dogodilo: pre dvadeset godina. Tada je on napustio slikarstvo. Ex-Yu roker No. 2 je napustio muziku i krenuo putem slikarstva, dok je S. M. napustio to isto slikarstvo, i krenuo blogerskim putem. Možda je to ključza Pajacovu konstataciju: „Sve ostalo su krv, znoj i suze“?

142. (Granice unutar granica) Pajaco na beogradskim ulicama retko viđa vozila sa registracionom oznakom svog rodnog grada. On ne zna zaš to je to tako?! Ta dva grada su udaljena tek sto pedeset kilometara. Ipak, pravi je podvig na beogradskim ulicama ugledati automobil iz Kraljevog rodnog grada.

104

"Ova drž ava je postala tako mrtva. Niko i niš ta u njoj se ne kreć e. Sve je statič no. I na sve strane granice, i granice unutar granica... Između je prazan prostor. Nič ija zemlja."

143. (Letnje računanje vremena) Siguran znak da je mart pri kraju i da april dolazi jeste prelazak na letnje rač unanje vremena. Probudišse u nedeljno jutro, i nije 7 h koliko sat pokazuje već– osam. Preš lo se na letnje računanje vremena. Neprimetno. Kaž u da se toga setio neki Francuz pre trideset-trideset i pet godina. I joštvrde da taj potez ima veze sa raciom – umom. Pajaco, opet, misli da takav potez nema nikakve veze sa umom većsa bezumljem, i da je delo jednog lakrdijaš a. Evropa, pa i Srbija, sledi taj put. Svakog poslednjeg vikenda u martu prelazi na letnje rač unanje vremena, pomera kazaljke č asovnika jedan sat unapred.

144. (Moderni satovi) Adrian ima određenih iskustava sa modernim satovima. Za razliku od Kraljevih mehanič kih budilnika, to su satovi koji sami, automatski, prelaze na letnje rač unanje vremena. Šta, pored toga, oni jošrade, Pajaco pojma nema?! A i ne zanima ga.

105

„Takav sat te č ak i ne obavesti da je promenio vreme. Samo možešda se pitaš : zar malopre nije bilo 2:10, a sad je već3:40?!“

145. (Šta se Kigmenu sviđa?!) Šta se Kigmenu sviđa?! "Sviđa mi se tvoje nonš alantno pominjanje imena, kao da podrazumevašda mi znamo ko su ti ljudi. Tako sugestivno to radišda bih mogao da se zakunem da ja, zapravo, poznajem Adriana." Izvesnom Kigmenu se to dopada u zapisima Kralja Pajaca. Da li bi se i Adrianu svideo Kigmenov komentar, o tome bi on, a ne Pajaco, morao da se izjasni.

146. (Praznina) Pesnik diletant je ponovo napisao pesmuljak o Pajacu. U njemu nič ega nema. Samo praznina! Kada reč i ničemu ne služe... „Zamislite da neko odluči da tu prazninu prevede na engleski, francuski... ruski... Ne uspevate to da zamislite! Niste toliko maš toviti?!“ Ovoga puta Diletantov pesmuljak nije povredio Pajaca. Osim ravnoduš nosti, on niš ta drugo nije osetio.

106

Kao i svaki diletant i ovaj je na malom prostoru napravio gomilu gramatič kih greš aka. Srpski jezik ć e za njega zauvek ostati velika tajna. Nedokuč iva.

147. (Vrh nosa) Šta pesnik diletant o sebi misli? Da je on buduć nost srpskog pesniš tva? Diletant ne vidi dalje od vrha svog kvrgavog nosa, ali je ubeđen da sve vidi. Čak i kroz predmete: da je njegov pogled toliko moć an. Sveobuhvatan.

148. (Diletantova lukavost) Da bi zavarao trag, Diletant na Kraljevom blogu ostavlja komentare kao Anonim. Ne uspeva da odoli, a da ne prokomentariš e njegove zapise. Teš ko je znati zaš to u Diletantovom životu reč i niš ta ne znač e. Ili je mrž nja prema Pajacu toliko velika da mu mozak blokira? Ne: Diletant i na svom blogu sve same gluposti piš e! Problem je, ipak, dublje prirode. Ni Internet nije svemoguć . Jošne postoji softver koji bi umesto nas pisao tekstove, sastavljao reč enice. To je jošu naš oj vlasti. Izgleda da se Diletant prerano rodio. Njegova jedina š ansa bi bila daleka buduć nost koja, opet, prema njemu nije milostiva. „To š to je on našsavremenik je velika greš ka. Kako zbog Diletanta, tako i zbog nas“, pomisli Pajaco.

107

149. (Bezbrižna pesmica) Šta ti radiš ? „Ti piješvino ispod slamnatog š eš ira...“ Upravo to radiš : konzumirašrashlađeno vino ispod oboda slamnatog š eš ira. I dobro znašu kom prostoru i vremenu se to deš ava. Sve je tako davno, proš lo... Ruinirano... Čak ni ti ne ispijašvino većtvoja majka. Ti si isuviš e mlad da bi ga pio, ali tvoje oč i upijaju tu scenu. Prisutan si, pamtiš ... Pamtišmajčin smeh i š eš ir na njenoj glavi. Raduješ se š to je tako sreć na. Bezbriž na pesmica. Najbezbriž nija na svetu. Trebalo je otkriti tu formulu. U jednom trenutku pesma ć e se završ iti, nestać e, i iza nje ć e ostati pustoš . Ostać e tmurni dan. Zaš to je Pajaco uplovio u te vode? Zaš to je povezao audio sluš alice i radio-kasetofon? Zaš to je u tu prič u ukorač io? Na sterilni Internet se navikao: on ne mož e da ga povredi. To je najobičnija rutina. Sa Netom je odavno „na ti“. Međutim muzika mož e, i uspeva, da ga povredi, uruš i. I dalje je lako ranjiv, a on to ne ž eli da bude.

108

150. (Retardirane drkadž ije) Šta su č itaoci? Šta se o njima može reći? To š to o njima može da se kaž e je veoma surovo, ali istinito. Oni su retardirane drkadž ije. Nema tač nije definicije. To se savrš eno uklapa. To su oni! Potpuno, bez ostatka. Da bi do te definicije doš ao Pajaco je čitav dan sebe morao da bombarduje muzikom. Velike komade muzike da š alje svom mozgu. Što snaž nije muzike. Trebalo je pokrenuti sopstveni mozak, probuditi ga, učiniti agresivnim. Mož da i zlim? Dobar mozak nič emu ne služ i. Ni o č emu nije u stanju da donese sud.

151. (Princ Tame) Kralj Pajaca se konač no dokopao Interneta. Posle viš ednevne pauze na svom blogu je postavio novi zapis: jedan od onih o pesniku diletantu. Servirao ga onlajn publici. Zapisi o pesniku diletantu nisu previš e popularni kod ostalih blogera, tako da ih oni ignoriš u. Ne komentariš u ih. Takav je život! Ne događaju se samo lepe veći ruž ne stvari. Pesnik dilatent je neka vrsta princa tame. On je tu da nas podseti da i zlo postoji. I ono je deo naš ih ž ivota. Dok ore po papiru pesnik diletant je u sukobu samo sa estetikom. Zamislite da, slič no Marku Kraljević u, počne da preorava drumove?! Tada bi ugrozio srpsku ekonomiju.

109

Dobro bi bilo da do kraja svoje tuž ne egzistencije ostane pesnik diletant. Onog trenutka kada mu poezija postane nezanimljiva, ova država bi mogla da se nađe u problemu.

152. (Jutro) Kaž u da jutro mnogo toga mož e da promeni. Međutim nije tako: jutro je nastavak prethodnog dana, i ne č ini prevelik odmak. Možda č ak nikakav? Gde je Kralj Pajaca prethodne več eri stao kada je poš ao na spavanje, na istom mestu će da nastavi sledećeg jutra.

153. (Svirka, izlazak) Umesto muzike sa radio-kasetofona, Pajaco se prepustio ž ivoj muzici. I dalje sa njom eksperimentiš e, izlaže joj se. Da li je ona u stanju da ga promeni? Ne. I opet – ne.

154. (Uzbudljivo veče) Zar je moguć e da uzbudljivo več e nije inspirisalo Pajaca da o njemu neš to viš e napiš e? Zaš to je tako sveden? Možda je premoren? I jeste. Tačna konstatacija. Dve grupe su nastupile. Prvu su č inili dugokosi mladići dve devojke. Jedna za bubnjevima, a druga sa bas gita110

rom u rukama. Mladićje svirao solo gitaru i pevao. Povremeno bi se basistkinja priključ ila kao prateći vokal. Muzika izmiče opisu. Dok traje, ona je neš to izuzetno. Samo dok traje.

155. (Druga grupa) I druga grupa je bila trio. U njoj je frontmen bila žena, a pratili su je muš karci. Količ ina buke koju su isporučivali bila je dovoljna da ispuni kako č ula prisutnih tako i uzan, dugač ki prostor.

156. (Bol) Očigledno da Kraljevi zapisi kod pesnika diletanta izazivaju bol. Njegovo telo se grč i od bola, i on je danima bolestan. Neupotrebljiv.

157. (Kafana „Balkan“) Pajaco se sve viš e udaljava od globalne Mreže. Čak i sedenje po zadimljenim beogradskim kafanama deluje uzbudljivije od Interneta. (Mož da jeste uzbudljivije, ali je u svakom slučaju manje kreativno. Samo š to Pajaca nikakva kreativnost viš e ne zanima. Sa tim je završ eno.) Njegov sagovornik je upitao: – Reci mi, ko je pesnik diletant? 111

Eh, ko je?! Zgrčeno stvorenje tamne boje kože. Mož da ć e, za razliku od Majkla Dž eksona, pod starost joši crnac postati?! Toliko ć e njegov ten da potamni. Uostalom, zar ga Pajaco u jednom od ranijih zapisa nije nazvao Princom Tame?!

158. (Dan za odgovore) Kraljev sagovornik iz kafane „Balkan“ je izdaleka doš ao. Njegovo prebivališ te je zapadnije i juž nije od Beograda. To su sati putovanja... Pred njim su stajali š oljica domać e kafe i kutija cigareta. – Imašli upaljač ? – upitao je Pajaca. – Ne, ne puš im. I nikada nisam... – odgovorio je Pajaco. Njih dvojica se nikada ranije nisu sreli. Međutim Pajaco je neumoran: uvek spreman da ode korak dalje, pruž i priliku nekom novom, nepoznatom, da u njegov ž ivot ukorač i. Da li je Pajaco momku iz jugozapadnih krajeva postavio neka pitanja? Nije! To nije bio dan za pitanja većza odgovore. A napolju je bilo hladno, i duvao je jak vetar.

112

159. (Provincija) Kada se Pajaco konačno osvrnuo levo i desno mogao je da konstatuje da nikoga nema. Dok se on zamajavao sa Pesnikom Diletantom, iš čezli su i Neurodž ez, i Adrian... Kajzer i Amarilis... Diletant je ostvario cilj. Osamio je Pajaca, učinio ga smeš nim, a onda i on nestao. Vratio se u provinciju iz koje je i doš ao. Tako to rade ružni, prljavi i zli.

160. (Ista drž ava) Ma koliko Kraljev sagovornik iz kafane indikativnog naziva živeo zapadnije i juž nije od Beograda, njihovi gradovi su nekada pripadali istoj državi. Mogućnost da se u buduć nosti to ponovi je niš tavna. Raspad te drž ave je bio isuviš e surov, sa toliko ubijenih i ranjenih, razruš enim i spaljenim gradovima i selima, da se niko ne bi usudio da o njoj ponovo govori. Kada se o neč emu ne govori, onda se o tome ć uti. Prič a se o kutiji š ibica, puš enju... I slič nim nevažnim sitnicama. Takvi, neutralni razgovori ne ugrož avaju postojeće drž avne granice. Ne dovode ih u pitanje. A to je najvažnije.

113

161. (Krug je zatvoren) Susret sa momkom iz jugozapadnih krajeva bivš e drž ave kao da je zatvorio krug i okončao Pajacovu potragu. Takvi susreti znaju da budu otrežnjujući. Tom prilikom se niš ta ružno ne dogodi, č ak takvi susreti znaju da budu i ugodni, ali kao da povuku nevidljivu crtu ispod viš emesečnih aktivnosti. Toliku snagu poseduju.

162. (Zavesa je spuštena) Pajaco ć e nastaviti povremeno i neredovno da beleži sve ono š to se njemu i oko njega deš ava. Neće da iskorači iz Blogosfere. Bar ne sasvim. Možda delimič no? Njegovi virtuelni putevi i dalje ć e se ukrš tati sa putevima Neurodžez, Adriana... Kajzerovim... Jedni drugima ć e komentarisati postavljene zapise, sa viš e ili manje entuzijazma oni ć e održ avati svoje blogove. Međutim ovaj iseč ak iz Blogosfere je okonč an. Isečen je, izdvojen. Serviran nevirtuelnoj publici. Označ io ga je graciozni pokret Kraljeve desne ruke, kao i reč i koje je u tom trenutku izgovorio: – Kraj je! Virtuelna zavesa je spuš tena, i potpuno prekrila, od radoznalih pogleda sakrila, pozornicu na kojoj je bloger Kralj Pajaca izvodio predstavu. Zavladali su neprozirna tama, i ledena tiš ina.

114

ZORAN I LIĆ Kralj Pajaca, prozni pisac iz Beograda. Sa svojim prič ama prisutan u srpskoj i ex-yu periodici оd 1989. godine. Bio urednik u „Knjiž evnoj reči“ i gostujuć i urednik u „Albumu“ (Sarajevo). Jedno vreme bio zamenik glavnog i odgovornog urednika onlajn časopisa „Balkanski knjiž evni glasnik“. Objavio sledeć e knjige kratkih prič a: „Jednostavna i druge prič e“ (Pegaz – КОS, Beograd, 1997) „Virtuelna devojka“(КОS/Knjiž evno druš tvo „Sveti Sava“, Beograd, 2003) „Nedovrš ene prič e“ (Knjiž evno druš tvo „Sveti Sava“, Beograd, 2005) „Trči zeko, trč i“ (Alma, Beograd, 2008). Objavio je roman „Megalomanija“ (Alma, Beograd, 2009), u koautorstvu sa Stevanom Teodorović em (pod pesudonimima). Neke od veb-lokacija na kojima je prisutan: www.prozaonline.com, www.kraljpajaca.blogspot.com, www.bundolo.org. Živi u Beogradu.

115

116

Zoran Ilić ISEČCI : SLIKE IZ ŽIVOTA JEDNOG BLOGERA

1. izdanje

Glavni urednik

Đorđe Otaš ević

Korice

Milan Beš tić

Ilustracija na koricama

Zoran Ilić

Korektura

Dejana Jovanović

Izdavač

„Alma”, Beograd

Štampa

„Skripta internacional”, Beograd

ISBN

978-86-7974-186-8

Tiraž

200

www.alma.rs www.alma.co.rs almabg@sezampro.rs

117

CIP – Katalogizacija u publikaciji Naroda biblioteka Srbije, Beograd 821.163.41-31 ILIĆ, Zoran Iseč ci : Slike iz ž ivota jednog blogera / Zoran Ilić . – 1. izd. – Beograd : Alma, 2009 (Beograd : Skripta internacional). – 117 str. ; 21 cm. – (Biblioteka Savremena knjiž evnost /  Alma, Beograd; knj. 92) Tiraž : 200. ISBN 978-86-7974-186-8 COBISS.SR–ID 1...

118