Малиша 3 2012

Лист ОШ „Душан Јерковић” Костојевићи Број - 3 - мај 2012

УВОДНИК Поштовани читаоци, Пред Вама је нови број школског часописа „Малиша”. Писали смо о значајним датумима, најважнијим догађајима у нашој школи у току ове школске године, објавили смо неке ваше ликовне и литарарне радове и још много тога. Трудили смо се да избором тема из школског живота и саговорника садржај „Малише” учинимо занимљивим. Уживајте у његовом садржају! Редакција

МУДРА ИЗРЕКА Људи се хиљаду пута више труде да стекну богатство него духовно образовање, мада је сасвим сигурно да нашу срећу ствара оно што јесмо, а не оно што имамо. Шопенхауер

МАЛИША - бр.3

РЕЧ ДИРЕКТОРА

Драги ученици, Наша школа је мала, али посебна на свој начин. Да би напредовала и ишла у корак са временом, потребна су стална улагања у њен радни простор. Трудимо се да сваке године набављамо наставна средства која ће образовно-васпитни рад у нашој школи осавременити и унапредити. У 2011. години уређен је кабинет ликовне и музичке културе, опремљена је дигитална учионица у Програму „Дигитална школа” у матичној школи, а за свако издвојено одељење по један преносни рачунар и пројектор, повећан је фонд књига у библиотекама, константно су набављана наставна средства, а све од средстава Општине Бајина Башта, као и наших донатора. То су значајна средства и велики посао. Ми смо поносни што су они уложили новац у нас, јер то значи да је наша школа вредна њихове пажње. Да би смо сачували оно што имамо, морамо сви заједно да се потрудимо да негујемо, ценимо и поштујемо наш радни простор. Осим што имате добре услове за рад и боравак у својој школи, ви имате и добре наставнике који вам помажу да се развијате и доказујете. Свим ученицима и наставницима желим пуно успеха у даљем раду и учењу и много среће у животу. Ваш директор Бојан Дојчинов

Лист ОШ „Душан Јерковић” Костојевићи Бр. 3, мај 2012. године Издавач: Директор, ученици и наставници Школе Уређивачки тим: Зарић Жарко, Бојана Вилотијевић, Јелена Стојановић, Дојчинов Савка, Спасић Радојка, Илић Весна, Марковић Слађана, Милинковић Милош, Негосава Павловић, Тамара Николић, Ана Млађеновић - педагог, Драгана Вуковић - секретар Сарадници: учитељи, наставници, педагог и секретар

Бранко Лукић, предшколско, Заглавак

Дизајн и припрема: Стеван Ћатић Ћато, Бајина Башта Штампа: Штампарија „LINEA”, Бајина Башта Тираж: 200 примерака Телефон: 031/ 3860-081 e-mail: skola_kost@ptt.rs

Дизајн слова „Малиша” - назива часописа осмислила је Павловић Негосава, професор ликовне културе

2

Бобан Крсмановић, IV разред, Јакаљ

Мај 2012

МАЛИША - бр.3

РАЗГОВОР С ПОВОДОМ

Разговор са Александром Тошићем, учитељем у пензији

ЈЕДАН УЧЕНИК - ЈЕДАН УЧИТЕЉ

Пут сваког просветног радника је различит и сваки носи неке своје особености. О свом дугогодишњем раду у просвети разговарали смо са учитељем Александром Тошићем, сада у пензији

• Како су изгледали Ваши први радни дани у просвети ?

Моји први радни дани у просвети започели су школске 1959/60 године у селу Расовцу код Тузле, подручном одељењу ОШ „Јусуф Јакубовић” у Тузли. Школа је била неподељена, а било је преко 60 ученика. Услови за рад су били тешки. Морало се доста радити. Пуно времена сам трошио на припреме и на рад са децом. Тај труд се исплатио, јер сам на крају школске године, на дан просветних радника среза у Тузли добио диплому за успешан рад од председника среза тузланског.

• У којим школама сте још радили ? По повратку из војске 1963.године почео сам да радим у четвороразредној школи у селу Вијогор, подручном одељењу ОШ „Народни херој Михаило Бјелаковић” у Сребреници. Ту сам водио два комбинована одељења са укупно 45 ученика. Следеће школске године прелазим у ОШ „Славиша Вајнер Чича” у Скеланима, подручно одељење у Црвици. По први пут нисам сам, већ затичем троје колега. У школи у Црвици водим чисто одељење, што ми је у почетку било мало необично. Међутим, временом се смањивао број ученика, претила је опасност да останем без одељења, па сам премештен у централну школу на пословима секретара и књиговође. Тај посао ме није испуњавао, те сам настојао да нађем неки други посао. У октобру 1974. године прелазим у Сребреницу и радим у Самоуправној интересној заједници за основно образовање. Посла пуно, лакше него рад са децом, али ни издалека вредан као рад са децом. На тим пословима сам провео до 1991. године када се укидају СИЗ-ови, а ја једва добијам посао у Јадру код Сребренице. У школској 1991/92 години прелазим у Сребреницу и по први пут после тридесет година радног века радим у градској школи. Нисам дочекао да то одељење доведем до краја, јер 1992. године, због ратних догађаја прекида се настава, а ја са породицом прелазим у Бајину Башту. Без посла сам био све до 1995.године, када сам почео да радим у ОШ „Душан Јерковић” Костојевићи, у подручном одељењу у Јеловику. Захвалан сам тадашњем директору ОШ „Душан Јерковић” Костојевићи Србољубу Јовановићу и свим колегама те школе што су ме примили да радим у њихову школу и што су ми на почетку, а и све време док сам радио пружали помоћ и подршку кад год бих им се обратио.

• За коју школу Вас вежу најлепше успомене ? Иако су ми све школе и сва места у којима сам радио остала у лепом сећању, најлепше успомене ме везују за основну школу у Црвици. Мали, али сложан колекМај 2012

Учитељ Тошић Александар, ученик Катић Живојин, послужитељ Бошко Јовановић

тив, лепо село и добри људи у њему је нешто што се не заборавља. Ту сам се и оженио, засновао породицу и било ми је истински жао када сам морао да напустим то село. И сада се радо срећем са тим људима, а и са мојим ђацима из тог села.

• С обзиром да сте радили у издвојеним одељењима наше школе у времену када није било организованог превоза, да ли Вам је тешко падало пешачење до школа и назад?

Прве две године сам радио у Јеловику, а затим сам прешао у Јакаљ. Тада није било организованог превоза, па је путовање било праћено многим тешкоћама. Морало се рано устајати. Без обзира на временске прилике у школу сам морао стићи на време. И никада нисам закаснио на наставу. Дешавало се да сам по невремену и дубоком снегу долазио у школу, а да тог дана дођу само 1 или 2 ђака. Имао сам навику да пешачећи звиздућем или певушим, па су ме неки, поред чијих кућа сам пролазио, прозвали учитељ певач. Једном приликом ми је једна бака рекла: „Благо теби, ти никоме зло не мислиш, увек певаш?” да бих јој ја у шали одговорио: „Јесте бако, али само док певам.” Нарочито је било тешко путовати до Јакља зими када има снега. Зими сам већином путовао по мраку и догађало

3

РАЗГОВОР С ПОВОДОМ

МАЛИША - бр.3

се да стигнем у село, а да цело село још увек спава. Свако јутро када стигнем у Костојевиће волео сам да, пре поласка у Јакаљ, свратим у пекару код Марка Штрпца да се мало огрејем, а некада сам путовао заједно са колегом Марком Јовановићем његовим колима и тако прелазио један део пута.

• Чега се посебно сећате из тог периода?

Када је школске 1997/98 године последњи ученик у Јакљу завршио четврти разред, за следећу школску годину није био уписан ниједан ученик. Када сам одрадио последњи наставни дан у јуну и кренуо кући осећао сам се врло чудно, и могу слободно рећи тужно и утучено, не због мене, већ због помисли да ће се у једном таквом селу, лепом и великом са дивним људима затворити школа. Одлучио сам да о томе поразговарам са директором школе, Србољубом Јовановићем. Договорили смо се да обавим разговор са једном породицом у Јакљу, чија је кућа близу школе о могућностима да њихово дете које похађа 1. разред на Варди, пређе следеће школске године у Јакаљ. Отишли смо послужитељ Никола Драгојловић и ја код родитеља тог ученика и после дужег разговора дого-

ворили смо се да његов син, Живојин Катић настави други разред у Јакљу. Школа је ученику набавила све уџбенике и прибор, а ја сам наставио да радим само са једним учеником у целој школи. Следеће школске године је било још деце да се упишу. Тако смо сачували школу. У јуну 1999.године Живојин је завршио други разред, а ја сам отишао у пензију. Догодило се да сам започео радни век са преко 60. ученика, а завршио са једним учеником. Понекад се нашалим и кажем да је то нормално. Човек стари, умара се и троши у раду, па је потребно да му се на тај начин олакша.

• Како проводите пензионерске дане? Пензионерске дане проводим у читању књига, много шетам, возим бицикл и волим да фотографишем. Дружим се са колегама. Волим енигматику.

• Шта би сте поручили млађим колегама?

Бити учитељ и радити са децом је врло племенит, али тежак посао. Иако га друштво недовољно вреднује, треба га увек обављати несебично. То би била и моја порука младим колегама. Тим за израду школског листа „Малиша”

ОПРЕМАЊЕ КАБИНЕТА Од средстава која су школи оставили дародавци Стефановић Војислав Лале и Милица Ракић, а која су доспела у 2011.години у износу од 202.061,67 динара, одлуком органа школе опремљен је кабинет ликовне и музичке културе, тако што је промењен комплетан под у учионици, уграђени су венецијанери, набављен је нови ормар, пројектор који у многоме помаже осавремењивању наставе из ових предмета. Тим за израду школског листа „Малиша”

Драган Лазаревић, I разред, Заглавак

4

Ученици V разреда на часу ликовне културе

Ана Лазаревић, III разред, Заглавак

Мај 2012

ИСТОРИЈАТ ШКОЛЕ

МАЛИША - бр.3

Ко је био Душан Јерковић? Народни херој, рођен 1914. године у селу Огару, Суботиште, Сремска Митровица, Србија. Учитељ. Члан КПЈ од пре рата. У НОБ ступио 1941.год. а погинуо 29. новембра 1941. године на Кадињачи. За народног хероја проглашен 25. септембра 1944. године. Душан Јерковић је рођен у учитељској породици 12. фебруара 1914. године у Огару. Учитељску школу завршио је у Шапцу 1934. године. Од 1936. био је учитељ у Костојевићима и Јеловику код Бајине Баште, а затим у Факовићима у источној Босни. Априлска катастрофа га је затекла у Факовићима. Док су официри југословенске војске наређивали војницима да положе оружје, Душан је предузимао нападе на Немце, уништавао немачке камионе, дизао дух отпора против непријатеља.

Николић Бранко III разред

Мај 2012

После 22. јуна 1941. год. када су Немци напали Совјетски Савез, прелази у Србију и постаје командир Рачанске чете у Ужичком партизанском одреду. У септембру 1941. године постаје командант Ужичког партизанског одреда. Водио је победоносне борбе код Вирова, Косјерића, Годовика и на Трешници. Под његовим руководством је Ужички партизански одред ослободио Ужице 24. септембра 1941. године где је по ослобођењу прешао да ради Врховни штаб НАПОЈ и друг Тито. При повлачењу партизанских снага из Србије у Санџак, јуначки је погинуо заједно са целим радничким батаљоном и његовим комадантом Андријом Ђуровићем на Кадињачи 29. новембра 1941. године. Био је неустрашив у борбама, веома омиљен и популаран код војске и

Душан Јерковић

народа. Поседовао је изванредне способности у руковођењу јединицама и много иницијативе и ис-

Светозар Глигоријевић, III разред

куства у стварању револуционарске власти. Тим за израду школског листа „Малиша”

Јована Томић III разред

5

СВЕЧАНОСТИ

МАЛИША - бр.3

ШКОЛСКА СЛАВА - САВИНДАН

6

Мај 2012

КОНКУРС

МАЛИША - бр.3

ПОВОДОМ ДАНА СВЕТОГ САВЕ

Професор верске наставе у нашој школи - Хрваћанин Ратко организовао је поводом Дана Светог Саве - 27. јануара 2012. године литерарни конкурс на тему „Зашто човек не може без Бога” и ликовни конкурс на тему „Црква у мом месту“ и позвао све ученике како матичне школе, тако и издвојених

одељења да узму учешће у овом конкурсу. За ученике који су освојили прво, друго и треће место Црквена општина Рогачица обезбедила је вредне награде - иконе Христа, Богородице, светитеља... Награде су ученицима подељене након завршетка приредбе посвећене светитељу Светом Сави.

Награђени ученици су: Крсмановић Бобан, Митровић Ивана, Пантелић Иван, Петронијевић Љубиша, Лазаревић Ана, Лукић Јована, Чолић Кристина, Мартић Саво, Николић Зорица, Пантелић Ивана, Тешић Иван, Петронијевић Милица.

Бобан Крсмановић, IV р. Јакаљ

Ивана Митровић IV р. Костојевићи

Иван Пантелић V р. Костојевићи

Љубиша Петронијевић I р. Јеловик

Ана Лазаревић III р. Заглавак

Иван Тешић VI р. Костојевићи

ЧОВЕК НЕ ЗАШТО ЉУДИ МОЖЕ БЕЗ НЕ МОГУ БЕЗ БОГА БОГА? Човек не може без Бога, јер да нема Бога не би било ни човека. Пре стварања човека, Бог је створио небо, Земљу, светлост, таму, Сунце, месец и звезде. А шести дан стварања Бог је створио човека који је бринуо о целоме свету. Милица Петронијевић III разред ИО Јеловик

Мај 2012

Ништа није веће од Бога. Његова снага је јача од људског ума. Слободно тражите његову помоћ. Али то не значи да треба да идемо лаковерни, нити да потцењујемо снагу људскога ума. Бог помаже онима који помажу неком другом. Бог нам је дао снагу воље и разума, употребите их када желите да се ослободите ваших мука. Захтевајте његову помоћ, али схватајте као његово вољено дете, користите његове поклоне воље у решавању свих животних тешкоћа. Људи не могу без Бога јер их је он створио. Ивана Пантелић III разред Костојевићи

Иван Бабић , IV разред Костојевићи

7

СВЕЧАНОСТИ

МАЛИША - бр.3

ДАН ШКОЛЕ - 15. МАЈ 2012

Преносимо део атмосфере са приредбе посвећене прослави Дана школе

8

Мај 2012

МАЛИША - бр.3

АКТИВНОСТИ

ОБЕЛЕЖИЛИ СМО ДЕЧИЈУ НЕДЕЉУ Деце има разне ал свако дете је личност. Разлике нису казне у разликама је сличност.

Дечија недеља у нашој школи обележена је у првој седмици октобра од 3 – 9. октобра 2011. године. Поводом тога школа је организовала разне активности за млађу и старију групу ученика, како у матичној школи тако и у издвојеним одељењима. Програм је био занимљив и прилагођен узрасту свих ученика. Ученици су сваког дана радили нешто ново, другачије и што је најважније, лепо су се дружили и још боље забавили. Организоване су: игре без граница / надвлачење конопца, скакање у џаку, полигон са препрекама са решавањем математичких задатака итд../ , креативне радионице - рециклажа старих ЦД-ова, на тему дечије недеље и дечијих права деца су имала могућност да се изразе кроз ликовне радове, на часу српског језика и других часова.

Игре без граница - надвлачење конопца

Тим за израду школског листа „Малиша”

Игре без граница - ученици ИО Злодол

Радионица - рециклажа старих ЦД-ова

Игре без граница - скакање у џаку, ученици ИО Злодол

Такмичење у отежаном плесу

Мај 2012

9

ТАКМИЧЕЊА

МАЛИША - бр.3

РЕЗУЛТАТИ ТАКМИЧЕЊА

МАТЕМАТИКА Школско такмичење

III разред:

поена

1. Тамара Бошковић 83 2. Ивана Пантелић 71 3. Милица Богдановић 48 IV разред: 1. Иван Бабић 2. Ивана Митровић 3. Наташа Тејић

78 60 44

На општинском такмичењу из математике најбољи резултат имао је ученик Бабић Иван, који је освојио 3. место у конкуренцији ученика IV разреда. У категорији ученика III разреда највише успеха имала је ученица Пантелић Ивана, која је освојила 3. место и ученица Богдановић Милица, која је освојила 4. место.

ХЕМИЈА

На општинском такмичењу из хемије најбољи резултат имао је ученик Митровић Немања, који је освојио 3. место у конкуренцији ученика VII разреда сa 79 поена и пласирао се на окружно такмичење из наведеног предмета.

10

ИСТОРИЈА БИОЛОНа општинском такмичењу из историје одржа- ГИЈА

ног у ОШ „Свети Сава” Бајина Башта, ученици осмог разреда ОШ „Душан Јерковић” Костојевићи - Богдановић Горан и Спасојевић Ивана освојили су 3. место и пласирали се на регионално такмичење.

На општинском такмичењу из биологије одржаног у ОШ „Свети Сава” Бајина Башта, ученица седмог разреда ОШ „Душан Јерковић” Костојевићи – Јовановић Слађана и ученица осмог разреда Николић Илинка освојиле су 3. место.

СТРАНИ ЈЕЗИК

ОШ „Душан Јерковић” Костојевићи је била домаћин општинског такмичења из страних језика / енглески, руски и немачки/ одржаног дана 10. 03.

2012. године. На наведеном такмичењу учествовали су ученици 8. разреда из ОШ „Рајак Павићевић”, ОШ „Свети Сава” из Бајине Баште и наше Школе. Ученици 8. разреда наше Школе такмичили су се из руског језика. Највише успеха имала је наша ученица Лукић Милица, која је освојила 2. место и пласирала се на регионално такмичење чији је домаћин била ОШ „Нада Матић” у Ужицу. Сви ученици коју су освојили 1, 2 и 3 место Школа је наградила дипломом и књигом.

Мај 2012

ТАКМИЧЕЊА

МАЛИША - бр.3

У ШКОЛСКОЈ 2011/12. ГОДИНИ ЛИКОВНА КУЛТУРА

На међународном ликовном конкурсу „Дани ћирилице 2012” у Баваништу ученица 6. разреда ОШ „Душан Јерковић” ИО Злодол - Јелена Јањић на тему МОСТОВИ освојила је прво место у oбласти рељеф.

СПОРТ

На окружном такмичењу из атлетике одржаног у Спортском центру у Лугу у Бајиној Башти, у дисциплини – скок у даљ, ученик осмог разреда ОШ „Душан Јерковић” Костојевићи – Богдановић Горан освојио је прво место и пласирао се на међуокружно такмичење. На међуокружном такмичењу именовани ученик је освојио 3. место у дисциплини скок у даљ пионири.

ШКОЛСКО ТАКМИЧЕЊЕ „ШТА ЗНАШ О САОБРАЋАЈУ” Наставник техничког и информатичког образовања Катанић Горан организо-

вао је школско такмичење из области саобраћаја. Најбоље резултате постигли су следећи ученици: V разред: Број поена:

1. Жарко Бошковић 82

2. Љубомир Томић 75

3. Сања Павићевић 68

4. Ивана Пантелић 59

5. Милан Деспотовић 59 VI разред: Број поена:

1. Александар Лазаревић 79

2. Јелена Јањић 71

3. Михаило Марковић 71

4. Дејан Панић 64

5. Драгица Деспотовић 63 VII разред:

Број поена:

1. Александар Митровић 90

2. Немања Митровић 85

3. Жељко Митровић 82

4. Владимир Томић 74

5. Софија Николић 72 VIII разред: Број поена:

1. Весна Тимотијевић 86

2. Илинка Николић 84

3. Тамара Николић 81

4. Александар Пантелић 77

5. Милица Лукић и Данијела Драјић 74

Анђелка Петровић, III разред, Злодол

Мај 2012

Вишња Крсмановић VIII разред, Костојевићи

11

НАЈБОЉИ

МАЛИША - бр.3

АНГЕЛИНА НОВАКОВИЋ - УЧЕНИК ГЕНЕРАЦИЈЕ

Носиоци дипломе „Вук Караџић“ у школској 2010/2011 су Ангелина Новаковић, ученица 8. разреда матичне школе и Биљана Алексић, ученица 8. разреда ИО Злодол. Одлуком Наставничког већа ОШ „Душан Јерковић” Костојевићи ученица Новаковић Ангелина проглашена је за УЧЕНИКА ГЕНЕРАЦИЈЕ школске 2010/2011 године. Ова савесна и вредна девојчица рођена је 14.07.1996. године у Ужицу. Ниже разреде похађала је у Издвојеном одељењу у Јеловику, код учитеља Милинковић Милоша, у неподељеној школи од 4 разреда. Од самог почетка имала је одговоран однос према раду, марљива, вредна и одговорна. Више разреда ученица Новаковић Ангелина завршава у матичној школи у Костојевићима,

разредни старешина Арсеновић Јован, где наставља са постизањем одличног успеха и примерног владања, и освајањем резултата на разним такмичењима. Школске 2007/2008 освојила је 3. место на општинском такмичењу из српског језика и 3. место на општинском такмичењу из математике. Школске 2009/2010 освојила је 3. место на општинском такмичењу из биологије и 1. место на општинском такмичењу из хемије. Школске 2010/2011 године освојила је 3. место на окружном такмичењу из српског језика. Ова вредна и насмејана девојка сада похађа Гимназију у Београду. Тим за израду школског листа „Малиша”

Ангелина Новаковић

ПРОЈЕКАТ „ПРОФЕСИОНАЛНА ОРИЈЕНТАЦИЈА НА ПРЕЛАЗУ У СРЕДЊУ ШКОЛУ“

Министарство просвете и науке и Министарство омладине и спорта у сарадњи са Немачким удружењем за међународну сарадњу / GIZ BOSS / и Мрежом РЦ за стручно усавршавање реализује Пројекат „Професионална оријентација на прелазу у средњу школу“. Наша школа је укључена у другу фазу реализације овог Пројекта. Тим школе чине: Млађеновић Ана – школски педагог/ координатор пројекта/, Јовановић Србољуб – наставник историје и географије и Катанић Горан – наставник техничког и информатичког образовања. Чланови Тима су похађали тродневну обуку за примену програма,

12

а током ове школске године имаће и неколико менторских састанака са менторима и члановима Тима за професионалну оријентацију из других школа. Циљ програма је успостављање одрживог система и програма професионалне оријентације за ученике на преласку између основне и средње школе, подстицање младих да путем активног учешћа у реализацији пројекта преузму одговорност за своју будућност, упознају себе и своје способности, путеве школовања и путеве каријере, да промишљено донесу одлуку о избору школе. Тим за израду школског листа „Малиша”

Радионица - пут способности

Радионица - мој тип учења

Мај 2012

АКЦИЈЕ

МАЛИША - бр.3

ЕДУКАТИВНИ ПРОГРАМ

„ПРОМЕНЕ У ПУБЕРТЕТу”

Агенција „DNA Global Group” дана 30. марта 2012. године је у просторијама ОШ „Душан Јерковић” Костојевићи реализовала предавања међу ученицама шестог разреда под називом „Промене у пубертету”. Завод

Ученице VI разреда и предавач Александра Шуљагић

за унапређивање образовања и васпитања је дао позитивно мишљење о извршењу Едукативног програма „Промене у пубертету” на територији Републике Србије за школску 2011/2012. годину, због свог едукативног карактера. Пошто су и материјали пружени као део Едукативног школског програма и развијени са ауторитативним националним и међународним експертима у релевантној области, исти су подељени ученицима пружајући им могућност да прошире своје знање о најделикатнијем периоду свог одрастања. Ученице су позитивно оцениле циљ овог програма и да су употпунили своја сазнања у циљу стварања навика током периода одрастања. Тим за израду школског листа „Малиша”

AКЦИЈА „ВЕЛИКО СПРЕМАЊЕ СРБИЈЕ”

У оквиру акције „Очистимо Србију“ поводом светског Дана заштите животне средине, ученици ОШ “Душан Јерковић већ трећу годину за редом учествују у великој радној акцији чишћења на територији Републике Србије под називом „ВЕЛИКО СПРЕМАЊЕ СРБИЈЕ“, под покровитељством Министарства животне средине, рударства и просторног планирања.

За потребе акцијеприкупљања и сепарације отпада на територији општине Бајина Башта Министарство је обезбедило рукавице и вреће за прикупљање отпада. На овај начин, својим доприносом ученици наше Школе ураде много за чистију животну средину у окружењу у којем живе. Тим за израду школског листа „Малиша”

Ученик Немања Митровић

Мај 2012

Ученици у акцији

Проф. енглеског језика Александра Бошњак

13

активности

МАЛИША - бр.3

ПРЕДАВАЊЕ О ХИГИЈЕНИ

Добра сарадња наше школе са Домом здравља Бајина Башта настављена је и ове године. На тражење родитеља и ученика ИО Злодол, радници Дома здравља у Бајиној Башти одржали су предавање о општој хигијени. Они су ученике и родитеље упознали о личној хигијени, вези хигијене и здравља, потребама

и начинима редовног одржавања чистоће и неге тела. Говориле су о хигијени коже, одеће и обуће, као и средствима за личну хигијену. Пажљиви родитељи и ученици захвалили су се на веома корисном и интересантном предавању.

Присутни родитељи и ученици на предавању

Излагање радника Дома здравља - Ленке

Тим за израду школског листа „Малиша”

И МИ ИДЕМО У ДИГИТАЛНУ ШКОЛУ

У нашој матичној школи у Костојевићима инсталиран је дигитални кабинет у оквиру Програма „Дигитална школа”, који је реализовало Министарство за телекомуникације и информационо друштво. У оквиру овог Програма сва издвојена одељења наше школе добила су по један преносни рачунар и пројектор. На крају реализације овог програма, Тим за реализацију програма „Дигитална школа” покренуо је акцију са циљем да се све школе укључе у једну једноставну, а забавну акцију у којој ће управо ученици бити главни актери. Идеја је да група ученика направи две фотографије на којима ће држати натпис на хамер папиру „И ми идемо у Дигиталну школу“. Наши ученици су са задовољством узели учешће у овој акцији. Тако су фотографије наших ученика приказане на прослави у част успешне реализације Програма - 01.јуна 2011.године. Тим за израду школског листа „Малиша”

РАД ПЕДАГОГА

Почев од школске 2010/2011 године у оквиру наше школе ради школски педагог. Сарадња са наставницима у свим сегментима васпитно-образовног процеса, са управом школе, родитељима и институцијама у локалној заједници само су неки од послова школског педагога. Према Годишњем плану рада школе школски педагог: - прати и анализира резултате васпитно-образовног рада школе и предлаже мере за његово унапређивање; - ради на увођењу савремених облика и метода наставног рада; - помаже наставницима у планирању, припремању и извођењу наставног рада и упућује на употребу савремених аудио-визуелних средстава; - прати развој, способности и успех ученика и предлаже мере за већу ефикасност наставног рада;

14

- помаже ученицима у организовању учења, рационалнијем коришћењу слободног времена и избору слободних активности; - проверава психофизичку спремност за полазак у први разред; - ради на професионалној оријентацији ученика; - сарађује са родитељима; - води педагошку документацију - врши и друге послове по налогу директора школе. Тим за израду школског листа „Малиша”

Мај 2012

МАЛИША - бр.3

ЕТНО КУТАК

активности

У жељи очувања традиције, сећања на старе занате и некадашњи начин живота, ученици и запослени наше школе сваке школске године прикупљају и обогаћују етно кутак старим предметима и тако формирају скромну етно збирку. Да би смо сачували од заборава, издвојићемо само неке од тих предмета који нас својим присуством у етно-кутку свакодневно подсећају на живот и рад наших предака: стари радио, фењер, седло, стари српски опанци, чутуре, земљано посуђе, котарица, срп, бардак, грабуље, чешљеви за кучину и вуну... Тим за израду школског листа „Малиша”

НА ЧАСУ ДОМАЋИНСТВА

Наставним планом и програмом за други циклус основног образовања и васпитања, поред обавезних и обавезних изборних предмета, ученици сваке школске године бирају, према својим склоностима један од четири понуђена изборна предмета.

Ове школске године ученици 8. разреда матичне школе определили су се за изборни предмет Домаћинство. Детаље са једног часа Домаћинства поделићемо са вама, а ви погађајте шта су ученици на крају часа спремили.

Ученици VIII разреда у припреми воћног јогурта

Наставница домаћинства Данијела Чолић са ученицима

Мај 2012

Тим за израду школског листа „Малиша”

15

УПОЗНАЈМО СРБИЈУ - екскурзија

БРАНКОВИНА 2012

Хладно и кишно јутро, 17. 5. 2012. године, које је зимом, кад јој време није, претило да све поквари, и дечију радост и узбуђење због дугоочекиваног излета и да сруши наду да ће се време ипак пролепшати... ипак, кренули смо пут Ваљева, путем песника и трагом наше славне прошлости. Прво одредиште била је Бранковина, недалеко од Ваљева, мало али знаменито место, по заслужним личностима, њиховим споменицима и задужбинама. Оно што смо прво запазили је прелепи крајолик, чији сјај и лепоту ни сивило дана није могло да замагли. Ово мало ваљевско село се издвојило од толико других, не својом особеном посебношћу, већ што је изнедрило низ значајних личности из породице Ненадовић: кнезове, војводе, дипломате и писце. У првом реду, ту је, познат нам из историје, кнез Алекса који је храбро војевао против Турака и не мање часно погинуо у чувеној „сечи кнезова“, 1804. године, а не може се ни умањити његов допринос у припреми Првог српског устанка. Ту су и остали Ненадовићи чија дела представљају наставак борбе за Србију: брат, војвода Јаков, комадант целе западне Србије, водећи устанички старешина после Карађорђа и први српски министар унутрашњих послова, син прота Матеја, војвода, дипломата, законописац и писац познатих Мемоара, млађи син Сима, једини војно образован Карађорђев војвода и херој Другог српског устанка, и његов брат од стрица, Јаковљев син Јеврем. Остао је упамћен и син проте Матеје, славни путописац, просветитељ и песник Чика Љуба. Бранковина је позната и као „мајчевина“ српске и југословенске династије Карађорђевић, јер је књегиња Персида, мајка краља Петра Првог Ослободиоца, била ћерка Јеврема Ненадовића. Поред Ненадовића, славу Бранковине је широм света пронела и чувена песникиња Десанка Максимовић, која је ту провела детињство. Они који су је знали, кажу да је Десанка била скромна и једноставна, то су врлине које се у данашње време нажалост презиру, а сви велики људи, читајући њихове биографије, били су такви. Неприметно живећи, не скрећући пажњу јавности на себе и сами се не истичући, у тишини и осами, стварали су велика дела, а та дела су говорила уместо њих о њи-

16

ховој величини и људи су увек сами препознавали и ценили оне који вреде. Каква је и она сама била, такав је и њен гроб, скромна земљана хумка обрасла травом, са посађеним кадифама, а на њој бронзана плоча са исписаним њеним и именом њеног супруга, крај кога је сахрањена и једноставан крст а на плочи макета православне цркве у руском стилу. И ништа више. У Бранковини сваки кутак подсећа на Десанку. У близини је „Десанкина“ школа у којој је завршила прва три разреда, у којој је учитељ био Десанкин отац Михајло Максимовић, а сада је претворена у музеј. Учионица из њеног времена, дрвене скамије, таблице по којима се писало, зелена искрзана табла, стари глобус. Стотине фотографија – Десанка беба, Десанка ђак првак, па девојчица са кикицама, девојчурак са необичном фризуром, професорка, сусрети са песницима,обучена у пилотско одело, сликање у Паризу и Москви...а онда долазимо до кутка који представља њену собу са личним стварима, писаћом машином, хаљинама, накитом који је носила, шеширима, парфемима... Посетили смо и другу, старију и прво саграђену школу у овом селу, коју је подигао прота Матеја, па је стога зову Протина школа. Поред старих школа налази се и мала зграда школске писарнице као и вајат Ненадовића у којем је рођен Протин син Љуба Ненадовић. Саставни део овог комплекса чини и Црква Светих Арханђела, задужбина проте Матеје, подигнута 1830. године. У њеном саставу се налази и ризница са сачуваним богослужбеним књигама, уметничким предметима, историјским документима... Поред цркве налазе се гробна места Алексе, Јакова и осталих Ненадовића. У порти се налазе и пет сачуваних тзв. собрашица. То су примери народног градитељства, грађевине једноставног облика са ниским каменом озиданим темељом и четвороводним кровом, подсећају на данашње дворишне летњиковце, начињене да се у дане црквених празника и сабора породице окупљају, обедују и склоне од непогоде. Под утиском свега што смо видели, чули и сазнали, кренули смо назад, у Ваљево, један од најстаријих градова у Србији, са веома богатом историјом.

МАЛИША - бр.3 Прошетали смо Тешњарем – делом града још из турског времена, трговачко – занатском четврти која се налази на десној страни Колубаре, реке која протиче самим центром града. Пролазећи поред јако старих грађевина и кућа, густо збијених, може се осетити дух прохујалих времена и замислити метеж и граја људи који су кренули да пазаре у некој од радњи или радионица вичних занатлија: воскара, сарача, грнчара, ткача, казанџија...Данас су ту отворене бројне радње и кафићи, па се тако живот у овој улици и даље наставља у неком другом правцу који савремен живот диктира.Бројни садржаји се нуде у оквиру културне манифестације Тешњарске вечери, а последњих година, више филмова и серија је снимано у Тешњару (Ивкова слава, Оно наше што некад бејаше, Шешир професора Вујића...), па тако ваљевска чаршија постаје својеврсни филмски град. Наставили смо шетњу новијом трговачко – занатском четврти, познатом кнеза Милошевом улицом. Која је саграђена на иницијативу кнеза Милоша Обреновића. Улица је препуна трговачких и угоститељских објеката, занатских радњи, хотела Секулић и Гранд и представља само језгро градског живота Ваљева, као некад Тешњар. Дошли смо до Трга војводе Живојина Мишића са спомеником Војводи, успут смо видели и споменик подигнут у част Десанке Максимовић и друге бројне споменике, којих је Ваљево заиста препуно и чувено, између осталог, баш по бројности споменика. Посета Народном музеју, који важи за званично најбољи музеј у Србији, све је оставила без даха. Прошли смо кроз својеврсни времеплов или виртуелну шетњу – стартујући са амбијентом првих људских станишта, тј. пећина, у којима је живео праисторијски човек, могли смо да видимо, осетимо и истовремено чујемо звуке живота у пећини, да видимо лобање два параисторијска медведа , висока преко два метра. Видели смо и тродимензионалну представу неолитске грнчарске радионице, прошли смо калдрмом старе чаршије ослушкујући, са постављених звучника, њену вреву, звуке занатске радионице у којој тиња ковачка ватра али и виолину првог градског апотекара. Идући даље сусрели смо се са оригиналном представом воскарске радионице, али и са упарађеним грађанима који дочекују први воз. Могли смо да уђемо под шатор ваљевске ратне болнице, попут

Мај 2012

УПОЗНАЈМО СРБИЈУ

МАЛИША - бр.3

Гроб Десанке Максимовић у Бранковини

оног са чувене слике Надежде Петровић, да видимо ратни кабинет војводе Живојина Мишића са Солунског фронта и да предахнемо поред салона који је имућна и угледна ваљевска трговачка породица откупила од бечког конзула, а у коме су седели краљ Петар, регент Александар, војвода Путник... Видели камене алатке старе скоро 30 000 година, пронађене у Шалитреној пећини, винчанску грнчарију, дрвено рало и камени жрвањ али и средњовековни мач, прву српс-

ку остраг пунећу пушку Прибодушу, митраљез Максим (по коме је и настало у народу поређење Лупа ко максим под дивизијом), као и збирку аутомата...сваки од тих комада сведоче о свом времену, сваки има своју причу која нам је позната или тек делимично позната, а неке још нисмо докучили, остајући неумољива мистерија за наша и будућа покољења. Заиста би нам требало много времена и папира да бисмо могли да вам испричамо и набројимо шта смо све тамо видели, а ово што смо успели да споменемо је само један део богате и непоновљиве и на занимљив и савремен начин (мултимедијално) приказане збирке експоната. Морали бисте да дођете и сами видите чега све тамо има. На самом крају нашег кратког али садржајног и интресантног путовања посетили смо и најстарију сачувану зграду у Ваљеву – Муселимов конак. Насталу крајем 18. века, за потребе муселима, што у преводу значи турског управника Ваљевске нахије. Приземни део зграде представљао је административне просторије, а у подруму се налазила апсана, тј. затвор. Зграда и јесте позната баш по том затвору јер су у њему , почетком 1804. године, били заточени ваљев-

ски кнезови Алекса Ненадовић и Илија Бирчанин и из њега одведени на губилиште, стотинак метара даље, на обали реке Колубаре. У овој згради данас су презентоване поставке о ваљевском крају у Првом и Другом српском устанку. У апсани смо могли да осетимо сву тежину заробљеништва, да видимо остатке окова и ланаца којима су заробљеници били везивани, а постављене су и оковане у ланце људске прилике кнежева Алексе и Илије у природној величини. Вратили смо се кући, мало промрзли и уморни, али испуњени незаборавним утисцима, богати новим сазнањима, испуњених очекивања. Посетили смо и упознали још једно прелепо место у Србији и заволели га...и можда нас живот поново доведе у Ваљево јер има још пуно тога што нисмо видели...али прва посета остаће заувек упамћена. Не можемо а да не осетимо понос што припадамо народу и земљи са тако пуно знаменитих људи и богатом историјском прошлошћу, што знамо своје корене, ко смо, шта смо и одакле смо, што можемо да учимо из своје прошлости и што имамо шта да покажемо целом свету. Стручни вођа пута Јелена Стојановић

КОПАОНИК 2012 Седам је сати. Све је спремно за одлазак на екскурзију.

Да, та дуго очекивана екскурзија. Идемо на Копаоник, једну од најлепших планина Србије. Сви смо се сместили у аутобус и полако кренули пут Краљева. Пролазимо Очарско-кабларском клисуром, правим бисером природе, богата разноврсном флором и фауном. Локалитет на коме се налазе десетине манастира, због којих и носи назив „Српска Света Гора”. Прва станица је манастир Жича, посвећена Светом Спасу - Вазнесењу Господњем, коју је подигао краљ Стефан Првовенчани. Након обиласка манастира крећемо у туристичко разгледање Врњачке Бање, једне од наших најлепших и најпосећенијих бања., у обилазак извора и бањског комплекса. Дуж врњачке речице пружају се бањска шеталишта заштићена стаблима липа. Тим стазама су се некада возили Десанка Максимовић, Иво Андрић али и милиони туриста и посетилаца из света и Србије. Пут настављамо према Трстенику и манастиру Љубостињи здужбини књегиње Милице који је вековима био културно седиште краја би један од најлепших примерака моравске школе. У њему је настала чувена „Похвала кнезу Лазару” извежена на свили руком Јефимије, прве српске песникиње, у њему се књегиња Милица замонашила где је касније и сахрањена. Следеће одредиште је Крушевац и обилазак цркве Лазарице и споменика косовским јунацима. Преко Бруса и Брзећа стижемо на Копаоник, највећу планину централне Србије, где смо се сместили у хотел под називом „Олга Дедије”. Након вечере ученици су посетили дискотеку у оквиру хотела где су се највише дружили са ученицима из Београда.

Мај 2012

Жичара на Копаонику

Сутрадан смо кренули у разгледање природно-географских и културних знаменитости Копаоника, туристичких вредности: хотели, апартманска насеља, метеоролошке станице, Панчићев врх. По завршетку ручка кренули смо са Копоника ка манастиру Студеници, једном од највећих и најбогатијих манастира српске оравославне цркве, који је саградио Стфан Немања у другој половини 12. века. Два његова главна споменика, Богородичина црква и Краљева црква саграђена су од белог мермера и садрже непроцењиве колекције византијских живописа. Због своје непроцењиве вредности УНЕСКО је уврстио Студеницу у листу светске баштине. У Костојевиће смо стигли око 20 чаова. Општи утисак ученика и наставника је позитиван, а стручне вође и наставници који су реализовали ову екскурзију обавили су свој посао савезно и одговорно. Стручни вођа путаВилотијевић Милан

17

представљамо

МАЛИША - бр.3

ДАНИ ЋИРИЛИЦЕ

ДАНИ ЋИРИЛИЦЕ - је манифестација која се сваке године одржава у Баваништу. Организатор је Вукова задужбина, а покровитељ Министарство просвете. Покретач и срце организације је Вера Секулић, која својим залагањем и ентузијазмом чини да се обнови и развија национална уметност. Путем конкурса обухваћене су обласи – Калиграфија, краснопис и вез (да се обнови лепота писаног знака из Мирослављевог јеванђења и бод златном жицом Милице и Јефимије), затим рељеф, литерарни радови, иницијали ћириличних слова и лутка у народној ношњи из свог краја.

дељени у четири старосне групе а награђују се по прва три места из сваке области и плус похвале организатора. Сваке године се одабира и најуспешнији наставник.Награде су већи број књига,квалитетних и прилагођених за узраст примаоца. Један дан у мају, кад се додељују награде у Баваништу је све у знаку гостопримства и топлине. Ученици се друже са уметницима из различитих области: опробавају се у писму у калиграфској радионици, обликују на грнчарском точку, Моша Одаловић им је читао своје стихове, разноврсне трибине и вожња фијакером до оближњег манастира. После ручка је музички програм на тргу града. За првонаграђене посвећен је и један дан у јуну, када им се уприличи неколико пријема: у Патријаршији српске Православне цркве у Београду, у Светосавском храму на Врачару и код Александра и Катарине Карађорђевић на Негосава Павловић за „најуспешнији наставник” на „Дани ћирилице 2011.” добила од престолонаследника на Белом двору. дар монографију „Краљ Петар II Карађорђевић” Наша школа учествује на овој На конкурсу учествују деца од манифестацији од 2008. и сваке гопредшколског до средње школе, дине остварује све боље резултате. из Србије и широм света (где год Прву похвалу од организатора за се ћирилицом пише).Од прошле вез на тему „Доброта” добила је године конкурс се расписује и у Гордана Томић (8.разред). На тему руским школама. Ученици су по- „Колевка” у области рељеф, Сања Павићевић (2.р.) и Јелена Јањић

Тања и Јелена са наставницом код Александра и Катарине Карађорђевић на пријему

(3.р.)имале су треће а Тања Јањић (6.р) и Ивана Спасојевић (5.р.) друго место.За иницијал слова „Ћ”, Никола Марковић (5.р.) био је трећи. Сестре Јелена и Тања су у области рељефа добијале прво место и на тему „Част” и на тему „Брат”. Јелена Јањић ученица 6.разреда је и ове( 2012.године) по трећи пут заредом добила прву награду за рељеф, овај пут на тему „Мостови”. Радујемо се што наши ученици и наша школа доприносе да се воли и пише ћириличним писмом и кроз ликовно ангажовање очува и развија национално стваралаштво и идентитет. Професор ликовне културе Негосава Павловић

ИЗАБЕРИТЕ ВАШ ПУТ ДО БОЉЕ ОЦЕНЕ КАО БАЈАГИ

ИЗИСТИНСКИ

* Преспавај ноћ са књигом испод јастука како би знање „ушло” у главу * Прочитај наглас градиво и сними на траци. Пусти нек се трака „врти” док ти опуштено дремаш * Не пролази испод кривог дрвета на дан пропитивања, доноси несрећу!

*Немој да ''бубаш'', потруди се да градиво разумеш и повежеш га са знањима из других предмета * Полугласно читај. Лепо изражавање и одмерен глас биће ти увек потребни. * Подвуци важне делове текста и при понављању читај само подвучено. Оловкама у боји направи занимљиву књигу.

18

Мај 2012

ДЕЧЈЕ СТВАРАЛАШТВО

МАЛИША - бр.3

Пролеће

Пролеће је најлепше годишње доба. Деца се радују пролећу. Шетају се по природи и беру цвеће. Птице лете и цвркућу. Стижу први весници пролећа. Волим да берем љубичицу. Радујем се пролећу. Слађана Богдановић, I разред, Костојевићи

Пролеће Моје мало село с пролећем је весело. Птичице весело цвркућу и радују се пролећу. Процветало је цвеће препуно среће. Процветале су гране снег се отапа са планине. Птице се враћају са југа, жубор потока се чује из луга. Саво Мартић, III разред Костојевићи

Дошло Пролеће У пролеће рано нам је све је зелено. у гори весело жубори. пролеће Поточић Снега више нема, негде у даљини иза брега дрема.

Мирише цвеће стиже пролеће. Расту маслачци у зеленој травици.

Снегу много жао и много се љути висибаба процветала и маслачак жути.

Природа се буди веселе се људи. Пчеле весело зује песма се свуда чује.

На ливадици зелени се трава, цвеће се шарени то је радост права.

Снег

На димњаку рода осећа се тужно, кад погледа гнездо колико је ружно. У зеленој шумици слушам птица пој процветало дрвеће, креће пчела рој. Кристина Ђурић, II разред, ИО Злодол

Марко Димитријевић, II разред, ИО Заглавак

Када дође снег и вејавица љута, све се завеје до краја пута. Све около буде прекривено снегом, па се деца санкају завејаним брегом. Лете скије, лете санке, низ снежне пропланке. Тамара Бошковић, III разред, ИО Злодол

Моја мама Моја мама ко најлепши цвет волим је ја, а и цео свет. Моја мама ко црвена ружа, увек радо мени руке пружа. Руке њене нежне су и миле на рамену моме увек радо биле. Очи моје маме као дукат сјајни, из њих излази поглед бајни. Кад ме нешто боли и кад ми је тешко, мамино крило најлепше је место.

Љубав У тихој ноћи месец сја на тебе љубави мислим ја. Љубав ми даје снагу и жељу да живим живот у весељу. Само на тебе мислим ја, љубави моја једина. Моје срце куца за тебе, желим те, желим само за себе. Сијаш и грејеш као звезда мала, љубав моја све си ми дала. Пролазе дани пролазе ноћи ти поред мене нећеш доћи. Љубави моја волим те ја, ти си за мене све, то знај!

Пролеће Пролеће је стигло. Цвеће расте, с југа су нам Стигле и роде и ласте. Висибабе веселе, на брегу се њишу, као да пролећу нову песму пишу. Лептирићи скакућу Са цвета на цвет, Шаренило свудаВесео је свет. Мали поток жубори Каменчићу говори: „Лепо ли је нама свима, Кад нас Сунце свију снима.“ Ивана Пантелић III разред, Костојевићи

Мај 2012

Петровић Сања, III разред ИО Јеловик

19

ДЕЧЈЕ СТВАРАЛАШТВО

Пролеће

Зима Зима је стигла у белом капуту, и донела деци игре на снегу.

Сваке године се понавља, пролеће нам се јавља, прелепи зумбул мали, плави се у трави.

А одраслима је донела одмор.

Поток весело жубори, цвеће мирише у гори, лепо је свуда - кад погледам било куда.

Цвеће Где год погледам На све стране - цвеће По ливадама и путићима, све ливаде су шарене, а и путићи.

Сви се играју, сви су у загрљају, цврчак дивно цврчи и брзо травицом трчи. У пролећној забави, играју и мрави, то је стигло пролеће са пуно среће.

Милица Петронијевић III разред, ИО Јеловик

Пантелић Ивана III разред, Костојевићи

Зимска игра Када падне први снег ја се спуштам низ велики брег. Зимо, ти си моје омиљено доба коју гледам кроз прозоре соба.

Снешко Белић Моји другари и ја направићемо Снешка, да нам се стално смешка. Снешко Белић је једна најлепша ствар, која нам са неба долази на дар. Саво Мартић, III разред, Костојевићи

Матија Ђукановић, I разред, Јакаљ

20

МАЛИША - бр.3

Моја мајка Плаве очи има и дивну косу црне боје. Њено око плаво увек ме прати, кад негде одем чека да се вратим.

Јесен Стижу јесењи дани, прођоше врели, под сунцем разиграни. Ало, има јесен своје чари, много нам лепог вoћа подари. Зимнице киселе и слатке, могу се пробати код тетке и баке.

Кад у школу кренем за мене брине, стално ми говори: „Чувај се сине!“

Понекад нам свима јесења киша досади, али не и мом бати.

Желим ову песму да јој напишем, јер је волим највише.

Кад обује своје гумене чизме, његова бара је баш свака и од тога луде мама и бака.

Јована Томић, III разред Костојевићи

Кристина Чолић, III разред Костојевићи

Мој љубимац

Мој љубимац је пас. Зове се Буцко, а деда му тепа Медо. Буцко има плаве очи, густу смеђу длаку, увијен реп, мале шапе и уши. Највише воли да једе млеко и месо. Разликује се од својих сестара и браће зато што је симпатичнији, увек је расположен за игру и има другачију длаку. Када се враћам из школе он скочи на мене и очекује мало мог доручка. Сваког дана га учим да се пење и силази низ степенице, низ дрво и столицу. Најтеже му иде пењање уз дрво. Често покушава да се попне на дрво, али му то не успева. Изгледа да он мене највише воли, зато што најчешче мени долази. Када дозивам његову сестру, он прилази уместо ње. Воли да јури мачке и игра се са њима. Кад га неко узме у руке, он отвори уста и показује да је гладан. Некад се сунчамо заједно и учим га како се игра са лоптом. Мој пас је паметан и добар, он је мој веран пријатељ и не бих га никоме дала ни за цело богатство. Зорица Николић, III разред ИО Јакаљ

Марко Димитријевић, II разред, Заглавак

Мај 2012

ДЕЧЈЕ СТВАРАЛАШТВО

МАЛИША - бр.3

Стара јабука

Пролеће

Испред моје школе има једна стара јабука. Она је вероватно засађена када су у школу ишли моја бака и дека. Сада је веома велика и стара, али лепо изгледа поготову у пролеће када цвета и добије необичну боју. На сваком великом одмору моји другари и ја пронађемо леп хлад испод њене крошње па се склонимо када је много вруће. За време часа физичког васпитања, када се уморимо ми седнемо ипод јабуке да се одморимо. Често се играмо у њеном хладу. Она увек лепо роди,па у јесен ми убирамо лепе јабуке и тако се сладимо. Та јабука је веома лепа и много краси двориште наше пколе.

Стигло је пролеће. Моји другари и ја смо се обрадовали. Одмах после снега избијају први весници пролећа: јагорчевина, кукурек, љубичица. Свако јутро када идем у школу чујем птичице како весело цвркућу и радују се пролећу. Лептирићи лете са цвета на цвет. вредне пчелице скупљају мед из младих мслачака. На гранама се виде пупољци. Сунце греје и обасјава брда и долине. Радо шетам поред реке и са другарима трчим ливадама. Пролеће буди природу, украшава и развесељава је.

Пролеће

У библиотеци

Светозар Глигоријевић, III разред, Костојевићи

Зима нам је прошла а пролеће дошло. Ливада се шарени, ето, благо мени. Певам, скачем, играм се, радује ме то. Не желим да престанем врти ми се тло. У ваздуху осећам мирис те лепоте. Ох како се радујем свему, мој лепи животе. Ширим руке да ухватим златне зраке Сунца. Певам песму: Ој пролеће радости мог срца. Ученици ИО Јеловик

Јесен Јесен је почела, јесен се скрила јесен ми је све дала јесен је мила. Плодови су зрели а и лишће с њима, све нам то говори да је близи зима. Скоро ће на јели да се снег забели и радост деце у снег весели. Ивана Пантелић III разред Костојевићи

Слађана Богдановић, I разред, Костојевићи

Мај 2012

Милица Богдановић, III разред Костојевићи

У склопу наше школе налази се мала библиотека. На часу српског језика посетили смо школску библиотеку. Увек када дођемо, библиотекарка Данијела Чолић дочека нас са благим осмехом на лицу. У самој библиотеци има око 5 000 књига различитог садржаја: лектира, речника, књига из прошлости, књига о јунацима, дечијих часописа... Један бивши ђак наше школе - Новаковић Милош, поклонио је школској библиотеци 420 књига. Видели смо у библиотеци мноштво књига о Јосипу Брозу Титу и једну велику књигу која описује Југославију. Ја највише волим да читам дечије часописе. Узео сам њигу „Благо са уклетог острва“ коју ћу сутра да вратим а сутра планирам да узмем књигу „Три мускетара“. У библиотеци има пуно смешних и занимљивих књига. Волим да идем у библиотеку и да читам књиге јер из њих пуно тога могу да научим. Саво Мартић III разред, Костојевићи

Лука Ранковић, II разред, Јакаљ

21

ДЕЧЈЕ СТВАРАЛАШТВО

Стари дуд

Одмах иза наше куће издиже се стари дуд. Зелена грана дрхти на пролећном поветарцу. Гледамо често у његову дивну и бујну крошњу. Пењемо се на његове дебеле гране. У лето беремо слатке црне дудове и сакривамо се у његовом великом хладу. У јесен, на влажној грани дуда тужно шуми као злато жуто сасушено јесење лишће. А у зиму велике снежне пахуље покривају гране старога дуда. Волим стари дуд и да берем његове црне, крупне, сочне и слатке плодове. Јована Томић, III разред Костојевићи

Јесен

Зима

Лето нам полако пролази, кишна јесен нам долази.

Када зима обуче своју хаљину белу, прошета се по граду и селу.

Хладније је из дана у дан, а лето је било топло као сан. Има и јесен своје чари, па за хладноћу нико не мари. У јесен нам стижу воћке свеже, у јесен нам ласте на југ беже. Са дрвећа лишће спало, али нам је укусне плодове дало. Проћи ће јесен пуна кише, онда ће моћи лакше да се дише.

Тада се све забеле горе и планине, за санкање ме жеља никада не мине. Када се зима спусти на брег, тада сви са санкама појуре на брег. Зима има своје врлине и чари, када смо у снегу за хладноћу нико не мари.

Илић Александар, IV разред Костојевићи

Маја Крсмановић IV разред Јакаљ

22

Ивана Митровић IV разред, Костојевићи

МАЛИША - бр.3

У библиотеци

Наша школска библиотека је мала, али лепа. Сви је много волимо . У библиотеку улазимо кроз ходник, а у њој се налазе два мала сточића за децу и шарени леп тепих. Врата од библиотеке су црвено-беле боје. Унутра су полице браон боје на којима су смештене књиге и на свакој пише којој области литературе припада. Ту су разне књиге: из уметничке књижевности, лектире за све разреде, књиге из математике, билогије, историје и других области. Има много старих и дебелих књига, пуно књига поклонио је Новаковић Милош. То је чика који сада живи и ради у Београду. Када је био дете учио је у нашој школи као ми сада. Зато је наша библиотека мала али богата књигама. Ту је увек библиотекарка Данијела Чолић. Она нам увек помаже и допушта да сами читамо и пишемо. Стално је расположена и насмејана, због тога радо идемо у нашу библиотеку. Кристина Чолић, III разред, Костојевићи

Како замишљам Марка Краљевића

Ја замишљам Марка Краљевића као великог хероја. Облачио се као прави јунак и имао снажне руке. Коса му је била дугачка и коврџава. Имао је велике црне бркове. Његове очи су биле крупне и плаве боје. Ноге су му биле дуге, тркачке. Имао је велике и снажне мишиће. У рукама је носио буздован од гвожђа. На рамену је носио крилатог орла. Јахао је на коњу по имену Шарац, имао је штит. Био је добар, храбар и јак. Био је велики јунак и помагао сиротињи. Због свега тога је Марко Краљевић за све нас један велики јунак.

Драгана Ранковић, IV разред Јакаљ

Јована Томић, III разред, Костојевићи

Бобан Крсмановић IV разред Јакаљ

Мај 2012

ДЕЧЈЕ СТВАРАЛАШТВО

МАЛИША - бр.3

Сан зимске ноћи

Зима Зима је још увек ту, снег и даље пада када ће да престане не зна, а свако се томе нада.

Сањала сам ноћас зимску идилу, пропланак издигнут, обмотан у свилу, а свила се цакли од бљеска са неба, чаролија моја сва од хладног леда.

Гране под теретом снега, тужно се савиле, сметови већи од снега све куће у бело завиле.

пртину правим и ликове шарам, од белог снега скултпуре вајам, санке вучем, дахћем као пас, прозебле прсте гурам у свој длан.

Ал знам, бићемо тужни када снега не буде више, кад дуне ветар јужни тада ће падати кише.

Сметов високи као капије неке, покрај мале криве и залеђене реке, и жалосна врба, дуге беле косе, протресла са главе те снежне наносе. Сванула је зора, свануо нови дан, остаде у ноћи мој прелепи сан, мој пропланак бели и речица крива а са оне стране је зимска идила.

Снег Прекрио је бели снег цело наше село, пахуља за пахуљом нападала смело.

Јована Лукић, IV разред Костојевићи

Мрак

Забелео је крајеве, дрвећа и њиве, створио леденице на борове игле.

Мрак је. У мени, неки страх је! Знам да у том мраку ништа није, И да се чудовиште из мрака само у мојој глави крије.

Огромне нам пахуље праве белог Снешка, да га деца украсе да не буде грешка.

Мрак је само мала тама, По којој ја не смем да шетам сама!

Вељко Марковић, IV разред Костојевићи

Марија Васиљевић II разред, ИО Злодол

Мај 2012

Наташа Тејић, IV разред ИО Јеловик

Моје другарице Сваки дан блистају као краљице То су моје другарице. Без њих мој живот не би био Леп, Јер оне су мој цео свет! Раздвојити нас нико неће, Са њима сам пуна среће! Ми смо царице, ми смо краљице, Ми смо најбоље другарице!

Радознале мале маце Родила их маца Белка, на тавану усред сена. Хранила их тако мале, Док јој нису прогледале! Угледаше светлост дана, та створења радознала! „Шта је овамо, а шта тамо?” упиташе радознало! Тад постаде тешко мами: „Што сте тако радознали?” Хајде мора да се спава, створењца радознала! Наташа Тејић IV разред ИО Јеловик

Ученици V - VIII разреда

23

ДЕЧЈЕ СТВАРАЛАШТВО

Животиња коју највише волим

Ја волим све животиње али морам да издвојим јадног мачка. Зове се Ђоле. Он има црно-белу боју длаке, зелене очи и слатку њушкицу.Ђоле ј несташан, не мирује. Већину дана проведе у кући, није као остале мачке. Овај несташни мачак не лови мишеве да би се прехранио, већ да би се са њима играо. Играјући се са њима он их удави али их никада не поједе. и када је кући, не мирује никад већ се игра са кликером или лоптицом, зависи шта прво нађе.трчи по кући, скаче ловећи изабрану играчку. Мој брат и ја се увек смејеми његовим несташлуцима. Када се умори, Ђоле се пење мени на крло, тати на ноге или иде на столицу да би спавао. Ми га пуно волимо зато што је умиљат. Мама му каже да је готован и прави господин, азто што не једе сву храну већ само своју из конзерве. Могао бих до сутра вам пишем о Ђолету јер је он посебан мачак и моја најдража животиња. Лазар Лазаревић, IV разред, Костојевићи

Зима Јесен нам је прошла зима опет дошла. Природа је постала бела, а деца су сва весела. Падају пахуље пуне сјаја деца се грудвају и чује се граја. И ја сам са њима, радујем се снегу, па брзо корачам ка леденом брег. Носим скије и нису ми тешке, а код куће не волим ни корака пешке. На снегу се санкамо, ваљамо и скијамо, па се прехладимо, кашљемо и кијамо. Носић се зацрвени, јао тешко мени, када кући дођем, не вреди се крити, облога се спрема, чај се мора пити, а сутра ћу само кроз прозор вирити.

Било ми је тешко јер ме нико није разумео

Моји другови ме најбоље разумеју и помажу ми у решавању проблема. Овог пута ме нису утешили и разумели. Био је викенд. Деца су излазила из својих кућа и играла се са друговима. Обећао сам једној лепој, црнокосој девојчици да ћу доћи да је видим, јер сам био заљубљен у њу. Тог дана сам био срећан. Певушио сам све време. Осмех ми са лица није спадао. Обукао сам се, узео бицикл и таман да кренем, мама ме позвала у кућу. Питала је где сам кренуо. Ћутао сам. Рекла ми је да не идем нигде, јер морам да помогнем тати да исцепа црва. Нисам хтео да је слушам. Одјурио сам у собу и јако залупио врата. Био сам тужан, јер нисам могао да одем на свој први састанак. Ни мама, ни тата, ни браћа ме нису примећивали. Нико ме није питао зашто сам тужан. У једном тренутку сам помислио: „Она стоји и мене чека, а ја нећу доћи. Ко зна шта ће помислити”. Обећао сам јој да ћу доћи, али нисам. Било ми је тешко, јер ме нико није разумео. Увече сам се извињавао тој девојчици. Рекла је да није љута на мене. Очи су ми заблистале и опет сам био срећан. Митровић Немања, VII разред Костојевићи

Ја знам ко сам

Ја знам ко сам по ваздуху који удишем, по земљи на којој чврсто стојим - отаџбини мојој. Срце ми игра од радости јер је то мој дом и рођено огњиште. Када јутарња звона зазвоне, видим себе и моје претке како по њиховим стопама настављамо. Молимо се Богу и чувамо традицију незаборављајући старе обичаје. Они су се борили за боље сутра и предали их нама да наставимо њиховим стопама. Препознајем се међу хиљадама, јер свуда где је српски род ту је мени моја домовина и увек ме нека невидљива сила вуче и спаја као магнет. Где је домовина моја, небо је плаво и пружа осећај слободе, као орао раширених крила. Када се нови дан рађа, срце ми је пуно, јер је моја домовина - мој рај. Сав бол српског народа је мој и ја осећам неправду. Са поносом ја знам ко сам и дивим се мојим прецима, јер су успели да накалеме дрво и помогну нама да не заборавимо ко смо.

Иван Бабић, IV разред, Костојевићи

Драгана Ранковић, IV разред, Јакаљ

24

МАЛИША - бр.3

Jелена Јањић, VI разред ИО Злодол

Бобан Крсмановић, IV разред, Јакаљ

Мај 2012

ДЕЧЈЕ СТВАРАЛАШТВО

МАЛИША - бр.3

Прича о девојчици Маријани За све мајке

Када сам била мала, одлазак у госте код тетке и тече је, између осталог, значио да ћу сваке вечери сести у столицу за љуљање и гледати сестре како се спремају за излазак. Оне би јурцале из собе у собу, сређивале се, позајмиљвале ствари једна од друге, довикивале се. Облачиле су сукње и хаљине, пеле се на штикле, стављале накит и шминкале се.Изгледале су ми као принцезе. Оне су биле део блиставог и далеког света одраслих. Од обичних девојака сваке вечери претварале су се у принцезе. Када порастем, бићу лепа као и оне, са најлепшом одећом, дугом сјајном косом, висока, поносна. Седела бих у кратким панталонамаи излизаним патикама и завиделасам им. Ја сам била мушкобањаста, дружила сам се са дечацима. Панталоне су биле и остале моја „домаћа територија”. А оне су за мене биле и остале принцезе. Јоца је моја старија сестра од тетке, Јеца је млађа. Јеца и ја смо се често свађале, али смо се увек и мириле. Али, ја сам се увек поистовећивала са Јоцом. Мој идол. Висока, паметна, лепа, згодна, све оно чему сам ја тежила. Време је пролазило, незаустављиво. Ствари су се мењале. И Јоца и Јеца су се, како су одрастале, све више претварале у обичне девојке.Врлине сам примећивала, мане сам откривала. Упркос невољама, оне су остајале насмејане и самоуверене, што је њихова највећа врлина. Иако нису онолико савршене колико сам замишљала, и даље им се дивим. Пре неки дан мајка ми је рекла:“Иста си Јоца!“ Пријао ми је овај комплимент. Драјић Данијела, VIII разред, Костојевићи

Мајка је она која те роди и својим саветима кроз живот води. Испуњава ти све могуће жеље и за рођендан ти прави весеље. Кад јој кажем: „Ја бих колаче!” Мајка мене тад пригрли јаче. Засуче рукаве и прави чаролије праве. Зато свакој мајци треба рећи Мајко, хвала ти на љубави, срећи. Које си ми даровала и сад и кад сам била мала. Веће љубави нема на свету од оне које осећа мајка према детету. Зато мајко, много хвала за све што си учинила, пружила, дала. Што си ми сузе брисала и осмехе мамила, волим те, мајко мила. Драјић Данијела, VIII разред Костојевићи

Шта све можеш да учиниш уместо да некоме узвратиш силом Када те неко повреди, нормално је да осећаш бес. Можда ћеш ипак и пожелети да му узвратиш тако што ћеш и ти њега повредити. Али, ти можеш да одлучиш да то не урадиш. Уместо тога, можеш учинити неку од следећих ствари: 1. СТАНИ и РАЗМИСЛИ. Немој ништа да урадиш одмах. Размотри све могућности. Размисли шта би могло да се догоди ако повредиш другу особу.

2. Ти знаш да оно што чиниш зависи од тебе. Ти одлучујеш. Сам контолишеш своје поступке.

3. Реци себи: „У реду је осећати бес. Није у реду повредити некога. Чак и ако је та особа прва повредила мене.”

4. Реци тој особи: „Престани! То ми се не допада!”

5. Држи руке к себи. Стисни песнице и стави их у џепове.

6. Држи ноге к себи. Скакући или тапкај ногама.

7. Иди или отрчи одатле.

8. Реци тој особи како се осећаш. Употреби такозвану „ја-поруку”. Пример: „Бесан сам када ме удариш, јер ме боли. Хоћу да престанеш да ме удараш”.

9. Удахни дубоко, па издахни. Издувај бес из свога тела.

10. Обрати се неком старијем. Реци му шта се догодило и како се осећаш. Мај 2012

11. Полако изброј од 1 до 10. број уназад од 10 до 1. настави да бројиш, све док не осетиш да ти се смањује бес.

12. Замисли нешто хладно. Замисли да седиш на врху леденог брега. Охлади свој бес.

13. Размишљај о ономе што те чини срећним. Мисли о нечему што волиш да радиш и замисли себе како то радиш..

14. Понашај се према другој особи љубазно и са поштовањем. Неће бити лако, али покушај. Ово ће ту особу веома изненадити и могло би да прекине ваш сукоб.

15. Нацртај увредљив, провокативан цртеж, али га не показуј.

16. Певај увредљиву, провокативну песму. Или певај било коју песму веома гласно, али када си сам.

17. Упамти да освета никада не решава сукоб. Само га још више погоршава.

18. Узми тајм-аут. Иди негде другде док се не осетиш боље.

19. Проведи извесно време са неком другом особом.

20. Знај да можеш успети. Можеш да одлучиш да не повредиш другога. То зависи од тебе. Педагог школе Ана Млађеновић

25

ШАЉИВА СТРАНА

Посао

Питали Црногорца који је најтежи посао ?

- Чувар гробља - рече Црногорац.

- Зашто?

- Па сви леже, а ја морам стајати. Вратио се Перица из школе, па каже мами: - Мама, учитељица ме је питала имам ли брата или сестру који иду у моју школу?

- Ти си, наравно, рекао да немаш. А шта је учитељица рекла на то? - упита мама.

- Хвала Богу!

МАЛИША - бр.3

Директор

Наставница задала ученицима тему за писмену вежбу под називом: „Да сам ја директор.“ Сви пишу осим Перице. Наставница га упита: - Зашто не пишеш, Перице? Перица нимало збуњено одговара: - Чекам секретарицу!

Пoлицајац

- Ово што ви возите не може се ни назвати аутомобилом! Возач му одговара: - Па рекао сам Вам, зато и немам возачку дозолу!

Марко Димитријевић, II разред, Заглавак

Данијела Драјић, VIII разред Костојевићи

26

Без журбе

- Требало је да будете на послу у седам сати - рече шеф секретарици.

- Зашто? Шта се десило? Надамо се да Вам се садржај овог броја „Малише“ допао. Ако јесте, радујте се новом броју. Ако није, волели би смо да нас обавестите о чему би сте желели да још пишемо. Своје предлоге, примедбе, сугестије, радове и похвале можете предати нашој редакцији. Радо ћемо размотрити и реализовати Ваше идеје !

Редакција

Љубомир Томић, V разред, Костојевићи

Гооран Богдановић, VIII разред Костојевићи

Илинка Николић, VIII разред Костојевићи

Мај 2012

ДЕЧЈЕ СТВАРАЛАШТВО

МАЛИША - бр.3

Лукић Бранко, предшколско Заглавак

Љубиша Петронијевић, I разред Јеловик

Милан Марковић, I разред Јакаљ

Милица Богдановић, III разред Костојевићи

Далибор Деспотовић, III разред Костојевићи

Мај 2012

Ивана Митровић, IV разред Костојевићи

Златко Максимовић, III разред Јакаљ

27