Plezir magazine #98

April 2022. Broj 98

PleziR m a g

a

z

i

n

Uvod

Petrikor je njen miris, ukus opisuju kao umami, koristimo je u nezi kože, gradimo od nje kuće, pravimo umetničke i upotrebne komade, možemo da je koristimo i za slikanje, ona nas hrani svojim plodovima i napaja energijom kada po njoj hodamo bosonogi. Tako je, govorim o ZEMLJI (tlu, materijalu i našoj kući, lepoj plavoj planeti).

U to ime, ovog aprila, meseca u kome proslavljamo Dan planete, mesec poezije i Uskrs, priredili smo vam jedno zeleno, slavljeničko izdanje kao poklon vama i nama.

Teodora Kovrlija, Plezir magazin

2

april

032

Dopamine dressing: Easter table edition

116

ŽIVOTNI STIL EKOLOGIJA

HRANA HRANA

102

148 KOKOS restoran

Modni Plezir: Ivana Biočina

Čovek i zemlja u neraskidivoj vezi

084

094

Gastro inspiracija: Lidija Lončarić

160 Mogućnosti zemlje

166

ZDRAVLJE

Tanja Šošić: Zemlja me neguje i daje mi život

070

HRANA

DIZAJN DIZAJN

056

BINA

124

ŽIVOTNI STIL

Baštovanstvo u Japanu

Plezir prolećni vodič: Regeneracija tla i organsko vrtlarenje

088

ŽIVOTNI STIL

028

040

Uskršnji zalogaji

Zemljana arhitektura

MODA

O pisanju poezije, slobodi i davanju glasa sebi

KOLUMNA

ŽIVOTNI STIL

KNJIŽEVNOST

018

Lidia Boševski

DIZAJN

Plezir ritual Jelena Vuković

EKOLOGIJA

008

EKOLOGIJA

Online špartanje

UMETNOST

Sadržaj

Uzemljeni sa Zemljom

172

Save soil kampanja

178 Ljubičasta vrpca i sarkoidoza

190 Zanat, umetnost, biznis – Frizer

194

3

redakcija

Teodora Kovrlija

Nina Simonović

Bojana Đuričić

Marko Vajović

Milena Goševski

PleziR 4

april

Andrijana Kovrlija

Jelena Gvozden

Andrea Sigmund

Sara Savčić

Dragana Kojičić

Vesna Belušević

Verica Nemet

Merima Aranitović

Irina Markić

Anamarija Prgomet

Marija Vujosevic

Vladislava Milovanović Milošević

5

Foto: Milena Goševski

Devojka

sa naslovnice

Jana Pažin

Ispričaj nam nešto o sebi.

Preporuka za čitanje/gledanje/slu-

Ja sam Jana, studiram ekologiju, a uz to

šanje.

se najviše bavim plesom. Pored toga

Kao najveći fan Tolkina, uvek prepo-

trčim, treniram, radim jogu, čitam i uži-

ručujem bilo koju njegovu knjigu, sve

vam.

su fantastične. Preporuka za čitanje: neka knjiga od Hararija, recimo Homo

Volim sunce i leto, odlazak na more i

deus.

planine.

Preporuka za film i seriju: Lort of the Šta radiš kada ne radiš ništa?

rings, Vikings i Arcane.

Kad ne radim ništa, bukvalno uživam, uglavnom đuskam i nešto planiram.

Preporuka za slušanje: evo nekoliko

(smeh)

zanimljivih stranih autora - Stromae, Cro, Pomme, Salmo.

6

april

7

Pripremila: Teodora Kovrlija @teodora_kovrlija

8

Temat aprilskog broja zemlja otvara mnogo prostora za interpretaciju, što na koncu prepuštam vama i vašoj mašti nakon što pročitate naše mesečno izdanje. U međuvremenu u ovomesečnom špartanju sa vama delim online sadržaje kojima sam inspirisana.

9

The Nito Project Meditativni videi koje možete pronaći na ovom kanalu osim što su veoma prijatni za gledanje i rasterećujući takođe su i izuzetno edukativni.

Jedan od mojih favorita je Natural Clay Paint, homemade with soil and wheatpaste: A cinematic venture u kome možete naučiti kako da zemlju koristite kao prirodni pigment za bojenje zidova. Osim ovog preporučujem vam da pogledate i How to Make a Dorodango – japanske, uglancane kugle od zemlje koje me asociraju na planete, a dalje, kad već zaronite u ovaj kanal sami ćete otkrivati šta vam prija i koliko vas interesuje i bez mojih smernica.

10

april

Soil painting sa Kirsten Kurtz Da se prirodnim pigmentima dobijenim od zemlje može slikati i na papiru i platnu pokazuje nam umetnica i naučnica Kirsten Kurtz @kirsten_ kurtz koja u svom radu koristi isključivo „zemljane“ boje. U okviru Cornell Soil Health Laboratory, koja je lider u ispitivanju zdravlja zemljišta gde je direktorka, Kirsten se bavi naukom iza dobijanja prirodnih pigmenata.

Na svom sajtu Soil painting, detaljnije govori o projektima koje organizuje i procesu rada sa zemljom, a moja preporuka je da pogledate neki od videa u kome demonstrira kako sve izgleda u praksi. Ako vas zanima kako da prepoznate koji tip zemljišta imate u vašem okruženju, pogledajte video How to Test Your Garden Soil, a za instrukcije i više detalja o bojenju zemljom preporučujem vam The Art of Soil: Painting with Earth.

12

april

13

Sage Cortez i Handandfire Sage je jedna od mojih omiljenih Instagram učiteljica. Njen profil pratim već godinama pa je moguće da sam je već spominjala ovde ali nije na odmet podsetiti iznova na nekoga ko pravi predivne stvari svojim rukama, nesebično deli svoje znanje i živi u skladu sa svojim vrednostima. Njen rad je inspirisan japanskom wabi-sabi filozofijom, što je nešto što mom karakteru izvorno nije bilo toliko blisko ali sam s godinama naučila da razumem i (za)volim. Komadi koji su inspirisani prirodom, zaštitni su znak brenda Handandfire, koji donosi veliku svežinu u svet „sterilnog“ posuđa od porcelana koji je do nedavno bio dominantna estetika u uređenju enterijera.

14

april

15

Izložba THROUGH LIVING ROOTS AWAKEN Claire Curneen Izložba umetnice Claire Curneen je na mene ostavila izuzetno snažan utisak i sve što bih vam rekla o konceptu, delima i njenom radu imam utisak da bi bilo malo. Srećom živimo u trenutku kada je moguće izložbe posećivati i virtuelno i u miru posmatrati i iščitavati slojeve značenja koji sa vama rezonuju, pa je upravo to moj predlog i poziv da virtuelno posetite izložbu Through living roots awaken koja traje do 21. maja.

16

april

17

PLEZIR

rI TU AL Intervju: Teodora Kovrlija @teodora_kovrlija Fotografije: Jelena Milutin @milutin_je

Kako započinješ dan?

Volim započeti dan sporim ulaskom u svijet čulnosti. Kako to radim zavisi od toga kakav dan me sačeka. Ukoliko je dan sunčan, dozvolim sebi da osjetim prisustvo sunca na svojoj koži. Ukoliko pada kiša, osjetim kako me dan već od prvog Buđenje s prvim zracima sunca uz jogu,

trena poziva na usporavanje. Me-

doručak uz tihu muziku, ispijanje omi-

ditiram sa prirodom u kojoj sam se

ljenog čaja uvek u isto vreme, priprema

probudila, onda ustanem, umijem

zdravih obroka, čitanje u određenom

se i spremam svoj jutarnji napitak

delu stana, opuštanje uz filmsko veče

– ovih dana su to cvjetni čajevi ili

ili utakmicu s društvom, topla kupka,

cikorija i bacim pogled na kalendar.

sve su ovo rituali koji boje naše dane i čine da se osećamo sigurno i prijatno.

Na šta pomisliš kad čuješ reč plezir?

U trenucima povećanog stresa i kriza poput ove kojoj čovečanstvo danas

Najpre sam pomislila na veliki salon,

svedoči, psiholozi nam kažu da ako već

iz doba moje bake – iako moja baka

spoljašnji svet ne možemo kontrolisati,

nije imala veliki salon, a ni parfem

dobro je negovati svoje dnevne rutine

koji sam u njemu osjetila. A onda

i rituale koji dovode do toga da se do-

sam shvatila da nisam sigurna šta

bro osećamo i izazivaju nam prijatna

znači riječ plezir i otišla da se infor-

osećanja.

mišem na Gugl. Kada sam pročitala nasmijala sam se cijelim tijelom,

O prisutnosti, nežnosti, ženskim kru-

pomislivši da nije čudo što svaki put

govima, intimnosti i putovanjima koja

kada razgovaramo ovako uživam.

su je transformisala razgovarala sam sa pesnikinjom Jelenom Vuković.

19

Imaš li omiljeni dnevni ritual?

bila pjesnikinja koja je poželjela iskusiti i zapisati najljepšu priču svih vreme-

Mmmmm, da. Moji dnevni rituali obič- na i vjerovala sam da, ako pitam ono no uključuju samomasažu toplim ulji- mjesto sa kog svakako stihovi kapaju ma i/ili ples sa prirodom. Samomasaža iz moje duše na hartiju, ako pitam dogrudi, abdomena ili prosto cijelog tijela voljno smjelo i posvećeno, da će mi se je moj osnovni način za samoregulaciju takva priča dati. Najzad, ako postoji i uzemljenje, bez obzira na to gdje se Bog priča, kako bi odolio takvoj ponunalazim, ali pošto devedeset devet po- di: ponudila sam svoje biće da njime sto svog vremena provodim okružena odživi kakvu god priču da je potrebno prirodom, uzemljenje u tijelu se nastavi zapisati u ovo doba. Napustila sam svoj kontaktom sa elementima.

dotadašnji život, bukirala let za Indiju u jednom smjeru i otisnula se u avanturu

Ove zime sam živjela u malom ribar- koja je trajala godinama. skom selu Muo, pokraj Kotora i otkrila Plave horizonte koji su postali moje si- Pokloni koje sam donijela sa sobom gurno mjesto na kom sam plesala sa su nebrojeni, ali im je zajedničko da su vodom i sa stijenama.

u meni, trenutno ponajviše kao snaga da dušu koja živi u meni podijelim sa

Kakve poklone i uvide si donela sa drugima. Ono što nikada ne mogu u putovanja na koja si se uputila kada potpunosti podijeliti jeste najveći dar, smo poslednji put za Plezir razgova- svi uzdasi i izdasi koje sam na tom putu rale (2017)?

načinila, svedočeći kako je moguće na Zemlji živjeti direktan kontakt – sa so-

Vjerujem da su neka pitanja koja si mi bom i sa onim za čim žudi duša mistipostavila ovdje pitanja na koja nikako ka. Najvažniji uvid: da ljubav nije nešto da odgovorim sama sebi, a osjećam između nas, već stanje u kom sam ili da je potrebno. Te 2017. godine sam nisam.

20

april

Ko su bili tvoji učitelji na tom putu?

Više nego ljubav, na putu sam tražila i željela učitelja ili učiteljicu u ljudskom obliku, zamišljajući kako moja savršena priča izgleda nekako tradicionalno: hodaću gdje treba i koliko treba, a onda sresti dušu koja će me podučavati tajnama. No, iako sam sretala ljude koji su mi na trenutke ili više njih bili značajni, iako sam ležala kraj rijeke Gang sa prekrasnom yoginom pred kojom je moje srce prvi put slobodno boljelo, iako sam dijelila mandarine sa budističkim monasima na Himalajima, živjela u tantričkom ashramu na ostrvu u obliku srca, podijelila zrno „Zajedno oko svoje ose“ je radni namagije sa sibirskim šamanima, takvo ziv knjige koju dugo čekamo. Hoće li nešto kao da pronađem svog učitelja/ uskoro ugledati svetlost dana? učiteljicu se nije desilo. Svi učitelji koje sam srela su me vraćali na mjesto sa Knjiga koju pišem već godinama govokog sam počela: na znanje skriveno du- ri o putu koji se dogodi kada ponudiš boko u meni, a koje kaže da se sve što sve što imaš, za ono što može da ti se bih ikada željela znati već nalazi u ćeli- dogodi, ako se prepustiš i voliš sa Pojama moga tijela.

stojanjem.

21

Voljela bih da je ona samo projekat koji postoji izvan mene i da mogu odrediti vrijeme stvaranja, ali ona prati tempo mog zarastanja i nije moguće napraviti niti jedan korak brže od koraka koje načinjava moja priroda.

Kao kada bi gušter pisao knjigu o procesu kojim mu raste rep. Morao bi pustiti da izraste prije nego bilo koju rečenicu kompletira.

Dozvoljavam da biće integriše sebe tempom koji mu odgovara.

Svakako, kada dođe dan u kom ću završiti ovaj rukopis, dočekaću ga raširenih ruku, dovoljno velika da prigrlim sve svoje dijelove odjednom i nepovratno opijena radošću. Mislim da se, zapravo, svo vrijeme spremam da izdržim sopstvenu radost koja me čeka na tom mjestu.

Kako se osećaš kada napisanu pesmu ili priču pustiš u svet?

Dugo vremena nisam svjesno puštala svoje pjesme i priče u svijet. Samo bih ih pustila. Na putovanjima sam socijalne mreže koristila kao lični dnevnik, više nego kao način da se spojim sa ljudima.

22

april

Nisam još uvijek u potpunosti osvijesti- da je upravo zemlja tema o kojoj razla da postoji živi čitalac naspram mene. mišljaš u poslednje vreme?

Kada dobijem povratnu informaciju, U svakom od programa i krugova koje ta svjesnost oživi i tada osjetim toplo- vodim, u jednom trenutku imamo satu ruke koja pomjera zavjesu između stanak ili cijeli modul na temu Zemlja. svijeta i mene. Vjerujem da se ova pri- Kada si mi rekla da je tema aprilskog ča završava tako što sam svjesna ljudi izdanja zemlja, baš sam kreirala praksu koji me čitaju i dozvoljavam ljubav koju za svoj ženski krug, na tu temu. imaju za suštinu koju za sobom ostavljam. Možda ću na kraju shvatiti da su Najveće iznenađenje i lekcija za mene riječi bile put do intimnosti sa spoljaš- bila je sledeća: neke od najljepših ljunjim svijetom i da sam najzad stigla tu, bavnih i duhovnih priča su doživljene na neko svoje književno veče na kom izvan tijela i u njima je nebo bilo samo, se grlimo i govorimo poeziju.

nije bila tu i zemlja.

Na koji način se uzemljuješ?

Naša tijela su neodvojivi dio tla kojim hodamo i u •biti prisutna na zemlji•

Uzemljenje su dnevni rituali koje sam su otjelotvorene duhovne istine koje spomenula. Prisutnost u sada, samoma- pronalazimo u odajama ljudskog srca, saža i stvaran kontakt sa prirodom. Moj obožavajući svjesnost. Često zaborasvakodnevni život postoji u konstantnoj vimo da je srce tijelo. Da smo živi mikonekciji sa tijelom i sa zemljom. Onda krokosmos i da se duboka inteligencija kada se nalazim daleko od prirode koja - ona koju, na primer, posjeduju biljke mi je poznata ili u gradovima, koristim koje nas liječe, nalazi svud u nama, pomagiju eteričnih ulja. Ja sam vječno za- sebno ispod pupka. Vjerujem da čovjek, ljubljena u dušice biljaka.

kako bi se spoznao, treba osjetiti sebe do vrhova prstiju, a onda elemente koji

Tema aprilskog izdanja je zemlja. Na te prste dodiruju. Zemlja je carstvo dukoji način je ova tema važna za tebe, hova, jasno vidljivo i već neko vrijeme budući da si mi kada smo se čule rekla moja duša jako uživa u tome što svoje

anđele može dodirnuti rukom. Uživam Na koji način se nosiš sa lošim rasposvedočeći kako je sve, naizgled statično, loženjem, tugom i strahovima? u stvari ekstatično. Priroda oko mene me uči prirodi moga tijela. Arhetip Maj- Kao zemlja što se nosi sa svojim „loke Zemlje je za mene stvarno Majka. šim vremenskim uslovima”. BezuslovDozvoljavam sebi da sam zemaljska i no sam prisutna, nježna, pažljiva i topla mikrokosmos doživljava ljubav i red.

sa svakim od njih. Često se borimo protiv dijelova sebe koji čine da osjetimo

Kakva semena si simbolično zasadila neprijatnost ili neizvjesnost, a zapravo u svoju baštu ovog proleća?

je jedini način da dobiju smisao i prođu jednostavno, obložiti ih sokovima sop-

Rekla sam čarobnu riječ, ne, na nekim stvene ljubavi. mjestima na kojima je nije bilo ranije.

Otvorila svoje srce za nova poznanstva Kome se obraćaš kada nisi sva svoja? i susrete. Šapnula misteriji da sam ponovo spremna. Nakon dvije godine pa- Sebi u ogledalu, zemlji, tjelesnom psiuze putujem ponovo, baš sada kada hoterapeutu ili svom bratu. odgovorim na pitanja. Kada ih budeš čitala, već ću biti u prevozu. Pandemija Pre izvesnog vremena si pokrenula i jeje prekinula moje putovanje pred kraj dan lični projekat, ciklus ženskih krui nakon dvije godine pauze sam osjeti- gova o kome detaljnije pišeš na stranila da je vrijeme da vidim šta to ima da ci Leptir među njenim bedrima. Ispričaj mi kaže finalna destinacija. Ovo je prvi nam više o ženskim krugovima, ideji put da sam krenula na putovanje bez oko koje si okupila zajednicu i odabiru namjere da se iscjelim ili da pronađem simbola leptira koji je u nazivu? bilo šta – idem samo sa namjerom da uživam i mislim da je to najvažnije sje- U jednom trenutku putovanja i pisanja me koje sam posadila, a za koje tlo pri- knjige postalo je očigledno da ću pripremam od poslednjeg puta kada smo je samog kraja i putovanja, priču koju razgovarale.

sam tražila, otjelotvoriti na način koji sama nisam planirala, ali se dogodilo

24

april

prirodno - svrha me je srela i umjesto na hartiju, izlila se u formu ženskog kruga.

Simbol leptira u nazivu kruga nije promišljen, dogodio se kao jedan od stihova kojima sam sama sebi pokušala objasniti šta je to što moje biće kroz arhetip divlje žene ili prosto slobodnog čovjeka žele da kreiram.

Leptir među njenim bedrima je program koji je u godinu dana prošlo oko dvije stotine žena sa svih krajeva Balkana, a koji ih je učio kako da u sebi prepoznaju internalizovani patrijarhat, da

kojom idejom si odlučila da se posvetiš

ljube sopstvene rane, te se probude u

ovim temama?

svojoj autentičnoj, ženskoj prirodi i u njoj ostanu. Leptir je i mene transfor-

Kada sam krenula na put sopstvenog

misao i svojim krugovima mi pružio

oslobađanja nisam znala koliko se poti-

priliku da doživim iskustvo učenja o

snutog sadržaja nalazi u mom tijelu, ali

ljubavi prema sebi, zbog kog sam pu-

kada sam jednom saznala – jer je put ka

tovala i pisala, na prvom mjestu. Jedva

svrsi i od svrhe na početku i dugo nakon

čekam da se zavrti ponovo, u nekom

početka, put upoznavanja sopstvenih i

novom ruhu. Sada je na pauzi jer pi-

kolektivnih trauma koje se nalaze u na-

jem svoju medicinu – usporila sam.

šim tijelima, otkrila sam kako, ako želim pisati i govoriti o najvažnijoj temi na svi-

Na svojoj stranici govoriš o seksualno-

jetu, moram govoriti o seksualnosti.

sti i seksualnim traumama na jedan

Moja ideja je bila da živim, radim i go-

nežan, pesnički, ohrabrujući način. Sa

vorim ono što je važno.

Tema moje knjige jeste priroda i ona Kako ti je rad sa ženama u okviru ženme je inicirala u tajne začeća, rođenja, skih krugova pomogao u ličnom raseksualnosti i smrti. To su takođe teme zvoju? kojima se bavim u krugovima. Ženski krugovi su neodvojivi dio mog Kako iz tvog iskustva možemo koristiti ličnog razvoja i puta. seksualnost u svrhu samoisceljenja?

U martu si započela ciklus Nektar saČovjek je, kao i sve u prirodi, samoiscje- stavljen od 9 ženskih krugova, kako je ljujuće biće/organizam. Ukoliko želimo on koncipiran i kojim temama se bavi? dopustiti proces samoiscjeljenja, potrebno je dekolonizovati svoj um i svoja Nektar je mali, intiman prostor u kom tkiva. Tamo gdje nema brana, energija radikalno biram svoj autentični glas i će biti slobodna. Seksualnost ne treba stvari radim jako sporo. Imamo po jemanipulaciju, samo slobodu od distor- dan susret u petnaest dana, što ostavlja zija u kojima postoji jako dugo.

vremena za pisanje. Susreti prate ono što pišem, pa je Nektar mjesto na kom

Šta nam naša tela govore i da li ume- sama sebe inspirišem za rad na knjizi. mo da ih čujemo?

Dar Nektra jeste intimnost sa sobom i sa prirodom.

Da usporimo. Dalje zavisi od toga čije je tijelo. Rijetko ko se trudi čuti tijelo Podeli sa nama jedan svoj san kome u društvu u kom jezik tijela nije vred- ćeš u ovoj godini dati krila. novan. Pak, sva naša radost i sloboda zavise od ovog dijaloga. Ako bih birala Usuđujem se da budem stvarna. jednog učitelja do kraja života, to bi bilo tijelo.

26

april

27

Književnost

Tekst: Marija Vujošević @high_priestesss

April je mesec poezije, i prirodno, pozvali smo pesnikinju Mariju Vujošević, našu novu saradnicu i autorku zbirke IGRA MAKAZAMA, objavljene krajem prošle godine u izdanju Trećeg Trga da nam iz prve ruke približi proces pisanja i oblikovanja misli jedne pesnikinje.

P

okušala sam da sebi dam Mogla sam sve da kažem – jer to je pjeobjašnjenje, olakšanje; da na- sma, nije stvarno i ne moram da odgopipam put kroz neprohodne varam za postupke, izbore ili sudbinu doživljaje. Da nađem način da lirskog ja, niti za njena strašna, strašna

kažem sve ono što nisam smjela, da se osjećanja. Naišla sam na nepregledno obratim zamišljenom, ali otvorenom i polje u kojem sam svoja, dovoljno raprihvatajućem čitaocu, da mu priznam zotkrivena, a opet i dovoljno sakrivena ono čega me je stid, da ga šokiram ili da mogu da uđem u komunikaciju, u zavedem, sve to sam pokušavala i sve kontakt sa tim jako potrebnim nekim, je bilo moguće – stih je bio slobodan, baš to je polako, pa odjednom za mene za razliku od mene.

postao pjesnički jezik. Nisam od onih koji pišu od kad znaju za sebe ili sam za sebe saznala relativno kasno. Poezija je svakako pronašla mene, ne obrnuto.

Kontakt – najprirodniju, a najtežu stvar na svijetu, to sam tražila.

29

Odlučila sam da se pokažem, i dopa- Ostavljala sam tragove i znake o čemu lo mi se. Tek tako. Dala sam sebi glas. god sam mogla, da znam da sam bila Palo mi je na pamet da odem i prona- tu. Komunicirala sam sa svojim prošlim đem ljude kao što sam ja, iako tada još i budućim sopstvom, pristajući da bunisam bila sigurna kakve tačno – zbu- dem viđena. njene, zapitane, uplašene, zaljubljene, nesrećne, usamljene… Bila sam sigurna Malo šta mi je do sad donijelo mir kao da ćemo se prepoznati. I otišla sam, u noć u kojoj sam stavila tačku na kraj prnovembru 2015. na poetsko veče, pro- vog rukopisa. Jedna sasvim nova dimennašla sam to mjesto, ušla i pitala „da li zija se ukazala kada sam, skoro godinu se tu čita neka poezija“, razglasila sam dana nakon toga, uzela svoju knjigu u pred mikrofonom sve ono s čim mi je u ruke. Šta mi je sve to značilo? Pokazati tom trenutku bilo tako teško da budem, se svijetu i biti u redu s tim. Jedna od i da, dopalo mi se, dopalo im se, i na- najdubljih, sržnih potreba, nešto slično stavila sam da odlazim. Nastavila sam gladi, nije više mogla da ostane sakriveda pišem, bilo je to nešto samo moje, i na. Priznala sam je, obznanila ko sam istovremeno svačije, i mislila sam kako zaista, počela da prihvatam jednu po imam nešto da dam.

jednu ličnu istinu, sve ono za šta sam nekad bila uvjerena da je neprihvatljivo

Vrlo brzo je to postao jedan sasvim novi i da mora da ostane tajna. svijet, nešto se odmotavalo i širilo oko mene. Šta je bilo potrebno? Mnogo čita- Kao da je konačno bilo izgovoreno: Poti, i mnogo živjeti. Dobro gledati druge, gledaj me. Vidi mi ožiljke. Sve ljudske briali i širom otvoriti unutrašnje oko i moći ge patnje i radosti, koje i ti kriješ ispod biti sam. Susreti koji su uslijedili, male kože. Ja sam ista kao ti. tragedije, pobjede, dosada, ekstaza, baš sve je tražilo da se o tom piše. Po- A tek sam počela. Da tražim i živim svonekad mi se činilo da ako ne zapišem, ju Istinu. I da je pustim da bude, baš zapravo ni ne znam šta mi se dogodilo. takva kakva je.

30

april

31

Životni stil

Japanci su pravi stručnjaci baštovanstva. Njihova tradicija uređivanja bašti i vrtova se u kontinuitetu razvija već više od hiljadu godina. Kult baštovanstva je u Japanu visoko rangiran kao i kaligrafija, slikanje mastilom, ikebana ili čajna ceremonija. Za njih je baštovanstvo istinska umetnost.

Japanske bašte imaju jedinstvene stilove i svaki od tih stilova ima svoj specifičan cilj: posetioci uživaju u šetnji, čajnoj ceremoniji i meditaciji. Bašte su kombinacija tradicije, istorije, kulture i lepote. Budizam i šintoizam, dve najzastupljenije religije Japana su imale veliki uticaj na razvoj japanskih bašti i vrtova, a baštovanstvo sadrži i elemente arhitekture, inženjerstva i filozofije.

Tekst: Vesna Belušević 33

Među najvažnijim činiocima japanskih princip koji je zasnovan na konceptu bašti su bambus, kamen, voda, maho- da je manje zapravo više. Asimetrija vina, javor, borovi i pravilno orezano je bitna kako bi se podcrtao princip pridrveće, lotusi, perunike, božuri i drugo rodnosti u čemu pomaže uvek nepacveće, raznovrsno bilje, mostovi, fenje- ran broj biljaka ili predmeta. Trougao ri, kamenčići i pesak.

je najčešće korišćeni oblik za izradu kompozicija napravljenih od biljaka ili

Tradicionalne japanske bašte imaju kamenja. Kontrast elemenata je izuzetsvoje smernice i kad je u pitanju dizajn. no bitan kako bi izrazio povezanost i Te smernice se moraju poštovati i pri- napetost, a krive linije ublažavaju svu menjivati. Bez obzira na to koliko bašte preteranost i donose balans u odnosu vizuelno drugačije izgledale, sve one svih elemenata. prate određena pravila.

Japanski baštovani svoja umeća oreziPrirodan izgled je vrlo važna stavka. I vanja i oblikovanja usavršavaju godipored temeljnog rada na dizajniranju nama i decenijama i pažljivo prenose i održavanju bašte treba da izgledaju svoja iskustva i znanje novim generakao da su nastale prirodnim putem, a cijama trudeći se da ova umetnost ne ne kao da su proizvod ljudskog rada i izumre. truda. Jednostavnost je izuzetno važan

34

april

Početkom sedmog veka, japanski princ šte imaju iste osnovne principe, ipak se Šotoku je poslao učenjake, studente, dosta razlikuju u svojim konceptima i sveštenike i diplomate da od Kineza uče naravno u realizaciji. različite veštine, kulturu, običaje, način življenja i rada. Inspirisani kineskim ba- Zen bašte oslikavaju spiritualizam zen štama, Japanci su tokom osmog veka budizma. Za predstavljanje reka, mora, počeli da stvaraju svoje bašte koje su brda i planina se koriste pesak ili šljuse nalazile u Nari, tadašnjem glavnom nak. Zen bašte pružaju posetiocima sagradu Japana. Iako su bili pod velikim vršenu atmosferu za jogu i meditaciju. uticajem Kine, japanske bašte su odraz japanske kulture i tradicije.

Bašte brda i jezera su klasične japanske bašte koje simbolišu prirodan pejzaž:

Osnova svake japanske bašte su har- brda, doline, jezera, drveće, kamenje, monija i mir koji nas spajaju sa priro- staze, cveće, mahovinu itd. U ovakvim dom. Postoje tri vrste japanskih vrto- baštama posetioci se najčešće šetaju va: KARESANSUI tj. zen bašte, CUKIJAMA jer su daleko veće od zen bašta. Imaju tj. bašta brda i jezera i ČANIVA tj. bašta umirujuće dejstvo i posetioci mogu da čajne ceremonije. Iako sve tri vrste ba- se u njima potpuno opuste.

35

Bašte čajne ceremonije se sastoje od unutrašnje i spoljašnje bašte. Spoljni vrt ima stazu koja vodi do unutrašnjeg dela, gde se uvek nalazi kapija i kameni umivaonik da bi posetioci mogli da operu ruke i pristupe čajnoj ceremoniji.

Obično se u njima nalazi bambusovo izrezano stablo gde voda, koja simboliše čistoću konstantno curi, a žuborenje pomaže duhovnom smirivanju.

Svi elementi japanskih bašta nose u sebi simboliku. Voda naglašava lepotu prirode i oslikava spokoj i smirenost.

Jezerca simbolišu okean ili more. Voda u baštama pomaže da se vazduh oseti svežijim tokom sparnih letnjih meseci.

Kamenje simboliše punoću i trajanje.

Ono pomaže u stvaranju brda i dolina i ponekad su u potpunoj suprotnosti jedni sa drugima, ali moraju biti u savršenom skladu sa svim ostalim elementima bašte. Mostovi se smatraju izuzetno bitnim delom bašte jer su odraz umetničkih osećanja koji povezuju više elemenata. Mostovi se grade od drveta, kamena, bambusa ili zemlje i moraju biti savršeno usklađeni sa okruženjem i najčešće su zaobljeni u obliku luka.

Fenjeri zauzimaju posebno mesto, pogotovo u vrtovima čajne ceremonije.

36

april

Kameni fenjeri predstavljaju četiri osnovna prirodna elementa: vodu, vatru, zemlju i vetar. Fenjeri se postavljaju tako da osvetle put posetiocima tokom noćnih proslava, a svetlo istovremeno simboliše znanje i prosvećenost.

Glavni prioritet u baštovanstvu se naravno daje biljkama. One su suštinski povezane sa univerzalnim oblicima života i koriste se za izražavanje različitih emocija.

U japanskoj kulturi lotus je sveta biljka, poznat i kao Budin cvet jer se smatra božanskim cvetom. Leti cveta u raznim nijansama bele i roze boje i krasi mnoga jezerca japanskih bašta. Japanski javor je omiljeno drvo u većini japanskih vrtova zahvaljujući svojim filigransko čipkastim listovima i fantastičnim nijansama narandžaste, žute, crvene i braon boje. Borovi koji simbolišu dugovečnost stvaraju utisak mira i intimnosti i da bi dobili savršeni oblik koji se uklapa sa okolinom, moraju se redovno orezivati. Božuri, koji su doneti iz Kine pre više od hiljadu godina su često viđeni u japanskim baštama jer oslikavaju napredak i bogatstvo zato što su nekada samo bogati mogli da ih priušte. Peru-

nike, ružičaste, plave i bele su savršen primer minimalističke, elegantne i sofisticirane lepote u japanskoj kulturi.

KOI, Japanski ukrasni šarani su nastali ukrštanjem koje je trajalo više stotina godina. Oni svojom lepotom i raznolikošću daju posebnu boju plitkim vodama jezera, a simbolišu ljubav, snagu i istrajnost.

Među najlepšim baštama Japana su one koje se nalaze uz hramove, pogotovo je to slučaj sa zen vrtovima.

Postoje na desetine bašta po celom Japanu koje privlače na stotine hiljada turista godišnje, ne samo iz Japana, već iz celog sveta.

Bez obzira na simboliku, istoriju i tradiciju, najvažniji smisao svih japanskih bašta je uživanje u lepoti i skladu koji donose posetiocima mir i spokoj.

38

april

39

Umetnost

Rad Lidie Boševski impresivan je i inspiIntervju: Teodora Kovrlija @teodora_kovrlija

rativan na mnogo nivoa. Ova umetnica

Fotografije: Lidia Boševski, Lea Boševski, Zoran Boševski, Boris Berc

sentiment i radoznalost izražava upo-

poslednje dve decenije svoj umetnički trebom gline koju oblikuje u saradnji sa prirodom, koristeći se najrazličitijim materijalima iz iste koje upotrebljava za izradu tekstura i glazura. Mnogi njeni radovi nastali su od gline koju je sama pronašla i iskopala obilazeći Hrvatsku uzduž i popreko, a u koju zatim utiskuje najrazličitije materijale koje je donela iz prirode i koje koristi u svojim eksperimentima kako bi stvorila dela koja izgledaju gotovo kao da ih je priroda sama izvajala. Osim upotrebnih i umetničkih komada koje možete pronaći sa njenim potpisom u opusu Lidie Boševski se nalaze i impozantni objekti koje je stvorila u cilju kreiranja podvodnih staništa za morski svet, na područjima koji su devastirani ljudskim delovanjem. U broju posvećenom zemlji imala sam zadovoljstvo da razgovaram sa jednom od najoriginalnijih umetnica sa naših prostora i ženom koju smatram svojom velikom inspiracijom i uzorom.

41

Kako ste se zaljubili u glinu i šta je to sama izvajala. Na koji način postižete čime vas je osvojila i navela da pro- takav, autentično organski izgled? menite medijum sa kojim ste do tada radili (slikarstvo)?

To je naprosto refleksija svega što zamjećujem. Sve što promatram ostaje u

Glina je došla k meni zaista u pravom memoriji i procesuira kroz moj senzibitrenutku kada sam osjećala potrebu iz- litet, u nekom trenutku materijalizira se ražavati se kroz opipljiviji medij. To je u radovima. Često surađujem s prirobila ljubav na prvi pogled. Iznenadila dom, osim materijala koristeći tekstume i osvojila nevjerojatna podatnost, re, strukture, oblike ili prirodne alate. raznolikost, mogućnost kreiranja vla- Nikada ne pokušavam kopirati prirodu, stitog materijala kombinirajući različi- sve što proizađe je svjestan ili podsvjete vrste, pronalaženje vlastitih tehnika, stan zapis koji se transformirao kroz bogatstvo opipa, povezanost gline sa moj doživljaj. Teksture koje koristim česvim segmentima života. Još uvijek sam sto ritmički ponavljam, preklapam sve dirnuta njezinim bogatstvom, snagom, dok ne osjetim harmoniju, tako postaje ljepotom, kompleksnošću. Ogroman je zapis mojeg trenutka u suradnji s eleto prostor.

mentima iz prirode.

Gde sve možemo pronaći predmete Gde počinje rad na nekom predmetu? sa vašim potpisom?

Da li polazite od materijala, teksture ili forme?

Surađujem s Prostor design store u hotelu Lone u Rovinju, Galerijom Link i Take Rijetko imam plan, povede me u treme home u Zagrebu i u mojem ateljeu nutku materijal ili detalj, ili naprosto Owl.

krenem raditi i gledam što se događa.

Volim se kretati iz trenutka u trenutak,

Posmatrajući komade koji dolaze iz va- volim da me nešto iznenadi. Nije uvijek šeg studija ponekad imam utisak kao tako, mnoge tehnike ipak traže odreda je reč o komadima koje je priroda đen plan ali trudim se ostaviti prostor materijalu da me usmjerava.

42

april

43

Kakve promene se događaju u vašoj njih mi s veseljem donose materijale. radionici sa smenom godišnjih doba? Polako se interes širio osim na gline i prema ostalim materijalima, jer sam Nema naročitih promjena, samo je ma- počela intenzivnije raditi s prirodnim nje odlazaka na lokacije u vrijeme zime. glazurama, dodavati u glinu druge vrKonstantno se preklapaju kreativan ste materijala. Koristim različite vrste rad, projekti, istraživanja, testiranja.

kamena, pijeskova, humusa, muljeva, sve što je u procesu da bude glina a još

Prateći vaš rad putem društvenih nije... Lokacije pronalazim kroz stručmreža, moram reći da uživam u po- ne zapise, ako postoje pedološke karte, smatranju vaših ekspedicija u potra- satelitske… zi za materijalima, gotovo jednako kao i u kreativnim eksperimentima Gotovo sve materije moram pripremii iščekivanju finalnog izgleda koma- ti za rad. Gline su ponekad čiste bez da. Ispričajte našim čitaocima najpre primjesa pa ih samo rastopim i premikako izgledaju te ekspedicije u potrazi jesim, one nečiste moram prosijavati za glinom u prirodi, kako dolazite do nakon što sam ih rastopila i promijelokacije, na koji način prepoznajete šala, kamenje i sve ostale materijale zemlju koju ćete moći da upotrebite koje koristim u glazurama pretvaram i na koji način jedan grumen zemlje u prah. Dugotrajan je to proces ali za postaje glina sa kojom je moguće pra- prvi test stavljam komadić materije u viti sve te fantastične komade?

peć da vidim kako se ponaša na visokim temperaturama (1260°C).

U početku bih glinu pronalazila slučajno, kasnije kroz istraživanja geoloških Nemam mogućnost raditi sve s pronai mineraloških zapisa. Kako je moja đenim glinama, za to bih trebala veći znatiželja rasla tako su isplivavale in- prostor i puno više energije (neke lokaformacije. Često i kroz razgovore s pri- cije su udaljene pa je puno teže iskopajateljima koji znaju što radim, neki od ti i nositi do transporta).

44

april

Zaista je veliko zadovoljstvo koristiti one pronađene, iskopane, proučene, testirane, u radu imati osjećaj i sliku mjesta s kojeg potječu, znati geološku povijest postanka koja se uvijek bilježi u milijunima godina.

Ponekad kombiniram kupljenu glinu s prirodnim i s ostalim vrstama materijala i tako kreiram novi, svoj.

Koliko dugo puštate glinu da zri pre nego što je upotrebite u vašoj radionici?

Bilo bi dobro pustiti ju par mjeseci (što duže) da zrije, pogotovo ako u nju dodajem neki drugi materijal ali ja sam nestrpljiva i koristim ju odmah. Uglavnom ne iskoristim sve što sam pripremila pa dio ipak odstoji. Koristim i recikliranu glinu u kojoj su izmiješani svi ostaci, osušeni ili popucali komadi, ostaci od brušenja...sve to ide u boks, pomalo se puni i zrije, jer stalno održavam vlagu, desi se da odstoji cijelu godinu.

Pored onoga što na kraju vidimo kao Trebalo bi više od jednog životnog virezultat vašeg rada važan deo va- jeka da se prouči bogatstvo zemlje oko šeg posla je upoznavanje i mapiranje nas. Hrvatska je zaista raznolika, sazokruženja kroz rad sa lokalnim mate- dana je od predivnih materijala. Imam rijalima. Imajući u vidu da ste istražili omiljena mjesta na koja se vraćam i Hrvatsku ne samo na površini, onako promatram promjene. kako većina ljudi obilazi kada putuje, već i dubinski kroz rad sa lokalnom ze- Na primjer, blizu Zagreba je divan kop mljom otkrivajući neverovatne razlike kremenog pijeska kojeg je dovoljno da u predivnim nijansama boja, tekstu- posjetim jednom i uzmem količinu za rama i mirisima. Do kakvih ste uvida godine rada s glazurama. Iz nekog radošli, imate li omiljena nalazišta i šta zloga me privlači da se ponovo vraćam, ih odlikuje?

pošto se eksploatira svaki put otkrijem nešto novo. Nedavno na većoj dubini pojavio se sloj gline, najbolje, najljep-

46

april

še koju sam pronašla do sada. Toliko za glazure i teksture koristite isključivo je tanak, razlog više da odem ponovo i prirodne materijale sa kojima postižete sakupim koliko mogu jer će nestati. To uzbudljiv kolorit. Negde sam, čini mi se, je za mene pravo blago dok je za one pročitala da pravite i svoju pastu koja koji ga eksploatiraju nepoželjan mate- omogućava da predmeti budu vodootrijal. Neke lokacije imaju više različitih porni i bezbedni za upotrebu u dodiru materijala i volim se vraćati jer imam sa hranom ne menjajući izgled i prirodosjećaj da ih nisam dovoljno istražila. nu teksturu komada. Na koji način ste Paralelno konstantno pronalazim nove. ovo postigli, da li ste u radu imali pomoć tehnologa ili ste do svih ovih inovacija Interesantno je da se i vaš rad u studiju došli isključivo radoznalošću i brojnim nastavlja na filozofiju poštovanja priro- eksperimentima? de pa možemo reći da svi komadi koje simbolično rečeno, uzimate od zemlje, Tehnologije otkrivam sama. Prije nego kasnije se u nju mogu i vratiti budući da što sam krenula izrađivati svoje glazure

47

željela sam predmete učiniti upotreb- točno određene karakteristike koje se nim. Industrijski pripremljene glazure smatraju nužnim u smislu da su jedčesto izgledaju neprirodno iako pone- nolične na površini, da se ne razljevaju kad vrlo zanimljivo, sasvim pokrivaju ili krakliraju ili proključaju. Volim kada bazični materijal od kojeg su komadi materijal pokazuje svoje karakteristike, napravljeni. Pronašla sam kratki zapis, osobnost. Sve palim na visokim tempezapravo samo jednu rečenicu o tome raturama i testiram na vodootpornost, kako su u prošlosti u selima izrađivali provjeravam sastav. keramiku i sagradili bi peć od lokalne gline ali nisu imali glazure te su pred- Bila sam znatiželjna vidjeti razlike u pemete impregnirali voskom. Isprobavala pelu biljaka. Pepeo sam može biti glasam dok nisam nadošla na kombinaciju zura, a svaka biljka daje različite nijanvoska i maslinovog ulja u određenom se. Isprobala sam samo mali dio onih omjeru koji masu čini mekšom za na- koje su mi dostupne. Njihova raznolinošenje. Danas tu impregnaciju gotovo kost me zaista veseli i često iznenađuje. ne koristim jer sam uronila u taj nepregledni svijet prirodnih glazura.

Pre izvesnog vremena započeli ste zanimljiv projekat, datoteku tekstu-

Sa kojom paletom boja trenutno radi- ra. Možete li da nam ispričate više o te i od kojih biljnih materijala dolaze tome? sve te neverovatne nijanse?

Istražujući materiju paralelno sam Palete boja su takve kakve mi pruža- uvijek sakupljala zanimljive teksture ju pronađeni materijali i kompleksne i mnoge koristim u kreiranju dezena kombinacije kojih je bezbroj. Posebno pri obradi površine objekta. S vremevolim kada je sam, takav kakav jest već nom nakupilo ih se toliko da više nisam glazura (neke vrste glina, mulj, kamen, znala koje su na dnu spremnika. To mi humus...) bez dodataka drugih. Ne- nije bilo drago pa sam odlučila pokazamam potrebu raditi glazure koje imaju ti njihovu ljepotu javnosti kroz izložbu.

48

april

Zamolila sam kolege i grupu polaznika da izradimo pločice s direktnim otiscima tekstura (kamena, sjemenki, kora drveća, biljki...). Napravili smo oko 500 uzoraka koje smo izložili uz originalni uzorak iz prirode, te je svaki od sudionika napravio predmet s teksturom koja im se dopada.

Drag mi je taj projekt jer je zaista istaknuo kompleksnost i ljepotu. Nakon te izložbe odlučila sam sve teksture koje više ne koristim pomalo vračati u prirodu.

Pomenute ekspedicije u kojima odlazite u potragu za materijalom nisu vaš jedini direktan rad u prirodi i sa prirodom, i u tom kontekstu bih volela da porazgovaramo i o vašim radionicama koje se odvijaju u prirodi, a polaznici od alata imaju samo vlastite ruke i ono što pronađu u okruženju. Moderan čovek se u svakodnevnom životu konstantno oslanja na brojne alate i olakšice u vidu tehnologije, kao i aplikacije za svaki izazov. Kakva transformacija među učesnicima se dogodi onog trenutka kada u svojim rukama

imaju samo komad zemlje koji treba titi, osjetiti njezina bogatstva. Kada se da oblikuju bez detaljnih uputstava, nađemo u prirodi aktivni smo, promapripremljenih alata i zadatog modela tramo, spajamo se s njom, reagiramo na koje smo navikli da se ugledamo? u trenutku i to je osjećaj, iskustvo koje je dragocjeno ponijeti u radni prostor.

Radionice Keramika i priroda su se ra- To je suradnja s prirodom na svim nizvijale polako, spontano i dalje ih ra- voima. zrađujem. Proizašle su iz spoznaje da se u prirodi nalazi apsolutno sve što je Polaznici reagiraju različito, neki se odpotrebno keramičaru za stvaralaštvo, mah povežu, osjete i djeluju, neki naod materijala za izradu, različitih aditi- prosto pohrane iskustvo koje ispliva u va, prirodnih alata, inspiracije... Često nekom trenutku, ali mislim da je potismo preopterećeni mentalnim pre- cajno u svakom slučaju. dodžbama, time sami sebe ograničavamo u izrazu. Promatranjem prirode i Jedna od konstanti u vašoj radionici praćenjem vlastitog impulsa privlačno- su šoljice za čaj. Zbog čega su šoljisti prema detaljima u prirodi, otvara se ce postale na neki način i vaš zaštitni naš centar kreativnosti. Ako se uspije- znak? Kakav je čajni ritual iz takvih, mo povezati s našim prirodnim osjeća- prirodom oblikovanih komada? jem za harmoniju i s prirodom oko nas, otvaramo veliki svijet mogućnosti. Cilj Šalice, ne doživljavam ih kao zaštitni radionice je osjetiti potpunu „slobodu” znak, možda ih više objavljujem jer su stvaralaštva.

često zapravo testovi različitih glazura ili kombinacije različitih materijala. U

Vrlo često nas nešto u prirodi dotakne i ateljeu nisu dominantne. To je predmet potiče na istraživanje, pronalaženje no- koji svi koristimo svakodnevno, najzavih tehnika, stvaranje novih materijala, hvalniji je za sva testiranja, a ujedno su neočekivanih oblika, dizajna tekstura, korisne. struktura, ritmova... Priroda je nepresušan izvor inspiracije i najbolji učitelj. Male šalice za čajni ritual posebno voSve što je potrebno učiniti je primje- lim jer znače pažnju prema okusima, 50

april

mirisima, bojama čaja. Dodatan doživ- njihova strpljivost, predanost u izradi ljaj je kompatibilnost oblika šalice, ma- bez obzira radi li se na delikatnom osliterijala od kojeg su napravljene, boje. kavanju male vaze ili građenju ćupova Nastaje delikatna kombinacija puno do par metara visine. elemenata. Šta vam pomaže da se fokusirate priImali ste priliku da učestvujete u likom rada - muzika, tišina ili zvuci iz umetničkoj rezidenciji u Kini gde ste prirode? radili sa mnogim majstorima tradicionalne kineske keramike. Kakve utiske Godinama sam radila uz muziku koju nosite iz Kine i kako vam je to iskustvo sam birala svaki dan prema trenutku u pomoglo da se još bolje povežete sa kojem jesam, sve dok se muzička linija glinom?

nije pokvarila. Zadnje dvije godine radim u tišini, otkrila sam da mi se sviđa.

Rezidencija u Kini u trajanju od pet Možda je to samo neki period. tjedana je zaista bila posebno životno iskustvo. Osjećala sam se počašćenom Jedan od vrlo uzbudljivih projekasusresti se s keramičkom tradicijom ta koji ste pokrenuli je Mare modul, starom tisuće godina, u manufakturi izrada keramičkih staništa za podFuping Pottery Art Village još uvijek ju vodni svet u morskim predelima koji njeguju. Tradicija zaista snažna i toliko su opustošeni ljudskim delovanjem. raznolika, precizna, živopisna. Zaista Kako danas izgledaju ta staništa koja je teško sažeti sva iskustva i doživlja- ste 2018. godine sa kolegama stvorili, je, puno divnih detalja. Osim što smo gde se ona nalaze i da li nameravate radili, posjetili smo nekoliko puta Xian da nastavite rad na ovom projektu? (gdje je bila izložba naših radova koje smo izradili tijekom rezidencije), Chen Mare modul - keramička staništa nalaLu Ancient Pottery Kiln Town sazdan od ze se ispred Kluba podvodnih aktivnosti tisućljetne keramike i peći, fantastične Adria u Kraljevici, na dubini od 10 do Terrakota army koji djeluju kao da su 15m. U ove tri godine život pod moživi... Mogu reći da me impresionirala rem ih je sasvim transformirao, neka 52

april

53

staništa su struje srušile ili razdvojile, Mnogi posjetioci su bili iznenađeni raali na i u svima je život. Prvo su puže- znolikošću, bogatstvom materijala i vi cjevaši svojim kućicama izgradili ži- mogućnostima upotrebe. Mislim da je vopisne strukture, flora i fauna se ra- izložba ostavila trag u smislu povećanja zvila, konstantno se mijenjaju. Razne svijesti prema lokalnim resursima. Oni skupine ribica ciklički dolaze i odlaze, koji se ne bave kreativnim radom nisu neke teritorijalne vrste su se smjesti- shvaćali sve te veze, procese i transle za stalno, neke su promatrači. Bilo formacije na temperaturama što je raje dosta upita za novi ciklus na drugim zumljivo. Izuzetno mi je drago bilo prelokacijama ali problem se uvijek javlja zentirati svu tu materiju koja nas okruvezano za financijsku konstrukciju.

žuje, s kojom živimo. Kroz razgovore za vrijeme izložbe i nakon vidim da posija-

Krajem ove godine objavit ćemo kroz no sjeme klije, javljaju se kreativci koje online izložbu razvoj života na staništi- zanima da uče kako koristiti to neproma tijekom tri godine uz stručnu eks- cjenjivo blago. pertizu eko biologa. Ako se ukaže prilika svakako bi nastavili rad na projektu Na kojim projektima trenutno radite jer se pokazao smislen i uspješan.

i šta sanjate da radite sledeće?

Prošle godine je u Hrvatskoj održana Naprosto idem dalje i dublje u svijet vaša izložba Materija koja je svojevrsan materije, istraživanja. Trenutno priprepoziv na posmatranje, proučavanje i mam skriptu jer sljedeći mjesec putujem korišćenje lokalnog blaga, budući da je u Portugal, Cerdeira home for creativity na istoj prikazano više od 150 različitih gdje ću s polaznicima prolaziti cijeli civrsta materijala koji su tek delić vaše klus suradnje s prirodom od korišćenja arhive. ULUPUH ju je proglasio izlož- materijala koje pronađemo, tekstura, bom godine. Kakvi su vaši utisci nakon struktura, prirodnih oblika, glazura do susreta sa posetiocima i razgovora, da izrade prirodnih alata. Kada se vratim li dolazi do povećanja svesti o tome ka- veselim se posjetiti neke nove lokacije. kvo prirodno obilje se nalazi oko nas i umemo li da radimo s njim?

54

april

55

Ekologija

Intervju: Anamarija Prgomet @zero.waste.croatia

:

Povodom Dana planeta Zemlje pisaće- teže u prirodi, jer vrtlarimo po princimo o tlu i organskom vrtlarenju pre- pu oponašanja same prirode, a takav ma permakulturnim načelima, tehni- princip je privlačan mikroorganizmima, kama održavanja mikrokozmosa u tlu kukcima, pticama pa samim time i bilji raznim drugim temama iz perspekti- kama koje su se nastanile u našem vrtu. ve troje iskusnih vrtlara i mojih dragih Ovim tekstom želim potaknuti u vama prijatelja Irene, Krune i Kristine.

hrabrost da se ovog proljeća odvažite uspostaviti svoj vrt. Makar bio najmanji

Permakulturno vrtlarenje je jedna od vrt u jednoj tegli na vašem balkonu - i najbržih tehnika uspostavljanja ravno- to je divan početak.

Irena The Žena, kako ju ja od milja zo- baš kao i vedrina i velikodušnost naše vem, je jedna turbo moćna i inspira- Irene Borovine. Irenina vizija je dugo tivna žena puna pozitivne energije. godina bila povratak na selo otkud se Mnogo ljudi zna za Irenu. Ona nikoga kao mala spletom okolnosti morala odne ostavlja ravnodušnim. Postala je za- seliti. Nakon više od trideset godina se štitni znak Vrbana, kvarta u kojem je vratila na to isto mjesto otkud je otišla, provela svoju mladost, udala se, rodila preuredila je donji dio kuće u društveni djecu i podigla obitelj. No, to joj nije bilo centar Zadruge Zelenica, a gornji dio u dovoljno, pa je tu obitelj imala potrebu novi dom. Svojim kreativnim rukama proširiti. S par prijateljica pokrenula je zasadila je vrt i u njega smjestila četiri udrugu Vestigium - kvartovski društve- patke koje ganjaju puževe. Mnogo toga ni centar koji je postao omiljena oaza inspirativnog bih mogla ispisati o Ireni, subotnjeg okupljanja na kavici, ekološ- no ovo je moj mali hommage ovoj vekom placu i brojnim ekološkim, kreativ- likoj osobi. A sada pročitajte koja nam nim događajima koji nas griju iznutra, znanja Irena dijeli o vrtlarenju i tlu…

57

Zašto je bitna regeneracija tla s per- onalnim pristupom iscrpljuje i nestamakulturnog gledišta?

je. Konstantnim oranjem, znači prevrtanjem, tretiranjem sa pesticidima i

Prvo smo bili sakupljači lovci, a onda herbicidima, umjetnim gnojivima, ono smo shvatili da možemo biljke i živo- se osiromašuje, a dodatno se onda tinje uzgajati blizu sebe i to nas je na erozijom ispire i pretvara u pustinju. neki način unaprijedilo i unazadilo, jer kad pogledamo gdje smo danas... veći- U kojem stanju je bilo tlo kada ste ga na hrane koja se uzgaja na površinama došli obrađivati? koristi se za prehranu životinja koje se uzgajaju za hranu. Također, razmazili Nakon pet godina urbanog vrtlarenja smo se i navikli smo jesti hranu u doba na balkonu, betonskim gredicama na kada ona sezonski ne raste u našem javnim površinama i na livadi u Osnovpodručju ili hranu koja nikako ne ra- noj školi Vrbani preselila sam se u Breste u našem području. Na taj način se zovicu gdje obrađujem vrt od stotinjak puno troši na transport hrane iz nekog kvadrata sa željom da jednog dana poudaljenog područja, na primjer, bana- stane šumski vrt. ne i avokado, koji su česti loš primjer.

Umjesto da jedemo ono što nam je se- Kada smo došli, tlo je bilo jako zbijeno, zonski lokalno dostupno.

budući da se sastoji od gline i ilovače, bilo je prepuno puževa i trave pirike.

Fun fact: kad mi je dijete imalo tri go- Danas, treću godinu od uspostavljanja dine uzelo je ananas u dućanu i pitalo vrta primjećujem promjene u rahlosti i me - mama možemo kupiti ovaj kokos plodnosti. To smo postigli malčiranjem nisam ga nikad jeo! onda sam shvati- kartonom i slamom, rahljenjem sa širola da sam zabrijala i da trebaju dje- kim vilama, te dovođenjem patki trkačica probati, ali sam isto tako objasnila ca u sustav. Puževa gotovo više nema, zbog čega to ne kupujemo, zbog čega a primjetila sam puno više krtica i trčke, to nije održivo. Tlo se takvim načinom, kukce koji se hrane puževim jajašcima. današnjim komercijalnim i konvenci-

58

april

Na koje sve aspekte tla utječe okolina: u smislu što se događa s tlom pri mehaničkoj obradi, zatim kod kiselih kiša, zagađenja zraka te podzemlja, utjecajem čovjeka, divljih životinja i sl?

U jednoj žličici tla ima više mikroorganizama nego stanovnika na cijeloj planeti Zemlji! Ti mikroorganizmi žive u tlu, njihovo prirodno stanište je mrak i vlaga, a mi prevrtanjem tla uništavamo cijele populacije tih mikroorganizama, puštamo tlo da iz njega isparava vlaga i CO2. Pa još kao u nekom receptu na sve to dodamo žličicu pesticida, čašicu herbicida i šaku umjetnih gnojiva.

I šta ćemo sad?

Ubili smo bioraznolikost u tlu, pokušavamo od tla napraviti robota koji pod našim uvjetima proizvodi određene vrste i količine hrane, a da mu zauzvrat nismo dali ništa od onoga što mu je prirodno potrebno da bi se obnavljalo.

Koji su ključni koraci kod regeneracije tla?

Priroda je savršeni organizam. Gdje nema čovjeka ona se obnavlja i u sta-

59

nju je progutati i beton i plastiku i sve koristimo, a zatim koje sve regenerativpretvoriti natrag u organsku materiju, ne metode postoje i dobra su praksa u kroz konstantni ciklus stvaranja i raspa- svijetu poput primjerice agro šumardanja. Zato je važno prirodu oponašati. stva.

Primjerice za područje Europe prirod- Što sve uzgajaš u svom vrtu? no je stanište šuma, dakle, da nema lju- Što najviše uspijeva? di svugdje oko nas bila bi šuma, zato sadimo šumski vrt umjesto klasičnog Prve godine su sve pojeli puževi, druge u kojem dozvoljavamo puno vrsta sa- godine smo se još (m)učili, ali najviše moniklih jestivih biljaka, kombiniramo je bilo raznih vrsti rajčica, a ove godine uzgoj voćki, orašastih plodova, bobiča- tek zapravo uživam jer promatram vrt stog grmolikog i začinskog bilja u kom- od samog početka, to jest od samog binaciji sa povrtnicama.

kraja. Od zime kada je sve zaspalo, do proljeća kada se sve budi, već sada u

Isto tako pri gradnji možemo se koristi- svom vrtu imam više raznih vrsta sati što je više moguće prirodnim mate- moniklog bilja koje moram priznati da rijalima kao što su slama, drvo, kamen mi je postalo puno ukusnije i privlačnije ili reciklirani materijali. Tu su još važni od salata koje sam do tada jela. Sada i hvatanje energije poput sunčeve ili u salati jedem maslačak, dobričicu, mienergije vjetra i prikupljanje kišnice te šjakinju, crvenu mrtvu koprivu, medkompostiranje.

vjeđi luk, djetelinu, trputac, uz jestivo cvijeće poput maćuhica, ljubičica, ja-

Koje je tvoje mišljenje o konvencional- glaca, tratinčica...Od sjemena uzgajam noj poljoprivredi i na koji način bi rije- presadnice starih sorti rajčice, paprike, šila da konvencionalna poljoprivreda tikvi, krastavaca, kupusa, kelja, raštike i postane regenerativna ako uzmemo blitve.. A okušati ćemo se i sa uzgojem u obzir velike obradive površine?

Prvo nam svima treba edukacija koliko su zapravo štetne prakse koje trenutno 60

april

krumpira u slami.

Kruno je jedan mudar, samozatajan i Zašto je bitna regeneracija tla s perskroman mladić s pregršt znanja, isku- makulturnog gledišta? stva i skrivenih vještina. Njegova područja interesa i praktičnog rada su Zbog toga što je dugoročno održivije. kuharstvo i vrtlarenje, uzgoj organske Ako su stvoreni zdravi uvjeti u tlu, pri hrane za sebe i bližu zajednicu. Kruno čemu mislim na hranjivo, bogato, huje osoba koja je vrlo skromnog i nena- musno tlo koje je podržano mrežom metljivog karaktera. No, kada uđete u micelija, te mikro i makro organizama, razgovor s njim, shvatite koliko je taj tada je zdrav i podržan cijeli ekosustav. čovjek bogat znanjem i tehnikama dragocjenima za neke buduće generacije U kojem stanju je bilo tlo kada ste ga koje će im (nadam se) moći prenijeti. došli obrađivati?

Nakon prvotnog, svakim sljedećim susretom me oduševljavao svojim zna- Tlo je bilo pretežito glineno, što znanjem, razmišljanjem i kulinarskim umi- či da je zbijeno i da ne propušta vodu jećem. Nakon par godina poznanstva lako. Također, bilo je gusto prekriveno postao je osoba koju uvijek vrlo rado livadnim biljkama: maslačkom, stolisnisusretnem i popričam o vrtlarstvu, ku- kom, travom, djetelinom... harstvu, veganstvu, duhovnom aspektu naših života i uvijek mi ostane toplo Na koje sve aspekte tla utječe okolioko srca nakon naših kratkih susreta, na: u smislu što se događa s tlom pri jer me uvijek nanovo inspirira time što mehaničkoj obradi, zatim kod kiselih daje zajednici. Bitno za napomenuti je kiša, zagađenja zraka te podzemlja, da je Kruno diplomirani permakulturni utjecajem čovjeka, divljih životinja i dizajner i iz perspektive tog znanja nam slično? daje vrlo korisne savjete o obradi tla i vrtlarenju općenito.

Utječe na samu strukturu i sastav tla, što se odnosi i na samu plodnost tla.

62

april

Pri mehaničkoj obradi tlo gubi vlagu, oslobađa se ugljik u atmosferu i nestaje humusni sloj gdje žive razni mikro i makro organizmi koji su potrebni za pretvorbu tj. aktivaciju/dostupnost nutrijenata samim biljkama. Kisele kiše također ubijaju mikroorganizme i unose teške metale u tlo te u podzemne vode. Čovjek uništava bioraznolikost prostora samim svojim djelovanjem, izgradnjom infrastrukture i slično.

Koji su ključni koraci kod regeneracije tla?

Stvaranje novog humusnog sloja je ključan korak. Humusni sloj se stvara tako da unosimo puno komposta i hranjivih tvari za gliste i ostale korisne životinje.

Zatim, važan je polikulturni uzgoj i minimalna mehanizacija, odnosno zadiranje u strukturu tla jednom kad se stvore optimalni uvjeti.

Kakve sve vrste tla možemo pronaći u Hrvatskoj? Koje je najplodonosnije?

U Hrvatskoj postoji zbilja puno tipova tla. Skoro sve vrste tla koje postoje možemo pronaći na prostorima RH. Naj63

plodonosnije je naravno humusno koje Poticajima bi trebali potaknuti domaću, se može pronaći na određenim mje- lokalnu proizvodnju hrane primjenom stima u podnožju Medvednice, u unu- regenerativne poljoprivrede. trašnjosti Istre, te djelomice u Slavoniji i Međimurju. Zapravo na puno mjesta se Misliš li da Slavonija ima budućnost može u Hrvatskoj pronaći humusno ili povratka slavne prošlosti iz doba kada djelomice humusom bogato tlo, samo je prehranjivala područje bivše Jugošto uz kvalitetu tla, vrlo su važni i kli- slavije? Kako bi, prema tvojoj viziji, to matski uvjeti (učestalost kasnih mraze- izgledalo? va i slično).

Slavoniji nedostaje šume i bioraznoliKoje je tvoje mišljenje o konvencio- kosti baš zbog tog iscrpljivanja i konnalnoj poljoprivredi i na koji način bi stantne uporabe teške mehanizacije riješio da konvencionalna poljoprivre- pri obradi tla. Smatram kako bi bilo da postane regenerativna, ako uzme- bolje ne preopteretiti jednu regiju pomo u obzir velike obradive površine? ljoprivredom nego ju paralelno razvijati u svim regijama.

Trebali bi težiti ka tome da se razvije mreža manjih OPG-ova, koji mogu na- Što sve uzgajaš u svom vrtu? miriti lokalno stanovništvo svim po- Što najviše uspijeva? trebnim namirnicama/povrtnicama, pa nema potrebe za masovnom proi- Sve. (smeh) Plodovito, korjenasto, lizvodnjom. Također je važna i edukaci- snato povrće, začinsko bilje, trajnice, ja samih poljoprivrednika o regenera- raznovrsno voće. Ovisno o sezoni, netivnom pristupu uzgoja hrane. Trebali što nekad uspije bolje, nešto malo mabi svakako smanjiti uvoz i činjenicu da nje dobro ali uvijek ima svega u izobilju. ovisimo o hrani koja nam dolazi izvana.

64

april

Koja održiva rješenja primjenjuješ u nog drveta koji nam treba zimi i sačusvom kućanstvu što se tiče prirodne vali puno stabala od sječe jer koristimo gradnje?

samo već prirodno otpale grane. Zapravo, samo malo počistimo šumu da

Implementacijom raketne peći u ku- bi sve moglo bujati još bolje. ćanstvu smanjili smo količinu ogrijev-

65

Kristinu i mene je povezao život bez ot- Zašto je bitna regeneracija tla s perpada i održivost općenito, sudjelovale makulturnog gledišta? smo skupa u nekim projektima i medijskim prilozima. Kristina je svestrana Regeneracija tla je bitna jer moramo žena, kako privatno, tako i poslovno. vratiti Zemlji ono što smo uzeli, da bi Muzikologinja je i glazbena učiteljica, mogli uzeti opet i tako u krug. Na taj vlasnica OPG-a u kojem, vođena srcem, način održavamo tlo zdravim, smanjuvrtlari te skuplja znanja i iskustva koja jemo ekološki otisak i čuvamo prirodne dijeli s nama, jer već čitavo desetljeće resurse. Regeneracija tla bitna je ako organski uzgaja hranu za svoju obitelj, težimo samoodrživosti. prijatelje i sebe.

U kojem stanju je bilo tlo kada ste ga došli obrađivati?

Tlo je bila livada djelomično obrasla divljim kupinama.

Na koje sve aspekte tla utječe okolina: u smislu što se događa s tlom pri mehaničkoj obradi, zatim kod kiselih kiša, zagađenja zraka te podzemlja, utjecajem čovjeka, divljih životinja i slično?

Na tlo utječe okolina na više načina.

Najveći utjecaj, dakako ima čovjek i

66

april

sve radnje povezane s njegovim djelovanjem. Svojim djelovanjem on utječe na strukturu, teksturu i kvalitetu tla. Na primjer, pri mehaničkoj obradi tla, pogotovo ako se radi o dubokoj obradi tla kao što je oranje, prevrće se zemlja i remeti njena struktura. Ono što je naviklo živjeti dolje, u mraku i bez previše kisika, izbaci se na površinu, na svjetlo i zrak i u takvim uvjetima umire. I obrnuto. Ono što živi u površinskom sloju, zakopa se u zemlju i umire. Dakle, potpuno se remeti život tla. Znamo kako malo ljudi pazi što ispušta u okoliš. Sva ta voda cirkulira u okolišu i konačno završava na i u tlu sa svim štetnim tvarima, od kemikalija do mikroplastike.

Koji su ključni koraci kod regeneracije tla?

Prvo moramo zaustaviti štetne prakse koje uništavaju tlo. Nakon toga možemo pokušati popraviti štetu, a onda prijeći na regenerativnu poljoprivredu, tj. na sustav prirodne regeneracija tla.

67

Kakve sve vrste tla možemo pronaći slavije? Kako bi, prema tvojoj viziji, to u Hrvatskoj? Koje je najplodonosnije? izgledalo?

U Hrvatskoj imamo raznovrsne tipove Gdje ima volje ima i načina. Pa tako je tla, od ilovače do crnice. Crnica je pri- moguća i svjetlija budućnost Slavonije, tom najplodonosnija, jer sadrži visoki ali je ovaj problem višeslojan. Idealno postotak humusa.

bi bilo kada bi ljudi bili svjesni da čine dobro sebi ako čine dobro drugome.

Koje je tvoje mišljenje o konvencional- Međusobno pomaganje i robna raznoj poljoprivredi i na koji način bi rije- mjena u manjim zajednicama. šila da konvencionalna poljoprivreda postane regenerativna, ako uzmemo Što sve uzgajaš u svom vrtu? u obzir velike obradive površine?

Što najviše uspijeva?

Mislim da je konvencionalna poljopri- U vrtu uzgajam raznovrsno povrće, vreda neodrživa jer troši ogromne re- voće, cvijeće, ljekovito bilje. Stvarno surse, stvara puno otpada, zagađuje jako puno sorti svega i svačega. Berba okoliš i stvara nesklad u prirodi kroz ovisi o uvjetima te godine, ali nikad nas fokusiranje na monokulture. Zapravo nisu iznevjerili grašak, luk, češnjak, blimislim da je rješenje u puno malih pro- tva, paradajz i tikvice. izvođača koji će obrađivati manje površine, a ne u velikim korporacijama koje Vrtlarenje je prekrasna aktivnost koja „gospodare“ stotinama hektara.

nas uči ustrajnosti i strpljenju, a kada jednom krenemo u tu avanturu - nema

Misliš li da Slavonija ima budućnost povratka na staro. Zato zaprljajte ruke povratka slavne prošlosti iz doba kada vlažnim tlom, posijte povrće, voće, cvije prehranjivala područje bivše Jugo- jeće i podržite floru i faunu našeg planeta. Sretan nam Dan planeta Zemlje!

68

69

Ekologija

Intervju: Teodora Kovrlija @teodora_kovrlija Fotografije: Privatna arhiva

Povratak zemlji za različite ljude može značiti različite stvari, koja je tvoja asocijacija na zemlju (planeta i materija) i na koje načine si povezana sa zemljom i koristiš je (materiju) u svom životu i radu?

Za Tanju Šošić sam saznala zahvaljuju- Zemlja je moja Majka, ja sam dio nje i ći zemlji i predivnim ljudima koji rade ona dio mene. Ona je zrak koji dišem, sa ovim prirodnim materijalom, a onda voda koju pijem, hrana koju jedem, rad shvatila da je priča o kolaču od zemlje ruku, duhovnost i prisutnost. Majka svi„After Earth“ koji je osmislila, tek de- ju nas, al nije osoba, ali i ništa manje od lić onoga što ova predivna žena radi i osobe. Ona me njeguje, i daje mi život. ume. Njene ruke prave najmaštovitija Prisutna je u svakoj stanici moga tijela, jela od lokalnog samoniklog bilja, vajaju utkana u moje postojanje. posuđe od gline iz kojih njeni gosti u restoranu Plima mogu jesti njene mašto- Od nje izrađujem posuđe (lončarenje), vite poslastice, njene ruke prave sveće, ona me hrani divljim biljem, pijem njerecikliraju papir, a stvorile su i dom od nu vodu s izvora, istražujem je putem jednog kampera. One gase vatru, pli- speleologije, i tako zalazim u njene tajne vaju, pomažu joj da planinari, roni i či- prostore, u utrobu. U suradnji s njom sti zagađeno Jadransko more. A velika radim kompost, od nje radim i destilat mašta i ogromno srce, iz ljubavi prema za svoj dezert. Teško je nabrojati koliko moru, podvodnom svetu i Majci Zemlji je duboko utkana u sve što radim. Pa, i stvorile su dečije igračke Duga toys. Da kao filozofija i duhovnost je Tu. Zemlja vam ne bih više pričala ko je i šta sve kao rad. Zemlja kao zahvalnost...kao radi ova hrabra žena, prepustiću vam sveukupna prisutnost. Da, možda će da sami uživate u našem razgovoru koji nekima zvučati kao religija. To bi možće vas, sasvim sigurno, inspirisati da na da bila neka forma u obliku riječi kojom zemlju i svet oko sebe gledate drugim bi Zemlju opisala. Iako je forma riječi očima.

škrta za tako Velik pojam.

71

Čitajući jedan od tvojih intervjua, sa- rasplinilo, razlijedilo i postalo jasnije. znala sam za zanimljiv poduhvat na Počela sam čuti svoje disanje, svaki svoj koji si se odvažila pre par godina kada korak i okolinu. U tom trenutku izašla si trinaest dana pešačila u društvu svog sam iz svijeta svoje glave i počela pripsa Boška (Buhe). Krenuli ste iz Brela u mjećivati Život oko sebe koji je cijelo Makarskoj i stigli sve do vrha Durmito- vrijeme bio tu, ali ja nisam bila prisutra (Bobotov kuk). Ovo putovanje bilo je na. Prisutnost koja mi se otvorila mi i svojevrsno hodočašće, a na tom putu je dala snagu, radost u svaki sljedeći imala si priliku da upoznaš i svoju po- korak. slovnu partnerku sa kojom si stvorila brend ekoloških igračaka za decu Duga U Nikšiću upoznajem članove Javorka, toys. Ispričaj nam više o ovom putova- planinarskog kluba i tu upoznajem i nju, kako je izgledalo tih trinaest dana Nadu Tadić. Kasnije se vraćam stalno hoda, sa kakvim izazovima si se suoči- u Nikšić, zaljubljujem se u prirodu Crne la usput, o čemu si razmišljala i kako si Gore i svaku prigodu sam koristila doći se hrabrila da nastaviš dalje?

opet. Kako je samo bogata ta Zemlja.

Put ka Bobotovom kuku iz Brela (oko A Duga, kako je došlo do tog projekta, 400 km), trajao je 13 dana bez pauzi za i kakve vrednosti su utkane u igračke? pranje odjeće. Put je bio svojevrsno hodočašće, put promišljanja i izliječenja. Duga je projekt nastao mojom ljubavIzazov je bio svaki dan, na svoj način. lju prema moru i ronjenju i Nadinom Ritual bušenja žuljeva prije kretanja spretnošću s iglom i koncem. U vrijekao nekakva napomena napora. Raz- me korone, u jednom posjetu Nikšiću; mišljanja su ispočetka bila gušća, brža, Nada je šivala maske za neke sitne novmnogo nesređenih misli, nereda, ne- ce. Predlažem ideju morskih igračaka svjesnosti vanjskih zbivanja, zakovitlaji od prirodnih materijala, njoj se ideja u glavi. Kako sam išla sve dalje, negdje svidi i krenemo u prve izrade. Kroz neki pred granicu s Crnom Gorom, sve se period smo definirali krojeve, izradu,

72

april

foto: Filip Grubišić

73

materijale. Nada još osmisli da se mogu u nepoznato, ali i dozvoljavala sam da skidati i prati i na taj način naše igračke se dese i da se prilagođavam. Smatram postaju još trajnije i prihvatljivije u ovom to svojevrsnim vjerovanjem; da Svemir svijetu konzumacije. U nekoj od obja- zna što treba da nam da... samo se treva, prepozna nas par poznatih osoba i ba pustiti. tu kreće „ludilo“. Igračke postaju hit u Hrvatskoj. Naša želja je bila da se djeca Usred sezone, slastičarka mi je dala otupoznaju više s morskim svijetom, da kaz. Kako nisam našla zamjenu, odlučuvaju naša mora i vode, jer naš život čila sam ja napraviti tih par dezerata. ovisi o tome. Materijali su svi prirodni i Budući da nisam ljubitelj slatkoga, niugodni, pa tako najviše koristimo siro- sam se baš proslavila i to me na neki vu svilu, pamuk, vunu i kašmir. Igračke način guralo dalje. Volim kad nešto rase mogu prati i na taj način trajati. I to je dim, da radim kako treba. Tu se rađa kao svojevrsna prilika da taj medo nije želja za većim znanjem i preporukom uvijek glavna faca, što nedostaje tome rodice krenem u završavanje prekvalida te hobotnica zagrli. Ona to čini sa fikacije za slastičara u Splitu, gdje me osam nogu. Zamislite samo taj zagrljaj. Tereza Alabanda prepozna i uzme me kod sebe na praksu. Tu se rodila ljubav.

Imam utisak da su se mnoge stvari u Definitvno je Tereza zaslužna u njenom tvom životu dogodile „slučajno”. Sple- nastanku. I tu moja glad ne prestaje. tom okolnosti, iz potrebe da u porodič- Idem na Le cordon bleu Pariz i tamo binom restoranu Plima zameniš poslasti- vam najbolji student u klasi. Vjerovatno čarku imala si priliku da učiš od Marine zbog iskustva u profesionalnoj kuhinji, Wallner, zatim si radila sa Terezom Ala- i brzini koju imam. Dobivam znanja i banda, a onda usavršila poslastičarstvo tehnike i tu krećem na put istraživanja. na prestižnom Le cordon bleu u Parizu. Danas sam jako zahvalna slastičarki Kako je izgledao ovaj put?

koja mi je dala otkaz. Nekad shvatite da ne postoje loše stvari; samo stvari

Imate dobar utisak. Nekako sam uvijek koje se moraju desiti da vas usmjere dolazila u situacije koje bi me gurnule gdje treba da idete.

74

april

U kojoj meri je moderna gastronomija povezana sa prirodom odnosno svojim okruženjem?

U svijetu visoke gastronomije se događaju promjene. Namirnice iz uskog okruženja, sezonske, postaju poželjne.

Vraćamo se onom što nas okružuje. Na menije se vraćaju neke biljke, sastojci koji su bili donedavno i nepoznati jer smo se jednostavno u nekom trenutku odvojili od Zemlje i okruženja.

Toliko nas bombardiraju nekim pojmovima superfood, prodajući nam namirnice s drugih kontinenata kao super hranu. Pa, tako ljudi jedu neki maca prah, a u vrtu imaju sikavicu koju smatraju nepoželjnom. Više danas znamo o avokadu nego o rogaču. Primjećujem povećanu svjesnost u visokoj svjetskoj gastronomiji, samo još da ostatak krene...

Danas na tvom Instagramu možemo da vidimo neverovatno kreativan meni i svakodnevne male gozbe od sastojaka koje pronalaziš u šetnji prirodom u svojoj okolini. Moram priznati da sam potpuno očarana tvojim ume-

75

ćem, maštovitošću i poznavanjem lo- u djetinjstvo; kod bake; na selo; gdje kalne prirode. Kada si počela da u sva- je svu hranu uzgajala svojim rukama. kodnevnoj ishrani koristiš samoniklo, Večera je uvijek; skoro baš uvijek bila divlje i lokalno bilje?

palenta s njenim domaćim kravljim mlijekom. Tu sam se osjećala doma. Na

Prije par godina, kad sam se preselila selu, sa Zemljom. u svoju malu drvenu kućicu u maslinik, podno Biokova, krenula sam istraživa- Super stvar sa tvojim jelovnikom je ti i šetati i počela učiti putem knjiga, i što imam utisak da se ništa ne baca, iskušavajući.

a upravo bacanje hrane je jedan od velikih problema modernog življenja.

To je za mene bio ključan trenutak, jer Možeš li da nam daš neke smernice, se desio spoj mojih znanja tehnike ku- koje bismo to namirnice sa kojima hanja sa znanjem koje sam stjecala i smo već u dodiru mogli da upotrebijoš stječem i nadam se ne prestati stje- mo pametnije i kreativnije? cati; znanja o samoniklom bilju. I sada još kuham i jedem potpuno vegansku Ako stvarno nešto i bacim, to ide u hranu i sve što jedem je biljnog podri- moj kompost; što opet postaje hrana jekla. Takav način prehrane me još više i gnoj za biljke i drva. Koristim koliko povezao sa Majkom Prirodom i duboko god mogu sve djelove biljaka, pa tako sam joj zahvalna.

vlati korijena divljeg poriluka stavljam u salatu, od korijena maslačka pravim

Sva moj kuhanja sam sačuvala u naglas- kavu... cima Instagrama, pod nazivima Jestivo bilje. Slobodno se inspirirajte: Vrelo ide- Evo, recimo, ako imate domaći kromja koje se dijeli je nepresušno vrelo.

pir, ne bacajte koru. Ogulite krompir, namočite koru u vodu, izrežite na ma-

Šta je za tebe comfort food?

nje djelove, stavite u kesu sa začinima i malo ulja i zamrznite. Kad ih želite na-

Comfort food je za mene palenta. Taj praviti, ubacite u pećnicu i pecite oko tako jednostavan sastojak; me vraća petnaestak minuta.

76

april

77

U kojoj meri meni u tvom restoranu cijom i hranjenjem kroz prirodu, moja reflektuje tvoju životni filozofiju, i ka- zahvalnost prema Majci Zemlji i darokvo je interesovanje za ovakva „div- vima koje mi je dala je jačala. Dezert je lja” jela?

nastao kao duboka zahvalnost prema Majci Zemlji i želji da prenesem poruku

Moj restoran još nije srastao sa mnom, ljudima o njenoj bitnosti. Što kao elete promjene su sporije s objektom na ment, što kao način življenja. Istraživala kojeg ljudi naviknu. Na putu je i radu- sam i otkrila da zemlja sadrži jednu bakjem se tome. Gosti su stalni i vraćaju se teriju Mycobacterium vaccae. Ona može godinama, što je i opasnost jer se oni potaknuti proizvodnju serotonina, što uvijek nečeg sjećaju i tome se raduju, a vas čini opuštenijim i sretnijima. Studije kad dođu i toga nema više na meniju, su provedene na pacijentima s rakom i nisu svi sretni. Tako da ja nekako opre- oni su izvijestili o boljoj kvaliteti života zno idem s tim. Reakcije su čak bile i i manje stresa. Nedostatak serotonina bolje od očekivanog lani kad sam uvela povezan je s depresijom, anksioznošću, par jela i sladoleda od divljeg bilja. To- opsesivno-kompulzivnim poremećajiliko da ove godine zapošljavam berača ma i bipolarnim poremećajima. Čini se biljaka.

da je bakterija prirodni antidepresiv u tlu i nema štetnih učinaka na zdravlje.

Imajući u vidu da je tema našeg april- Ovi antidepresivni mikrobi u tlu mogu skog izdanja zemlja, ne mogu da te biti jednostavni za korištenje kao i igrane pitam za tvoj sad već čuveni kolač nje u prljavštini. Većina strastvenih vrod zemlje „AfterEarth“, za koji sam tlara reći će vam da je njihov krajolik saznala od predivne Dragane Kojičić njihovo „sretno mjesto”, a stvarni fizički koja takođe radi sa zemljom. Kako je čin vrtlarstva smanjuje stres i podiže nastao ovaj slatkiš i zašto baš zemlja? raspoloženje. Činjenica da iza toga stoji znanost dodaje dodatnu vjerodostojZemlja je nastala kao plod razmišljanja nost tvrdnjama ovih ovisnika o vrtu. i meditacije kroz vrijeme korona zime Povrće i voće i moderan način života u 2020/21. Silom prilika, nemogućnost gradovima nas je u potpunosti udaljio putovanja zbog ograničenja, i medita- od ove supstance koju trebamo.

78

april

Prakticiram i hodanje bosa Zemljom i na taj način možete je unositi, a i riješiti se nekih energija.

Pa, tako, pala mi ideja na pamet da napravim destilat od Zemlje i umiješam ga u mouuse od karamelizitrane bijele čokolade. Uz to Ide štapić od praha bora, sorbet od bobica smriča, keksići od badema…

After Earth naziv je došao iz ideje After Eight kombinacije čokolada menta (nana), pa tako Zemlja (moj desert) ima kombinaciju čokolade, zemlje i smriča (koji je isto svjež slično menti). Još i to ime koje baca na promišljanje o tom da imamo jednu Zemlju i što bi bilo poslije nje… ako je uništimo. Svašta sam utkala u taj desert, sve moje kontemplacije…

Iznenađenja su dolazila, gosti su bili oduševljeni; oni hrabri koji su probali.

Zaista, radost.

Da li možda imaš u planu pisanje svog kuvara ili radionice na kojima bi i druge edukovala i pomogla im da bolje upoznaju svoje okruženje i nauče da pripremaju obroke kojima će slaviti darove zemlje?

79

Kuharicu pišem, Biokovske veganske re- vi hitno trebate van i ostajete bez daha. cepte s divljim biljem. Malo sam lijena Svjesnost, prisutnost kao ključ življenja. zapisati, ali biti će. Radionice ne planiram, ovako mi je zasad dobro. Educi- Vatrogasac sam odnedavno, na sve naram pomalo putem svojih storija. A, in- čine želim pomoći Majci Zemlji, samo spiraciju možete dobiti ako pregledate jednu imam. moje naglaske Jestivo bilje na Instagramu. Slobodno se inspirirajte. Zasad je Speleologija me raduje, ulaziti u utrobu tamo 14 mapa.

Zemlje mi pričinjava radost. Nekad se nađemo i na mjestima na kojima nikad

Čitaoci su do sada već mogli da shvate nitko nije bio. Priroda zna biti i okrutna da vodiš vrlo uzbudljiv, aktivan i di- učiteljica, stroga. Trebamo je poštovanamičan život u skladu sa prirodom. ti, čuvati i cijeniti… da ne vidimo njeno Spomenuću još i da roniš, organizuješ strogo lice. akcije čišćenja podvodnog sveta, planinariš, obilaziš pećine, a od nedavno Zbog čega si se odlučila za život van si i članica vatrogasnog društva Bre- mreže i kako je izgledala ta tranzicija? la. Kakvim lekcijama te je konstantan boravak u prirodi naučio?

Život van mreže je bio san pa laganim koracima i ostvarenje. Prijelaz je trajao

Boravak u prirodi me naučio prisutno- par godina, ali trenutak preseljenja u sti. Kad roniš na dah, moraš biti prisu- moju samoodrživu drvenu kućicu je bio tan. Kad se penješ na stijenu, moraš samo početak. Tada sam češće ostajala biti prisutan. To su možda malo ekstre- bez struje, a danas je imam i viška. A, mniji primjeri bitnosti svjesnosti; toli- solarno mi je isto, samo sam se naučiko ekstremni da vam život ovisi o tom. la bolje koristit. Sad razmišljam da se Znate, onaj trenutak kad nešto u dubini riješim i frižidera, ionako skoro ništa u promislite, imate nevjerovatan prikaz njemu ne držim. Jedem sve svježe, vekoliko mozak i misli troše vaš kisik. Istog gan sam i ne gomilam hranu. Iako, zatrena, kad mozak krene u svoje igrarije, čina imam baš puno. Volim kombinira80

april

ukopani pasivni hladnjak, raduje me ta ideja. TV nemam uopće i ne gledam ga.

foto: M.H.

ti svašta. Nadam se na jesen napraviti

Lagano izbacujem stvari iz kuće, mislim da će uskoro i kauč ići van. Ako sam u kući, onda provodim vrijeme u kuhinji ili na podu. Stolice ni kauč ne koristim….

Eto tako….prilagođavam se lagano…

Da li na život van mreže gledaš kao na povratak u stara vremena ili kao na potencijalno rešenje za ekološke krize koje vidimo danas? Život van mreže je povratak u SADA, uvijek je sve bilo tu, ali su nam nametnuli da moramo imati neke stvari i stvorili ovisnost o stvarima bez kojih navodno ne možemo…. Ljudi rade mnogo da bi imali i platili puste kvadrate i režije, a sve manje vremena imaju u njima obitavati. Premalo koristimo prirodu na ispravan način. Moj život ovako je svojevrstan test kako se može živjeti u skladu sa prirodom. Sve nam je dano.

Prateći tvoj Instagram profil imala sam priliku da ispratim kako si sama svoj auto pretvorila u kamp kućicu opremljenu za avanture u prirodi i ži81

vot u istoj. Ispričaj nam malo više o izazovu izgradnje svoje mini kuće na točkovima i dosadašnjem iskustvu života u istoj?

Još jedna od ideja i snova u ostvarenju. Kamper sam cijeli sama prepravila, osim struje.

U nju se ne razumijem. Od izolacije, drvenih „zidova”, kuhinje, kreveta na razvlačenje, kuhinje, stola, ormara… Velika radost je to bila. Najteže je bilo atestirati ga i upisati ga kao kampera. Tu naš sustav nije baš susretljiv ili samo se ne događa često da netko to radi, ali nakon par mjeseci birokracije uspjela sam. Neke veće izlete još nisam imala, najduže sam bila 8 dana. Ove zime je plan bio ići u Iran, ali naša Duga toys je napredovala pa nisam mogla. Bit će vremena. Život u kamperu je isto sveden na minimalizam i na život u prirodi. U kombi dođeš skuhati i spavati, ostatak vremena si vani.

Za kakve se sve avanture pripremaš u narednom periodu?

Avantura je svaki novi dan. Radujem se svemu što će Svemir poslati.

82

april

foto: National Geographic Hrvatska

foto: Đurđa Knežević

foto: M.H.

Plima restoran

Plima restoran

Duga keramika

Duga toys

Tanja Šošić 83

Kolumna

Piše: Vladislava Milovanović Milošević @in_love_with_artandfashion

Sve u vezi sa zemljom čega se iz de- nosimo sa ljubavlju, priroda nam je najtinjstva sećam, igralo je značajnu ulogu veći saveznik u povratku sebi, a na isti u mom kasnijem razumevanju sveta. način je i promena tu da bismo iznova Baka i deka brinuli su o bašti sa posve- oslušnuli sebe. Priroda se neprestano ćenošću kojom se brine o najmilijim preispituje. Ne postoji period stagnacistvorenjima i govorili da su i biljke bića je. Kada bismo zamislili kako se posle i da je sa drvećem moguće razgovarati. mraza iznova rađamo kao pupoljak, a Jorgovan čiji miris osetim i godinama onda pretvaramo u cvet koji ljudima nakon što više nije u našem dvorištu, donosi nadu, da li bismo u izazovnim kao i višnja ispod koje sam imala ljuljaš- periodima kada se čini da nema topliku, bili su moja utočišta. Letnje raspus- ne, prestali da težimo procvatu? Kada te provodila sam na selu berući maline, bismo kao što znamo da će se zima zahraneći kokoške, istražujući bilje koje vršiti i ponovo procvetati onaj jorgovan je raslo na obližnjim livadama, peca- iz detinjstva, znali da i bol ima rok trajući u reci, koju sam jednom prilikom, janja, da li bismo prestali da verujemo u predškolskom, obojila u neku svetlo u proleće? Kad bismo znali da imamo braon boju. Sećam se opšteg iznena- još samo trenutak, da li bismo verovali đenja dece i vaspitačice, kao i svog kad u večnost? sam shvatila da postoje i plave i zelene reke. Tada sam možda po prvi put ra- „Leptiri odbrojavaju ne mesece, nego zumela da se u prirodi neprestano sve momente...i imaju dovoljno vremena”, menja.

rekao nam je indijski književnik Rabindranat Tagore. Kada bismo znali da

Zemlja nas uči da je promena konstant- nam samo promena može doneti dona, ali ne samo da je konstantna, već i bro, da li bismo menjali osrednjost za da je lepa. Da nije nešto od čega bi tre- samo jedan tren ispunjenog života? balo zazirati. Ukoliko se prema njoj od-

85

Gledajući baku kako sa pažnjom brine a u ljudski organizam dospeva tako što o crvenim ružama u dvorištu, o svojim im ona ulazi kroz mikroranice na rukamuškatlama, zumbulima, đurđevcima, ma dok sade cveće ili rade u baštama. visibabama, ljubičicama i lalama, shva- Priroda nalazi načine da nam pokaže tila sam da su najvrednije stvari, koje da smo svi podjednako važni i zavisni možeš pokloniti svetu, vreme i briga.

jedni od drugih.

Zemlja nas bolje nego bilo šta drugo uči

„Sunce je ukusno, kiša je osvežavaju-

da se ništa na svetu ne podrazumeva.

ća, vetar nas osnažuje, sneg ushićuje;

Umire lagano sve ono čemu ne posve-

stvarno, ne postoji loše vreme, nego

ćujemo svoje vreme. Zemlja nam po- samo različite forme dobrog vremena” kazuje i to da je nemoguće živeti izvan

Džon Raskin

sebe. Pomislite samo, gde najpre odlazite kada želite da čujete svoje misli? Ve- Dakle, od Zemlje učimo da je sve stvar rovatno je to obala reke, obližnji park, perspektive. Mnogi od nas žive nesvedvorište neke svetinje, šuma ili livada... sni darova prirode i svih njenih čuda I koliko god bili prikovani za televizijske, kojima svedočimo verujući da su oni telefonske i laptop ekrane, pre ili ka- nešto što se podrazumeva. Trave, cvesnije svi imamo potrebu da sretnemo ća, livada, životinja, Sunca, Meseca i sebe.

zvezda, jednog dana može da nestane. Ali, da imamo samo onih nekoliko

Zemlja nam pokazuje besmisao ego- trenutaka jednog leptira, da li bi nam centrizma. Jedna studija sa Hardvarda nekoliko kapi kiše pokvarilo dan? iz 2020. godine pokazuje da su međuljudski odnosi ono što nas čini najsreć- Postoji legenda koja jorgovane povezuje nijim. Ipak, često smo fokusirani na sa prolećem. Prema njoj, ovo čarobno, materijalne stvari i objekte verujući da nekada ljubičasto, a nekada belo cveće, će nam doneti osećaj radosti. A postoji nastalo je kada je proleće oteralo sneg i dokaz o takozvanoj „bakteriji sreće“ sa polja i podiglo Sunce više ka nebu. (mikobakterijum vake) koja živi u zemlji, Zatim se Sunce susreće sa Dugom i za86

april

jedno putuju nebeskim prostranstvom.

Sakupivši malo sunčevih zraka, proleće ih je pomešalo sa duginim bojama i prosulo ih svuda po Zemlji. Kada je stiglo do skandinavskih zemalja, ostale su još samo bela i ljubičasta boja. Tada je proleće bacilo boje jorgovana na malo grmlje koje je bilo prekriveno cvetovima. Proleću je ostala još samo bela boja i ono ju je rasulo po Zemlji. Na mestima gde je bela boja pala na grmlje izrasli su beli jorgovani.

Ovo cveće, koje vidimo uoči Uskrsa, možemo razumeti kao simbol ponovnog rođenja. Zato, i sada, kao i u detinjstvu, kada vidim jorgovan uvek osetsim zahvalnost.

U prirodi shvatamo da je moguće razvijati se samo korak po korak, da nema preskakanja stepenica i da svaki loš postupak može višestruko da nas košta.

Svi primećujemo ovih dana da je proleće stiglo. A znate šta? Proleće je došlo samo da nas podseti da nikad nije ni odlazilo, samo smo, da bismo ga umeli istinski prigrliti, morali iskusiti zimu.

87

Dizajn

Tekst: Dragana Kojičić @zemljanarhitektura @dramarchin

Izdanje koje je posvećeno zemlji ne bi i vodili radionice za Pozorišno udružebilo celovito kada ne bismo pomenuli nje Letnji bioskop na Kelebiji, radionice sjajnu Draganu Kojičić, ženu zbog koje za decu na 38. Raspustilištu u Novom je gradnja zemljom ponovo aktuelna Sadu i Festivalu ekološkog pozorišta u u Srbiji. Zamolili smo je da nam kaže Bačkoj Palanci, radionice za zajednicu u šta se događa u Mošorinu, šta su radili okviru Kaleidoskopa kulture u Novom na Bijenalu arhitekture u Veneciji, šta Sadu… nas očekuje na ovogodišnjem Izdanju LALA Earthland festivala inspirisanog Ipak, godina će ostati upamćena po slovenskim ženskim božanstvima i učešću na Mađarskom paviljonu na ženskim mitskim bićima! Ukoliko že- Bijenalu arhitekture u Veneciji, za koji lite da saznate više o gradnji zemljom, smo radili instalaciju od nepečene zeobnovite ili izgradite kuću od zemlje, mlje, zahvaljujući saradnji sa MADA dobijete odgovarajući sertifikat ili se studiom iz Beograda. „Ludwig Muzeinspirišete na fantastičnim događa- um – Muzej savremene umetnosti“ iz jima koje Klub finih zanata organizu- Budimpešte odabrao je temu „Otherje pratite ih putem sajta i društvenih nity. Reconditioning Our Modern Hemreža.

ritage“ i pozvao dvanaest mladih arhitektonskih biroa iz Centralne i Istočne

Prošle godine naše udruženje (Klub Evrope da ponovo promisle dvanaest finih zanata) je organizovalo drugo iz- čuvenih modernih zgrada u Budimpedanje LALA Earthland festivala, treći šti. Zadatak koji je MADA studio dobio Kamp sa Mladim istraživačima Srbije, za Mađarski paviljon bio je predlog konkao i brojne jednodnevne radionice u zervacije gradskog centra Kelenfold.

Mošorinu. Osim ovih, učestvovali smo MADA projekat naziva „1.250.000 m3“,

89

zbog suštinskog pitanja koje u svom i informisanja“– Mobilnost umetnika, radu postavljaju: „Kako se može saču- kroz koji smo dobili sredstva za putne vati 1.250.000 kubnih metara prazni- troškove kako bismo i mi iz KFZ-a i kone?“ i zaključuju: „Kako gradovi postaju lege iz MADA studija, mogli da odemo gušći i zasićeniji nego ikad, čini se da is- u Veneciju, što smo i realizovali u potinska zasluga moderne arhitekture ne slednjoj nedelji avgusta. leži u vanvremenskim oblicima koji su joj nekada omogućili da pobegne od lo- Za nas iz KFZ-a ovo je bio prvi odlazak kaliteta i specifičnosti, već pre u sjajnoj na Bijenale arhitekture u Veneciji, pa velikodušnosti prostora koji savremeni je samim tim sve imalo još veći značaj. objekti zauzimaju i štite.“

Nepečena zemlja se, kao materijal, zaista retko pojavljuje na Bijenalu i to tek

Teorijsko promišljanje prati i model, poslednjih par godina i veoma smo pokoji je zamišljen kao laka, prozračna nosni što je ovaj, glavni element Panonkonstrukcija od klirita (maketa posto- ske nizije prisutan na ovom prestižnom jećeg objekta u svoj svojoj krhkosti), na događaju. koju se postavlja 10 cilindara od nepečene zemlje, simbolično predstavljaju- Ovu godinu započeli smo trećim online ći zgradu koja bi zamenila postojeću, kursom zemljane arhitekture, na kome odnosno šta bi značilo da se postojeći imamo 65 zanimljivih učesnika iz Srbije, prostor praznine ispuni – težinom. Cilin- Hrvatske, ali i naših ljudi iz Italije, Nedri su napravljeni od mešavine zemlje i mačke, Švedske… ima mnogo ljudi i van slame, pa potom omalterisani zemljom struke – doktora, pedagoga, informatii šljunkom, sa dodatkom pigmenta.

čara, koji su kupili stare kuće po Srbiji i žele da ih obnove. Imamo čak jednu

Da bismo dobili mogućnost da vidimo učesnicu koja u svom restoranu služi kako instalacija izgleda uživo (i, po po- dezert sa zemljom! trebi nešto popravimo, ako se oštetilo prilikom transporta), prijavili smo se Osim kursa, za ovu godinu planirali smo za javni konkurs „Ministarstva kulture prve sertifikovane kurseve za majstore, 90

april

priznate na evropskom nivou. Da bismo to postigli, tri članice udruženja idu na ECVET obuku za gradnju zemljom u Češku, nakon čega će kolege iz Češke doći da vide uslove i način na koji mi to radimo. Nadamo se da ćemo, nakon toga, biti ravnopravni članovi ove sjajne inicijative i da će naši polaznici nastavljati da nadograđuju svoje znanje i veštine širom Evrope. Ovu važnu aktivnost podržava Rekonstrukcija ženski fond.

Osim ovoga, u planu su i radionice van Mošorina – u Mostaru, na Kelebiji, u Terra Kikindi, Festivalu ekološkog pozorišta u Bačkoj Palanci…

Posebno se radujemo našem LALA Earthland festivalu 2022. godine. Treće izdanje, kroz prostornu instalaciju od prirodnih, lokalnih materijala, inspirisanu slovenskim ženskim božanstvima i ženskim mitskim bićima i kroz povorku koja se kreće do i u okviru instalacije, želi da podigne glas žene sa sela, da podseti na snagu žene, njenu povezanost sa prirodom i njenu ulogu u očuvanju prirode.

91

Projekat priprema pretežno ženska Više informacija o festivalu biće objavljeekipa: etnološkinja Gordana Ilić Mom- ne blagovremeno na zemljanarhitektučilović, rediteljka Sonja Petrović, arhi- ra.com, FB stranici/grupi Earth&Crafts tektkinje Tatjana Babić i Dragana Koji- i na Instagram profilu zemljanarhitekčić, vajarka Jelena Janev, umetnica Olja tura.

Todosijević i još dve saradnice – Ružica Janjić i Branka Sekis, u saradnji sa mno- Da bismo završili građevinske radove gim drugim kolegama i prijateljima. U do tad (učionicu, spavaonicu i spoljašizvedbu prostorne instalacije biće uklju- nje tuševe) i tako obezbedili potrebčeni studenti arhitekture, umetnosti, ali nu infrastrukturu za boravak i smeštaj i svi drugi zainteresovani za ekologiju, učesnika tokom radionica i kampova aktivizam, prirodne materijale. Sam fe- koje organizujemo, kreirali smo i našu stival namenjen je najširoj populaciji, prvu kampanju na donacije.rs. Učesnici ali posebno interesantan – ženama, kampanje dobijaju mogućnost da učeumetnicama, aktivist(kinja)ima, mladi- stvuju u našim radionicama, a mogu ma, deci.

nas posetiti i za dane otvorenih vrata u Mošorinu 23. i 24. aprila, u periodu

Trenutno smo u fazi istraživanja, u maju od 11h do 18h. osmišljavamo koncept, u junu ćemo imati radionice za izradu instalacije, a Radujemo se početku otvaranja građefestival je predviđen za 6.avgust 2022. vinske sezone i druženju sa iskusnim i godine Festival podržava Heartefact fon- novim učesnicima. dacija, kao i Rekonstrukcija ženski fond.

92

april

93

Dizajn

Ovogodišnje, 17. izdanje Beograd- godine. Ova izložba će predstaviti poske internacionalne nedelje arhi- bednička rešenja odabrana na sedam tekture – BINA 2022 biće održano recentnih arhitektonskih konkursa za od 26. maja do 7. jula. U fokusu ma- grad Beograd, organizovanih od stranifestacije biće predstavljanje ak- ne Udruženja arhitekata Srbije (UAS) tuelnih konkursa za grad Beograd i Društva arhitekata Beograda (DAB).

(2021/2022) i Nagrada Evropske Publika će imati priliku da se upozna unije za savremenu arhitekturu sa arhitektonsko-urbanističkim predlo– Mis van der Roe (2022) na repre- zima kojima je stručni žiri dodelio prve zentativnim izložbama u Likovnoj tri nagrade. galeriji Kulturnog centra Beograda.

Interaktivnim pristupom BINA će Na izložbi će biti zastupljeni konkursi približiti javnosti aktuelna dešava- za: deo bloka između ulica Kralja Minja na arhitektonskoj sceni, koja će lana, Svetozara Markovića, Nemanjine uticati na fizionomiju i budućnost i Kralja Milutina u Beogradu; izgradživota i izgleda gradova kod nas i nju-proširenje postojećeg depoa Nau svetu. Među ostalim aktivnosti- rodne biblioteke Srbije; paviljon Muzema, koje će pratiti programe izlož- ja savremene umetnosti u Beogradu; bi, biće šetnje, radionice, diskusije, kreativno-inovativni multifunkcionalni predavanja autora nagrađenih re- centar „Ložionica”, Mostarska petlja, šenja, i drugo.

Beograd; Metro stanicu linije 1 (faza 1) beogradskog metroa; nove zgrade Fa-

BINA 2022 će biti otvorena 26. maja kulteta muzičke umetnosti i Fakulteta izložbom „Nagrade i konkursi 2021- primenjenih umetnosti u Beogradu.

2022”, koja će trajati do 12. juna 2022.

95

Autori su prikazali inovativne pristu- je za savremenu arhitekturu – Mis van pe, počevši od koncepta polivalentnog der Roe nagrada se dodeljuje svake dve stanovanja koji uvodi slobodu i lakoću godine sa namerom da se oda priznatransformacije stambenog prostora u nje i nagrada kvalitetnoj arhitektonskoj niz različitih scenarija svakodnevnog produkciji u Evropi, i skreće pažnju na života, preko tradicionalno-modernih veliki doprinos evropskih profesionametro stanica kroz koje ćemo se u bu- laca, razvoju novih ideja i tehnologija dućnosti kretati kao kroz muzejske pro- gradnje. store, do inovativnih i hrabrih rešenja za kulturno-umetničke objekte koja na vi- Nagrada ima za cilj da neguje arhitekturu soko mesto postavljaju ekološko-ener- na dva značajna načina: stimulisanjem getsku efikasnost, kao i usklađivanje sa veće cirkulacije profesionalnih arhitekatopografijom i postojećim arhitekton- ta širom Evropske unije i podržavanjem skim pejzažom. Čak dva umetnička fa- mladih arhitekata na početku karijere. kulteta dobiće svoj novi dom u zgrada- Žiri bira dva pobednika: jednog koji doma projektovanim po najsavremenijim bija nagradu Evropske unije za savremestandardima, kroz detaljno promišlje- nu arhitekturu kao priznanje za njene nu multifunkcionalnost i specifične za- konceptualne, tehničke i konstruktivne hteve muzičkog i likovnog izraza.

kvalitete, a drugog koji dobija nagradu za mladog arhitektu na početku karije-

Izložbu će pratiti predavanja i šetnje sa re. Kandidate za nagradu predlaže široka autorima, koji će nas, kako na izložbi grupa nezavisnih stručnjaka iz cele Evrotako i na samim lokacijama, bolje upo- pe, kao i iz udruženja arhitekata koja čine znati sa svojim idejama.

deo Evropskog saveta arhitekata i drugih evropskih nacionalnih udruženja arhite-

Izložba „Evropska nagrada za savreme- kata. Komesar za izbor ovogodišnje srpnu arhitekturu 2022/EU Mies Award“ ske selekcije za Evropsku nagradu je bila Fondacije Mis van der Roe, čiji je kustos prof. Snežana Vesnić, ispred Udruženja Ivan Blasi, trajaće od 16. juna do 7. jula arhitekta Srbije (UAS).

2022. godine. Nagrada Evropske uni96

april

Na izložbi u Beogradu će u digitalnom formatu biti prikazana sva 532 nominovana projekta iz 41 zemlje. Posebno će biti istaknuto 40 projekata koji su ušli u uži izbor, kao i dva nagrađena projekta. Poseban segment izložbe činiće prikaz srpskih selekcija koje redovno učestvuju u nominaciji za ovu prestižnu nagradu od 2009. godine.

Konačna odluka o nagradama za 2022. godinu donosi se u aprilu ove godine, a dodela je u maju u Barseloni, tako da će izložba u junu tokom BINE 2022 biti jedna od prvih mogućnosti da se dobitnici ove prestižne nagrade predstave evropskoj publici.

BINA je suorganizator izložbe posvećene 125. godini od rođenja Nikole Dobrovića, velikana naše arhitekture. Tim povodom 17. maja će u Galeriji SANU biti otvorena velika retrospektivna izložba. U saradnji sa Arhitektonskim fakultetom organizovan je studentski konkurs sa temom rekonstrukcije Generalštaba. Konkursni radovi studenata biće postavljeni na izložbi na otvorenom u Knez Mihailovoj ulici, 27. maja.

97

I ove godine izložbeni program je bogat kome su učesnici različitih profesija i ini predstavlja savremenu produkciju iz teresovanja ukrstili mišljenja povodom zemlje i regiona. Na izložbi „Ponesi svoj toga šta je dobar urbani život i kako mu projekat” tradicionalno se predstavljaju oni kroz svoje delovanje doprinose. mladi autori na početku karijere, ovaj put to su „Modelart Arhitekti” iz No- GOOD URBAN LIFE Actions / DOBAR vog Sada. Izložba „Nagrada Piranesi” URBANI ŽIVOT – Akcije je revija recentne arhitekture iz regiona, koja poslednjih godina uključuje i Ove godine DOBAR URBANI ŽIVOT – veliki broj najboljih studentski radova. Akcije predstavlja poseban program U fokusu međunarodne izložbe „Sta- BINE usmeren na akcione formate koji novanje/Housing 21” je uvek aktuelna mapiraju i izvode urbane intervencije tema stambenog prostora. Kao i pret- i preispituju urgentne teme urbanog hodnih godina BINA će, u saradnji sa života. Ovogodišnji program razvijen je partnerima projekta EU Višegrad fon- nakon prošlogodišnjeg uspešno održada, realizovati i radionicu pod nazivom nog okruglog stola u Kulturnom cen„Zajedničko planiranje bloka 37”.

tru Beograda, na kome su učesnici različitih profesija i interesovanja ukrstili

Poseban segment programa čini DO- mišljenja povodom toga šta je dobar BAR URBANI ŽIVOT 2/GOOD URBAN urbani život i kako mu oni kroz svoje LIFE 2 - koji se razvio nakon prošlogo- delovanje doprinose. Stoga ove godine dišnjeg uspešno održanog okruglog DOBAR URBANI ŽIVOT napušta zatvostola u Kulturnom centru Beograda, na reni prostor i uranja u gradsko tkivo -

98

april

ulice, urbanu prirodu, bašte, igrališta, zapuštene, javne ali i digitalne prostore. Zajedno sa partnerima sa kojima je započeta inicijalna diskusija, kao i sa novim koji su se u nju uključili, planirana je serija interaktivnih formata na nekoliko lokacija u Beogradu, od kojih će se svaki baviti nekom/nekima od tema značajnih za kvalitet i iskustvo urbanog života.

Pet tema urbanog života kojima će se program baviti jesu: ZDRAVLJE (unapređenje zdravlja), BRIGA (brižnost prema ljudima i gradu), URBANA HRANA PROIZVODNJA/KONZUMIRANJE (potreba i odnos prema hrani), IGRA (interakcije kroz igru, zabava i kultura) i DIGITALNOST (digitalno proširena stvarnost i primena). Različiti programski formati i radionice na odabranim lokacijama razmatraće ove teme kroz aktivnosti otvorene za javnost.

99

Kustosi programa:

GOOD URBAN LIFE Akcija

Jelena Brajković (SRB) i David Calas (AT) BRIGA O BEZBRIŽNOM Organizacija i realizacija:

(zajednička studentska radionica

BINA i Arhitektonski fakultet

Arhitektonskog fakulteta

Univerziteta u Beogradu

Univerziteta u Beogradu i TU Wien)

U saradnji sa Tehničkim univerzitetom Vreme: Utorak/Sreda, 14-15.6.2022. iz Beča

Lokacije: Arhitektonski fakultet Uni-

Podrška: Austrijski kulturni forum

verziteta u Beogradu/Karađorđeva ulica/Velike stepenice/Kosančićev venac

GOOD URBAN LIFE Akcija PEJZAŽ GRADSKIH ULICA

GOOD URBAN LIFE Akcija

(ulična umetnost, hrana,

DIGITALNE INTERAKCIJE

mesta koja brinu i mesta susreta)

(digitalna rešenja za unapređenje

Vreme: Subota, 11.6.2022., 11.00-16.00 života u urbanim sredinama) Lokacije: Ulice Starog Grada, Kafe bar 16 Vreme: Sreda, 15.6. 2022, 18.00-20.00 Lokacija: Nova Iskra, Gavrila Principa 43 GOOD URBAN LIFE Akcija HUMANO – PRIRODNO – URBANO

GOOD URBAN LIFE Akcija

(čovek - priroda - građena sredina,

BINA & SILOSI PLAY DAY

biofilija, zdrav život u skladu

(urbana kultura, arhitektura, umetnost,

sa prirodnim potrebama)

farming, sportovi, zabava i noćni život)

Vreme: Nedelja, 12.6.2022, 10.00-15.00 Vreme: Subota, 18.6.2022, 11.00Lokacija: Zvezdarska šuma

16.00/24.00 Lokacija: Silosi Beograd, Dunavski Kej 46

100 april

Kao i svake godine značajan deo programa su BINA šetnje: u planu je praćenje traga misli i dela Nikole Dobrovića, bolje upoznavanje delova grada koji su bili predmet konkursa, dok će autori objašnjavati intervencije koje su za njih planirane. Biće otkrivene nove gradske putanje praćenjem ruta grafitera, neka posebna mesta koja odišu brigom za čoveka i čine mu gradski život lepšim i boljim. BINA će sa učesnicima šetnji tražiti prirodu u gradu i sa njima učiti šta znači urbana mobilnost. Izletnike ljubitelje arhitekture ove godine, posle Novog sada, Zrenjanina, Pančeva i Kragujevca, BINA vodi u Šabac.

101

Moda

Intervju: Teodora Kovrlija @teodora_kovrlija Fotografije: IOM

Ivana Biočina, magistarka inženjerstva tekstilne proizvodnje, autorka nekoliko knjiga o modi i osnivačica Instituta održive mode ovog meseca je žena u fokusu rubrike Modni Plezir. Ona u okviru IOM-a Rubriku MODNI PLEZIR po-

proizvodi mini serije odevnih komada

krenuli smo krajem prošle

sačinjenih od različitih prirodnih, odr-

godine sa idejom da vam na

živih materijala koje boji u kupkama

mesečnom nivou kroz raz-

od bilja i lokalnog rastinja, zatim str-

govor predstavljamo mo-

pljivo i sa uživanjem oblikuje nedelja-

dne dizajnere, one koji se

ma, da bi one potom bile prodate u

modom bave ozbiljno, ne-

svega nekoliko sati. I ne, njen cilj nije

pokolebljivo i autentično. Iz

da poveća proizvodnju već da nastavi

meseca u mesec razgovara-

da proizvodi male količine, uživa u sa-

ćemo o modi i stilu, umetno-

mom procesu a od prodaje kolekcija

sti odevanja i novim tenden-

finansira svoje potrebe i razne eduka-

cijama u pogledu održivosti.

tivne programe usmerene na održivost u modi koja je njen primarni cilj i osnovno polazište za sve procese. Ivana nam otkriva kako izgleda živeti male revolucije svakog dana, kako se nosi sa strahovima i izazovima stvaranja nečeg novog u okvirima starog sistema i na koji način nastoji da bude u balansu sa sobom i svojim potrebama i spreči izgaranje.

103

Kako započinješ dan?

nih komada kroz projekat Institut održive mode?

Svaki dan započinjem isto; zagrlim Tomu, popijem kavu od gljiva, napra- Istina je da sam prvotno iz dizajna i proivim smoothie, spremim gablec, vjež- zvodnje skrenula u teoriju i istraživanje. bam jogu, meditiram te zatim Tomo i Kad sam počela studirati, na primjer, ja idemo u radionu, popijemo kavu te radila sam u veganskom restoranu i u svatko kreće u radni dan (imamo radio- kuhinji sam, sa strane, prodavala torbe nu do radione). Vikendom pak pustimo koje sam izrađivala. Još sam u srednjoj ploču, doručkujemo i u prirodu.

školi počela šivati odjeću, a zatim se na drugoj godini fakulteta dogodila velika

Koja su tvoja prva sećanja iz detinj- ljubav – teorija mode. Moj put je neobistva koja imaju veze sa modom i ode- čan jer sam, osim već navedenog krevanjem?

ativnog kaosa, u srži – outsider. Morala sam osmisliti i oblikovati svoj put, jer se

Vjerojatno najvažnije sjećanje su lutke jednostavno nisam pronalazila u sustaod papira. Mama je, naime, bila teh- vu i konvencionalnom viđenju života, nička crtačica i radila je predivne lutke rada, pogleda na modu i stvaranje. od papira, uz prikladnu odjeću, i to mi je bila omiljena igra. Jednostavno sam Sa kakvim očekivanjem si pokrenula bila izvan sebe od ljepote i maminog IOM i kako bi do sada opisala svoje umijeća. Ja sam, nasuprot mame, bila preduzetničko iskustvo? Na kakve si kreativni kaos, ali eto, kad se kaos us- prepreke do sada nailazila i koji su pije usmjeriti, i tu nastaje ljepota.

najveći izazovi ali i blagodeti sa kojima se nosiš kao žena, preduzetnica i

Po struci si magistarka inženjerstva istraživačica? tekstilne proizvodnje, šta je dovelo do toga da se nakon godina teorijskog Željela sam izaći iz skoro dva desetljerada vratiš i direktnom dodiru sa tek- ća slobodnjaštva, koje je kod nas još stilom i sirovinama i sama pokreneš uvijek izvan domena uređenog rada, i čitavu proizvodnju jedinstvenih mod- u poduzetništvo sam ušla s klasičnim 104 april

takozvanim poor mindsetom i imposter sindromom – ma samo da zaradim minimalac, da pokrijem troškove obrta, da imam za stanarinu. Sada, više nemam očekivanja, idem i gradim dan po dan, pa čak i sat po sat. Neću lagati, i dalje se borim sa strahovima, ali s druge strane imam veće povjerenje u sebe i procese.

Znam da se mogu nositi s bilo kakvim problemom, vjerujem si. Izazovi, prepreke i blagodati dolaze zajedno – radim nešto potpuno novo, krčim jedan novi put, što meni odgovara, ali isto tako nosi i izazove, radiš nešto novo, u starom. Iznimno pazim na osobne granice i branim ih svim snagama, te svako malo širim te granice – u pogledu da mi treba više prostora, predaha, obnove, odmaka, samoće, lutanja. Na kraju, opet, najveća blagodat i izazov je da sve oblikujem i gradim – sama.

Dočaraj našim čitaocima kako izgleda tvoj kreativni proces, od rađanja ideje, potrage za sirovinom, njenom pripremom i obradom do uklapanja i sprovođenja zamisli u delo.

Nije lako dočarati kreativni proces jer je on stalan. Ideje su uvijek prisutne, a kroz iskustvo naučiš kako ih njegova-

ti, usmjeriti i ostvariti. Pratim prirodu i razmišljanja. U kom smeru bi želela promjene te ih pokušavam obuhvatiti da se aktivnosti u okviru Instituta nakroz rad; vrlo je intuitivno, razvija se or- dalje razvijaju, da li će biti organizovaganski, ali u čvrstoj strukturi. Budući da nih radionica i programa prilagođenih je srž održivost, sve kreće od ideje koju onima koji nisu korisnici društvenih želim prenijeti, te sirovina. Uvijek sam u mreža? potrazi za sirovinama i nikad ne znam što ću pronaći. Dio sirovina kupujem Da, IOM je jedan hibrid, tako sam ga na lokalnom sajmu, a dio naručujem zamislila, tako ga uzgajam i oblikujem. iz Njemačke. Rad u održivosti je rad sa Razvija se organski, osluškujem žene, sirovinama, pripovijedanje i stvaranje sebe, šumu, vrijeme, imam određene jedne nove priče. Kad postavim temelj zamisli, ali sam potpuno otvorena. Sva– ideju i sirovine, radim po fazama, uvi- kako planiram radionice, programe, sujek sam usmjerena na samo jednu stvar radnje s lokalnim ustanovama, ali sve – krojenje, rezanje, endlanje, peglanje, ide u mom ritmu, osnova je postaviti i šivanje pa opet peglanje. Između faza održavati poslovanje i sebe, jer posao bojadišem tekstil. Kroz rad osluškujem mora biti održiv, da od njega živim, ali kada je vrijeme za novu fazu, a često mora biti i održiv za mene – da ne preodem i do šume po biljke i koru za boja- garam, izgaram. To je možda jedna od disanje. Sama namjera serije se pone- najvažnijih stvari o kojoj se ne priča kad kad stvori mjesecima unaprijed, sasvim govorimo o održivosti. kristalno jasno, a ponekad se rodi tek posljednjeg dana, kad je serija gotova. Autorka si knjiga „Modus vivendi: Moraš se prepustiti procesu i biti vo- ogled o političkom, ekonomskom i đen.

društvenom u modi“, „Tiranija mode: ukrašavanje kao potraga za identi-

IOM nije modni brend u klasičnom tetom“ i „Proizvedeno u Hrvatskoj: smislu, već ujedno i platforma i alat tranzicija hrvatske tekstilne industriza edukaciju potrošača i osnaživanje je“ koje su nastale pre nego što si se i umrežavanje žena koje imaju slična upustila u avanturu kreiranja Institu-

106 april

ta održive mode. Da li možemo očekivati neki novi naslov inspirisan preduzetničkim iskustvom?

Knjige su se dogodile, nisam imala veliku viziju i ambiciju, kad si u slobodnjaštvu uvijek ganjaš sljedeći projekt, stipendiju, poticaje i to ti oblikuje život i rad. Sada, kad sama oblikujem život i ovisim samo o sebi, za knjigu mi prvo nedostaje vremena, ali i promijenilo mi se razmišljanje. Naravno da u meni uvijek postoje knjige, javljaju se svako malo, ali za sljedeći poduhvat, ako i kad će ga biti, bih voljela da proizađe iz pravog mjesta. Također, razmišljam o održivosti i da, ako je namjera prenijeti ideju, potrebni su nam novi, drugačiji oblici. Stvorit će se nešto, nekad, kad dođe vrijeme.

Kako smena godišnjih doba utiče na događanja u tvojoj radionici?

Najveća promjena je da sada radim sa širom otvorenim vratima, prozračnije je. Evo, i ovo pišem, taman je jutro, prohladan zrak, čujem ptice i fazane u daljini, sve je odmah drugačije. Shvatila sam da mi je razdoblje koje slijedi

najljepše za rad, puno je biljaka za bo- tim osobno i privatno, kao što sam već jadisanje, mogu više eksperimentira- navela, a za sve što radim, prenosim, ti. Tako da je odgovor – u potpunosti uvijek imam na umu moje žene. U cijeosluškujem i slijedim promjenu.

lom procesu sam ja nevažna, prenosim poruku koju često uhvatim u šumi i pri-

Za IOM je između ostalog karakte- rodi, i imam vrlo intiman odnos s ženaristično to da nema kolekcija već u ma koje su sa mnom od početka rada. proseku dva puta mesečno izlaziš sa Zato mi je i potrebno da odem svaki malim serijama jedinstvenih odevnih dan u šumu i napunim se, osjetim kad komada za žene. Seriju komada koja se ispraznim i treba mi predah. Iza kuje nastajala dok smo se pripremale lisa vode se intimni razgovori, dobivam za razgovor, imenovala si jednostav- takve predivne riječi od žena, ostavljano Lan, a kako si sama rekla ona se ju me bez daha. Tako da znam da im poklapa sa ciklusom Proleće kojim služim i to je najveće blago i poticaj za započinje „Godišnjak duše“ Rudolfa dalje. Štajnera autora koji ti je intimno vrlo značajan. Čitavim konceptom prezen- Na koji način osnažuješ svoju povezatacije ne samo jednog odevnog koma- nost s prirodom? da i njegovog nastanka, već i celokupnog misaonog procesa koji stoji iza U posljednje vrijeme skoro svaki dan u istog, donosiš neke nove principe na šumi berem koprivu, osjećaj peckanja ove prostore. Da li je bilo teško pustiti na rukama me uzemljuje. Moram svjenapolje sva ta intimna promišljanja sno izdvojiti vrijeme za prirodu, da joj i podeliti ih sa čitaocima kroz tekst, se vratim i divim, da me obnovi. Isto fotografiju i video?

tako, vikendom sam uvijek u prirodi, nikad ne radim i ne palim kompjuter,

Serija je bila obilježena s lanom, a zvala a ako kroz tjedan osjetim da mi je pose Stvari u svom njihovom dubokom zna- trebno, odem u šumu. Povezanost s čaju. Važno mi je da postoje granice, šti- prirodom, vjerujem, gradi se kad smo u prirodi – sami.

108 april

109

Bliži nam se Fashion Revolution Week i ono što već sada znamo je da će fokus biti na ekonomskom osnaživanju tekstilnih radnica, a prisutna je i promena težišta u kampanji postavljanjem pitanja: Who made my fabric?

Kako se ti pripremaš za FRW i na koji način ćeš je obeležiti u IOM? Bila sam usmjerena na Dan planeta Zemlje, ali evo, ti si me s pitanjem potaknula i rodila se ideja da sljedeći tjedan ponovim fotografiju s natpisom I made your clothes i pozovem, tko želi, da se pridruži sa svojom fotografijom, bilo da je proizvođač odjeće, pređe, torbi, nakita, ili je potrošač. Sve sa željom da obilježimo naša stremljenja, ponos s radom i ljubav prema izričaju. A za kraj ti mogu ponuditi jednu floskulu, koja je čista istina – kad radiš održivo, i još k tome proizvodiš, to je revolucija – svaki dan.

Oni koji su već upoznati sa tvojim brendom znaju da je održivost prioritet u tvom radu i da za izradu odevnih komada koristiš lokalni stogodišnji lan, organski sertifikovani pamuk, finsku koprivu, konoplju, recikliranu mešavinu konoplje i organskog pamuka, pinatex kožu…Koliki je izazov 110 april

doći do ovih materijala naročito ako uzimaš male količine, da li Republika Hrvatska i/ili EU imaju program podrške koji bi ti olakšao pristup odgovarajućim sirovinama?

Moj pristup je rođen iz teorije i istraživanja te je položen upravo u sirovinama; da ne ovisim o uvozu, velikim količinama, koristim i starinski pamuk, lan, upcycling, vintage predmete, ali i najbolji organski pamuk koji se nudi u Europi. Nama je s ulaskom u EU uveliko olakšan rad, ne znam bih li mogla ovo raditi – to jest, znam da ne bih mogla da nismo dio EU. Održivost je popularna, ali za mene, malog održivog proizvođača, do sada, uz sva obećanja, nisam vidjela ni jedan program podrške koji bi mi pomogao i olakšao rad.

Svedočimo sve većem interesovanju za starinskim tekstilima uporedo sa razvojem i popularizacijom novih, održivih materijala kao što su mylo, pinatex, orange fiber, wine leather…

Kakva su tvoja očekivanja kada je reč o budućnosti modne industrije?

Puno je greenwashinga i netransparentnosti u novim materijalima, dok se, i

ako se ikad, to ne raščisti, ja sam usmje- kad dobiješ kupovnu moć – svaki dan, rena prema starim prirodim materija- sa svakom kupovinom, imaš izbor i glalima. Moja očekivanja za budućnost – saš kako će izgledati naša budućnost. jedino će regulativa i zakoni – koji se sprovode – industriju usmjeriti prema Sa povećanjem broja ljudi na planeti, promjeni, a prava, suštinska promjena, klimatskim promenama i sve većom vjerujem, rađat će se u inovativnim, no- degradacijom zemljišta pesticidima i vim, kreativnim pristupima. S odstupa- agresivnom, modernom poljoprivrenjem od starog i rađanjem novog.

dom postavljaju se logična pitanja o uzgoju sirovina za odeću. Na koji na-

Da li se tranzicija događa dovoljno čin okrećući se sporoj, održivoj modi brzo i šta svako od nas može da pre- možemo sprečiti dalje propadanje tla? duzme da bi se zaustavilo uništenje brzom modom?

Zanimljivo da me pitaš o tlu, jer upravo o tome puno razmišljam u posljednje

Ne znam događa li se uopće tranzicija, vrijeme. Neću ti navoditi podatke vezašto se industrije tiče, trenutno je još sve ne uz organski uzgoj nasuprot konvenna greenwashingu, projekcijama i obe- cionalnog, već ću samo reći da upravo ćanjima, fast fashion je sada ultra fast pripremam Instargam live na tu temu fashion. Nema velike tajne – brza moda 20.5. s mladim čovjekom koji vodi najje neodrživa. Ne može biti održiva niti stariju organsku farmu u Hrvatskoj, će ikad biti održiva. Želimo li promje- pravi je stručnjak pa ću ostaviti da nam nu, moramo djelovati. Najradikalniji akt on sve uskoro objasni. je – ne kupovati predmete brze mode, ali, to je i najteži akt, jer kao što podaci Na ovogodišnjoj Chelsea Flower Show, jasno kazuju – brza moda raste, mladi najvećoj cvetnoj izložbi na svetu, posve više kupuju, iako su na mrežama kret Fashion Revolution će zajedno sa glasni u izražavanju zelenih ideja. Sada dizajnerkom hortikulture Lottie Dese pokazalo da zapravo prava promje- laman imati prezentaciju na kojoj će na dolazi iz srednjih godina, od onih fokus biti na biljkama koje se koriste koje najmanje čujemo, jer tek jednom u procesu prirodnog bojenja tkanine.

112 april

113

Budući da se u okviru IOM baviš boje- lokalnoj šumi i na livadi, mogu izdvojinjem tkanina prirodnim materijalima, ti šumsku kiselicu, abdovinu, zlatnicu, pratiš li ovaj projekat i kakav značaj koru breze i vrbe ive te gospinu travu. će po tvom mišljenju ulazak ovakve Svaki dan, već mjesecima nosim predideje u mejnstrim imati na modnu in- mete bojadisane s abdovinom i avodustriju? Da li smo korak bliže da se kadom. Avokado je, inače, jedino boštetne boje koje se koriste za bojenje jadisanje koje nije od lokalnih biljaka, tekstila konačno penzionišu?

jednostavno daje najljepšu ružičastu, a prikuplja mi ga više žena. Danas ću u

Drago mi je da prirodno bojadisanje do- bojadisanje s koprivom, radim i neke biva mjesto u mainstream prikazu, ali, eksperimente. Zato mi je proljeće i ljeto kao i u održivosti, brza moda ne može omiljeno, više vremena za istraživanje. biti održiva, a kamoli da može odstupiti od kemijskih bojila. Sigurno će biti Usled specifičnog pristupa koji imaš trend, popularno, ali ja bih više voljela u pogledu dizajniranja radi potpunog da u prvi plan dođu majstorice koje su iskorišćenja komada tkanine modeli prirodnom bojadisanju posvetile život, koje praviš su u univerzalnoj veličini. jer to je pravi zanat i zahtijeva veliko Da li takav pristup može da bude odiskustvo i predanost, kao i način života govor na revoluciju u pogledu prihvakoji je usklađen s prirodom.

tanja različitih oblika i veličina tela kojoj danas svedočimo? Postoji li u tvom

Sa kojim biljkama i prirodnim materi- dizajnu prostor za prilagođavanje rajalima si do sada imala priliku da radiš, zličitim veličinama i oblicima tela? do kakvih rezultata si došla, kakvim reakcijama si bila najzadovoljnija i ka- Kod mene sve kreće od održivosti – sirokve planove imaš kada je reč o prirod- vina određuje širinu i veličinu predmeta, nom bojenju tkanina?

uz glavni uvjet da bude što veća iskoristivost materijala i što manje otpada.

Sezona bojadisanja je tek počela, za Predmeti su one size, uniseks, iako često sada sam na koprivi i vrbi ivi. Zaista sam radim i s oversized muškim košuljama, isprobala sve što sam mogla pronaći u koje doduše uvijek kupuju žene.

114 april

Preporuči nam knjigu/film/podcast/ njuzletter.

Knjiga David Pye The Nature and Art of Workmanship, film How green was my walley i Ordet, od novijih, oskarovskih; Flee, tick, tick...BOOM! i Being the Ricardos, podcast Lex Fridman s Rickom Rubinom, pričaju o stvaranju i kreativnosti, a newsletter - nešto sasvim lokalno – podravski biodinamički uzgajivači povrća, koji uvijek započinju: Novosti s grunta...

Podeli sa našim čitaocima delić planova koje imaš za IOM. Danas bojadišem, pospremam radionu i krećem u mali odmor. Mogu najaviti da će u lipnju u Splitu biti velika svjetska konferencija o novim, zelenim poslovanjima gdje ću pričati o IOM-u i održivoj modi, drago mi je da održivost dobiva i takav prikaz. Ono što mogu obećati, što sam nedavno obećala i samoj sebi – borim se protiv trivijalizacije održive mode, ženskog rada i izričaja. A za ostalo, uvijek ću težiti održivijem, manjem, boljem, ljepšem.

116 april

117

118 april

119

120 april

121

122 april

123

Hrana

Pripremila: Sara Savčić @sara_savcic

`

126

Fotografije: Privatna arhiva

127

Testo: Umutite viljuškom jedno jaje 300g svežeg mladog ili mrvljenog sira (može i krem sir) 2,5 kašike šećera u prahu kašičicu vanila arome ili limunovog soka 60-65g pirinčanog brašn Nadev: U 100ml mleka (ili vode) sipajte 5-6 kašika mlevenog maka. Ja sam kupila već zaslađeni. Prokuvajte kratko. Ako je suviše retko dodajte još malo maka.

Prohladite desetak minuta. U papirne korpice sipajte po kašiku i po smese za testo. Preko nje na sredinu stavljajte po kašičicu nadeva. Prekrijte zatim nadev sa kašikom i po testa. Od ove količine dobije se 8 komada. Pecite 20 minuta na 190°C u prethodno zagrejanoj rerni.

128 april

Sastojci: 5 paprika 150g makarona 100-150g sitnog svežeg sira 100ml jogurta 50-100g kačkavalja (čedar je super) nekoliko kašika seckanog peršuna jaje so delovi sveže paprike koji preostanu nakon što paprike izdubite Priprema: Izdubite paprike u formu čamčića.

Naseckajte delove paprika preostale nakon što ste izdubili paprike. Umešajte ih sa kačkavaljem, pa im dodajte sir, jogurt, jaje, peršun i so. Umešajte na kraju i skuvanu testeninu.

Napunite izdubljene paprike smesom.

Narendajte preko još malo sira, pa zapecite u rerni 20-25 minuta na 200 °C.

129

¯

130 april

¯

`

Fotografije: Ana Verebi Đurđević

131

132 april

`

134 april

Fotografija: Nemanja Dimitrić

135

136 april

Fotografije: privatna arhiva

137

`

138 april

139

140 april

Fotografije: Novica Vasić

141

`

142 april

143

144 april

`

145

Fotografije: Nevena Zelunka Cvijetić

Hrana

Intervju: Teodora Kovrlija @teodora_kovrlija Fotografije: Zvonimir Ferina, Tomislav Šilovinac, privatna arhiva

Ovog meseca naša gastro inspiracija je devojka na čiji Instagram profil ne smem ni da provirim praznog stomaka. Ona Šta te je navelo da započneš karijeru je gastro novinarka, saradnica u maga- food pisca? zinu Dobra hrana, blogerka i autorka njuzletera Lidia with a J koji revnosno Oduvijek sam voljela kuhati, pratila čitam od prvog izdanja. Njeno ime je sam scenu, ali sam zapravo još u sredLidija Lončarić. Kako sama jednostav- njoj školi više naginjala fotografiranju no kaže – zna gdje se dobro jede, nekad hrane. Onda sam upisala novinarstvo, i kuha, a ima i svoj newsletter! Iskreno i skupila malo samopouzdanja kada je u nepretenciozno, baš kao i kada piše o pitanju bilo pisanje i javila se za posao trendovima u gastronomiji, novim teh- na jednom hrvatskom gastro portalu. nikama u kulinarstvu, slasnim zaloga- Bio je to studentski posao kroz koji sam, jima, ljudima koji ih stvaraju, mestima danas nimalo skromno zaključujem, koja su s razlogom zaslužila preporu- u iduće tri godine oblikovala svoj stil, ku ili jelima koja je sama isprobala i za shvatila da ja to možda stvarno mogu i koja nam nudi recepte. Pričale smo o krenula cijelu svoju plaću ulagati u hranajzanimljivijim gastro koordinatama nu. Otprilike šest godina poslije i 15-ak u Hrvatskoj, kulinarskim radionicama, kilograma više, evo me odgovaram na knjigama i sjajnim ljudima zbog kojih je pitanja kao nečija gastro inspiracija. Što baviti se poslom gastro novinara tako da kažem, život je zbilja čudesan kad ogromno zadovoljstvo za srce i nepca! voliš hranu. Ajde, i ono što radiš.

149

Šta radiš kada ne kuvaš, ne pišeš i ne sto, i to dizano tijesto. Obožavam cijeli razmišljaš o hrani?

taj postupak miješenja, promatranja kako se diže, ubacivanja u pećnicu i

Osim što sam novinarka Dobre hrane, a praćenja čarolije. A onda, kad navalim to podrazumijeva točno sve što je na- na još vrući kruh, kiflice, buhtle, kroasavedeno u pitanju, „mama” sam jednom ne, ma što god, ništa se ne može mjeriti malom, zločestom psu koji traži puno s time. Mijesim nešto barem jednom pažnje. Nedavno sam položila vozački tjedno pa bih rekla da mi je to sada već te puno vremena provodim priprema- postalo svojevrsni ritual. Uvijek krene s jući se za vožnju i samo sudjelovanje u jednakom dozom uzbuđenja, a završi s kaotičnom zagrebačkom prometu, dru- puno sreće. žim se, gledam filmove, serije i maštam o tome kako bi život bio još bolji i ljepši Odakle dolazi tvoja kulinarska inspida više čitam.

racija?

Koji je tvoj omiljeni dnevni ritual?

Konzumiram jako puno sadržaja na internetu, pratim inspirativne ljude na

Voljela bih reći da je to jutro, kad se društvenim mrežama, obožavam listavratim iz šetnje s psom i kuham čaj, ali ti kuharice, a i zbog posla sam često nikako nisam jutarnji tip, pa bih onda okružena ljudima koji razumiju i vole rekla da mi je najdraži dio dana i onaj hranu pa me svojim pričama često dokoji volim ponavljati trenutak kad se datno inspiriraju. vratim iz večernje šetnje, skuham zadnji čaj u danu ili, kako to u posljednje Da li autor koji piše o hrani može sebi vrijeme volim, natočim malo vina, na- da dopusti da bude izbirljiv? pokon sjednem i ne moram više razmišljati o ničemu.

Ovo mi je sjajno pitanje na koje mi je teško dati odgovor zato što sama ni-

A omiljeni ritual u kuhinji?

sam pretjerano izbirljiva, izbjegavam samo banane i orahe. Mislim da svatko

U kuhinji definitivno najviše volim tije- tko piše o hrani treba što više isproba150 april

vati, testirati i diskutirati o hrani da bi stekao što više iskustva, istražio okuse, teksture i sve ono na što je bitno obratiti pažnju. Ako je netko izbirljiv, teško da može naučiti dovoljno i sa sigurnošću pisati o nečemu što nije isprobao. Možda samo ako je orijentiran isključivo na neku određenu vrstu hrane o kojoj želi/ može pisati.

Na koji način ostaješ upućena u trendove u industriji hrane?

Rekla bih da je ono što me inspirira često i način da ostanem upućena u ono što se u svijetu gastronomije događa.

Sve je to kombinacija istraživanja i priča o hrani s onima koji je, kao i ja, žele razumijeti još bolje i više.

Da li je kuhinja bila mesto koje ti je pružalo utehu i sigurnost za vreme pandemije?

Definitivno. Zna se, hrana je nekad stvarno najbolja utjeha. U ono vrijeme kada su nam savjetovali da izlazimo što manje, napokon sam uhvatila dovoljno vremena da se bacim na sourdough.

Ne želim se ni prisjećati koliko sam živaca potrošila na tijesto koje se nika151

ko nije htjelo pretvoriti u kruh poput namirnicama. Ljeti su to definitivno rajonih kakve sam svakodnevno gledala čice, ove zime stalno sam se vraćala kina Instagramu. Tek nedavno sam nau- selom kupusu, a proljeće sam otvorila čila što radim krivo i kako da napokon velikim količinama mladog luka i rotkviuspije kako treba, koliko-toliko.

ca. Vesele me i jagode, ma sve, samo da je svježe i sočno, onako da ti curi niz

Koje navike iz vremena pandemije si bradu kad jedeš. zadržala i nakon što su se restorani otvorili i život vratio na ulice i pijace? A začini/umaci/namazi/čorbice/slatkiši, kako izgleda tvoj prolećni meni?

Prije pandemije nikada nisam sjela i pojela doručak u miru. Na trenutnom Osim s mladim lukom i rotkvicama, poslu počela sam raditi taman negdje proljeće sam otvorila i pestom od medu vrijeme kada smo se svi preselili u vjeđeg luka tako da mi je i to trenutno kućne urede i tek tada sam krenula re- hit. U ovo vrijeme, kada su na meniju dovito doručkovati. I to najčešće zobe- laganija jela, volim i humus, a kada su ne pahuljice koje do tada nisam mogla u pitanju dipovi, čekam da stignu prvi smisliti. Iako mi se sada još uvijek dogo- krastavci pa da uz svaki obrok jedem di da preskočim doručak, lijepo je znati i tzatziki. Nedavno sam otkrila i da se da je barem nešto zdravo izašlo iz cijele prejednostavan dip može napraviti od te situacije – napokon sam (donekle) sirnog namaza i špinata. Takvim jelima zavoljela zobene.

se volim vratiti, a volim i brze kombinacije grčkog jogurta, malo češnjaka,

Koje su to sezonske namirnice koje limuna i, primjerice, kopra. Kada su će igrati glavnu ulogu u tvojoj kuhinji slatkiši u pitanju, u ovo doba volim sve ovog proleća?

što je lagano i osvježavajuće. Kiselkaste slastice s limunom (gotovo) uvijek

Posljednje dvije, tri godine baš me hva- biram ispred teških čokoladnih. ta neka opsesija pojedinim sezonskim

152 april

153

Imaš li neki savet za naše čitaoce kako i pretvoriti u najslasniji grilled cheese, a da budu održiviji u svojoj kuhinji?

nedavno sam od starih kiflica napravila predobre bruschette koje jedva čekam

Kad vam ostane povrća koje znate da ponoviti. nećete moći potrošiti, skuhajte temeljac ili juhu. Ako vam se i ne jede tog Da imaš na raspolaganju samo dve trenutka, sve možete smrznuti pa ko- namirnice (po tvom izboru) šta bi nam ristiti po potrebi. Općenito često kada pripremila? mi nečeg preostane, usitnim i spremim u zamrzivač pa koristim kad zatreba. Samo dvije? Računaju li se ovdje i sol i Sprječava bacanje i štedi vrijeme pri papar? Da je sada vruć ljetni dan, od rajidućem kuhanju.

čice i tjestenine napravila bih najbolju paštu s pečenom rajčicom ikad. Malo

Podeli sa nama svoj najbolji recept od bih prevarila pa dodala još i bosiljak, ha ostataka hrane?

ha. Evo, samoj sebi sam izazvala zazubice.

Sve što mi ostane volim upakirati u doručak drugog dana. Primjerice, neki dan Pretplatnici tvog njuzletera već dobro mi je ostalo pečenih šparoga, drugog znaju da je vikend tvoj omiljeni deo dana za doručak sam ih bacila na tavu, nedelje i da je rezervisan za raskošan malo ih zagrijala, razbila koje jaje, zači- doručak. Kada bismo nenajavljeni nila i upakirala u tortilju. Kada u hlad- došli na tvoj kraljevski doručak, čime njaku imam od svega po malo, volim to bi nas poslužila? upakirati u kakav tart ili pitu. Dovoljno je samo kupovno lisnato tijesto ili kore Definitivno jajima, i to na oko. Na jogurza savijače, pet minuta vremena za tu, sa za’atarom, feta sirom ili mozzakombiniranje okusa i vrijeme za peče- rellom i prepečenim kruhom natrljanje. Moram spomenuti i ostatke kruha nim češnjakom i maslinovim uljem. Ili starog dva, tri dana koje volim tostirati dobrom shakshukom.

154 april

Na svom Instagram profilu i njuzleteru često pišeš o kuvarima koje voliš i čitaš, kao i o kulinarskim radionicama koje su dobar alat da unapredimo svoje veštine u kuhinji ili pak naučimo osnove. Koje su to knjige, autori i radionice koje bi izdvojila kao najzanimljivije i najkorisnije iz tvog iskustva?

Tek sam nedavno shvatila koliko volim sudjelovati na radionicama. Janjolinka, koja je kod nas poznata po fantastičnim krafnama, oduševila me svojom krafna radionicom, a Darko Debić nedavno je Matiji s bloga Sweety&Spicy i meni održao sourdough radionicu na kojoj sam stvarno puno naučila. Jedna od najboljih naših slastičarki, Petra Jelenić, također često održava radionice u koje se svakako isplati uložiti, a tu je i Sandra s bloga O slanom i slatkom čije radionice talijanske hrane su isto veliki hit.

U Zagrebu stvarno ima sjajnih kulinarskih radionica i vjerujem da, koju god odabrali, teško da možete pogriješiti.

Foto: Tomislav Šilovinac

155

Na koje hrvatske chefove bismo trebali da obratimo pažnju i koja mesta bi nam preporučila među top 5 za počastiti nepce u Zagrebu?

Puno je chefova koji trenutno stvaraju čuda, ali ako moram izdvojiti nekoliko imena to bi bili Ivana Bekavac i Grgo Bačelić, Tvrtko Šakota, Matija Pavlic, Matija Bogdan, Ana Ugarković, Hrvoje Kroflin... Svi oni kuhaju totalno različito, ali baš, baš odlično. U Zagrebu bih definitivno preporučila odlazak u Kut Ivane Bekavac, na gablec koji se pamti još dugo. Što god tamo odaberete, od variva do morskog psa, bit će vam fino, garantiram vam. Volim i KAI, u samom centru grada, gdje nude fantastičan Katsu sando sendvič, onako slastan, sočan, ma baš odličan. Otkad je u Pod Zidom počeo kuhati chef Matija Pavlic, ovo mjesto je također postalo jedan od mojih favorita. Morate isprobati njihovu juhu od gljiva i janjetinu, divna hrana.

Veliki favorit mi je i Mali bar Ane Ugarković, gdje sezonske namirnice pretvaraju u prave male okusne senzacije, a ako tražite mjesto za pizzu, najbolji odabir u Zagrebu je svakako Franko’s.

156 april

O kom i kakvom gastro putovanju ma- najdražih kuharica koje posjedujem. štaš?

Kada su u pitanju blogovi i Instagrameri, volim ih stvarno jako puno, a samo

Prošle godine spontano sam provela neki od njih su Slavonka, SHEdonist, Cetjedan dana u Bologni i potpuno sam lulite Factory, Darko Debić, Janjolinka, izgubila glavu za Italijom tako da bih Maida, Ribafish, Anita s bloga Možeš se voljela napraviti neko proputovanje na udat, Hungry Anja, Marie Wasler, Burkojem bi se baš sve vrtjelo oko hrane. bon i borovnice, Darko Kontin, Vedran Možda pomalo očekivan odgovor, ali s bloga Seasoned With Love, Andrea s dobra pašta, mozzarella, mortadela, bloga Cukar, ma stvarno ih je previše vina, maslinova ulja, pizze, rižota, to je da ih sve nabrajam. za mene hrana u kojoj se uživa najljepše. Iako, sad kad malo razmislim, ne bih Trenutno sam u potrazi za dobrim gaimala ni ništa protiv Meksika ili Španjol- stro podcastima. Slušala sam neko vriske. Prije tri godine sam bila u Valenciji jeme The Sporkful, sada jedini podcast i zaljubila se u tamošnje tapase.

koji slušam je Mjesto zločina i preporučujem svima koji vole true crime i crni

Tvoje preporuke za knjige/blogove/ humor. podkaste/emisije koje redovno pratiš i u kojima uživaš?

Kakav je koncept tvog njuzletera i zašto bi naši čitaoci trebali da se pret-

Od knjiga prvo bih preporučila Ottolen- plate na njega? ghijeve kuharice koje su idealne kako za početnike, tako i za one nešto iskusnije Prvo želim reći da me svakog mjeseca u kuhinji. U zadnje vrijeme puno listam iznova iznenadi količina novih ljudi koji i „An Unapologetic Cookbook” Joshue su se preplatili na moj newsletter. Kada Weissmana, a volim i domaće autori- sam ga pokretala, plafon mi je bilo 100 ce kuharica. Recimo, Ana-Mariju Bujić ljudi, ako i toliko, a sada je to sve već i njezin „Pantarul doma” mi je jedna od naraslo u jednu lijepu, šaroliku zajedni-

157

cu i posebno mi je drago kada dobijem odgovor na svoje žvrljotine pa se s ljudima, kao nekada, dopisujem putem maila o hrani koja nas veseli. Svaki put me oduševi i voljela bih imati više vremena pa da ih mogu pisati više. Koncept?

Krenula sam jako ambiciozno i pokušavam se držati nekakve šablone koju sam si zadala, napisati uvod, recept ili dva i preporuke stvari/hrane koju sam isprobala i iza koje stvarno stojim. Nekada mi pobjegne koji red teksta više pa se sve oduži, ali eto, ponosna sam na samu sebe što sam se uopće ohrabrila napraviti nešto takvo. Pa, na kraju krajeva, evo gdje me dovelo.

Za kraj, podeli sa nama jedan san koji bi želela da se ove godine ostvari.

Kako teško pitanje! Da probam još više finih stvari, a ne udebljam se više ni grama. (smeh)

158 april

Foto: Zvonimir Ferina

159

Hrana

Intervju i fotografije: Irina Markić Fotografije hrane: Privatna arhiva restorana

Na šta pomislite kada čujete reč kokos? Kokos Just Raw je za kratko vreme usOva biljka koja ne samo da je dodatak peo je da postane jedno od neizostavmnogim jelima, kolačima i kozmetič- nih mesta za ljubitelje zdrave hrane, koj industriji – Kokos (Just Raw) je od vegetarijance i vegane, kao i za ljubitelje nedavno i simbol autentične i sveže sirovih kolača. Sve ovo inspirisalo nas vegansko-vegetarijanske kuhinje u sa- je da se zaputimo na lice mesta i porazmom centru Beograda.

govaramo sa osnivačicom Kokos bara, Oljom Peternek, koja nam je ispričala

Ukoliko do sada niste znali gde biste kako je došla na ideju otvaranja restomogli da pojedete ukusne i zdrave sar- rana veganske i vegetarijanske kuhinje, mice od zelja punjene lešnikom, kuku- šta se sve može naći na njihovom auruzom i prosom, kao i tradicionalnu tentičnom meniju, kao i kako izgleda srpsku kuhinju u zdravijoj vege varijanti uspešno voditi jedan ovakav restoran – ostanite sa nama, jer ćemo vam otkri- u Beogradu. ti gde možete pronaći ovakav jelovnik.

161

Sa kakvim očekivanjem je otvoren Ko- Tvoja priča je specifična jer si prvobitkos Just Raw?

no krenula od pravljenja sirovih torti i kolača. Kako se na kraju izrodila ideja

Po mom mišljenju budućnost je u ova- za Kokos Bar? kvom tipu kuhinje, jer sve više ljudi se osvešćuje i počinje da pazi na svoje Prvo sam počela tako što sam pravila zdravlje. Lako je shvatiti da je i na glo- kolače pod imenom Just Raw. Pre dve balnom nivou potrebno da prestane godine Kokos Bar je nastao kao idekonzumacija mlečnih i mesnih proizvo- ja da se svi ovi kolači nađu u ponudi, da kako bi se priroda sačuvala, a i da bi uz zdrave ceđene sokove, kafu i sličnu se naše zdravlje sačuvalo.

ponudu. Koncept kuhinjskog restorana praktikujemo već nekoliko meseci.

Večita zabuna: tvoja kuhinja je vegan- Ideja je došla delimično spontano, a ska ili vegetarijanska?

delimično i usled cele situacije sa pandemijom. Kada je situacija sa COVID-19

Vegansko – vegetarijanska, s tim što se postala aktuelna, većina ugostiteljskih mi vodimo time da smo veganska kuhi- objekata se suočavala sa velikim izazonja sa opcijom da bude vegetarijanska. vima. Ovo je bio period kada smo i mi To je upravo ona specifičnost na koju počeli da razmišljamo kako možemo se trudimo da odgovorimo: najčešće su da isplivamo iz cele priče, a da to ne mesta u Beogradu vegetarijanska, pa podrazumeva da zatvorimo lokal. Iz tog postoji opcija da se napravi nešto ve- razloga počinjemo da služimo avokado gansko. Kod nas je svega nekoliko stvari tostove, burito i kuvano jelo dana, da na meniju vegetarijansko. Sve ostalo je bismo videli kakve su reakcije posetilavegansko, ali može biti i vegetarijansko. ca. Samim tim bio je ovo pravi test za To zapravo znači da možemo dodati mene gde sam razmišljala na koji način sve ono što jelo čini vegetarijanskim, možemo da opstanemo, a da zadržimo bilo da je to jaje ili kozji sir.

svoj autentični stil. To je bio istovremeno i izazov, ali se ispostavilo da je pun pogodak.

162 april

Foto: Martin Sarovsk

163

Jela koja se nalaze na meniju su pot- Kakva je budućnost veganske i vegepuno autentična. Da li sami osmišlja- tarijanske kuhinje u Srbiji? vate recepte ili imate pomoć?

Sigurna sam da će ovakvih mesta biti Recepti za sva jela su potpuno jedin- sve više i da će biti sve popularnija. stveni. Kolači koji su u ponudi su rađe- Ubeđena sam u to jer naši gosti su ljudi ni po mojoj recepturi, dok je drugi deo koji dolaze iz raznih delova grada kako menija rađen po recepturi Željka Mile- bi ručali, a inače jedu meso. Ono što tića, našeg glavnog kuvara. Ceo proces je kod nas takođe jedna specifičnost je je uvek kreativan, jer ja sam vegan, a promena menija četiri puta godišnje on je neko ko i dan danas pojede neki gde koristimo sezonske namirnice. Letmesni proizvod. Zajedničkim snagama nji meni prilagođavamo letu: u ponudi pravimo meni na kojem se nalazi oko je više salata, više hladnih supa, pretridesetak jela.

liva, zimi pravimo srpska nacionalna jela na naš način. Da bih to objasnila

Postoji li neko jelo koje bi izdvojila? slikovitije – danas smo na meniju imali Ima li na meniju nešto čemu se pose- sarmice od zelja, punjene prosom, leštioci uvek vraćaju?

nikom i kukuruzom, služene na pireu od batata, prelivene sosom od tofua

Biće jako čudno – ali ljudi sve vole. Ono - naša izmišljotina. Mi volimo tradiciošto mi možemo da primetimo jeste da nalnu srpsku kuhinju, i voleli bismo da se ljudi uvek vraćaju i isprobavaju meni, to podržimo, i da se time vodimo, ali je retko ko dolazi i poručuje uvek jedno to uvek na naš način. Tako pokazujemo isto. To nam naravno mnogo znači jer da može da bude drugačije. je svako jelo koje imamo specifično i kvalitetno napravljeno i servirano. Uvek Restoran Kokos Just Raw je smešten izdvajamo „jelo dana“ koje služimo od u Nušićevoj 7 12 časova, i to je vegansko jelo.

164 april

165

Životni stil

Tekst: Verica Nemet @vericadraganic

Ovo je priča o mogućnostima jednog materijala (gline) odnosno jednog elementa (zemlje) na jednoj planeti (Zemlji) kroz interpretaciju jednog fenomena (Interncionalni simpozijum skulpture - Terra) koji se već četiri decenije dešava u jednom gradu (Kikindi).

Da krenemo: Dobro nam došli i još bolje se snašli.

Mogućnost ilovače

Baseni i glinokopi, među lokalnim

Može sve, u svakom času, da postane;

življem poznatiji kao banje, već

nikad se ne zna koliko je tamnovala

vekovima predstavljaju duh mesta

u mraku naslućene osnove.

ovog vojvođanskog gradića. Indu-

Za svoju nepravičnost

strija, privreda i sudbina Kikinde

platiće kaznu; a dotle, boraviće u

obeležena je masovnom produkci-

raznim stvarima, a jednom kad se razneži,

jom nekadašnjih fabrika ali i današ-

i u našim očnim dupljama.

njom fabrikom crepa i cigle koja je sticala, i gubila svetsku slavu i ugled

Može sve i zato je ništa. Upija vodu,

u nekoliko navrata.

diše, bori se s kristalima soli, sa zaturenim oblicima dana; oslobođena

Ljudi su na ovom mestu u najdoslov-

svake namere nadvladava ciljeve ravnice.

nijem smislu živeli od zemlje, na ze-

Iz njene utrobe poniknuće prostor

mlji a neretko zbog teških uslova

u kojem senke najduže borave.

rada u fabrikama se vrlo brzo vra-

Mi smo, zasad, sa one druge strane.

ćali u istu.

U to vreme (protekla tri veka, tačnije Do promene odnosa i intrepretacije od druge polovine devetnaestog veka) pečene gline dolazi osamdesetih goupotreba ovog materijala i eksploata- dina dvadesetog veka kada napuštecija njegovih primenjenih sirovina tra- ni pogon fabrike crepa i cigle postaje sirala je put ka progresu i opštem ra- umetnički atelje - Terra. zvoju grada nekadašnje Velike Kikinde.

Primera radi, gradske ulice su prvi put Fusntota za one koji ne znaju: dobile osvetljenje upravo zahvaljujući zemlja - terakota (ital. terra cotta) ulaganjima vlasnika tadašnje fabrike • pečena, neglazirana, crvenkasto-žućBon and Co.

168 april

kasta, čista glina

Obična zemlja U bezobličnosti svojoj sadrži sve i jeste sve.

Dok mašine je krune i čini se da moguće je da se iz jednog vida u drugi bez ostatka sve tvarno prevede, ona se iz tame svoje opire spremna da obmane, da bude nešto drugo i drugačije; omamljuje prisustvom a odsustvom se dokazuje, pa i onda, kad je natkrije voda.

Miruje sitnjenjem osnažena dok sprema se da prevlada granice u nekom drugom obliku.

Stalnim gomilanjem uvek je jednaka i, kao početku, sve stvari duguju joj poreklo i moć, ime i trajanje;dok opada lišće, dok ptice sve hladnije paraju vazduh, ona se primiruje, nedokazano dokazuje, stvara, pa briše tragove, odlučuje i sažima a da se to i ne zna, jer se ne smanjuje dok opeke klize niz beskrajnu traku.

Uzelac Milan, Mera vremena (sabrane pesme) (1971-2021)

169

U pokušaju da se afirmiše ova obična se glina kao materijal vrati na umetničzemlja, blato, glina, terakota i da se po- ku scenu u svom velikom formatu koji novo ista vrati i održi na svetskoj umet- nije bio zastupljen još od Etruraca. ničkoj mapi – osnovan je 1982. godine Internacionalni simpozijum skulpture u Glina pamti. terakoti Terra.

Glina pamti misao i primarnost forme.

Glina pamti čar dodira i otisak prsta

Dalja priča o značaju ovog fenomena je- svog stvaraoca. ste samo mogućnost da se kaže nešto, makar i ukratko, o mestu i ulozi odre- Svake godine tokom trajanja Simpoziđenih vidova manifestacije umetnosti juma Terra (jul mesec) Kikinda postaje i likovnog života na ovom prostoru i o umetnička Meka za vajare iz celog sveta. ovom vremenu, u kome je skoro celokupna umetnost potisnuta na periferi- Pažljivo odabrani umetnici prepuštaju života savremenog čoveka.

ju se kreativnom dijalogu – rada sa zemljom i na zemlji pomerajući granice

Nikla kao vid pokušaja da se izađe iz medija, obnavljajući i istražujući drevizoliranosti i provincijalizma kao i da se nu tehnologiju građenja i sušenja mona dostojanstven način protivreči nasil- numentalnih glinenih formi odnosno nom i izlizanom terminu nama nedosti- skulptura u terakoti. žne - decentralizacije.

Osvajanjem moći gline umetnici imaOdluka osnivača Terre, vajara Sloboda- ju jedinstvenu priliku, koja im se daje na Kojića, da se umetnici usele i „zapo- samo jednom za ceo stvaralački vek, sednu“ ovaj autentični kompleks zgrada da provere – utvrde - promene ili ponapuštene crepane i ciglane iz 19. veka, mere okvire sopstvene poetike i ranijeg bila je ujedno i put ka očuvanju indu- istraživanja sledeći kvalitet medija koji strijskog kulturnog nasleđa koji je kao je sačuvan u taktilosti površine i u njetakav stavljen pod zaštitu države 2021. noj organskoj toplini. godine. Paralelno, Terra je pokušaj da

170 april

Terra je postala centar u kome se umetnici, zgovornici nove kulture i novog odnosa u kulturi, u uslovima prirodnog ambijenta i novom kontaktu sa materijalom, mogu vratiti primarnom vajarstvu.

Vreme, kao i buduća istraživanja umetničkih dometa najveće kolekcije savremene skulpture u terakoti koja se nalazi od 2017. godine u Muzeju Terra, će pokazati koliko je autora svoje stvaralaštvo vezalo upravo i isključivo za ovaj materijal.

Brojevi nastavljaju da se nižu, pa je tako za ovih 40 godina trajanja Terre u njoj boravilo 252 umetnika iz 46 zemalja stvorivši kolekciju koja broji preko 1200 skulptura u terakoti različitih formata.

Hvala Vam na pažnji, ali ne i doviđenja jer... nastaviće se.

171

Životni stil

Piše: Merima Aranitović @soul.blooming

Ta divna Zemlja. Ona koja hrani, čuva i brani. Ona s kojom smo neraskidivo povezani jer dovoljno je da osvestimo svoje disanje i osetićemo suptilnu vezu sa biljkama, Suncem i čudom zvanim fotosinteza.

Majka Zemlja

O čemu mislim kada o Zemlji mislim

Ona ne zna za nacionalnu i kulturnu Kada mislim o Zemlji ja mislim o zempripadnost. Ne mari kom se Bogu moli- lji. Onoj po kojoj svaki dan naše stomo. Za nju smo svi isti, njena deca, kao pe ostavljaju trag. Na onu koja je naše i sva druga živa bića sa kojima je deli- čvrsto uporište i koja iz svojih nedara mo. Ona je prabiće koja iznova i iznova daje neopisivo bogatstvo. Pomislim na rađa novi život. Ona nas drži u balansu, biljke koje iz te zemlje rastu. Svaka u mada nam često sve deluje haotično. svom ritmu i sa svrhom.

To su zakoni prirode kojima se povinujemo i Zemlja i mi na njoj. I vulkani i Razumeti biljku nalikuje razumevanju uragani i poplave i požari, sve je to deo sebe. Posmatrajte cveće, drveće, trave, balansiranja.

divlje i pitomo bilje i videćete da postoje određene zakonitosti u odabiru mesta, vremena i još ponekih uslova pod kojima će dati svoj pun potencijal.

173

Čudesna veza Zemlje i biljaka

koji osete biljku, koji znaju koja nas hrani, koja leči, a koja brani. Tako su nastali

Biljke imaju svoju unutrašnju, čudesnu sistemi i fitoterapije i aromaterapije, ali vezu sa Zemljom. One osete da neke i cvetnih kapi (Bahovih i ostalih cvetnih godine neće biti kiše ili da će biti preto- sistema). plo i jednostavno će preskočiti sezonu ili će pomeriti vreme svoje vegetacije. Zemlji i njenim dobrima treba pristupiNeke neće rasti, ako im je u susedstvu ti s poštovanjem ali i znanjem, jer nije biljka sa kojom nisu kompatibilne. Dru- svaka biljka za jelo, niti svaka sme da ge će usaglasiti vreme svog cvetanja sa dodirne naše telo. Čak i one koje redovostalima, da bi se povećala šansa da no koristimo do izvesne mere su nam privuku insekte i budu oprašene. Neke hrana i lek, a više toga mogu postati su stidljive i traže posebne uslove, odre- otrov. đeni ugao sunca i tačnu količinu mraka. Druge su borci i rastu i tamo gde Zemlja je i na taj način mi nogom ne možemo ni da kročimo. zaštitila svoju decu One nekako nađu svoj put. Dovoljno je samo nekoliko kapi kiše i zrak sunca Biljke bi nestale da im nije data mogućnakon toga i eto ti cveta između dve nost da se brane od neodgovornih postene ili iz pukotine u betonu.

jedinaca. S druge strane, čovek uči iz iskustva, pa i on na taj način čuva priro-

Ta mudrost bilja ne bi imala svoj pun du oko sebe. Nakon velikih katastrofa, potencijal za nas kada ne bi bilo isto najpre primetimo biljke pa tek onda i tako intuitivnih i posvećenih ljudi. Onih čovek i životinja mogu da se vrate.

174 april

175

Holistički pristup prirodi

na naš novčanik već i na našu planetu.

Neumerenost nas vodi siromašenju u

Neki su izgubili osećaj za Zemlju. Poki- svakom smislu i zato je ona veza o kodane veze vode ka osećaju neuzemlje- joj vam malopre pisah toliko bitna. Da nosti, nepripadanja, straha, disbalansa razumemo u čemu je ljubav i kako ju u donjim čakrama.

je lako pronaći. U osmehu, suncu, senci drveta, zemlji... U ljudima, biljkama i

Da bismo istinski razumeli i obnovili životinjama. naš odnos, potrebno je zastati i osvestiti sebe, a potom i svoje potrebe. U da- Za sreću nam zbilja malo treba. Uživanje našnjem brzom životnom ritmu teško u trenutku, udahu, izdahu, u boji neba, je uskladiti sopstveni ritam sa ritmom u blizini dragog bića. Svako od nas ima prirode ali ne i nemoguće.

priliku da se poveže sa Zemljom, a time i sa svim bićima koja zajedno sa nama

Provesti pauzu za ručak u nekom parku. nastanjuju istu.

Prošetati kraj vode.

Popeti se na obližnje brdo.

Promena počinje u nama

Gajiti svoj vrt u dvorištu ili na terasi. Ili barem u jednoj saksiji. Tako ćemo znati Buđenje homo svesnosti. Buđenje sveda je Zemlja uvek tu za nas.

sti o opstanku i razumevanju da nismo veći i važniji od Zemlje.

Prava sreća je u ljubavi Zato budimo mudri i pustimo da nas Zavedu nas materijalne stvari i lako po- ljubav vodi. Naša civilizacija je nestalna, brkamo istinske vrednosti. Pomislimo ali ako se istinski povežemo sa svime da je sreća u novcu, moći i statusu. Za- oko sebe, živećemo bez straha i sa svruzeti svojim životima, ignorišemo tre- hom. Negovanje naše Majke Zemlje i nutke radosti i lepote. Naš kupoholičar- ljubav prema njoj nije obaveza. To je piski nagon predstavlja ne samo pritisak tanje lične i kolektivne sreće i opstanka.

176 april

Ekologija

Osiromašivanje zemljišta je najhitniji Kada požanjemo tonu useva, to znaekološki izazov našeg vremena. Sadh- či da smo uklonili jednu tonu površinguru otkriva osnovne uzroke osiroma- skog zemljišta. Na koji način ga vraćašivanja zemljišta i ističe četiri štetne po- mo? Prirodno smo ga vraćali kada je sledice koje to može imati po ekologiju na gazdinstvima bilo domaćih životinja naše planete.

i drveća, jer su zeleni otpad s drveća i životinjsko đubrivo jedini način da se organski sadržaj vrati u zemljište. Ljudi misle da će traktor da uradi posao.

Traktor će izorati zemljište, ali ga neće obogatiti kao što bi to učinile životinje

industrijalizacija poljoprivrede Sadhguru: Otkad smo započeli s veoma

i drveće.

potrošnja mesa u ishrani i ispaša stoke

mehanizovanom i industrijalizovanom poljoprivredom, značajno se smanjio Trenutno se u svetu poljoprivredno organski sadržaj zemljišta u celom sve- obrađuje 51 milion kvadratnih kilometu. Da bi neko zemljište bilo pogodno tara zemlje. Od toga, 40 miliona kvaza poljoprivredu, ono mora da ima naj- dratnih kilometara koristi se za uzgoj manje od 3 do 6% organskog sadržaja. životinja i njihovu ishranu, što je 75%.

Međutim, u mnogim delovima sveta, Ako smanjite upotrebu mesa za 50%, tog sadržaja je znatno ispod 1%. U Indiji, 20 miliona kvadratnih kilometara ze62% zemljišta sadrži manje od 0,5% or- mlje postaće raspoloživo za obnavljaganskih materija. Zašto se ovo dešava? nje zemljišta. To zemljište možemo da obnovimo u roku od 8 do 10 godina.

179

previše veštačkog đubriva Pre oko četrdeset godina, kada sam se

na zamisao da možemo uzgajati hranu jednostavno bacajući soli u zemlju, što veštačka đubriva jesu. To je neverovatno. Jednostavno nema šanse da uzgajamo hranu ako nema unosa organskih materija u zemljište.

zanimao poljoprivredom, preduzeća koja su se bavila proizvodnjom veštačkog đubriva obilazila su sela i pričala o prednostima veštačkog đubriva i šta ono sve može da učini. Nikako nisam mogao da shvatim o čemu govore. U umerenom klimatskom pojasu, veštačko đubrivo koje stavite u zemlju ostaće tamo čak do 9 ili 12 godina. Ali u trop-

narušeno ljudsko zdravlje

skom području, neće se zadržati duže Stanje zemljišta u Indiji je toliko loše da od 3 do 4 meseca. Odnekud smo došli nivo hranljivosti opada na poguban na-

180 april

čin. To pogotovo važi za povrće u Indiji, čija je hranljiva vrednost opala za 30% u poslednjih 25 godina. Svuda drugde na svetu lekari savetuju ljude da pređu s ishrane zasnovane na mesu na biljnu

opada udeo organske materije

ishranu. Ali u Indiji, lekari savetuju ljude Osamdeset sedam posto svih oblika žida pređu na meso. Dok se ljudi trude vota na planeti, uključujući tebe, mene da pređu s ishrane zasnovane na mesu i mnoštvo mikroba, glista, ptica, životina biljnu ishranu, mi koji smo uglavnom nja i drveća, živi unutar otprilike jednog živeli kao narod čija se ishrana zasni- metra površinskog sloja zemljišta. Tava na biljnoj hrani pokušavamo da se kav je prosečan površinski sloj zemljišta prebacimo na meso jer nema dovoljno ove planete. Ali nivo degradacije koji hranljivih materija u hrani koju jedemo. se događa u poslednjih 70 godina zaRazlog je jednostavno što se nismo sta- strašuje. Količina biomase u zemljištu rali o zemljištu. Sadržaj mikronutrijena- opala je za otprilike 80% u poslednjih ta u zemljištu je tako strašno opao, da 50 godina. To je istinsko izumiranje žije danas anemično preko 70% indijske vota. Ako tako nastavimo, očekuje se dece mlađe od tri godine.

da će krajem ovog stoleća 80% insekata

Ako odeš u šumu i zahvatiš nešto zemlje, i crva nestati. ona je puna života. Takvo bi zemljište trebalo da bude. Ako snaga zemljišta „Dobro, u čemu je problem ako crvi oslabi, naša tela će oslabiti – ne samo izumru? Mi ionako ne volimo insekte.” u smislu prehrane, nego u suštinskom Ovo je stav ljudi koji žive u gradovima. smislu. To znači da će sledeća genera- Ako svi insekti uginu, sav će se život cija koju stvorimo biti manje sposobna na ovoj planeti okončati za nekoliko od nas. To je zločin protiv čovečnosti. godina. Ako svi crvi uginu, preostaje Sledeća generacija treba da bude bo- nam samo nekoliko meseci pre nego lja od nas. Ako budu gori od nas, onda što svemu dođe kraj. Ako svi mikrobi smo uradili nešto suštinski pogrešno. danas uginu, sutra će svemu doći kraj.

To se naveliko događa u Indiji, zato što Ono što nas sve održava u životu jeste zemljište gubi svoju snagu.

svet mikroba, na svim nivoima. Sadr181

žaj organskih materija u zemljištu opa- procenta vode indijskih reka potiče iz da alarmantnom brzinom zbog našeg glečera; sve ostalo je monsunska voda. izveštačenog shvatanja planete. Ako ovo zemljište treba da bude bogato, U poslednjih sto godina, količina vode potreban mu je organski materijal koji koja padne u obliku monsunskih kiša se stvara samo iz životinjskog otpada i nije se promenila. Samo što su pre peostataka koji opadnu s drveća.

deset godina monsuni trajali od 70 do 140 dana, a danas traju od 40 do 75

Ako bi ljudska bića sutra nestala, plane- dana. To znači da su pljuskovi jači. ta bi se za deset godina ekološki vanredno obogatila. Ljudska bića, koja bi Kada kišnica padne na tlo, trebalo bi trebalo da su najrazvijenija stvorenja da natopi zemljište i sakupi se u podna ovoj planeti, postala su njen najsmr- zemnim rezervoarima. Međutim, pošto tonosniji problem. Nije ova planeta u smo mi uklonili svo drveće, ona teče opasnosti. Planeta će preživeti; samo samo po površini, uzrokujući eroziju i će postati negostoljubiva za ljudski ži- poplave. To se događa jednostavno zato vot.

začarani krug poplava i suša

što je tlo golo i izloženo. Nema drveća.

Nema dovoljno organske aktivnosti u zemljištu da bi moglo da upije vodu. Da voda natapa zemljište, bilo bi vode i u bunarima, ribnjacima i rekama. Pošto se kišnica ne zadržava, nakon izvesnog

U Indiji, ako samo pogledate unazad vremena neminovno dolazi do suše. nekoliko godina, gde god da je poplava, u roku od tri meseca nastupi suša. To Zemljište je najveća brana na planeti. je stoga što je monsun jedini izvor vode Ako je u dobrom stanju, zemljište može koji imamo u Indiji. Naše reke, jezera, da zadrži 800% više vode nego sve reke ribnjaci i bunari nisu izvori vode. U nji- zajedno. Ali kako organska vrednost ma se samo sustiče kišnica. Samo četiri zemljišta opada, tako opada i njegova sposobnost zadržavanja vode.

182 april

183

građanski sukobi

Da bismo izbegli ekološku katastrofu, suštinski je važno da se postaramo da zemljište bude bogato i plodno.

Indija poseduje oko 160 miliona hektara obradive površine, ali skoro 40% tog zemljišta se smatra ugroženim. To znači da u sledećih dvadeset pet ili trideset godina možda nećemo biti sposobni da uzgojimo dovoljno hrane za ovu naciju.

Kad nema dovoljno vode i hrane, građanski sukobi, koji će se desiti, uništiće

organski sadržaj

ovu naciju na mnogo različitih načina. U Indiji ljudi obrađuju istu zemlju hiljaLjudi iz ruralnih krajeva u kojima voda u dama generacija. Ali je u poslednjoj gepotpunosti nestaje, preseliće se u veli- neraciji kvalitet zemlje toliko osiromakom broju u urbane centre. To nije tako šio da je na ivici da postane pustinja. daleka budućnost. Živeće na ulicama, Ako želite da očuvate zemljište, znači bez infrastrukture, ali koliko dugo? Bez da treba da ga ispunite organskim sahrane i vode provaljivaće u kuće. Ne držajem. Naše drveće je posečeno i želim da predskazujem katastrofe, ali u milioni životinja se izvoze iz zemlje. To sledećih osam do deset godina svedo- nisu životinje; to naše zemljište odlazi u čićemo tome, osim ako nešto drastično neku drugu državu. Kada se to dešava, ne promenimo već sada.

kako ćete prihraniti zemljište?

Svesna planeta – Spasimo zemljište

Ako nema lišća ili životinjskog otpada,

Hitan globalni pokret za spas planete

ništa ne možete vratiti. To je jednostavna mudrost koju je znala svaka ratarska

Spasimo zemljište da bismo spasili porodica. Oni su znali koliko životinja životnu sredinu.

i drveća moraš da imaš na određenoj površini zemlje.

184 april

U Indiji postoji nacionalna težnja, koju biljke i životinjski otpad uvek smo vraje utvrdila još stara Komisija za plani- ćali u zemlju. Izgleda da smo izgubili tu ranje, da 33% Indije treba da bude pod mudrost. hladom, zato što je to jedini način da očuvate zemljište. Ja pokušavam da proguram zakon po kome, ako imate hektar zemlje, obavezno morate da imate najmanje pet grla goveda na toj zemlji. Postoji jedna fantastična stvar s ovom zemljom, za koju imamo na-

poljoprivreda zasnovana na drveću ili agrošumarstvo

učne podatke, ali još uvek ne i naučno obrazloženje. Ako odete na neko me- Izraz „šumski proizvodi” mora se izbacisto u ovoj zemlji gde je zemljište dobro ti iz rečnika. Ne postoji stvar koja bi bila i uzmete jedan kubni metar zemljišta, šumski proizvod, jer na planeti nema kaže se da u tom jednom kubnom me- dovoljno šuma da bismo ih izrabljivali tru postoji oko 10.000 životnih formi. kao proizvod. Prošlo je to doba. U buTo je najveća koncentracija života koja dućnosti ne možete govoriti o šumskim se može naći bilo gde na ovoj planeti. proizvodima.

Ne znamo zašto. Znači, ovom zemljištu je samo potrebno malo podrške. Ako Ne možemo stvoriti novu prašumu mu pružite to malo podrške, brzo će se jer to zahteva rad od više hiljada godioporaviti. Ali, da li mi, kao jedna ljudska na. Ali svakako možemo da stvorimo generacija, imamo potrebnu pamet da šumski pokrivač, a šumski pokrivač ne damo to malo podrške ili ćemo samo može nastati ako ne pređemo na poljosedeti i gledati ga kako umire?

privredu zasnovanu na drveću. A pošto ogroman deo zemlje drže poljoprivred-

Ne možete održavati bogatstvo zemlji- nici, ako ne postignemo da im se uzgoj šta pomoću đubriva i traktora. Potreb- drveća isplati, drveća neće biti. ne su vam životinje na zemlji. Od drevnih vremena, kada smo uzgajali useve, Nakon godina rada, Ujedinjene nacije uzimali smo samo plodove, a ostatak danas jasno prepoznaju da je poljopri185

vreda zasnovana na drveću ogroman nje. Svi lekari vam govore da to uradite. deo rešenja. To je ono za šta se zala- Ovo čak nije ekološko rešenje; ovo je žemo već 22 godine. I imamo preko zdravstveno rešenje za vaš život.

107.000 ratara koji se bave poljoprivredom zasnovanom na drveću i dokazuju njenu uspešnost kako na ekološkom, tako i na ekonomskom planu.

smanjena potrošnja mesa

voćna ishrana Zamislite da neko bolestan leži u bolnici; naravno da im ne biste odneli šniclu, niti birjani [začinjeno indijsko jelo s mesom i pirinčem]. Ponećete voće. Poruka je jasna: „Jedi razumno, barem sada!”

Ali osoba koja voće dobije to ne razume! Kada su putnici poput Sjuencanga

Skoro 77% zemlje – oko 40 miliona i Megastena pohodili Indiju, primetili kvadratnih kilometara – koja se u sve- su da Indijci imaju neproporcionalno tu koristi za poljoprivredu služi uzgoju veliki udeo voća u svojoj ishrani, te su životinja i njihove hrane. U poređenju zaključili: „Ovo bi mogao da bude ras raznim drugim dostupnim rešenjima, zlog zbog čega imaju toliko oštar um.” potrošnja mesa je jedna od najjedno- Postajemo glupi jer nismo svesni hrane stavnijih stvari koju možete preokre- koju unosimo. nuti. Ako smanjite potrošnju mesa za 50%, 20 miliona kvadratnih kilometara Ako ono što jedeš sadrži više od 75% zemlje na planeti biće raspoloživo za vode, zdravlje ćeš lako održavati. Ako poljoprivredu zasnovanu na drveću. jedeš sirovo povrće, sadržaj vode je neAko posadite toliko drveća, sve stvari što preko 70%. Ako jedeš voće, uglavkoje dobijate iz šume možete da pro- nom je preko 90%. Stoga je to najbolja izvedete na poljoprivrednom zemlji- ishrana. Najmanje 30-40% naše ishraštu. Poljoprivrednici će postati bogati, ne treba da dolazi s drveća, a ne iz usea time ćete obogatiti i zemljište. U tom va s četvoromesečnim ciklusom žetve. kontekstu, ne morate da se odreknete To znači da bi svi mi trebalo da jedemo mesa – već samo da ga jedete 50% ma- malo više voća. Trenutno je voće sku186 april

po jer ga dobijamo s Novog Zelanda, Pošto smo mi izvor problema, isto tako iz Australije ili s Tajlanda. Ako uzgajate možemo da budemo i izvor rešenja. lokalno tropsko voće ovde, ono nije to- Problem smo samo zbog toga što smo liko skupo.

izgradnja svesne planete

u nesvesnom, nagonskom stanju delovanja. Da smo svesni, prirodno bismo bili rešenje. Zbog toga ja sarađujem s agencijama Ujedinjenih nacija i ostalim silama i predlažem ovu zamisao o pokretu „Svesna planeta”.

Da je ijedna druga vrsta nanela planeti toliko štete kao što smo mi učinili, našli Postoji 5,2 milijarde ljudi koji žive u zebismo način da se s njima obračunamo. mljama s mogućnošću glasanja i izbora Da su milijarde marsovskih skakavaca nacionalnih predstavnika. Razmatramo sletele ovde i počele da nam uništavaju na koji način da dosegnemo do bar 3 drveće, pretvaraju zemljište u pustinje i milijarde ljudi kako bi pitanja ekologije isisavaju vodu iz naših reka – definitiv- postala pitanja na osnovu kojih se bino bismo ih istrebili. Ali nisu vanzemalj- raju vlade. Želimo da ove tri milijarde ski skakavci problem. Problem smo mi. ljudi osvestimo o barem pet aspeka-

187

ta ekologije koji se moraju ostvariti u Pokret Svesna planeta – Spasimo zenjihovim zemljama i dva ili tri ishoda mljište podržala su različita svetska tela koji se ne smeju desiti. Ako to uspemo, i agencije. onda će ekologija postati ako ne broj jedan, onda barem stavka broj dva u Konvencija Ujedinjenih nacija za borbu izbornim programima.

protiv dezertifikacije (UNCCD) vodeća je partnerska organizacija pokreta kroz

Kao hitan pokušaj da se preokrene i za- saradnju u oblastima naučnog znanja, ustavi propadanje zemljišta, Sadhguru, komunikacija i javnog uticaja. osnivač Fondacije Isha - međunarodne humanitarne organizacije sa sedištem Pokret Svesna planeta – Spasimo zemljiu južnoj Indiji – pokrenuo je pokret Sve- šte podržavaju i svetski lideri kao što sna planeta – Spasimo zemljište, u mar- je poznata zaštitnica prirode Dr Džejn tu ove godine.

Gudal, njegova svetost 14. Dalaj Lama i vodeće ustanove poput Svetskog eko-

Sadhguru je sam krenuo na put moto- nomskog foruma (WEF). Pokret podržarom, od preko 30.000 kilometara kroz vaju rukovodioci korporativnih kuća kao 24 zemlje, prolazeći kroz Ujedinjeno što je Mark Beniof (Salesforce) i duhovKraljevstvo, Evropu i Bliski Istok. Kre- ne vođe i poznate ličnosti iz sveta umetnuće iz Londona 21. marta, a završni- nosti uključujući Dipaka Čopru, Tonija ca je u južnoj Indiji, gde Fondacija Isha Robinsa, wil.i.am-a, Malumu i SZA. već sprovodi ogromni projekat „Cauvery Calling”. „Cauvery Calling” ima za Onlajn kampanje uticajnih ljudi, koji cilj da omogući sadnju 2,42 milijarde će podržati Sadhguruovo putovanje, stabala na privatnim poljoprivrednim uključuju međunarodni muzički talas gazdinstvima u slivu reke Kaveri, kako koji će predstaviti poznate umetnike. bi se obnovila ozbiljno isušena reka. Do Oni će objaviti nove numere na temu sada je „Cauvery Calling” omogućio da zemljišta kako bi podigli svest i uključili 125.000 zemljoradnika zasadi 62 mili- globalnu publiku. ona stabala kako bi oživeli zemljište i obnovili reku Kaveri.

Plezir magazin poziva umetnike da odgovore na temu nakon što se informišu o problemu degradacije zemljišta na zvaničnom sajtu savesoiil.org.

Važno je da svojim radom koji može biri crtež, fotografija, video, karikatura, strip, instalacija ili performans pošaljete informaciju da do 2050. godine može degradirati 90% zemljišta i da moramo da delujemo odmah!

Svoje radove inspirisane ovom temom pošaljite na mejl plezirmagazin@gmail.com.

189

Zdravlje

Tekst: Andrea Sigmund @lemurescu

April je između ostalog mesec širenja svesti o sarkoidozi, a simbol ove borbe jeste ljubičasta vrpca (ljubičasta vrpca, inače, označava još mnogo toga).

U pitanju je retka bolest koja je još uvek obavijena velom misterije, pre svega po pitanju optimalnog lečenja. Smatra se da ovu bolest ima oko 1 200 000 ljudi širom sveta; u SAD se češće dijagnostifikuje kod Afroamerikanaca, dok su u Evropi ugroženije osobe sa severa kontinenta.

Dakle – šta je sarkoidoza? odgovor imunskog sistema organizma U pitanju je bolest koja se odlikuje stva- na neku stranu materiju (mikroorganiranjem grupacija inflamatornih ćelija zam ili hemikaliju), dok drugi autori tvr(ove kolekcije nose naziv granulomi). de da je u osnovi autoimuna reakcija, te Granulomi mogu zahvatiti razne delove da telo reaguje na sopstvene proteine. tela (kao što su, recimo, koža, srce, oči ili nervni sistem), ali se najčešće nalaze Faktori rizika, pored pomenutih u uvou plućima i limfnim čvorovima.

du, uključuju i ženski pol i genetsku predispoziciju, a u najvećem broju slu-

Razlog njihovog nastanka još uvek nije čajeva sarkoidoza se javlja između 20. najjasniji, ali se smatra da je u pitanju i 60. godine života.

191

Kako sarkoidoza izgleda?

Ono što je možda najočitija karakteri- promene vida, bol u očima, te njihova stika ove bolesti jeste ta što se manife- suvoća ili crvenilo, kao i zamućen vid. stuje na izuzetno „šarolike“ načine: u Ukoliko zahvati srce, mogu se javiti boliteraturi na engleskom jeziku ponekad lovi u grudima, promene ritma ili osese pominje pod „nadimkom“ koji gla- ćaj lupanja srca, otoci i gubitak svesti. si „snowflake disease“, kako bi se na- Dijagnozu nije jednostavno postaviti, glasila činjenica da ne postoje dva ista s obzirom na to da se bolest ne javlja slučaja. Veliki deo obolelih nema nika- često, pa se na nju obično i ne sumnja u kve tegobe, a dijagnoza im se postavi početku, ali i zbog činjenice da se slika sasvim slučajno, usled ispitivanja zbog koju daje preklapa sa mnogim drugim drugih simptoma. Drugi mogu patiti od stanjima i bolestima. Lečenje zavisi od određenih tegoba, i deo ovih osoba za- slučaja do slučaja, kod nekih osoba tehtevaće izvesno lečenje. U težim sluča- gobe se same povlače, kod drugih je jevima, nelečena sarkoidoza može do- neophodna primena kortikosteroida i vesti do oštećenja organa zahvaćenih imunosupresiva (i/ili drugih vidova teovom bolešću usled stvaranja ožiljnog rapije). tkiva.

Postoji više fondacija koje se bave teBolest može početi nespecifično – umo- mom ove bolesti. Oni koji bi voleli da rom, gubitkom težine, bolnim i oteče- saznaju nešto više, mogu potražiti neku nim zglobovima ili uvećanim limfnim od knjiga Karen Duffy Lambros u kojima čvorovima. Plućne tegobe, koje se jav- opisuje svoje iskustvo sa neurosarkoiljaju u najvećem broju slučajeva, obu- dozom ili pogledati dokumentarce Anhvataju kašalj, bolove u grudima, „zviž- drena Senole pod nazivima „Surviving danje“ i kratak dah. Pored ovog, mogu sarcoidosis“ i „Project Purple: Mission se pojaviti i promene na koži u vidu Sarcoidosis Awareness“. osipa, izraslina i ranica, a moguće su i

192 april

193

Životni stil

Intervju: Jelena Gvozden @3oklagijice Fotografije: Uglješa Nikolić

Imati znat u rukama, gajiti osećaj za stva- otvorio poslovni Instagram nalog, na ranje i estetiku i postavljati sebi nove kom predstavlja svoj način rada, i još ciljeve nakon svakog ostvarenog – kluč bitnije – intenzivno komunicira sa praje uspeha frizera Uglješe Nikolića. Nje- titeljkama. Sve, za šta je nekada bila pogovo stupanje u frizerski svet je počelo trebna plejada unajmljenih stručnjaka, pre dve decenije, i od tada je išlo uzla- od šminkera do fotografa, da bi frizuznom putanjom, uz osvajanje prizna- ra izašla u modnom časopisu, Uglješa nja, kako materijalnih, tako i usmenih. samostalno radi i to izlaže na svojim Vodeći se krilaticom da istaknut čovek društvenim mrežama. može postati svako ko je uporan, Uglješa je izgradio od svog umeća – brend. Osetivši potencijal digitalizacije, prošle Dok se većina ljudi iz frizerske branše godine je učestvovao i osvojio prizanje opredeljivala da prekopira do savršen- na globalnom frizerskom onlajn takmistva nešto što je trenutno u modi, on je čenju – One shot award, i time uvrstio bio jedan od retkih koji su se usuđivali svoj kreativni rad na svetsku influenda urade nešto svoje i nesvakidašnje, sersku scenu. prokrče put za prihvatanje novog stila i ostave potpis.

Gledajući na frizure kao na umetnost, tokom koje klijentkinja u poverenju po-

Neke od većih promena na globalnom klanja deo svog tela kao materijal za nivou, kao što je premeštanje biznisa rad, Uglješa ističe slobodu i zadovoljna digitalne platforme, Uglješu je inspi- stvo kao najbitnije momente ovog stvarisalo da se još više potrudi u prezento- ralačkog čina. vanju svojih veština, te je 2015. godine

Kako bi povezao frizera i umetnika?

opere kosu, vole i da časte i daju dobar bakšiš. Opa, kinta, pomislio sam. Nije

Moj posao je umetnost. Ja sebe vidim mi bilo teško da se potrudim i da pekao umetnika. Istina je da je u pitanju rem kosu da se mojoj mušteriji to sviđa, veština koja se stiče dugogodišnjim ra- kako bi me na kraju i častila. Tada sam dom, odricanjem i upornošću. Ne po- osetio nešto što nikada nisam. Nakon staje se frizer preko noći. Čak i umet- pranja kose moja mušterija bi ustala nici, čiji su radovi priznati i prihvaćeni, sa šamponjere, okrenula se ka meni, morali su odnekud da krenu; ti prvi pogledala me blaženim očima punim pokušaji se sigurno nisu zvali umetnič- zahvalnosti i spokojnim osmehom, jedkim delima, ali svakako predstavljaju va pomerajući usne i dolazeći k sebi, umetnost. Umetnost putovanja. Da bi govorila kako joj niko nikada nije tako došli na nivo na kom ne moramo više lepo u životu oprao kosu. Bio sam moda mislimo o četkici, kao slikar ili o ma- mentalno navučen na taj endorfin. Mokazama, kao frizer, već o tome šta želi- raš biti posebne fele kako bi mogao u mo kroz taj alat da kažemo, potrebna tome da uživaš. Da drugima doneseš je veština, umeće. Potreban je zanat. radost.

Slikarski ili vajarski zanat se uče na fakultetu za umetnost. Glumački i režijski Od krpe i šamponjere do velikih kolor zanat na fakultetu za dramsku umet- korekcija i minivalova, koje sada radim, nost. Frizerski zanat se uči na prvim prošlo je preko dvadeset godina. Za sve borbenim linijama modne industrije to vreme uvek sam imao samo jednu lepote. U frizerskom salonu. Učiš dok zvezdu vodilju – osmeh zadovoljne radiš, dok stvaraš.

mušterije. To je umetnost isto koliko i puka izrada njene frizure. Umetnost je

Kada uđeš u salon sa ove strane stoli- i naplatiti tu frizuru. Verujte mi, kada je ce, prvo što ti daju nakon krpe i metle mušterija srećna to sve ide lakše. Cena jeste da staneš iza šamponjere i da pe- mora da postoji. Bitno je da vrednost reš mušterijama kosu. Meni su rekli da daleko prevazilazi tu cenu. I to je takomušterije jako vole kada im neko lepo đe umetnost.

196 februar

Cene nekih umetnina su basnoslovno visoke ako iza njih stoji umetnik o kome se puno priča. Bio on živ ili mrtav. Bitno je da ljudi za njega znaju i da se za njega interesuju i o njemu pričaju. Ako si predmet nečijeg interesovanja, tvoj rad nešto znači i mora da košta. Slike, na primer, služe kao ukras, kao inspiracija ili kao pokretač nekog vrtloga emocija.

Umetnik je tu i da te natera da o nečemu razmišljaš i da te natera da nešto osetiš. Nešto što do sada nisi ili ako jesi – da se rado sećaš i stalno vraćaš na tu sliku, pesmu ili film. Šta misliš koliko bi Van Gog bio bogat da je prodavao slike za života? Moje mišljenje je da ne bi bio puno bogat, i da je pokušao da živi od tih slika – vrlo brzo bi odustao i ne bi ni došao do toga da naslika svoja najpoznatija umetnička dela. Frizer ima tu mogućnost. Da živi od svoje umetnosti. Da bude zanatlija. Da prodaje svoje radove. Da za života stekne umetničku slavu.

Svaka frizura je jedno malo umetničko delo. Ja sam apsolutno siguran u to. Veštinu stekneš radeći zanat i prodajući svoju uslugu, svoje vreme i sebe. Frizer prodaje sebe. Što se bolje proda to će

197

biti uspešniji sa ljudima i sa frizurama. može slobodno da ustane i da ide u Subjektivni osećaj je tu najvažniji, a ja taj salon koji se tako lažno reklamira. sebe vidim kao umetnika.

Moramo ipak biti realni u našim očekivanjima od frizera. Ta procena je posao

Kad deklarišeš nešto kao ‘nemoguće’ profesionalca i frizer nikako ne bi smeo za postići?

da pristaje na to. Znači kada ne može, ne može.

Kada je stvarno nemoguće. Opisaću najskoriji slučaj koji sam imao u salo- Da li je mušterija uvek u pravu ili ponu. Gospođa mi je tražila minival. Po- kušavaš da nađeš kompromisno rekazala je sliku devojke sa interneta čiju šenje između želje mušterije i tvoje su kosu uvijali na figaro. Lokne su bile ideje? krupne i definisane na način na koji to samo figarom može da se napravi. Re- Nije mušterija uvek u pravu. Ta koja je kla je da hoće baš tako i da je to minival u pravu se ne frizira kod mene. Ne pozato što ispod slike piše da je minival. stoji neko ko je u pravu. U pravu smo oboje. I moja mušterija i ja. Njenu novu Neko se našao pametan, pa je skinuo frizuru treba da pravimo zajedno. To sliku devojke sa loknama i zarad rekla- je ipak zajednički rad. Ona mi ukazume napisao ispod slike da je to na kosi je poverenje, ja koristim svoje veštine i minival. Taj neko laže u cilju reklami- znanje da je bezbolno provedem kroz ranja svog salona ili ne znam već čega. ceo proces rada u salonu, da bi ona na To nema veze sa stvarnošću. To na slici kraju srećna i zadovoljna ponela svoju nije minival, vidi se iz aviona. Međutim, novu frizuru, koju će nastaviti da svaki moja mušterija želi baš tako i uporno dan neguje kod kuće kako bi uvek bila mi podmeće sliku i govori kako ispod lepa i blistava. Pola posla uradimo u saslike piše da je minival. „Gospođo, i na lonu a drugu polovinu lepe frizure moja tarabi piše, pa nije!” Nisam izdržao. mušterija radi sama kod kuće. Uvek je Ako ona hoće više da veruje Internetu obostrano i saradnja mora da postoji. a ne frizeru kome je ukazala poverenje, Ne pitam se samo ja, pitamo se oboje.

198 april

Od kada imaš svoj frizerski salon i šta bi istakao kao prepoznatljivost tvog stila?

Počeo sam da se bavim privatnim biznisom sa navršenom 21. godinom. Bilo je to 2004. godine. Od tada, pa do sada, radim isključivo za sebe i kao preduzetnik.

Moj rad se prepoznaje po tome što su moje frizure mešavina avangarde i nosivih modela. Uvek idem ispred vremena. Moji radovi, koji su pre pet godina bili futuristički, danas se masovno nose. Često to pokazujem na mom Instagramu. Moje mušterije prate modne trendove i pripadaju „early adapter“ grupi ljudi. One vole prve da probaju nove stvari. Minival se vratio. Dok ostali tek prave lokne, ja već naveliko spajam mullet frizuru sa šiškama i loknama. Nešto što će tek doći na red, za koju godinu.

Volim da idem ispred vremena. To je prednost ali i mana. To je moja niša.

Moji ljudi, moj vajb. To je moj stil, ja pravim moderne, ispred svog vremena i nosive frizure za svaki dan.

199

Šta ti je draže: biti prepoznat na global- svetskoj frizerskoj organizaciji posvećenom nivou ili na sopstvenom terenu? noj promociji frizera kao modnog stiliste i promociji onoga što ima najveću Pod sopstveni teren smatram blok. vrednost u mom poslu – radu u saloMoju ulicu, Bulevar Zorana Đinđića na nu. Organizacija pod imenom Behind Novom Beogradu. Tu sam počeo. Tu the chair okuplja preko dva miliona frisam i sada. To je moj teren. Nemam zera iz osamdeset zemalja sveta. Moj ništa protiv posla lokalnog karaktera. rad je u njihovom izdanju najlepših friTo tako i treba. Ja sam se tako i rekla- zura za 2021. godinu. To mi je ujedno mirao.

i najveće priznanje u životu do sada.

Kada sam počeo sa fotkanjem mojih U dobu digitalizacije, ne mora više da frizura i kada sam dobio nagradu na se ide u London ili Pariz na seminare svetskom nivou, počele su da mi dola- i revije po modu, već su svi slobodze mušterije iz različitih krajeva Srbije i ni da vide i prikažu radove preko onsusednih zemalja.

lajn platformi i takmičenja, stvarajući modu u realnom vremenu. Koliko je u

Ono što mene najviše zanima jeste da doba decentralizacije frizerske branizađem na globalnu scenu kao autenti- še olakšano ili otežano frizeru da opčan umetnik i predstavnik beogradske stane na tržištu i dođe do izražaja? frizerske mode. Želeo bih da Beograd ima svoje „Ja” na globalnom nivou, kao Frizeru je najvažnije da dođe do muštešto to imaju Pariz ili London. Šta su oni rija. One su najvažnije. One su centralpametniji od nas? Ništa! A mi obožava- na agencija za proveru kvaliteta. Zadomo da ih kopiramo. Vreme je za srpski voljna mušterija plaća i uvek se vraća. frizerski identitet. Neka moda kreće iz Svako treba da nađe svoje i da radi sa Beograda. Ja zaista ne znam da li ću u njima u izuzetnom zadovoljstvu. Kada tome uspeti. Za sada sam na dobrom zadovoljstvo iščezne onda se menja friputu. Moj rad je zapao za oko najvećoj zer ili mušterija.

Ovo vreme, doba samopromocije, idealno je za frizere i njihove klijente. Ako nisi zadovoljna kako tvoj frizer radi, samo otvoriš Instagram, pogledaš kakve frizure pravi frizer prekoputa, pozoveš i zakažeš frizuru. U krajnjoj liniji on će ponoviti ono što si videla na njegovim Instagram postovima. U veku informacija ljudi se lakše povezuju i nema mesta sujeti. Mušterija bira. Ona je glavni sudija tvog kvaliteta. Nema ljutiš.

Kako bi opisao odnose među frizerima?

Osoba je valjda prvo čovek, pa onda sve ostalo. Sa svim dobrim i dobronamernim ljudima imam odličnu komunikaciju. Ostali me ne zanimaju.

Da li te kontaktiraju frizeri-početnici za mogućnost prakse i kako ti izgledaju uslovi započinjanja frizerske karijere danas u odnosu na uslove kada si ti počinjao? Koji savet bi dao nekome ko se sada otiskuje u frizerske vode?

Istina je da se praksa izgubila. Ja sam pet godina radio, stažirao, odnosno bio šegrt ili učenik u salonu bez novčane nadoknade. Jedina takoreći razmena je bila ta da ja mojoj gazdarici u salo201

nu pomažem bez da me ona plati, za Na svom Instagram nalogu snimaš stouzvrat ona mene uči poslu. Radio sam rije sa savetima, kao odgovore na piza bakšiš. Bio sam dete i živeo sa rodi- tanja koja ti pratiteljke postavljaju. Da teljima, i to je u neku ruku okej. Sve to li bi mogao da daš jedan ekskluzivan se polako menja. Praksa se pretvara u savet za čitateljke Plezira na temu: šta posao asistenta. Šegrt postaje asistent. je tajna zdrave i jake kose?

Znaš, niko više neće ceo dan da briše nekome pod u salonu da bi dobio šan- Pranje kose i ritual kućne nege je važniji su da pogleda jedan mali delić izrade nego što mislite. Lepa frizura počinje izneke frizure. Svi upale Internet i za de- borom šampona i maske prilikom praset evra pogledaju izradu cele frizure nja kose. Primetio sam da je najčešći koja ih zanima. Znanje je postalo jefti- uzrok svih problema sa kosom uprano i lako dostupno. Ja bih i dalje insisti- vo neadekvatna nega. Moraš koristiti rao na praksi u salonu. Novi frizer mora šampon za tvoj tip kose i moraš koristiti biti šegrt i raditi za bakšiš. Kada stekne masku ili kondicioner za tvoj tip kose. I malo iskustva, može postati asistent, ono glavno, moraš stavljati masku pripa tek onda, kroz nekoliko godina asi- likom svakog pranja kose. Svakog prastiranja majstoru, može početi samo- nja. Začuđujuće je koliko devojaka to stalan rad pod nadzorom. Jedino tako ne radi, misleći da je maska suvišna i se „stvara frizer”. Instant frizer – instant da će umastiti kosu. Maska ne sme da razočaranje.

masti kosu, ukoliko se to dešava – maska nije pogodna tipu kose i mora se

Pravi samostalni frizer se postaje nakon promeniti. Osnova nege i dobre frizure pet do sedam godina rada pod nadzo- jeste šampon i maska prilikom pranja. rom majstora. Tek tada je frizer spre- Posle, kada dođe vreme da se kosa stiman da se odvoji i počne nešto svoje. lizuje, možemo u ritual dodavati sprejeI tek tada možemo tražiti edukaciju na ve za raščešljavanje, zaštitu od toplote, Internetu. Kao nadogradnju i kao po- uljane serume, kristale ili kapi za krajemoć pri razvijanju sopstvenog stila.

ve. To je po izboru, ali ono od čega se počinje je pranje. To je osnova, temelj.

202 april

Ako to izvedemo kako treba, stajling šampon i maska. Podrazumeva se i da i ne mora biti obavezan. U najvećem je kosa ošišana kako treba, jer nema broju slučajeva kosi su dovoljni samo boljeg feniranja od dobrog šišanja.

203

plezirmagazin.com plezirmagazin.net