Plezir #80/81

JUL-AVGUST 2020.

BROJ 80-81

Uvod Ukoliko bih poslednjih mesec dana opisala jednom rečju bila bi to reč ustreptalo.

Na raskršću između buđenja građanske neposlušnosti, osluškivanja vlastitog pulsa i zvuka zavijajućih sirena Hitne pomoći smestio se jedan neobičan početak leta. Vreo, sparan, kišovit, zaliven veštački izazvanim suzama i glasnim povicima protiv nepravde i ugnjetavanja. U toj salati događanja, emocija i razmišljanja, pokušali smo da pronađemo nekakav putokaz kako dalje.

Sumirajući sva naša razmišljanja, glasove, iskustva sastavili smo jedan, nadam se, optimističan broj kojim želimo da vam poručimo da je sasvim u redu da budete uplašeni, nervozni, bezvoljni ili zabrinuti. Da budete ljuti i revoltirani. I da nije sramota da to glasno kažete i pokažete. Da su podrška, lepa reč i nežan gest danas potrebniji nego ikad. Da se hrabrost krije u spremnosti da budemo ranjivi.

I da u svim olujama koje su tu treba nastojati da se pronađe nekakav zaklon, bilo da je on oličen u okretanju sebi, porodici, prijateljima, umetnosti, sportu, hobijima, da je važno da osvestimo gde se on za nas nalazi i da to preokrenemo u svoju korist. I možda će to novo normalno o kome svi pričamo napokon dobiti neku drugačiju konotaciju. Možda svet nikad neće biti kao onaj koji smo ostavili u 2019. godini, ali to samo znači da nam se otvara prostor da ovaj novi svet bude bolje, pravednije i lepše mesto za život svih nas.

S tim na umu, pozivamo vas da svakodnevno razgovarate sa sobom, osluškujete signale koje vam telo šalje, budete pažljivi, odgovorni prema sebi, drugim ljudima i životnoj sredini i najvažnije od svega, mislite svojom glavom.

Do narednog, septembarskog broja čitajte nas putem našeg sajta i društvenih mreža.

2

jul/avgust

Teodora Kovrlija, Plezir magazin

Sadržaj Ekologija Onlajn špartanje

006

Umetnost Umjetnost za dugo ljeto

016

024

Umetnost Na (onlajn) čajanci sa Sanjom Ćopić Životni stil Hrana Japana (Raznolikost ishrane) Hrana Predlozi za veganski letnji meni

030

046

054

068

Zdravlje Trudnoća, porođaj i roditeljstvo u vreme korone

124

Na piknik sa omiljenim aksesoarom na glavi

132

Igra staklenih perli sa Mateom Sabom Ekologija Ko su aktivistkinje i aktivisti u borbi za planetu Zemlju? Životni stil

136

144

Porodica Kovel i carstvo antikviteta Eko dizajn

164

084

Pletivo by Plezir

172

Životni stil Pametni gradovi – utopija ili realnost?

Prvi iskoraci u novo normalno

120

074

Životni stil Ima li besplatnog ručka posle korone?

Zelenija alternativa jednokratnim zaštitnim maskama Životni stil

112

Životni stil

Životni stil Zaokret na unutra

Zakonodavni okvir zaštite životne sredine Ekologija

Moda

ZELEN-ish by GourmAna Održivo ribarenje

106

Ekologija

Umetnost Sindrom Dorijana Greja

Sigurnost upotrebe predmeta za višekratnu upotrebu

Moda 092

6 PITANJA ZA Anu Grubetić

180

Kultura 100

Leto u Beogradu

188

Dizajn Jovana Radenković

192

Putovanje One night in Bankok (Ili šta još nećemo raditi ovog leta)

198

Muzika Plezir letnja plejlista

212

3

redakcija 4

Teodora Kovrlija

Nina Simonović

Milena Goševski

Andrijana Kovrlija

Ljiljana Maletin Vojvodić

Sofija Mirčetić

Sara Savčić

Bojana Đuričić

Aleksandra Nikolić

Merima Aranitović

Vesna Belušević

Marko Vajović

Ana Vlatković

Dejana Vukadinović

Anđelija Popović

Andrea Sigmund

Danijela Rupić

Maja Halilović

Ivana Karmišević

Katarina Đošan

Plezir

jul/avgust

by Plezir

Pletivo

5

Kriterijum kojim sam se vodila prave-

ci smiruju živce i prijaju, sigurna sam

ći spisak predloga za ovo letnje špar-

da ćete navedene profile sve odre-

tanje je bio: podeliti sadržaj koji po-

da zapratiti. U nastavku, radi lakšeg

maže u pronalaženju unutrašnjeg

snalaženja delim Instagram profile

mira. Odnosno, da budem sasvim

ovih devojaka (da ovog puta, sasvim

precizna, meni pomaže. I verujem

slučajno, imamo jedno čisto žensko

da nisam jedina. Kada sam počela

špartanje), a vi se nakon što se upo-

da pratim korejske jutjuberke koje

znate sa estetikom koju neguju pro-

neguju anoniman pristup kreiranju

šetajte do njihovih jutjub kanala. I da,

video blogova – vlogova (znam zvuči

tu su još dve preporuke, koje prate

kontradiktorno, ali anoniman u smi-

potrebu za umirivanjem, a dolaze iz

slu da ne prikazuju svoja lica), moram

zemalja koje su nam kulturološki ne-

priznati da sam ostala iznenađena u

što bliže. Jedan od profila nas vodi

kojoj meri me ta vrsta videa opušta i

do Italije, predivnih polja Toskane, a

vraća u balans. Sadržaj takvih videa

drugi do Švedske i njenih bajkovitih

bi se mogao opisati na sledeći način:

šuma. Objedinjeno, sve preporuke

gotovo meditativni snimci u kojima

idu na račun jednostavnog života, fo-

je fokus na jednostavnim, dnevnim

kusiranja na stvari na koje možemo

akivnostima poput kuvanja, čišćenja

da radimo kako bismo se osećali bo-

i igranja sa ljubimcima (i da, svesna

lje, što je nekako i lajtmotiv ovog bro-

sam da ovo zaista zvuči besmisleno,

ja. Kao i uvek, radujem se da čujem

ali probajte pa onda recite da nisam u

vaše predloge i preporuke za onlajn

pravu), uz prijatnu muziku ili bez nje.

sadržaj koji vama prija.

Uglavnom, ukoliko vam ASMR snim6

ONLINE Å PARTANJE

Pripremila: Teodora Kovrlija @teodora_kovrlija 7

@nyangsoop

8

jul/avgust

@sangmi.like

9

@hami.mommy

10

jul/avgust

@choki_jp

11

@on_do__

12

jul/avgust

@ _plan_d

13

@kylieflavell

14

jul/avgust

@jonnajinton

15

Umetnost

preporuke za čitanje, gledanje i slušanje Tekst: Katarina Đošan @eutanazija8

Umetnost za dugo leto Ljeto je, često mi se čini, najduže godiš- ljeto intimnih proslava koje nam daju nje doba. Ove godine će biti još duže. uvida u jačinu odnosa koje gradimo, ali Malo ko će uživati na plaži, planirati da- i na njihovu rijetkost; ljeto porodičnih leki, slatki usoljeni odmor, ispijati ko- baštenskih radova, ljeto kućnih večektele u dobrom društvu i gurati se po ra uz vino i slatke lubenice, ljeto kada festivalima do ranih jutarnjih časova. ćemo saznati šta sve biljke mogu, šta žiBiće ovo ljeto promjena koje, iako se votinje znaju, čega imamo viška, a čega čini da dolaze spolja, zapravo moraju manjka. Biće ovo ljeto kada ćemo sami doći iznutra. Svako će na kraju dana morati da pronađemo inspiraciju, i ljemorati da se okrene sebi, i da odgo- to čitanja već pročitanih knjiga. vori na mnoga bitna pitanja. Biće ovo 17

Biće ovo teško ljeto: svaka umjetnička vim se prijatelju iz Amerike, kažem još preporuka, svaki dobar Instagram na- ne izlaziš, ništa protesti i to, a on kaže log, svaka topla riječ i svako cvjetanje E Kaćo, nikad mi to nećemo moći, a znaš cvijeća izazvaće u nama mnogo radosti da sve u meni kipi, i onda samo mogu ali i mnogo sumnje. Da li je ovo eska- da pišem o tome, da maštam, čitam, da pizam? Da li je moja borba virtuelna, se inspirišem. Pa mi od tog razgovora a moj strah iracionalan? Da li imam bude lakše. Nismo svi borci. Neki smo, pravo da čitam dok napolju masa ga- valjda, pretjerano emotivni, introvertni, lami protiv diktature, dok napolju ljudi sumnjičavi šta li je to... umiru od virusa? Dok ljudi gube posao? Jedne sam rane jeseni u Kinoteci Zbog toga ove ljetnje predloge umjetgledala Fassbindera dok je napolju bu- nika na koje treba obratiti pažnju, filčao protest. Jedan stariji čiča i ja, i niko mova koji su čisto ljeto, opojne muzike, više. Na platnu njegova Veronica Voss, umjetničkih pojava koje će vas zaintrislika zanosno crno-bijela, iz vrijemena girati, prvenstveno posvećujem onima prošlog, toplog i dalekog. Mladi valjda koji su najčešće u sebi. Koji ljetnje ponapolju protestuju, stari valjda gledaju podne, bilo da su slobodni ili ne, profilmove o prošlosti, a ja sa čičom sama vode u mraku sobe, tražeći inspiraciju i u bioskopu – uobličavam osjećaj krivi- ispunjenje za titravo, nježno srce. Silom ce. Pita me poslije jesam li primjetila prilika, ove godine ćemo svi manje-više da je to omaž filmovima iz tridesetih. morati tako. Čuvajte se, pomozite time Mislim se, nisam baš toliko stara...

sebi i drugima. Mislite i želite dobro, pružite podršku borcima. Vi borbeni –

Poslije sam shvatila da je svaka bor- ne zaboravite da ručate, razgovarate, ba najprije lična. Prvenstveno lična. I spavate. Živjeti se mora i kada se sve da još mnogo toga moram prvo riješiti mijenja. Znajte da „umjetnost“ i „život“ sama sa sobom – ostavljajući moguć- nisu međusobno isključivi i da uživanje nost da se to možda nikad neće desiti. u umjetnosti nije ni eskapizam ni lukKad god opet krenem da sumnjam, ja- suz, već potreba. Uživajte!

18

jul/avgust

Kada vam je toliko dosadno da želite da kopate po istoriji umjetnosti...

1.

Saznajte sve što možete o falusnim simbolima iz vremena antičkog Rima. Smatralo se da slika penisa (obično reljef) okačena iznad zanatske radnje donosi bolju zaradu, jer simbolizuje moć, potentnost, blagostanje, imetak. Na jednoj ploči sa reljefom penisa piše „U ovom leži sreća.“ (Kucajte: Stone phalluses of Pompeii)

2.

Upoznajte se sa velikim molećivim očima i skupljenim šakama sumerskih figurina iz pradavnih vremena. Pomoći će vam da shvatite značaj molitve za daleke narode i njihovu vjeru u iskupljenje. (Sumerian votive figures)

3.

Pronađite genijalne srednjevijekovne ilustracije knjiga da biste shvatili ono što se naziva horror vacui – strah od praznog prostora. Neki naučnici smatraju da su se iz tog razloga knjige ukrašavale gotovo od korica do korica, odnosno da je to razlog njihove naglašene dekorativnosti.

19

Kada poželite da meditirate uz modernu umjetnost...

1.

Iskopajte razne slike koje je naslikao Rotko (Marc Rothko). Odaberite prema svojim raspoloženjima. Zamračite sobu i udubite se dok ih posmatrate – pokušajte uspostaviti odsustvo svake misli i pitanja o značenju.

Ukoliko imate projektor, tim bolje.

2.

Listajte radove Pol Klea (Paul Klee) kao slikovnicu. Skinite dobar broj radova i pustite da idu jedna po jedna, kao film. Posebna preporuka: rani, topli, ružičasti radovi iz Alžira i djelo po uzoru na operu „Sinbad moreplovac“; što više liči na dječije radove to bolje.

3.

Upoznajte se sa drvenim skulpturama Marisol Eskobar. Podstaći će vas da mislite o njenoj rodnoj Venecueli, o feminizmu, o toploti drveta, o iskrenom izrazu za koji vjerujem da može biti blizak svakom od nas.

20

jul/avgust

Kada poželite da čitate knjigu koja je „ljetnja“, a nije lako štivo...

1.

Pročitajte knjigu „Talasi“ Virdžinije Vulf. Šumska je koliko i morska, kompleksna koliko i prirodna. Moja još miriše na pijesak iz vremena kada se hodalo po sjevernoj Italiji, i podsjeća na poznato ali tuđe djetinjstvo.

2.

Zaronite u bar jednu knjigu čuvenog Aleksandrijskog kvarteta Lorensa Darela.

Moji favoriti su Justina i Klea.

Darel je, po meni, dao jedan od najljepših opisa grada ikad – vrelog grada, opojnog, mitske Aleksandije. I opisa ljubavi. „Oči su ti opet promenile boju. Sada su boje dima.“ 3.

Svaki dan pročitajte po jednu pjesmu iz knjige „Birds, Beasts and Flowers“ D. H. Lorensa (Lawrence), zbirku možete naći online. Niko nikada nije napisao tako lijepu pjesmu o zmiji. Ne znam da je iko ranije ili kasnije posvetio pjesmu mušmuli.

21

Kada vam se gleda dobar ljetnji film...

1.

Preporučujem sve Bergmanove rane, crno-bijele filmove. U odnosu na one kasnije, u boji, manje vas sijeku, više vas rasipaju. Moj favorit je Ljeto sa Monikom

će vas da poslije gledanja pretražujete

(Sommaren med Monika) iz 1953. Izu-

šta se dogodilo sa djevojkama i da vas

zetan film o bezbrižnom ljetu koje se

istovremeno baš boli briga jer je uvijek

moralo završiti.

možete da uživate u estetici.

2.

3.

Picnic at Hanging Rock iz 1975. godine.

Svi Romerovi (Eric Rohmer) filmovi, ali

Predivan, poletan, misteriozan film au-

naročito: The Collector. Ne znam kako je

stralijskog reditelja. Zanosan. Natjera-

nekima Romer dosadan uz sve njegove genijalne dijaloge, savršenu modu, mlade glumce. Još nešto: vidjećete kako francuzi ljeti nose džempere u hladu.

22

jul/avgust

Kad vam se sluša dobra muzika ali biste radije ostali kod kuće...

1.

Jedan jedini John Coltraine – Africa/ Brass iz 1961. Snažno. Izaziva suze, smijeh, bukom podstiče tišinu. Sluša se onda kada ne možete da zaspite, i sluša se do ujutru.

2.

Vanessa Daou – album Zipless. Najseksi ženski glas, tekstovi po uzoru na Eriku Džong i Silviju Plat i nezaboravna muzika devedesetih. Teška, vrela popodneva.

3.

Jedna mlada nada – Peggy Gou. Slušajte je kad vam svrate prijatelji da pijete domaće koktele i hodate bosi.

Hodajte bosi.

23

Umetnost

Sindrom

Dorijana

Zar su tvoji poroci strah od smrti i loše sjećanje?

Filigranski pločnici, Azra

24

M

aštajući o portretu koji će ostariti umesto njega, Dorijan Grej pozira slikaru Bazilu.

Greja

Ali, roman Oskara Vajlda nije bajka, te njegov protagonist postaje rob vlastitih strahova. Dorijanov portret neće postati samo odraz prolaznosti nego i stanja njegove dekadentne duše čija žudnja za večnom mladošću doživljava svoj apsurd. Aludirajući na temu Vajldovog romana „sindrom Dorijana Greja” je 2000. godine, u istoimenom tekstu, opisao Burkhard Brosig, definišući ga kao anksiozni poremećaj, žudnju za „večnom mladosti”, strah od starenja i kult lepog, mladog tela.

Zbog čega, u poslednje vreme, razmišljam o Dorijanu Greju? Svakako ne bez razloga, jer su negativni stavovi i diskriminatorsko ponašanje u odnosu na životno doba postali svakodnevica budući da se razvrstavamo na: mlađe

Tekst: Ljiljana Maletin Vojvodić @lilydragwriter

i starije, zdrave i bolesne, one koji su potrebni ovom društvu i oni koji predstavljaju teret?

25

Da li prezir prema starosti pokazujemo nove talente”. Što, naravno, ne znači s nadom da sami nećemo ostariti? Da da nema i suprotnih primera − doživljaj li smo svesni da je kompleks Dorijana mladih kao samoživih, nedovoljno iskuGreja ili patološko zaziranje od staro- snih i vrednih jer i antiejdžizam, takođe, sti pokazatelj naše ljudskosti, odgovor- možemo tumačiti kao vrstu diskriminosti i odnosa prema budućnosti?

nacije, i to ne samo pozitivne.

Ejdžizam, nažalost, ima više lica: (ne) Zašto bi kreativnost bila u vezi sa životnamerno, (ne)svesno, lično, kolektiv- nim dobom? I kako se desilo da umetno, institucionalno, jezičko, kulturo- nost, koja bi trebalo da se suprotstavlja loško, esnafsko, geografsko… Svakako klišeima i razobličava mehanizme u koda ejdžizam u savremenoj umetnosti jima se neko konstruiše kao inferiorni, nije najgori vid diskriminacije niti naj- potčinjeni, „drugi” njima služi? značajniji aspekt istog, što ne znači da bi ga trebalo prećutkivati. U umetni- Zbog čega bismo pristali da nam se čkom svetu je očita opsesija mladošću, oduzme individualnost i dodeli jedan, stari je nepotreban i marginalizovan, jedini, obavezujući identitet koji je marjednako kako u životu tako i u umet- kiran godinama života? Čije se to stanje nosti. A ukoliko je ta osoba još i žena, duha može tumačiti numeričkim pomaterijalno marginalizovana žena sa datkom? Zar nije uslov bavljenja umetBalkana, stereotipi se multipliciraju.

nošću mentalna, a ne fizička kondicija?

Svedoci smo različitih književnih i re- Ejdžizam jeste globalni fenomen, ali zidencijalnih konkursa i stipendija na- predstave o starosti, uprkos tome što menjenih isključivo umetnicima do se razlikuju na individualnom nivou i 35. ili 40 godina života; insistiranja da imaju mnogo „kolektivno nesvesnog”, se mlađi autori povežu na generacij- determinisane su i društvenim i geoskom nivou − tako, recimo, kustosi 58. grafskim kontekstom. Kod nas se o ejOktobarskog salona ističu da su se prili- džizmu nedovoljno govori, predrasude kom selekcije „rukovodili generacijskim se ne prevazilaze. Vrlo je očita negakriterijumom” i „željom da predstave tivna stereotipija o starosti. Predstave 26

jul/avgust

Zbog čega bismo pristali da nam se oduzme individualnost i dodeli jedan, jedini, obavezujući identitet koji je markiran godinama života? Čije se to stanje duha može tumačiti numeričkim podatkom? Zar nije uslov bavljenja umetnošću mentalna, a ne fizička kondicija?

27

o njoj vide se i u jeziku, stari su: star- Američka umetnica kubanskog porekelja, babetina, metuzalem. Ne pomaže kla, Karmen Herera, koja trenutno ima mnogo psihološko obrazloženje da su 105 godina, svoju prvu sliku je prodala uzroci u negaciji sopstvene starosti i tek u 87. godini, a danas se njena dela smrti − stariji pripadaju grupama koje nalaze u kolekcijama Muzeja modersu najčešće diskriminisane u Srbiji.

ne umetnosti u Njujorku i Galeriji Tejt Modern u Londonu. Proslavljajući svoj

Čini se da se u svetu, bez obzira na to 100. rođendan, Herera je izjavila „da što je, verovatno, najčešće reč o de- još uvek ima pregršt ideja koje želi da klarativnom pokušaju prevazilaženja prenese na platno i da joj se nikuda ne stereotipa, ipak nešto dešava. Jedan žuri.” od očiglednih primera je i prestižna Tarnerova nagrada koja se više ne do- Francusko-američka umetnica Luiz deljuje samo mladim umetnicima. Nju- Buržoa, koja je dugo važila za najstarijork tajms, na primer, ističe umetničku ju, i veoma aktivnu, umetnicu u svetu, galeriju u Čelziju (The gallery Marle- preminula je Njujorku u 98. godini, na Vaccaro) koja se, izlažući isključivo nedelju dana nakon što je, prema navoumetnike koji imaju više od šezdeset dima njenog studija, završila svoj novi godina života, suprotstavlja ejdžizmu u rad. umetnosti.

Godine 2007, Nobelovu nagradu za knjiPostoje primeri umetnika koji su vrlo ževnost je dobila, borkinja za ženska produktivni u starijem životnom dobu. prava i protivnica rasne diskriminaciDovoljno je pomenuti jednu od najpla- je, tada osamdesetsedmogodišnja brićenijih umetnica u svetu, ekstravagantnu tanska književnica Doris Lesing.

Japanku, Jajoi Kusamu, poznatu po tačkama, bundevama i ogledalima, koja stvara Kreativnost nije differentia specifica u svojoj 91. godini. Možda se jedan od ra- mladosti. Predstava o mladom umezloga krije u njenoj stalno prisutnoj želji tniku - bogu samo je romantični mit, a za stvaranjem, koja je po njenim rečima svođenje identiteta na životnu dob je„uvek jača od želje za smrću”.

28

jul/avgust

dan je od nametnutih stereotipa.

29

Umetnost

Intervju: Teodora Kovrlija @teodora_kovrlija Fotografije: privatna arhiva

Na (onlajn) čajanci sa

Sanjom Ćopić Moju sagovornicu, Sanju Ćopić nije imperfections TAG izabran za jedan od jednostavno predstaviti budući da je tri pobednička rada na video konkursu ova mlada umetnica veoma svestra- „Telo kao režim” 2015. godine, a među na i angažovana na više polja i da je priznanjima koja čuva je i nagrada Zood najranijeg detinjstva sklona multi- ran Kuzmanović za najbolju portretnu taskovanju. Njena biografija je veoma skulpturu 2012. godine. Nedavno, Sainteresantna, ali ne bih želela da vas u nja je na Instagramu pokrenula profil razgovor sa Sanjom uvodim formalno, Ćopiranje na kome se na kreativan nadraže mi je da vam ostavim priliku da čin bavi održivošću, intervencijama na je kroz razgovor koji smo vodile za Ple- odeći koja zatim dobija novu šansu da zir, uz hladan čaj i kafu, sami upoznate. bude voljena i jedinstvena. O ranjivosti, Spomenuću samo da ste sa njenim ra- otvorenosti da se kroz umetničko delodom, između ostalog, imali priliku da se vanje očisti sopstveno dvorište, nošeprošle godine upoznate na izložbi „Žen- nju sa anksioznošću u kriznim situacijaske priče“ u Salonu muzeja savremene ma i tigrastim ogrtačima razgovaramo umetnosti, da je njen video rad Perfect u nastavku.

31

Sebi ću pripremiti jedan hladan hi- suprot jednom videu pravog plakanja, biskus čaj s medom, reci mi čime bi stvarajući veliku nelagodu i ekransku tebe mogla da poslužim da nismo na intimnu situaciju. Želela sam da napraonlajn čajanci?

vim neki rad i sadržaj koji se može koristiti da zadovolji emotivne potrebe, i

Uh, ja sam veliki ljubitelj kafe, i to je da ljudi mogu da se identifikuju sa tom jedna od sitnica kojom sebe ovih dana malo blamantnom pojavom kostimirapokušavam da razmazim – tako da bih ne mene koja mrtva ozbiljna (loše) pepila neku kafu sa ovsenim mlekom.

vam tužne pesme.

Nesumnjivo pod uticajem aktuelne Zašto su ranjivost i nesavršenost u situacije, hajde da krenemo naš raz- svakom pogledu i dalje tabu, i na govor od „pesama za plakanje”, ra- koji način nam umetnost pomaže da čunam da do kraja možemo preći na osvestimo ove ograde? lepše teme. Šta je bila ideja iza ovog projekta?

Rekla bih da nam stereotipi koje ljudi imaju o umetnosti i umetnicima daju

Haha, odmah idemo na teške teme! da budemo malo slobodniji sa ranjivoPesme za plakanje su jedan moj stari i šću, a i mnogim drugim tabuima. Ne bi drag rad iz faze istraživanja identiteta u verovala koliko puta ljudi moje ponašakojem sam napravila plejlistu različitih nje ili izgled sami sebi (a i meni naglas) tužnih (ljubavnih) pesama, koje mogu pojasne rečima „a pa da ti si umetnica, da posluže kao podloga za plakanje po to je tako umetnički, baš se umetnički potrebi. Mislim da svi imamo tako neke oblačiš“ itd. Ja stvarno mislim da su rapesme, i da je većina nas u nekom tre- zlike između mene i drugih ljudi u tom nutku (možda dok smo bili malo mlađi, smislu navika i ponašanja mnogo maa možda nas i sad nije blam od sebe) nje nego što ljudi vole da misle. Ok, lakimala koncerte i prepuštala se zami- še mi je da neke stvari smislim i naprašljenoj ulozi pevača – e pa ovaj rad je vim, ali i to je velikim delom stvar vežbe u prostoru na izložbi funkcionisao na- i dozvoljavanja sebi da se nečim bavi-

32

jul/avgust

Želela

sam da napravim neki rad

i sadržaj koji se može koristiti da zadovolji emotivne potrebe, i da ljudi mogu da se identifikuju sa tom malo blamantnom pojavom kostimirane mene koja mrtva ozbiljna (loše) pevam tužne pesme.

mo. Mislim da nam je to svima tema – Pitanjima ranjivosti, krhkosti samošetamo naokolo, a u nama jedan deti- pouzdanja i prihvatanjem vlastitog njasti deo i dalje misli da je moguće biti tela bavila si se u brojnim video radoskroz savršen i super, i iako smo svesni vima i performansima. Šta si o sebi da grešimo i da smo nesavršeni, i dalje naučila u tom procesu i koji je bio pokušavamo da održimo tu iluziju i boli najveći izazov sa kojim si se suočila nas da pogledamo i suočimo se sa tom u procesu rada? idejom. Moj način za nošenje sa raznim neprijatnostima je da radim stvari ko- Mislim da su svi moji radovi pokušaj čijih me je blam i da tenziju u odnosi- šćenja unutrašnjeg dvorišta, i pričanja o ma rešavam time što ću ja prva da se nekoj polu-neprijatnoj temi. Najteže mi izblamiram iliti budem ranjiva, i onda je da se suočim sa svojim stavovima o tako iskoračim ka nekoj drugoj osobi. sopstvenoj umetnosti – da li to sve ima Ako mogu da budem mrvicu svesnija, smisla, da li se dovoljno trudim, da li da malo više dam, da imam malo više zaslužujem lepe stvari koje se dešavaju razumevanja ili otvorenosti - treba to i da li sam samo sve uspela da zavaram da uradim, bez obzira na to da li i dru- da ja tu kao nešto radim i razmišljam, a ga osoba može. Time se vodim u svim zapravo mnogo dobro foliram. Uh opet ličnim odnosima.

sam stroga prema sebi, ali taj imposter 33

sindrom je možda nešto najteže, pogo- psa i pokušajima da izgledam opasno tovo kad znaš da nisi dao sve od sebe, na ulici kako bih se osetila bezbedno. i onda ti je to kao dodatna potvrda da To je takođe bila velika stvar za mene, si u pravu, i da si jedna velika prevara. jer je to bio prvi put da stvarno nešto Sada se tako osećam povodom dolaze- govorim – a reč sa sobom nosi odgoćeg Oktobarskog salona, na kojem treba vornost i potencijalna neslaganja. Ovaj da izvedem performans.

rad je bio veliki iskorak u moje sazrevanje, i izlaženje iz zone komfora u kojoj

Ono što sam naučila je da kada se ipak sam simpatična i smešna ljudima, ali potrudim, i ne prihvatam baš sve naj- i vrlo saradljiva i previše nekonfliktna, niže standarde u svom radu, nastane što je moj veliki problem. nešto iza čega mogu da stanem. Tako se osećam povodom standup komedi- Kako se sada nosiš sa ovom korona je/tragedije – rada koji sam prikazala na krizom, u kojoj meri si se prilagodiizložbi „Ženske priče“ u Salonu muzeja la ovom novom normalnom? I šta to savremene umetnosti. U radu sam pri- novo normalno za tebe uopšte znači? čala o iskustvima studiranja umetnosti, odlučivanja o tome čime ću se baviti, je- Hm, dobro pitanje. Sa korona krizom zivim i smešnim pričama iz ginekološke se nosim nekad bolje, nekad lošije. Kraordinacije, hipohondriji, kakenju mog jem januara i u februaru sam već malo

34

jul/avgust

krenula da paničim zbog prekookean- kažem koliko se samo plašim. To mi je skog putovanja, da bi u martu bila u možda bio i najteži deo izolacije – da potpuno parališućem strahu – za svoje kažem ljudima koje volim da se baš baš zdravlje, zdravlje i život bliskih ljudi, i plašim - samo to. I da ne moraju oni onda to tako proširim na brigu za ceo ništa da urade, a da ja ne moram to da svet. Mnogo puta nisam mogla da zas- krijem ili da kažem „dobro luda sam, pim jer uđem u taj kovitlac „smak sve- proći će“ itd. ta“ misli, i ne mogu da izađem iz njega.

Dugo već imam problem za različitim strahovima i anksioznostima – plašim se da će nekog da ujede osa i da dobije alergijsku reakciju i umre, pa se naravno plašim aviona, autobusa, smrti, bolesti i svega ostalog. Korona mi je došla kao pojačalo za sve prethodne strahove, i u početku stvarno nije bilo lako.

Moj neki način za „pomaganje“ sebi je bio da kažem, ok eto i desiće se sve to tako najgore kako zamišljaš i to je to, očekuj ga, i sad se pomiri sa time i radi dalje šta moraš. Nisam sigurna koliko je ovaj pristup koristan, a prilično sam sigurna da nije baš nežan. Ono što mi jeste pomagalo jeste terapija koju sam imala (i imam) online jednom nedeljno, neke tehnike fokusiranja na sadašnjost kao što je The Work od Byron Katie, malo stoicizma i epikurejstva, podkasti (pišite mi za preporuke, imam listu), muzika, i najbitnije, ljudi koji me dobro poznaju i kojima sam smogla snage da

novo normalno Novo normalno – nadam se da će normalna postati svest o tome da iako smo u 21. veku, nismo nepobedivi, nismo imuni na epidemije, fašizam, jednoumlje, diskriminaciju, mizoginiju, klimatske promene i tako dalje. Mislim da je bitno da dovoljno ozbiljno shvatimo rizike koje nosi ovaj naš povezani, razvijeni, divan i grozan svet.

U tom kontekstu, moram da te pitam i kako funkcionišeš profesionalno. U svojim radovima bavila si se i iskustvom multitaskinga, ograničenjima koja proizlaze iz činjenice da se umetnošću baviš nakon što završiš sa korporativnim poslom od 9 do 5. Da li je situacija sa COVID-19 u 35

tom smislu nešto promenila i kako bavljenje unutrašnjim dvorištem, na to gledaš na multitaskovanje u kriznim mislim – evo dva primera sa te izložsituacijama?

be. Prvi je moj autoportret iz detinjstva, naslikan na venecijanerima. Dok sam

Prva promena je to što već nekoliko slikala ovo, i uživala u tom procesu, pomeseci radim od kuće, i shvatila sam mislila sam – ovo je baš lepo, možda je da mi to dosta prija - da mnogo manje trebalo da budem umetnica – da bih energije rasipam nego kada provedem nakon par sekundi shvatila da i jesam ceo dan u prostoriji sa gomilom ljudi umetnica, prigodno obrazovana, koja (a i 1,5 do 2h dnevno u gradskom pre- upravo radi rad za sledeću izložbu. Čivozu), tako da sam u tom smislu imala njenica da sam uspela da zaboravim novo iskustvo organizovanja vremena ovu ključnu informaciju u trenutku dok kod kuće, održavanja iste produktiv- sam bila druga ja, ona koja ima full-tinosti, i privilegiju bezbednog rada na me posao izvan polja umetnosti, govori daljinu. Prvi put posle mnogo godina mnogo o ambivalentnom odnosu koji sam zapravo otkrila kako je to živeti u imam sa svojom umetničkom karijeovom stanu, umesto da samo u njemu rom. A druga priča ide ovako - sakuprespavam – i to je novo i drugačije. Što pila sam sve svoje najbolje crteže da se tiče multitaskovanja, od kad znam za ih skeniram i stavim u svoj prvi portsebe radim i zanimam se za sto stvari folio ikada, koji mi je trebao za prijavu istovremeno. Kad sam lepo raspolože- na Master studije na Fakultetu. Ponela na to zovem radoznalošću i ložim se da sam fasciklu sa crtežima kod drugarisam renesansna žena, a onda se pone- ce, jer je ona imala skener. Skenirale kad brinem da sam rasuta na previše smo ih, i šta se nakon toga desilo ostaje strana i da ih sve pomalo otaljavam. misterija – crteži su nekako izgubljeni, 2018. sam imala izložbu u galeriji U10 i do danas ih nisam pronašla. Jedino koja se bavila baš tom dilemom – je- što ostaje od njih je digitalni trag, to sam li ja dovoljno umetnica ako sam jest, skenirane verzije crteža. Onda sam najveći deo dana zaposlena u marke- odlučila da ih iskoristim kao dekoraciju tingu neke kompanije i potpuno zaoku- za zidove, otprintala na tapeti i okačila pljena time? Kad kažem da su mi radovi na zid galerije. Dakle, već komplikovan 36

jul/avgust

odnos pandemija je dodatno zabiberila, jer sam shvatila koliko se plašim neživljenja i neostvarivanja nekih starih snova, pa me je podstakla da ih posle nekoliko godina oživim.

Da li te je inspirisala u kreativnom smislu?

Ako izuzmemo činjenicu da sto puta dnevno pomislim kako ćemo umreti od korone ili od gladi zbog korona krize, na neki način i jeste. Izmestila me je iz svakodnevne rutine. Izvukla je iz mene razne bizarne i ušuškane fantazije iz detinjstva o vanrednim situacijama u kojima svi moramo da budemo kod kuće.

Mislim da sam od malena uvek imala te neke misli o „nedajbože“ situacijama, i šta u njima treba uraditi, i kako se spremiti za njih. Takva stalna spremnost na neke strašne scenarije je dosta iscrpljujuća, i čini da često zaboravim za uživam, i da sebi organizujem zadovoljstva, jer se ona ne dešavaju sama od sebe kada si stalno anksiozan. Nekad pričam sa drugaricom, koja pređe na drugu stranu ulice da bi sunce prijatnije padalo na nju i shvatim koliko često ja nemam u svesti tu opciju da treba sebi da organizujem da mi bude lepo.

37

Elem, u kreativnom smislu, pandemija Hvala na pitanju i hvala na pome je naterala da se prihvatim rada na zivu da pričam o ovom projekstvarima koje su mi samo lepe i koje tu. Već nekoliko godina plasu mi samo užitak – čak i ako nemaju niram da realizujem taj plan, dovoljno jak i jasan koncept i opravda- i izgleda da je bila potrebna nje. Mislim da je to i neki kompleks koji pretnja smakom sveta da se imam sa fakulteta, ideja da sve što moji ja pokrenem! (smeh) Pre par radovi mogu da ponude je komunika- godina sam na nekoj muzejcija, i da ono što mogu da vam prepri- skoj aukciji videla jedan vintačam – to je moj rad. Ipak, postoji čitav ge Hermès kućni ogrtač sa lejedan univerzum likovnih momenata opardom, odlepila od lepote i koji sam malo gledala sa nipodaštava- poželela da ja imam tako nenjem - kao, to je lako, to se navežba. U što. Pošto mi to nije bilo dostuovom periodu sam konačno dozvolila pno, pomislila sam – a što to sebi da radim i stvari koje su mi i tako, ne bih naslikala? Iskopala sam „likovno“ lepe i vredne, osim što nešto neki second hand beli mantil, i za par govore i znače.

dana imala dva leoparda na njemu, i dan danas mi je to omiljeni komad gar-

Nedavno si otvorila profil na Insta- derobe. Perem ga, nosim ga stalno, ne gramu (@copiranje) na kome si se čuvam ga za posebne prilike, nego se posvetila održivosti pre svega u po- osećam sređeno i kada ga obučem na gledu mode, kreativne reciklaže ili patike i mantil jer je tako vidljiv. Svaki apcikliranja. Za neupućene, posveti- put kad ga nosim se osećam, što bi se la si se oživljavanju stare, prethodno reklo, kao zvezdetina (smeh) – ljudi me nošene i voljene odeće (što je bio je- stalno pitaju otkud mi to, i uglavnom dan od povoda za današnji razgovor) misle da su leopardi odprintani, a ne i davanju nove prilike da ona zabli- naslikani. To mi je bio signal da postoji sta. Za second hand i vintage odeću prostor da ljude učinim isto tako srećvaži geslo da je to odeća s pričom, nim sa nekim unikatnim i obožavanim a kako tebe ta priča inspiriše da od komadom odeće. Svi volimo da imamo jedne krpice stvaraš novu vrednost? nešto posebno i samo naše. Tako je na38

jul/avgust

39

stalo Ćopiranje – sa željom da i drugi- ne pristupačnosti brze mode i „niske“ ma isćopiram i apcikliram neki polovan cene koju sada možemo da platimo mantil.

da imamo nešto vrlo slično onome što nose ljudi na koje se ugledamo. Do pre

Pitanje nesavršenosti si nedavno po- nekoliko godina to stvarno nije bilo mokrenula i na svom Instagram profilu guće, i sada je ljudima stvarno lako da pričajući o odeći i odevanju. Iako se pronađu tačno ono što im se sviđa, dok kod nas odnos prema vintage i se- je second hand jedna lutrija i pohod na cond hand odeći napokon menja, i tajno blago – nikad ne znaš na šta ćeš dalje mnogi pate od toga da nešto naići. Mislim da se atmosfera i u svetu i mora da bude novo, upeglano, bez kod nas polako menja, i da ponovo ponesavršenosti. Šta nam takav odnos staje poželjno imati jedinstvene stvari prema materijalnom govori, zašto ili slati poruku odećom. Naravno, veliki je sramota nositi polovno, da li je brendovi skaču na taj vozić, i sve je više vreme inflacije i nemaštine ostavilo greenwashinga, ali mislim da je važno da tako duboke ožiljke da je ideja po- ljudi budu spremni da učine neke prolovnog tako usko vezana sa siromaš- mene u načinu kupovine odeće, a i drutvom ili postoje i neki drugi sociološ- ge robe široke potrošnje. Mislim da je ki i emotivni razlozi za otpor? Kako bitno da ljudi ne odustaju od pokušavamožemo menjati ovakva uverenja i nja da rade na smanjenju otpada i ozekoliko umetnici i umetnost mogu da lenjavanju svojih navika, iako to možda pomognu na tom planu?

ne rade savršeno. Umetnici i umetnost mogu da pomognu postavljanjem do-

Uh da, mislim da jedan deo toga stvar- brog primera ili u slučaju primenjene no ima veze sa nemaštinom i socijal- umetnosti, nuđenjem proizvoda svog nim pitanjima, i mislim da svi tu imamo rada koji je lokalni, jedinstven i koji ima neke traume vredne pretresanja. Na svoju malu priču i poreklo – čini mi se primer, šta ja mislim da govori o meni da je velikim brendovima sve teže da to što uvek imam jeftine cipele? Da li pričaju dovoljno raznolike priče da bi sam skroz prevazišla te neke osude zadovoljili različite potrebe na tržištu. same sebe? Drugi deo potiče iz privid40

jul/avgust

Slušala sam tvoj radio intervju za ulica tokom renoviranja, stare igračke, emisiju Znakovi sa Savom Ristovićem sliku svog dragog starog psa, i razno(preporučujem ga i vama koji nas či- razne objekte. Jednom sam kao mala tate) i neko vreme mi je u mislima dobila u nekom novogodišnjem pakeodzvanjala tvoja konstatacija da ti je tiću najružnijeg crvenog medvedića od dugo vremena bilo potrebno da izgo- jambolije kojeg možeš da zamisliš. Prvo voriš da je neko ili nešto ružan/ruž- sam pomislila da je preružan, i onda no. Ovo mi je interesantna misao, i kao da me je nešto ošurilo – pomislila navodi me na sledeće pitanje, a to je sam kako li se on oseća što mu se niko da li upravo svojim crtežima, inter- ne raduje za Novu godinu. (smeh) Neke vencijama na odevnim predmetima ranice očigledno teško odlaze od nas, koji možda ne bi bili toliko posebni, evo sad su mi suze pošle kad sam ga se želiš da obrišeš takvu mogućnost i setila. Jasno mi je da sam ja tu sebe proučiniš ih svima posebnim?

jektovala u tog medvedića, ali eto, oduvek imam neku suludu empatiju prema

Inače imam nelagodu sa govorenjem odbačenim objektima. Odeću volim i da su stvari ružne, to mi baš teško ide. crtam od kad znam za sebe, tako da i Takođe, 2018. sam napravila instalaciju prema njoj imam ogromnu zahvalnost How to love broken and ugly things, na i poštovanje, a pogotovo kada je u nju kojoj sam prikupila slučajno polomlje- uložen neki trud ili kada na sebi ima no posuđe, prelep asfalt iščupan sa tragove voljenja i korišćenja. Zato mi je

41

ovaj projekat dragocen, spaja neke od- kada sam radila u jednoj neprofitnoj bačene stvari, neke lepe životinje, veliki fondaciji koja se bavi filantropijom, fortrud i neophodnu sporost da bi se je- mirala sam naviku i ritual da svakog dan komad realizovao – a mislim da mi meseca, čim mi stigne plata, doniram ta nemogućnost da brzo produkujem nekoj organizaciji koliko mogu. Mislim veliku količinu nečega posebno prija u da je to jedna lepa stvar koja ne treba ovom trenutku. Da odgovorim na tvo- da bude posebna prilika i da se radi je pitanje – da, ovo vidim kao pronala- samo u kriznim situacijama, nego da ženje i stvaranje posebnosti u običnim bude deo našeg svakodnevnog života i svakodnevnim objektima. Jako mi je i razmišljanja. zabavan i izazovan taj proces smišljanja idealne kombinacije odevnog ko- Kakav odnos imaš prema odeći iz mada i životinje – nekad danima mislim tvog garderobera, šta je ono što na jedno, ali dok ne klikne i dok nisam neke komade izdvaja iz gomile i čini sigurna da sam odabrala pravu stvar, da osećaš radost svaki put kada ih ne počinjem da radim, jer kad krenem nosiš? nema nazad – ove boje su trajne i ne peru se.

Važno je da spomenemo i da ovaj tvoj projekat ima i filantropski karakter. Možeš li da nam ispričaš nešto o tome?

Još jedna stvar koja mi je posebno draga u vezi sa ovim je što od svakog komada deo doniram nekoj pouzdanoj neprofitnoj organizaciji, te tako vraćam zajednici i pomažem onima koji su život posvetili pomaganju drugima. Od

42

jul/avgust

Većinu mog garderobera čine second tamo sebe previše ozbiljno i za mene hand, vintage, nasleđene stvari ili stva- je moda zabava i želim da me čini srećri koje nosim od osnovne škole, samo nom svakog dana. Ovih dana se retko sam ih ponovo otkrila i ponekad pre- tako lepo oblačim jer radim od kuće, pravila i sada ih nosim na drugačiji na- tako da mi oslikavanje unosi tu iskricu čin. Volim boje, volim dezene, haljine, lepote i glamura u dane koje provodim mantile, suknje, košulje i često tek kad u šorcevima i potkošuljama. idem na neki put shvatim da mi fale obične majice kratkih rukava! (smeh) Šta ti je to novo i uzbudljivo doneImam nekoliko indonežanskih saronga lo bavljenje procesom apcikliranja koje sam kupila dok sam bila na plesnoj odeće, i kakve komade iz tvoje male stipendiji u Indoneziji i to su mi neki od radionice možemo očekivati u naredražih odevnih komada. Obožavam ko- dnom periodu? made koje sam nasledila od nekoga ili one koji imaju neku zanimljivu priču o Joj, trenutno mi je sve uzbudljivo, ne tome kako su završili u mom ormanu. znam šta ću pre! Kada sam pokrenula Mislim da je u modi dobro da ne shva- profil, osećala sam se skroz ogoljeno i

43

čudno – ali i kao da je vreme da istupim sam bila jako mala govorila sam da ću i počnem da govorim nešto i delim stva- postati modni kreator i svo slobodno ri koje su mi zanimljive. Iako je glavna vreme provodila crtajući haljine i tlocrideja projekta apcikliranje već nošene i te enterijera. Sada se osećam kao da voljene odeće, na samom profilu želim se taj san konačno ostvaruje – i jako da dokumentujem i sve ostalo što ra- sam srećna što sam sebi to konačno dim i što me zanima – sređivanje kuće, priuštila. rad na održivijim navikama i smanjivanju otpada, uređivanje enterijera i bri- Trenutno spremam jedan veliki mantil gu o biljkama, koja okupira jedan deo sa šumskim životinjama – biće tu divmog razmišljanja svakog dana. Trenut- lje prase, jež, lane i lisica, pa želim da no to deluje kao zbrka, ali ne mogu da na drugim komadima uradim nekoliisključim neki deo svoje ličnosti i ne de- ko ptica – fazane, guske i papagaje. Tu lim stvari za koje mislim da su korisne su i neke vidre i grbavi kitovi – svašta. ili inspirativne nekome – ponekad će Volela bih da imam više vremena, ali i to biti krpljenje rupa na odeći, nekada ovo sada mi pričinjava veliku radost, a presađivanje orhideja, a nekad sređiva- pogotovo kada vidim kako ljudi reaguju nje nereda na terasi. Što se tiče odeće i koliko im se sviđa – postidim se svaki – presrećna sam i osećam se kao da se put kad se neko oduševi. jedan veliki krug konačno spojio. Kada

44

jul/avgust

45

Životni stil

Tekst: Vesna Belušević

hrana Japana

Raznolikost ishrane

47

Za razliku od uobičajenog doručka u nija svakodnevna hrana u Japanu ne Evropi ili Americi, prepunog šećera, samo za doručak, već za razne prilike. nezdravih sastojaka zasnovanih na ži- Pravi se najčešće od preostalog pirinča, taricama, najčešće belom hlebu, tradi- može se zamrznuti i moglo bi se reći da cionalan japanski doručak se sastoji od je najomiljenija hrana za sve uzraste u pirinča, miso supe, ribe, kiselih krasta- Japanu. vaca ili nekog kiseliša, nato (fermentisanih zrna soje) i drugih hranljivih jela. Mnogi Japanci kada su u žurbi, umeJapanci se bude ranije kako bi jeli na sto tradicionalnog japanskog doručka miru zdrav i raznolik doručak i bili spre- jedu tost (u Japanu je tost debela krimni za naporan i dug radni dan.

ška belog, slatkastog, mekog, ukusnog hleba) koji se premazuje džemom pa-

Ono što Japanci nazivaju doručkom, sulja AZUKI ili majonezom preko koga Evropljani i Amerikanci bi smatrali ruč- se posipaju FURIKAKE (mešani začin sa kom. Za pravljenje klasičnog doručka semenkama, sasušenim algama, mrvije potrebno dosta vremena i umeća, cama ribe, jaja i drugih sastojaka kojii oni koji nemaju vremena ili nisu vič- ma se najčešće posipa pirinač). Japanci ni kuvanju mogu napraviti ili kupiti radije jedu tradicionalan japanski doONIGIRI, omiljeno jelo koje svi umeju ručak jer je zdraviji od zapadnjačkog, da naprave, koje se može kupiti svuda duže ih čini sitim zbog toga što se pirii koje se pravi u brojnim varijantama. nač duže vari od hleba, a više vole ukus Onigiri je zamotuljak od pirinča, najče- svoje hrane. šće trouglastog oblika, zamotan u morsku algu NORI (sasušena alga koja se OBENTO je deo svakodnevne japanske tostira i ponekad začini solju, sojinim kulture na svim nivoima. Majke ga prasosom ili uljem od susama). Onigiri se ve deci, supruge muževima, devojke može filovati ribom, sirovom ili termički momcima, sami sebi, i kao i svu ostalu obrađenom, povrćem, mesom, školj- hranu možete ga kupiti svuda u najkama, rakovima itd). On se lako nosi, različitijim kombinacijama. Obento je dugo ostane svež, zdraviji je od sendvi- specijalna kutija od drveta, metala ili ča i lepo zasiti. Onigiri je najuobičaje- plastike u koju se stavlja ručak ili užina.

48

jul/avgust

U jedan deo se obavezno stavlja pirinač ili onigiri, a u drugi deo riba, meso, jaja i povrće. Vrlo je bitno da se uklope hranljivi sastojci, ukus i izgled. Posebna pažnja se obraća na čistoću, izbor i obradu namirnica kako bi se sačuvao što duže svež izgled i ukus. Kroz obento majke, supruge i devojke iskazuju ljubav i odanost prema onima kojima je obento namenjen, a oni koji jedu osećaju veliku zahvalnost i poštovanje prema onima koji su obento napravili. Ima i komičnih situacija kad supruga posle nesuglasica i svađa napravi neukusan i neugledan obento kako bi se osvetila suprugu i pokazala mu svoje nezadovoljstvo.

Oni koji nemaju obento mogu da ručaju u kantinama koje se nalaze u mnogim kompanijama i preduzećima ili da naruče obento iz specijalizovanih prodavnica ili iz lokalnih tzv. KONVINI, manjih supermarketa koji su otvoreni dvadeset četiri časa dnevno i koji prodaju sve i gde se mogu platiti računi, kupiti karte za razne događaje, u kojima se mogu fotokopirati i štampati dokumenti...

Deca od zabavišta do završetka niže srednje škole, ukupno dva razreda

49

predškolskog i devet razreda škole, imaju školski ručak tzv. KJUŠOKU. Kjušoku je počeo da se služi u japanskim školama krajem devetnaestog veka i to deci kojoj roditelji nisu mogli da priušte obento. Takva praksa se proširila na svu decu i danas sve državne i mnoge privatne škole pripremaju hranu za đake u posebnim centrima za kjušoku ili u kuhinjama u okviru škole. Kjušoku je ne samo ručak za đake već i veoma bitan deo obrazovanja. Deca uče o važnosti ishrane, uravnoteženim obrocima, hranljivim sastojcima namirnica, osnovnim pravilima ishrane, ponašanja za stolom i u društvu. Deca sama (uz nadzor učitelja) serviraju hranu u učionicama i jedu zajedno sa učiteljima ili nastavnicima, sama čiste i sklanjaju zaprljano nakon ručka i svake nedelje se menjaju u ispunjavanju svih poslova kako bi svi iskusili sve procese oko serviranja i čišćenja. Time se deca od ranog detinjstva uče zajedničkim aktivnostima, disciplini i poštovanju zajedničke harmonije. Kjušoku je tokom dvadesetog veka prošao kroz razne faze, u zavisnosti od političke i ekonomske situacije u Japanu, a od osamdesetih godina su postali i internacionalni.

Današnji kjušoku su izbalansirani i pru-

50

jul/avgust

žaju oko trećinu dnevnih potreba. Tipičan ručak se sastoji od supe, glavnog jela, pirinča, hleba ili rezanaca, nekoliko vrsta povrća i voća ili ređe nekog slatkiša. Izuzev japanske hrane, služe se i internacionalna jela iz raznih zemalja kako bi đaci lakše naučili geografiju.

Isto tako se služi i lokalna hrana da bi učenici naučili što više o svom gradu i okolini.

Za mnoge Japance koji razmišljaju o detinjstvu i školi, kjušoku pokreće bezbroj sećanja na bezbrižne dane, prijateljstva i odrastanja. Zbog toga u mnogim gradovima postoje kjušoku restorani koji služe hranu sličnu školskim ručkovima i na taj način zadovoljavaju nostalgiju za prošlim vremenima.

Večere su izuzetno raznolike. U zavisnosti od obaveza Japanci večeravaju po restoranima ili barovima uz piće sa kolegama sa posla kao obavezan i često nedobrovoljan izbor, kao deo socijalnog okupljanja. Mnoga deca zbog odlaska u dodatne večernje škole pojedu samo onigiri, a oni srećniji večeravaju u svojim kućama.

Japanci rado idu u restorane kojih ima

51

na pretek, a izbor je izuzetno razno- kao fil u hlebu: KARE PAN. Tonkacu i lik i širok. Cene se kreću od najnižih kare raisu su tipični primeri JOŠOKU tj. do astronomskih. Tokijo ima najviše kuhinje Zapada.

MICHELIN STAR restorana na svetu, više od dve stotine. Oni su za one koji imaju ČUKA je vrsta kineske kuhinje, prilamnogo para i strpljenja da zakažu sto gođene japanskom ukusu. Bazirana je na koji se čeka ponekad i mesecima. Za na kineskim jelima, ali su jela zdravija i one ne tako imućne, izbor je isto velik i manje masna od originalnih. Tu spada skoro sve što poželite možete pronaći i RAMEN, vrsta tankih kineskih rezanaca u Tokiju, Osaki ili nekom većem gradu. sa mesom i povrćem u raznim vrstaKoja god hrana iz inostranstva da je u ma supa. Ramen je najjeftinija hrana pitanju, sve je makar malo adaptirano u Japanu i posebno popularna među prema japanskoj paleti.

fizičkim radnicima i studentima.

Određena jela koja su prihvaćena iz Nepošteno bi bilo ne spomenuti u moru inostranstva su ponekad skoro nepre- raznovrsne hrane u Japanu pekare i fanpoznatljiva. TONKACU (kombinacija dve tastičan izbor hleba iz celog sveta. Iako reči: ton što znači svinja i kacu je skra- je osnovna koncepcija ishrane hlebom ćena forma engleskog „cutlet”) je debe- potpuno drugačija u Japanu, žitelji ove la (oko 2-3cm) pohovana (u japanskoj ostrvske zemlje su oberučke prihvatili prezli PANKO) šnicla koja se peče u veli- hleb i jedu ga kao dodatak, glavno jelo ili koj količini ulja i najčešće služi uz tanko slatkiš. Italijanske, francuske, nemačke, rendan kupus i japansku vrstu VUSTER danske, internacionalne pekare sa nevesosa, a ponekad se stavlja na pirinač rovatno bogatim i kvalitetnim izborom ili na UDON (japanske debele rezance). se mogu svuda pronaći.

Tonkacu bi bio pandan bečkoj šnicli.

Obroci se završavaju voćem i slatkišima, Japanski KARE je omiljeno jelo prihvaće- zapadnim ili japanskim i izbor je prevelik, no iz Indije, ali potpuno modifikovano, a japanski poslastičari su pravi umetnici pa mnogi Japanci misle da je to njiho- koji svoje kreacije dovode do savršenvo jelo. Kare se obično služi uz pirinač: stva. O tome u sledećem nastavku.

KARERAISU, uz rezance: KARE UDON ili 52

jul/avgust

53

Hrana

#UTORAKBEZMESA

#UtorakBezMesa Tekst i fotografije: Nina Simonović @nina.simonn

Predlozi za letnji veganski meni Leto je u punom jeku, rekla bih i vrući-

a pre svega neko ko uživa u kuvanju i

ne, ali čini se da nam one dolaze tek u

svakom (zdravom) zalogaju. Takođe, čini

naletima, ove sezone. Svakako sa do-

se da je izbor i unos hrane jedna od ret-

laskom toplih dana uvek biram laga-

kih stvari na koje možemo direktno da

nije obroke, pogotovo one koji ne za-

utičemo u ova čudna vremena, stoga ja

htevaju dugo stajanje uz šporet, a koji

svakog dana svesno biram ono što je naj-

su dovoljno raznovrsni i mogu da mi

bolje za moje telo, a shodno tome i moj

pruže širok dijapazon nutrijenata, vi-

um. U nastavku vam donosim ideje za

tamina i minerala. Prethodnih meseci

obroke koje sama najčešće pripremam

sam odlučila da se još više posvetim

i koji su idealni ako ne znate šta biste

veganskoj ishrani i kuvanju i radila sam

kuvali danas, a treba vam nešto brzo i

na samoedukaciji na tu temu. Želim da

jednostavno. Kako se svi oni većinom

podvučem to da nisam nutricionista ili

baziraju na povrću, ne zaboravite i na

neko ko može da deli stručne savete u

svoj dnevni unos raznovrsnog voća, što

vezi ishrane, već samo neko ko sve više

svežeg sezonskog, što onog u vidu smu-

shvata značaj hrane koju unosi u svoj

tija.

organizam i kako ona deluje na njega,

55

PrĹženi pirinaÄ?

56

jul/avgust

Ovo je veoma prilagodljivo jelo čija se Napomena: Slobodno menjajte i dodajosnova lako gradi, i što je još bolje, ne te povrće po svom ukusu, ovaj recept je postoje neke striktne mere sastojaka. samo osnova koju možete nadograditi Potrebno je na par minuta propržiti u po svom nahođenju. Izbacite čili ako ne voku jedan čen belog luka sa istom ko- volite ljuto, ubacite kockice tofua. Neke ličinom svežeg, seckanog đumbira, a od varijanti prženog pirinča koje sam zatim dodati kuvani basmati pirinač, jela širom Azije uključuju i kukuruz šeiseckanu šargarepu, malo graška i par ćerac, sveže klice, sveži rendani kupus, listova iseckanog kelja. Upržiti par mi- pa čak i ananas sa suvim grožđem za nuta (dok povrće ne omekša) pa dodati onaj slatko-ljuti ukus. Takođe, veoma dve kašike soja sosa, biber, mlevenu čili je bitno da kuvani pirinač bude skroz papriku i kurkumu po ukusu. Ostavite hladan inače se neće lepo pržiti, stoga da se prži i dalje na jakoj vatri uz po- ga možete skuvati ili dan pre i čuvati u vremeno mešanje sve dok pirinač ne frižideru ili par sati pre pripreme jela. počne da dobija zlatno-žutu boju i hr- Ako ste vegetarijanac, možete ubaciti i skavu koru, što je u mom slučaju bilo jedno jaje; onda je neophodno neprenekih desetak minuta nakon dodava- stano mešati kako bi se jaje razbilo i nja začina.

ravnomerno upržilo sa ostatkom jela.

57

Zdrava opcija brze hrane i tzv. comfort Izblendajte sve sastojke uz dodavanje food-a! Prvo napravite vegansku verzi- prezli dok ne dobijete homogenu smeju jajeta od dve supene kašike mleve- su koja nije ni previše lepljiva, a ni prenog lana sa šest kašika vode i ostavite više tvrda (recept zahteva 100g prezli, da odstoji 5-6 minuta kako bi smesa ali nekada je potrebno i manje, stoga je dobila želatinastu teksturu. Za to vre- bolje dodavati je postepeno dok motrime u tiganju izdinstajte jednu glavicu te na gustinu smese). Rukama oblikujcrnog i dva čena belog luka na maslino- te četiri burgera, posipajući prezlama vom ulju, pa kada je gotovo ubacite ih u ukoliko je potrebno kako vam se ne bi multipraktik i dodajte vegansko „jaje”, lepili za ruke i pržite ih na vrlo malo ulja jednu konzervu oceđenog i ispranog u non-stick tiganju 3-4 minuta sa svake crnog pasulja, so, biber i jednu kašičicu strane, tj. dok ne dobiju zlatno-braon mlevene začinske paprike.

boju. Sada je jedino preostalo da ih poslužite u zemičkama za burgere uz vaše omiljeno povrće!

58

jul/avgust

Veganski burger

59

Lagani potaŞ od povrća 60

jul/avgust

Lepota ovog jela je što se veoma brzo pravi i što možete iskoristiti razno povrće preostalo u frižideru ili zamrzivaču. Osnovu potaža pravim od jedne izdinstane glavice crnog luka, jednog krompira, brokolija (svežeg ili smrznutog), 600ml vode i začina po ukusu (soli, bibera, kurkume i muskatnog oraščića). Po želji možete dodati još povrća poput šargarepe, slatkog krompira, boranije...

Povrće se kuva nekih petnaestak minuta, odnosno dok krompir ne bude skuvan, a u poslednja 2-3 minuta dodati brokoli da se kratko izblanšira. Kada je sve skuvano, izblendati štapnim mikserom. Posuti semenkama bundeve i lana koje potažu daju dozu hrskavosti i dodatnu teksturu.

61

Za ovu vegansku varijantu pesta izblendajte u multipraktiku 200g blanširanog kelja sa šakom svežeg bosiljka, malo tostiranih pinjola ili badema, jednom kašikom maslinovog ulja i jednom šoljom vode u kojoj ste blanširali kelj. Začinite biberom, himalajskom solju i dvema kašikama nutritivnog kvasca (opciono, on daje aromu sira). Ujednačeno izblendani sos prelijte preko kuvane testenine po vašem izboru i servirajte pastu prelivenu sa malo maslinovog ulja i seckanim pinjolama. Recept je dovoljan za dve osobe.

Napomena: Možete dodati i jedan avokado ako želite bogatiju, svilenkastiju teksturu sosa.

62

jul/avgust

Pesto od kelja

63

Veganski Bounty 64

jul/avgust

Svega pet sastojaka i nekih tridesetak minuta vremena je sve što vam je potrebno za ovaj dezert i, verujte mi na reč, mnogo je ukusniji (i zdraviji) od onog kupovnog. Špatulom ravnomerno sjedinite 200g kokosovog brašna sa jednom konzervom kokosovog mleka (od 400ml) i dve kašike javorovog sirupa. Rukama oblikujte loptice ili pločice od ove smese – ne brinite mnogo oko oblika, neka odišu rustičnošću – i stavite ih na pek-papirom obložen pleh. Stavite ih u zamrzivač na nekih petnaestak minuta da se stegnu, a za to vreme pripremite glazuru od čokolade: 200g veganske čokolade otopite na pari sa par kašika biljnog ili kokosovog ulja. Umočite svaki Bounty u otopljenu čokoladu, pazeći da se lepo prekrije sa svih strana. Vratite ih nazad na pek-papir pa opet u zamrzivač na još petnaest minuta da se dodatno stegnu ili ako imate dovoljno strpljenja, ostavite ih u frižideru preko noći. Savršeni su uz popodnevnu kafu! Čuvajte ih u frižideru u hermetički zatvorenoj posudi.

65

Evo jedne brzinske ideje kako da započnete dan lagano i slasno uz jednostavan doručak koji će vas sigurno dugo držati sitim (a može da posluži i kao užina između obroka) – ražani hleb sa semenkama, puterom od kikirikija i svežim bobičastim voćem, moj izbor je ovde pao na borovnice. Puter od kikirikija možete brzo i lako sami napraviti, a ako biste se ipak opredelili za kupovni, preporučujem onaj iz Lidla (Vita D’Or) koji je sudeći po sastavu zdravija verzija kupovnog putera od kikirikija bez dodatog šećera i aditiva. Mljask!

66

jul/avgust

Puter od kikirikija sa bobičastim voćem na ražanom hlebu

67

Kolumna

ZELEN-ish k o l u m n a

o

o d r ž i v o j

h r a n i

Održivo ribarenje i uzgoj ribe po principima održivosti

Tekst i fotografije: Ana Vlatković @gourmana

L

dovodi do uginuća velikog broja jedinki koje na kraju ni ne dospeju na naše trpeze. Sa druge strane, tu je i gajena riba. Česta je pojava da uzgajivačnice nisu dovoljno marljivo vođene, da stvaraju puno otpadnog materijala i da ribe ne žive u povoljnim uslovima. Dešava

Leto je, a kad je leto često mislimo na se da ribe iz takvih uzgajališta dospeju ribu. Hranili bismo se lako i morski, čak u divljinu, prenoseći neretko izmenjen i kad nam prilike ne dozvoljavaju da bu- genetski materijal, što može dalje dodemo blizu vode.

vesti do komplikacija. Kod gajenih riba, pogotovo onih masnijih, poput tune i

Stanje u našim okeanima i morima da- lososa, veliki izazov predstavlja i hrana leko je od zadovoljavajućeg kad je reč o kojom se ta riba prehranjuje. Praksa je mnogim stvarima pa i o ribljem fondu. pokazala da su granule za prehranu u Evo nekih stvari za razmišljanje kad je velikom broju slučajeva pune pesticida u pitanju održiva konzumacija morske i drugih veoma toksičnih materija. Ipak, ribe.

postoje i određene dobre prakse i organizacije koje nam pomažu da prepo-

Što se tiče divlje ribe, višedecenijsko pre- znamo održivo lovljenu ili gajenu ribu. komerno lovljenje dovelo je do toga da Ukoliko postavimo pitanje da li kupiriblji fond ne može da se obnovi onoliko ti divlju ili gajenu ribu, shvatićemo da brzo koliko ga mi koristimo. Takođe, ne- stvari nisu baš crno-bele. Divlja riba je targetiran ribolov tj. korišćenje mreža uglavnom zdravija i ukusnija, međutim 69

nisu sva područja pogodna za njeno iz- za cilj ima osiguranje održivog ribolova. lovljavanje. Primer toga je riba iz Bal- Znak ove organizacije označava ribu i tičkog mora koja je čak i nepodobna za morske plodove koji potiču sa riblje farljudsku ishranu. Kad je u pitanju jedan me čije odgovorne metode uzgoja imaod mojih favorita - losos, poznato je da ju mali uticaj na ljude i životnu sredinu. je divlji losos iz Pacifika daleko zdraviji od uzgajanog Atlantskog. Ukoliko pak Takođe, postoji aplikacija koja se rekupujemo gajenog lososa treba da se dovno ažurira, a koja nam govori o oslonimo na oznake koje ukazuju na održivosti određenih vrsta i njihovom njegovu održivost.

Na šta bi trebalo da obratimo pažnju kad kupujemo ribu?

uticaju na životnu sredinu. U pitanju je Seafood Watch app.

Konkretno, od većih lanaca prodavnica u Srbiji ovakve, održive prakse su

Oznake MSC i ASC su sertifikati koji uka- podržavane od strane Metro-a, Lidl-a zuju na održivost ribe.

i Ikea-e.

Idealno bi bilo da svi živimo na moru i znamo lokalnog ribara koji svaki dan može da nam proda svežu, divlju, održi-

Marine Stewardship Council (MSC) je me- vo ulovljenu ribu, kao što u gradu imađunarodna neprofitna organizacija čiji mo svog mesara ili piljara. Ipak, kako to cilj je sprečavanje svetskog izlovljavanja u velikoj većini slučajeva nije moguće, ribe i uspostavljanje održivog razvoja moramo se osloniti na potvrde pomeriblje industrije. MSC znak garantuje nutih organizacija i kao i uvek - pričamo da populacija u lovištima ostaje na vi- sa prodavcem i pitamo ga odakle naša sokom nivou, da se oprema za ribolov roba dolazi. koristi na odgovoran način, kao i da se sporedni ulovi svode na minimum.

U to ime evo jednog recepta za održivo gajenog brancina na roštilju, spremlje-

Aquaculture Stewardship Council (ASC) nog najjednostavnije moguće!

70

jul/avgust

Brancin na roštilju

ZELEN-ish recept k o l u m n a

o

o d r ž i v o j

h r a n i

Sastojci: -

dva manja brancina od 300g ili

jedan od 600g

-

1dl maslinovog ulja

-

3 čena belog luka

-

2 grančice ruzmarina

-

½ limuna isečenog na kolutove

-

so

Postupak: Ribu očišćenu od iznutrica dobro osušiti krpom i po mogućstvu ostaviti u frižideru kako bi se dodatno isušila. To će pomoći da se ne zalepi za roštilj. Petnaestak minuta pre pečenja izvaditi iz frižidera, blago namazati maslinovim uljem i napuniti ruzmarinom i limunom, posoliti sa svih strana, pa i iznutra. Ispeći na roštilju na srednje-jakoj vatri, tako da se oformi hrskava korica, a unutrašnjost ostane sočna i mekana.

Namazati obilno maslinovim uljem sa belim lukom.

71

Dodaci:

Krompir sa belim lukom i maslinovim uljem

Mešana letnja salata Naseckati paradajz, krastavac, papriku

Skuvati krompir u slanoj vodi, iseckan i luk, posoliti i dodati malo maslinovog na kockice veličine zalogaja. Kad se sku- ulja. va, procediti krompir i ubaciti u tiganj sa zagrejanim maslinovim uljem i nekoliko naseckanih čenova belog luka.

Patlidžan na roštilju

Skloniti sa vatre, narendati koru polo- Patlidžan iseći na kolutove, posoliti i navine limuna i dodati sok od te iste po- kon pola sata krpom upiti višak vode. lovine. Posoliti i pobiberiti sveže mle- Blago namazati maslinovim uljem i bavenom solju i biberom.

72

jul/avgust

citi na gril.

73

Životni stil

Zaokret na

Tekst i fotografije: Ivana Karmišević @ cupoftea.mama 74

unutra

Poslednjih par mjeseci događa se neki shift u našem malom Svemiru. Kako su se nedavno pomicale ploče pod nama u Zagrebu dok su ispuštale nakupljenu stoljetnu energiju, počele su se pomicati i naše ploče. Virus nas je zatvorio u domove, a potres istjerao van. Počeli smo paničariti i živjeti u nesigurnosti jer kako da i budemo sigurni kada je priroda pokazala što može. Kada su ljudi počeli pokazivati što mogu. Kada odjednom sve izlazi na površinu dok mi nespremni gledamo i drhtimo. Kako si pomoći u ovom razdoblju i kako pronaći mir u kriznoj situaciji? Podijeliti ću s vama ono što meni i mojoj obitelji pomaže.

75

Vrijeme samo za tebe Možda do sada nije bilo vremena da sjedneš sam sa sobom u danu i posvetiš se svojim mislima, ali vjeruj mi da je baš sada pravo vrijeme za to. Sjedni u svoj najdraži kutak sobe i zažmiri. Pomisli na svaki dio svog tijela i postani svjestan samog sebe. Pusti misli neka lete jer sada ih napokon u miru možeš čuti. Izdvoji misli koje su nelagodne i pusti ih da odrade svoje, nemoj se boriti jer ionako ništa nije u tvojim rukama.

Prepusti se.

U zadnjih par mjeseci primjetila sam da postajem sve slabija i da moj želudac prestaje podnositi većinu hrane koju sam jela. U užurbanoj svakodnevici bila sam u stanju potpuno ignorirati sva crvena svjetla koja mi tijelo davalo. Kroz ovakvu praksu neke vrste meditacije, shvatila sam gdje leže problemi i da počinju od mog psihičkog stanja. Zato sjedni svako jutro ili večer, nemoj da ti bude teško i posveti se barem pet minuta samo sebi.

76

jul/avgust

Prehrana

u vrtić, jer je stradao u potresu i muža koji također radi od doma. U početku

Razmišljaj o svojoj hrani kao lijeku koji sam redovito znala ispeći gotove poće te ozdraviti. Razmišljaj o svom tije- pečke i gotovu hranu, ali već nakon par lu kao hramu kojeg želiš održavati naj- dana uvidjeli smo da nam to sve dosta bolje što možeš. Kada se ovakve misli teško pada jer se ne krećemo dovoljno. kreću kroz tebe teško da ćeš posegnuti Postali smo usporeni i spavalo nam se. za procesuiranom hranom punom sa- Hrana koja nam je trebala dati energiju, stojaka koje ni ne poznaješ i koja ne nije to radila. Svaku večer odvojila sam radi gotovo ništa za tebe, a dugoročno do pola sata i isplanirala obroke na temože biti i štetna. Svako jelo koje kre- melju onog što smo imali dostupno u neš raditi, radi ga od početka. Ako imaš stanu kako ne bi morali ići u dućane vrt, uberi današnji obrok i pripremi ga često. Pronašla sam i načine kako ušteza sebe i svoje. Ako imaš svježu hranu diti vrijeme kod kuhanja i dalje imati iz dućana, s placa ili ti stiže na kućnu prekrasne obroke. Juhu sam kuhala adresu, uzmi vremena i smisli što bi svaka tri do četiri dana s puno svega u mogao pripremiti od hrane koju imaš. njoj. Meso i povrće iz nje sam iskoristila Planiraj obroke i pazi da ne gomilaš za- kao zasebno jelo tako što sam skuhala lihe koje se mogu pokvariti i koje ćeš rižu u temeljcu od juhe i u nju narezala morati baciti. Iskoristi sve što imaš, a sve što sam izvadila iz juhe. Ujutro sam tek onda planiraj svoju nabavku dalje. ustajala ranije i pripremila namaze kao Ponekad napravi iznimku, ali neka to što je humus i spremila u posude kako bude baš to - iznimka, a ne pravilo.

bi mazali ovaj nutritivno bogati namaz uz jaja koja su vrlo brzo gotova. Bilo je

Problem s kojim se sama susrećem je i dana kada smo krumpire i batat nanedostatak vremena, pogotovo kada rezali, polili maslinovim uljem, začinismo bili zatvoreni u stanu jer je pripre- li i ubacili u pećnicu za malo domaćeg ma doručka, ručka i večere odjednom „junk food-a”, ali smo zato uz njega jeli postala dio moje svakodnevne rutine mnoštvo sirovog povrća. Iako sam pouz posao i fakultet koji sam odrađivala bornik svježeg voća i povrća, ponekad od doma uz malo dijete koje nije išlo smiksam i koji smoothie koji pijemo sam 77

ili jedemo uz dodatak kuhane zobi za da počnemo razmišljati kako da nahracjeloviti obrok. Postoje razni jedno- nimo svoje tijelo najbolje što možemo. stavni recepti samo je potrebna volja

78

jul/avgust

Izradi nešto svojim rukama

sam izrezala i postale su krpe za brisanje, čišćenje i služe umjesto jednokratnih papirnatih ručnika. Poneki komad plahte smo iskoristile i za farbanje cvijećem koje smo ubrale u šetnji. Od par komada krpica koje sam mogla baciti u smeće, nastao je niz nove odjeće, krpa

Cijeli svijet napreduje prema tome da i aktivnosti. Da vam ne pričam koliko mi ljudi radimo minimalno svojim tije- sam se bolje i ispunjenije osjećala jer lom i rukama. Fascinantno je kako zvuk sam shvatila što moje ruke mogu. vašeg glasa može probuditi robota u vašem domu koji sluša i diktira vam da- Ovakve aktivnosti bi zapravo trebale našnju prognozu ili pušta najdraže pje- biti dio naše svakodnevice. Takvi jedsme. Odlično je i što sada sve možete nostavni poslovi koji su se skoro potpukupiti online i ono će stići direktno na no izgubili jer ujednačenim radnjama vaša vrata. Ali gdje je granica? Vjerujem poput šivanja, našim mozgom prolada ćemo svi prije posegnuti za online ze potpuno drugačiji valovi nego kada dućanom nego probati izraditi nešto gledamo u ekrane, a ti valovi su ono svoje.

što nam nedostaje da bi bili staloženi i smireni.

Provodeći više vremena u stanu, počela sam uviđati odjeću, krpe, plahte i ostalo kojima bi dobro došlo malo prekrojavanja i prenamjena. Iako sam u početku pomislila da gubim vrijeme, na kraju se ispostavilo da je to najbolja odluka koju sam donijela. Odjeću koja

Učini nešto lijepo

je nošena preko pet ili šest sezona sam Ovo neka bude svakodnevna točka broj odrezala i prekrojila da bude idealna jedan na tvojoj listi. Osmisli kazališnu sada za ljeto. Ostatke smo moja kćer i predstavu za svoje dijete i primjetit ćeš ja iskoristile za igru s lutkicama i učenje kako oboje ne skidate osmijeh s lica. kako zavezati čvor. Stare krpe i plahte Pripremi jelo za svog partnera o kojem 79

priča već dugo. Podrži male obrtnike, jer oni su u najvećoj krizi sada. Kupi proizvod ili kupi bon pa pokloni nekome - dupla lijepa gesta. Ponekad je dovoljan samo zagrljaj ili poljubac koji će nekome obilježiti cijeli dan.

Kako moja kćer ne ide u vrtić od ožujka zbog potresa, počela sam smišljati svakodnevne aktivnosti koje bi joj uljepšale djetinjstvo, a i nama vrijeme koje provodimo zajedno. Svaki dan bila je prilika za malo slavlje. Izrađivale smo buketiće, pekle kolačiće od papira i materijala, kuhale juhu od cvijeća, stvorile cijelu dvoranu za vježbanje od dnevnog boravka, a drugi dan išle u vilinsku šumu... Muž je svakodnevno primao čestitke koje smo izrađivale, a ja svaku večer cvijeće koje su ubrali na livadi.

Mašta nas je držala u dobrom raspoloženju, a bilo je i dana kada nam osmijeh nije dolazio na lice, ali ovakvi trenuci su nas tješili više nego išta drugo.

80

jul/avgust

#plezirekokoraci #ponedeljakbezplastike #utorakbezmesa #slavinesusredom #Ä?etvrtakzaljude #petakupatikama

#uradisamvikend 81

levoruki ilustrator Rođena i odrasla u Novom Sadu, živi i radi u Beogradu.

Ume sa brojevima, ali se godinama bavi i crtanjem. Inspirišu je boje i slobodne linije.

Pruža usluge izrade personalizovanih ilustracija i pozadina, logoa, prodajnih stranica (Sales page), grafičkih prikaza brendova (Brand style guide), pozivnica za obeležavanja različitih vrsta jubileja. Radila za klijente iz svih delova sveta, od Leskovca do Las Vegasa.

Maja Drobnjaković 83

Životni stil

Ima li besplatnog ručka posle korone?

Marko Vajović

Robotizacija procesa proizvodnje je odavno započela, ljudska ruka je sve manje neophodna i zastupljena u aktu stvaranja finalnog proizvoda, a celokupna kriza koju je izazvala pandemija COVID-19 dovela nas je do zaključka da koliko god se zastupnici ideje slobodnog tržišta trudili da izbace državu iz ekonomskih procesa, intervencija institucija jednog poretka je neophodan element u stvaranju uslova za egzistencijalni opstanak čovečanstva. Šta smo zaključili za vreme dominacije ideje slobodnog tržišta? Shvatili smo da slobodno tržište dovodi do Od uvođenja kapitalizma i njegovog nejednake raspodele dohotka, zakljuetabliranja kao jedinog mogućeg po- čili smo da ono stvara uslove za kreretka, naravno u glavama onih koji ga iranje monopolističkog položaja onih propagiraju, postalo je jasno da će u koji imaju sredstva i moć da sprovedu budućnosti, koja je već stigla, postojati sopstvenu volju. Da malo pojasnimo samo dve grupe ljudi, dva staleža: ve- šta u ovakvim ekonomskim odnosima, oma bogati i oni koji rade za bogate. odnosno uslovima epidemije korona Srednja klasa, koja je prema teoretičari- virusa znači ideja slobodnog tržišta: ma liberalnog kapitalizma noseći stub to je situacija kada neko kupi pakovatog poretka, ubrzano nestaje i ako se nje hirurških rukavica ili maski za 5 evra, zagledate oko sebe, možete zaključiti a kasnije ih na slobodnom tržištu proda je u fazi terminalnog raspadanja.

da za 20 ili 30 evra.

85

Učili su nas da ne postoji besplatan ru- će graknuti i reći kako to već postoji i čak, govorili su nam da su resursi ogra- navešće kao primer socijalna davanja ničeni, pričali su da moramo platiti sve i socijalnu pomoć. Ne, to nije isto što ono što nam je neophodno za golu eg- i zagarantovani dohodak, socijalna pozistenciju. Svi oni svesno ignorišu i ne moć se daje samo socijalno najugrožele da čuju za jednu plemenitu ideju, ženijim članovima društva, dok se zanisu spremni da „zalegnu“ za zagaran- garantovani dohodak isplaćuje svima. tovani ili osnovni dohodak (Universal ba- Dakle, kako socijalno ugroženima tako sic income - UBI) koji mnogima deluje i onima koji imaju posao i penzionekao utopija, međutim u post-pande- rima. Takođe, pojam ne treba mešati mijskom periodu u kome će desetine ni sa minimalnom zaradom. Minimalna miliona radnika neizbežno (imajući u zarada je najmanji iznos zarade koji se vidu prirodu kapitalizma) biti otpušte- isplaćuje radniku po jednom radnom no, ova ideja dobija na specifičnoj teži- času. Dakle, ovde se radi o uslovnoj zani. Takođe, o ovoj ideji treba razmisliti radi, o razmeni radne snage za novac. i sa socijalnog aspekta, posebno ima- Iz navedenog vam je jasno da to nema jući u vidu da zagarantovani dohodak veze sa osnovnim dohotkom koji je bemože da bude odgovor na smanjenje zuslovan. sve većih razlika između bogatih koji imaju sve više i drugih koji se bore za Koja društva su probala da implemensamoodržanje.

tiraju ovu zamisao u svoj sistem?

Zagarantovani ili osnovni dohodak pre- Finska je jedna od onih koja je ideju dstavlja bezuslovno davanje određe- zagarantovanog dohotka probala da nog novčanog iznosa svakom članu primeni u praksi. Započeta je debata, društva, uz ideju da taj novčani iznos izneti su argumenti za i protiv, a onda je bude dovoljan da pokrije najosnovnije Vlada tokom 2017. i 2018. godine prepotrebe pojedinca, te da onaj koji ne uzela na sebe isplatu zagarantovanog ostvaruje druge prihode bude na ivi- dohotka. Naposletku ovaj pilot projeci ili tik iznad granice siromaštva. Oni kat je odbačen od strane finske vlade. koji nisu čuli za pomenutu ideju, možda 86

jul/avgust

Američka država Aljaska je takođe pri- dine fond je tada bio „težak“ čitavih 55 menila nešto što bi moglo da liči na za- milijardi dolara, a isti se „puni“ zahvagarantovani dohodak, s tom razlikom ljujući prihodima od trgovine naftom. što porodice, koje žele da budu deo programa u kome im se mesečno ispla- Kanada je još jedna država koja je poćuje određen novčani iznos moraju da kušala da primeni sistem zagarantovase prijave u određenom vremenskom nog dohotka, i to najpre u pokrajini Maroku kako bi ostvarile to pravo. Sred- nitoba sredinom sedamdesetih godina stva se isplaćuju iz fonda koji je osno- dvadesetog veka. Četiri decenije kavan ustavnim amandmanom Aljaske snije i provincija Ontario, u gradovima države, a prema podacima iz 2016. go- Hamilton, Tanderbej i Lindzi, pokušala

87

je da sprovede nešto slično Manitoba mnogobrojna pitanja, a izvesno je i da projektu, ali uz značajnu razliku, zaga- će vlade svih država sveta morati da rantovani dohodak zapravo nije bio preispitaju mogućnost uvođenja instizagarantovan već privremena pomoć tuta zagarantovanog dohotka. do nekog novog zaposlenja sa boljom platom, što ovaj slučaj približava siste- U vremenu kada pozorišta ne rade, u mu socijalne pomoći, o kojoj razlici smo situaciji kada se otkazuju koncerti na već govorili.

otvorenom ili festivali, kada galerije koje izlažu radove umetnika imaju pro-

Takođe i države poput Indije, Brazila, Ke- blema sa organizacijom izložbi, kada nije, Sijera Leonea i Namibije imale su pravila za ugostitelje i vlasnike različitih pilot projekte kojima su pokušale da in- usluga iziskuju povećana ulaganja u zategrišu ideju zagarantovanog dohotka.

štitnu opremu, a radi se u smanjenom kapacitetu, kada tekstilni radnici osta-

Da li je došlo vreme da ideju zagaranto- nu bez minimalne naknade zbog toga vanog dohotka posmatramo iz potpu- što veliki lanci i dizajneri otkažu svoje no drugačije perspektive? Da li je pan- porudžbine usled promenjene situacidemija COVID-19 dovoljan razlog da čak je, kada sezonski radnici u turizmu, vlai njegovi tvrdokorni protivnici promene snici smeštajnih jedinica ili turističkih ugao gledanja na ovu ideju? Pandemija agencija nemaju kome da ponude svoovog virusa globalnoj zajednici nameće je usluge ili kada higijeničari i higijeni-

88

jul/avgust

čarke zaposleni u malim i srednjim pre- Istraživanja javnog mnjenja u državaduzećima ne mogu svojim radom sebi ma EU pokazala su da većinsku podrda obezbede „golu“ egzistenciju jer se šku ideji zagarantovanog dohotka moorganizuje rad od kuće, zagarantova- žemo zabeležiti kog građana Litvanije, ni prihod deluje kao veoma racionalno Slovenije, Finske, Belgije, Mađarske, rešenje. Da ne govorimo o tome kako i Italije, Poljske, Portugala, Irske, Češke epidemiolozi smatraju da bi takva vrsta Republike pa čak i Velike Britanije (koja dohotka mogla ublažiti širenje virusa je bila u sklopu EU kada je istraživanje kroz izbegavanje nepotrebnih kontaka- sprovedeno). Većina građana je za to, ta sa drugim osobama do kojih nemi- još samo da političke elite, koje po dinovno dolazi zbog prirode određenih foltu štite sitnosopstveničke interese poslova.

vlasnika krupnog kapitala, pritiskom nateramo na ono što bi trebalo da se

Pitanje izvodljivosti ovog projekta je podrazumeva, a to je život dostojan čoključno sa aspekta njegove implemen- veka, život koji ne podrazumeva kontacije. Teoretičari smatraju da izvodlji- stantan strah za egzistenciju. vost ove ideje zavisi od četiri uslova: 1. Institucionalnog - Kako pronaći način implementacije zagarantovanog dohotka u sistemske zakone?

2. Strateškog - Da li su ključni politički igrači za uvođenje ovog sistema?

3. Psihološkog - Da li šira javnost podržava uvođenje zagarantovanog dohotka?

4. Bihejvioralnog - Da li bi intencija uvođenja ovakvog sistema uspostavila mehanizam ponašanja kod ljudi koji bi bio koherentan njegovim ciljevima?

Zagarantovani ili osnovni dohodak predstavlja bezuslovno davanje određenog novčanog iznosa svakom članu društva, uz ideju da taj novčani iznos bude dovoljan da pokrije najosnovnije potrebe pojedinca, te da onaj koji ne ostvaruje druge prihode bude na ivici ili tik iznad granice siromaštva 89

90

jul/avgust

Ideju zagarantovanog dohotka, može- imaju više novca njihova platežna ili kumo eksplicitno prepoznati u obraćanju povna moć je veća. Ukoliko pogledate „vrhovnog mostograditelja“ (Pontifex koja su društva na prvi pogled najuspemaximus-a) pape Franje koji je u svom šnija, u ovom i ovakvom ekonomskom ovogodišnjem uskršnjem obraćanju ustrojstvu (ne hvalimo, samo konstapopulaciji predložio da se razmotri tujemo) videćete da su to potrošačka mogućnost uvođenja zagarantovanog društva, društva koja svoju ekonomidohotka, imajući na pameti epidemiju ju baziraju na potrošnji. Sa dodatnim korona virusa i svih onih posledica koje prilivom novca i većom potrošnjom kao kolateral dolaze sa istim.

stimuliše se rast BDP-a, sa druge strane imamo i odgovor za one koji pitaju:

Protivnici zagarantovanog dohotka „A šta ako se taj novac štedi?“ Ako se ističu u prvi plan kako bi takva ideja štedi, povećava se udeo investicija, i ta podstakla ljude na nerad, dokolicu i stavka je jedan od bitnijih faktora i utilenčarenje. Međutim, statistika ih de- če na rast bruto domaćeg proizvoda mantuje, budući da se u određenim (BDP). sredinama koje su primenile ovaj sistem (Kanada), stopa nezaposlenosti Dakle, svi parametri kako ekonomski smanjila za više od 10% dok je u poje- tako i životni govore u prilog zagarantodinim ruralnim delovima Indije pove- vanog dohotka o čijem uvođenju vlade ćana stopa obrazovanih ljudi za čak država širom sveta moraju ozbiljno raz25%. Da ne spominjemo druge eko- misliti, pogotovo u narednim godinama nomske faktore koji kako na makro ta- u kojima ćemo svi tragati za efikasnom ko i na mikro-ekonomskom nivou do- vakcinom protiv COVID-19. vode do poboljšanja. Naime, kada ljudi

91

Životni stil

Pametni gradovi

Tekst: Dejana Vukadinović

utopija ili realnost?

Nema sumnje da je pandemija izazva- Statistički podaci pokazuju da više od na virusom korona pokrenula čitavu polovine svetske populacije živi u graplejadu pitanja o načinu života u bli- dovima. Ako se osvrnemo na Srbiju, ta skoj budućnosti. Pošast sa kojom se brojka iznosi oko 60 posto, sa tendenbori ceo svet, ogolila je savremeni kon- cijom da raste. Ovakvu statistiku najbocept življenja u velikim gradovima isti- lje ilustruje grad Beograd koji se, kako čući u prvi plan njegovu nemogućnost geografski tako i demografski značajda se na adekvatan način bori i suzbije no uvećao u poslednjih desetak godi„nevidljivog” neprijatelja, kako se često na. Pitanje koje se ovde nameće jeste ovaj virus oslovljava u medijima. Ako kako smestiti sve više ljudi, a da kvalitet tome dodamo zagađenje koje iz godine života bude podjednako dobar za sve u godinu raste usled povećanog sao- građane? Broj prohodnih gradskih ulibraćaja, fabrika koje se grade tamo gde ca se smanjuje, ruše se mostovi, dok su im nije mesto i nemaju odgovarajuće glavne ulice pod konstantnim građefiltere, preveliku gustinu naseljenosti i vinskim radovima, što dodatno otežasmanjenje zelenih površina u urbanim va kretanje u već prenaseljenoj prestosredinama, jasno je da je hitno potreb- nici. Neki su se okrenuli električnim trono preduzeti nešto po tom pitanju. U tinetima ili biciklu, ali kultura vožnje bisuprotnom, sve je izvesnije da ćemo se cikla u Srbiji je i dalje na nižem nivou u kolektivno prečesto suočavati sa tragi- poređenju sa drugim državama Evročnim posledicama.

pe, poput Danske ili Holandije.

93

Pametni gradovi: odgovor na urbanističke izazove Promena klime koja se oseća u svakom kutku planete (od Rusije, koja ima sve toplija leta do topljenja južnog dela planete gde pingvini gube prirodno stanište), nestanak zelenih površina kako bi se gradili tržni centri i poslovni kompleksi, veliko zagađenje vodenih površina, izumiranje životinjskih i biljnih vrsta zbog gubljenja staništa, konstantna emisija štetnih gasova uz COVID-19 upalili su crveni alarm. Sa ciljem da se ponudi jedno od rešenja na neke od problema sa kojim se suočavaju urbane sredine, inicijativa koja sve samo je jedna od ideja. Ne samo kako više dobija na značaju na globalnom bi se rasteretio gradski sistem već i da nivou jeste ona za pametne gradove. bi se radilo na smanjenju emisije šteOvaj koncept podrazumeva grad koji tnih gasova. Setimo se da je Beograd je prijateljski nastrojen prema životnoj ove godine bio u samom vrhu po zagasredini, blisko povezan sa tehnologi- đenosti, a u jeku pandemije, kada je na jom i tehničkim rešenjima kojima će se snazi bio i policijski čas (što znači da je štedeti vreme, energija i novac. Uloga broj automobila na ulicama bio znatno tehnologije bi bila u tom slučaju po- manji) bio prvi po zagađenosti u Evrosrednička kako bi se rešili kompleksni pi. Sistem otvorenih podataka i njihoproblemi. Razvitak pametnih sistema i vog pravilnog analiziranja mogao bi se aplikacija kojim bi se prikupljali podaci koristiti i tako da se ubrzaju određene o potencijalnim gužvama na ulicama procedure i olakša život građanima.

94

jul/avgust

opsežnog video nadzora i prikupljanja podataka, te je skepticizam prema ideji o pametnim gradovima i dalje snažan.

Tehnologija treba da služi interesima građana, ali ono što je najvažnije trebalo bi da uspostavi saradnju i partnerstvo među čelnicima grada, građanskim inicijativama i stanovnicima grada.

Gledano iz perspektive Beograda, ovakva saradnja deluje veoma daleko. Umesto biciklističkih staza na svakom koraku niču tržni centri, trgovi postaju bezlični poput avionskih pisti, a zelene površine i gradske oaze nestaju. Ideja

Tehnologija: Veliki brat ili medijator?

o gondoli u starom delu grada, na Kalemegdanskoj tvrđavi je utihnula, mada će se pojaviti čim dođu i beogradski izbori. Ne posedujemo metro uprkos

Ideja o intenzivnom korišćenju tehno- tome što je ova tema aktuelna decelogije mač je sa dve oštrice. Sa jedne nijama, i svaka vlast je davala obećastrane, razvojem aplikacija koje bi pri- nja o gradnji, dok gužve s godinama kupljale podatke o slobodnim parking na ulicama glavnog grada postaju sve mestima, prohodnim ulicama olakšalo nepodnošljivije, kako za vozače tako i bi se funkcionisanje vozačima i drugim za pešake. Trase gradskog prevoza svaučesnicima u saobraćaju. To bi dalje kodnevno se menjaju jer se ulice konvodilo ka velikoj uštedi vremena. Sa stantno kopaju i dorađuju. druge strane javlja se kontroverzno pitanje o potencijalnoj zloupotrebi ovako

95

Inicijativa za održivu mobilnost

ra je grad Kruševac koji je samostalno usvojio pomenuti plan krajem 2017.

Svestan problema, Beogradski fond godine. Iako je proces usvajanja plana za političku izuzetnost je u saradnji sa u toku i u glavnom gradu, pitanje je da Odborom za prostorno planiranje, sa- li će se propisane mere sprovesti i naobraćaj, infrastrukturu i telekomunika- kon usvajanja. Sa ove tačke gledišta, cije Narodne skupštine Republike Srbije stvaranje pametnog grada zvuči jednaizradio brošuru pod nazivom Održiva ko verovatno kao i „leteći automobili“ i mobilnost – šansa za razvoj održivih „teleportacija“. gradova u Srbiji sa ciljem da približi model održivog planiranja saobraća- Ukoliko i na kratko napustimo granice ja u gradskim područjima svim nadle- naše države, videćemo da je ta ideja žnim institucijama i građanima. Najveći znatno bliža ostvarenju. U Americi se problem, kako se u brošuri ističe, jeste uveliko radi na ovom konceptu, pomeodsustvo zakonskih propisa koji pre- nimo recimo Belmart Smart City u čijem poznaju Planove održive urbane mobil- investiranju učestvuje fondacija Bil i nosti, mada Srbija ima Strategiju održi- Melinde Gejts, gradu koji će biti smevog urbanog razvoja 2030. godine, koji šten u saveznoj državi Arizona i koji je je ujedno i prvi strateški dokument koji zamišljen kao interakcija svih elemenase bavi ovom temom. Međutim, to je sve ta od kuće do radnog mesta, sa idejom za sada samo na papiru, jer inicijati- da se ovde naseli oko dvesta hiljada va da se navedeno sprovede u delo i ljudi. Južna Koreja ide dalje od toga sa dalje ne postoji. Valja pomenuti i ne- ciljem da razvije jedan od najvećih padostajući kapacitet lokalnih samo- metnih gradova Songdo gde već živi oko uprava da se bave ovom tematikom. sto hiljada stanovnika. Sve je povezano Kako autori ističu, jasno je da ne može od saobraćaja preko policije i privatnih svaka opština izgraditi jedan ovakav bolnica, senzorima i kamerama. plan, ali bi bilo korisno da to učine bar gradovi. Jedan od pozitivnijih prime-

96

jul/avgust

97

San ili java?

više prostora i mogućnost da se drži tražena fizička distanca među ljudima).

Da li su onda pametni gradovi alternati- Višak prostora bi mogao da se iskoristi va i u kojoj meri bi njihov razvoj sprečio za izgradnju bolnica ili skloništa za beširenje pandemije ne samo sada, nego skućnike. Sve to, pak, jeste kratkoročno i pojavu nekih drugih u daljoj budu- rešenje, te je potrebno tražiti dugoroćnosti? Koliko je ideja o razvoju pamet- čnije solucije. Drugi problem jeste što nih gradova ostvariva i realna, a koliko u mnogim gradovima ne postoji adeutopistička i nerealna, pitanja su koja u kvatan pristup pijaćoj vodi, zatim loše ovom momentu ostaju bez odgovora. odrađeni ili nepostojeći kanalizacioni sistemi, što vodi nehigijenskim usloviDa bi se došlo do pametnih gradova ma i povećanju rizika da se pandemija potrebno je eliminisati neke osnovne u tim naseljima brže širi, te je potrebno nedostatke, a jedan od onih koji se isti- to prvo rešiti, a potom se okrenuti paču kao vodeći, jeste neadekvatna infra- metnim gradovima. struktura. Među predlozima koji dolaze od strane relevantnih stručnjaka iz ur- Pandemija jeste pročistila vazduh jer banizma jeste povećanje i unapređenje se smanjio avio saobraćaj, a broj autobiciklističkih staza, zatvaranje puteva mobila na ulicama prepolovio. Berlin, (što se i jeste desilo tokom karantina Hamburg, Minhen u tom smislu beleže u velikom broju država, te je stvoreno pozitivne rezultate. Na temu zagađenja

98

zaštitnom medicinskom opremom se Ključ je u osluškivanju potreba građatek očekuju opsežna istraživanja, a ona na. Šta je to što im nedostaje? Šta je pokoja u ovom momentu imamo ukazu- trebno promeniti? Možete biti najveća ju na to da će se broj maski u morima metropola, ali ako su ulice zakrčene i i okeanima uskoro toliko umnožiti da potrebno vam je nekoliko sati da biste će prevazići brojnost živog sveta. Me- kada je saobraćajni špic stigli do željeđutim, istorija nas uči da su upravo ne destinacije, onda to nije grad, to je pandemije naterale gradske čelnike da puka borba za preživljavanje. Ako se delaju i reše neke propuste. Tako su osvrnemo na ekološki aspekt, jasno je male boginje i pojava žutice doprine- zašto u tim uslovima količina štetnih li tome da se unaprede toaleti, ali je i gasova koja se dnevno emituje kontada pristup kupatilima bio ograničen. stantno premašuje dozvoljene granice.

Nažalost, izveštaji sa terena pokazuju da veliki broj ljudi i danas živi na rubu Da li će kriza izazvana pandemijom siromaštva u uslovima koji predstavlja- COVID-19 dovesti do promena? Vreme ju zdravstveni rizik. Rizik od inficiranja će pokazati da li ćemo konačno ozbiljkorona virusom, manji je kod ljudi koji no shvatiti poruku koju nam šalje prižive u razvijenim, urbanim sredinama, roda i svoje ponašanje i način života dok raste kod stanovništva koje živi u prilagoditi izazovima kao što su klimatprenaseljenim oblastima, u kojima su ske promene, prenaseljenost i rastuća uslovi ispod ljudskog dostojanstva.

opasnost od izbijanja novih pandemija.

99

Zdravlje „Cirkus je ponovo u našem gradu“. Po- loška kriza pogodila sve trudnice, jer su lako, na mala (ili velika) vrata, korona sve bile u dodatnom strahu. Da su naše virus se uselio u našu zemlju i, po sve- institucije ozbiljno i hronično obolele, mu sudeći, ne planira da je napusti u posebno u odnosu na roditelje, sada skorije vreme. Pitanje je da li je ikada i je još vidljivije. Dodatno je sve bilo oteodlazio, da bismo mogli da kažemo da žano tokom vanrednog stanja. Najpre, se vratio. Globalnom pandemijom po- brojne odluke države i kriznog štaba gođeni su svi, sve

su se donosile

starosne i društve-

brzo, što je do-

ne kategorije sta-

nekle razumljivo

novništva, i tu nisu izuzete ni trudnice i porodilje. Želeli smo da istražimo sa kojim izazovima se suočavaju trudnice i porodilje u vreme pandemije,

Trudno ća, p oro đaj i ro ditelj stvo u vreme korone

ali je komunikacija bila neprecizna, a određene procedure su se naknadno usaglašavale. Na primer, trudnice su imale problem

pa smo kontaktirali

da saznaju gde

Jasminu Mihnjak,

i kako da otvore

urednicu Roditeljskog portala Bebac.

bolovanje, ginekolozi koji rade u porodilištima imali su zabranu da rade pri-

Da li imate informacije o iskustvima vatno, a da niko u datom trenutku nije trudnica i porodilja koje su bile pozi- razmišljao o tome šta će biti sa trudnitivne na COVID–19, sa kojim proble- cama kojima oni vode trudnoću. Trudmima su se najčešće suočavale kroz nice koje su se zatekle na poslu bile su institucionalni sistem?

u baš nezgodnoj situaciji. Takođe, svi zaposleni u porodilištima imali su za-

Izazova je u trudnoći puno i bez korone, branu da govore za medije te se do intako da bih rekla da je ova epidemio- formacija o porođaju i stanju u porodili100

Intervju: Aleksandra Nikolić @aleksandraaa5

štima jako teško dolazilo, a ni nadležna porađaju u porodilištima u svom meministarstva nisu bila raspoložena da stu, jer sada svako porodilište ima svoj nam odgovore na pitanja koja smo im COVID deo. slali.

Sa kakvim izazovima se u vreme panTrudnice koje su pozitivne na COVID– demije suočavaju roditelji i budući ro19 porađale su se u COVID porodilištu ditelji? u Beogradu KBC Dr Dragiša Mišović. Od trudnica koje su se tamo porodile čuli Zbog opasnosti od korona virusa smasmo sve pohvale na račun organizacije njen je broj pregleda u trudnoći, što je i celog požrtvovanog tima. Mislim da našim trudnicama teško palo. Iako je na samom porođaju nije bilo proble- u nekim drugim zemljama normalno ma jer su naši lekari uvek predani svom imati 2-3 pregleda tokom gestacijskog poslu, ali da je sve pre i posle bilo u perioda, kod nas su ti pregledi mnogo velikoj meri izazovno i da je ključ svih češći. Trudnice se najsigurnije osećaproblema bio u nedovoljnoj i neade- ju posle pregleda, kada im ginekolog kvatnoj informisanosti trudnica. U pr- kaže da je sve OK i kada od svog ginevom talasu nije bilo puno slučajeva ali kologa dobiju odgovore na pitanja koja se taj broj sada povećao. Trenutno se imaju. Sada se, svi pregledi u trudnoći trudnice koje su pozitivne na COVID-19 po savetu struke smanjuju na svega tri 101

pregleda, odnosno samo na neophod- nakon čega su se vraćali u dom u koni dolazak u Dom zdravlja. Tokom van- jem boravi beba. Veliki problem imale rednog stanja postojala je bojazan oko su i mame kojima je isteklo porodiljsko mogućih komplikacija u trudnoći. Ni za za vreme vanrednog stanja. Kako ono jedan simptom u trudnoći ne možemo nije produženo, mame su morale da se sa sigurnošću reći da li je opasan ili ne, vrate na posao, da koriste godišnji oda bez pregleda to se ostavlja samim mor ili da uzmu neplaćeno odsustvo jer trudnicama da procene. Takođe bih na- vrtići nisu radili, a bebe nisu mogle da pomenula strah

čuvaju ni bake.

od egzistenci-

Odsustvo radi

jalnih i ekonom-

posebne nege

skih

izazova

deteta je produ-

kroz koje prola-

ženo, ali je bilo

ze mnoge trud-

komplikovano i

nice u Srbiji. Mi

nedovoljno ja-

i dalje imamo

sno objašnjeno

veliki broj ne-

na koji način se

zaposlenih tru-

otvara ta vrsta

dnica i mama,

bolovanja kada

a i u redovnim

se ne rade spe-

okolnostima za-

cijalistički pre-

poslene trudnice se suočavaju sa više- gledi. Svi roditelji sa malom decom imamesečnim kašnjenjem naknada zarada. li su brojne sistemske izazove posebno Usled ove vanredne, epidemiološke kri- u nedostatku adekvatne zdravstvene ze, stanje se dodatno pogoršalo u veli- zaštitite i brige o zdravlju dece. kom broju porodica u kojima su jedan ili oba partnera ostala bez posla. Roditelji Da li su žene pokazivale znake psihokoji su posao obavljali od kuće sa be- loških tegoba usled povećanog stresa bom su takođe bili u izazovnoj situaciji, zbog cele situacije? ali je teško bilo i onima koji su morali na posao izlažući se opasnosti od zaraze, Naravno, i očekivano. Mi svakodnevno 102 jul/avgust

komuniciramo sa trudnicama i roditelji- nismo uvek ni mogli da damo odgovore ma, a u našoj zajednici trudnice i mame jer, u sistemu odgovora nije bilo, i kao se međusobno podržavaju i bodre. Ro- što rekoh na početku, mnogo važne odditelji su i dalje u stresu jer se odjednom luke donosile su se na brzinu bez jasnih mnogo toga menja i to u najizazovni- i detaljnih procedura i objašnjenja. jem periodu razvoja porodice i bez vanrednog stanja. Usled nedostatka škola Da li imate informacije o tome da poza trudnice, budući roditelji su ostav- stoji organizovana psihološka podrška ljeni sa milion

za roditelje?

pitanja u vezi sa porođajem, ali i

Generalno je

dolaskom bebe

kod nas briga

u korona uslo-

o mentalnom

vima. Domovi

zdravlju na ve-

zdravlja nisu or-

oma niskom

ganizovali nika-

nivou. Pose-

kvu zamenu za

bno bih ovde

psihofizičku pri-

istakla nepo-

premu za poro-

stojanje ade-

đaj, a zaposlene

kvatnih službi

babice imale su

za psihološku

zabranu da rade privatno i time po- podršku porodici u reproduktivnom mognu trudnicama da se pripreme za dobu. Nije retka situacija da mama sa porođaj. Mi smo tokom trajanja van- simptomima postporođajne depresije rednog stanja organizovali online školu nema kome da se obrati. U toku vanza trudnice. Obezbedili smo stručnja- rednog stanja bili su dostupni brojevi ke koji su odgovarali na sva pitanja telefona za psihološku pomoć ali se potrudnica i to im je mnogo značilo kao i sete Domovima zdravlja ne preporučunaši online časovi vežbanja u trudnoći. ju ni sada, osim kada je nešto urgenTada smo pored pitanja o trudnoći i po- tno. Institut za mentalno zdravlje je sada rođaju dobijali i brojna pitanja na koja ponovo aktivirao telefone za psiho-so103

cijalnu podršku. Na njihovom sajtu po- baveći se suzbijanjem zaraze, ne razstoji broj za decu i za odrasle. Problem mišljamo dovoljno o tome šta nas iza mentalnog zdravlja, posebno u osetlji- sledećeg ćoška čeka. To je u ljudskoj vom periodu i pod ovakvim okolnosti- prirodi kada je opasnost trenutno prima ne može se svesti samo na telefon- sutna oko nas. Međutim, upravo tome ski poziv. Roditeljima je važno da imaju služe država i sistem koji bi trebalo da osećaj podrške celokupnog sistema, nam daju potporu i barem podržavačvrst oslonac u kriznim situacijama koji juću poruku da će sve biti OK. Uprbi ih podržao u

kos pridržava-

poljuljanom sa-

nju svih mera

mopouzdanju i

zaštite, uprkos

osećaju gubi-

tome što smo

tka podloge,

svi mi roditelji

odnosno kon-

držali decu dva

trole nad situ-

meseca zatvo-

acijom koja je

renu u stanu,

za roditelje vi-

uprkos tome što

šestruki izazov.

se kako znamo

Način na koji se

snalazimo oko

krizni štab i lju-

čuvanja dece i

di koji vode ovu

balansiranja iz-

zemlju obraćaju roditeljima, ali i svim među posla, obaveza i suočavanja sa građanima ne pruža osećaj poverenja, epidemijom, ne propušta se prilika da naprotiv, rađa još veći strah te mi se čini nam se nabaci i osećaj krivice. Roditeda smo trenutno svi u lebdećem stra- lji nisu i ne smeju biti krivi! Sve što je hu, anksioznosti u kojoj nemamo za šta do nas uradili smo, a i dalje činimo sve ili za koga da se uhvatimo. A kada smo kako bi zaštitili i sebe i decu. Međutim, u svemu ovome odgovorni ne samo za podrška sistema nam je neophodna sebe već i za život naše dece, problem kako bi u što većoj meri ublažili ono je daleko veći. Posledice svega što nam što nas tek čeka. Trudnoća, porođaj i se sada dešava su ogromne i trenutno, roditeljstvo predstavljaju faze u kojima 104 jul/avgust

se javljaju brojni emocionalni i praktični zadaci. Vanredne okolnosti u kojima sada svi živimo dodatno utiču na osećanje anksioznosti, nesigurnosti i brige. Potrebno je da trudnice i žene koje su postale mame budu sveobuhvatno i blagovremeno informisane kako bi imale osećaj sigurnosti i kontrole nad sopstvenim životom. Sa druge stane, važno je negovati kulturu komunikacije sa ovom kategorijom stanovništva uvažavajući promene koje se događaju u emocionalnoj sferi, jer ne kaže se za džabe „drugo stanje”. Na kraju, svi se mi suočavamo sa strahovima kada je bolest u pitanju. Međutim, ukoliko imamo u vidu da jedna žena u sebi nosi novi život, onda možemo da zamislimo koliko su ti strahovi jaki. Zato je važno da budemo svesni položaja u kome se trudnice i žene koje su postale mame nalaze i da im pružimo isključivo negujući i podržavajući odnos.

105

Ekologija

Pripremila: Nina Simonović @nina.simonn

Sigurnost upotrebe predmeta za višekratnu upotrebu tokom pandemije COVID-19

Zdravstveni stručnjaci udruženi sa pre- ovog materijala i bojazni da se zaraza dstavnicima grupa za zaštitu životne može proširiti kontaktom sa kontamisredine (Greanpeace) i inicijative Break niranim površinama. Svesni štetnosti Free From Plastic objavili su dokument onečišćenja plastičnim otpadom, pitau kome se navodi da proizvodi za je- li smo se da li je upotreba proizvoda dnokratnu upotrebu nisu nužno bez- za jednokratnu upotrebu neophodbedniji u odnosu na višekratne, kao i da nost u ovoj situaciji. Odgovor na ovo sistemi za višekratnu upotrebu mogu pitanje nam je pružio dokument, izjava biti bezbedno korišćeni uz poštovanje koju potpisuje 125 vodećih zdravstveosnovnih higijenskih preporuka. U si- nih stručnjaka iz čitavog sveta (Health tuaciji pandemije mnoge zdravstvene Expert Statement Addressing Safety of ustanove, ugostiteljski objekti i pre- Reusables and COVID-19). Ovu izjavu hrambeni lanci okrenuli su se upotrebi sa uputstvom za postupanje u celini u jednokratne plastike zbog praktičnosti nastavku delimo sa vama.

Sistemi višekratne upotrebe i ponovnog su u bliskom kontaktu jedni s drugima, punjenja su ključni deo rešavanja pla- putem respiratornih kapljica proizvestičnog zagađenja i udaljavanja od eko- denih kada zaražena osoba kašlje, kija nomije zasnovane na upotrebi fosilnih ili priča.“1 Iako je „moguće da osoba goriva. Oni stvaraju nova radna mesta i dobije COVID-19 pipanjem površine ili pomažu u izgradnji lokalne ekonomije. predmeta na kome se nalazi virus, a poGlobalna pandemija COVID-19 pokre- tom dodirne svoja usta, nos ili oči“ kapi nula je pitanja o tome kako obezbediti aerosoli su trenutno jedini dokumentosigurnost sistema za višekratnu upo- vani metod prenošenja COVID-19.2 trebu tokom krize javnog zdravlja. Na osnovu raspoloživih naučnih saznanja -

Proizvodi za jednokratnu upotrebu

i uz pomoć smernica zdravstvenih rad- nameću slične probleme kao i oni za vinika date su jasne smernice koje po- šekratnu upotrebu kazuju da se višekratni sistemi mogu bezbedno upotrebljavati uz praktikovanje osnovne higijene. Ovo su ključne činjenice koje treba imati na umu: -

Dostupni dokazi ukazuju na to da se

virus prvenstveno širi udisanjem kapi aerosoli, pre nego kontaktom sa kontaminiranim površinama

Studije su pokazale da virus SARS-CoV-2 može opstati aktivan na površinama u različitim vremenskim intervalima, zavisno od materijala date površine. Jedna studija je pokazala da je virus ostao aktivan i do 24 časa na papiru i kartonu, i oko 2-3 dana na plastici i nerđajućem čeliku. 3-4 U drugoj studiji, aktivan virus nije pronađen na papiru za štampa-

Sudeći po Američkom centru za kon- nje ili papirnoj galanteriji posle samo 3 trolu i prevenciju bolesti (CDC) „Sma- sata, ali je bio aktivan i do jednog dana tra se da se virus uglavnom prenosi sa na tkaninama, do 3 dana na staklu i osobe na osobu... među ljudima koji do 6 dana na plastici i nerđajućem če1 https://www.cdc.gov/coronavirus/2019-ncov/prevent-getting-sick/howcovid-spreads.html 2 https://www.cdc.gov/coronavirus/2019-ncov/prevent-getting-sick/cleaning-disinfection.html 3 https://www.nejm.org/doi/full/10.1056/NEJMc2004973 4 4 https://www.thelancet.com/journals/lanmic/article/PIIS26665247(20)30003-3/fulltext

108 jul/avgust

liku.5 U cilju suzbijanja transmisije viru- najvišoj mogućoj temperaturi, a potom sa putem predmeta i površina mora- potpuno i temeljno osuši. Slično tome, mo pretpostaviti da bilo koji predmet pranje ruku sapunom i vodom i sredili površina u javnom prostoru, bili oni stvom za dezinfekciju ruku na bazi alza jednokratnu ili višekratnu upotre- kohola uz ne dodirivanje očiju, nosa i bu, mogu biti kontaminirani virusom. usta su efikasni načini da se zaštitite.7-8 Plastika za jednokratnu upotrebu suštinski nije bezbednija od predmeta za višekratnu upotrebu, a pritom izaziva i dodatnu zabrinutost za javno zdravlje kada se odbaci.

-

Proizvodi za višekratnu upotrebu se

lako čiste

Odobrena dezinfekciona sredstva za domaćinstvo6 bi trebalo da budu delotvorna za dezinfekciju tvrdih površina, uključujući i predmete za višekratnu upotrebu, koji se moraju detaljno očistiti deterdžentom ili sapunom i vrućom vodom pre dezinfekcije ako su vidno prljavi. Mašine za pranje posuđa i veša bi trebalo da budu delotvorne ako se koriste prema uputstvima proizvođača i, u slučaju mašine za veš, ako se odeća pere na, za predviđeni materijal, 5 https://www.thelancet.com/journals/lanmic/article/PIIS26665247(20)30003-3/fulltext#coronavirus-linkbac%20k-h%20ader 6 https://www.epa.gov/pesticide-registration/list-n-disinfectants-useagainst-sars-cov-2

7 https://www.cdc.gov/coronavirus/2019-ncov/prevent-getting-sick/cleaning-disinfection.html 8 8 https://www.journalofhospitalinfection.com/article/S01956701(20)30046-3/fulltext 9

109

-

Najučinkovitije prakse za korišćenje dom i ne postoji zamena za temeljnu

predmeta za višekratnu upotrebu u ma- higijenu. Prehrambene radnje se moloprodajnom prostoru

raju pridržavati uputstava Administracije za hranu i lekove u vezi maloprodajne

prakse i bezbednosti od COVID-19.9 1. Pridržavajte se sigurnosnih i zdravstvenih propisa. 3. Koristite beskontaktne sisteme U okviru maloprodajnih i ugostitelj- za lične torbe skih objekata i pružalaca prehrambe- i šolje kupaca. nih usluga - tanjiri, pribor za jelo, čaše i

salvete za višekratnu upotrebu moraju Sistemi u kojima nema kontakta izmese koristiti prema strogim procedura- đu mušterijine višekratne šolje, posude ma za bezbednost hrane istaknutim u ili torbe i maloprodajne radne površizdravstvenom kodeksu. Pranje posuđa ne deluju kao predostrožnost u širenju na visokim temperaturama uz dodatne COVID-19. Na primer, Administracija mere dezinfekcije su standard u indu- bezbednosti i zdravlja na radu Kalifornistriji i pružaju dovoljnu zaštitu protiv je preporučuje da, kada kupci donesu transmisije virusa.

2. Koristite dodatne higijenske prakse protiv COVID-a.

svoje torbe zaposleni postupe na sledeći način: •Ne diraju mušterijine torbe i ne stavljaju namirnice u njih •Kažu mušterijama da odlože svoje

Suština je da su predmeti za višekratnu torbe u korpu za kupovinu upotrebu bezbedni za korišćenje kada •Kažu mušterijama da sami stave nase peru deterdžentom/sapunom i vo- mirnice u svoje torbe

9 https://www.fda.gov/food/food-safety-during-emergencies/best-practices-retail-food-stores-restaurants-and-food-pick-updelivery-services-duringcovid-19

110 jul/avgust

4. Obezbedite zaštitu svojih radnika.

jih radnika su obezbeđivanje zaštitne opreme, plaćeno bolovanje, smanjenje broja ljudi u radnji i zahtevanje od mušterija da nose zaštitne maske i pra-

Pored investiranja u sigurne i pristu- ktikuju fizičko distanciranje. Mušterije pačne sisteme za višekratnu upotrebu, moraju same da rukuju svojim predneke od ostalih mera koje poslodav- metima za višekratnu upotrebu kada ci mogu preduzeti u cilju zaštite svo- idu u kupovinu.

* Puna imena potpisnika (naučnike i zdravstvenih radnika) raspoređenih po zemljama odakle dolaze možete na pronaći u originalnom dokumentu na engleskom jeziku.

111

Ekologija

Tekst Sofija Mirčetić @sofimircetic

Zakonodavni okvir zaštite životne sredine Dobra vest je da smo se, čini se, navi- penzacije za borbu sa virusom nema, kli da nosimo cegere u supermarkete i vreme teče, život se odvija, sredina se odbijamo plastične kese koje bi se ina- zagađuje i iako ne izgleda tako - postoče taložile po „kesama za kese”. Barem je ljudi koji ozbiljno rade na rešavanju tako izgleda. Znamo da je poboljšanje ovih problema. Zato smo odlučili da stanja životne sredine i zakonska re- vam skrenemo pažnju na novodonegulacija ove oblasti jedan od uslova za šene zakone ili one koji su u procesu ulazak u Evropsku uniju (Poglavlje 27). donošenja, kako bismo doprineli poIsta ta EU, od početka godine odlučni- dizanju svesti o važnosti ekologije i je donosi zakone protiv upotrebe pla- postojanju prava životne sredine koje stike u okviru horizontalnog zakono- vodeće države sveta uveliko zaobiladavstva. Pod megafonom pandemije ze. Nikako ne treba zaboraviti da ova ogluveli smo na sve trudeći se da život oblast spada u set osnovnih ljudskih uskladimo sa novim merama koje se prava. svakodnevno menjaju. Nažalost, kom-

Zeleni pokreti imaju dugu tradiciju u se primenjivati u njihovom pravnom Evropi i svetu, neki su prerasli u politi- sistemu, a lokalne inicijative su odličke stranke, dok neki snagu usmerava- čan vid lobiranja odozdo - nagore. Sa ju na uticaj na državne institucije delu- druge strane, učešće u nekim međujući u nevladinom i civilnom sektoru. narodnim organizacijama, poput EU, Očekivano je da se ove stranke i pokre- dozvoljava diktat u vidu uslovljavanja ti bore za što bolju legislaciju problema članstva promenama i prilagođavanju životne sredine. Međutim, ovaj aspekt standarda. zakonodavstva je zaista komplikovan.

Neki problemi su čisto lokalni, neki Kada je reč o aktuelnim promenama, globalni, a neki lokalni se prelivaju na Francuska je pre par meseci donela regionalne i šire, putem različitih vrsta Zakon o zabrani upotrebe plastičnih poeksternalija. Veliki zagađivači i čitav suda za jednokratnu upotrebu, tanjira pokret negatora globalnog zagrevanja i čaša, kao i štapića za uši. Regulativa i klimatskih promena su dodatna pre- o čuvenim slamčicama koje uništavapreka razvijanju zakonodavnog okvira koji štiti sredinu u kojoj živimo. Podrška pojedinih vlasti koju dobijaju negatori i nemogućnost međunarodnog prava da deluje, usled čvrstih podela jurisdikcije nacionalnog i međunarodnog prava, čine komplikovanu mrežu odnosa. Naravno, u međunarodnom pravu postoji težnja za što većom internacionalizacijom zakonodavne regulative problema zaštite životne sredine. Države još uvek vode glavnu reč povodom selekcije problema koji će

114 jul/avgust

ju morski svet (ali ne samo morski!), životne sredine sa dugom tradicijom je planirana za narednu godinu. I Taj- i širokim nadležnostima u ovoj oblalandska vlada će do kraja godine za- sti. Ova organizacija je najavila da će braniti upotrebu nekoliko vrsta plasti- u julu 2021. početi sa delovanjem Enke. Godina 2021. je očigledno godina vironment Protection Amendment Act u koju se svi uzdamo, tako je i Evrop- 2018, koji će ovoj nezavisnoj regulaska konferencija o pravu životne sredine tornoj organizaciji dati veća ovlašćenja (European Eniveronmental Law Confe- u zaštiti životne sredine i zdravlja ljudi. rence) koja je trebala da se održi ove, Viktorija je odličan primer male države odložena za sledeću godinu.

sa velikom gustinom naseljenosti koja preduzima legislativne korake u borbi

U kojoj meri nismo svesni svih štetnih protiv zagađenja. supstanci koje koristimo pokazuje primer države Palao. Naime, ova drža- Novi Zeland je krajem prošle godine va je zabranila upotrebu nekih vrsta izglasao zakon koji za cilj ima smanjekrema za sunčanje zbog tvrdnje nje emisije ugljenika do 2050. godine. da poseduju supstance štetne Dugoročni planovi nisu ništa novo u po morski svet. Vode Palaua su oblasti zaštite životne sredine i deo su bogate različitim vrstama korala brojnih agendi donesenih proteklih i hiljadama vrsta ribe, navodi se decenija. Međutim, kada se planovi i u članku World Economic Foruma, vizije prenesu u zakon, to dobija veću što pokazuje da se svaka država težinu i potencijalne rezultate, jer se bori sa individualnim problemi- deluje u okviru koji je po prirodi obama pored onih koji pogađaju sve. vezujući. No, primena zakona i vaspitna uloga u vidu promenjenog ponašaEnivronment Protection Authori- nja i novih navika, kao i sankcionisanje ty Victoria (EPA Victoria) je au- nepoštovanja su nešto sasvim drugo. stralijska organizacija za zaštitu

115

Nenad Spasojević, iz Centra za kreira- ozbiljno i odgovorno put članstva, kao nje politika i strategija, bio je voljan da i ono što je usvojeno i pravno propiza Plezir prokomentariše stanje u Srbi- sano, dovodi do toga da doživljavamo ji i na Balkanu na temu legislative koja vidljive reperkusije u svakom poglese tiče zaštite životne sredine.

du.”

„Kada se govori o ekološkim problemi- Kao najveće probleme sa kojima se suma u Srbiji, čini se da više ništa ne može očavamo, Spasojević izdvaja zagađeda nas iznenadi. Problema je mnogo, nje i klimatske promene. „Ova dva oni su nagomilani i tek nam predsto- problema su povezana štetnim deloji mnogo posla u njihovom rešavanju. vanjem čoveka, ali i izvorima svog naOni nisu novijeg datuma, svet deceni- stanka. Zajedničko im je i to da ih je vijama unazad zna za probleme aeroza- rus korona privremeno skrajnuo u gađenja, otpada, klimatskih promena stranu sa vrha liste globalnih proi mnogih drugih. Pitanje je samo ko- blema. Kada pogledamo stanje sa liko se jedna država, njene institucije, njima u Srbiji, videćemo da mi i darazličiti sektori i na kraju sami građani lje nismo usvojili, iako je država to interesuju da pristupe rešavanju ovih najavljivala, niti Strategiju za kliizuzetno važnih problema s kojima se matske promene, niti Zakon o klisuočavamo. Decenijama dug put član- matskim promenama. Na taj način stva Srbije ka Evropskoj uniji, ostavlja jasno se iskazuje nezainteresovanost prostor za razmatranje koliko se na ka pružanju doprinosa u zajedničkoj polju ekologije učinilo za to vreme. globalnoj borbi, bez obzira koliko smo Kada se sagleda zakonodavstvo, nemi- mi mali deo cele priče. S druge stranovna je činjenica da smo uskladili u ne, aerozagađenje u Srbiji, ali i na dobroj meri regulativu sa Unijom, me- celom Zapadnom Balkanu predstađutim, kako to uglavnom biva kod nas vlja hroničan problem. Pre nekoliko u ovom delu Evrope, implementacija dana CEE Bankwatch Network je u svom u mnogome škripi. Očito ne shvatajući godišnjem izveštaju informisao jav-

116 jul/avgust

nost da termoelektrane u ovom regio- ha zaista problem u Srbiji. „Pored nanu emituju čak šest puta veću količinu vedenog, dodatni problem prema grasumpor-dioksida nego što je to do- đanima jeste i nepoštovanje jednog od

ko želi da sazna građana, a to je da znaju i budu za smanjenje podatke o informisani. Poemisija (NERP), koji su done- zagađenju vazduha red Ustava i Zakona, i Arhuska ti sa ciljem da upušta se u pravo konvencija, koju upute na obaje Srbija usvoveze preuzete istraživačko jila, obavezuje iz EU Direktive državne i lokao velikim ložinovinarstvo, lne organe da štima o smaa poslednji informišu granjenju emisija đane o stanju sa štetnih gasoažurirani podaci životnom srediva, ne samo da nom. Nažalost, nisu ispoštosu svakako sa svedoci smo povani, nego su i dva meseca slednjih godina, u velikoj meri da iako je stanje prekršeni i prezakašnjenja vazduha osetno koračeni.” Došzvoljeno. Naci-

osnovnih prava

onalni planovi

li smo i do najvećeg problema koji nas loše, da nadležni pokušavaju da prikridrži pod velom neznanja i prepušteno- ju relanost i čak optuže za iznošenje sti samima sebi kada je reč o dolasku neistina. Posebno pitanje je šta je sa do neophodnih informacija. Podseti- Agencijom za zaštitu životne sredine, ćemo vas da u januaru ove godine ni- jer ko želi da sazna podatke upućuje smo mogli da vidimo prst pred okom se u pravo istraživačko novinarstvo, a zbog smoga, i da je zagađenost vazdu- poslednji ažurirani podaci su svakako

117

sa dva meseca zakašnjenja. Kada se uticaj. Jedan od ciljeva međunarodnog sve sagleda može se reći da je stanje prava životne sredine je da se regusa samo ova dva navedena problema liše tržište, ali nikako ne smemo kod nas, veoma loše i da je pristup zaboraviti individualne inicijative ka neadekvatan. Međutim, kada prođe smanjenju zagađenja. Potrudili smo korona, nadamo se što skorije i kada se da vam damo nekoliko smernica posle letnjeg perioda dođe hladnije gde se možete informisati kada je reč vreme, možemo očekivati ponovno o zakonima koji regulišu zaštitu životnošenje maski, ako ne ponovo zbog ne sredine. Osvrnuli smo se, samo na korone, onda sigurno zbog vazduha kap u moru brojnih problema kojima koji standardno bude pun raznoraznih smo izloženi i na zakonodavstvo koje štetnih čestica”, zaključio je Spasojević. pokušava da ih sanira. Pozivamo vas da budete odgovorni, da se otarasiČesto grešimo kada u 2020. godini ra- te slamčica koje ionako nisu dobre za zmišljamo samo na nivou države ili vaše zube, i ostalih nepotrebnih predzbira država. Velike kompanije su meta koji više štete nego koriste. Budimoćniji akteri od nekih država, a te pametni potrošači, a ne samo deo globalno tržište im omogućava veliki potrošačkog društva.

118 jul/avgust

119

Životni stil

U ZELENIJA

ALTERNATIVA

JEDNOKRATNIM

ZAŠTITNIM MASKAMA

U vreme pandemije COVID-19 nošenje Usled krize, mnogi građani se okreću maske je ne samo zakonska obaveza korišćenju pamučnih maski, međutim, već i lična odgovornost svakog pojedin- kako je za efikasnu zaštitu od COVID-19 ca. Kao posledica upotrebe hiruških ma- potrebno da maske sadrže nekoliko ski za jednokratnu upotrebu, problem slojeva različitih tkanina i da tkanine plastičnog zagađenja je dodatno uve- budu propisno sterilisane, nismo moćan na globalnom planu. Preliminarna gli uvrstiti takve maske u ovaj izbor. To istraživanja pokazuju da će, ukoliko se ne znači da šivena maska ne može biti trend korišćenja maski za jednokratnu dobra zaštita, već da u ovom trenutku upotrebu nastavi, u okeanima vrlo brzo ne možemo pouzdano da vam kažebiti više maski nego meduza. Uz posto- mo koji proizvođač zadovoljava ovakve jeće probleme sa zagađenjem, ovakvi stroge standarde. Umesto toga, izdvopodaci pozivaju na brzu reakciju. Ruž- jili smo dva proizvoda, nastala u Srbine slike bačenih maski možemo videti ji, koji su uspeli da prođu zdravstvenu i svuda na gradskim ulicama, u blizini kontrolu, koji poseduju odgovarajuće velikih marketa, tržnih centara i drugih filtere i koje smo, na kraju krajeva i sami objekata u kojima je nošenje zaštitnih isprobali. maski zakonska obaveza. Odbačene, korišćene maske možemo videti i na izletištima.

121

LIFEMASK

sti je da pored jednostavne dezinfekcije čvrstog dela maske, filter je posle

LifeMask™ je maska namenjena za vi- određenog perioda korišćenja moguće šekratnu, ličnu upotrebu sa zamenlji- zameniti. vim vazdušnim filterima. Nastala je kao odgovor na situaciju sa epidemijom Lična preporuka za tim koji je uvek COVID-19 za vreme koje ja drastično dostupan za sve dodatne informacije, porasla potražnja za maskama, naro- odgovara u svega nekoliko minuta, a čito onim jednokratnim.

prijatno iznenađenje doživeli smo i prilikom poručivanja kada smo na poklon

LifeMask™ je maska koja se može ko- dobili dodatne filtere za zamenu. ristiti više puta, odnosno nekoliko meseci, napravljena je tako da se vazduh P.S. Ukoliko nekom treba da naglaudiše isključivo kroz vazdušni filter, gde simo, tekst nije sponzorisan niti su su ivice maske obložene memorijskom članovi redakcije prilikom poručivapenom koja štiti korisnika od neželje- nja napomenuli da postoji mogućnog prolaska vazduha, ali i čini masku nost da se proizvodi promovišu ovim udobnijom. Takođe, jedna od predno- putem.

122 jul/avgust

ZELENA MASKA

u proizvodnji kontejnera, rezervoara, kesa, folija, posuda za hranu, itd.

Zelena maska je napravljena tehnologijom brizganja plastike od materijala Maska se sastoji od tela i poklopca. Filkoji je neškodljiv, te je čest izbor za širo- ter se postavlja između tela maske i poku primenu u prehrambenoj industriji. klopca. Sterilizacija maske je moguća Radi se o materijalu LDPE (low-density kraćim prokuvavanjem na temperaturi polyethylen), koji odlikuje manja zate- od 80 do 90 stepeni ili brisanjem alkozna čvrstoća i povećana rastegljivost, holom ili asepsolom. Garancija na mašto odgovora upravo potrebi da maska sku je tri godine. meko prijanja na lice. LDPE se koristi

123

Životni stil

Prvi iskoraci u novo normalno

Tekst: Merima Aranitović @soul.blooming/

125

Novo normalno. Bio je radni naslov ovog i biti deo procesa obnove i revitalizaciteksta, jer ovog puta vam opet pišem iz je ili ćemo biti loši đaci koji će na teži ugla Bahovog praktičara i nekog ko pri- način razumeti životne neminovnosti. pada onom delu populacije koji veruje da je sve u balansu, pa i savremena do-

Barem promislimo

stignuća tehnike i medicine i tradicionalni, holistički pristup životu i svemu Ovo bi mogao da bude i apel, ali i konživom na ovoj planeti.

statacija. Ono što sa sigurnošću možemo da kažemo jeste da svet više nikad

Istorija pandemija meri se sa istorijom neće biti onakav kakav je bio 2019. gopostojanja života na ovoj planeti. Pan- dine. No, isto tako možemo da kažemo demije bi trebalo da budu podsetnik da smo svedoci velikih promena koje koliko mi, kao ljudska vrsta precenjuje- nisu ni dobre ni loše. One pomeraju mo sebe i svoju ulogu na ovoj planeti, ovaj naš svet u nove izazove, a na nama a s druge strane, svaka je donela veli- je da vidimo kako ćemo ih prihvatiti. ke promene. One su bile neminovne jer svaki veliki potres razruši sistem, a U početku smo, naivno verovali da će obnavljanjem mi unosimo inovacije i ceo svet da se promeni nabolje, ali, pomeramo čovečanstvo unapred.

vreme nas je brzo demantovalo. Mišel Uelbek je u nedavno objavljenom autor-

Pandemije nas uče i koriguju naše po- skom tekstu konstatovao da ne očekunašanje. Uče nas, kada se previše za- je da će ljudi postati bolji i da ćemo imati igramo i pomislimo da smo neuništivi, jedan sasvim novi svet. On očekuje da da nešto toliko malo da milioni mogu će svet nakon pandemije biti nešto gori da se smeste na vrh čiode, može da nego što je bio. No, ovo nas vodi pononas zavrti poput čigre i natera da ba- vo u krajnost. Kakav će nas svet dočerem promislimo o sebi i svom životu. kati, to ćemo saznati kad se sve slegne, Da smo sastavni deo ove planete, i da ali ono što je realno očekivati – da je ona bez nas može, ali mi bez nje teško ova situacija prilično slična onoj priči ili nikako. Uči nas suživotu, saosećanju. o limunu – ako sve ovo shvatimo baš A na nama je koliko toga ćemo usvojiti tako da nam je život dao limun, znamo 126 jul/avgust

da će jedni lamentirati i dosaditi svima nja retko ko iz istinskih pobuda odlučio žalopojkama o tome da sve to nije fer, da pomogne nekom drugom. Pomoći dok će drugi, kad već imaju limun na- ili nije bilo ili je imala i ima u pozadipraviti limunadu i nastaviti dalje.

Moj uvid u novo

ni neku kvaku 22. Svedočili smo da se dobar deo država okrenuo svom dvorištu. Da je u velikom broju slučajeva izostala solidarnost. S druge strane, na in-

Razmišljam o ovom novom normalnom dividualnom planu je situacija značajno i meni je to mera stvari. Novo normal- drugačija. Kao pojedinci smo lakše prino svako od nas kreira prema ličnim hvatili da smo svi u „istom loncu“ i da je vrednostima koje inače ima u sebi. Čo- oslanjanje čoveka na čoveka, razmena vek nije ni dobar ni loš. Okolnosti su te iskustava, znanja nešto što je korisno koje nas oblikuju. Tako je i sa novom za sve. Da je protok, često zaglavljenih stvarnošću. Ona zahteva prihvatanje, informacija, moguć ako svako podeli razumevanje i privikavanje. Trebalo je ono što zna i ako zajedno razumemo prihvatiti realnost – da je čovečanstvo da ćemo kroz ovaj izazov proći jedino u globalu pokazalo svoje sebično lice ako budemo odgovorni prema sebi i i da se, pored svih državnih zaklinja- prema onima s kojima smo u kontak127

tu. Naučili smo da koristimo društvene samo neke biljke koje vredi malo bolje mreže za povezivanje i razmenu znanja proučiti: đumbir, sladić, lincura, smilje, i iskustava. Razumeli smo da su socijal- timijan, maslina, adaptogene biljke. ne mreže mnogo bitnije od materijalnih dobara, odnosno da je i tu balans Neka vam to budu izazovi za iščitavanje važna stvar.

tokom vrelih letnjih dana. A još bolje,

Ugrađivanje starih znanja u novo

pitajte fitoterapeute. Ono na šta bih vam obavezno skrenula pažnju jeste da i ovde morate da vodite računa o balansu. Biljke su ozbiljna stvar – i često

Ono što je mene o ovoj novoj normal- su jedna drugoj kontraindikovane, kao nosti istinski oduševilo jeste povratak i nekim lekovima – pa se nemojte suvivrednostima naših predaka. Sve smo to še zaigrati. Birajte prema ličnim potreprilagodili okolnostima i uslovima u ko- bama, mogućnostima, vodite računa o jima se nalazimo, ali smo se vratili ba- načinu korišćenja. zičnom znanju. Recimo, kad su objavili da je veliki pomak u lečenju okretanje pacijenata na stomak – ja sam se setila

I još ponešto o lepoj novoj stvarnosti

kako je nas baba učila, a nju njena – da kad god imaš temperaturu nikako ne Rodile su se bašte na terasama. Ljudi ležiš na leđima da ne dobiješ upalu plu- su otkrili da je rad na zemlji i posmaća (tako je moja govorila). Tako mi i dan tranje kako se rađa nešto što ste svodanas ležimo u svim mogućim pozama, jom rukom zasadili, jedna od najboljih samo ne na leđima. O fitoterapiji bih tek terapija u bilo kom vremenu. Otkiće mi svašta mogla da pišem jer se isposta- je aplikacija za prepoznavanje biljaka. vilo da u našem okruženju raste čitava Radosti moje što sad mogu da čitam jedna apoteka koju bi svako trebalo da raznorazna iskustva, savete, ili samo da ima u svojoj kući – jeftino, a efikasno, uživam u bilju. no pošto nisam u toj struci, ta znanja zadržavam za sebe, ali bih vas uputila Mene je moja draga Žana Burić, sjajan na neka lična istraživanja. Nabrojaću praktičar, ali i fitoterapeut i ajurvedski 128 jul/avgust

praktičar ubacila u izazov te smo po- i benefit. Nikad toliko lepih i korisnih čele da pišemo o biljkama iz različitih recepata, toliko dobrih saveta nisam uglova. Moja uloga je da iz iskustva flo- pročitala i primenila kao u ovom peririterapeuta i Bahovog praktičara opišem odu. Iako po opredeljenju nisam vegan, dejstvo biljke. Žana ih, opet stavlja u čak ni vegetarijanac, postala sam fan različite kontekste od fitoterapije do grupe Kad mama kuva veganski. Neka ajurvede i time nam otvara različita po- vas ovo mama ne demotiviše da polja primene određene biljke. To su lepi tražite grupu – jer ima i nas bez dece, izazovi i divna ljudska saradnja bez su- a uživamo kao deca. Kata Vuletić sjajjete. Sve to možete čitati na našim FB no vodi grupu i svi smo joj zahvalni na stranicama i blogovima.

Otkrili smo kuvanje

pristupu – od jednog veganskog laika do onih koji su na tom polju svoji na svom, svi se lepo provodimo, kuvamo i razmenjujemo iskustva. I ovde se tra-

Kuvanje je postalo važno i kao dnev- dicija i iskustva naših predaka, čija se ni ritual, ali i kao još jedan način da se ishrana nije bazirala na mesu, susrela čovek nečemu posveti i nađe svrhu, ali sa nekim novim biljkama koje u vreme

naših baka nije bilo, a sjajno se slažu sa ili smo barem na dobrom putu da isfinašom tradicionalnom kuhinjom. Ne ltriramo ljude i znanja koji nam prijaju moramo menjati stoprocentno navike, i koje želimo u svom životu. ali i nekoliko koraka u novo donosi fanI za kraj, rekla bih da smo tek na poče-

tastične rezultate.

Nova saznanja

tku novog. Još uvek se navikavamo da ono što je do pre koji mesec bila naša realnost više ne postoji. Da ne vredi da

Tu je još jedan segment na koji bih čekamo da se stvari srede pa da bude skrenula pažnju – na pojednostavljivanje kao nekad. Da su promene neminovstvari. Upravo gore pomenute okolnosti ne, ali nam je dat izbor da kreiramo su nas opustile i dale nam krila da po- svoj svet prema svojim merilima. Treba kažemo svoja umeća i da se osećamo osvojiti ličnu slobodu. Treba prihvatiti dobro u novoj koži. Učimo da sarađuje- da imamo pravo na izbor, treba naučiti mo i da delimo iskustva. U tu svrhu su uživanje u trenutku – jer svakodnevno i dalje dostupni mnogobrojni sajtovi sa se susrećemo sa floskulom život mora izuzetnim kursevima i obukama, od ko- da ide dalje. I to je jedino tačno. Život jih su neki sertifikovani i mogu da vam se ne zaustavlja, on mora da ide i mi sa budu korisni i na poslovnom planu. Uči- njim. Zaustavljanjem na veštački način mo i delimo. Shvatamo vrednost stvari mi samo pravimo privid da je sve isto i razumemo da sve ima cenu, ali smo – a vreme ide, mi se menjamo, postaspremni i da neko vreme budemo na jemo stariji, a kako prihvatamo novu pozitivnoj nuli zarad nekog boljeg su- normalnost i mudriji, opušteniji i sve tra. Naučili smo da ništa nije bezvredno više svoji. Život ide, prigrlimo ga i pui da svako ima nešto što može svetu da tujmo zajedno. daruje. Naučili smo da se razumemo

130 jul/avgust

Moda

Na piknik sa omiljenim aksesoarom na glavi

Da li ste razmišljali o tome kako smo došli do romantizovane slike uživanja u slobodi koju povezujemo sa rečju pi-

knik? Asocijacije na bicikl s korpom pu- da su ova okupljanja tada izgledala vrlo nom cveća, grickalica i vina, elegantno elegantno i prefinjeno, ali i da udobobučene žene i muškarca sa šeširom ili nost svakako nije bila na prvom mestu. u kabrioletu u kome na zadnjem sedi- Odrasli u svečanoj, elegantnoj odeći sa štu stoji korpa za piknik?

prikladnim šeširima, zajedno sa decom su sedeli direktno na zemlji, dok su se

Istorija odlaska na piknike i izletišta seže kafa, čaj i kolači konzumirali iz elegando srednjevekovne Engleske i Evrope tnih porcelanskih posudica. U tom pekada su u praznicima na otvorenom riodu, krajem devetnaestog i početkom uživali bogataši. Srednjovekovni pra- dvadesetog veka počinje ekspanzija piznici lova i renesansna seoska okup- knik korpi koje postaju neizostavni akljanja na otvorenom bili su prethodni- sesoar do dan danas. (prvi proizvođač ci piknika u kojima danas uživamo. Na bio je Entoni Hordens, a kasnije Dejvid tim gozbama tradicionalno bi se služi- Džouns). lo hladno meso poput šunke, pečeno meso i peciva.

Popularnost ovakvog vida okupljanja i druženja u prirodi ili bašti razvijala se

Piknici kakve možemo videti na retkim paralelno sa sve lakšim pristupom tranfotografijama iz 1890. pokazuju nam sportu, od bicikla do automobila. I dok 133

se sadržaj korpe vremenom menjao (danas je verovatnije da će se u njoj naći masline, fokača i belo vino nego hladni jezik, kremasti sendviči i pivo od đumbira), ono što je zajedničko slici s piknika iz XIX, XX I XXI veka jeste prisustvo pomenutih korpi, ali i odgovarajućih šešira u funkciji zaštite od sunca i nezaobilaznog modnog detalja.

Možda je ova 2020. donela izazove kojima se niko nije nadao, neizvesnost kakvu ne pamtimo, ali ono pozitivno čemu nas je naučila jeste dragocenost svakog trenutka, značaj porodice i snažnih prijateljstava. Nećemo zato pesimistično reći da je leto otkazano, ono je samo nekako promenilo formu po kojoj ga inače pamtimo. Očekujemo da ćemo trenutke opuštanja u danima koji slede provoditi na mini izletima, piknicima u prirodi, vožnji bicikla ili šetnji pored reke. Upravo u tim opuštajućim aktivnostima sa bliskim i dragim ljudima, nosićemo šešire iz male radionice

moj šešir zato što su proverena klasika koja je iz sezone u sezonu moderna.

134 jul/avgust

135

Životni stil

Igra staklenih perli sa Mateom Sabom

M Matea Saba svojim pojasevima od perlica slavi magiju

ženstvenosti i čaroliju stvaranja. Obraćajući se drugima, nazvaće ih braćom i sestrama, ukazujući na to da smo svi jedno. U razgovoru za Plezir otkrila nam je zanimljivosti o ovom nakitu, afričkim plemenima, ženstvenosti, povezanosti sa sobom, drugima i nezaustavljivim ciklusima prirode.

Intervju: Andrea Sigmund @lemurescu Fotografije: privatna arhiva 137

Rođena si u Hrvatskoj, živiš u Kana- istom trenu. Perlice su bile svih boja i di. Odakle ljubav prema perlicama? energija koju sam osjetila je bila toliko moćna, ženstvena, nježna a jaka…

Ljubav prema perlicama je moja lju- istog trena sam ih zavezala oko strubav prema Africi koja postoji od ranih ka i samo sam ih promatrala i dirala. srednjoškolskih dana. Ta ljubav je in- Znala sam da je to „za mene”. Neopisispirirala želju za znanjem i tako sam vo je koliko osjećaja je ta nit zavezana počela učiti o različitim plemenima i oko mog struka izazvala u meni. Osjetradicijama Afrike. Perlice su neizosta- tila sam se kao da sam sad potpuna. van dio tih tradicija. U to vrijeme moje Nažalost, te prve perlice su pukle i ja prijateljice i ja smo provodile veliki dio nisam znala gdje mogu kupiti još. Tada vremena radeći nakit od perlica koji je sam prvi puta nakon više od 15 godina bio inspiriran prekrasnom umjetnošću počela razmišljati o mojim perlicama i plemena Masai iz Kenije i N’debele iz koliko sam uživala u njima kad sam bila područja Bocvane i Južne Afrike. Radi- mlađa, i kako je rad sa perlicama poput le smo naše verzije nakita i uživale u meditacije. Osjetila sam koliko mi nesmirujućem radu sa perlicama. To je dostaje kreativna energija i koliko mi samo produbilo moju ljubav kroz se- je u stvari potrebna. Tada sam odlučila strinjstvo. Tada se moj rad sa perlica- napraviti svoje prve perlice oko struka. ma manifestirao u lančiće i narukvice, a perlice oko struka su u moj život do- Reci nam nešto više o njihovom pošle puno kasnije. Imala sam devetnaest reklu i tradiciji. Imaju li pored dekogodina kada sam se preselila u Kanadu rativne još neku primenu? i od tada sam okružena afričkom kulturom kroz tradiciju Afroamerikanaca Prve staklene perlice su bile stvorene i Karibljana. U meni se probudila još prije više od 4 000 godina u drevnom veća ljubav zbog same činjenice kako Egiptu (Kemet). Perlice oko struka podrevne kulture nastave živjeti kroz duh stoje jednako dugo. Na piramidama ljudi. Taj duh živi i u meni. Sudbina je su pronađeni hijeroglifi žena sa nitima htjela da za poklon dobijem moje prve perlica oko struka. Još tada značenje perlice oko struka. Zaljubila sam se u perlica je bilo puno dublje od samog 138 jul/avgust

nakita ili dekoracije: dokaz statusa ili inicijacije u ženstvenost, zaštita, simbol plodnosti i senzualnosti, pa čak i znak da je žena „uzeta”. Tradicija perlica oko struka se proširila cijelim kontinentom Afrike. Svako pleme ima različite primene i značenja, ali u suštini sve se svodi na slavlje ženstvenosti, ženskog tijela i svih blagoslova koje ono donosi, svog života koje stvara, ne samo kroz rađanje djece već i rađanje cijelih kultura koje se temelje na poštivanju Zemlje, života, blagodati za sve i osjećaja časti prema ženama, baš kao i Majci prirodi.

Najljepša primjena perlica je povezivanje sa našom Utrobom, sa blagodatima naših jajnika, naše rodnice, našeg svetog centra, ljubav prema našem tijelu i prihvaćanje naših tijela. Žene uistinu ne vole svoj trbuh i struk i srame se.

Perlice pobuđuju tu ljubav koja je veća od strija ili sala. Perlice nas podsjete da pustimo trbuh da visi, da je naš trbuh donio život i da zaslužuje samo slavlje i nježnost. U nekim plemenima curice dobivaju svoje prve perlice kada započnu menstrualni ciklus. U drugim tradicijama perlice su simbol seksualnosti i žena ih nosi isključivo ispod odjeće, samo njen muž ih smije vidjeti i dotaknuti. U Joruba kulturi Nigerije perlice 139

se također nose za zaštitu, poput talismana. Žene koje rade perlice oko struka su poput šamana, one su u doticaju sa nevidljivim svijetom duhova i njihov dar je da brinu o drugim ženama. U modernoj Africi i današnjoj kulturi, perlice oko struka su nakit i moda. Koriste se i kod gubljenja kilograma, naime kada izgubimo na kilaži perlice se spuste niže, a kada dobijemo na kilaži, uzdignu se.

Od kog materijala se perlice najčešće izrađuju? Koliku on ulogu ima na njihovu namenu?

Tradicionalno, perlice oko struka se izrađuju od perlica od stakla. Dodaju im se različiti kristali ili sjemenke, neki puta i privjesci, ovisno o kulturi. U današnje vrijeme stvaraju se sa različitim dragim kamenjem. Nedvojbeno, prirodni materijali uzdižu energiju perlica koje nosimo.

Vidi se da puno ljubavi ulažeš u svoj rad. Kako izgleda jedan tvoj stvaralački proces?

Za mene, perlice su molitva. Počastvovana sam što sam dio tako predivne 140 jul/avgust

drevne kulture i što oživljavam neke zaboravljene tradicije kroz rad mojih ruku. Blagoslov je raditi sa ženama i omogućiti sestrama da to iskustvo dijele sa mnom. Za mene je sve duhovan rad, sve što radim radim sa namjerom, tako je i sa perlicama. Kada mi dođu žene sa željom da kupe perlice, one u većini slučajeva nisu uopće svjesne da otvaraju jedan energetski portal. Prvo pitanje koje imam za sestre je „Koja je tvoja namjera?” i tada se otvore vrata srca i prekrasne afirmacije poteku.

Stvaram sa namjerom, tako da energija perlica bude usklađena sa ženom koja ih želi. To je meni najljepši dio procesa - vidjeti žene ranjive, a tako moćne i prekrasne, kada samo uzmu jedan tren da osjete koliko je namjera bitna, kada zastanu da u stvari osjete šta trebaju.

Zajedno odaberemo boje i detalje. Drugi dio procesa je stvaranje. Kad radim perlice želim biti inspirirana, odmorna, puna, želim biti u svom centru, tako da mogu stvoriti nešto posebno i čisto.

Svaki rad je unikat jer je svaka žena jedinstvena. Svojim radom želim podsjetiti žene da smo sve predivne, da je bitno da se vratimo našoj divljoj prirodi, našim instinktima, našim darovima, da počnemo cijeniti naše rodnice i naše 141

vagine, voljeti naša tijela. Da preuzme- rila taj put da sebe dijelim. Korak po mo tu odgovornost i da damo sebi svu korak je moj način življenja. Dopuštam ljubav, brigu i nježnost za kojom vapi- Svemiru, Bogu, Zemlji da me vodi i mom mo. Da opet budemo u svojoj moći i da srcu da bude prvenstveno u svemu. se sjetimo da smo dio Zemlje, i da smo Naučila sam da je najvrijednije znanje ustvari mi Ona, Naša sveta majka.

ono koje živi u nama, i da je najbolji put onaj koji je autentično naš. Zato

Koliko ti je spiritualnost važna u ži- je najveća istina koju znam i želim sa votu, kako poslovnom, tako i pri- drugima dijeliti ta da je SVE u nama. vatnom? Kako neguješ taj deo sebe, Mi smo naši učitelji, iscjelitelji, drugi imaš li neke posebne rituale?

nas mogu inspirirati, ali na nama je da se oslonimo na našu vlastitu mudrost.

Spiritualnost za mene je život. Zahvalna Kao žena promatram prirodu i od nje sam jer sam od malih nogu uvijek bila učim, ciklusi mjeseca i ples planeta vođena svojim duhom i nikada nisam mi pokazuju kako da prolazim kroz žiodvajala duh od srca ili mozga, tako da vot sa istom zahvalnošću za ono što za mene ne postoji nešto kao poslov- mi donosi radost i ono što mi dononi život. Sve je isprepleteno i moj rad si patnju. Da ostanem u svom centru i je moj poziv. Moja namjera je da ra- dopustim, da volim sve dijelove sebe, dim iz srca i da mi fokus bude stvara- jer sam tako cjelovita. Tako njegujem nje ljepote. Moj rad evoluira sa mnom. svoj duh, promatrajući i dopuštajući da Jedino što želim je dijeliti tu energiju i život bude i da ja budem život. Vjerublagoslov sa mojim sestrama, bez da jem da je jako bitno imati vlastitu prakmi fokus bude na tome šta moj posao su, nešto što nas prizemljuje i vraća ka donosi meni i kako me drugi doživljava- nama. Za mene su to meditacija, muju ili validiraju. Perlice ili šta god drugo zika i ples. Vođenje ljubavi cijelu noć. život donese na moj put će uvijek biti Razgovori sa drvećem i Suncem. Oddio mene, mojih darova koji se manife- luka da hranim svoje tijelo, duh i um stiraju iz duhovne u materijalnu 3D re- savjesno. Za mene je ritual slušati moju alnost. Moja ljubav prema sebi je otvo- Utrobu. Brinuti se za moje ljude. I da142 jul/avgust

vati, samo davati, bez obzira na to ĹĄta drugi rade. Priroda mi uvijek pokazuje da je energija neiscrpna i da Majka zemlja uvijek daje, a ja uÄ?im sve od nje.

143

Ekologija

Tekst: Maja Halilović @majahdizajn

Aktivisti za klimu zahtijevaju promjene marševima, mitinzima, samitima i lobiranjem. Do sada se veliki dio njihovog uspjeha može primijetiti u impresivnim protestima i sve većoj medijskoj pažnji. Međutim, ta su dostignuća uglavnom simbolična; trebaće nam još vremena za stvarne promjene. Istinsko ograničavanje globalnog zagrijavanja i ublažavanje utjecaja klimatskih promjena zahtijeva značajne zakonodavne promjene na nacionalnoj razini.

Ko su aktivistkinje i aktivisti u borbi za planetu Zemlju?

Aktivisti za klimu koriste različite strategije angažmana. Kada su obraćaju mladima, organizacije za klimatske aktivnosti imaju tendenciju da koriste lični ugao, jer mladi oseća-

ju veći rizik od gubitka u budućnosti zbog klimatskih promjena.

Stariji neće vidjeti najgore uticaje klimatskih promjena, ali njihova djeca će zahtijevati da se stvari mijenjaju.

Zato pokrete za klimatske promjene vode mladi, mladi i žene iz najugroženijih dijelova svijeta. Oni koji danas osjećaju posljedice: suše, visoke temperature i poplave... U ovoj borbi trebamo slušati mnogobrojne starosjedilačke glasove, njihovu mudrost i da naučimo da njihov rad slavimo i zaštitimo, jer oni ovu borbu vode duže od svih nas.

Sljedećih dvadeset aktivistica i aktivista su danas jedni od prepoznatljivih, ali njih je puno više i svi oni zajedno rade za sve nas.

145

Foto: Linda Roy

AUTUMN PELTIER Autumn Peltier je Anishinaabe-kwe i članica prve nacije Wiikwemkoong. Poznata je kao međunarodna

„Vrijeme je za borbu. Moramo prestati zaga-

zagovornica za čistu vodu.

đivati planetu. Vrijeme je da vodi dodijelimo

Poznajemo je i pod nadim-

prava i zaštitu kao i ljudskim bićima.”

kom „vodena ratnica”. Godine 2018. u dobi od trinaest godina, cije i koje je izdala Vlada ukazuju na to Peltier se obratila svjetskim čelnicima da bi voda za piće u zajednici mogla biti na Generalnoj skupštini UN-a po pita- kontaminirana patogenima i da je nije nju zaštite voda. Stekla je nacionalno i sigurno piti bez da je se prvo ne promeđunarodno priznanje kada je pred- kuha. U aprilu 2019. godine Peltier je stavila bakarni lonac vode kanadskom imenovana za glavnu povjerenicu vode premijeru Džastinu Trudou i suočila ga od strane države Anishinabek. Iako je sa njegovom odlukom da gradi naftne njen aktivizam započeo u Kanadi, ona cjevovode na teritoriji starosjedilaca, je danas poznata širom svijeta. U seprekavši mu: „Veoma sam nezadovoljna tembru 2019. godine nominirana je za odlukama koje ste donijeli.”

međunarodnu Nagradu za mir i imenovana kao braniteljica od strane udru-

Peltier započinje svoju borbu kao za- ženja znanstvenika 2019. u SAD. Bila štitnica vode kada je zbog ovih cjevovo- je pozvana na samit Generalnog sekreda preko 100 domorodačkih zajednica tara Ujedinjenih naroda o klimatskim dobilo instrukcije o vodi. Ove instruk- akcijama u Njujorku, 2018. i 2019.

146 jul/avgust

Foto: Aaron Stern

NAOMI KLEIN U plamenu je zbirka eseja koji su usredotočeni na klimatske promjene i hitne akcije potrebne za očuvanje svijeta.

„Šta ako je sve prevara, a mi stvorimo

Naomina revolucionarna

bolji svijet zbog ničega?”

knjiga o klimatskim promjenama sjajno povezuje toč-

Kanadska spisateljica, aktivistkinja i fil- ke - poput stjecišta klimatske i rasne mašica, poznata je po političkim analiza- pravde izlažući strukturalne uzroke i ma i kritikama korporativne globalizaci- odgovornost za klimatsku krizu, nadahje i kapitalizma. Klein je 2016. godine u njujući nas da se borimo na lokalnom, Sidneju dobila Nagradu za mir za svoj nacionalnom i međunarodnom polju, aktivizam u polju klimatske pravde. da zahtijevamo novu agendu koja poKlein se često pojavljuje na globalnim štuje ljudska prava i jednakost i podsjei nacionalnim listama najuticajnijih mi- ća na snagu autentične demokratije za slilaca. Članica je upravnog odbora gru- postizanje transformativne promjene i pe za klimatske aktiviste 350.org. Nje- pravde. ne najčitanije, ujedno i najprodavanije knjige, prevedene na desetine jezika, Ovo mijenja sve, kapitalizam protiv klisu: Bez logotipa, koja je postala mani- me daje objašnjenje zašto nas klimatfest pokreta anti-globalizacije; Doktri- ska kriza izaziva da napustimo suštinu na šoka: procvat kapitalizma katastrofe, ideologije „slobodnog tržišta“ našeg Ovo mijenja sve: kapitalizam protiv klime, vremena, restrukturiramo globalnu U plamenu: (gorući) slučaj za zeleni novi ekonomiju i obnovimo naše političke dogovor.

sisteme.

147

Foto: Pablo Alberanga

SÔNIA BONE GUAJAJARA Rođena u selu unutar amazonske prašume u državi Maranhão, Sônia Guajajara jedna je od najznačajnijih starosjedilačkih i ekoloških liderki danas. Radi kao izvršna koordinatorica Artikulacija starosjedilačkih naroda u Brazilu (APIB) i bila je ključna za objedi-

„Civilizacija podrazumijeva ponašanje koje imamo u odnosu na Zemlju. Za bijelog čovjeka to je razvoj i napredak. To je inverzija vrijednosti i razumijevanja. Za mene smo mi najcivilizovaniji narod.”

njavanje više od 305 starosjedilačkih za promociju državljanstva i branitelja grupa oko agende koja štiti starosjedi- ljudskih prava. Godine 2015. nagrađelačka prava. U svijetu je prepoznata po na je počasnom medaljom Vlade drneustrašivom aktivizmu i obrani domo- žave Maranhão za veliku artikulaciju s rodačkih i okolišnih prava, a sve uprkos vladinim agencijama tokom požara na pritisku nekih od najmoćnijih sektora autohtonom teritoriju Araribóia. brazilskog društva. Trenutno je kandidatkinja za kopredsjedavanje Republi- Guajajara je svjedočila pred Vijećem ke, zajedno s Guilhermeom Boulosom, za ljudska prava Ujedinjenih naroda u za stranku PSOL.

Ženevi o zloupotrebi i ugrožavanju prava starosjedilaca. U Parizu se suočila

Guajajara je jedna izuzetno karizmati- s francuskim tvrtkama koje profitiraju čna figura, predmet nekoliko doku- od uništavanja Amazona. Kao jedna od mentarnih filmova. Dobila je nekoli- najdinamičnijih zagovornica ljudskih ko nagrada i priznanja; među njima prava, Sônia donosi glas Brazila i staOrden za kulturne zasluge brazilskog rosjedilačkih naroda u svijet kada ga Ministarstva kulture, Medalju Centra najviše trebamo čuti.

148 jul/avgust

Foto: Michael Campanella

„Moja poruka je da ćemo vas gledati. Ovo je sve pogrešno. Ne bih trebala biti ovdje s vama. Trebala bih se vratiti u školu s druge strane okeana.

Pa ipak, svi dolazite k nama mladima zbog nade.

Kako se usuđujete?! Ukrali ste moje snove i moje djetinjstvo praznim riječima. Ipak sam jedna od sretnih. Ljudi pate.”

GRETA THUNBERG Njezina akcija nadahnula je stotine tisuća učenika širom svijeta da sudjeluju u vlastitim protestima za budućnost. Štrajkovi su održani u zemljama Belgije, Kanade, Sjedinjenih Država, Velike Britanije, Finske, Danske, Francuske i Holandije.

Thunberg je dobila brojne pozivnice da govori o

Greta Thunberg, švedska je aktivistki- klimatskim promjenama. Govorila je nja za zaštitu okoliša koja radi na rješa- na Svjetskom ekonomskom forumu u vanju problema klimatskih promjena. Davosu, u Švicarskoj, i u Europskom Osnovala je pokret poznat pod nazivom parlamentu, kao i pred državnim služPetak za budućnost (također nazvan i benicima Italije, Francuske, Velike BriŠkolski štrajk za klimu). Sve je započe- tanije i Sjedinjenih Država. U septemlo kada je Greta petkom počela preska- bru 2019. godine njeno pojavljivanje na kati časove da bi štrajkovala. Propustila klimatskom događaju UN-a u Njujorku je skoro tri sedmice škole, prije izbora privuklo je posebnu pažnju zbog njenih u Švedskoj u septembru 2018. godine oštrih komentara: „Ukrali ste moje snoda bi sjedila ispred državnog parlamen- ve i moje djetinjstvo praznim riječima... ta sa natpisom koji kaže: „Skolstrejk Mi smo na početku masovnog izumiraför Klimatet” (Školski štrajk za klimu). nja i sve o čemu možete razgovarati su 149

novac i bajke o vječnom ekonomskom sveta. rastu. Kako se usuđujete!” Tog mjeseca milioni prosvjednika marširali su u klimatskim udarima u više od 163 zemlje.

Njen uticaj je poznat kao „efekt Grete“.

Pored svog ekološkog rada, Thunberg je zaslužna za podizanje svijesti o Aspergeru. Iako je priznala da ju je Asperger na neki način ometao, primetila je i određene prednosti ovog sindroma, u jednom trenutku rekavši: „Imam Asperger, a to znači da sam ponekad malo drugačija od norme. I, obzirom na okolnosti - biti drugačiji je supersila.”

Greta upozorava, citirajući naučnike koje smo ignorisali sve do sada, da ako se svjetske vođe ne dogovore o transformativnom delovanju za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte, porast svetske temperature od industrijske revolucije dostići će oznaku 1,5 ° C - što će izložiti oko 350 miliona ljudi suši i gurnuti otprilike 120 miliona ljudi u ekstremno siromaštvo do 2030. godine. Za svaki povećan stepen, problemi će se pogoršati. Desetljećima se istraživači i aktivisti bore da svjetski lideri shvate klimatsku prijetnju ozbiljno, ali prošle godine, jedna tinejdžerka, Greta iz Švedske je privukla pažnju 150 jul/avgust

Foto: Jensschwarz

LADONNA BRAVE BULL ALLARD „Voda je žensko, voda je život i mi kao žene

Allard je hrabro ostajala

moramo stati uz vodu.”

na terenu kroz sve sukobe s policijskim i privatnim obezbeđenjem. Izdržala je vodene topove, suzav-

LaDonna Brave Bull Allard, Ta Mak’s ce, napade pasa i gledala hapšenje i Wast’s Win (dobra žena planete Zemlje) brutalne napade na kćerku tokom proje pripadnica plemena Standing Rock testa. Godišnja je govornica na forumu Sioux i nekadašnja koordinatorica Odje- UN-a o ekološkim pitanjima, bila je u la za istorijsko očuvanje plemena Stan- Izvršnom odboru američkog starosjeding Rock Sioux. Njeni ljudi su Inhun- dilačkog udruženja. ktonwan iz Cannon Ball-a, Hunkpapa i Lakota Blackfoot. Prva je koja je ispisala Ona drži govore diljem zemlje po piistoriju plemena roda Sioux. LaDonna tanjima zaštite okoliša i starosjedilačje također bila prva koja se usprotivila kih prava. Nada se da će jednog dana gradnji cjevovoda postavljajući kamp uspostaviti eko selo koje radi na zeleSacred Stone, time igrajući veliku ulo- noj energiji, uzgaja svoju hranu i služi gu u pozivanju svijeta da podrži ljude kao uzor ostalim zajednicama. I dok je plemena Standing Rock. Ovaj pokret je Allard plemenski istoričar, ona vidi potokom kratkog vremena iznedrio najve- seban značaj u činjenici da današnje ći savez na američkom kontinentu, sa pokrete vode mladi, grupa „Sedma geviše od 200 plemenskih nacija.

neracija“.

151

„Probudimo se ljudi! Nestaje nam vremena.

Moramo našu svijest osloboditi od gramzivog kapitalizma, rasizma i patrijarhata koji će samo osigurati naše samouništenje.”

Foto: Nancy Musinguzi

Foto: GAIPE

BERTA ISABEL CÁCERES FLORES

Cáceres je bila članica starosjedilačkih

„Važno je osigurati da oni koji su ne-

stanovnika Lence, suosnivačica Nacio-

srazmjerno pogođeni klimatskim pro-

nalnog vijeća narodnih i starosjedilač-

mjenama budu na čelu problema. Kao

kih organizacija Hondurasa (COPINH).

crnoj muslimanki, važno mi je da se in-

Pomogla je Lenca zajednicama da se

tersekcionalnost uključi u našu borbu!“

odupru nezakonitoj sječi drveća i drugim sličnim prijetnjama koje su ugrožavale ove zajednice. Godine 2006. pomagala je ljudima iz Rio Blanca kada

ISRA HIRSI

je izgradnja brane započela bez zakon- Suosnivačica američkog omladinskog skog obaveštenja, na rijeci koja je eko- klimatskog štrajka čiji je fokus na istinomski i duhovno važna za ljude oko canju kako klimatska kriza nesrazmjernje. U tom vremenskom periodu je ubi- no utječe na najmarginalizovanije zajejena u njezinom domu. Cáceres je bila dnice svijeta pomičući razgovor o devaiznimno važna figura za brojne zaje- staciji okoliša prema rasnoj pravdi. Hirdnice i njena smrt se do danas oplakuje si povezuje i naglašava da su rasna dok se traže pravda i počinioci.

152 jul/avgust

pravda i klimatska pravda nerazdvojne.

zdravlje planete. Ovaj život je dar, a naša je odgovornost poštivati i štititi ono što nam daje život.”

XIUHTEZCATL MARTINEZ Martinez je klimatski aktivist i hiphop umjetnik koji se bori za klimatsku pravdu od svoje šeste godine. Xiuhte-

Foto: Drew Escriva

Foto: Tristan Spinski

„U našoj je prirodi da se želimo boriti za

„Ovaj pokret govori o nama svima. Natjeraćemo političare da preduzmu akciju za promjenu sistema - ili ćemo ih izglasati sa pozicija. Posebno sam ponosna na izgradnju pokreta koji će voditi tamne žene. “

JAMIE MARGOLIN

zcatl trenutno obavlja dužnost omla- Jamie s ponosom ističe da je kvir, latina, dinskog direktora organizacije Čuvari mješovite rase. Suizvršna je direktorizemlje. Održao je više TED govora o ca Zero Hour organizacije koja educira ekološkom aktivizmu i govorio je, na zajednice širom zemlje i inozemstva o najmanje tri jezika, na Generalnoj skup- sustavima ugnjetavanja koji su temeljni štini UN-a o klimatskim promjenama u uzroci klimatskih promjena, uključujući dobi od 15 godina. Njegova prva knji- kapitalizam, rasizam, seksizam, kologa, „Mi ustajemo”, objavljena je 2017. i nijalizam i kako se to sustavi presijepotiče druge da se pridruže pokretu za caju s klimatskim pokretom radi formizaštitu Zemlje.

ranja klimatske pravde.

153

zaustavljanje klimatske krize nije obra-

Foto: Rebecca Hale

Foto: Cliff Owen

„Najveći izazov mobilisanja miliona za

,,Danas štrajkujemo, sutra glasamo.”

zovanje, nego proterivanje opasnih, nasilnih priča koje se pričaju ljudima, a to je da nisu u stanju da promijene svoju stvarnost. Moj krajnji cilj je transformacija. Obična osoba ima sposobnost da uradi izvanredne stvari.”

VARSHINI PRAKASH

JEROME FOSTER II Klimatski aktivist, autor, dio tima National Geographic Explorer, veleposlanik Smithsonian-a, osnivač i glavni urednik časopisa The Climate Reporter, osnivač i izvršni direktor One Million of Us, te osnivač i izvršni direktor TAU VR. On koristi

Izvršna direktorica pokreta Sunrise svoju stručnost unutar polja virtualne Movement žestoko zagovara prijedlo- stvarnosti i kao programer umjetne inge poput Green New Deal i jedna je od teligencije za borbu protiv klimatskih vizionarki koje se bore za budućnost. promjena. Osmislio je program koji Varshini je klimatske promjene fiksi- mapira iskustva virtualne stvarnosti rala kao pitanje moralnog imperativa, koji omogućuje korisnicima/cama da pitanje ekonomske pravde i put koji će se kreću kroz okeane ispunjene plastipomoći stvaranju milijuna novih radnih kom i iskuse druge posljedice onečišćemjesta diljem Amerike.

154 jul/avgust

nja i kolapsa okoliša u stvarnom svijetu.

vodu i zaklon. Sve što nam treba. Sve što ona traži je da je zaštitimo.“

Foto: Sirén Gualingan Kotialbumi

Foto: GettyImages

„Zemlja je naš dom. Daje nam zrak,

„Mi smo glas šume. Žene imaju iznimnu unutarnju snagu. Žene su

XIYE BASTIDA Pripadnica plemena Otomi-Tolteca. Za aktivizam se odlučila nakon što je svjedočila poplavi svog rodnog grada zbog klimatskih promjena. Trenutno ima

oduvijek bile na frontu boreći se za svoje teritorije, jer imamo duboku povezanost sa šumom.”

HELENA GUALINGA

ulogu u upravnom odboru Klimatski po- Helena je iz ekvadorske Amazonije i već kret naroda, organizaciji koja služi da bi se bori protiv naftne industrije u svom povezala mlade s postojećim lokalnim domu Saraiaku. Liderka je saraiaku i klimatskim organizacijama. Članica naroda i jedan od vođa timova koji su je pokreta Izumiranje Pobuna i pokreta 2018. godine pokrenuli povijesnu DeIzlazak sunca. Bastida je pokrenula pro- klaraciju Kawsak Sacha - Živa šuma kogram obuke za aktivizam mladih kako ja „predlaže pravno priznavanje ukidabi osnažila pokret za klimatsku prav- nja teritorijalnih prava što je neophoddu. Za svoj aktivizam dobila je nagradu no i bitno za ravnotežu planete i oču„Duša UN-a” 2018. godine.

vanje života.”

155

Foto: Isaac Kasamani

VANESSA NAKATE

januaru 2019. započela samotni štrajk. Nekoliko mjeseci bila je jedina prosvjednica ispred kapija parlamenta Ugande. Kasnije su druge mlade osobe počele „Mi mladi smo napustili svoje zone komfo-

odgovarati na njene pozive na

ra kako bismo vam pokazali da je vrijeme

društvenim mrežama da pomo-

da i vi svi napustite svoje zone komfora jer

gnu skrenuti pažnju na stanje

neugodne stvari koje radimo će pomoći

kongoliskih prašuma. Nakate

da spasimo planetu.”

je osnovala Omladinu za buduću Afriku i isto tako Pokret za ustajanje u Africi.

Vanessa Nakate je aktivistkinja za kli- U decembru 2019. Nakate je bila jedna matsku pravdu iz Ugande. Odrastala je od nekolicine mladih aktivista/ica koji u Kampali, a s aktivizmom je započela su govorili na skupu COP25 u Španiji. u decembru 2018. godine, nakon što se zabrinula zbog neobično visokih tem- Početkom januara 2020. pridružila se peratura u svojoj zemlji.

grupi od oko dvadesetak drugih aktivista za klimu iz cijelog svijeta kako bi

Nakate je diplomirala poslovnu admi- objavila pismo učesnicima Svjetskog nistraciju iz marketinga na poslovnoj ekonomskog foruma u Davosu, poziškoli univerziteta Makerere. Inspirira- vajući kompanije, banke i vlade da odna Gretom Thunberg pokreće vlastiti mah prestanu subvencionirati fosilna klimatski pokret u Ugandi, Nakate je u goriva.

156 jul/avgust

Foto: samazonfrontlines-org

hovno zdravlje. Vlade Brazila i Sjedinjenih Država ne pomažu. Promiču narative temeljene na mržnji i razvoj-

Foto: GettyImages

„Potrebna nam je voda za život i du-

„Mi, starosjedilačke žene branimo naše teritorije, naše šume, naš život. Nikada ne odustajemo!"

starosjedilačke narode. Te vlade nas

ISABEL WISUM

pokušavaju istrijebiti. Oni su dio pro-

Isabel Wisum potiče iz sela Achuar

blema. “

Pumpuentsa smještenog u zabačenoj

ne modele koji napadaju prirodu i

ARTEMISA XAKRIABA

amazonskoj prašumi u Ekvadoru. Isabel strastveno brani svoj narod, njihovu zemlju i kulturu. Godine 2016. izabrana je za potpredsjednicu Achuar Nation of Ecuador (NAE). Takođe je prva žena

Predsjednica zajednice Achuar Nation koja je imala vodeću poziciju u istoi Ikiama Nukuri. Podržava majčinsko i riji NAE-a. Kao potpredsjednica, Isabel neonatalno zdravlje žena u amazon- se zalaže za Achuar zajednice i teritoskoj prašumi osnažujući generacije rije osiguravajući da njihova prašuma žena kao čuvarica prašume. Obučena ostane netaknuta i da njezini ljudi imaje promotorka zdravlja u zajednici, nje- ju glas u Ekvadoru i šire. Budući da je zino vodstvo nadahnjuje druge žene za bila potpredsjednica, Isabel je vidjela sudjelovanje u lokalnom procesu do- da su Achuar žene sada osnaženije za nošenja odluka

sudjelovanje u lokalnim prostorima za donošenje odluka.

157

Foto: Teen Vogue

MARI COPENY

uvjerila ga da dođe u Flint u Mičigenu kako bi se bliže upoznao o krizi sa vodom. Predsjednik Obama je pročitao pismo malene osmogodišnje Mari, odlučio „Nikad ne dozvolite da vam bilo koja odrasla osoba uguši iskru. Ako vas isprva ne žele saslušati, nastavite da pričate, na kraju će vas morati čuti. I kad vas čuju, videće da imate jedinstven pogled na svet i da je vaše mišljenje važno. Nikada ne dozvolite da vas ušutkuju, a vjerujte mi da će pokušati, jer ste mladi i puno odraslih osoba ne misli da biste trebali imati mišljenje.”

odgovoriti i doći u Flint, kako bi je upoznao. Posjeta predsjednika Obame zadobila je nacionalnu pažnju. Od 2016. godine, Mari je prikupila preko 500 000 dolara. Kada je država Mičigen odlučila prestati plaćati vodu za stanovnike Flinta, Mari je ubrzo započela prikupljanje sredstava. Kroz svoju kampanju za flaširanu vodu prikupila je više od 280 000 dolara i uspjela je podi-

Mari Copeny je dvanaestogodišnja ak- jeliti preko milion boca vode građanima tivistkinja koja se bori za djecu Flinta Flinta. U ljeto 2019. godine odlučila je u Mičigenu. Sa samo 8 godina, Mari i fokus prebaciti s distribucije boca vode njezina braća i sestre morali su naučiti na nešto ekološki prihvatljivije. Zato da ne piju tjekuću vodu u Flintu. Sva se udružila s društveno odgovornom voda koja se u gradu konzumirala mo- kompanijom za filtriranje vode kako bi rala je dolaziti iz plastične boce, a voda dovela vrhunske filtere za vodu u zau bocama postala je način života. Na- jednice diljem SAD-a. Mari je inspiracija pisala je pismo predsjedniku Obami i za devojčice širom sveta.

158 jul/avgust

Foto: Evert Elzinga

ROGER HALLAM Julian Roger Hallam je britanski aktivist za zaštitu okoliša, suosnivač poznate i popularne grupe Izumiranje Pobuna (Extinction Rebellion) i Radikalne rute.

Rodžer je prethodno bio organski poljoprivrednik sa četiri hektara zemlje kojem je posao

„Ključna lekcija o svim strukturnim političkim promjenama je sljedeća: protesti pale.

Bez protesta nema ekonomskog stagniranja, kad se stopira ekonomija dečke koji vode ovaj svijet počinje biti briga.”

propao zbog niza vremenskih ekstremnih neprilika. Istraživao je u svom doktoratu kako postići društvjene promjene građanskom neposlušnošću i radikalnim pokretima. U martu 2017. štrajkovao je glađu tražeći odustajanje od fosilnih goriva unutar Univerziteta - institucija je uložila milione funti u fosilna goriva, ali nije ulagala u obnovljive izvore energije. Pet sedmica nakon prvog prosvjeda, Univerzitet je uklonio investicije vrijedne 14 milijuna funti od kompanija za proizvodnju fosilnih goriva i obavezao se da će do 2025. postati neutralno efikasni.

159

Foto: Chris Mcandrew

GAIL MARIE BRADBROOK dobi od 14 godina. Gejl je sudjelovala u različitim kampa-

„U prošlosti, kada sam bila na protestima, ljudi su vikali iz automobila, „zaposli se, okupaj se, ošišaj se“, pa jesam li hipi koji luta po dolu ili sam srednja klasa ili čak privilegirana? Svaki korak vam se preispituje, a ne stvarni problemi s kojima izbjegavamo da se suočimo.”

njama u Stroudu, u razdoblju od 2010. do 2013. godine kao dobrovoljni direktor Tranzitne tranzicije, protesta protiv bušenja nafte. Godine 2015. s Džordžom Bardom osnovala je grupu Saosjećajna revolucija.

Godine 2016. je otišla na odmor na Kostariku gdje je uzimala ajuasku, ibogu i kambo,

Gail Marie Bradbrook je britanska ak- u potrazi za jasnoćom u svom radu i to tivistica za zaštitu životne sredine, su- iskustvo je navelo da promijeni pristup osnivačica ekološkog društvenog po- kampanji. Ubrzo nakon povratka upokreta Extinction Rebellion. Studirala je znala je Rodžera Halama i zajedno su molekularnu biofiziku na Univerzitetu osnovali organizaciju Izumiranje Pobuu Mančesteru gdje je stekla doktorat. na (Extinction Rebellion) koja privlači Zanimanje za prava životinja natjera- puno pažnje diljem svijeta. lo je da se pridruži Zelenoj stranci u

160 jul/avgust

Foto: Nytimes

NAELYN PIKE Kao osamnaestogodišnja mlada žena Chiricahua Apache, Naelin je već provela godine kao aktivistkinja, uzor i heroina, zagovarajući uvjerenja starosjedi-

„Mladi ustaju. Mi se pripremamo za bu-

laca i očuvanje zemlje. Prvi go-

đenje identiteta, duhovnosti i ratobor-

vor držala je sa samo 9 godina i

nosti. Ova generacija je spremna. Spre-

postala je najmlađa osoba koja

mna sam i ja.”

je svjedočila pred američkim Kongresom, sa 13 godina. Putovala je po cijeloj zemlji i svijetu, govoreći u školama i na konferencija- od svega, ona ohrabruje druge na isto, ma. Ova aktivistica želi okupiti svoju ge- zbog generacija koje dolaze. Naelin je neraciju, podići svijest o vjerovanjima trenutno studentica Mesa Communisvog naroda i njihovim pravima na sve- ty College-a, i zalaže se za svoje ljude te zemlje. Ona potiče svoju zajednicu dok nastavlja visoko obrazovanje. Ona da bude jaka i da zaštiti i s ponosom je jedan od najjačih mladih glasova u pokazuje svoj identitet. Ona se izjaš- starosjedilačkim zajednicama i zasigurnjava protiv političara i korporacija no će postati jedna od ključnih liderki u koje imaju za cilj skrnaviti zemlje koje borbi za starosjedilačka ljudska prava starosjedioci smatraju svetim. Najviše u narednim desetljećima.

161

Zašto vidimo toliko žena, naročito starosjedilačkih žena na čelu pokreta za klimatske promjene?

Prije kolonizacije Amerike, domorodačke žene imale su politički autoritet i bile su važan dio grupe koja je bila odgovorna za donošenje odluka u zajednicama. Na primjer, nije bilo rijetkost u starosjedilačkim zajednicama da žene imaju autoritet u odlučivanju ko će biti poglavar.

Kad su kolonizatori došli u Ameriku sa ciljem da unište ljude koji su ranije živjeli na teritoriji, to je dovelo do uništenja autohtonih kulturnih struktura, uključujući utjecaj koji su žene imale u društvu. Kolonizatori su učinili to nametanjem ideje heteropatrijarhata. Heteropatrijarhat je ideja da samo muškarci mogu biti vođe zajednice. Heteropatrijarhat se fokusira na koncept muškog spola koji je snažan i sposoban, a ženski spol slab i nesposoban. Danas žene, djevojke i djevojčice, uz svoje kolege vode glavnu ulogu u pokretu za zaštitu okoliša. Ne treba zaboraviti njihovu snagu, upornost, žrtvu kada izborimo borbu u zaustavljanju klimatskih promjena.

162 jul/avgust

thema Thema je dečija garderoba od 100% sertifikovanog organskog pamuka, inspirisana decom koja znaju da ne postoji Planeta B. Proizvode koji su trenutno na sniženju do 40% možete pogledati na themapage.rs

163

Životni stil

Porodica „Intenzivno istraživanje ovog para i veliki raspon znanja- prenošen putem novinskih kolumni, tv emisija, pomogli su decenijskoj edukaciji Amerikanaca.“

Kovel

Vašington Post

i carstvo antikviteta

Tekst: Anđelija Popović @najlon_girl Fotografije: kovels.com 165

„Verujem da se ljubav prema antikvitetima prenosi genima.“ rekla je Teri Kovel, vojvotkinja sveta antikviteta, kako je nazivaju američki mediji.

Priča o ljubavi prema kolekcionarstvu bračnog para Kovel, zapravo počinje još u detinjstvu Teri Kovel. U intervjuima ona uvek opisuje događaj na Nijagarinim vodopadima kada ju je majka povela na izlet i dala joj dolar da ga potroši na nešto što joj se dopadne na lokalnom vašaru. Teri se dugo premišljala u kupovini i nakon što joj je majka zapretila da će joj dolar uzeti natrag ukoliko ništa ne kupi, odlučila se da isti potroši na šoljicu sa štitnikom za brkove. Kako kaže, ni dan danas ne zna zašto je kupila baš nju. Vremenom, Teri saznaje da je šoljica vrlo retka i da je porcelanski antikvitet. Znatiželja i ljubav prema starim stvarima dodatno se povećala kada se venčala za Ralfa Kovela, trgovačkog putnika.

166 jul/avgust

Razvoj američkog kolekcionarskog hobija započinje neposredno nakon Drugog svetskog rata kada se vojnici iz Evrope vraćaju u svoju domovinu. Na poklon svojim majkama i ženama donosili su razne porcelanske figurice, tanjire i ostale stvari koje su ostajale iza starih vlasnika. Teri ume da kaže da su njih dvoje zapravo imali fantastičan tajming za razvijanje svoje strasti. Godine 1953. supružnici izdaju vodič za oznake porcelana. Bio je to mini priručnik sa ručno crtanim simbolima i potrebnim objašnjenjima oznaka. Zvao se „A practical guide to old pottery and porcelain marks“ i izdat je u svega 43 primerka. Taj priručnik je do danas prodat u više od četiri miliona primeraka.

Vodič brzo postaje veoma popularan u kolekcionarskim krugovima, a Kovelovi se etabliraju kao eksperti u svojoj oblasti. Ralf odlučuje da bi bilo dobro da pišu kolumne za novine i pisali su ih do 1982. godine. Kovelove su često konsultovali zbog iskustva i ekspertize, naročito u sudskim sporovima.

167

U istraživanje o starinama su krenuli kao potpuni početnici, bez ikakvog prethodnog iskustva, ali su godinama učili i istraživali, beležili pažljivo.

Pisali su za Wall Street Journal, New York Times, Forbs i mnoge druge poznate žurnale. Napisali su i deo za odeljak kolekcionarstvo u čuvenoj enciklopediji Britanika. Ralf i Teri su se pojavili i u tri televizijska serijala „Upoznajte svoje antikvitete“ za nacionalne TV stanice, „Kolekcionarski dnevnik“ na Discovery kanalu i „Ulovi sa buvljaka“ (Flea market finds). Za svoje TV emisije zaslužili su dve Emi nagrade.

Vremenom Kovelovi razvijaju posao sa antikvitetima i zapošljavaju nekoliko asistenata koji će raditi istraživanja. Njihova biblioteka se širi na tri prostorije i broji preko 18 000 knjiga.

168 jul/avgust

Osim u pisanju priručnika Kovelovi su bili izuzetno uspešni i u trgovini antikvitetima. Teri je bila angažovana kao profesorica matematike, volonterka u brojnim projektima, aukcionarka, humanitarka, a Ralf je bio inovator, prodavac i preduzetnik.

Kovelovi su do danas objavili više od stotinu publikacija od kojih su polovina cenovni vodiči kako bi se naučila vrednost određenih stvari, od nameštaja do patika. Za kolekcionarsku vrednost patika Teri je prvi put čula od čoveka koji joj očitava gas. Ona za ovu vrstu kolekcionara kaže da je sigurna da ljudi koji kupuju patike, kupuju zapravo doživljaj sa utakmica na koje su išli. To je čitav jedan deo te navijačke, kolekcionarske kulture.

169

Kovelovi danas imaju svetski poznat sajt za procenu antikviteta i starih stvari. Na njemu možete saznati vrednost određenih fotografija, porcelana, lutaka, dizajnerskog nameštaja i mnogih drugih stvari. Možete poručiti knjige, CD-ove sa snimcima sa buvljaka. Neki od vodiča za kupovinu podrazumevaju i vodič za kupovinu torbi za kolekcionare, vodič za kupovinu nakita, vodič za kupovinu moderne keramike... Ukoliko ste radoznalog duha biće vam zanimljiv i deo sa najnovijim vestima iz kolekcionarskog sveta. Jedna od novijih je da je koncertni poster Bitlsa iz 1966. godine nedavno prodat za 137 500 dolara, što ga čini najskupljim posterom na svetu.

Modernizacija je učinila to da se i Kovelovi prilagode tržištu i kupovini putem interneta, međutim Teri smatra da su sajtovi poput eBay-a degradirali doživljaj buvljaka i jedinstven osećaj držanja dragocenog ili neobičnog predmeta u rukama.

170 jul/avgust

Dom porodice Kovel nalikuje i sam na muzej. U svom podrumu imaju identičnu repliku prodavnice iz 1890. godine, što znači da se na njihovim policama nalaze stotine autentičnih kutija i konzervi, kao i reklama iz tog perioda.

Sve je počelo sa jednom šoljom, a završilo se sa čitavom imperijom antikviteta.

Egipatski nameštaj, posteri, slike, porcelanski tanjiri pa čak i kartoni za mleko i najveća kolekcija oznaka za banane na svetu krasi dom Kovelovih. Teri poručuje da je kolekcionarstvo način života, i da ako niste jedan od njih, vi to nikada nećete razumeti.

171

Pletivo by Plezir Iz prirode i za nju

Nudimo jastuke sačinjene ručno od visoko kvalitetnih, ekoloških materijala savremenog dizajna isprepletanog s tradicijom.

etika. estetika. ekologija.

Pletivo by Plezir je domaći eco home brend. Etika, estetika i ekologija čine okosnicu brenda koji su osnovale i u čijoj izradi proizvoda učestvuju isključivo žene. Upotrebom prirodnih materijala lokalnog porekla poput vune i recikliranog pamuka u izradi naših ručno rađenih jastuka želeli smo da primerom pokažemo da je uprkos izazovima moguće stvoriti jedan potpuno ekološki, održiv brend u našoj zemlji.

172 jul/avgust

173

SASTAV

•Srce jastuka čini ručno češljana vuna •Istu potom nežno grli pamučno platno u odgovarajućoj boji •Naredni sloj je pravljen od recikliranog pamuka čije niti su štrikanjem pretvorene u jastučnicu •Jastučnica je zatvorena metalnim rajsferšlusom •Svaki jastuk ima etiketu od pamučnog pla na na kome je mašinski izvezen naziv brenda 174 jul/avgust

175

176 jul/avgust

177

178 jul/avgust

179

Moda

Intervju: Teodora Kovrlija @teodora_kovrlija Fotografije: UskoÄ?i u moje @uskociumoje

6

pitanja

za anu Grubetić USKOĆI U MOJE

Njen onlajn šop na Instagramu jedan Komadi koje ova mlada devojka na je od vesnika promene svesti mladih svom Instragram profilu prezentuje radevojaka koje se sve odlučnije okre- sprodaju se u svega nekoliko minuta, ću održivoj modi, kupovini u vintage a rastuća zajednica koja se okupila oko i second hand radnjama šaljući po- „Uskoči u moje“ donosi preko potreruku velikim brendovima brze mode: ban optimizam koji nam pokazuje da „Ne želimo masovno proizvedenu ode- se odnos prema polovnoj odeći i modću lošeg kvaliteta! Ne želimo da se radi nim detaljima u našoj zemlji napokon naše odeće razboljevaju ljudi koji rade promenio. O ljubavi prema vintage kou neuslovima gigantskih fabrika! Ne že- madima i priči koju pričaju, uklapanju limo da ti isti ljudi žive na ivici egzisten- različitih modnih epoha, održivoj modi cije dok vlasnici broje svoje milione! Ne i specifičnoj onlajn revoluciji kojoj sveželimo da naša odeća bude deo proble- dočimo, razgovarala sam sa Anom Gruma zagađenja životne sredine!“

betić, dorćolkom na čiji modni dnevnik s radošu motrimo.

181

1

Šta te je podstaklo da pokreneš vintage i second hand šop Uskoči u moje?

kolokvijumi na fakultetu, onda sam odgovorno odstupila od njihove želje da mi pomognu i krenula sa slikanjem sebe (bez glave). Anonimno, stavljajući

Veoma kompleksno osećanje budi to u prvi plan haljine, suknje, košulje i pitanje u meni, ali sumirajući misli na gledajući da ih što više istaknem. Talas pamet mi je pala moja neobuzdana že- je krenuo, ostalo je samo da ga se držim

2

lja da budem novi modni talas Beograda. i nastavim sa surfom.

Posle nekoliko meseci od početka rada stranice, takvu poruku sam i dobila od jedne devojke, citiraću je: „Mnogo vas volim, vi ste novi talas Beograda...!”

Kada i kako si se zaljubila u vintidž delikatese?

Početak Uskoci u moje nije izgledao na- Moju priču o zaljubljenosti u vintidž delik sadašnjoj slici stranice.

likatese započeću pričom o maminoj beloj košulji. To je najlepša i najnežnija

Na samom početku sam slikala vintidž košulja na svetu i kada je obučem delikatese na devojkama, prijateljica- osetim se kao Odri Hebern u crno ma i poznanicama, pronalazile smo belom filmu. Mnogo sam pristrasna! razne lokacije na Dorćolu, bekstejdž Ooo da, ali gledajući devojke i njihove su nam bili kafići, a scena ulice i razni fotke koje mi šalju kako uklapaju sa taambijenti. Kolekcije su izlazile jednom tinim Leviskama ili maminim vintdž nedeljno, devojke su bile studenti koji suknjama moje delikatese, shvatila nikad nisu imali dodirnih tačaka sa sam da taj sentiment povezanosti ulogom modela za slikanje, pa je sve treba da se probudi u svima nama. U to za nas zajedno bila jedna velika eri hiperkonzumerizma i fast fashion avantura. One su bile zadovoljne fe- mode, gde se brzo vezujemo i odvanomenalnim fotografijama na svojim jamo od raznih stvari, u takvom Instagram profilima, a ja uspešnim sentimentu vidim spas. Listajući stare prezentovanjem kolekcije na Uskoci u albume za slike moje mame ugledala moje. To je trajalo dok im nisu počeli sam košulju, na svu sreću moja mama

182 jul/avgust

ju je sačuvala i poklonila mi je, a od tada smo nerazdvojne. Ona mi je bila baza, uz nju sam počela da uklapam

promovisanje zdravog odnosa prema telu, značaju reciklaže i održivosti?

pantalone, blejzere i suknje. Vintidž moda vam omogućava da se igrate i Ako pogledate objave slikanih stvari putujete kroz razne epohe, miksujete koje su prodate, videćete da pored šezdesete sa osamdesetim, uplovite u prodato stoji emoji za reciklažu. Ta ideja devedesete, ali dodate malo hipi šmeka o podizanju svesti prilikom kupovine sedamdesetih. Ja sam u stvari jedan na Uskoci u moje, došla je spontano.

3

veliki zaljubljenik u modu.

Održivost u svim sferama života postala je imperativ, a održivost u pogledu mode i odevanja je napokon i kod nas počela da se uzima za ozbiljno.

Na koji način koristiš svoj uticaj na društvenim mrežama za

Odricanjem od „fast fashion“ komada i odlukom da kupiš vintidž delikates si zakoračio jedan korak napred u dobrobit za svoje okruženje. Reciklirao si. Zato sam uvela taj emotikon. Takođe, uvek se zahvalim mojim mušterijama na njihovoj odluci i to u njima budi osećaj zadovoljstva, i ponovo pokrećem priču o sentimentu, emociji koja treba

183

da se stvara u nama. Prodavci vintidža nisu obični prodavci garderobe, nama se šalju fotografije naših komada, nama se prenose utisci, mi smo svedoci magije prvog dejta, male mature, dugo željenog vikenda na planini, mi

4

Gde pronalaziš komade koje prodaješ putem profila, kako izgleda taj proces od pronalaska do pakovanja mušteriji, i koji je naredni korak na poslovnom planu za tebe?

smo svedoci novih umetničkih dela, aktivizma za zeleniju planetu...Ne Moji komadi su iz druge galaksije i taj ostaješ ravnodušan kada ti neko u veo mističnosti ostaće dokle god postoji toku dana napiše da si super lik i da te Uskoci u moje. Mogu reći samo da sam obožava, to budi sentiment u meni da stala pod srećnu zvezdu, imala sam preporučim nešto što ja volim privatno tu privilegiju da upoznam prave ljude da koristim, a što je na primer održiva na pravom mestu i potegnem veze za kozmetika ili neki handmade proi- magične delikatese iz drugih galaksija. zvod. Lako se pređe ta granica ano- Ali pošto su ti vintidž delikatesi putovali nimnosti, nečeg privatnog i uvek se dugo, potrebno im je jedno osveženje, štrecnem i nasmešim sebi kad pomi- tako da odlaze na hemijsko čišćenje, slim da li ja to postajem bloger. Moja posle ih željno očekujem na peglanju introvertnost se divi tim ljudima.

kod mene. Razvrstavaju se po bojama zbog mog ocd-a, tako nastaju i kolekcije prema bojama (primetićete na feed-u da sve mora da se slaže). Onda sledi fotografisanje, isključivo na dnevnom svetlu, odabir slika i kačenje podataka.

Onaj finalni deo je najslađi i najkraći, to su prodaja i pakovanje. Sve vintidž delikatese pakujem kao poklon, uvijene u cvetni papir. Taj poklon veoma brzo stiže do mojih dama koje mi uvek upute neku finu poruku zahvalnosti.

184 jul/avgust

5

Profil ,,Uskoči u moje" je dugo nosio oreol mističnosti i anonimnosti, što je na neki način paradoks na društvenoj mreži Instagram. Šta se promenilo pa si odlučila da se i lično obratiš mušterijama i pratiocima?

izgledalo na njima, da u svojim glavama vizualizuju sebe u tome bez mog lika, sa primesom mog „vajba“ u odabiru poze, ogrlice i propratnih detalja. Kada sam posle dve godine neprekidnog rada to postigla, vanredno stanje me je nateralo zbog prve velike obustave rada na stranici da objavim svoju sliku.

To mi je bila dodatna inspiracija da sa

U mističnosti je magija, u anonimnosti devojkama podelim svoje omiljene poenta. Magija da poentu, a to su stvari, komade, da možda pružim neki savet stavite u prvi plan. Primetila sam da se ili inspiraciju u vintidž odevanju putem određeni profili vezuju za imena osoba svog autfita i van dm-a. Devojke koje koja ih vode i na neki način se tako i prate Uskoci u moje su me bukvalno etiketiraju komadi, a ja to nisam htela, otkravile svojim divnim komentarima želela sam samo lepotom komada koje i ja nisam mogla da se sklonim. Stala ja biram da se izdvojim i da devojka- sam pored svog rada i započela novu ma pružim priliku da vide kako bi to eru virtuelnog druženja na Uskoci.

185

6

Za kraj sam sačuvala pitanje koje sigurno interesuje mnoge koji te prate na Instagramu.

Kako izgleda tvoj garderober i možeš li da izdvojiš nekoliko omiljenih komada koje sigurno ne bi prodala?

Poređani komadi po bojama, samo paleta je baš duga...vadim se na ljubav.

Nosi ih moje raspoloženje, a neretko se desi da se uhvatim za nešto što je jednostavno samo ispeglano. Imam opseg od „ženstvena sam kao Lady Di“, do „prava sam Uma Thurman u Kill Bill-u“. Nikada ne bih prodala belu košulju moje mame, jednu dugu svilenu suknju koja tako neobuzdano leprša dok hodam da me često podseti na mene i moj karakter, i jedan „oversize“ blejzer boje neba.

186 jul/avgust

Arijam Art Decor Dekoracija za dom koja neguje jedinstvenost i neobičan dizajn, čuva prirodu i nasleđe naših baka. Slikanje koncem i iglom.

Arijam Art Decor - Tradicija na moderan način Poručite vezeni motiv, portret po želji ili potražite gotov ručni rad na stranicama:

187

Kultura

Leto u Beogradu

Tekst: Sara SavÄ?ić @sara_savcic

KADA STE POSLEDNJI PUT POSETILI MUZEJ U SVOM GRADU?

Kako godina odmiče, neobičan tok ko- tili neki muzej u Beogradu? Pored tolijim je krenula se i pored nadanja čitavog ko istorije, ovaj grad zaista ima šta da čovečanstva, nažalost ne menja. Jedna ispriča i pokaže. od sasvim sigurnih činjenica jeste da ćemo još sačekati sa putovanjima izvan Pritom, odlazak u muzej je većini ljuzemlje, ali to nikako ne znači da leto, di pristupačan izlet u okviru kojeg se posebno ukoliko se provodi u Beogra- vidi i sazna nešto novo, druži sa prijatedu, pa barem i na kratko, ne može da ljima i porodicom, a može se dopuniti i bude zanimljivo.

laganom šetnjom i kafom ili piknikom u parku.

Setimo se da kada odemo bilo gde u neki veći grad izvan Srbije, volimo da U nastavku vas zato podsećamo na neizmeđu ostalih zabavnih atrakcija i zna- koliko muzeja u Beogradu koje možete menitosti, posetimo i neke od muzeja. posetiti tokom leta, zapravo tokom cele Međutim, kada ste poslednji put pose- godine i po mogućstvu nekoliko puta.

189

Narodni muzej i Muzej savremene umetno- tnosti u samom centru grada. Vukov i sti verujemo da su mnogi do sada imali Dositejev muzej, ali i Muzej automobila priliku da posete, posebno nakon renovi- nalaze se paralelno sa Knez Mihailoranja odnosno otvaranja istih. Međutim, vom, u ulici Majke Jevrosime. Spomen Muzej primenjene umetnosti sa stalnom muzej Ive Andrića takođe predstavlja postavkom Na prvi (p)ogled je nešto što nezaobilaznu stanicu, jer je ovde naš ne biste smeli da propustite.

nobelovac proveo jedan period svog života. Za ljubitelje prirode, izdvojićemo

Kada su kulturno-istorijski muzeji u pi- Prirodnjački muzej u Njegoševoj ulici na tanju, pored čuvenog Etnografskog mu- Vračaru, a za one koji mogu da izdvoje zeja na Studentskom trgu i Istorijskog barem par sati za obilazak, a nisu bili muzeja Srbije koji se nalazi nedaleko od u prilici, preporučujemo posetu Arheonjega na Trgu Nikole Pašića, ovom pri- loškom nalazištu u Vinči. likom ćemo vas podsetiti i na pomalo zapostavljeni Jevrejski istorijski muzej, Naravno, ovom prilikom smo tek zagreMuzej Jugoslavije i Konak kneginje Lju- bali u bogatu kulturnu ponudu prestobice, božanstveni muzej na Kosanči- nice, spomenuvši tek nekolicinu muzeja ćevom vencu koji oslikava život kakav koji su najdostupniji posetiocima. Naje plemstvo vodilo u Beogradu. Konak damo se da će vas inspirisati da na vaš kneza Miloša predstavlja pravu bajku u grad gledate očima turiste i pokušate srcu Topčiderskog parka, međutim on da u svom bliskom okruženju pronađeje trenutno u fazi renoviranja.

te inspiraciju za kulturnim sadržajima obojeno leto.

Ne treba zaboraviti ni na Muzej Jugoslovenske kinoteke i Muzej pozorišne ume-

190 jul/avgust

Foto: muzej pozoriĹĄne umetnost, muzej savremene umetnosti u beogradu, muzej jugoslavije, narodni muzej u beogradu

191

Dizajn

Intervju: Sara SavÄ?ić @sara_savcic Fotografije: privatna arhiva

192 | jul-avgust

Jovana Radenković Svaki komad nakita je unikat, bez obzira na to što je napravljen istim rukama, na isti način i u istim uslovima

I dalje se vrlo jasno sećam kada sam prvi put na Dorćol Platz-u ispred sebe ugledala čarobni osmeh jedne Jovane. Jovana Radenković – Joška je osim mene, osvojila mnogo ljudi, ne samo svojim osmehom i vedrinom kojom pleni, već i svojim radom. Ova mlada žena mnogima može biti inspiracija, jer danas živi san o kojem je maštala još kao devojčica. Njen porcelanski nakit poistovećujem sa elegancijom, nežnošću, svedenošću i optimizmom. Ono što me najviše raduje jeste to što isto to primećujem i kod drugih devojaka koje ovog leta rado i ponosno nose svoj jedinstveni, neponovljivi komad brenda Joška Handmade. Obećavam vam da ćete se, ukoliko već niste, odmah zaljubiti u njene čarobne oblike i boje, ali i naučiti ponešto. Pre svega da sve dok radimo ono što volimo, nije bitan cilj, već samo putovanje.

193

Ispričaj nam kako si se upoznala sa glinom i kako se rodila vaša ljubavna priča?

Sa glinom sam se upoznala prvi put 2017. godine u malom ateljeu u Zetskoj ulici u Beogradu. To je stvarno bila ljubav na prvi dodir. Još kao mala imala sam želju da se oprobam u tom zanatu, ali su se kockice poklopile tek dosta godina kasnije. Lutala sam i tražila svuda kurseve keramike, ali me sreća u to vreme nije služila. Sad iz ovog ugla gledajući, verujem da je tako trebalo da bude, jednostavno nije bilo moje vreme, ni pravi trenutak. sa njim sam znala da je to, to! Sve što Sada je već sasvim sigurno da dobro danas znam, znam zahvaljujući upravladaš ovim materijalom, ali ono što vo njemu. Moram priznati da sam se ne znamo je kako su izgledali tvoji na početku jako nervirala jer ništa nije prvi koraci? Kako i od koga si naučila uspevalo baš onako kako sam zamisliosnove ove plemenite veštine?

la. Kroz rad, sve se to promenilo. Prihvatila sam činjenicu da ne možemo

Te 2017. godine gledala sam emisiju na uticati na to šta se događa na visokim TV-u u kojoj je bila priča o školi kera- temperaturama i da je rad sa glazumike Lazara Rančića. Sećam se da sam rama, engobama i pigmentima jedna samo skočila sa kreveta, otvorila laptop mala alhemija. i pronašla njegov broj telefona. Mislim da mi je tada srce na trenutak stalo Lično, kada ispred sebe imam komad od silnog uzbuđenja dok sam okreta- od porcelana, ja pomislim na krhkost, la broj. Javio se Lazar i već kroz priču nežnost, neponovljivost, onda sve te 194 jul/avgust

od tih komada unikat, bez obzira što je napravljen istim rukama, na isti način i u istim uslovima. Srećom, većina ljudi zna šta je ručni rad i znaju da ga cene kao takvog, što omogućava svakom od autora da predmetu da svoj lični pečat i prepoznatljivost.

Možda sam previše sada romantizovala ovu priču, zato hajde da se vratimo u domen zanata i praktičnog rada. Kako izgleda proces pravljenja predmeta i koliko je vremena potrebno kako bi jedan komad od grumena zemlje postao nešto neponovljivo i ugledao svetlost dana? divne boje i sjaj... Da li je uopšte moguće napraviti dva ista komada?

Nisi, ovo je za mene svakako jedna romantična ljubavna priča. (smeh)

Upravo tako, porcelan je jako nežan materijal i kao takav je zaista poseban. Prvi korak je oblikovanje predmeta, taNe, nije moguće napraviti dva identi- da igra počinje. (smeh) Zatim sledi nječna komada. Mogu na prvi pogled de- govo sušenje koje može trajati od jedlovati isto, ali svaki komad je priča za nog do nedelju dana u zavisnosti od sebe. Dosta stvari utiče na sam izled, veličine samog predmeta, pa čak i do počev od pigmenta koji smo koristili, nekoliko nedelja. Kada su u pitanju sitniji od količine vode u glazuri i na kraju i komadi, za njihovo sušenje je potrebno od same peći. Sve to može uticati i pro- dva dana. Kada je predmet suv ide na meniti izgled predmeta. Upravo zato, prvo, takozvano biskvitno pečenje, koje nekad se dešava da ne uspem da is- se odvija na temperaturi od 850 stepunim očekivanja, da je u stvari svaki peni. Posle toga sledi bojenje i glazira195

nje predmeta, koji se zatim stavljaju u bilo ozbiljno! To jeste bila ljubav na prvi peć na temperaturu od 1250 stepeni. dodir, ali i ona koja traje ceo život.

Tada komadi dobijaju svoju čvrstinu i sjaj. Ja na svoj nakit dodajem zlato ili Sa razvojem brenda, verujem da su platinu, pa je potrebno još jednom pu- se i druge obaveze nagomilale, ne stiti peć na temperaturu od 790 do 820 tako zanimljive i kreativne. Nabavka stepeni. Ceo proces, od same pripreme materijala, komunikacija sa kupcima, do krajnjeg proizvoda traje nekih dese- slanje paketa, marketing i još mnogo tak dana.

toga. Da li imaš pomoć i kako postižeš da u sebi očuvaš radost igre i kreacije

Interesantno je da tvoji prvi karijerni svaki put kada kreiraš nešto novo? koraci uopšte nisu bili u pravcu bavljenja ovim poslom. Da li je rad sa gli- Da, to je sastavni deo ovog, kao i svanom bio hobi koji se slučajno razvio u kog drugog posla. Na početku nisam nešto veće i ozbiljnije ili je nešto dru- znala apsolutno ništa o svemu tome. go u pitanju?

Srećom, sad su nam informacije dostupne svuda, tako da sam dosta vremena

Bavljenje glinom je došlo kao ostvare- provela čitajući, istražujući i učeći. Kada nje sna, ispunjenje jedne želje iz de- ste sami u celoj priči i kada ste u isto tinjstva. Nisam znala u kom pravcu će vreme prodavac, promoter, fotograf, se sve razvijati, ali sam bila sigurna da kada se bavite nabavkom, slanjem i je to ono što želim za sebe. Rekla bih svim onim što ide uz to, može biti dosta da sam još uvek na početku, ali na pra- iscrpljujuće. Na početku sam u svemu vom putu. Izrada nakita je došla nekako tome bila sama, sada je tu kao moja spontano. Najpre sam ga pravila samo pomoć i najveća podrška u svemu, kao za drugarice kao poklončiće za njihove i u životu, moja sestra. Njena pomoć mi rođendane, sve dok mi jedna od njih mnogo znači jer ne moram da brinem nije predložila da se prijavim za učešće o svakom segmentu posla, već mogu na jednoj od izložbi ručnih radova i tako da se prepustim stvaranju i da uživam je sve počelo. Neko bi možda rekao da u kreativnom procesu. je krenulo kao hobi, ali za mene je uvek 196 jul/avgust

Koje su najdragocenije lekcije kojima te je rad sa glinom naučio?

Mislim da još uvek učim, ali rekla bih da je najdragocenija lekcija kojom me je rad sa glinom naučio je da za prave stvari treba vremena i da se ništa ne dešava preko noći, znači strpljenju.

Kako provodiš ovo leto, da li se usuđuješ da u ovom momentu praviš planove i šta novo i lepo možemo očekivati od tebe?

Nisam neko ko inače pravi planove u životu, više se oslanjam na unutrašnji osećaj i trudim se da ga sledim. Želja svakako imam i nadam se da ću uspeti da ih ostvarim. Volela bih da pored pravljenja nakita naravno, krenem i u pravcu bavljenja upotrebnom keramikom i nadam se da ću uspeti u tome.

Jedan od planova za ovo leto je razrada te ideje i želje. Videćemo gde će me to odvesti. Sve dok radim ono što volim, nije bitan cilj, već samo putovanje.

197

Putovanje

198 | jul-avgust

One night in

Bangkok ILI ŠTA JOŠ NEĆEMO RADITI OVOG LETA

Tekst i fotografije: Danijela Rupić @boneappletea.rs 199

Hteli to ili ne, izgleda da ćemo ove go- ako ih još neko još jednom prežvaće u dine svi malo više putovati po svojim ovoj apokaliptičnoj travel-blogeri-počizemljama. Kako bi rekao mrčajevački nju-iz-meka epizodi naših onlajn života. slavuj – nije život jedna žena, tako i da- Pošto sam ja ekskluziva (kažu da sam leka putovanja nisu samo jedno leto. mrak), vodim vas na jedan eminentni Biće još leta, još mora i još ružičastih skup u okolini Gornjeg Milanovca koji flamingosa. I vratiće se jači nego ikad.

se zove – Mudijada. Šalim se.

Evo, na primer – Kupusijada u Mrčajevcima, kad ih već pominjem – svake Vodim vas na mesto za koje treba imati godine, dok se šatre pakuju (Isuse, daj muda, ali nije problem ni ako ih nemaš mi lavlje srce playing softly in the bac- – možeš da ih dobiješ za jako pristojne kground), pomisliš da se takav pande- novce, a za još pristojnije da ih se otamonijum ne može ponovo organizovati rasiš. i da je zauvek gotovo, ali već sledećeg septembra ćeš se opet naći u postku- One night in Bangkok pusnom predinfarktnom stanju na sred ili – Take a walk on the wild side šatora u kom ti najnovija verzija Vendi ubija još jednu nervnu ćeliju. Kao što se Pandemonijum pred kojim bi se postisada obnavlja priroda, tako se obnavlja dela cela mrčajevačka svita sa sve Veni Kupusijada, pa će tako i turizam. Neke dijem na čelu delimično je ilegalan, ali sile su prosto nezaustavljive. Nervne kako kaže već citirani bog lažnih tetoćelije se, sa druge strane, ne obnavljaju važa na podlakticama – jači nego ikad. i to vidite po silnim turbo-folk referencama u tekstu, ali to je već neka druga Zapravo, u teoriji, skoro sve što gradi priča.

mitove o Bangkoku je ilegalno – narkotici, prostitucija, a donekle i promena

Druga priča je i ono o čemu ću da vam pola, ali evo nas u gradu u kom ćete pričam danas – preskočiću i Banjsku ste- prostitutke izbeći samo ako odete u nu i Krupajsko vrelo i sva ostala prelepa neki drugi grad, poželjno u nekoj drumesta koja će nam kolektivno dopizdeti goj zemlji, a kompletnu promenu pola 200 jul/avgust

– sa sve hormonima, promenom glasa, budem uhvaćena sa drogama. Narkotisilikonima i rekonstrukcijom genitalija ci su tanka linija koja, hirurški precizno, – možete da obavite u pravoj bolnici odvaja zemlju osmeha od zemlje bruza 15-20 hiljada evra i bez suvišnih pi- talnih zatvora, ali ako ste u fazonu sipaj, tanja. Ti, muškarac, ti si veća žena nego nek’ boli još jače – metamfetamin lokalne ja ili ti si ćerko tatin sin – šta god vas ve- proizvodnje, ovde poznat kao ice, može seli. Vazektomiju, ako poželite, dobija- da se nađe uz određeni trud ili nekoliko te gratis uz večeru u jednom odličnom dobrih poznanstava. Mislim, može da restoranu u kom ćete, kao što biste u se nađe bilo šta, ali ja zaista odgovorno Mrčajevcima dobili ratluk, uz kafu do- tvrdim da izlasci u Bangkoku sami po biti kurton. Da se razumemo, vazekto- sebi mogu biti i više nego dovoljno stimiju ne rade u restoranu nego u bolnici mulativni, naročito ako slučajno uđete pored restorana. I nemaju zajedničko u pogrešnu kuhinju, ako me razumete. osoblje. Bar mislim.

Ovde ima toliko mogućnosti da privremeno ili trajno userete svoj život da je

U svakom slučaju, ja bih pre pristala da igranje sa jedinim stvarno zabranjenim mi genitalije redizajnira kuvar koji je ne- potpuno nepotrebno. vešt s nožem nego da u Gradu anđela

201

Izlazak u Bangkoku je zaista šetnja po ovih 150 m greha sa Sodomom & Godivljoj strani – mislim, uvek možeš da morom što bi bilo baš pogrešno jer u cevčiš precenjeni koktel u sky baru na ovom gradu postoji i Patpong – najsta70 i nekom spratu iznad svega od čega rija ulica za prostituciju – u odnosu na bi ti srce moglo zaigrati, ali – čemu? Ži- koju Cowboy Soi izgleda kao Disney Cruivot je na ulicama i u birtijama i iza teških se Line. I zaista, u celoj ulici atmosfera je crvenih zavesa noćnih klubova i toliko je više karnevalska nego što je razvratna, raznolik i zabavan, na momente čudan i iako možete zaviriti na neke baš čudne opskuran da će ti do kraja večeri sva čula predstave...ali da se, za sada, vratim na biti toliko puta provozana na vašarskoj temu. balerini da ćeš početi da ideš cik-cak. I verovatno nikad nećeš prestati.

Prvo i najvažnije – u kurvarnicima je zabranjeno snimanje i fotografisanje. To

Na moju veliku žalost, ja sam tek tokom znači da ljudi uglavnom ne gledaju u poslednje posete shvatila koliko volim telefone i kroz telefone, ali i da ne razizlaske u kurvarnike. Ovaj na sve načine mišljaju o tome kako izgledaju, da li su nekorektan termin koristim da opišem prekrstili noge na levu ili desnu stranu kategoriju ugostiteljskih objekata koja i da li im se biceps vidi iz dobrog ugla ili povezuje obične kafane i bordele – ima jok. Nema poziranja. Tako u kurvarnielemente svakog, a ne pripada nijed- ku možete da vidite skockane Japance nom, iako su granice prilično mutne. u odelima kako igraju bilijar, što uopKurvarnik, dakle. Ne znam da li znate, šte ne bi bio čudan prizor da se jedan ali u azijskim gradovima uglavnom ima- od njih nije valjao po podu kao buba te ulice u kojim se nalaze radnje samo na leđima kad je pobedio. Moje azijsko određenih zanatlija. Tako imate ulicu iskustvo kaže da se Japanci u odelima u kojoj se prave i prodaju samo verske generalno retko valjaju kao bube u javstvari ili samo stvari od drveta ili samo nosti. U nedostatku zanimljivijih aktivpatike ili šta god. Tako imate i ulice za nosti, ljudi su – o, ne – osuđeni da razprostituciju. Jedna od njih je Cowboy govaraju jedni s drugima pa ćete vrlo Soi, sokak u kom se nalazi moj omiljeni brzo steći nova poznanstva, ali i pozive kurvarnik. Neko bi pomislio da uporedi na žurke, svirke ili druge događaje koji 202 jul/avgust

203

bi vas mogli zanimati. Na ovim mesti- promenio moju definiciju vulgarnog ili ma nema ni go-go igračica ni oskudno neprimerenog ili čak odvratnog – veroodevenih mamipara. Ovde su mamipa- vatno jeste. Prvi put – bila sam šokirare skroz obučene. Menadžer kluba će na! Ne toliko ladyboyevima, koliko zaposlati devojku da vas zabavlja (čitaj: stupljenošću i raznolikošću najstarijeg da vas navuče da popijete što više), što zanata. Prošla sam sve početničke faze se obično svodi na cirkanje, ćaskanje i od užas, kakav je to život, preko kako đuskanje, bar kad si i ti devojka ili kad mogu to da rade do ja bih pre crkla nego si već u paru kao što je moj nesrećni živela ovako. Naravno, to je lako reći iz dečko bio, ali bi bilo naivno pomisliti da perspektive nekoga ko ne mora da živi baš mora na tome da se završi. Kako tako. Ono što je malo teže je shvatiti i bilo, sve se završava u jedan posle po- prihvatiti da neko nema isti život kao noći. Samo neki klubovi u ulici rade do mi i da se ne vodi istim kompasom - da dva i verovali ili ne, satnica se poštuje. nema privilegiju da se vodi tim komPoštuje se i propis da ako nemate više pasom. Prvo shvatiš to, pa nastaviš da od 20 godina – nemate šta da tražite u prihvataš i normalizuješ jednu po jedovim klubovima. To ih čini još opušte- nu stvar, sve ređe koristiš reč bizarno i nijim.

onda...onda dođeš do ping-pong showa i odustaneš.

Ako slučajno završite sa kurvarnikom pre fajronta, ulica će vas sačekati sa Ping-pong show je, jednostavno, odvrabrojnim ponudama. Gospođe i gospo- tan. đice će reklamirati svašta – od ladyboy showa do ping-pong showa. Kladim se U periodu oko zatvaranja u Cowboy da biste pomislili da je ovo drugo beza- Soi prilično opadne moral. Timovi pozlenije. Potpisujem da biste se tu jako lugolih žena koje dobijaju procenat za zajebali. Ladyboy show je kabare – tu svakog gosta kog namame u objekat su raskošni kostimi, scenska šminka, za koji rade, nezainteresovano gledaples, muzika, drama, poneka neočeki- ju sve sporadičnije prolaznike na putu vana piša i to je to. Ping-pong je više ka novoj porciji zabave – ili hrane! Sve okrenut rekvizitima. Možda je ovaj grad iole prometne gradske ulice obavijene 204 jul/avgust

su dimom sa improvizovanih tezgi prikačenih za skutere na kojim se upravo sprema Pad Thai, roštiljčić ili neki misteriozni obrok. Miris hrane se meša sa alkoholnim isparenjima sa tezgi-šankova okićenih lampicama i disko kuglama.

Tu su i pop-up štandovi sa seksualnim pomagalima nemedicinskog i medicinskog karaktera, pa ako baš ne volite svoj život i istovremeno vam zatreba Cijalis ne morate da se cimate do apoteke.

Međutim, ako već svraćate do pravih farmaceuta, možda bi trebalo da znate da Valijum možete da kupite bez recepta. Samo kažem.

Ovo doba noći oživljava i manje atraktivne ulice. Svi su već pijani, idu negde, prolaze, pakuju se; tajlandski tehno kida nerve skoro kao Vendi, tezge se takmiče u količini različite buke koju mogu da proizvedu i na kraju se cela kakofonija začini sirenama motora i automobila na koje se vremenom stiče imunitet ili se potpuno poludi. Izvesno je da će vas za rukav povući bar jedna freelance prijateljica noći u pokušaju da namakne još neki baht. Postoji mogućnost i da ćete vi povući nju – Bangkok je to, grad koji u ljudima budi sve ono za šta nismo ni znali da je tu.

205

Negde u ovo doba shvatate da imate da je svako lokalizovanje bilo čega u tri izbora – high end klubovi za dočeka- najmanju ruku čudno. Mislim da u Banti jutro, birtije za malo produžiti noć ili gkoku više ne postoji kraj u kome ne Khao San Road za vratiti se kući tri dana žive stranci, kao ni establišment u koji kasnije. Odlazak pravo kući, naravno, ne ulaze. Ali, ako je akcenat na birtiji, a nije opcija.

ne na lokalnoj – jednom sam se našla u kafani blizu tadašnje gajbe u Asokeu,

High end klubovi su, jebiga, high end – prilično šljaštećem naselju pri počeskupi su, napucani, rade celu noć i što tku Sukhumvita. Mesto je bilo zavučeno je najgore – imaju dress code. U svakom pored nekog gradilišta, imalo je veliki su zabranjene japanke, a u većini i san- drveni šank, dva-tri stola i malu binu dale, šortsevi, duksevi, siledžijke, kačke- sa odličnim bendom – sve što jednoj ti; ponekad i bilo kakva sportska odeća. dami treba kada su već sve staklene ciVećina je u fazonu dress to impress (to pele pogubljene po gradu greha. Iako čak ponegde i piše u uputstvima za ode- obožavam ogromne gradove, nekada vanje!), pa je veća napucanost put do mi je potrebna ta doza blago memljive bolje usluge. Ako slučajno nemate od- ušuškanosti u neki mikrosvet, a ovaj je, govarajuću obuću, neki klubovi će vam na sve to, zvučao kao Sex Pistols. Stvarje pozajmiti ili će vas uputiti na kolege no! Bend je svirao Pistolse, što možda iznajmljivače na uličnoj tezgi ispred klu- i ne bi bila neka referenca za kvalitetan ba. Taj apsurd – nemogućnost da uđeš cover band da ih nisu umuvali između u klub jer nisi dovoljno fancy anulira Led Zeppelina i Hendrixa, a potom su i se rentanjem kineske obuće optočene Ramonese ćušnuli između Pink Floyda i plastičnim draguljima i mirisom lepka Gunsa. Sa druge strane, možda ni ja nii tuđih stopala – i svi slični apsurdi su sam neko čijim bi preporukama trebagorivo koje pokreće ovaj grad.

lo slepo verovati jer bih pre slušala refren Pretty Vacant na uvce na repeat do

Kao što verovatno možete da pretpo- sudnjeg dana nego samo jedan minut stavite, ja sam veći ljubitelj lokalnih bir- Sweet Child O’ Mine, ali opet – nijednom tija iako je taj pojam prilično diskutabi- mi se nije desilo da sam čula tajlandski lan u gradu koji je toliko kosmopolitski tezgaroški band koji je bio sranje – čak 206 jul/avgust

ni onaj jedan čiji je pevač svim silama pokušavao da bude Freddie Mercury.

Bangkokške birtije su sjajno mesto da upoznate ljude – što lokalce, što expate – ili da se jednostavno izigrate i ispevate, padnete sa stolice ili da se međusobno ispolivate pivom znajući da na raspolaganju imate još milion birtija u koje možete da svratite sutradan, ako vas od ove slučajno bude sramota.

Kao finalnu osvetu Bogu kroz ljude, Đavo je smislio Khao San Road. Baš sve što ste ikada čuli o Bangkoku spakovano je u ovih 400m haosa. Tu vas nikada neće biti sramota jer je verovatnoća da ćete biti najgori – skoro pa nepostojeća. Kao prvi izbor backpackera i party ljudi, ova ulica obiluje jeftinom, a odličnom klopom i verovatno najpovoljnijim alkoholom u gradu. Ako ste za neku gurmansku lutriju, čips uz pivo možete da zamenite prženim skakavcima, bubašvabama, tarantulama, škorpijama, zmijama ili mesom aligatora. Ako ste ipak za nešto konvencionalnije, stanite u red za slikanje sa McDonald’s klovnom pored znaka I-srce-Khao San – izgleda da je to sasvim normalno jer se red nije smanjivao danima. Gužva koja se nakupi u ovoj ulici, naročito vikendom, 207

porazila bi mrčajevačku armiju bez da se oznoji. Kretanje kroz pakao dodatno otežavaju prodavci onih najgorih suvenira od kojih bih kao najnajnajgore izdvojila idiotske dirty narukvice prijateljstva, jer ko ne bi poželeo da na ruci nosi natpise – da navedem moje omiljene iz kulinarskog opusa – spicy cunt salad ili pussy pizza ili sweet dick. Što se muzike tiče, Khao San Road zvuči kako ja zamišljam da zvuči pakao. Najglasniji pakao.

Thai techno je ovde svetinja i samo par barova organizuje svirke kojima prkosi negde do 2 ujutru i to je to. Tada ste prepušteni tehnaću i duhovima Khao Sana.

Ako uspete da se otrgnete Khao San Roadu oko 4-5 ujutru, imaćete priliku da doživite najtišu i najmirniju verziju Bangkoka. Ostaci divlje noći su sve ređe vidljivi bez dogleda i pokvarene mašte, a početak novog dana još nije dovoljno blizu. Jutarnja plavičasta svetlost trajaće svega nekoliko minuta pre nego što opet sve postane vrelo i narandžasto.

Usput ćete verovatno svratiti do 7elevena po neophodnosti protiv mamurluka. Sigurno ćete videti jogurt u čaši i bićete najsrećnija pijanica u Aziji.

208 jul/avgust

209

Jogurt je zašećeren.

Nema na čemu!

Možda jos neko vreme nećemo moći da stignemo do Bangkoka, ali zato imamo sreću da se u našoj zemlji nalazi grad koji se zbog noćnog života sve češće naziva evropskim Bangkokom. Beograd.

U kom ne možemo da izlazimo. Osim na ulice, ali to je neka druga priča.

Nadajmo se da će imati srećan kraj kao tajlandska masaža u pojedinim salonima.

Ne svim, nemojte da se zajebete.

210 jul/avgust

211

Muzika

PLEZIR LETNJA PLEJLISTA raznolikosti i izbora, to je svakako na muzičkoj sceni. Kako će ovo leto proći bez velikih okupljanja i festivala, poželela sam da napravim našu, festivalsku listu na kojoj ću izdvojiti nekolicinu domaćih i regionalnih umetnika i bendova i pružiti im i ovako, simbolično, u ime redakcije podršku. Neke od njih slušamo već dugo, te sam ovom prilikom želela da se podsetimo njihovih numera kojima sam bojila dane u proteklom periodu, a neke druge sam tek otkrila, na moju, a nadam se i vašu veliku radost. Pozivam vas da zvučnike sada odvrnete na najjače i uživate, jer ovu listu čine ljudi koji zbog svoje kreativnosti, autentičnosti, upornosti, truda i talenta ne zaslužuju ništa manje.

15 pesama koje ćemo slušati ovog leta

Ukoliko negde na ovom svetu postoji

1.

MKDSL Feat Andrijana Belović

Marko Marko datum objave 10. mart 2020.

Pripremila: Sara Savčić @sara_savcic

212 | jul-avgust

2.

3.

BuÄ? Kesidi

Ĺ ajzerbiterlemon

Nema ljubavi u klubu

O idolima

datum objave 20. novembar 2018.

datum objave 30. mart 2019..

4.

5.

Sara Renar

DrĹžali smo se za ruke datum objave 20. jun 2020.

AB RE

Grdobina datum objave 18. jun 2020.

213

6.

7.

Bojana Vunturišević

Ida Prester

Promašaj

Dodir

datum objave 6. jun 2019.

datum objave 24. april 2020.

10.

11.

Nika Turković

Vis Limunada Feat Ide Prester

Gledaj me

Ti, odakle si ti?

datum objave 26. jun 2020.

datum objave 18. decembar 2019.

14.

Pleme

Ukus slobode datum objave 29. jul 2019.

214 jul/avgust

8.

9.

Pocket palma

Sofija Knežević

Ima nema nas

Kiša pada

datum objave 12. jun 2020.

datum objave 30. april 2020.

12.

13.

Vukašin Đelić

Sitzpinker

Crna Tara

Da li

datum objave 8. april 2020.

datum objave 14. jun 2020.

15.

Nensi

Vrištim datum objave 24. april 2020.

215

pratite nas plezirmagazin.com plezirmagazin.net