Plezir magazine #97

Mart 2022. Broj 97

PleziR m a g

a

z

i

n

Uvod Martovski broj Plezira slavi hrabre, nežne, snažne, odlučne i autentične žene.

Slavimo najpre ženska prijateljstva i sestrinstva, aplaudirajući svim inicijativama i pojedinkama koje doprinose udruživanju, zajedničkom delovanju i osnaživanju.

Pozivamo vas da budete empatične, hrabre i svoje, uvek svesne da nam slobode koje danas uživamo nisu date ni poklonjene već su zahvaljujući našim hrabrim i odlučnim prethodnicama teškom mukom izvojevane.

Problemi kojima svedočimo i u 2022. godini širom planete, od ugroženih ljudskih prava, femicida, problematizacije prava na abortus, seksualnog nasilja, akušerskog nasilja, ratnih dejstava, sve do klimatske krize, ukazuju nam na to da su ta prava i slobode nažalost krhke prirode, zbog čega ih ne smemo podrazumevati već glasno i u svakoj prilici braniti.

Naše martovsko izdanje smo zamislile kao svojevrsnu oazu, naš PLEZIR u moru teških, uznemirujućih i zabrinjavajućih vesti koje nas okružuju.

Do narednog broja, ostanite radoznali, empatični i svoji. I čitajte Plezir magazin!

Teodora Kovrlija, Plezir magazin 2

mart

Zasadi stablo, ne budi panj Mateja Angelina Kramar

036

MODA

030

DOPAMINE DRESSING moda mozga

070 Gastro inspiracija: Jasmina Vukašinović

HRANA

EKOLOGIJA

ŽIVOTNI STIL

Žene u Japanu

080

088

PUTOVANJA

O poslu kulturnog medijatora

Sonja Dakić

108

Sestrinstva

138

Ženski krug

KOLUMNA

ŽIVOTNI STIL

054

ŽIVOTNI STIL

020

046 Modni Plezir Sonja Jocić

MODA

Plezir ritual Ana Dajić

Nije zlato sve sto sija (Radijumske devojke)

ŽIVOTNI STIL

008

ZDRAVLJE

Online špartanje

ŽIVOTNI STIL

Sadržaj

142

Snaga koju čuvamo u sebi

118 Smaragdni plesovi

124

3

redakcija

Teodora Kovrlija

Nina Simonović

Marko Vajović

PleziR 4

mart

Andrijana Kovrlija

Bojana Đuričić

Jelena Gvozden

Vesna Belušević

Anamarija Prgomet

Andrea Sigmund

Jelena Jović

Andrijana Popović

Sara Savčić

Jelena Maksić

Merima Aranitović

Ivana Karmišević

5

6

mart

by PleziR

Pletivo

7

Pripremila: Teodora Kovrlija @teodora_kovrlija

8

U martu sam se nakon duže pauze ponovo vratila glini i vajanju, konkretno eksperimentisanju sa teksturama i bojama. Nakon odgledane nove sezone The great pottery throw down (pisala sam već o ovom britanskom TV šou), dobila sam ponovo želju i motivaciju da se više posvetim glini.

Uz brojne Jutjub i Instagram kanale ljudi iz ove branše koje ovom prilikom neću deliti sa vama, u prethodnom periodu sam svoj plezir pronalazila u zanimljivim enterijerima, maštala o egzotičnim hotelima, a raspoloženje su mi podizale vedre boje i šareni dezeni (pročitajte sjajan tekst o dopamin odevanju u ovom broju), zbog čega vas u ovomesečnom špartanju očekuju preporuke koje prate taj pravac.

9

Molly Mahon block printing Kada je reč o dizajnu enterijera, jarke boje će biti jedan od sveprisutnih trendova ove godine bilo da govorimo o boji zidova, nameštaju, draperijama ili propratnim detaljima. Stručnjaci najavljuju porast popularnosti terapije bojama, odnosno hromoterapije, kako su upotrebu boja u cilju popravljanja raspoloženja ili „lečenja” nazivali drevni Egipćani. Ukoliko vas ovaj trend privlači ali niste dovoljno hrabri da se obavežete i jarkom bojom obojite čitavu prostoriju ili nabavite krupne komade nameštaja u jarkim bojama, možete se igrati sa detaljima i u svoju svakodnevicu uneti više boje putem dezena. Instagram profil i sajt Molly Mahon mogu vam poslužiti kao odlična inspiracija kako za originalnu upotrebu dezena putem tapeta ili aksesoara, tako i kao ideja za neki novi hobi. Ukoliko ste otvoreni za eksperimentisanje, spremni za igru i „uradi sam” izazov možete uz malo mašte, vežbe i truda naučiti kako da sami dekorišete različite materijale tehnikom Hand block printing. Moli između ostalog organizuje i onlajn kurseve i radionice „pečatiranja” (mene na to podseća ova tehnika), na kojima možete napraviti personalizovane kuhinjske krpe, posteljinu, zavese, tapete, ešarpu ili nešto drugo.

10

mart

Homerunballerina Ostajemo u svetu color blocking-a (i ne nije se vratila 2012. godina), zabavnih dezena i ručno bojenih tapeta. Vodim vas u Novu Englesku i upoznajem sa Audrey E Leary, bivšom balerinom, vlasnicom pekare i malog restorana sklonom svakakvim „uradi sam” eksperimentima u enterijeru ali i odevanju.

Tokom karantina ona je zidove kuće u kojoj živi sa porodicom bojila sobu po sobu, a onda na njima crtala, stvarajući tako jedinstvene paterne čime je svaka soba dobila unikatne, ručno oslikane tapete. Home turu imate snimljenu i sačuvanu na njenom profilu. Pored bojenja po kući, Odri često fotka svoje šarene, blesave autfite od odevnih komada koje popravlja, prekraja i razmenjuje sa sličnomišljenicama, budući da se obavezala da ove godine neće kupiti ništa od odeće.

12

mart

13

Kelly Wearstler Ovu dizajnerku enterijera i preduzetnicu koju danas možemo videti gotovo svuda, mi je sestra otkrila pre par godina i od tada religiozno pratim sve njene poslovne poduhvate i uživam u sjajnim enterijerima koje pravi, kao i u (preskupim) komadima nameštaja za kojima uzdišem. Njeno ime je Kelly Wearstler i ona je zvezda martovske naslovnice Coveteur sajta na kome možete pročitati intervju, pogledati video i uživati u sjajnim fotografijama. Keli drži i veoma popularne kurseve dizajna enterijera, predavanja i radionice, a možete je naći kao jednog od predavača na platformi Masterclass. Uglavnom, čega god da se dotakne ova talentovana žena pretvara se u zlato. Za one radoznale koji bi želeli da zavire u njen jednako impresivan garderober predlažem da pogledate video na Coveteur Instagramu. Svega par dana kasnije na mejl mi je stigao njuzleter sajta yellowtrace u kome su objavili fotografije enterijera Downtown L.A. Proper hotela čiji enterijer je dizajnirala Keli, a koji me je toliko oduševio da su sve fotke uredno sačuvane u folderu inspiracija, dok ja danima sanjarim o tom Los Anđelesu.

14

mart

15

At home with Will Fisher and Charlotte Freemantle, the founders of Jamb | Design Notes Jedan od mojih omiljenih magazina posvećenih uređenju enterijera House and Garden je početkom meseca objavio jednu pravu poslasticu. Naime, u svojoj seriji video intervjua Design Notes, ugostio je osnivače čuvenog britanskog brenda Jamb, bračni par Charlotte Freemantle i Will Fisher-a. Njihov brend je poznat po izvrsnoj selekciji antikviteta, umetnina, vrhunskih reprodukcija mermernih kamina, luksuznog nameštaja i rasvete i možete samo da pretpostavite kako izgleda kuća u kojoj žive. Ipak, ne morate da pretpostavljate, možete samo da pustite plej i sami vidite kako izgleda njihov dom u kome žive poslednjih 16 godina. Kako kažu, izgled ove stare vile se stalno menja jer antikviteti (uključujući kamine) dolaze i odlaze tokom godina, a da uprkos skupocenim komadima neprocenjive vrednosti kojima su okruženi njihov dom nije muzej u kome ništa ne sme da se dotakne, svedoče njihovi kućni ljubimci, pas koji spava na jednom od najskupljih „psećih” kreveta na svetu i nestašni mačak zbog koga su razni drevni artefakti prilepljeni za police i zidove kako ne bi bilo novih incidenata.

16

mart

Redecor game Mobilna aplikacija u koju ću gotovo sigurno ući nekoliko puta u toku dana kada poželim da se odmorim i zabavim je aplikacija home décor video igre Redecor. U pitanju je igra u kojoj imate priliku da kroz izazove koji izlaze svakog dana uređujete različite prostorije. Svakog meseca postoji određena tema koja se kroz sezonske izazove obrađuje, a igrači iz celog sveta imaju priliku da kroz igru vežbaju svoje „dizajnerske” veštine, isprobavaju različite stilove, uče o drugačijim kulturama i uživaju u nagradama koje mogu osvojiti kada njihov dizajn bude izglasan za najbolji u određenoj grupi i osvoji prvo mesto. Ovog meseca je tema Afrička avantura i igrači koji igraju ovu sezonu imaju priliku da, koristeći materijale inspirisane kulturama sa ovog kontinenta, dekorišu enterijere u različitim izazovima.

17

Julie Bergman D.I.R.T studio U podcast epizodi (epizoda 543) emitovanoj 8. marta ove godine Monocle on design (koji inače ima i sjajan njuzleter) je ugostio Julie Bergman, dobitnicu Oberlander nagrade za pejzažnu arhitekturu. Ovo je bila prilika da prvi put čujem za ovu izvanrednu ženu koja me je potpuno očarala svojom energijom, pristupom uređenju pejzaža i idejama. Džuli Bargman je pejzažna dizajnerka, profesorka, ekološka i društvena aktivistkinja. U svojoj karijeri koja traje već trideset godina, ona se uglavnom fokusirala na kontaminirana, zanemarena i zaboravljena urbana i postindustrijska područja koja sa svojim timom transformiše i regeneriše u prijatna i bezbedna mesta za boravak ljudi i životinja.

18

mart

Nature and nourish Čini mi se da sam vam Becky Cole ranije već spominjala, a ukoliko nisam ili ste prevideli priliku da je upoznate i zapratite na mrežama, evo je ponovo.

Ona je baštovanka, herbalistkinja, farmerka i promoterka jednostavnog, sporog, održivog načina života za koji se opredelila nakon preseljenja iz grada u ruralni deo Severne Irske. Osim što vodi svoj podcast Beki sarađuje i sa BBC radiom i brojnim magazinima, a svoje pratioce uskoro će obradovati i svojom prvom knjigom - The Garden Aphotechary. Ovog marta je u okviru svog podcasta Nature & Nourish pokrenula mini seriju Natur connection koja će biti posvećena ponovnom uspostavljanju veze sa prirodom, a namenjena je svima, i onima koji žive u gradu i onima na selu. Prvi izazov koji je postavila ovog meseca, meseca u kom su dani konačno duži je da se svakog jutra budimo pred rađanje novog dana kako bismo posvedočili svitanju.

19

PLEZIR

rI TU AL Intervju: Teodora Kovrlija @teodora_kovrlija Fotografije: Ana Dajić @__anagram__

Kako započinješ dan?

Hladnom vodom na licu i doručkom, mojim omiljenim obrokom, koji nikad ne preskačem i koji je po pravilu uvek obilan i slan. Potom, pre početka radnog dela dana, Buđenje s prvim zracima sunca uz jogu, do-

kuvam kafu ili čaj. Tek onda može

ručak uz tihu muziku, ispijanje omiljenog

da krene muzika – sa telefona, ra-

čaja uvek u isto vreme, priprema zdravih

dija ili gramofona.

obroka, čitanje u određenom delu stana, opuštanje uz filmsko veče ili utakmicu s

Na šta pomisliš kad čuješ reč

društvom, topla kupka, sve su ovo rituali

plezir?

koji boje naše dane i čine da se osećamo sigurno i prijatno. U trenucima povećanog

Na sunce u kosi, zagrljaj, porodič-

stresa i kriza poput ove kojoj čovečanstvo

ni ručak zaokružen dezertom, sjaj

danas svedoči, psiholozi nam kažu da ako

šljokica u noćnom izlasku, sok od

već spoljašnji svet ne možemo kontrolisa-

zove, miris Kinoteke, glas Dejvida

ti, dobro je negovati svoje dnevne rutine

Atenboroa, spakovan kofer, toplu

i rituale koji dovode do toga da se dobro

kupku, skladan kolorit Instagram

osećamo i izazivaju nam prijatna osećanja.

profila, zvuk „publish” klika u trenutku objavljivanja svakog novog

O zvučnim pejzažima doma, dobrom do-

Dirižabla.

ručku i trpezarijskom stolu kao srcu doma, detinjstvu, analognoj fotografiji, Lego koc-

Imaš li omiljeni dnevni ritual?

kama i snimanju muzičke radio emisije o putovanju lakih i teških nota u vazduš-

Barem deset minuta pevanja i ple-

noj lađi, ovog meseca sam razgovarala sa

sa po stanu. Čitanje ili film pred

Anom Dajić, antropološkinjom, muzičkom

spavanje. Poruka „kako si?“ po-

urednicom Milica mmagazina, autorkom i

slata na nekoliko važnih adresa.

voditeljkom podkasta Dirižabl.

21

Kakve emocije želiš da probudiš kod

kastom ali za koje ćeš uvek naći vre-

slušalaca dok slušaju Dirižabl?

mena jer ti donose radost?

Podkast koristim kao lični dnevnik u

Obožavam da kuvam, „kradem“ i zapi-

kom zapisujem odnosno audio beležim

sujem recepte komšinica, mame i bake

raspoloženja i misli koje me opsedaju.

koja me je naučila gotovo svemu što

Jedan takav „emotivni isečak“, upako-

znam o pripremi hrane. Smiruje me

van u Dirižabl epizodu, donekle služi

listanje ručno ispisanih zbirki recepa-

i kao temelj i ohrabrenje slušaocu da

ta, ali i sve boljih food blogova koji na

nastavi da dalje „kopa“ po sebi. A ako

internetu svakodnevno iskrsavaju. Tr-

muziku zaista slušate, ona će vas ne-

pezarijski sto je ključan u mom domu,

minovno rastvoriti na deliće. Vi samo

i jako volim da drugima spremam ra-

treba da na to neustrašivo pristanete.

zna jela. To je uvek pravi gušt i ritual: odlazak na pijacu, biranje namirnica,

Kako bi nam dočarala zvučni pejzaž

građenje i kombinovanje ukusa, začina

svog doma?

i načina pripreme.

Dugo sam živela u izuzetno bučnom kra-

Kako izgleda proces pripreme za jed-

ju grada, a sada se, nakon preseljenja,

nu emisiju Dirižabla i koji deo procesa

lagano navikavam na tišinu i puštam

ti je najinteresantniji?

parket i ploče da simultano pucketaju.

Ovih hladnih martovskih dana, zvučni

Slično kao i u prethodnom odgovoru!

pejzaž mog doma kvari zvuk TA peći,

(smeh) Imati muzički podkast, između

gradilišta oslonjenog na bok zgrade u

ostalog, znači držati oči, srce i uši stalno

kojoj živim i lavež pasa koje vlasnici ne

širom otvorene. Iako pomno pratim i

izvode dovoljno često napolje.

osluškujem, nikad se ne podvrgavam iskopavanjima muzičkih blaga sa ne-

Koje su to aktivnosti koje nisu u vezi

kom namerom, već puštam da muzika

sa tvojim primarnim poslom, niti pod-

do mene prirodno dođe i da čvrsto podupire moja trenutna osećanja ili ona

22

mart

koja se neko vreme talože. U Dirižablu se, tako, često stope raznoliki i naizgled nespojivi žanrovi i epohe, a njihova „orkestracija” u celinu mi je omiljeni deo procesa. Potom sledi snimanje priče koja će te melodije nekako povezati, te montaža konačnog miksa i odašiljanje Dirižabla u etar. Dirižabl nje i razmišljanja u ovom momentu? na društvenim mrežama potom daje smernice gde se, u tom beskonačnom Lista pesama koja se našla u 172. za prostoru, može sresti sa slušaocima, a mene najvažnijem i najličnijem Dirižapored Mixclouda, redovna stajališta su blu do sada.

RadioAparat, Radio Bruškin i KLFM, u terminima utvrđenim njihovom boga- Sa Dirižablom nas iz emisije u emisitom programskom šemom.

ju vodiš na putovanje lakim i teškim notama. Ako pričamo o putovanju u

Sve što sam navela, može i ne mora da ide klasičnom smislu, gde ti voliš da lutim tokom, i volim tu slobodu, ali meni se taš? Koja putovanja izdvajaš iz dosanekako podrazumeva da svaka sloboda dašnjeg iskustva, a koje su to tačke na nosi i odgovornost te sam možda zato, mapi o kojima i dalje maštaš? u svemu, i dalje istrajna i redovna.

Priroda posla od kog živim ne dozvoljaPodeli sa našim čitaocima listu pesama va mi da putujem (pre)više puta godiškoja najbolje dočarava tvoje raspolože- nje. Kao i većina, priliku za neke veće 23

ekspedicije grabim tokom leta koje njihovoj moći da se pandemija zaustavolim i nastojim da provodim u istraži- vi, (n)ova stvarnost nas svakodnevno vanju Mediterana. Idealno putovanje neduhovito podseća da nijedan mikropodrazumeva odlazak na mesto koje u kosmos neće biti bezbedan i neokrnjen meni budi radoznalost, koje mi umara dokle god nema solidarnosti i poverenoge, a odmara i hrani duh. Nešto kao nja u nauku. gradski predah sa pogledom na okean ili more. Portugal i jug Španije su i Na koji način se nosiš sa lošim raspodalje na vrhu liste dosadašnjih puto- loženjem, tugom i strahovima? vanja, pogotovo jer su ostavili prostor za mnoga dalja „terenska ispipavanja“. Sve svoje sebe sa sobom nosim. Zvuči Nadam se da će pasoš, koji od leta sku- kao dobra brzalica, a zapravo se trudim plja prašinu, uskoro biti upotrebljen za da ni od čega što osećam ne bežim. O put do tamo, a na mapu želja odavno sebi, poslednjih godina, učim kao da sam ucrtala Azorska ostrva, baštu San- sam početnik, i savladavanje tog A1 nita Klotilde i nekoliko tačkica u okviru voa ume da bude vrlo izazovno. Pojas Južne Amerike, Škotske, Japana i Novog za spasavanje ili održavanje na površini Zelanda.

uvek pronalazim u dugim razgovorima, pre svega sa prijateljima i porodicom.

Kako je pandemija uticala na tvoju Ovih dana u mislima mi je često Karl svakodnevicu?

Saganova rečenica: „For small creatures such as we the vastness is beara-

Osim što je na pauzu stavila sve in vivo ble only through love”.

Dirižabl aktivnosti, pandemija je nažalost uticala na zdravlje i strukturu moje Pored muzike, analogna fotografija je porodice i tom prilikom mi oduzela naj- još jedna tvoja velika ljubav. Ko te je dražeg člana. Iako neki čine sve što je u uveo u svet fotografije i koje su naj-

24

mart

dragocenije uspomene koje čuvaš na svojim fotografijama?

Kao i u mnoge svetove koji mi život čine lepšim i podnošljivijim, i u svet fotografije me je uveo deka. Po zanimanju je bio precizni mehaničar specijalizovan za opravku 16mm i 35mm kino projektora, a pored toga što je stalno bio u svetu filma, amaterski se veoma aktivno bavio fotografijom. Kao mala, vreme sam uglavnom provodila sa njim i bakom i omiljeno mi je bilo razgledanje brojnih fotografija pod velikom lupom.

Zaljubila sam se u te, uglavnom crno-bele, radove i kadrove oko kojih sam kreirala razne izmišljene priče. Malo je reći da sam tad bila opsednuta Pustolovom i Avanturama Širli Holms. (smeh) Dekina Smena i Zorki 4 bili su prvi aparati koje sam uzela u ruke, i sa kojima sam krenula da vežbam ne samo tehniku, već i kontrolu i promišljenost nad ograničenim brojem snimaka. Iako su moja znanja u ovoj oblasti i dalje vrlo skromna, fotografišem po osećaju, uglavnom ljude, predele i trenutke koje želim da zauvek zamrznem.

A iz moje arhive, najdragocenije foto- nekim širim kulturnim obrascima i činigrafije su baš one na kojima vežbam ocima savremenog društva i zaista su kako „blendom da obuzdam sunce“ zgodno sredstvo putem kog možemo dok su ispred objektiva baka i deka.

da tumačimo kulturu i njene prakse u specifičnim vremenskim i prostornim

Izdvoj nam 3 artefakta koja najsliko- kontekstima. U istraživanju koje sam vitije opisuju tvoje detinjstvo?

sprovela, fokusirala sam se na iskustvo igranja LEGO kockama u Jugoslaviji, po-

Crveni sintisajzer (model Alaron My Song tom i u Srbiji, od kasnih šezdesetih goMaker Electronic Keytar RY-1190).

dina do savremenog doba i to kroz tri

Ne ljuti se čoveče.

glavna istraživačka aspekta: rodne ulo-

Pletena kutija sa grafitnim olovkama i ge, uticaj fan kulture i potrošnju, meni bojicama, braon sveskom, ručnim sa- najzanimljiviji istraživački segment. Potom koji vreme odavno ne meri i mnoš- što je uvida bilo mnogo, ovo pitanje me tvom sitnih predmeta nasleđenih i pre- je navelo da potražim katalog izložbe, te netih iz tuđih detinjstava u moje.

kao odgovor prenosim zaključak koji je tamo ostao zabeležen, tj. jedan odeljak

Nadovezujući se na detinjstvo, moram iz knjige Justejn Gorder, „Sofijin svet”. da izdvojim izložbu koju si organizovala u Etnografskom muzeju posve- „Zašto su LEGO kockice najgenijalnija ćenu LEGO kockama i njihovom tran- igračka na svetu? sformacijom u skladu sa potrebama dece i pod uticajem pop kulture. Do (...) One imaju otprilike sve osobine koje kakvih uvida si došla radeći na ovom je Demokrit pripisivao atomima i upraprojektu, u čemu je tajna magične pri- vo su zato toliko dobre za građenje. Pre vlačnosti Lego sveta?

svega, one se mogu podeliti na manje delove. Razlikuju se po obimu i veličini,

Predmeti sa kojima baratamo kao mali, masivne su i neprobojne. Osim toga, dugo ostaju u našim sećanjima jer kroz Lego kockice imaju „kuke” i „zakačke” njih učimo i osnovne i kompleksne pomoću kojih se mogu spajati u najrastvari. A igračke i igra su uvek u vezi sa zličitije zamislive figure. Te veze se ka26

mart

snije mogu raskinuti i onda se od istih kockica mogu sagraditi novi predmeti.

Ono sto je učinilo te kockice toliko popularnim, jeste upravo činjenica da se stalno mogu iznova koristiti. Jedna kockica može jednog dana biti deo nekog automobila, a drugoga dana deo nekog zamka. Osim toga, možemo reći da su Lego kockice „večne”. Deca koja su danas mala, mogu da se igraju s istim Lego kockicama s kojima su se igrali njihovi majka ili otac dok su sami bili mali.”

Mašta je jedini preduslov.

Preporuči nam dobru knjigu/film/seriju/podkast/blog.

Trenutno me na noćnom stočiću strpljivo čeka još nekoliko poglavlja knjige „Embers“ Šandora Maraja koju, iako je nisam dovršila, već mogu da preporučim. Izdvojila bih i Žorža Pereka „Život uputstvo za upotrebu“, poeziju Vislave Šimborske i „Poruke“ Tuve Janson kao neka skorija čitalačka iskustva.

Od filmova, pogledajte My Love, Don’t Cross That River, The Hand Of God i Cinema Paradiso. Od serija, How to With John Wilson i Call My Agent. Pustite bilo koji domaći muzički podkast na RadioAparatu, uživaćete. Za kraj, posetite predivan blog-sajt Pasta Grannies.

Podeli sa nama jedan svoj san kome ćeš u ovoj godini dati krila.

Trebalo bi da do kraja godine osvane novi Dirižabl merch. A nadam se i jednoj izložbi koju, iako je iznenadnim povodom „stavljam na noge“, zapravo jako dugo pripremam.

28

mart

29

Životni stil

Tekst: Vesna Belušević

U Japanu je društveni sklad izuzetno Hone bi u bukvalnom prevodu značilo važan. Kulturni koncept WA se objaš- pravi zvuk, a tatemae izgraditi ispred, što njava kao harmonija društva na svim znači da hone izražava istinska osećanja nivoima. Shodno tome najvažnije je i mišljenja, a tatemae se odnosi na idene stvarati sukobe, a potrebno je uvek alizovane odnose i razgovore koji služe razmišljati o osećanjima sagovornika. da se održi harmonija. Hone i tatemae Zbog toga se u Japanu izbegava direk- mogu nama izgledati kao dešifrovanje tno i potpuno iskreno izražavanje. Uz misli, ali Japanci prate takva pravila potwa idu dva nerazdvojna koncepta koji puno nesvesno, to im je već urođeno. uvek idu zajedno i koji pomažu da se Hone odražavaju prava osećanja i misli taj sklad održi. To su HONE i TATEMAE. koje Japanci pokazuju samo najbližem krugu i ne iskazuju se u javnosti.

31

Japanske žene u društvu uživaju imidž Godina 1945. je Japankama donela prasavršenstva. U tome im svakako poma- vo glasa. Japanci se danas šale i kažu da že tatemae. Smirene, opuštene, blage, su posle rata dve stvari u Japanu postasramežljive, spremne da popuste, da se le jače: najlon čarape i žene. Već 1946. prilagode i uvek podrže supruga. To je godine je trideset i jedna žena postala samo tatemae, jer je za Japanke gotovo članica parlamenta, dok u prethodnih nezamislivo da pokažu svoje pravo lice sedamdeset godina postojanja japanpred svetom.

skog parlamenta, nije bilo ni jedne.

Doduše, žene koje su prvi put izašle da

Kroz istoriju žene u Japanu su imale glasaju su mislile da mogu da glasaju različite uloge i status. U ranoj istori- samo za žene, pa je zato bio toliko veliki ji Japana žene su bile carice, mogle su broj ženskih poslanika. nasleđivati nekretnine i zemlju, mogle su se obrazovati, mogle su imati moć, Iako su posleratnim Ustavom zagaranbogatstvo, čak i ljubavnike. Od početka tovana jednaka zakonska prava za žene perioda Edo, u 17. veku, položaj žena i muškarce, trebalo je da prođe više deu društvu je naglo počeo da se pogor- cenija da bi se položaj žene u društvu šava. Do kraja Drugog svetskog rata, zaista popravio. Iako im je nov Ustav Japanka nije imala nikakvih prava već omogućio veću slobodu i ravnopravsamo dužnosti. Muž je donosio sve od- nost sa muškarcima i viši status u drušluke, a ženina dužnost je bila da rađa tvu, stvarne promene su se dešavale decu, vodi računa o deci, zemlji i kući, mnogo sporije nego što je to zakon inida bude pokorna i ispunjava sve mu- cijalno formulisao. Posleratne reforme ževljeve želje, prohteve i naredbe. Žena su otvorile vrata ženama koje su bile je morala da hoda iza muža, nije smela gladne obrazovanja i rada izvan domada mu se prva obraća, morala je da trpi ćinstva. Međutim, tek 1986. godine je i podnosi razne uvrede. Muž je imao stupio na snagu Zakon o jednakim moprava da dovede ljubavnice u kuću, a gućnostima zapošljavanja, penzionisanije postojao nikakav zakon koji bi za- nja i otpuštanja s posla, a 1997. godine štitio ženu.

je taj zakon revidiran kako bi zabranio diskriminaciju prilikom zapošljavanja.

32

mart

Iako smo dobro zagazili u 21. vek, još uvek ne postoji zakon koji bi obezbedio ravnopravnost plata između muških i ženskih radnika koji nisu zaposleni puno radno vreme.

Zbog svog kulturnog i istorijskog nasleđa, Japanke su uvek bile spremne da prećute i da istaknu tatemae zarad mira i harmonije. Iza zatvorenih vrata, u okviru porodice, žene su praktikovale hone. Žena je dobijala celu muževljevu platu i odlučivala gde i kako se novac troši. Muževi su samo dobijali džeparac. Razlog tome nije bila ekonomska emancipacija, već praktičnost. Žene su bile bolje štediše i zbog održavanja domaćinstva su imale potpunu kontrolu nad finansijama.

Tradicionalno, Japanke su se prvo pokoravale očevima, pa muževima i na kraju sinovima. Žene su uglavnom bile domaćice i kada bi deca krenula u školu, zapošljavale bi se samo na pola radnog vremena kako bi i dalje brinule o kući, deci i muževima, ali uz sve to i dopunile kućni budžet. Do prave ekonomske emancipacije je došlo kada je veći broj žena počeo da radi puno radno vreme, a to je postalo na33

ročito primetno početkom 21. veka. Ja- U Japanu je do nedavno bilo veoma pripan, iako i dalje jedna od vodećih svet- sutno maltretiranje na rodnoj osnovi, skih ekonomija, nije više toliko bogato pa su žene dobijale „ženske” poslove društvo da bi porodica mogla lagodno u okviru kompanija i morale su da sluda živi sa samo jednom platom, zbog že čaj muškarcima, donose im hranu i čega je sve veći broj žena počeo da radi slično. U poslednjih desetak godina ta puno radno vreme.

praksa se menja i postaje zabranjena.

Isto tako, mnoge žene su doživljavale

Iako je Japan i dalje vrlo konzervativno maltretiranje zbog porodiljskog odsudruštvo sa izraženim rodnim ulogama, stva, MATAHARA (od engleskog maternižene u Japanu se veoma razlikuju od ty harassment). Zaposlenima u velikim stereotipa koji se često plasira u stranim kompanijama je smetalo što žene odlamedijima i turističkim vodičima u kojim ze na porodiljsko bolovanje usled čega se Japanke prikazuju kao pokorne i bez su ostali radnici morali da preuzimaju sopstvenog mišljenja, odlučnosti i sna- njihove poslove i obaveze. Mnoge mlage, kao domaćice opasane keceljom čiji de žene se teže zapošljavaju baš zbog se životi kreću od kuhinje do tračarenja mogućnosti da odu na porodiljsko odsa komšinicama. Stvarnost je potpuno sustvo. Iako je porodiljsko bolovanje drugačija. Više od 70% Japanki je zapo- zakonom regulisano, praksa je potpusleno. Prosečna Japanka, na žalost i dalje no drugačija. U političkom životu prisuzarađuje manje od prosečnog Japanca, stvo žena je sve primetnije i sve više je a samo desetinu rukovodećih poslova žena koje su pronašle svoje mesto i čiji drže žene. Razlog za to je što žene još se glas sve više čuje u svetu koji je rauvek rade sa skraćenim radnim vreme- nije bio strogo rezervisan za muškarce. nom kako bi se prilagodile rasporedu dece ili muža. Budući da ne mogu da se U poslednjih osam decenija žene u Japrvenstveno i potpuno posvete radu i panu su ostvarile veliki napredak na primanja su im manja. Prema istraživa- putu za potpunu ravnopravnost, tiho, njima iz 2014. godine 43% radne snage nenametljivo, ali odlučno. Tiha voda Japana čine žene.

breg roni ili kako bi Japanci skoro identično rekli AMADARE IŠI WO UGACU.

34

mart

Ekologija

Intervju: Anamarija Prgomet @zero.waste.croatia Fotografije: iz arhive udruge Zasadi stablo, ne budi panj

Mateja Angelina Kramar

Ušli smo u mjesec u kojem slavimo žene, Draga Mateja, prije svega, voljela bih borimo se za njihova prava, slavimo nji- da napišeš par redaka o sebi i predhove uspjehe, njegujemo njihove vrline staviš se Plezir publici. i sposobnosti, grlimo njihove ožiljke i stvaramo divlje krugove koji nas dižu Moje ime je Mateja-Angelina, aktivistkivisoko, jer smo #zaJEDNO - mi ŽENE.

nja sam za okoliš i voditeljica projekata.

Dolazim iz Varaždina i upravo u Varaž-

U čast ženama izabrala sam intervjuira- dinu kreće priča koja je ozelenila Hrvatti jednu super snažnu, moćnu i inspira- sku 2019. godine. Priča sa sadnjom stativnu ženu Mateju Angelinu Kramar. bala i dijeljenjem tog dobrog osjećaja sa ostalima. Udruga koju vodim, prepoMateja je posebna po tome jer je iz znatljiva je po fokusu na organiziranje vlastite traumatične situacije zaronila kolektivnih kampanji sadnje stabala s u sebe i iznjedrila bisere. Pokrenuvši ciljem društvene i ekološke sukcesije. nacionalnu kampanju sadnje stabala, digla je na noge cijelu Hrvatsku.

Inspirirajte se njenom pričom i slijedite svoju intuiciju, radite ono što volite i dopustite si biti moćne.

37

Što te inspirira, pokreće, što ti je najdra- bio presudan za tu hvalevrijednu iniže raditi i kako voliš provoditi vrijeme? cijativu?

Inspirirajuće je promatrati kako djeca U nadi da osjećaj sklada i zajedništva vide svijet naspram nas odraslih. I sama o brizi za okoliš mogu replicirati na zasam majka četvero djece, jedno-roditelj- jednicu, 2019. godine pokrenula sam ska smo obitelj. U priču sadnje stabala građansku inicijativu „Zasadi stablo, ne duboko je utkana prošlost iza mene. Tek budi panj!“, i zaista, okupilo se u ovoj nekolicina zajednice mojih prijatelja ili ideji već prve godine više od 20 000 suradnika zna da sam proživjela nasilje ljudi. U cilju kolektivne sadnje stabala u obitelji, dok sam regeneraciju pronala- i širenja autohtonog genofonda starih zila u vrtu i voćnjaku. Tamo je bilo mjesto sorti na području cijele države, zasadili iscjeljenja i pronalaska svoje osobnosti. smo u samo mjesec dana nevjerojatnih Vraćanje i upoznavanje svojih interesa, 60 000 stabala! Okidač za djelovanje je vještina i slabosti. Jednostavno mjesto bilo upravo ne-djelovanje zajednice, na oporavka, vraćanje korjenima. U vrtlar- već prethodno daleko u prošlost idenskim radovima, a ponajviše aktivnosti- tificiran problem-sječa stabala i naruma vezanim uz stabla i tlo, vidim du- šavanje bio-raznolikosti. boku povezanost sa Majkom Zemljom i njenom energijom, koja pruža većinu Kako se odvijala prva godina kampaesencijalnih potreba za običnog čovje- nje? Koje su bile daljnje akcije? ka. Prehranu, utočište, lijekove, sklad i ljubav. Zemlja predstavlja neprestanu U prvoj godini tek smo „zagrabljali“ poregeneraciju, a malo ljudi zna ili osjeća vršinu i susretali se s mnoštvom proda je svako biće na istoj valnoj dužini blema. Onih ljudske prirode i ekoloških energije kao i Zemlja-priroda.

tematika. Prolazili smo kroz faze definiranja ciljeva i načina djelovanja, ali

Prije par godina si pokrenula nacional- i pokušaja stabilizacije nukleusa okunu kampanju sadnje stabala „Zasadi pljene zajednice. Zaključno je bilo da stablo, ne budi panj”? Koji okidač je smo tranzitna inicijativa, te smo osni38

mart

vali županijske organizacijske jedinice u svakoj županiji RH, u želji da što ravnomjernije djelujemo i promičemo aktivnosti u svakoj regiji koje se odnose na očuvanje okoliša. Osim redizajniranja okoliša u održivije sustave sa većom količinom zelene infrastrukture i povećanje bio-raznolikosti jedan od važnijih ciljeva, ako ne i cilj na prvom mjestu, bilo je i ostaje, redizajnirati društvo odnosno njegove dosadašnje destruktivne navike uništavanja Majke Prirode.

Pokrenula si lavinu promjena u Hrvatskoj u pogledu sadnje stabala. Koje promjene su se dogodile pod tvojom palicom?

Jedna palica ko nijedna, naglašavam važnost bio-raznolikosti gdje god mogu.

Jedno stablo ne čini šumu, a niti jedan čovjek ne čini društvo, a kamoli značajniju promjenu. Za postizanje pozitivnih promjena, moramo prvenstveno napraviti preobrazbu naše ličnosti. Jedna moja poznanica nedavno je izrekla vrlo interesantan termin „društvena sukcesija“. Oni koji se bave šumama znaju da ekološka sukcesija jest proces smjena u strukturi prirode u više faza, tijekom 39

vremena koje skalira i do nekoliko ti- Varaždinsko područje slovi za kraj posuća godina. Sve prirodne uzorke koje ljoprivrede, međutim držimo stav da nailazimo u prirodi možemo replicirati je tlo iscrpljeno zbog neodgovarajućeg na ljudske zajednice.

načina gospodarenja, crpljenja prirodnih resursa te korištenja teške meha-

Nakon kampanje sadnje stabala u či- nizacije, hiperprodukcije radi. No, netavoj zemlji, koju već sada provodimo mojte misliti da je situacija takva samo tradicionalno, ali koja je djelomično ovdje, jer nije. Isti problem je u svakoj utjecala na društvo, otpočeli smo sa drugoj županiji i u svakoj drugoj državi. projektom prvog gradskog javnog voć- Zato nam je drago čuti da se pokrenulo njaka u Varaždinu. Za značajniji utjecaj već nekoliko inicijativa poput „Inicijatineprestano educiranje je neophodno. va za voćnjak na Jarunu”, za realizaciju javnih voćnjaka i u drugim gradovima Kako izgleda javni voćnjak u Varaždinu i u Hrvatskoj. koji su daljnji planovi što se njega tiče?

Projekt voćnjaka preuzeli smo od gradske uprave na cjelovito upravljanje i održavanje, a koji je kao i većina današnjeg društva, monokulturan i konvencionalan. U želji da ga preobrazimo u permakulturni voćnjak kao budući poligon, odnosno centar za učenje, u voćnjaku radimo predavanja, ekološke teambuildinge te ostale aktivnosti s temama o agrošumarstvu, permakulturi te biodinamici. Na taj način bismo sporo ali dugoročno i održivo utjecali na šire geografsko područje.

40

mart

Možeš li nam objasniti na koji način djelovanje po okoliš, stoga radimo diplanirate sadnju drveća, na što treba gitalne i fizičke infografike, tablice, broobratiti pažnju, kako birate sadnice i šure te priručnike, u kojima detaljno međusobno ih kombinirate. Koliko je opisujemo procese sadnje, njege, lijebitno uključiti struku u cijeli proces čenja i orezivanja stabala. S početka, sadnje?

građani su smatrali da ukoliko zasade stablo da je to dovoljno. Zasaditi stablo

U cilju smanjenja mortaliteta sadnog je isto kao imati dijete. Želiš kvalitetan materijala, kampanju pripremamo i po plod? Odgajaj ga! nekoliko mjeseci. Čim završi jesenska sadnja u prosincu, već u ožujku nastav- Moram reći da nam struka zaista pomaljamo sa pripremama za sljedeću jesen že i da je trebamo. Međutim, nije uvitekuće godine. Posebno posvećujemo jek slučaj da se slažemo u potpunosti. pažnju edukaciji i kreiranju pravilnog Često ono što biodinamičari ili permastava koji se odnosi na štetno ljudsko kulturisti zagovaraju, „konvecionalnim“

41

akademskim zajednicama nije najpri- koje se dešavaju u okolišu, stjecanju hvatljivije. Ponavljam, bio-raznolikost je samostalnih vještina sadnje. Pogotoneophodna. Kako u ljudskim neopiplji- vo u urbanim sredinama gdje je mnošvim strukturama, tako i u dizajnu oko- tvo ljudi, što mislite da sada zagusti na liša. Bio-raznolikosti radi, osim jednog svjetskoj razini, tko bi nahranio sva ta stabla sadimo podržavajuću vegetaciju gladna usta? tik uz stabla, odnosno rastinje, penjačice i ostalu vegetaciju, a koja u simbiozi Kako je termin „klimatske promjene“ sa „glavnim“ stablom čini neprestani vruć i diskutabilan, smatram da ljudima krug davanja i uzimanja hranidbenih treba objasniti da se klimatske promjetvari i informacija. Ne radimo ništa po- ne jesu dešavale od samog početka nasebno, zapravo imitiramo šumski sklop. stajanja planete Zemlje i neminovno će Nazivamo ih biljnim zadrugama ili ce- se dešavati. Međutim, ljudska civilizacihovima prema permakulturnim nače- ja ne prati kreativno tok promjene, ili ih lima.

pokušava neutralizirati, te biti u skladu s prirodom, već mi sami ulažemo van

Kako rješavate navodnjavanje? Što je gabaritne napore da pogoršamo situnajznačanije u cijeloj priči oko klimat- aciju. Sačekajmo sad samo proljeće i skih promjena?

krenimo promatrati način obrade tla, pripremu za sijanje i „prihranjivanje“.

Navodnjavanje u šumi ne postoji, pa Tu leže temeljne omaške čovjeka. ipak šume čine najstabilniji ekosustav.

Možemo usporediti ukorak ljudskog Vrlo je inspirativna činjenica da si imuniteta. Više lijekova, više navike da majka četvero male djece koja te čese ne bori samo jer je naučeno na po- sto prate na terenu. Možeš li ohrabriti moć izvana. Efikasnije je ukoliko druš- roditelje i potaknuti ih da u svoje ekotvu pružimo mogućnost da vlastoručno loške navike uključuju svoju djecu? prema svojim lokaliziranim potrebama djeluje, te ako im je pružena moguć- Djecu odgajam naturalistički, što znači nost u vidu edukacija, ojačavanja svoje da su moji mališani zakinuti za ekrane, otpornosti i spremnosti na promjene video-igrice i sve skupocjene tehnologi42

mart

je. Hrpice granja, špaga i alata razveseli svakom trenutku dana i života. Ili biih puno više. Kako djecu kontinuirano smo mogli. Ne biste vjerovali da djecu vodim na lokacije sadnje kad god je to ipak mogu interesirati događaji razmjemoguće, gdje upoznajemo ljude sličnih ne autohtonog voća i sjemenja povrinteresa i njihovu djecu, nedavno smo ća. Naravno, ne možete očekivati da počeli proučavati mogućnost iskustve- dijete od jednom probavi takav način nog školovanja od kuće. To (sistemsko) razmišljanja, poštovanja i pomalo druškolovanje, točnije (cijelo-životno) ob- gačijeg, kreativnog i slobodnomislećeg razovanje, zapravo djeci pružamo u pogleda na svijet.

43

Roditelje pozivamo da zajedno sa svo- Koje ekološke navike svakodnevno jom djecom zasade stabla a u kampa- prakticiraš? njama sadnje koje radimo, najvažnija ciljana demografska skupina jesu djeca Svakodnevna navika koju prakticiram i mladež, točnije, sadimo najčešće voć- je izgradnja tla. I to u kuhinji. Kompoke u dvorištima odgojno-obrazovnih stiranje je prvi temeljni uvjet poboljšaustanova. Neka se veru po njima, kao nja strukture naših obradivih tla i kvališto su se i naši preci. Neka osjete prave tetnih površina gdje uzgajamo vlastitu okuse, a ne buster doze hormona iz su- hranu. Osim toga, recikliranje otpada permarketa. Djecu ne treba sistemski smatram uobičajenom navikom, ali s odškolovati, već im pružiti priliku sa- obzirom da je i to još mnogima tabu mo-razvitka prema njihovim interesi- tema, spomenimo je. Osim reciklaže, ma. Možete li uopće zamisliti kad nam dobro je reciklirati i ljude oko sebe da djeca iz dosadnih klupa pohrle van po zaštitimo emocionalno i duhovno stalopate i zaprljaju ruke? To je božanstve- nje našeg unutarnjeg bića. no gledati. Osim učiteljicama. Njih moramo zamoliti da budu opuštenije. To je ona društvena sukcesija, s početka razgovora.

Sponzori nacionalne kampanje sadnje stabala jesen 2021.

Nagrada Varaždinske županije Udruzi za doprinos ugledu i promociji Prvi hrvatski gradski javni voćnjak u Varaždinu Kontakti naših podružnica; Novi program Grad/Općina/Županija- Stablu prijatelj!

Označavanje zasađenih sadnica na karti CROGIS

44

mart

#plezirekokoraci #ponedeljakbezplastike #utorakbezmesa #slavinesusredom

#četvrtakzaljude #petakupatikama

#uradisamvikend 45

Žena boji sat bojom sa radijumom 1932.

(Daily Herald Archive SSPL Getty Images)

Zdravlje

Tekst: Andrea Sigmund @lemurescu

47

Aprila 1902. godine Marija i Pjer Kiri us- slatkiše, posude za ručavanje, pastu za peli su da, nakon mukotrpnog rada, izo- zube, kreme za lice, čak i u pijaću vodu. luju radioaktivne radijumove soli (sam Imućniji su rado plaćali velike svote za radijum su, zajedno sa polonijumom, „lekovite spa vikende” u radijumskim nazvanom po Marijinoj otadžbini, otkri- banjama. li 1898. godine). Naredne, 1903. godine, bračni par Kiri podelio je Nobelovu Prvi svetski rat pružio je radijumu novu nagradu za fiziku sa francuskim inže- namenu – nakon što su se američke trunjerom i fizičarem Antoanom Anrijem pe priključile sukobu u Evropi, vojnici Bekerelom. Iako je Marija ovaj element su po rovovima i noću imali poteškoća nazivala „moj prelepi radijum”, i ona i da očitaju vreme sa svojih satova, te je Pjer zadobili su više opekotina rukujući počela proizvodnja novih, čiji su brojenjime. S obzirom na bledi, zelenkasti vi i kazaljke premazivani bojom koja, sjaj koji je odavao u mraku, ubrzo je zahvaljujući radijumu, svetli u mraku. postao predmet fascinacije široke jav- Osim satova, farbane su i kontrolne tanosti. Otkriće da uništava ćelije raka ble i komande borbenih aviona. Ova dodatno je doprinelo njegovoj popu- farba je, kreativno nazvana, „Undark”. larnosti (nažalost, saznanja o samoj radijaciji i njenim efektima, pogotovo na Zahvaljujući ratu, povećala se potreba zdrava tkiva, još uvek su bila „u povo- za radnom snagom koja bi farbala kaju”), te je ubrzo stekao reputaciju čudo- zaljke. Fabrike (od kojih je među prvima tvorne supstance koja je lekovita i pozi- bila ona u Orandžu u Nju Džerziju, koju tivno deluje na vitalnost, te produžava je držao U.S. Radium Corporations (ovo životni vek. Masovna zaluđenost radi- će biti bitno kasnije!) su krenule da zajumom dovela je do toga da bezmalo pošljavaju veliki broj radnica, od kojih svaki aspekt svakodnevice bude prožet su većina bile mlade devojke, mahom ovim elementom – stavljan je u hranu, tinejdžerke (mada se može naići i na

48

mart

podatak da je najmlađa radnica imala „lip, dip, paint“ tehniku, gde bi nakon tek 11 godina). Ovaj posao smatrao se svakog premazivanja bojom četkicu li„elitnim“ jer je u relativno komfornim znule kako se dlačice ne bi razilazile, te uslovima bilo moguće zaraditi mnogo na taj način formirale što špicastiji vrh. više nego na drugim radnim mestima, Na ovaj način, svakim potezom unosile a istovremeno su žene dobile priliku su u sebe određenu količinu farbe, pa da „ispune svoju patriotsku dužnost“ tako i radijuma. Ono što je većina devoi na taj način, indirektno, učestvuju u jaka pitala prilikom zaposlenja jeste da ratu. Smatralo se da je „tanana žen- li je takav način rada siguran po zdravska ruka“ idealna za precizno farbanje lje i odgovor je svaki put bio potvrdan. koje je potrebno za sitne delove sato- Prema izveštajima, u fabrici u Orandžu va. Kako bi ova preciznost bila još veća, je do 1920. godine bilo zaposleno oko devojke su od strane svojih nadređenih 300 devojaka.

Žene bez adekvatne opreme u radu sa radijumom 1922. godina

bile ohrabrivane da koriste takozvanu

49

Na hipnotišući sjaj Undark farbe u mra- postala je toliko malaksala da je morala ku ni radnice u fabrikama nisu mogle da napusti posao u fabrici, a bolovi u da ostanu ravnodušne. Ubeđivane vilici postali su nepodnošljivi. Lekari su (i ubeđene) da je bezopasna po zdravlje, njene tegobe opisali kao reumatizam. na pauzama su se igrale i mazale nok- Madžia je umrla 12. septembra 1922. te, kosu, obrve, čak i zube. S obzirom godine, kao prva radnica-žrtva radijuna to da je farba u svojoj osnovi bila u ma. Do 1924. preminulo je još 9 radnica prahu, tokom rada bi padala na odeću, koje su iscrtavale kazaljke. Prethodno te su mnoge devojke na posao dolazile su sve bile mlade, zdrave žene u trećoj u svojim najboljim haljinama, pogotovo deceniji života. ako bi nakon toga išle na neku igranku ili druženje. Kada bi uveče odlazile ku- Kako se sve više njihovih koleginica ćama, isijavale su bledozelenim sjajem, razboljevalo pod nerazjašnjenim okolpa su ubrzo dobile nadimak „devojke nostima, radnice su s pravom počele duhovi“.

da dovode u pitanje iskrenost fabričke uprave u vezi sa radnim uslovima. Dis-

Slava novootkrivenog elementa nije kusije i sastanci tokom pauza na poslu (pre)dugo trajala. Radnice bi, nekoliko ponekada su bili na ivici da prerastu godina nakon izloženosti, počele da u prave pobune. Kako bi odagnao sve pate od neobjašnjivih bolova i malak- sumnje i pitanja koja su postavljana, salosti. Jedna od prvih koja se razbolela U.S. Radium Corporations je unajmljibila je dvadesetčetvorogodišnja Ame- vao lekare da vrše proveru uslova rada. lija (Moli) Madžia, čije su tegobe poče- Iako je više njih došlo do nedvosmislele u januaru 1922. godine. Ono što je nog zaključka da je zdravstveno stanje krenulo kao naizgled obična zubobolja, zaposlenih žena izuzetno trpelo zbog ubrzo je poprimilo mnogo jeziviji tok, rukovanja radijumskom farbom (ispakada je počela da gubi zube, uz rane danje zuba, raspadanje vilica na blagi u usnoj duplji koje su teško zarastale i dodir prilikom zubarskih pregleda, prouporno se gnojile. Do maja iste godine mene u vidu proređivanja kostiju i pre-

50

mart

Radium Girls (Lydia Dean Pilcher i Ginny Mohler)

Radium Girls (Netflix)

lomi tokom svakodnevnih aktivnosti i sama doživela efekat koji radijum ima koje nisu iziskivale napor), njihovi nalazi na koštani sistem – kičmu je mogla da bili su ili zataškani ili lažirani, a mnoge drži uspravno jedino pomoću posebstručnjake su ili potplaćivali da izmene ne metalne konstrukcije. Udružila se svoje izveštaje ili su im pretili. Primera sa četiri nekadašnje koleginice (među radi, harvardski lekar dr Sesil Drinker kojima su bile Edna Hasman, Ketrin predložio je na osnovu rezultata svojih Šaub, Kvinta Mekdonald i Albina Laris) ispitivanja promenu načina rada, među i 1925. godine su odlučile da zajedno kojima je bila i obustava „lip, dip, paint“ tuže U.S. Radium korporaciju. Odmah tehnike, što je uprava ignorisala. Firma na početku ovog poduhvata naišle su je išla toliko daleko da je ponekad čak na dva problema – niko od advokata krala kosti sa obdukcija u nameri da nije bio spreman da se uhvati u koštac osujeti ispitivanja. Javnosti je saopšte- sa njihovim slučajem (što zbog manjka no da devojke boluju od sifilisa (kako iskustva na ovom polju, što zbog toga zgodno!), da pate od psiho-somatskih što je bilo rizično zamerati se takvom simptoma ili jednostavno žele da izvu- gigantu od kompanije), a one same su ku novac od firme kako bi pokrile neke zdravstveno bile u toliko lošem stanju svoje druge medicinske troškove. Do- da je bilo pitanje koliko vremena im datna, poražavajuća okolnost, bila je ta je uopšte ostalo. Dodatna stvar koja da su čelnici fabrike, kao i naučnici za- im nije išla u korist jeste što je po taposleni u istoj, nosili zaštitnu opremu dašnjem američkom zakonu zaposleni kada bi rukovali radijumskom farbom imao vremenski rok od dve godine da ili radijumom. Činjenica je i da su ljudi prijavi slučaj trovanja na radnom meod posledica delovanja ovog elementa stu, a ove devojke su svoje poslove u umirali i pre nego što je radno mesto fabrici napustile ranije. „farbača kazaljki“ uopšte i izmišljeno, a pojedini su sa time bili dobro upoznati. Proći će dve godine pre nego što će se pojaviti neko spreman da preuzme njiOvde priča, konačno, počinje da dobi- hov slučaj. Mladi advokat Rejmond Beri ja koliko-toliko pozitivan obrt! Izvesna pristao je 1927. godine da ih zastupa, i Grejs Frajer bila je radnica koja je rešila to pro bono. Na prvom pojavljivanju u da istera pravdu na videlo, nakon što je sudnici, januara 1928 godine, žene su 52

mart

bile toliko slabe da nijedna nije uspela zbog sebe... više razmišljam o stotinada podigne ruku kako bi izgovorila za- ma devojaka kojima ovo može poslužiti kletvu, dok su dve morale da svedoče u kao primer.“ ležećem položaju, iz svojih kreveta. Do sredine tridesetih godina, preminulo je Jedna od poslednjih radijumskih devosvih pet devojaka.

jaka, Mej Kin, preminula je 2014. godine u 107. godini života. U mladosti je

Pozitivna strana ove priče jeste ta što ubrzo nakon zaposlenja u fabrici dobila su uspele da dobiju slučaj, koji je bio otkaz jer je odbijala da stavlja četkicu jedan od prvih u kojima se utvrdilo da sa farbom neprijatnog ukusa u usta toje poslodavac odgovoran za zdravstve- kom rada, a kasnije će se tog događaja no stanje svojih zaposlenih. Novac koji prisećati kao izuzetno srećne okolnosti. su bivše radnice dobile jeste bio tek O ovom velikom istorijskom događaju deo svote koje su tražile, ali je ozna- – gde su žene bile tretirane kao ekspečavao prekretnicu u američkom pra- rimentalna potrošna roba – Kejt Mur vosudnom sistemu što se tiče izmene je 2017. godine napisala knjigu „The zakona u oblasti bolesti dobijenih kao Radium Girls: The Dark Story of Ameposledica profesije. Zabeleženo je da rica’s Shining Women”, a 2018. godine

Radium Girls (Netflix)

je sama Grejs izjavila, „Ne brinem se ja snimljen je i film.

Moda

Foto Marko Milanović

Intervju: Teodora Kovrlija @teodora_kovrlija

Rubriku MODNI PLEZIR pokrenuli smo krajem prošle godine sa idejom da vam na mesečnom nivou kroz razgovor predstavljamo modne dizajnere, one koji se modom bave ozbiljno, nepokolebljivo i autentično. Iz meseca u mesec razgovaraćemo o modi i stilu, umetnosti odevanja i novim tendencijama u pogledu održivosti.

Sonju Jocić, modnu kreatorku i jednu od pionirki održive mode na našim prostorima, ugostili smo u martovskom izdanju Plezira, posvećenom hrabrim i jedinstvenim ženama. Sonja se pre modnog dizajna bavila savremenim plesom, a trenutno je doktorant na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu.

Magistrirala je likovne umetnosti na Švedskoj školi za tekstil u Borasu, a pre toga diplomirala modni dizajn na Visokoj školi za tekstilni dizajn, tehnologiju i menadžment u Beogradu. Dobitnica je sedam prestižnih modnih nagrada: „The ELLE Fashion Award’’, „The TEXTIL Young Designer Award’’, „The BazArt Fashion Award Marija Kranjc”, „The Best INTERNATIONAL Designer Award’’, „Harper’s Bazaar Award’’, „Wannabe Best Digital Presentation Award’’ i „Boris Nikolic Award’’.

Za martovsko izdanje Plezira pričale smo o održivosti u domaćem modnom dizajnu, radionicama apciklaže koje je organizovala, razmeni odeće i njenom originalnom pristupu dizajnu inspirisanom origami figurama i plesom, kao i specijalnim metodama izrade koje joj omogućavaju da eliminiše otpad od tkanine. Kada do izvesnih viškova ipak dođe, Sonja ih transformiše u unikatne aksesoare uz pomoć kojih zaokružuje svoju modnu priču namenjenu ženama koje se ne boje da se ističu.

55

​Kako započinješ dan?

Koja su tvoja prva sećanja iz detinjstva koja imaju veze sa modom i ode-

Da budem iskrena, dan započinjem uz vanjem? buđenje od strane alarma koji naravno gasim pet puta jer sam jedna od onih Moja prva sećanja na modu iz detinjosoba koja mora sebi da navije pet alar- stva jesu knjižice i stranice iz časopisa ma, a neretko se dešava i da se budim pod nazivom „Obuci devojku” ili „Obuci na lepši način usled toga što imamo princezu” gde sam isecala ponuđene razmaženog psa koji uvek nešto traži odevne forme i istraživala, kačeći ih na nalik na to da pije vodu iz česme, da figuru devojke, kakve sve odevne komnamestim noge kako njemu odgovara binacije može jedna osoba da ponese da bi mogao lepše da nastavi da spava i na koji način se menja vizuelni prikaz ili pak želi u šetnju – slatke muke. Na- te osobe. Nakon toga je usledilo crtakon toga sledi umivanje, pranje zuba, nje ljudskih figura u različitim odevnim tuširanje, nega lica, doručak, jutarnja kombinacijama i ambijentima, kao i ekkafa i dnevne obaveze – posao u školi sperimentisanje sa odevnim kombinaili u mom radnom ateljeu, kao i rad na cijama na barbikama koje su uvek preddoktorskoj disertaciji. Ukoliko obaveze stavljale jake nezavisne žene slobodnog dozvole, volim da se ujutru razvučem, duha i profesije. Na čuveno pitanje „Šta da lagano započnem dan uz jutarnje ćeš biti kad porasteš?” sam davala odistezanje, muziku ili TV, uz šetnju po- govor da ću biti slikarka kao moja tetka red reke, da se što više posvetim na- Zorica, zahvaljujući kojoj sam kasnije u šem dragom psu Geti i biljkama ili pak srednjoj školi imala priliku da posetim da nastavim da spavam ukoliko mi se prve revije u životu. Moj deda Miloš i dopao san koji sam sanjala jer zapravo moj otac Dragan su se bavili tehnoloobožavam taj „paralelni svet”.

gijom tekstila čitavog života i možda je i tu genetika malo odigrala svoju ulogu u odabiru profesije.

56

mart

Pre karijere u modi bavila si se mo- čijem kulturnom centru u Beogradu i dernim, džez baletom. Kako je pokret, koreografijama Olge Vučković koje su odnosno plesni korak i scenski kostim uvek imale izvanredne kostime prilauticao na tvoju estetiku i dizajnersku gođene godinama dece, koreografiji i viziju?

prilici, zaljubila sam se u svet kostima i mogućnosti koje nam taj svet pruža, a

Od svoje 8. godine sam se bavila mo- i mnogo toga naučila o scenskom nadernim baletom, a pre toga, tokom stupu, pristupu i pokretu. Kasnije je ljuboravka u Španiji sam išla na ples pri bav prema scenskim kostimima prešla školi. Moja majka Ljiljana je prepoznala u ljubav prema savremenom odevanju tu potrebu jer sam već nakon svojih pr- uz nezaobilazno prisustvo uticaja pervih koraka, po ceo dan plesala po kući formansa i pokreta. Sada kada kreiram tražeći joj da mi šije kostime kako bih odevne komade, uvek unapred razmišsvaki dan uživala u drugoj ulozi. Zahva- ljam na koji način mogu da se iznesu, ljujući modernom i džez baletu u De- na koji način utiču na osobu koja će da

ih ponese, kako se odevni komadi po- u snu. Dovoljna je jedna reč koja može našaju prilikom pokreta i na koji način da me pokrene da razmišljam, a genega prate. Pokret im pruža živost i nove ralno sam osoba koja je sklona analizi fluidne skulpturalne, neočekivane for- apsolutno svega što postane moj fokus me prilikom kretanja. Estetika mojih istraživanja. Dakle, u mom slučaju, poodevnih kreacija ima dozu scenskog traga za inspiracijom obično ne postošto doprinosi isticanju žene u društvu. ji jer je ona uvek prisutna, već postoji Njihova multifunkcionalnost pruža mo- momenat sažimanja inspiracije u jednu gućnost da se odevni komadi nose na konkretnu celinu, priču i temu. Obično više načina pozivajući na kreativnost ono što najviše preokupira moje misli osobu koja ih nosi. Svaki komad po- jeste pronalaženje načina da doprineseduje dozu unikatnog kako bi odisao sem boljem svetu i okolini, a trenutno dozom individualnosti koja opet pripa- me najviše privlači estetika i forma u da jednoj jedinstvenoj celini – kolekciji, arhitekturi, skulpturi, prirodi i Japanu. odnosno grupi ljudi koja poželi da po- Nakon odabrane teme, pristupam istraseduje komade iz iste.

živanju tehnike koja me obično navodi vodi do ispitivanja forme uz pomoć

Dočaraj našim čitaocima kako izgleda crteža ili direktnog drapiranja na lutki. tvoj kreativni proces, od potrage za Svaka tehnika je uslovljena pravilom da inspiracijom, rađanja ideje do odabira prilikom krojenja ne sme da proizvede pravih materijala, uklapanja i sprovo- otpad tkanine, tako da su početna tačđenja zamisli u delo?

ka mog istraživanja najčešće četvrtasti oblici. Nekada je polazna tačka gotov

Uglavnom se svaka kolekcija nadove- odevni predmet koji dekonstrukcijom zuje na onu prethodnu, kao što svako rastavljam na delove kako bih dobila istraživanje otvara novo poglavlje za ot- nove odevne forme. Odabir materijakrivanje. Za kreativni um inspiracija je la sprovodim u skladu sa željenom forsvuda i u svakom momentu, na javi, a i mom i kartom inspiracije. Odabir boje

58

mart

uglavnom vršim na osnovu osećaja koji ta boja proizvodi u meni, koji mora da bude u skladu sa temom, a nekada je taj odabir uslovljen prethodnim istraživanjem ili pričom nevezano za sam osećaj.

Pravilo koje koristim prilikom odabira materijala jeste da oni budu ekološki prihvatljivi, da su prirodni, biorazradivi i da mogu da se recikliraju. Neretko koristim i neiskorišćene, već postojeće materijale koji su možda ekološki neprihvatljivi, ali nalazeći im novu primenu sprečavam da završe na otpadu.

Kako se sudeći po tvom iskustvu rad u modi razlikuje u Srbiji, Španiji i Švedskoj imajući u vidu da te za ove zemlje vežu privatne i poslovne konekcije?

Primećujem razliku u pristupu modnih dizajnera ali i u osvešćenosti kupaca u domenu održivosti u modi. Šveđani su se mnogo pre nas bavili temom održivosti u modi, a u Španiji pamtim obavezno recikliranje otpada još iz perioda 2000. godine kada sam drugi put živela tamo. U Švedskoj, dok sam bila na masteru na „Swedish School of Textiles” u

Borasu, podrazumevalo se da dizajner Važan deo tvog dizajna čini i odluka da mora da razmišlja na koji način može budeš održiva, i u tom pogledu si jedda se doprinese održivosti u modi. Moj na od prvih domaćih dizajnerki koja utisak je da, u Švedskoj i u Španiji, kupci već godinama svojim radom nastoji da više cene unikatnost, a manje uniformi- skrene pažnju na mane brze i neetičke sanost. U Srbiji se unikatnost ne ceni mode i preduzima eko korake u pogledovoljno ali se ipak vremenom sve više du transparentnosti, etičkog pristupa budi potražnja za neuniformisanošću, modi paralelno sa edukacijom publike kao što se budi i osvešćenost o održi- o ovoj temi. U kojoj meri se situacija vom oblačenju kod manje grupe ljudi. promenila danas kada je održivost poŠto se tiče modne estetike i stila obla- stala sveprisutna tema, postoji li veće čenja ljudi, mogu da primetim da kod razumevanje za ono što radiš među nas žene više vole da prikazuju svoje kolegama i naravno kupcima? telo, dok u Švedskoj vole da nose šire odevne forme koje ne ističu obline, kao Naravno da postoji i mislim da se sve i jednostavne klasične forme sa odre- više modnih kreatora, brendova i kupađenim zanimljivim detaljem.

ca budi u pogledu održivosti. U ovom periodu se po prvi put na nivou global-

Šta bi rekla da tvoj brend čini prepo- nih institucija dešavaju vrlo bitne stvari znatljivim, kakva je okosnica tvog stila? na putu ka održivom razvoju. Evropska unija i Organizacija Ujedinjenih nacija Moda koju kreiram je prepoznatljiva vidi period do 2030. godine kao „odlupo unikatnosti i multifunkcionalnosti. čujuću dekadu” tj. „dekadu za akciju” Izrađuje se isključivo uz pomoć krojeva na putu ka razvoju održivih ciljeva. Orkoji ne proizvode otpad tkanine, a for- ganizacija Ujedinjenih nacija je 2021. me su fluidne, oversize, skulpturalne i godinu proglasila za „Međunarodnu pročišćene. Kontrasti u boji, formi i ma- godinu kreativne ekonomije” u okviru terijalu su često prisutni, kao i origami koje funkcionišu kreativne industrije tehnika.

60

mart

kao što je moda, a 2019. je formirana

61

Kolekcija RE. MBFWCE

Kolekcija RE. MBFWCE

Kolekcija RE. MBFWCE

Kolekcija RE. MBFWCE

„Alijansa Ujedinjenih nacija za održi- ekološki prihvatljivih materijala. Nadam vu modu”. Sve to nam govori da nam se da će se u budućnosti i na našem predstoji period promene ka boljem i podneblju dodatno razviti svest o poodrživijem pristupu modi radi očuvanja trebi za inovativnim i biorazgradivim životne sredine.

materijalima i da će sve više lokalnih dobavljača voditi računa o ovoj temi.

Kada govorimo o materijalima, danas Dakle, u odnosu na mnoge evropske na svetskom tržištu postoji mnogo zemlje, kod nas je teže doći do nabavke novih, održivo razvijenih i proizvede- novih biorazgradivih materijala koji su nih modernih materijala koji imaju pristupačni u razvijenijim zemljama u mnogo povoljniji uticaj po životnu svetu i još uvek nije dovoljno razvijena sredinu jer nastaju od raznih biljaka svest potrošača i proizvođača o ovom ili sporednih proizvoda iz bio uzgoja. alarmantnom problemu.

Koliki je izazov za nezavisne dizajnere da dođu do takvih materijala i da Koji su najveći izazovi u vođenju odrli postoji tržište za tako proizvedene živog modnog brenda i šta je cilj kome komade imajući u vidu da je razvoj u ovom momentu težiš? tehnologije omogućio lakše brisanje prostornih granica?

Bavljenje održivom modom ne treba da otežava proces već treba da dodat-

Kod održivog poslovanja podjednako no inspiriše dizajnere radi stvaranja je bitan dobar izbor materijala što po- novih kreativnih rešenja. Dakle, bavdrazumeva kao izbor biorazgradive i ljenje održivom modom je vrlo inspiekološki prihvatljive materijale. Veliki rativno i lepo, jer na taj način dajemo je izazov doći do takvih materijala na svoj doprinos boljem okruženju, dok našem podneblju. Razvoj tehnologije ujedno i pomažemo planeti. Smatram omogućava brisanje prostornih grani- da je dužnost svakog dizajnera da bude ca u smislu lakšeg i bržeg pronalaženja informisan o globalnom problemu za-

62

mart

gađenja životne sredine i da održiva Osim jedinstvenih odevnih komada u moda zahteva konstantnu inovativnost, tvom ateljeu se može pronaći i origiupoznavanje sa novim tehnologijama i nalan aksesoar koji nastaje uglavnom naučnim dostignućima na globalnom od viškova materijala iz proizvodnje. nivou. U Srbiji sve to ide sporije, ali ni- Možemo li onda reći da je tvoj brend šta nije nemoguće uz podizanje svesti u potpunosti bez otpada? društva. Bez obzira na to što su u Srbiji ekonomske mogućnosti ograničavaju- Dizajn nakita je takođe kreiran na osnoće, kao i pristup najnovijim tehnologi- vu određenih održivih principa, kao što jama, verujem da kao društvo imamo je korišćenje odbačenog materijala za veliki kreativni potencijal. Dakle, težim izradu nakita nalik apcikliranju - uz poka cilju da pronađem nova rešenja koja moć pronalaženja novih vrednosti i će poboljšati moj doprinos održivosti u mogućnosti u starom i nepotrebnom, modi.

kroz kreiranje unikatnog dizajna i ruč-

Foto Ivana Janković

nog rada. Potreba klijenta nekada zah-

teva određene krojeve koji moraju da Društvene mreže su u proteklom periproizvedu višak tkanine ali se sav taj odu bile preplavljene idejama za apcivišak upotrebljava za neka nova odev- klažu i mnogi dizajneri su se okrenuli na rešenja ili aksesoare. Mislim da ne ovakvom vidu podrške održivosti demožemo reći da je ijedan brend u pot- konstruišući postojeću odeću i od nje punosti bez otpada, ali možemo reći stvarajući nešto novo i jedinstveno. da ne stvaram otpad pre potrošnje i Da li si imala prilike da se oprobaš u da, ukoliko do njega dođe, uspevam takvom izazovu? da ga iskoristim u nove svrhe. Potrebno je dodatno podići svest potrošača Naravno i to i jeste jedna od metoda kako ne bi dolazilo do otpada nakon dizajniranja koju često koristim. Nedavpotrošnje, a korekcije radi produžet- no sam čak i održala radionice srednjoka veka trajanja odevnog komada su školcima i studentima, pod nazivom uvek dostupne u mom ateljeu. Dakle, Redizajn u cilju podizanja svesti o glopored kreiranja krojnih slika bez otpa- balnom problemu zagađenja životne da tkanine, od izuzetne je važnosti da sredine tekstilnim otpadom, a zadatak se razmišlja o načinu eliminisanja otpa- učesnika je bio da od starih i nepotrebda nakon „životnog veka” garderobe ali nih odevnih komada stvore nove odevi da joj se obezbedi kvalitet i trajnost. ne forme kako ne bi završili kao otpad, Takođe je potrebno da se ne proizvodi kao i da promene percepciju o svakodviše nego što se prodaje i da ukoliko nevnoj komercijalnoj funkciji odevanja, određeni odevni komadi ne dospeju do po uzoru na primere iz mojih kolekcikupca, da im se nađe svrha i namena, ja „RE.” (2017), „Lucid Dream” (2014) i da se doniraju, recikliraju ili apcikliraju, „Dream Awake” (2013). kao i da se podigne svest klijenta o globalnom problemu zagađenja životne Usled specifičnog pristupa koji imaš u sredine.

pogledu dizajniranja odnosno krojenja bez ostataka, svi komadi su u uni-

64

mart

Smatram da je dužnost svakog dizajnera da bude informisan o globalnom problemu zagadjenja životne sredine i da održiva moda zahteva konstantnu inovativnost, upoznavanje sa novim tehnologijama i naučnim dostignućima na globalnom nivou. U Srbiji sve to ide sporije, ali ništa nije nemoguće uz podizanje svesti društva verzalnoj veličini. Da li takav pristup može da bude odgovor na revoluciju u pogledu prihvatanja različitih oblika i veličina tela kojoj danas svedočimo?

Postoji li u tvom dizajnu prostor za prilagođavanje različitim veličinama?

Kreiranje odeće po meri i porudžbini je jedno od mogućih rešenja koje sam implementirala u svoj način poslovanja od samog početka, kao i kreiranje odeFoto David Djordjević Model Nadežda Dimitrijević

će u jednoj univerzalnoj veličini. Ukoliko odeća koja je u univerzalnoj veličini ne odgovara klijentu, može da se koriguje u skladu sa potrebama. Bez obzira na veličinu i oblik tela, svako treba da ima jednake mogućnosti odevanja, kao i bez obzira na to da li nam se telo vremenom menja.

65

Ko je osoba za koju stvaraš?

kolekcije pod nazivom „0%” i osvojenoj nagradi za najboljeg internacionalnog

Stvaram odeću za žene koje vole ili žele dizajnera (2015), dobila sam podsticaj i da se ističu u društvu, da na njega uti- ideju da nastavim da kreiram odeću bez ču, da povrate svoje samopouzdanje, da otpada tkanine i da to bude vrlo bitna probude u sebi kreativnost ističući svoju stavka od koje ne smem da odstupam. unutrašnju individualnost, neposredno Nakon toga je usledila i kolekcija „0% vodeći računa o zaštiti životne sredine.

Bridal”. Kada kažem da kreiram odeću bez otpada tkanine to podrazumeva da

Sunčani dani najavljuju proleće i se- stvaram krojne slike s tendencijom da zonu venčanja, pa bih čitaoce Plezira iskoristim celokupnu površinu materipodsetila i na tvoju originalnu i za- jala koju nabavim, a to se odnosi na šinimljivu kolekciju „0% Bridal“ kojom rinu materijala koja je fiksna u odnosu si pokazala da možemo biti ekološki na širinu razboja i željenju dužinu. Daosvešćeni, jedinstveni i drugačiji na kle od dvodimenzionalne forme pravim ovakvim svečanim prilikama. Ispričaj trodimenzionalne skulpturalne odevne nam više o kolekciji i tvom radu u ovoj forme nalik na origami, sto postižem niši?

drapiranjem, sečenjem, savijanjem, umnožavanjem i ukrajanjem. Ukoliko

Od 2015. kreiram odevne komade bez se bavim dekonstrukcijom starih odevotpada tkanine, a na tu ideju sam doš- nih predmeta, kao što je to slučaj sa la prijavivši se na konkurs i takmičenje nekim komadima iz kolekcije „0% Briza mlade dizajnere „Gombold Ujra”, u dal” koji već imaju određenu formu u okviru nedelje mode Central Europe u odnosu na kroj, potrebno je da mateBudimpešti, gde je tema bila „Održivost rijal iskoristim u celini. Dakle, cilj je da u modi”. Zahvaljujući dizajnu i konceptu prilikom krojenja i sečenja materijala

66

mart

ne dođe do kreiranja otpada pre proizvodnje bilo da se bavim dekonstrukcijom postojećih odevnih predmeta – apcikliranjem ili isključivo korišćenjem krojnih slika koje ne proizvode višak tkanine. Zero waste koncept u modi teži ka tome da u potpunosti eliminiše tekstilni otpad pre, u toku i nakon proizvodnje, a već nekoliko godina postoji i Zero waste pokret koji obuhvata i druge industrije.

Kako je pandemija uticala na tvoj rad i brend? Na koji način si se prilagodila postojećoj situaciji?

Sve se usporilo, pa čak i spora moda kojom sam se bavila i pre pandemije, što i nije tako loše za našu planetu. Potrefilo se da sam u trenutku pandemije već bila na doktorskim tako da sam se više posvetila istraživanju, planovima za poboljšanje budućeg poslovanja, kao i dužem i detaljnijem radu na no-

Foto Djordje Tomić

voj vansezonskoj kolekciji.

lizuješ jedan zanimljiv projekat pod komada iz mojih starih kolekcija ukolinazivom Multifunkcionalna realnost ko su im potrebni, kao i da ostave one modnog zagrljaja u okviru Mikser fe- nepotrebne na štender. Obzirom da je stivala koji se nadovezuje i na temu štender za razmenu odeće deo stalne kojom se baviš na svojim doktorskim postavke kompleksa Zornića Kuća, svastudijama. Reci nam malo više o ovom ko može da ga poseti kad god poželi i projektu i svom teorijskom usmere- da preuzme potrebne odevne komade, nju u bavljenju modom?

kao i da ostavi nepotrebne. Na taj način se podiže svest o globalnom problemu

Zahvaljujući Mikser festivalu i Fakultetu koji proizvodi tekstilni otpad u životnoj primenjenih umetnosti sam kao jedan sredini i odeća ne završava na otpadu. od nagrađenih autora, dobila priliku da se realizuje moje konceptualno re- Preporuči nam knjigu i film. šenje u vidu stalne postavke štendera za razmenu odeće u okviru komplek- Obavezna preporuka je da pročitate sa Zornića Kuće. Na samom otvaranju knjigu „Psihologija mode” od Kerolin

Foto Djordje Tomić

Foto Nenad Karlić Model Nadežda Dimitrijević

„Black Box” izložbe, posetioci su imali Mer, kao i „Tiraniju Izbora” od Renate

Foto Djordje Tomić

Foto Djordje Tomić

Prošle godine si imala priliku da rea- priliku da preuzmu neke od odevnih

Salecl, a ukoliko niste gledali film „In- doktorskim studijama na Fakultetu priception”, pogledajte ga.

menjenih umetnosti i volela bih da nakon završetka studija završim planira-

Na koji način bi želela da se tvoj brend nu limitiranu seriju odeće za svaki dan, dalje razvija?

pored unikatne odeće koju kreiram za posebne prilike.

Sledeći korak je definitivno uvođenje eksperimentalnog ručnog rada na kome Gde možemo pronaći tvoje komade? već radim radi postizanja emocionalne vrednosti kod korisnika, uz dodatnu Moje odevne komade možete pronaći razradu multifunkcionalne mogućnosti u mom radnom ateljeu zakazivanjem koja je već prisutna u mojim odevnim individualne posete, putem Instagrama komadima, radi doprinosa pozitivnom i mog vebsajta. psihološkom aspektu kod ljudi. Psihološki aspekt je vrlo bitan činilac i razlog prekomerne potrošnje. Trenutno pripremam novu vansezonsku kolekciju

Foto David Djordjević Model Nadežda Dimitrijević Glumica Lena Bogdanović

koja je ujedno deo mog istraživanja na

Tekst: Andrijana Popović

Valentino fall 2022 Foto Amando Grillo Gorunway.com

Moda

Pre par dana Plezir magazin, odnosno spremna da troši novac na kupovinu draga novinarka Teodora sa kojom je odevnih predmeta kojima su dominirazadovoljstvo otvoriti dijalog, me je po- le jarke boje kao što su električno plava, zvala da podelim svoj pogled na trend intenzivno zelena i fuksija roze. U od„Dopamine Dressing ”. Novina, kao je- nosu na prethodne godine, naglo je pozički binom, je u stvari teorijski poznata rasla želja populacije da kupuje odeću psihološka pojava koji se trenutno širi koja čini da se osećamo pozitivno, doi oblikuje modno ponašanje. Telo koje bro, paženo, uvaženo, zadovoljno, čak stanuje odećom ekspresije (ne)vidljivih i samouvereno. Tako je identifikovan emocija i potreba, prevodeći ih u vita- trend od strane velikih luksuznih brenmine „BOJA”. Tako se (Od)slikan jezik dova, dopaminskog oblačenja pretpoPantone (Pantone Institute of Color) stavljajući da bi uticaj boja trebalo da emocija ogleda u novim estetskim re- deluje gotovo kao dopamin! šenjima koja svakako imaju za cilj retoriku konzumerizma.

Poruka je: „Sa ovim vitaminskim bojama pruža vam se mogućnost da se osećate

Oblačenje DopaMina

100% uspešnijim, da se drugima dopadnete, ugodite im, a pre svega da podsta-

Istraživanje Mekinzija (McKinsey) iz knete dobro raspoloženje.“ Naravno da 2020. godine pokazuje da je global- je prodaja vrtoglavo porasla. na populacija u vreme pandemije bila

„DopaMinsko oblačenje“ tako postaje trend eksplozije boja koji je u stvari zasnovan na korišćenju vitaminske palete boja posebno živih, jarkih nijansi, naizmenično sa jakim kolor-blok kontrastom i gustim šarama optičke iluzije. Električno plava, zelena i šokantno ružičasta postaju protagonisti novog scenarija rođenog na društvenim mreBlumarine AW 2022 Foto IMAXTREE.COM

žama i sažetim u kolekcijama luksuznih giganata Bottega Veneta, Loevea, Prade, Jackuemusa ali i novih brendova.

Opravdana potreba za igrom boja je ujedno nada i želja da se vratimo zajedničkim iskustvima koja posta-

mo obojeni, što to nije bilo moguće u poslednje dve godine.

72

februar

Etro AW 2022 Foto IMAXTREE.COM

se izrazimo i (o)gleda-

Prada AW 2022 foto IMAXTREE.COM

ju savršena prilika da

Termin „dopamine dressing “ je isku- rimo određeni cilj. Takođe, on može stveno iz prakse dala Američka mod- da po istom principu evocira osećanja na psihološkinja Don Karen (Dawnn sreće, radosti i vrhunskog ushićenja.

Karen) tokom pandemije, nakon što je Sa druge strane, BRZINA PREVODA klijentu „prepisala” da nosi bilo šta žuto ovih informacija u modnom sistemu dok se borio sa depresijom.

vizuelne komunikacije preko BOJA se automatski reflektuje na zadovoljenje

Bihejvioralna, kognitivna i modna psi- potreba koje su otvoreni kanal relaholškinja, profesorka dr Karolin Mer cija sa emocijama, mislima, stavovi(Carolyn Mair) u svojoj knjizi Psihologija ma i ponašanjem. Ona (boja) nas drži mode (The Psychology of Fashion) piše i na distanci različitostima, jer njome da se interesovanje za vezu između ras- se osećamo posebni, drugačiji BOJNO položenja i odeće koju nosimo pojavilo JAKI I SVOJI; ako nas ta ista potreba u vreme medijske promocije holivud- spaja, način na koji je zadovoljavamo, skog mjuzikla La La Lend (2017) kada su tj. NAŠA „BOJNA POLJA” postaju mera modni giganti počeli da u sred sumorne lične ekspresije STILA i EKVILIBRIJUMA. britanske zime promovišu jarke boje, u svrhu podizanja raspoloženja, naran- Očekivanje da se nešto dobro dogodi džasta u Armaniju, grimizna u Maison kao rezultat načina na koji se oblačimo Margieli i žutu i roze kod Đambatiste čini nas otvorenijim za nove mogućnoValija.

sti. Ovaj fenomen je direktno povezan sa povećanjem samopouzdanja, što

Na koji način dopaminsko oblačenje za- posledično dovodi do boljeg držanja i ista može uticati na naše raspoloženje? izražajnijeg ponašanja, a sve to čini da izgledamo privlačnije. Na kraju krajeva, Brojna istraživanja iz oblasti psihologije način razmišljanja (creative thinking) i neuronauke, potvrđuju da se dopa- iluzijom igre boja da (i)realno napravi min hemijski oslobađa unutar mozga, realno nosivim, je za naše nestabilno odnosno pokreće nervni sistem koji se vreme pravi način za poneti nešto što je aktivira onda kada ga nagradimo, jer do nedavno bilo nespojivo, nesavršeno. se brinemo o sebi i onda kada ostva73

74

mart GUCCI AW 2022 Foto VUOTO IMAXTREE.COM

Genny AW 2022 Foto Salvatore Dragone IMAXTREE.COM

Alberta Feretti AW 2022 Foto Filippo Fior IMAXTREE.COM

Obuci se za život kakav želiš,

ne zaboravljajući da se pre

svega raduješ telu koje je

ispod odeće koju nosiš!

DOPAMIN I MODNA ZAVISNOST Da li je neuro-estetika u funkciji mode? Koja je svrha „posta” od supstance koja je toliko važna za vitalne funkcije našeg Naravno, da bi objasnila ovu novu ten- mozga i celog organizma? denciju kao posledicu spajanja modne ponude i veštački indukovanog zado- Sigurno da nakon apstinencije i „posta” voljenja potreba, treba se osvrnuti na sve čulno zapažamo jače kao vanjski prethodno stanje uzročnosti.

stimulans. Sam boravak u prostorijama PSIHO-BOJA ili odevanje komada ode-

Naime, italijanski Iternacionale je krajem će u jarkim bojama stvara asocijaciju 2019. godine objavio članak u kome su koja je dovoljna za aktivirajuće situacije objasnili fenomen „dopaminski post“, u kojima se utvrđuje oslobađanje dopopularni trend koji je u Silicijumskoj pamina. U odnosu na otkrića i potvrdolini lansirao dr Kameron Sepah, kli- de naučnice i profesorke neuronauke nički psiholog i profesor na medicin- Sijare Mekejb (prof Ciara McCabe), na skoj školi UCSF. Metoda se sastoji od Univerzitetu u Redingu (UK), dopamin pokušaja da se smanji dopamin, uzdr- je kao esencijalni neurotransmiter odžavanjem od prijatnih aktivnosti kao govoran za mnoge telesne i mentalne što su hrana, alkohol, seks, upotreba funkcije kao što su kontrola ponašanja, pametnih telefona i društvenih mreža. pamćenje i regulacija sistema aktivacije Cilj ovakve vrste apstinencije je „rese- i nagrađivanja. tovati“ mozak i osloboditi ga hiperstimulacije kojoj je svakodnevno izložen U modnom ponašanju upravo ta, veokako bismo ga učinili efikasnijim i otvo- ma važna veza dopamina sa sistemom renijim za jednostavne stvari u životu. nagrađivanja jeste mehanizam koji nam omogućava da osetimo zadovoljstvo kada smo u prisustvu boje koja se u tom kontekstu posmatra kao nagrada. To je supstanca koja nas gura da tražimo nova zadovoljstva.

75

Ovo je sistem koji zahvaljujući plastičnosti mozga može naučiti i nove asocijacije: na primer, da kada u našem najbližem okruženju nema pravih nagrada, ali još uvek postoje elementi koji su povezani sa nagradama, aktivnost

BOJA KOJA NAS NAGRAĐUJE: antidepresivna solucija odevnog formata

Roksanda SS 2021 Foto Roksanda

Dries Van Noten SS 2021 Foto Viviane Sassen Dries Van Noten

Walter Van Beirendonck SS2021

dopamina raste podjednako.

Dopaminov okidač preko „BOJA” neminovno je povezan sa krugovima želje („željenjem“) i takođe igra važnu ulogu u stanjima u kojima je potraga za zadovoljstvom hiperstimulisana ili suprotno, nepostojeća. Na primer, postcovid epohu karakteriše porast depresije u kojoj dolazi do jakih promena u proizvodnji dopamina, odnosno gubitak interesovanja ili zadovoljstva za sve (ili skoro sve) aktivnosti koje su raDolce_Gabbana AW Foto GettyImages

nije bile izvor zadovoljstva (anhedonija).

Dakle, u trendnom stimulisanju natopljenom bojama i perceptivnim iluzijama u teksturi potvrđuje se i ističe da kontrola dopamina, kao

Bottega Veneta Spring 2022 foto Bottega Veneta

centralno mesto u sistemu nagrađivanja, igra fundamentalnu ulogu u razvoju zavisnosti.

Psihologija boja nam to potvrđuje, jer boja može da utiče na to kako se osećamo.

77

Svaka boja ima svoje značenje i u stanju Proces osvešćivanja, odnos relacija je da stimuliše um i promeni naše ras- stimulus-efekat, uticaj prve impresije i položenje, ali postavlja se pitanje kako sloboda izbora su upravo sposobnosti je moguće da je „Dopaminski” efekat kontrole da se ne radi o boji kao taisti za sve? Odeća ima snagu povezi- kvoj, već o tome šta MI povezujemo sa vanja iste potrebe, međutim zanimljiv tom bojom. Psihološke veze sa bojom aspekt je da jedna boja ne odgovara su potpuno subjektivne. Postoje neke uvek važećem estetskom kodu za sva- asocijacije, veze koje imaju više iskukoga. U smislu, neko voli zelenu boju, stvenog značaja, tako da ljudi koji kanakoja za njega nosi unutrašnju radost i lišu svoju energiju bojom svoje odeće potrebu da se suprotstavi tuzi trenutka često imaju te asocijacije na umu koje koju vidi oko sebe. Dakle, to kako tačno su u skladu sa onim što žele da iskoboja funkcioniše i utiče na raspolože- municiraju. nje i modno ponašanje je u proporciji sa promenom navika gledanja i pozna- Od koga zavisi da li trend „dopamin vanjem toga koliko smo SVOJI prilikom dressing” zaista može uticati na naše IZBORA novih BOJA preko KOMADA promene na tako proizvoljan način, boODEĆE, CIPELA, TAŠNE ili DETALJA. Od jom komada odeće? toga koliko sebe poznajemo i otkrivamo na novi način zavisi i sama efika- Koliko je u tome naša svest i svesnost snost primene boja koja nas nagrađuje naš saveznik, a koliko naša iluzija ostaili iluzijom vezuje.

je da sami procenimo. Potreba za promenom u modnom ponašanju svakako

Boja da bi se osećali dobro, Boja da bi ostaje lična IGRA i u primeni BOJA, pri se „stimulisali”, Boja da bi „šokirali”

čemu to kako se osećamo i (o)gledamo u relaciji sa svetom, ostaje AUTENTIČAN

Poznato je da je Boja moćno sredstvo DOŽIVLJAJ koji se čuva iskustvom zadokomunikacije i ona se može koristiti da voljstva koje je pre svega unutrašnja signalizira akciju.

homeostaza emocija, misli i modnog ponašanja - stil koji ostaje.

78

mart

79

Valentino SS 2022 Foto VALENTINO

GCDS AW 2022 foto FILIPPO FIOR IMAXTREE.COM

Bottega Veneta Spring 2022 foto Bottega Veneta

Marni AW 2022 foto Marni

Hrana

Intervju: Teodora Kovrlija @teodora_kovrlija Fotografije: Bojović Zoran; privatna arhiva

Naša gastro inspiracija ovog meseca Interesantno je da si u svet gastroje Jasmina Vukašinović, vlasnica ne- nomije ušla kao samouki šef, da nisi običnog restorana koga čini svega pet imala iskustvo u profesionalnoj kuhistolova smeštenih u jednom novosad- nji i da dolaziš iz sasvim druge branše. skom stanu. Ime restorana je Jasmin A Ispričaj nam kako je izgledao tvoj put, Maslina „klub ljubitelja paste“. Naša da li si imala pomagače i koje su bile sagovornica svojim gostima nudi isku- najvažnije lekcije koje si u hodu naustvo fine dining-a u intimnom prostoru, čila pre nego što si organizovala prvu a oni željni novih znanja i izazova mogu „zvaničnu“ večeru u ovom formatu? postati deo kluba i uz Jasmininu pomoć podići ljubav prema pasti na jedan sa- Da… i ne mogu se i dalje svrstati u svim novi nivo.

red profesionalnih šefova kuhinje jer smatram da mi nedostaje još mno-

Zdravo Jasmina, možeš li da nam ispri- go iskustva u radu, međutim smelost čaš kako je krenula tvoja kulinarska da krenem tim putem pored onog avantura i kako je nastao gastronom- što sam osetila u sebi kao pokretač, ski koncept Jasmin A Maslina - klub lju- tu kreativnu ideju, podstakli su pre bitelja paste?

svega najbliži, porodica, ljudi sa iskustvom i prijatelji sa kojima sam delila

Gastronomska avantura je u mom slu- svoje misli i ideje o celom konceptu. čaju počela dosta davno, samo je rea- Pomogli su mi oni čiju sam pomoć tralizacija čekala vreme i mesto. Dogodila žila, ljudi koje sam poštovala i poštuse spontano u trenutku kada su se de- jem, nije potrebno da ih imenujem. šavale neke stvari u mom životu koje nisu direktno bile vezane za tu ideju, ali su je pokrenule i materijalizovala se.

81

Koji je tvoj omiljeni ritual u kuhinji?

Tvoj restoran je neobičan po mnogo čemu, a zanimljivo je da se i meni me-

Recimo da je između ostalih rituala, jer nja na nedeljnom nivou. Ne bojiš li se nekad su i to stvari trenutka, odabir za- da ćeš u nekom momentu ostati bez čina i kolekcija začina nešto što me uvo- inspiracije? Koliko originalnih recepata di u trenutak pre kuvanja. Izrada paste si već osmislila i testirala sa gostima? i kontakt sa testom svakako.

Ne, ne bojim se.

Koje su to sezonske namirnice koje Strah je ono što blokira kreativnost, će igrati glavnu ulogu u tvojoj kuhinji jednako kao i velika očekivanja. Ne žeovog proleća?

lim da očekujem velike stvari, uživam u malim, a svaki jelovnik jeste mala

Znaš kako, sezonske namirnice su kao avantura. Puno sam ih napisala. Možda i svako godišnje doba uvek iste, osim malo manje nego što je dana od trenutako se dogodi da je neka zbog loše ka kada sam počela da radim sve ovo, klime ili uslova propustila da se nađe a to je bilo pre skoro tri godine. (smeh) na sceni. One su uglavnom iste samo može perspektiva da bude drugačija i Gde nabavljaš namirnice koje koristiš sama izvedba.

u kuhinji i koliko ti je u čitavom konceptu važna održivost?

Odakle dolazi tvoja kulinarska inspiracija?

Namirnice, kao i svaki čovek kojem je stalo da to što radi bude kvalitetno, da

Inspiracija dolazi baš iz tih sastojaka, proizvod bude kvalitetan, nabavljam od namirnica, njihovih svojstava i pri- od proizvođača i na mestima gde tarode. Uklapam ih po toj logici.

kav kvalitet mogu da dobijem, bilo da je to pijačna tezga ili neka specijalizovana prodavnica.

82

mart

Da li imaš viškova hrane prilikom pri- toga jeste potrebna, jer nekako ipak preme i šta radiš sa njima, kako se bo- opredeljuje količinu, ali naravno i tu se riš protiv propadanja i bacanja hrane? dešava da ljudi otkažu, ne pojave se zbog nekog razloga. Ipak to su stvari Koncept koji sam odabrala upravo je- koje su nepredvidive i na koje ne moste takav da se ograniči propadanje i žemo uticati. bacanje namirnica. Rezervacija zbog

83

84

mart

Sigurna sam da je za tebe gotovo ne- Pasta zauzima centralno mesto u moguće izdvojiti favorite među recep- tvom meniju, što ne iznenađuje jer je tima koja si osmislila, ali hajde ovako, ipak u pitanju „klub ljubitelja paste”. reci nam koji su trenutni, sezonski fa- Kako si naučila da praviš i pripremaš voriti među jelima koja spremaš kad pastu i da li bi htela da podeliš neki želiš da oduševiš i najzahtevnije gur- trik sa našim čitaocima? mane?

Pastu sam naučila da pravim uz prijaSezonske namirnice su uvek favoriti, telja koji je sa mnom to svoje znanje kombinovane sa pastom ili dobro spre- podelio, a vežba je kasnije donela pomljenim komadom mesa koje ljudi nisu tvrdu usvojenog znanja. Trik na žalost baš u prilici da probaju ili pripremaju mogu da pokažem samo in vivo. kod svojih kuća.

U klubu ljubitelja paste organizuješ i Imaš li u planu da na neki način za- radionice. Ispričaj nam više o njima, beležiš recepte koji su se izdvojili, u kako su koncipirane? video ili pisanom formatu?

Radionice su duša ovog mesta, kao i E to jeste nešto o čemu razmišljam i što ljudi koji su bili deo njih ili su i dalje, to me izaziva na avanturu. Ja sam čovek je trenutak kada skupljeni oko zajedkoji voli izazove, i mislim da bi tako ne- ničke ideje, sa istom željom da je reašto moglo da se dogodi jer mi je izazov lizujemo. Potpuno nepoznati ljudi posa samom sobom. (smeh)

staju prijatelji u tom trenutku. Podeliti sa nekim obrok i čašu vina jeste vrsta bliskosti.

85

Uparivanje vina sa sledovima jela se skog bića ide originalno. Trudim se da pokazalo kao neodvojivi deo koncepta budem dosledna sebi. Umeće i veštine tvog restorana. Kakvim pravilima se u učim od onih koji ih imaju i žele da ih tom pogledu vodiš, i da li u kreiranje savetom ili na drugi način prenesu. Sve menija krećeš od namirnica, tekstura, ono što ne znam, a znam da puno toga boja ili specifične etikete?

ne znam, volim da naučim.

Uklapanje hrane i vina je moj najveći Kako naši čitaoci mogu postati deo izazov kojem posvećujem svu pažnju. U kluba ljubitelja paste i upoznati svoje pomoć zovem sva svoja čula i posvetim nepce sa tvojim jelima? se tome da otkrijem komponente i teksture da bih mogla da razumem njihov Član Kluba ljubitelja paste postaje se odnos i napravim, ili se bar potrudim lako, za početak i prvi korak, dođite, da napravim, što bolji sklad.

probajte, vidite i ako vam se dopadne i po meri vam je, dođite nam opet i bu-

Čime ti hraniš svoju gastro inspiraci- dite deo ove priče. ju? Šta i koga voliš da gledaš/slušaš/ čitaš? Čitam, gledam i slušam ono što me opušta ili hrani potrebu za razmišljanjem. Nadahnuće za stvaranje iz ljud-

86

mart

87

Životni stil

88

Intervju: Jelena Maksić @modoki_ja Fotografije: privatna arhiva

Monia potiče iz tunižanske migrantske Nekoliko dana nakon našeg razgovoporodice sa Sicilije. Ona je kulturni me- ra, Rusija i Ukrajina su u ratu. Brutaldijator na severu Italije. Ugovor joj isti- na agresija demaskira rasizam o kome če uskoro, zbog čega je vrlo srećna. Pre mi je govorila. Izbeglice iz Ukrajine se nešto više od godinu dana jako je že- organizovano dočekuju u istim onim lela da potpiše ugovor sa jednom od državama koje su nezvanično ograninajvećih organizacija za pomoć i zaštitu čile registrovanje izbeglica sa afričkog prava izbeglica i seća se koliko je bila kontinenta. Ljudima afričkog porekla srećna kada ga je konačno potpisala. sprečena je evakuacija iz Ukrajine. Šalje Njen zadatak je da olakša komunika- mi nečiji tvit „Razlika između izbeglica i ciju između onih kojima je pomoć po- nas koji to nismo je samo jedna. Sreća.” trebna i onih koji bi mogli da je pruže A, sreća je promenljiva kategorija. prevodeći reči, objašnjavajući izraze i stavljajući ih u kulturni kontekst. Dok Reci nam nešto o sebi (poreklo, obrami priča o svom poslu spominje mi iz- zovanje, hobiji...) beglice, migrante, azilante i apatride, a ja priznajem da jedino pouzdano znam Moje ime je Monia Ben R’houma. Imam šta znači biti emigrant, jer i sama živim 26 godina i rođena sam u Italiji u porodito iskustvo, dok ostale pojmove često ci tunižanskih migranata. Vreme provomešam. Kaže mi i da osećaj nemoći da dim između volontiranja i aktivizma. Iz pomogne svima koji su joj se obratili tog razloga sam odabrala da studiram za istu brzo neutrališe osećaj sreće koji međunarodno pravo na Univerzitetu ima kada se neka inicijativa uspešno u Mesini na Siciliji. Više od pet godina okonča. Najviše radi sa ljudima iz Afri- radim kao kulturni posrednik. ke. Pokazala mi je i snimke i fotografije njihove radosti kada konačno dođu na tlo Evrope. Monia se uskoro vraća na Siciliju i tada će imati vremena da se posveti studijama međunarodnog prava i slikanju.

89

Kako bi ti opisala pojam „kulturni me- Bitno je kulturnog posrednika ne pomedijator”?

šati sa prevodiocem, pošto je kulturno posredovanje mnogo šire i obuhvatnije

Kulturni medijator je profesionalac koji sredstvo za prenošenje poruka od poradi na olakšavanju interakcije, sarad- šiljaoca do primaoca od pukog tumanje i suživota u multikulturnim sredi- čenja jezika. nama, kako između građana različitog porekla i kultura, tako i u kontaktu sa Ko može biti kulturni medijator? javnim institucijama. Kulturni medijator analizira potrebe i resurse jednog Dolaskom Magreba u Italiju 80-ih i Alkorisnika ili grupe, usmerava i pokreće banaca 90-ih, stvoreni su uslovi koji su inicijative i alate koji pomažu integra- zahtevali nove zakone, najpre u oblaciju. Funkcija medijacije je međuljud- sti rada, školstva i zdravstva, zatim i u ska komunikacija s obzirom na kultur- oblasti upravljanja javnim redom, prane, etničke, verske, polne i društvene vosuđem, javnim upravama, info-pulrazlike; medijator zna kako da sluša i tovima, bankama… U međuvremenu, bude empatičan, prepozna i vrednuje broj ljudi i geografsko poreklo sa kog pomenute razlike. Oblasti u kojima me- dolazi populacija se povećavao. Pojavidijator deluje su sistem obrazovanja i la se potreba za profesijom posrednika obuke, zdravstvo, pravosuđe, javna koji bi bio sposoban da razume jezik, uprava, bezbednost a prvenstveno pri- objasni kulturu, pomogne u rešavanju jem izbeglica. Kulturno posredovanje problema, predloži rešenja, posreduje nije registrovana profesija u Italiji, pa u sukobima, pronađe resurse za miran uloga kulturnih medijatora nije jasno suživot među građanima stranog poredefinisana niti priznata. Praksa ne prati kla s jedne strane i italijanskog stanovstandardizovani kodeks ponašanja i ne ništva i institucija s druge. sprovodi se u određenom zakonskom okviru.

90

mart

Tokom godina, sa dolaskom izbeglica iz Afrike i ratom zahvaćenih područja, figura kulturnog medijatora počinje da igra centralnu ulogu u privremenim prihvatnim centrima za maloletna lica i odrasle osobe. Prvi kursevi obuke za kulturne medijatore počeli su da se organizuju u periodu 1990-1995, neki su finansirani od strane regiona ili Ministarstva rada, neki od strane Evropskog socijalnog fonda. Postoje dva načina kako možete postati kulturni medijator u Italiji. Prvi je nakon završene srednje škole pohađati specijalizovane, stručne kurseve za medijatore a drugi je steći diplomu iz humanističkih nauka. Već nekoliko godina postoji smer lingvistička medijacija na katedri Fakulteta za jezike. Ja sam se opredelila za prvi način, ali produbljujem svoje znanje studijama međunarodnog prava. Želim da u budućnosti spojim poziv pravnice sa poslom kulturnog posrednika i na taj način pomažem ljudima. Naravno, najvažnije za medijatora je odlično poznavanje kulturnog konteksta iz kog potiču ljudi sa kojima radi, ali u isto vreme mora dobro poznavati zemlju u kojoj su ti ljudi živeli i gde će živeti, te da im pomogne da se bolje uklope u društvo.

91

Kako biti objektivan i profesionalan nistarstva unutrašnjih poslova za 2021. u radu sa žrtvama trgovine ljudima i prepoznaju Nigeriju, Rumuniju i Italiju drugim oblicima eksploatacije? Koliki kao zemlje sa najvećim brojem žrtava. značaj igra empatija u praksi medija- Konkretno, Nigerija prednjači po brocije?

ju mladih žena koje su žrtve seksualne eksploatacije, dok je Rumunija poznata

Trgovina ljudima je praksa koja se sa- po eksploataciji i prosjačenju dece, koja stoji u prisiljavanju ili navođenju osobe su takođe često žrtve seksualnog nada uđe ili ostane u zemlji kako bi je ek- silja. Italija je jedna od zemalja koja se sploatisali za rad, seksualne svrhe, pro- često nalazi u ovakvim statistikama jer sjačenje, obavljanje nezakonitih radnji je ključna zemlja za imigraciju, a krimiili je prisilno podvrgli vađenju organa. nalne organizacije su često odomaćene Da biste radili sa veoma osetljivim po- na takvim teritorijima. Tu su i Obala Slojedincima, važno je držati se protokola novače, Bangladeš i Pakistan. Po mom kako ne biste naštetili osobi sa kojom mišljenju, za dobar rezultat potrebno radite. Kada dobro poznajete različite je pronaći pravi balans između objekkulturne kontekste, lakše je prepozna- tivnosti i empatije, jer ovo uopšte nije ti indirektne signale koje osoba poka- lak posao. Empatija vam je neophodzuje. Objektivnost i profesionalnost su na kako biste pridobili poverenje žrtve. izuzetno važni u ovom poslu kako ne Žrtve eksploatacije je veoma teško nabismo bili poneseni samo empatijom, vesti na razgovor, pa je važno umeće već i spremni da konkretno zaštitimo prepoznati signale i uspostaviti kontakt osobu koja je pred nama. Iza identifi- sa tom osobom. Ovi ljudi su vrlo često kacije žrtava trgovine ljudima stoji ve- pod kontrolom trgovaca ljudima i njilika mreža koja se može lako aktivirati hovih kontakata u zemlji dolaska kao kako bi se pomoglo žrtvi. Glavne žrtve što je Italija. Zato nije lako otkriti žrtve su žene i deca, ne postoji određena i bitno je pratiti ih na mestima za koja starost ili nacionalnost na osnovu koje znamo da ih može biti. Na primer, važse žrtve biraju, već pre zavisi od njiho- no je imati stručnjake u kancelarijama vog socijalnog i ekonomskog statusa i u koje su prinuđeni da lično idu ili vrzdravstvenih poteškoća. Statistike Mi- šiti redovne provere na radnim mesti92

mart

ma, na terenu i na ulici. Italija pruža si- •

Azilant se definiše kao osoba koja je

stemsku zaštitu žrtvama koje pristanu podnela zahtev za priznavanje statusa na saradnju, nudeći im zaštićena, bez- izbeglice (ili drugog oblika zaštite) i koja bedna mesta za život, kao i mogućnost je u procesu, čeka na odgovor. Tražioci da dobiju boravišnu dozvolu i socijalnu azila najčešće ulaze na teritoriju ilegalno ali od momenta podnošenja zahte-

zaštitu.

va u istoj borave redovno, pa se stoga Ko je zapravo izbeglica, tražilac azila ne mogu nazvati ilegalcima. Odnosno, i migrant?

oni imaju puno pravo da ostanu na italijanskoj teritoriji.

•

Ekonomski migrant je osoba koja se •

Izbeglice su ljudi koji su pobegli od

preselila iz svoje zemlje da bi poboljša- rata, nasilja, sukoba ili progona i prešli la uslove života tražeći posao. Izraz se su međunarodnu granicu kako bi pročesto koristi kako bi se napravila razlika našli sigurnost u drugoj zemlji. Izbeglice između onih koji se sele iz svoje zemlje su definisane i zaštićene međunarodkako bi poboljšali ekonomske uslove nim pravom. Konvencija o izbeglicaod migranata koji se sele zbog ratnih ma iz 1951. je ključni pravni dokument sukoba ili progona. Razlika između ove i definiše izbeglicu na sledeći način: dve kategorije ljudi nije uvek uočljiva, „Neko ko ne može ili ne želi da se vrati jer mnoge zemlje imaju nepo- u zemlju porekla zbog osnovanog stravoljne uslove za život zbog ra- ha da će biti progonjen zbog rase, vere, nijih ratnih sukoba, a kod dru- nacionalnosti, pripadnosti određenoj gih naroda postoje otvoreni društvenoj grupi ili političkog mišljenja.“ unutrašnji sukobi (etnički, plemenski, verski itd.) koji nisu u U ovom slučaju, ovaj termin je korak ka potpunosti prepoznati od stra- tražiocu azila jer je to pojam koji se kone međunarodne zajednice.

risti za identifikaciju statusa priznatog od strane komisije koja ocenjuje da li je zahtev za azil opravdan.

Italijanski jezik prepoznaje i druge ter- Kasnije ih obično čeka dug i opasan put mine kojima se definišu migranti, me- koji se sprovodi na potpuno ilegalan nađutim ovo su najčešće korišćen.

čin, uključuje prelazak pustinje pešice ili u vozilima gde žene bivaju skrivene

Ispričaj nam priču o žrtvama trgovine među stokom. Mnoge od njih ne prežiljudima i Vuduu.

ve put kroz pustinju jer tokom putovanja bivaju silovane i mučene. Nakon što

Tokom svoje karijere najviše sam se ba- konačno stignu u Libiju, počinje novi pavila Nigerijskim ženama koje su žrtve kao, gde ih trgovci prodaju i eksploatišu trgovine ljudima i bivaju eksploatisane kao robinje. Sve se to odvija u nelegalza prostituciju. Nigerijke su na prevaru nim zatvorima gde su izložene mučenju namamljene iz svoje zemlje. Najčešće i prisiljene da porodicama traže novac su to mlade osobe koje dolaze iz velikih u zamenu za slobodu, što se često ne porodica koje imaju ekonomske i soci- dogodi, uprkos plaćenom otkupu. Mnojalne poteškoće. Ponekad ih i članovi ge od njih potom bivaju ubijene ili preporodice prodaju u nadi da će jednom prodane drugim trgovcima ljudima, a kada stignu u Evropu moći da pomognu neke stižu u Italiju u gumenim čamcima. porodici. One su uvučene u priču obe- Žene često dolaze trudne noseći u sebi ćanjima da ne plaćaju put i da će kada potomke svojih silovatelja, sa veoma stignu u Italiju naći siguran posao kojim teškim telesnim povredama. Po dolaće pomoći svojim porodicama. Pre od- sku odmah bivaju u kontaktu sa „malaska prolaze kroz vudu obrede, gde im dam” koja ih kontroliše i sprečava ih da se seče kosa i nokti, a obred vrši šaman uđu u sistem zaštite i primorava ih na iz plemena. Obred uključuje žrtvovanje prostituciju. Ove gospođe ih obmanjuju životinja i jedenje njihovih organa. Ova navodeći ih da veruju da iza sebe imaju plemena imaju duboko ukorenjeno ve- ogroman dug i da moraju da vrate taj rovanje u ovaj ritual i za njih je to sveča- novac koji zarade od prostitucije. Krimino obećanje koje se ne može i ne sme nalci im takođe prete da će ih, ukoliko raskinuti. Ovim ritualom porodice, ne se pobune, prijaviti nadležnima i da će znajući u šta se upuštaju, daju živote samim tim kao ilegalni migranti imati svoje dece u ruke trgovaca ljudima.

94

mart

još veće probleme.

Slučaj koji verovatno nikada neću zaboraviti tokom karijere je bio slučaj devojke iz Nigerije koju sam primila u centru. Ova devojka je nakon nekoliko razgovora odlučila da nam se otvori i da nam kaže da je žrtva trgovine ljudima kao i da je vezana vudu obredom. I pored toga što sam joj objasnila njena prava i pružila podršku različitim procedurama, nakon medicinskih i pravnih poseta, ona nije bila uverena da sme da prekine svečano obećanje na koje je vudu obred obavezao. U njenom slučaju sam morala da intervenišem ne više na stručnoj ili pravnoj osnovi već na kulturnoj i verskoj. Našli smo sveštenika afričkog porekla i objasnili smo mu celu situaciju. On je odlučio da nam pomogne tako što će obaviti versku i privatnu ceremoniju da prekine magijsku vezu Najbolje i najgore u svom poslu? zbog koje je ona bila jako uplašena. Na taj način je pristala da nam pokloni po- Najgora stvar u mom poslu je nemoguverenje i konačno dozvoli da joj pru- ćnost da se potpuno odvojim od priča žimo pomoć i smestimo je u sigurnu ovih ljudi. Ponekad mi je bude veoma kuću. Sve ovo nije bilo nimalo lako, jer teško da zaspim noću nakon što upoje sve vreme devojka bila pod snažnim znam i čujem priče ovih ljudi. Videla sam uticajem od strane madam, pa je čak i povređene i silovane, sa pričama koje su naše radno mesto moglo biti ugroženo, gore od naših najgorih noćnih mora. ali uz puno strpljenja i profesionalnosti uspeli smo da zaštitimo ovu devojku, Najbolja stvar je kada mogu da učinim jednu od mnogih.

da se one osećaju sigurno, da im bu95

dem referentna tačka, a posebno onda no od strane grupe pravnika, advokata kada mi poklone svoje poverenje.

i sudija nastalo s namerom da javnost upozna sa novonastalim zakonima o

NVO koje nam preporučuješ da pra- imigraciji. Vremenom su razradom nortimo?

mativnih akata o državnim i društvenim pitanjima imigracije, azila i držav-

Ne znam tačno koju NVO da vam pre- ljanstva doprineli unapređenju zaštite poručim da pratite, ali predlažem naj- prava stranaca u političko-parlamenbolje udruženje po mom mišljenju u tarnoj raspravi i u radu organa vlasti.

Italiji, ASGI. ASGI je udruženje osnova-

96

mart

97

Lifestyle

Interview: Jelena Maksić @modoki_ja Photo: personal archive 98

Monia comes from a Tunisian migrant her quickly neutralizes the feeling of family, from Sicily. She is a cultural me- happiness that appears when the acdiator in the north of Italy. Her contract tion is successfully completed. Monia expires soon and she is very happy mostly works with people from Afriabout it.

ca. She showed me footage of their happiness when they finally came to

A little over a year ago, she really want- the mainland of Europe. Monia is reed that contract with one of the larg- turning to Sicily now and soon she est organizations for assistance and will have some time to devote to inprotection of refugee rights. She re- ternational law studies and painting. members how lucky she felt when she signed it. Her role is to facilitate com- Just a few days after our conversation munication between those who need Russia and Ukraine are at war. Brutal help and those who could provide it, aggression unmasks the racism she translating, clarifying words and body told me about. Refugees from Ukraine expressions, and putting them in a cul- are welcomed in an organized mantural context. While talking about her ner in the same countries that unofwork, she is repeating terms such as ficially restricted the registration of refugees, migrants, asylum seekers, refugees from the African continent. stateless people... I admit that I only People of African descent were preknow what an emigrant is, because I vented from evacuating from Ukraine. live that experience myself, and I often confuse all other terms.

She says that the feeling of not being able to help everyone who turned to

99

“The difference between refugees and mediation is interpersonal communiyou are just one. Luck.” someone tweet- cation considering cultural, ethnic, reed. Luck, by its very nature, is unsta- ligious, gender, and background differble and transient.

ences; knowing how to listen and be empathetic, recognize and value differ-

Tell us about yourself (origin, educa- ences. The areas of intervention of the tion, hobbies...)

mediator are education and training system, health, justice, public adminis-

My name is Monia Ben R’houma, I’m tration, safety, and first-level reception.

26 years old and I was born in Italy to a Tunisian migrant family. I have always Cultural mediation is not a registered spent my time between volunteering profession in Italy; therefore, the role and activism. For this reason, I chose to of cultural mediators is not clearly destudy international law at the Universi- fined and acknowledged. Therefore, the ty of Messina (Sicily, southern Italy) and practice does not follow a standardized I worked for over 5 years as a cultural code of conduct, and it is not exercised mediator.

within a certain legal framework.

How would you describe “cultural me- A cultural mediator should not be condiators”?

fused with the interpreter, as cultural mediation is a much wider and more

The cultural mediator is a professional enriched means of communicating figure who works to facilitate interac- messages from sender to receiver than tion, collaboration, and coexistence in interpreting. multicultural environments, both between citizens of various origins and Who can be a cultural mediator? cultures and with public institutions.

Cultural mediator analyzes the needs The arrival in Italy of Maghrebian in the and resources of a single user or group, 80s and Albanian in the 90s generatdirects and designs initiatives and tools ed new situations that required new that help integration. The function of legislation, first in the fields of work, 100 mart

school and health, then later, in those of management of the public order, justice, public administration, information desks, banks and various other areas.

Meanwhile, the numbers and areas of origin of the new populations increased. The entry of a new professional figure, as the cultural mediator, was useful, because that figure could help translate the language, explain the culture, help to solve problems, propose solutions, mediate in conflicts, find the resources for peaceful coexistence between citizens of foreign origin on the one hand and the Italian population and institutions on the other. Over the years, with the arrival of refugee flows from Africa and other warring areas of the world, the figure of the cultural mediator plays a central role in the Temporary Reception Centers for adults and minors. The first training courses for cultural mediators began around 1990-1995, financed by the Regions or the Ministry of Labor, some others by the European Social Fund.

To work as a cultural mediator in Italy you should either have a high school diploma and take a specialized professional course or earn a degree in the 101

humanities. For some years now there Obviously, in order to work with very has been a degree in Linguistic Media- vulnerable people, it is very important tion, a branch of the faculty of languag- to have tools to not create other dames. I followed the first way, but I am age to the person himself. When you deepening studying international law have a detailed knowledge of the varito be able, in the future, to combine ous cultural contexts it is easier to know the figure of a lawyer with the figure of and notice those indirect signals that cultural mediator and be able to help the person transmits. Objectivity and people. Of course, the most important professionalism are the basic points thing to be a mediator is to have an ex- of this work, in order not to be carried cellent knowledge of the cultural con- away by total empathy, and therefore texts from which the people you work to be concrete and protect the person with come from, but at the same time in front of us. Behind the identification to know well the territory where these of victims of human trafficking, there people live, and will live, to help them is a large network that can immediatefit in better in the society.

ly activate and secure the person. The main victims are women and children,

How to be objective and professional there is no particular age or nationality with victims of human trafficking and on the basis of which they are chosen other forms of exploitation? What’s but it depends on their social and ecothe significance of empathy in medi- nomic status, and health difficulties. ation practice?

The 2021. statistics from the Ministry of the Interior have identified Nigeria,

Human trafficking is a practice that Romania, and Italy as the nationalities consists in forcing or inducing a person with the highest number of victims. to enter or stay in a country to exploit In particular, Nigeria has the largest him for work, sexual purposes, in beg- number of prostitution exploitation ging, in carrying out illegal activities or of young women. While Romania is to subject them to organ harvesting.

known for the exploitation and begging of children, who are also often victims

102 mart

of sexual violence. Italy is one of these personally or to carry out regular checks countries because it is a crucial country on workplaces, in the fields, and on the for immigration, and criminal organi- streets. Italy supports a protection netzations are often quite rooted in the work where these victims are inserted if territory, followed by Ivory Coast, Ban- they agree to collaborate, offering them gladesh, and Pakistan.

protected and safe places to live and also the possibility of having a residence

In my opinion, for an excellent result, permit for social protection reasons. you need to find the right balance between objectivity and empathy because What exactly is a refugee, an asyit is not an easy job, and you need to lum-seeker, and a migrant? know how to convey your empathy to gain the victim’s trust. It is very difficult • Economic migrant to get the victims of exploitation to talk, He is a person who moved from his counso it is very important to know how to try to improve his living conditions, lookrecognize the signals and create con- ing for a job. The term is often used to tact with them.

distinguish those who move from their country to improve economic conditions

These people are very often under the from those who move due to wars, concontrol of traffickers and their flicts or persecutions. The difference becontacts in the country of ar- tween these two categories of people is rival, such as in Italy. And that not always distinguished, because many is why it is not easy to find countries have less favorable living conthese victims, but you have to ditions due to past wars, or on the conbe careful where they can go. trary, in other nations there are internal For example, it is important conflicts (ethnic, tribal, religious, etc.) to have experts in the offices not fully recognized internationally. where they are forced to go

• Asylum seeker

nized by the Commission that evalu-

This is a person who applied to be rec- ates asylum applications. ognized as a refugee (or for another form of protection) and is awaiting a In the Italian language there are also othresponse. Asylum seekers usually en- er different terms to define migrants, but ter the territory illegally, but from the these are the most common. moment they submit the request they are a legal resident, and therefore can- Tell us the story of the victims of hunot be called illegals. That is, they have man trafficking and Voodoo. the full right to stay on Italian territory.

During my career, I have dealt more • Refugee

with Nigerian women who are victims

Refugees are people who have fled of human trafficking and exploited war, violence, conflict, or persecution for prostitution. Nigerian women are and have crossed an international bor- lured from their countries while often der to find safety in another country. young, coming from a large family with Refugees are defined and protected economic and social difficulties. Somein international law. The 1951 Refu- times their families also sell them with gee Convention is a key legal docu- hope that once they arrive in Europe ment and defines a refugee as

they can help the family someday. They are lured under the illusion of not pay-

“someone who is unable or unwilling to ing for the trip and that once they arrive return to their country of origin owing in Italy they will find a safe job so they to a well-founded fear of being perse- can help their families. Before leaving, cuted for reasons of race, religion, na- they undergo Voodoo rites, where their tionality, membership of a particular hair and nails are cut. The rite is celesocial group, or political opinion.”

brated by a shaman of the tribe, they are forced to eat organs of sacrificed

In this case, this term is the next step animals and to perform various acts. to the asylum seeker because it is the These tribes have a deeply rooted belief term used to identify the status recog- in this ritual and for them, it is a solemn 104 mart

promise that cannot be dissolved. With this ritual, they put their lives into the hands of the traffickers. Usually they face a long and dangerous journey, in a completely illegal way, crossing the desert, on foot or on vehicles hidden among livestock. Many of them do not survive the desert because during the journey they are raped and tortured.

Then they arrive in Libya, where the real hell begins as they are being sold and exploited as slaves there. All this takes place in illegal prisons where they are being tortured and forced to ask their family for ransom money. Money often doesn’t arrive. Many of them are then killed or resold to other traffickers, while others arrive in Italy on rubber boats. They often arrive preg- legal migrants, they will suffer major nant with their rapists and with very problems. serious injuries. Once they arrive they are immediately put in contact with the A case that I will never forget, during my “Madame” who do not allow them to professional experience, was that of a enter the reception system and who Nigerian girl I was supporting in a cenforce them into prostitution. These ter. This girl, after many talks, decided Madams make them believe that they to open up with us and tell us that she have a huge debt with which they can is a victim of trafficking and that she is pay back by handing over all the mon- linked to the rite of Voodoo. Despite ey they earn from prostitution. These having explained her rights to her, havcriminals threaten to report them to ing supported her with various procethe authorities if they rebel, and as il- dures, medical and legal visits, she was 105

not convinced that she could break that stories beyond the worst imagination. ritual. So, I couldn’t intervene on the But the best thing is when I can make professional and legal level anymore, these people feel safe, to be their point but on the cultural and religious one, of reference and especially when they talking about it with a priest of African trust me. origin. We explained the whole situation to him, and he decided to help us NGO’s you recommend us to follow? by doing a private, religious ceremony to dissolve that rite she was very I don’t know exactly which NGO to folscared of. By doing so, she has decided low but I suggest the best association to place all her trust in us and get help for me in Italy, ASGI. to place her in a protected structure.

This was not easy at all because in the ASGI is a social promotion association meantime she was controlled by her created with the intention to share the Madame, even our workplace could be emerging legislation on immigration by endangered, but with a lot of patience a group of lawyers, jurists and judges, and professionalism, we managed to which has, over time, contributed with protect this girl, one of the few.

its documents to the elaboration of the normative texts state and community

The best and the worst in your job?

matters of immigration, asylum and citizenship, promoting the protection

The worst thing about my job is the of rights towards foreigners in the poimpossibility of being totally detached litical-parliamentary debate and in the from the stories of these people. Some- work of public authorities. times it is very difficult for me to even sleep at night after hearing these stories and meeting these people. I have seen people being hurt, raped, and

106 mart

107

Životni stil

Intervju: Sara Savčić @sara_savcic Fotografije: Srđan Plavšić

Veliko je zadovoljstvo ugostiti jednu

Ko je Sonja Dakić?

„dobru vilu“ biznisa o čijim dobrim delima i korisnim savetima mogu svedočiti

Što više godina imam, to mi je

mnoge hrabre žene kojima je pomogla

teže da se predstavim i obja-

da se odvaže i da svoj san o samostal-

snim. Verujem da nas naša dela

nom poslovanju pretoče u javu. U bro-

najbolje predstavljaju i ono što

ju koji slavi žene, njihovo osnaživanje,

ostavljamo iza nas. Posmatram

povezivanje i podršku, predstavljam

sebe kao celoživotnu učenicu,

vam Sonju Dakić, preduzetnicu, men-

a kroz majčinstvo sam sebe

torku, suprugu, majku, autorku

spoznala kao ranjivu, borbenu

bloga i programa čiji naziv je

i hrabru. Preduzetništvo me je

sasvim sigurno najbolje i

naučilo da istrajavam, da iznova

opisuje: Živi, radi, voli.

pokušavam, da budem radoznala, otvorena i brbljiva. Verujem u ideje i hrabre ljude koji iza njih stoje, verujem da dobre ideje donose bolje dane i bolje društvo. Verujem da je svako važan i da svako može da uradi nešto da ovaj svet bude bolje mesto.

109

Prvi susret sa tvojim radom je došao inovativan proizvod, već u prvoj godiposredstvom zajedničke prijateljice i ni smo privukle pažnju medija, zvali su ostavio je na mene snažan utisak. Ona nas na razne događaje i TV gostovanja. mi te je predstavila kao dobru vilu bi- Tada sam ja štreberski otišla kod moje znisa, a i sama sam se nedugo zatim prijateljice Jovane Ružičić u školu javuverila da je to zaista tako. Ispričaj nog nastupa, a posle toga su usledile nam kako je izgledao tvoj put od prvih druge edukacije usmerene pre svega koraka u preduzetništvu do mentor- na biznis planiranje, prodaju, finansistva ženama koja žele da zakorače u je, marketing… Godinama kasnije došla ostvarenje sopstvenog biznisa.

sam do NLP edukacije i to je za mene bio jedan potpuno novi svet. Prvi put

Ja često poredim moj ulazak u predu- u životu sam se susrela sa konceptom zetništvo sa Alisom u zemlji čuda i to svesnog postavljanja ciljeva, planiranja, baš sa onim trenutkom kada ona upa- komunikacije. Prvi put sam sebi postada u zečiju rupu. Isto tako sam i ja, pot- vila pitanja: „Šta ja zaista želim u svom puno neplanirano, naglavačke uletela životu?”, „Šta ako je za mene moguće u nešto o čemu nisam ništa znala. Moj više od ovoga što trenutno imam?”. U ulazak u preduzetništvo je podstaklo to vreme sam već imala priliku da u nerođenje Zare 2008. godine. U želji da koliko mentorskih programa budem pronađem savršenu pelenu zajedno podrška drugima u razvoju ideja i to sa prijateljicom sam pokrenula DajDaj iskustvo mi je pomoglo da uvidim šta bi bez ikakvog jasnog plana ili praktičnog mogao biti moj dalji put. To je za mene znanja o tekstilnoj industriji. Danas to bio posao za koji bih rado platila da ga često navodim kao primer na mojim ra- radim, moje iskustvo u razvoju sopdionicama, to koliko nije bitno da zna- stvenog biznisa i sva znanja koja sam mo kako ćemo nešto uraditi, bitno je sakupila tokom godina bili su ogroman da se usudimo da na taj put krenemo potencijal za podršku drugima da taj i da usput pričamo sa ljudima. Tokom put prođu brže i lakše. Danas imam razvoja DajDaj bilo mi je jasno da pre- svoj mentorski program gde često kaduzetništvo iziskuje čitav set veština žem kako pre svega vežbamo hrabrost koje ja nisam imala. Kako smo imale a onda dođe razvoj preduzetničkih ve110

ština i sve ostalo. Pored svog programa su bile tu da ponekad samo saslušaju sarađujem i sa drugim organizacijama i podele sa mnom trenutak. Kod mene i na taj način se trudim da omogućim i su majčinstvo i preduzetništvo došli u ljudima koji nemaju mogućnost da pla- istom trenutku života i ponekad je zaite sebi edukaciju da rade sa mnom. Na sta bio veliki izazov uklopiti sve obaveneki način to je moja prilika da nepo- ze, želje i očekivanja. Bilo je trenutaka sredno zahvalim svim ljudima koji su kada sam htela da odustanem, kada meni pomogli i otvorili neka vrata.

bih se prosto umorila, preduzetništvo sa sobom nosi mnogo svakodnevnih

Šta je za tebe bilo najizazovnije na poslova koje ne volimo da radimo i norputu razvoja, da li su postojali mo- malno je da se umorimo od toga. Ponementi kada ti ponestane snage, počnu kad je bilo dovoljno da se naspavam i preispitivanja odluka i želja da odu- podsetim zašto to radim, zašto je ta pristajanjem?

ča važnija i veća od mene i mog umora.

Bilo je i dana kada sam razmišljala kako

Uvek dođu ti trenuci kada se umorimo i bi bilo lakše zaposliti se negde i raditi želimo da odustanemo i to je normalno. od 9 do 5 i onda doći kući mirne glaJa sam imala sreću da imam podršku ve. Sa druge strane ja sam sa svojom u svom bliskom okruženju, pre svega decom provela prve godine kod kuće i od supruga a onda i od prijateljica koje to smatram najvažnijom investicijom.

111

To znači da sam nekada ostajala dubo- nice i tako sebe dovedemo do granica ko u noć da pišem mejlove i spremam izdržljivosti. Sa godinama, cilj je da naprezentacije ili bih ustajala 2-3 sata učimo da radimo pametnije, jer slobopre njih da završim ono što je bilo važ- da koju preduzetništvo nudi je ključna no. Preduzetništvo je meni dalo dublji za žene, posebno ako imaju porodicu smisao u tim danima kada sam većin- i zbog toga poslednjih godina svedočiski bila mama i to mi je puno značilo. mo velikom porastu žena koje pokreću Oduvek sam želela porodicu i posao, svoje biznise. samo nikada nisam mislila da ću imati svoj posao. Kada sam se našla u situ- Sigurno mnogi od nas na dnevnom aciji da treba da ostavim bebu od 11 nivou imaju različite ideje koje im meseci kod kuće ili u jaslicama, a da ja mogu delovati kao odličan poslovni odem negde i radim 9 sati jednostavno poduhvat, ali kako da stvarno znamo meni to nije imalo puno smisla. Za nas da li nam je ideja dobra? porodično odluka da ja pokrenem svoj posao u tom trenutku je takođe nosi- Ne postoji savršeni plan koji će nam la puno žrtvovanja i odricanja, i to nije reći da je naša ideja prava, niko to ne lako, nije svako spreman na to.

može da zna bez obzira koliko iskustva imamo. Stvar je u tome da moramo biti

Da li bi se nakon svog iskustva u predu- hrabri da stanemo iza te ideje, uradizetništvu vratila nazad u tzv. sistem, mo sve što je potrebno, predstavimo je odnosno posao od devet do pet?

drugima i vidimo šta će oni reći. Biznis se sastoji od toliko elemenata koje mo-

Danas mi povratak na posao od 9 do 5 žemo menjati i prilagođavati, tako da izgleda potpuno neverovatno, već 12 su istrajnost, radoznalost i fleksibilnost godina sam u preduzetništvu i navikla ključni sastojci tog puta. Preduzetnišsam da sama sebi postavljam raspored tvo se ne uči iz knjiga i programa, već i radno vreme. To ne znači da radim iz primene onog što smo pročitali i namanje, naprotiv često kada vodimo učili. Zato ja uvek kažem da je važno svoj posao i radimo ono što je nama da nađemo tu ideju koja će biti veća važno teško nam je da postavimo gra- od nas, zbog koje ćemo biti spremni da 112 mart

pre svega sebe prevaziđemo, sva naša podrške koji su nam dostupni. Sve to ograničenja i ono što mislimo da je mo- nam može pomoći da našu ideju teguće. To je ideja koja nam ne da mira, stiramo, da sagledamo šta nam je zasa kojom ležemo u krevet i budimo se ista potrebno, ko nam može pomoći. ujutru, pričamo svima i stalno razmiš- Podržavajuće okruženje je ključno, jer ljamo šta bi i kako moglo.

tu shvatamo da nismo sami i jedini na tom putu, učimo od drugih i rastemo

Postoje li neophodni uslovi i pravo zajedno sa njima. Zato su programi vreme za započinjanje samostalnog po mom mišljenju sjajan način da svoj biznisa, odnosno kako da znamo da rast i razvoj osiguramo. Posle svih edusmo spremni?

kacija koje sam prošla ja i dalje svake godine odredim program koji želim da

Spremni smo kada donesemo odlu- prođem upravo zbog te podrške i razku, kada napravimo prvi korak. Danas mene. Ukoliko posmatramo okruženje, ima toliko alata, edukacija, programa nikada nije bilo bolje vreme za predu-

zetništvo upravo zbog svega što nam rodno da to ne želimo. Jako je važno da je dostupno. Razvoj društvenih mreža budemo svesne da danas imamo moje neverovatno doprineo razvoju ma- gućnost da postavimo sopstveni molih biznisa koji sada imaju priliku da se del uspeha. Da mi određujemo kakav direktno predstave i komuniciraju sa i koliki biznis želimo da imamo. Žene svojim kupcima. Pre deset godina to su sklone tome da traže savršen plan, nije bilo moguće. Ako neko razmišlja žele da znaju svaki korak. Preduzetnišda li da krene ove ili sledeće godine, tvo je kao i roditeljstvo, nema detaljnog moj odgovor je sada, jer čak i da ne uputstva kako nešto treba da uradimo. uspe sve iz prve kako smo planirali, za Stvar je u tome da budemo spremni da godinu dana bićemo mudriji, iskusniji učimo, da se menjamo, da posmatrai spremniji za dalji razvoj i možda neke mo i budemo svesni da je sve to jedno nove ideje. Jasnoća i potvrda za kojom putovanje. Najvažnije od svega je da ne tragamo dolaze iz akcija koje ćemo pre- pristupamo tome iz straha, već iz ljubaduzeti.

vi i želje da nešto dobro uradimo. Kao i u životu, bitno je da se fokusiramo na

Do kakvih uvida si došla na osnovu putovanje i iskustva koja ćemo na tom vlastitog iskustva i iskustava polazni- putu prikupiti. ca svog programa - čega se to najviše plašimo i šta nas koči da krenemo u Jedna od polaznih osnova tvog biznisa ostvarivanje svojih ideja? Koji su stra- je zajednica, odnosno razmena i pohovi realni, a koji nisu?

vezivanje. Kako da se povežemo sa drugim ženama i zašto je to suštinski

Plašimo se neuspeha i ono što je vrlo važno za preduzetnice? interesantno, plašimo se uspeha, čak mnogo češće. Žene se često plaše i pi- Danas više nego ikada imamo potrebu i taju se: „Šta će biti ako uspem?”, „Šta mogućnost da stvaramo sopstvene zaću onda, da li ću moći da se nosim sa jednice. Da okupimo žene koje su nam tim?”. Često mislimo da će više uspeha slične, sa kojima ćemo zajedno prolaziti doneti više posla i obaveza i onda je pri- izazove, slaviti male pobede i trenirati

114

hrabrost, bodriti jedna drugu. Za mene je najveća radost i nagrada kada vidim u mom programu žene koje se povežu, rade zajedno i postanu jedna drugoj najveća podrška. Jako je važno da znamo da nismo same na tom putu, da nismo jedine koje su napravile tu grešku, da postoji još žena koje postavljaju ista pitanja i imaju iste nedoumice i strahove. Kada se udružimo imamo priliku da se jedna u drugoj prepoznamo i podržimo. To polje nosi ogromnu snagu i ohrabrenje. Ponekad žene nemaju razumevanje i podršku u svom bliskom okruženju i za njih su ovakve zajednice lekovite i preko potrebne.

Tvoj mentorski program je iznedrio brojne uspešne i što je još važnije, zadovoljne preduzetnice. Šta je to što bi istakla kao najdragocenije iskustvo u okviru tvog mentorskog programa?

Moj mentorski program, iako se bavi razvojem preduzetničkih veština sadrži i veoma bitan segment ličnog razvoja. Sećam se 2018. godine kada je prva grupa završila program i kada smo imale poslednji sastanak, najjači utisak na mene je ostavila opšta promena koja se

115

videla kod učesnica. One su razvile pot- Kada zaokružiš dosadašnji rad i iskupuno nove navike, poboljšale su svoje stvo, šta je to na šta si najponosnija? zdravlje, postale zadovoljnije, ispunjenije. Tada sam uvidela da ono što sam Najponosnija sam na put koji sam prešpostavila kao program za razvoj bizni- la i na to ko sam na tom putu postala. sa, zapravo dovodi do ličnog razvoja, Kada sam bila mala, želela sam da bušto i jeste suština. Jedna od najbitnijih dem bibliotekarka, bila sam jako stidljilekcija koje prolazimo na samom po- va i povučena. Nikada ne bih pomislila četku programa jeste postavljanje cilje- da će moj život postati ono što je dava, ne samo u biznisu već u kontekstu nas. Kroz majčinstvo i preduzetništvo našeg života. Neke od žena tada prvi pronašla sam u sebi nešto što nikada put zastanu i zapitaju se šta je njima nisam ni znala da imam. U mom menzaista važno, poslože svoje vrednosti torskom programu prolazimo koncept i nauče da prema njima postave cilje- puta heroja koji je postavio Džozef Kemve i prioritete. Jednom kada to spozna- bel. Ja iskreno verujem da svako od nas mo mi to ne možemo da zaboravimo, ima zadatak da bude heroj svog života. jer dobijemo uvid u potpuno novu di- Neko će to uraditi kroz svoju porodicu, menziju života. Onda nije bitno da li je neko kroz posao koji može biti i deo veideja sa kojom su ušle u program za- likog sistema, svi smo mi imali učitelje ista prava, njima postaje jasno da one i učiteljice koji su ostavili značajan trag sebe grade a da će onda pronaći šta je u našem životu. Za nekoga će taj put to gde će usmeriti sva ta nova znanja i biti preduzetništvo. Stvar je u tome da energiju. Onda nema neuspeha, samo shvatimo i da prihvatimo da svako od novih mogućnosti i opcija koje su nam nas nosi određene darove i da je naš dostupne.

zadatak da te darove podelimo sa svetom. Za nekoga to će biti obroci koje

116 mart

će skuvati, priče koje će pričati, znanje korak je da nađemo svoje pleme. Nađikoje će podeliti. Naši darovi dolaze u te žene koje će vas prigrliti, koje su na najrazličitijim oblicima i zbog toga i jesu istom putu, možda neku godinu ispred toliko predivni.

vas pa vas mogu povesti i na tom putu podržati. Nekada je dovoljno da znamo

Koji savet bi dala ženama koje žele da da je taj put neko pre nas prošao da bi se otisnu u preduzetničke vode ali im shvatile da je to i za nas moguće. Nađinedostaje samopouzdanja?

te ljude koji će u vama videti nešto više od onoga što vi vidite, koji će navijati

Samopouzdanje se vežba, isto kao i tr- za vas, smejati se i plakati zajedno sa bušnjaci. Za početak je potrebno da se vama. U dobrom društvu sve je lepše pojavimo svaki dan na terenu. Sledeći i lakše.

117

118 mart

Da li ste čuli za Alis Herc-Zomer?

Nisam ni ja, dok nismo pogledali dokumentarni film o njoj.

Alis Herc-Zomer je umrla 2014. godine u 110 godini i smatra se da bila jedna od najstarijih svedoka Holokausta i najstarija pijanistkinja na svetu.

U januaru ove godine je obeležena 77. godišnjica oslobođenja logora smrti Aušvic (Auschwitz) na kojoj su osobe koje su preživele Holokaust i brojni političari upozorili na novi porast antisemitizma i negiranja genocida nad Jevrejima u Drugom svetskom ratu.

Alis Herc-Zomer je u logor odvedena zajedno sa sinom Stefanom i mužem Rudolfom Krausom. Deportovana je 1943. u koncentracioni logor Terezin u Češkoj. Kada su je pitali šta joj je dalo snagu da izdrži boravak u logoru, odgovorila je da su je u životu održali sin Tekst: Merima Aranitović @soul.blooming

i muzika.

119

Umetnošću hranila napaćene Nacisti su organizovali koncerte na kojima su svirali logoraši - i upravo ju je mogućnost da bude u dodiru s muzikom, sa klavirom koji je svirala do kraja svog života, i umetnošću koja je tada bila duševna hrana za sve zatvorenike - održali u životu.

Alice i Rudolf Kraus 1920. godine

Alice sa sinom 1939. god.

Logor je oslobođen 1945. godine, a Alis Herc-Zomer i njen sin Stefan bili su među onih 20 000 koji su dočekali slobodu. Majka, koja je zajedno s njom odvedena u Terezin je umrla. Preminuo joj je i muž u Dahauu.

Alis je bila inspiracija za nekoliko knjiga, a dokumentarni film o njenom životu osvojio je nagradu Oskar 2014. godine za najbolji dokumentarni film.

Alis i suočavanje sa istinom u sebi Kada odgledate film suočićete se sa sobom i pitanjem praštanja i traganja za smislom i lepotom življenja. Alis je živela za muziku ili, bolje rečeno, ona je živela muziku.

120 mart

iz knjige The Garden of Eden in Hell Foto Droemer

Dok gledate film vi pred sobom vidite stogodišnju devojčicu. Kada priča o svemu što ju je u životu snašlo ni u jednom trenutku nećete osetiti ni trun mržnje, ogorčenja, niti osude u njenom glasu.

Njen um je bistar, misli jasne, duša čista.

Foto Alice Herz-Sommer Alice na koncertu

Alis je uspela da u sebi sačuva optimizam i veru u ljude. Kao da je u nacistima videla izuzetak od pravila - jer pravilo u koje je ona čitavog života verovala bilo je da je život lep, da ga umetnost oplemenjuje, a tu umetnost stvaraju ljudi - i po toj logici ljudi su plemeniti i dobri, osim izuzetaka. Odgajana je u građanskoj porodici, otac joj je bio trgovac, a majka u njen život unosi ljubav prema umetnosti. Majka se družila sa Rilkeom, Kafkom, Malerom...

Alice u 103 godini, 2006. godina Foto Eamonn McCabe za Guardian

Alis ne mrzi naciste. Ona ne osuđuje, ne postavlja pitanje zašto; zašto je morao da se desi rat, zašto je čitava njena porodica završila u logoru, zašto joj ni majka ni muž nisu dočekali kraj rata.

Ne postavlja pitanje ni zašto je nadživela svog sina. Ne postavlja pitanja ni o sudbini svog naroda. Ona sve što se dogodilo prihvata kao svoju sudbinu.

121

Živi misao da čovek može mnogo toga čin. I muž i roditelji i sin, jednog dana bi da preživi i da nikad ne dobija više od otišli, a ova hrabra žena je svojom snaonog što može da izdrži. Alis je svirala gom uspela da od tih tužnih događaja do samog kraja u staračkom domu. U ne napravi kult smrti i mržnje. filmu ćete čuti priče još nekih žena koje su, kao i ona, preživele logor. I njihove Kao što nemamo iste uslove života priče su slične njenoj.

tako ni uslovi za smrt nisu isti. Nemamo iste uslove, ali svako od nas može

Život nisu naša uverenja

da bira kako će iskoristi ono što mu je u ovom životu dato.

Mislite li: Da bude otvoren prema životu. Život nije uvek lep.

Da neguje dobrotu u sebi.

Ne događaju nam se samo pozitivne Da mu svaki trenutak bude ispunjen. stvari.

Da se ne žali i da ne traži sažaljenje.

Ne živimo doveka.

Da mu smisao života bude lepota.

Nemamo svi iste uslove za život.

Da i lepo i ružno prihvata kao deo života.

Da ne gaji ni mržnju ni ogorčenje niti

Kad čujete Alisinu priču možda ćete krivicu u sebi. promeniti mišljenje i shvatiti:

Da do poslednjeg trenutka bude razigran i radoznao - da mu um ostane bistar.

Život nam je lep onoliko koliko mu mi DA PRAŠTA. dozvolimo da on bude. Izreka- kakve su ti misli, takav ti je i život dobija kroz njenu To je ono najvažnije što možemo da životnu priču pun smisao. Njene misli uradimo, da naučimo da praštamo. Da nisu formirale okolnosti - uspela je da u sebi ne nosimo ni najmanje zrno osubude iznad zla, patnje, nečoveštva.

de, da sebi ne dodeljujemo ulogu sudije ili Boga. Da ne proklinjemo i ne kune-

Svaki čovek ima određeni životni vek - i mo. Da prihvatamo život onakav kakav svi jednom odemo, na ovaj ili onaj na- jeste - on nije ni komedija, ni tragedija,

122 mart

već kao što nas teorija književnosti uči Rezime drama u užem smislu. Red lepog, red ružnog, red radosnog, red tužnog. Red Kada se sledeći put požalite da vam je smeha, red plača, red sunca, red tame. teško, da ste tužni, da su ljudi ovakvi Red zajedništva, red samoće, red bo- ili onakvi, da nemate sreće, da vam nigatstva, red siromaštva. Promenljivost. šta od ruke ne ide - zastanite i uhvatiČinjenicu da će sve u životu proći, pa i te svoju misao. Promislite s kim se to sam život.

družite, kakvu muziku slušate, kakve emisije gledate, kakve vesti čitate. Na

I ako smo već svesni prolaznosti života, šta pomislite pre nego što zaspite i koja vam je prva jutarnja misao. Ali, budite iskreni prema sebi. I pokušajte da živite u skladu sa izrekom koja nas uči da smo sami kreatori svog života.

Alice u svom domu 2010. godine u Londonu Foto Sophia Evans za Observer

uzmimo ga u svoje ruke.

123

Životni stil

Intervju: Jelena Gvozden @3oklagijice Fotografij: Darko Manasić

Indija, federalna parlamentarna repu- Šta te je privuklo indijskom plesu? blika religijskog pluralizama, koji broji praktikovanje više od devet religija, Tokom studija sam se bavila irskim pleustavno ozvaničenih 23 jezika u upo- som, no nažalost morala sam da prestatrebi, valera boja i kakofonije zvukova. nem zbog povrede zgloba. Neko vreme Slojevi realnosti, istorije i mitologije oči- sam istraživala svet plesova kako bih tavaju se u mnoštvu indijskih plesova. pronašla stil koji mi leži i tada sam upoRazgovarala sam sa Marinom Steva- znala i zaljubila se u bolivud. U suštini, nović, instruktorkom indijskih plesova oba plesa su show dance, što znači da u Beogradu, o plesovima koji se plešu je gluma neophodna. Pored toga, iako i glume, o otvaranju tela kroz pokret, plešeš sam, ti si opet deo trupe a taj segplesu kao načinu prenošenja tradicije s ment plesne zajednice mi je izuzetno kolena na koleno i izazovima sa kojima bitan i drag. se suočavaju svi plesači. Višedecenijsko plesno iskustvo i poverenje ambasado- Koje sve vrste indijskih plesova postora Indije, koje je stekla sa svojom Panna je, kada se plešu, kome i gde? plesnom trupom, čini je najpoznatijom predstavnicom indijskih plesova kod Indijski plesovi se dele na klasične, folnas. Njen festival azijskih plesova, Dra- klorne i moderne. Klasičnih plesova ima gulji Azije, poseban je kulturno-umet- osam, a stari su po nekoliko hiljada gonički događaj na kome publika može dina. Potrebne su godine da bi se pleda se upozna sa plesovima, nošnjama sač usavršio, te ni ne čudi da u Indiji i tradicijom najudaljenijih delova Azije. deca kreću na ples već sa tri godine. Oni U susret Holi prazniku, festivalu boja i imaju religijsku notu, jer u suštini plešu proleća, upoznajte se pobliže sa indij- priče o bogovima, te se najčešće izvode skom kulturom i zaplešite.

po hramovima ili prilikom verskih cere-

125

monija i proslava. Specifično za njih jeste što koriste mudre, set pokreta ruku, što je praktično jezik za sebe – i to jezik koji publika širom Indije intuitivno razume. Zanimljivo je što se na ples gleda kao na dar od bogova, te se i sam plesač najpre zahvali njima na svom daru, pozdravi muzičare na sceni i publiku, pa tek onda zapleše. Što se folklornih plesova tiče, verujem da tačan broj nikada nije utvrđen. Republika Indija se deli na 28 država koje imaju toliko različito nasleđe, tradicije i običaje, da čak i unutar jednog regiona starosedeoci ili nomadska plemena nisu nimalo nalik. Ako pretpostavimo da svaka država ima najmanje četiri autentična folklorna plesa, broj je svakako trocifren i fascinantan! Folklor služi kako bi se sačuvala tradicija i kultura etničke zajednice, te se uvek izvodi prilikom proslava i slavlja. Za razliku od klasičnih plesova koje izvode samo obučeni plesači, folklor pleše svako, nezavisno od uzrasta, pola i statusa. I na sve to imamo moderne plesove, a najpoznatiji među njima je svakako bolivud, star „samo” malo preko 100 godina. Kako je potekao iz istoimene filmske industrije Bombaja, bolivud je neraskidivo vezan sa kinematografijom i zabavom za široke narodne 126 mart

mase. To je fuzija pokreta iz klasičnih i folklornih plesova sa popularnim plesovima iz drugih zemalja, poput orijentalnog, hip hopa ili latino stilova. Svaki bolivudski hit se trudi da ima što više numera koje će ljudi zavoleti, a pokrete iz tih koreografija praktično znaju svi i najviše se pleše na svadbama.

Na koje načine se ispoljava ženstvenost u indijskom plesu?

Položaj žene u Indiji je izuzetno kompleksna tema. No, u plesu ona ima skoro božanski status. Indijske žene su vrlo ponosne, a važe za jedne od najlepših na planeti. Samim tim, ako u nekoj sceni filma iza glavne glumice pleše još deset žena, svaka će uneti toliko energije u pokrete da će vas podjednako očarati.

Negovanje lepote i nakit su toliko bitan deo tradicije da se čak i mudrama, pokretima ruku, može opisati čitav ritual šminkanja, doterivanja i oblačenja.

Skromnost i čednost je deo privlačnosti žene, pa ne čudi da ćete retko videti dekolte ili kratke suknje. No, i sari, njihova tradicionalna nošnja, može biti i te kako zavodljiv. Raduje me kada vidim kako indijski plesovi probude samopouzdanje u ženama koje ih zaplešu 127

– to se primeti i u plesnoj sali, ali kada Kada je nastala Panna plesna trupa i zablistaju na bini, ta transformacija je u kom segmentu se najviše menjala zapanjujuća.

kroz vreme?

Kako se usavršavaš i odakle učiš?

Zvanično sam školu otvorila u oktobru 2012. godine. Kako indijski plesovi nisu

Pre pandemije je usavršavanje zahte- toliko poznati beogradskoj publici, bilo valo putovanje u neku drugu zemlju, je potrebno mnogo truda da uopšte kako bih prisustvovala radionicama cela priča zaživi. Naravno, u početku poznatih plesača. Vremenom, kako se sam imala učenike dok sam na sve naformirala Panna trupa, takve turneje su stupe morala da idem sama. Vremepostale trenuci koje s nestrpljenjem če- nom sam imala sreću da me pronađu kamo, prepune uspomena i anegdota. divni ljudi, koji su se posvetili plesu i Naravno, druga opcija je da pozovemo podjednako stvorili prelepu atmosplesače da nam budu gostujući preda- feru. Naravno, svi mi iz trupe imamo vači, što smo godinama činili, ponajviše svoje karijere koje ni nemaju dodira sa sarađujući sa plesačicama iz regiona. plesom, ali opet, trupa nam je daleko Tokom pandemije je sve usmereno na više od hobija. Trenutno u trupi imam onlajn platforme. Iako ništa ne može plesačice koje su sa mnom po šest-seda se meri sa učenjem od osobe koja dam godina. Fraza „plesna porodica” stoji pored vas, ipak nam je tehnologi- zvuči kao kliše, ali verodostojno opisuje ja omogućila da stupimo u kontakt sa grupu ljudi koju nisi sam birao već vas plesačima čak i sa drugih kontinenata. je sudbina spojila, a zajedno ste prošli Naravno, ta dva sata bilo koje plesne kroz pregršt divnih i nekoliko ne tako radionice mogu samo da otvore vrata milih događaja. Neki će biti deo te poi pruže inspiraciju, ali ono što sledi je u rodice čak iako više ne mogu da plešu stvari dugotrajan proces učenja i usva- sa nama, jer su u drugim zemljama, pa janja.

128 mart

i kontinentima.

Panna tim je rastao i sazreo vremenom. Inicijalno je to bila mala plesna oaza za ljubitelje Indije, a onda smo poželeli da saznajemo što više, imamo autentične kostime, nastupamo, prikažemo što više stilova... Logično, što više radiš na sebi, i očekivanja su veća.

Možda nismo profesionalni plesači, ali se trudimo da imamo profesionalan odnos prema plesu. No, prioritet je da se dozira količina odgovornosti i uživanja, jer je neophodno da svi uživamo u ovom našem bekstvu iz svakodnevice. Čemu su te godine instruktorskog iskustva naučile, šta je najbitniji princip za opstanak trupe?

Budući da sam po zanimanju nastavnik, pedagogija mi je sastavni deo pristupa i plesu. Ne smatram da je moja primarna uloga instruktora i koreografa, jer sam okružena talentovanim plesačicama koje su već i same fenomenalni instruktori, predavači i koreografi. Pre bih sebe opisala kao podršku, organizatora, edukatora i inicijatora. Ponekad sam i izvršni direktor koji mora da donese neke teške odluke ili se bavi finansijama. U suštini, najbitnije je međusobno poštovanje i prepoznavanje svačijih 129

talenata. Iako ime Panna povezuju sa Šta bi izdvojila kao specifičnost za solo mnom i potrebno je da stojim iza sve- nastup, a šta za kolektivne nastupe? ga što trupa radi, podjednako je bitno da svaki član oseća kako je trupa nešto Čitaoci su već do sada između redova njihovo, nešto što stvaraju i formiraju. primetili koliko nisam oduševljena kada moram sama da plešem. No, ruku na Najdraži momenti prilikom spremanja srce, oba imaju prednosti i mane. Ako nastupa i šta je esencijalno na bini?

na sceni nije pravi kolektiv, tim ljudi koji se dobro poznaje i uklapa, onda dobi-

Najdraži momenat je apsolutno onaj na- jete samo grupu ljudi koji se trude da kon uspešnog nastupa! Naravno, i put plešu identično. Nasuprot tome, jedan do toga je bitan, a između toga, da je ples dobro formiran plesni tim će oduševiti obaveza i razonoda, to je poput dva tasa publiku više nego besprekorna plesna vage kojima balansiram. I na bini i u sali tehnika ili skupoceni kostimi. Solo naneophodno je zajedništvo. Dok se kre- stupi su esencijalni za razvoj plesača, ira i sprema nastup, nijedna ideja nije jer su ulozi veći. Sve oči su uprte u tebe, neosporiva i sve stavljamo na glasanje. prepušten si sebi kroz tremu, greške u Uživam u trenucima kreativne razmene koracima i trud da se na licu ne primeti ideja, to je poput energetske baterije! išta od toga. No, to jeste vid testa, jer Nalik tome, umesto ideja, na bini je ne- umetnik mora da istupi sam, ogoljen ophodna razmena energije. Koliko god u svom nastupu i emocijama. Impronešto vežbali, trema je večno prisutna. vizacija i interakcija sa publikom u tim No, kada se opustite dovoljno da pogle- trenucima je nešto što te plesno obodate saigrača i nasmešite se, osećaj je gati. Ne postoji plesna radionica koja te kao mala pobeda. Da podvučem – greš- tome uči, a vrednost je baš u tome što ke ili nezgode su neraskidivi deo života si samostalno postigao. izvođača, ali one služe da se iz njih uči...a zatim da se pretvore u dobru anegdotu! Dešava se da su neki plesovi zanimljivi za plesanje, ali ne budu ni malo interesantni za prezentaciju pred pu-

130 mart

blikom, te na bini izgube svoju moć. stvore svečaniju atmosferu. Ali odaću Kako procenjuješ šta je atraktivno za vam tajnu – zarazna bolivud ili folklorna scenski nastup?

melodija svima prija kako bi se opustili posle svih obaveza na poslu! Zato je

Neophodno je znati povod, tip poseti- najbolje kada imamo barem dva odvolaca u publici i prostor gde se nastupa. jena plesna segmenta jer tako možemo Najviše volim kada mogu o svemu da da prikažemo i veličanstvenu i zabavnu prodiskutujem sa organizatorima jer stranu Indije. onda zajedno dođemo do savršenog plana. Što se prostora tiče, svi indijski Svaki ples ima deo tela koji apostrofira plesovi zahtevaju distancu između ple- ili grupu mišića na koju se fokusira. Šta sača i publike, kao vid poštovanja te bi to bilo u indijskim plesovima, koje vi kulture, pa to uvek naglasim pri ugo- izvodite, i koliko može biti izazovno da varanju angažmana. Imamo veliku čast se ti pokreti prirodno izvode? da često nastupamo za diplomate i zvaničnike. Organizatori tada najčešće Imamo tu sreću da na probama radimo zahtevaju klasične plesove, u želji da dosta različitih stilova koji se razlikuju

131

i po senzibilitetu i intenzitetu. Pretpo- upoznali, čak i da izvedu koreografiju stavljam da je položaj ruku i šaka naj- korektno, ali to ne znači da ga znaju. veći izazov, jer to nije nešto sa čime se Izučavanje nekog plesa zahteva dosta susrećemo kod plesova Evrope. Isto- vremena i vežbe. Trudim se da svaki vremeno se očekuje da su ruke snažne, plesni stil konstantno usavršavam, a da nežne i ženstvene, posebno u klasič- ne zapostavim otkrivanje novih. Svanim plesovima. Deo tela na koji najvi- ka od nas u trupi ima svoje favorite u še moramo da pazimo su kolena, jer u svetu indijskih plesova na koje se više svim plesovima Indije su ona fleksibilna fokusira, što je pravi blagoslov jer se i savijena, nikako ukočena. Naravno, ne međusobno dopunjujemo. Lično, od zaboravimo i stopala, jer plešemo bosi klasičnih plesova mi je najlepši katak dokle god to vremenski uslovi dozvolja- (Kathak), plus imam malu prednost jer vaju. Nikad nije previše ponoviti da su posle stepovanja svako držanje ritma zagrevanje i istezanje neizostavni deo udarcima stopala izgleda manje zahtevprobe, ali i nastupa, iako zbog naleta no. Omiljeni folklorni ples mi je bangra adrenalina mislite drugačije. I naravno (Bhangra), ali pošto je vrlo fizički zahte– vežba, trud, ponavljanje, ali i rad na van, primetno se smanji broj prisutnih sebi, prihvatanje kritike, analiziranje u sali kad god treba da ga radimo. Najsopstvenog nastupa postepeno dovo- više volim da stvaram grupne koreode do lepote pokreta.

grafije uz nežnije bolivudske ili moderne melodije, poput grandioznih izvedbi

Koliko plesnih stilova si uspela da izu- na velikim scenama. Upravo zato mi je čiš do sada, koji ti je omiljeni i kojoj omiljena glumica i plesačica Madhuri plesačici iz Indije se diviš?

Dixit, jer zrači elegancijom i gracioznošću. Moram da dodam da u Bolivudu

Jednom smo stavile na papir koliko sti- svi vrhunski glumci moraju da budu i lova izvodimo i bilo ih je 15, a to je bilo izvrsni plesači, a muškarci ni malo ne pre nekoliko godina... Znati i poznava- zaostaju za ženama po impresivnom ti neki ples su različiti pojmovi. Aktivni plesnom talentu. Takođe, širom sveta plesači mogu lako da usvoje osnovne ima toliko sjajnih plesača raznih indijelemente nekog plesa koji su skoro skih plesova da je pravi dar što nam 132 mart

133

tehnologija omogućava da pratimo nji- po bioskopima u Indiji, to je porodični hov rad ili se čak povežemo.

izlazak, sa obaveznom pauzom na polovini projekcije kako bi publika mogla

Koje bolivudske filmove bi preporu- da se osveži i razmeni utiske. Zato počila ljubiteljkama i ljubiteljima plesa? zovite bar još jednu znatiželjnu osobu da gleda film sa vama, pripremite gricPrvo da podvučem da je Bolivud samo kalice i piće, i ne pristajte na manje od jedan delić filmske industrije Indije. najbolje rezolucije i kvalitetnog tona.

Takođe, njegova popularnost merena Nakon što se oduševite, izaberite žanr uspešnošću u bioskopima je tri puta koji preferirate inače, jer Bolivud ima veća od Holivuda. Samim tim, ako želite sve, od akcije preko ljubavnih priča do da ga upoznate, počnite od blokbaste- horora, i komedije i tragedije, i životne ra sa multimilionskim fanovima širom drame i superheroje – no obavezno sve planete. Iako se retko mogu naći na na- biva praćeno plesom. šim televizijskim kanalima, jedan ipak jeste postao vrlo tražen, jer je produk- Da li si možda upoznata koji plesovi cija, lepota slike i muzike, kao i dirljiva mogu da se izučavaju na univerzitetiljubavna priča oduševila naše gledao- ma u Indiji? ce – „Bajirao Mastani” iliti kod nas poznat kao „Srce ratnika” i ima sve moje Širom Indije postoje Akademije i one su preporuke! Bolivudski filmovi najčešće isključivo usmerene na klasične plesotraju preko dva sata, a kad se prikazuju ve. Folklorni plesovi se, kao i kod nas,

uče lokalno, u kulturno-umetničkim Spacijalna inteligencija se razvija kroz društvima. Iako su tu dobrodošli i re- razne fizičke aktivnosti, te čak i ako ste kreativci, veliki broj trupa je globalno se samo bavili sportom znači da ste već poznat i priznat. Zanimljivo je napome- naučili kako da prebacite težinu ili da nuti da za neke plesove ne postoji zva- imate pravilnu posturu kičme. Podjednična škola. Na primer kalbelija (Kal- nako, ako pređete iz jednog plesa u nabeliya) je ples istoimenog nomadskog redni, vremenom će vaše telo poželeti naroda Radžastana, a podučava se tako da stvori pokrete koji će spojiti oba stišto devojčice posmatraju starije žene iz la u novu fuziju, nešto samo vaše. Uozajednice dok ga izvode i pokušavaju stalom, upravo tako novi plesni stilovi da ih imitiraju.

i nastaju, kada se granice pomere!

Kako u plesu izgleda istraživanje sop- Da li smatraš mogućim da neko postvenih mogućnosti; kao pomeranje stane dobar plesač ili plesačica, a da sopstvenih granica ili kao pomeranja ne poznaje kulturnu baštinu zemlje iz granica igre?

koje potiče ples?

Apsolutno i neizostavno oba aspekta Apsolutno! Dobar plesač je neko ko moraju da budu prisutna. Čak i neko- ima solidnu bazu plesne tehnike i poliko sati plesa nedeljno je dovoljno da kreta, osnovno poznavanje anatomije se ubrzo primeti napredak. Nešto što i neizostavno – talenat i disciplinu. No, je nekada delovalo nedostižno, preteš- koreograf već nema taj luksuz. Kreirati ko ili prebrzo, sada je sastavni deo ple- koreografiju zahteva poznavanje jezisnog vokabulara. Učenici plesa svakom ka, tačnije reči pesme ako muzika ima probom pomeraju sopstvene granice i tekst, kulture, običaja, značenja, socimogućnosti. No, ako želite da od uče- jalnih normi... Čak i odabir kostima je nika prerastete u plesača i umetnika, osetljiva tema jer, na primer, u Indiji tada je neophodno da sami inicirate, bela boja asocira na žalost a ne na čisaznate, eksperimentišete i kreirate. stotu.

135

Obzirom na to da si već dugo u svetu smo izabrale da ples bude bitan deo plesa, normalno je da su ti se deša- našeg života. vala zasićenja plesom s vremena na vreme. Kako se iznova inspirišeš?

Nažalost, korona je prekinula tradiciju održavanja Dragulja Azije, festivala azij-

Svaka pasija ima uspone i padove; nale- skih plesova koji si osmislila pre desetak te inspiracije i nalete nedoumice i preis- godina. Možeš li čitaocima da predstaviš pitivanja. No, uvek me iznova inspirišu koncept samog festivala? moji Panna plesači. Prevashodno, moja trupa, jer me podsete na to koliko smo Festival je nastao u želji da okupim plesado sada postigli. A zatim i učenici koji če iz Srbije i regiona koji neguju plesove su tek započeli svoj put kroz svet ple- Azije. Namera je istovremeno potaknusova, jer je to njima novo, uzbudljivo, i ta idejom da se mi, plesači, umrežimo, neutoljivo žele da saznaju i napreduju. povežemo i sarađujemo, ali i da prikažeOve prve ne bih da izneverim i da odu- mo beogradskoj publici plesove koji se stanem od nečega u šta su uložili toli- retko mogu videti na velikoj sceni. Počev ko vremena i truda, a ovim drugima ne od 2013. godine, festival je zaživeo kao bih da uskratim šansu da postanu deo spoj večernjeg gala koncerta i dvodnevtrupe i dostignu svoj potencijal. Pan- nih plesnih radionica različitih indijskih, demija je bila najveći izazov do sada, a ponekad i orijentalnih stilova. Pride, jer je promenila način života i priorite- svake godine smo gledali da dodamo te, ostavljajući apatiju među ljudima. inovaciju poput prodaje nakita i hrane Borila sam se da zadržimo zajedništvo Istoka, predavanja o instrumentima ili i tokom karantina, uz onlajn kvizove, svirke sa muzičarima koji su za tu prilitakmičenja u poznavanju Indije, koreo- ku spremili repertoar inspirisan Azijom. grafije koje bismo snimile svaka u svojoj Naravno, Indija je uvek, vrlo pristrasno, sobi pa spajale u grupne snimke... Od imala centralnu ulogu, te smo vremeskoro imamo i Tiktok nalog, isključivo nom počeli sve više da joj posvećujemo kako bismo objavljivale plesne izazove pažnju tokom festivala. Tako je 2016. fekoji su trenutno popularni. I upalilo je stival iznedrio još jedan večernji koncert – sve nas je pokrenulo i podsetilo zašto posvećen isključivo plesovima Indije. Pod 136 mart

nazivom „Open stage: Indian style” pozi- sam imala udela u stvaranju dve plesne vao je sve da prezentuju svoju umetnost trupe koje su svoj debi imale baš na nana bini, od početnika do onih sa višego- šem festivalu: „Marilag dancers”, sačinjedišnjim iskustvom, od onih koji izučavaju na od Filipinki koje žive u Beogradu, kao samo indijske stilove do plesača drugih i „Alwatan” pod okriljem Ambasade Palepravaca željnih da naprave fuziju. To je stine, sačinjena podjednako od palestinsvojevrsni poklon mojim Panna plesači- skih i srpskih plesača. Vrlo je nezahvalno ma kako bi imali priliku da samostalno hvaliti sopstveni projekat, ali činjenica da istupe kao umetnici, stvarajući sopstve- sa svima imamo dugogodišnju saradnju ni opus. Svake godine je broj plesača na a novi saradnici nas sami kontaktiraju, oba koncerta bio sve veći, dostigavši u govori za sebe. Iako je još nesigurno plajednom momentu preko 100 izvođača nirati događaj ove veličine, nadamo se na gala večeri festivala, uključujući goste da će uskoro i vaši čitaoci moći da prisuiz Hrvatske, Slovenije, Bugarske, Grčke i stvuju povratku jedinstvenog u regionu, Irske. Izgradili smo brend koji je s pono- festivala „Dragulji Azije”, i istraže jedan som godinama sarađivao sa mnogobroj- sasvim novi plesni svet... Možda već u nim ambasadama i renomiranim insti- oktobru. tucijama. Najveća čast i uspeh je to što

137

Putovanja

Nije potrebno da nas rodi ista majka ili da imamo zajedničkog oca da bismo bile sestre. Sestra je neko ko se prepoznaje po osećaju bliskosti jer nas vežu slični ciljevi, vrednosti i beskrajna ljubav prema životu, ljudima i prepoznavanje lepote u svemu i svakome.

Tekst i fotografije: Jelena Jović @jjtravelblog

Postoji izvesna magija u ženskom povezivanju nitima ljubavi. Kada se ono dogodi nastaje sinergija jača od mnogih sila koje deluju u našim životima.

Umnožava se i buja kreativna, stvarajuća ženska energija koja ima tu moć da menja sve(t).

“We’re connected, as women. It’s like a spider web. If one part of that web vibrates, if there’s trouble, we all know it, but most of the time we’re just too scared, or selfish, or insecure to help. But if we don’t help each other, who will?”

Sarah Addison Allen

Afrika je kontinent koji se smatra kolevkom čovečanstva i mestom gde je Iako sam oduvek, čini mi se, težila tome nastao život. Zato nije neobično da da pripadam ženskim grupama i zajednas ženska, majčinska, topla i neguju- nicama sa kojima sam često osećala zaća energija prožima kada stupimo na jedničku misiju i sa kojima sam znala da njeno tlo, a želja za povezivanjem, de- tako udružene možemo postići mnogo ljenjem pažnje, ljubavi i vremena se ne- više nego pojedinačnim akcijama, prakako neobično multiplikuje.

vi osećaj sestrinstva sam doživela tek u poslednjih godinu dana u Africi.

139

Ranije su se ta povezivanja uglavnom dublje povezivanje i bliskost sa ženama događala kroz humanitarne organiza- koje su bile otvorene i da prime i da cije ili grupe za podršku, ali i umetnič- daju ljubav, pažnju i podršku. U Africi ke, kreativne grupe gde smo često bile sam pronašla svoju sestru Šeron i njepodrška i inspiracija jedne drugima. ne bliske prijateljice i pridružila im se u Nekoliko godina unazad, u okviru svo- njihovom plemenitom delovanju kroz je Heart Balance Coaching prakse, po- udruženje „Holding Hands”. Pomoć vezivala sam žene koje su imale zajed- i podrška ovog udruženja je usmereničko iskustvo - izazove sa štitastom na prvenstveno ženama čiji položaj u žlezdom, da bismo kroz međusobnu društvu i dalje nije regulisan na pravi podršku spoznavale dodirne tačke u način, zbog čega se ne poštuje žena i našim iskustvima, i prepoznavanje toga sestra, već je fokus na muškarcima koji što nas je dovelo u situaciju da same koriste svoje verom utvrđeno pravo na sebi narušimo balans i prirodnu zašti- 4 žene, ali ne preuzimaju obaveze za tu. Takođe, kroz radionice četiri nivoa brigu o njima i deci, što je zaista veliisceljenja, odvijao se čudesan proces ki problem na Zanzibaru. Žene često ženske sinergije koja je sama po sebi ostaju bez osnovne finansijske podrimala isceljujuća svojstva, usled čega su ške muškaraca, sa malom decom koja već i uvidima i njihovim osvešćivanjem su često bolesna i hendikepirana, a uz uz sestrinsku ljubav mnoge zdravstve- brigu o njima one nemaju mogućnost ne tegobe jednostavno odlazile.

da rade kako bi obezbedile finansijska sredstva za hranu, lekove i normalan ži-

Oduvek su se žene okupljale kako bi vot. Tu sestrinstvo Holding Hands uzima razmenjivale znanja, iskustva, mudrost svoje učešće i podržava upravo ovakve i ljubav. Još iz biblijskog vremena takva porodične situacije. okupljanja su se odvijala u crvenim šatorima, pa kasnije u modernim belim Velika i važna akcija ženske solidarnosti ili pod okriljem nečega što je bila za- Holding Hands udruženja je i „Pomozijednička vrednost ili vrednosti. Ipak, u te devojčicama Zanzibara da idu u škoAfrici, na Zanzibaru sam doživela naj- lu za vreme ciklusa”. Naime, devojčice

140 mart

ovde ne idu u školu u „onim danima” Obespravljene žene koje se nalaze u jer porodice često nemaju finansijskih teškim životnim situacijama su svuda mogućnosti da im kupe higijenske uloš- oko nas i važno je da mi žene prepoke i tako obezbede ćerkama da bez sti- znamo snagu koju imamo i da umesto da i bez tradicionalnih improvizovanih da pristanemo na takmičarski odnos na uložaka pohađaju nastavu.

koji nas patrijarhat nahuškava, jedna drugoj pružimo ljubav i razumevanje.

Ovakvih primera je mnogo, i u pome- Tada se dešavaju čuda! Ženska, sestrinnutoj Africi, i u Evropi, i u našoj Srbiji, i ska energija je energija stvaranja života u našem komšiluku.

i baš mi smo te koje treba da je oslobodimo, a udružujući se kroz sestrinstva i promenimo Sve(t).

141

Kolumna

Od djetinjstva me privlači ideal ženskih odnosa. Sjećam se prvih priča koje su mi se urezale u pamćenje i one su bile o sestrinskim i bratskim odnosima i to sam dobro razumjela, jer sam i sama imala 3 sestre. Taj odnos bio je vrlo šaren jer su sestre bile starije od mene 6 i 7 godina, ali uvijek sam znala da će mi držati leđa bez obzira na sve. Kada se rodila mlađa sestra, tu se pojavila jedna nova energija gdje sam počela osjećati odgovornost i želju da stvorim za nju jedan poseban odnos u kojem će se osjećati sigurno.

Imamo jedna drugu, bez obzira na sve.

Tekst i foto: Ivana Karmišević @cupoftea.living

143

Nakon njezina rođenja krenula sam u tvu potpuno novih saznanja kojih niškolu i odjednom se otvorio jedan novi sam bila svjesna, ali saznala i za neka svijet. Mnoštvo djevojčica, svaka jedin- nova. Uzmite u obzir da sam odrastala stvena i drugačija. Primjetila sam da u „ženskoj kući“ gdje je jedino tata bio sam se nekako najviše zbližila s onima muškarac. Situacije i teme koje su se koji su bili mirni poput mene ili koji su vrtjele bile su za mene, kao dijete, bez se voljeli puno šaliti. S vremenom sam cenzure. Te iste teme prenosila sam se našla i u situacijama koje nisu bile svojem krugu prijateljica i zajedno smo nimalo ugodne, ali iz njih sam najviše pokušavale shvatiti naše mjesto u drušučila.

tvu i u odnosima oko nas. Sjećam se da mi je draže od svega bilo koliko smo

Sve svoje prijateljice uspoređivala sam bile jedna uz drugu kada je zagustilo. s likovima iz crtanih serija poput Sailor To bodrenje i nadvikivanje, pa nakon Moon (Mjesečeva ratnica) gdje je svaka ludih emocija sjedimo u tišini na zidiću od njih imala svoju jedinstvenu ulogu i i gledamo kako pomalo pada mrak. osobnost na koju je bila ponosna i koja je doprinosila njihovom prijateljstvu i Kroz razdoblje srednje škole i fakulteta zajednici. Kasnije su to zamijenile knji- odnosi su se s većinom prijateljica vrlo ge poput Sestre po trapericama, filmovi brzo izmjenjivali. Sve smo se tražile i Now and Then, The Sisterhood of the Tra- nikada nisam zamjerila nikome što je veling Pants i serije sa sličnom temati- donio odluku koja možda nije na mene kom.

utjecala pozitivno. Ali dvije osobe su postale u mom životu konstanta premda

Bila je to srijeda ili četvrtak navečer se ponekad ne bismo čule mjesecima. kada se na TV-u emitirala serija Seks i Kada sam ostala trudna i rodila sve se grad. Tada sam već razmišljala o mnoš- potpuno promijenilo. Osjećala sam se

144 mart

kao da sam ponovo u razdoblju srednje propaganda nema temelja i zato se doškole. Morala sam upoznati puno novih gađa potpuno suprotno. Osobno mi je mama u kvartu i onda izvagati koliko mi uvijek bio problem u poslovnim planovitaj odnos zapravo doprinosi i stvara li ma napisati i shvatiti tko je moja konkumi više tjeskobe ili mi donosi mir? Bio je rencija? Reći ću vam zašto; teško u sebi jedan trenutak koji nikada neću zabora- definiram i pronalazim konkurenciju jer viti. Bila sam sama s Julijom po cijeli dan smo svi toliko jedinstveni i specifični sa i jedan dan je počela kašljati i curio joj svojim životnim pričama iz kojih i proizje nos. Nisam znala kako da tako sitnoj, laze naše ideje i u konačnici brendovi, malenoj bebi ispušem nos. U kvartov- da ne vidim kako bi ja nekome bila konsku Viber grupu sam napisala svoj strah, kurencija ili netko meni. Znam da poa dvije mame su mi došle sa svojim be- slovno to nema smisla, ali pišem ono bama u roku 20 minuta i pokazale mi što iskreno osjećam i pronalazim ljude kako se bebama izvlači to iz nosa. Još koji osjećaju isto. Žene koje grade svoje su nakratko sjele sa mnom i nakon toga brendove na svojim temeljima, svojim smo se razišle i više nikada nismo vidje- životima i kada one kažu da moramo le. Bila je još nekolicina ovakvih trenu- podržavati jedna drugu, eh, onda to ima taka gdje sam osjećala da smo sve dio smisla. Ali najčešće takve žene nemaju jednog velikog ženskog kruga. Sigurno dovoljno veliku publiku da bi se njihov ste doživjele onaj trenutak u wc-u noć- glas čuo i odjeknuo dalje. Čvrsto vjerunog kluba kada ste dijelile svoju šminku, jem da će se kroz godine svijest o tome tampone i hranu prije nego što ste se sve više mijenjati i da će puno ti malih vratile plesati. E, o tome vam pričam!

pojedinaca stvoriti jedan veliki krug, koji

Mediji i informacije kojima smo bom- će onda odjeknuti glasno i daleko. bardirani sa svih strana nam govore da bi trebale podržavati jedna drugu, ali ta

145

plezirmagazin.com plezirmagazin.net