Plezir magazin Decembar 2017 #51

NOVEMBAR 2017.

2017.

DECEMBAR

BROJ 50

BROJ 51

Uvod

U

duhu praznika i prazničnog raspoloženja pripremili smo vam broj koji slavi zajedništvo, nesebičnost, deljenje i toleranciju.

Sumirajući godinu za nama osvrnuli smo se na sve one divne priče kojima smo svedočili, sve inspirativne ljude sa kojima smo imali prilike da se družimo, sva ona neverovatna mesta koja smo putem putopisa naših dragih saradnika obišli. Stoga, slobodno možemo sa velikim osmehom na licu i zahvalnošću u srcu konstatovati kako je godina za nama bila jedna uzbudljiva avantura.

Godinu zatvaramo u sličnom ritmu. Družimo se i razmenjujemo poklone u velikoj Plezirovoj akciji #praznicizasve, putujemo, jedemo najukusniju hranu i uživamo u radosti koju nam priroda pruža.

Srećne novogodišnje i božićne praznike želi vam redakcija Plezira!

Teodora Kovrlija, Plezir magazin

plezirmagazin@gmail.com teodorakovrlija@gmail.com

2 | decembar

Sadržaj

Onlajn špartanje

8

Ekološko izdanje

Uradi sam

20

Uradi sam

26

Životni stil Dekorativna visilica

Životni stil Rasterećeni praznici

30

40

Knjiške vile

Životni stil Praznici za sve

50

Darivanje nevidljivog

3

Sadržaj

Životni stil

60

Umetnost Umeće deljenja

Leksikon

68

4 | decembar

76

Životni stil Mange i anime

Životni stil Srbijanka

88

96

Mokrin

Životni stil Sende

102

Komune

Sadržaj

Eko dizajn

Ekologija

106

Blatuša

Dizajn

120

127

Putopis Pletivo

by Plezir

Putopis Glas prirode

134

152

Izraelska avantura

Gastro vodič Usvojila sam orangutana

138

Šta se novo kuva u Ljubljani

5

Teodora Kovrlija

Novinar po profesiji, urednik i internet preduzetnik kako se to danas popularno kaže, idealista u pokušaju da ispravi sve nepravde ovog sveta i stvori svoj oblak na kome neće primećivati zlurade komentare, nezadovoljne ljude i manjak higijene u javnom prevozu.

Ponekad sa previše interesovanja da bi se fokusirala na samo jednu stvar, ali kada ste novinar to se računa kao plus. Veoma uporna u svojim zamislima.

Plezir je nastao iz želje da stvorim nešto drugačije, novine u kojima će biti više teksta nego slike a ne obrnuto i iz potrebe da vam saopštim kako nije sve tako sivo, talentovani ljudi koji su uradili nešto sa sobom su svuda oko vas, a posao vas (baš kao ni ništa drugo dobro u životu) neće sam udariti u glavu. Skočite i uhvatite ga sami!

Nina Simonović

Pisanje o sebi joj najteže pada.

Pisanje o drugim stvarima joj je uživanje. Sebično čuva dete u sebi. Voli planine. Obožava knjige.

Ne zna da li više da veruje intuiciji ili razumu. Sluša čudnu muziku.

Veruje u Ljubav, dobru Kafu i Pivo.

Umetnost i Univerzum. Bradu i Tetovaže. Bori se za svoje snove.

Slavi život. Ne može bez čokolade.

Pušta dušu da joj slobodno luta ruskim stepama. Kada poraste jedino što želi je da bude Srećna.

Svoje priče voli da pripoveda kroz fotografije. Volela bi da prepešači ceo svet i ostavi svoj trag u njemu.

The Force is strong with this one.

REDAKCIJA 6 | decembar

SARADNICI Andrijana Kovrlija

Milena Goševski

Sara Savčić

Vesna Belušević

Merima Aranitović

Marija Radojković

Irena Dvoržak

Srđan Šveljo

Anđela Đurašković

Kristina Simonović

Dušan Mažibrada

Ivana Aćimić

Maya Kardum

Dejana Vukadinović

Jelena Ranković

Dušan Nešović

Ivan Črepić Čum

Emilija Lasić Črepić 7

ONLINE SPARTANJE EKOLOSKO IZDANJE U ovom broju spartamo bespucima interneta i za vas izdvajamo brendove i inicijative koji se zalazu za poboljsanje i ocuvanje zivotne sredine

Tekst: Nina Simonović @nina.simonn

9

Ecosia Pretražujte internet i sadite drva! Kako?

Ecosia je internet pretraživač koji pomaže u očuvanju životne sredine i radi po sledećem principu: instalirate njihovu ekstenziju u svoj Google Chrome i koristite svakodnevno njihov pretraživač. Time ne pomažete samo sadnju drveća, već i marginalizovanim grupama koje se brinu o tom drveću, sade ga i prodaju seme, kako bi došli do stalnog izvora zarade. Ecosia je do sada zasadila više od 17 miliona drva, a pomoću brojača u gornjem desnom uglu ekrana možete da pratite kom broju ste vi doprineli.

10 | decembar

Happy Honey Happy Honey je domaći proizvod napravljen od nezagrevanog, sirovog meda sa prirodnim ukusima koji mu daju novu dimenziju. Ukusi med i kakao, med i malina, med i kajsija, med i šljiva kao i med i đumbir, se mogu trenutno naći u prodaji.

Kako bi dali svoj doprinos podizanju svesti o značaju pčela, Happy Honey je otvorio prvi urbani pčelinjak u centru Beograda, čime su doneli zapadnoevropske trendove razvoja urbanih ekosistema u Srbiju. Za više informacija zapratite ih na Instagramu @happyhoney888.

11

Olival Olival je hrvatska kozmetika napravljena od sirovina prirodnog porekla i lekovitog bilja iz okoline. Proizvodi se u malim serijama kako bi se održao kvalitet i sačuvala prirodna svojstva sastojaka, a dodatni plus je činjenica da ne sadrže sastojke životinjskog porekla niti su testirani na životinjama. Sve informacije o proizvodima i sezonskim akcijama pronaći ćete na Facebook stranici brenda.

12 | decembar

ReComputing Udružili su njegovo znanje o kompjuterima i njenu ljubav ka hendmejd proizvodima i reciklaži, kako bi napravili brend ručno rađenog nakita i aksesoara od recikliranih kompjuterskih komponenti, od kojih su najzastupljenije matične ploče. Ovaj bračni par vodi svoju malu radionicu u Slovačkoj od 2011. godine i time pomaže očuvanju životne sredine. Potražite ih na Etsyju ili Instagramu @therecomputing.

13

Eco Bike Tour Niš Ukoliko želite da upoznate Niš i njegovu okolinu na biciklu očima lokalaca i usput upoznate mlade ljude i učinite nešto dobro za svoje zdravlje i životnu sredinu, pridružite se ovoj grupi entuzijasta-dvotočkaša prilikom vaše sledeće posete Nišu. Možete birati između već ustanovljenih tura sa obilascima dobro poznatih lokaliteta ili naručiti turu po svojoj meri i interesovanjima. U ponudi je takođe i rentiranje bicikli što će vam odgovarati ako ste avanturista koji voli da sam otkriva nova mesta. Sve informacije ćete pronaći na sajtu Eco Bike Niš ili istoimenoj Facebook stranici.

14 | decembar

Organic Factory Porodična radionica osnovana ‘89. godine koja prerasta u organsku manufakturnu fabriku zdrave hrane, predstavlja pravu malu oazu prefinjenih ukusa. Zaputite se u jednu od njihovih radnji u Novom Sadu ili Beogradu ako ste raspoloženi da počastite svoja nepca. Zapratite ih na Instagramu @organic_factory_love ili Facebooku i budite u toku sa novostima vezanim za ovaj porodični eko brend.

15

Uradi sam

Rasterećeni praznici

Tekst i fotografije Irena DvorĹžak @kreativice

16 | decembar

D

ecembru se radujem kao malo dete! Nebrojeno mogućnosti za ukrašavanje, dekorisanje, isprobavanje novih recepata. Decembar je, takođe, vreme kada se trudimo da završimo sve ono što tokom godine nismo stigli, bilo da je reč o ormariću koji nismo uspeli da prelakiramo ili projektu na poslu koji nismo (još uvek) priveli kraju. I posle hajde neka ti ostane vremena za svo to ukrašavanje, recepte i izgled dnevne sobe koja kao da je upravo sišla sa Pinterest-a. :) Zato hajde da svi duboko udahnemo, prestanemo da paničimo da ćemo nešto propustiti i pogledamo oko sebe imamo li nešto što bismo mogli da iskoristimo u dekorisanju prostora za predstojeće praznike, a da pri tom ne potrošimo mnogo vremena i novca

Šta će nam biti potrebno?

• metalna vešalica • tanka žica • igla i deblji konac • loptice vate • drvene štipaljke • grane jelke, eukaliptusa, cveće (po izboru) • makaze • lepak • klešta

17

Venac Kleštima odvrnite vrh vešalice i napravite krug koji će vam poslužiti kao osnova za venac. Krug ne mora da bude pravilan obzirom na to da ćete na njega dodati zelenilo u vidu grana jelke i eukaliptusa i tako delimično zakamuflirati njegov nepravilan oblik. Svaku grančicu za metalni krug pričvrstite tankom žicom.

Preporuka: počnite sa eukaliptusom koji ima savitljivije grane a onda „rupe” popunite grančicama jelke te na kraju dodajte pupoljke ruže ili neki maleni cvet. Zavežite konac i okačite na vrata, zid ili prozor.

18 | decembar

19

Venac od „grudvi”

Zvezda od štipaljki

Veoma jednostavna dekoracija koja ima široku primenu; možete ga okačiti na zid, na prozor ili ga upotrebiti kao dekoraciju za jelku.

Drvene štipaljke dekonstruišite tako što ćete im izvaditi središnji, metalni deo; veoma zabavan korak u kojem će deca posebno uživati. Zatim, obe polovine jedne štipaljke okrenite jednu prema drugoj i zalepite. Postupak ponavljajte sve dok ne dobijete devet kraka koje ćete zatim vrućim lepkom zalepiti jedan za drugi formirajući u središtu krug.

Deblji, beli konac iglom provucite kroz loptice vate. Što gušće nižete loptice, to će bogatije izgledati venac.

Preporuka: ukoliko loptice vate nemaju pravilan okrugao oblik popravite ih tako što ćete svaku oblikovati kao da pravite ćuftice.

Ovaj korak će vam oduzeti malo više vremena ali se trud isplati.

20 | decembar

Preporuka: kada budete lepili poslednji, deveti krak ne zaboravite da između dva dela štipaljke stavite trakicu na kojoj će zvezda visiti.

Poslednje, ali ne i manje važno: od preostalih grana jelke koju ste koristili za izradu venca, pomoću metalne žice napravite venčić i njime ukrasite tanjire vaše novogodišnje trpeze.

Ovo je bilo brzo i jednostavno, zar ne?

Kreativice vam žele kreativne i vesele novogodišnje i božićne praznike!

21

22 | decembar

Mi smo mlada srpsko – slovenačka porodica koja trenutno živi i stvara u Ljubljani.

Blog smo počeli da pišemo kako bismo nama i našoj deci otvorili vrata u čudesni svet kreativnosti, stvaranja, otkrivanja i recikliranja. Hajde da se igramo!

23

Uradi sam

Dekorativna visilica Fotografije: Ivan Črepić Čum 24 | decembar

Tekst: Emilija Lasić Črepić

@Škare i makaze

Z

a vrijeme blagdana u prvom planu je jelka, to i vrapci na grani znaju, ali mislim da bi i blagdanski stol trebao biti jednako bogat i raskošan! Evo jednostavne i vrlo jeftine ideje kako iznad blagovaonskog stola stvoriti svečanu i blagdansku atmosferu!

Materijale za izradu sigurno imate dostupne u najbližoj šumi. Poslužiti će vam češeri, bobice, čičak... što god vam srce poželi! Umjesto jelinih grančica koristila sam grane čempresa jer na njemu nema iglica koje, kad se osuše, rade nered. Sigurno ne želite iglice bora u tanjuru.

Za vijenac sam koristila i sušene naranče.

Rezala sam naranče na kolutove debljine oko 0.7 mm, položila sam ih na rešetku za pečenje i pekla u pećnici 3 sata na 100 stupnjeva.

Od ostalih materijala koristila sam: • Drveni štap dužine oko 60-70 cm • Žicu • Prozirni flaks • Iglu • Ukrasnu vrpcu • Drvene perle

25

Za početak sam napravila ukrase od češera koji će visiti ispod zelenila. Iglom sam probila češer i kroz rupicu uvela prozirni flaks te u produžetku nastavila nizati šipak. Na neke sam umjesto šipka stavila sušene naranče i drvene perle.

Ukrase privežite na drveni štap.

26 | decembar

27

Za vijenac sam napravila 6 malih buketa od zelenila koje sam učvrstila sa žicom. Potrebno je ostaviti barem 10cm žice u nastavku buketa jer će s njom trebati učvrstiti buketić na štap.

28 | decembar

Nikako nemojte početi vezivati bukete od sredine, nego s jedne strane prema drugoj. Na taj način ćete sakriti žicu.

Na djelu gdje bi vam žica mogla proviriti stavite malo naranči ili češera!

29

Na krajeve štapa privežite ukrasnu vrpcu koju ćete učvrstiti na luster ili kuku u stropu (ako ju imate).

30 | decembar

Moje ime je Emilija Lasić Črepić i autorica sam DIY bloga Škare i Makaze. Škare i Makaze su prvobitno zaživjele kao video blog na Youtube kanalu, a naš rad možete pratiti i na Instagram-u.

Na idejama za nove tutoriale radimo zajedno, međutim Ivan je onaj iza fotoaparata a ja ispred. Zajedno se bavimo fotografiranjem vjenčanja, a ovo je jedan hobi koji shvaćamo vrlo, vrlo ozbiljno i s kojim se bavimo već 4 godine.

31

Životni stil

Praznici za sve

32 | decembar

I

ove godine mi u Pleziru stvari radimo drugačije. Bez stereotipnih reklama koje pozivaju na bezumno trošenje i kupovinu potrošne robe sumnjivog kvaliteta, mi investiramo u radost, specijalne trenutke, nepodeljenu pažnju i prijatan gest osobe od koje niste ništa očekivali. Hladne decembarske i januarske dane bojimo toplim bojama i podsećamo na ono što ste možda tokom godine prevideli, da sreću čini zbir posebnih momenata koji mogu biti sastavljeni od malih stvari koje najčešće nemaju veze s materijalnim.

Da mnogi od vas razmišljaju kao i mi potvrđuje nam broj ljudi koji je protekle dve godine učestvovao u našim prazničnim razmenama. Ne samo što ste nas obradovali brojnošću vaših prijava, oduševila nas je činjenica da se nije izgubilo međusobno poverenje i vera u ljudsku dobrotu, poštenje i reč. Verovali ste nama kao organizatorima inicijative ali i potpunim strancima koji su se baš kao i vi prijavili verujući da ćete vi odvojiti svoje vreme, uposliti ruke i maštu i osmisliti praznično iznenađenje za osobu kojoj samo ime znate. Ta radost, da nismo pogrešili jer smo i sami bili verujući je najveće hvala i najbolji poklon koji ste mogli da nam poklonite.

Zato i ove godine nastavljamo sa lepom prazničnom tradicijom. Kako smo na sajtu najavili, prvi krug je proteklih dana otvoren i plan je da organizujemo nekoliko krugova razmene do 13. januara. Trenutno beležimo pristigle prijave i pripremamo prve parove u ovogodišnjoj razmeni, a vi ne budite stidljivi, pišite nam za sve detalje koji vas interesuju, pišite nam o vašem iskustvu u razmeni i pomozite da ova inicijativa nastavi da raste.

33

Kome je namenjena razmena poklona?

Svi vole poklone, a onaj momenat kada vam poštar uruči paket pa vi nervozno razmotavate karton, cepate lepljivu traku i otvarate vaše iznenađenje je poseban osećaj. Međutim, koliko god da je lepo i uzbudljivo dobiti poklon, ništa manje zanimljiva nije ni priprema poklona za nekog drugog, posebno ako znate da ćete svojim postupkom nekome ulepšati dan. Zato je razmena prilika da uživate kako u pripremi poklona tako i u iščekivanju vašeg iznenađenja. Šta može biti deo poklona iznenađenja?

Izvadite lepe papire, konfete, ukrasne trake i flomastere. Odvojte nekoliko sati za uradi sam projekte i pravljenje ukrasa za jelku ili nekih zanimljivih dekoracija. Skupljate ukrasne papiriće, blokčiće, kutije šibica, crteže, pesme, priče, fotografije, praznične ukrase, sitnice, drangulije, kesice lepih čajeva? Poklonite nešto od navedenog.

Podelite svoju pesmu, priču, stranicu iz herbarijuma, razglednicu ili fotografiju i pustite da vaša umetnost i kreativnost nekome izmame osmeh. Umete da štrikate, vezete ili heklate? Pravite origami figure ili slikate? Napravite neku sitnicu koju ćete dodati u paketić. U paketu možete poslati sve ono što smatrate da će obradovati vašeg primaoca i što mislite da bi vas obradovalo. Naglasak je na trudu, emotivnoj vrednosti i ručnom radu, a ne nužno i materijalnoj vrednosti paketa.

Naš predlog je da sadržaj paketa ne prelazi materijalnu vrednost od 500 dinara ali ta odluka je na vama. Imajte na umu i pol vašeg primaoca pa svoj paket prilagodite tome. Naravno, ne zaboravite da napišete novogodišnju čestitku i neku lepu porukicu.

Pakete koje budete slali i dobijali možete deliti putem društvenih mreža sa oznakom #praznicizasve.

Napominjemo da mi ne možemo da znamo šta će vam drugi učesnik poslati ali smo tu da apelujemo da svako pošalje stvari koje bi i sam volelo da dobije.

Prilikom prijavljivanja za razmenu pošaljite nam vaše osnovne podatke, ime i prezime, ulicu i broj a mi ćemo se postarati da prosledimo vaše podatke i adresu sledećem učesniku koji se takođe prijavio za akciju. Mejl za prijavu je plezirpraznicizasve@gmail.com. Čekamo vaše prijave!takođe prijavio za akciju. Mejl za prijavu je plezirpraznicizasve@gmail.com. Čekamo vaše prijave!

Srećni praznici!

34 | decembar

35

Životni stil

Magija koja nam je svima potrebna

Intervju: Teodora Kovrlija @teodora_kovrlija

Verujete li u vile i vilenjake? Ukoliko je vaš odgovor odričan, pokazaćemo vam da i te kako grešite. Nisu vas obavestili, vile su ponovo medu nama i svetom šire jednu posebnu vrstu magije, knjiške magije. Ove vile imaju misiju, a njihova moć se ogleda u poklanjanju priča i izazivanju radosti. O njihovoj misiji, lepim iskustvima i planiranim inicijativama razgovarali smo sa prvom knjiškom vilom koja je knjiške vile dovela u Srbiju 36 | decembar

Fotografija: Marija Matić MOŽETE LI DA NAM KAŽETE MALO VIŠE O INICIJATIVI BOOK FAIRIES? Knjiške vile ili The Book Fairies su ljudi širom sveta koje spaja zajednički cilj: širenje ljubavi prema čitanju i knjigama, ali i posebna želja da se unese magija u svakodnevicu. Projekat je započela Kordelija Oksli (Cordelia Oxley) u Londonu, a u martu ove godine je projekat zvanično lansiran širom sveta i ubrzo se proširio na preko 100 zemalja i više od 7000 ljudi koji su spremni da ostave svoje omiljene knjige na raznim mestima u nadi da će ih neko pronaći, pročitati, a zatim ostaviti na narednom mestu za sledećeg čitaoca.

IMA NEČEG MAGIČNOG U TOME DA ODREĐENA KNJIGA SA PRAVOM PORUKOM DOĐE DO NAS U PRAVOM TRENUTKU. KAKO STE VI DOŠLI U KONTAKT SA „KNJIŠKIM VILAMA”?

Da, slažem se. Svetislav Basara, na primer, piše da: „Nije čitalac taj koji traži knjigu, on je tražen.“

Ja nekako želim da verujem da knjige koje ostavimo pronađu onoga kome su potrebne u pravom trenutku.

Za Knjiške vile sam saznala tako što sam jedno veče gledala Instagram i primetila video gde glumica Ema Votson sa zelenom torbom na kojoj je ispisano „I believe in book fairies“ ostavlja knjige u Parizu. Ideja projekta mi je bila veoma bliska, posebno mislim na želju da se knjiga koju pročitate i sve što ta knjiga znači za vas, zajedno sa svim saznanjima koje vam je pružila, podeli i sa drugim ljudima.

Odmah sam otišla na sajt i potražila informaciju o tome kako se postaje knjiška vila. Videla sam da ne postoji niko ko se zvanično bavi ovim projektom u Srbiji, tako da sam pisala Kordeliji i ona je odgovorila toliko brzo da nisam imala vremena da se predomislim.

KADA SE VILINSKA ISPOSTAVA OTVORILA U SRBIJI I KAKVE SU REAKCIJE DO SADA, KO SU SRPSKE VILE I VILENJACI? 37

Fotografija: Marija Matić Knjiške vile su u Srbiju zvanično stigle krajem ove godine, a 8. jula smo ostavili prvu knjigu na železničkoj stanici u Beogradu. U okviru protekle kampanje prilikom koje smo ostavljali dečije knjige, stigli smo i do malog jubileja – ostavili smo 100. knjigu u Srbiji.

Za sada su reakcije veoma pozitivne, nismo naišli ni na koga kome se projekat nije dopao. Nekoliko srećnih pronalazača nam se javilo i na Instagramu i izrazilo svoje zadovoljstvo što ovaj projekat postoji i u Srbiji.

#bookfairyforaday, koju su neke od vila započele u Francuskoj, je da autori zajedno sa vilama ostavljaju svoja izdanja, a celu priču prenesu na društvenim mrežama.

KAKO ČITAOCI MOGU DA SE UKLJUČE I MOŽE LI SVAKO OD NAS BITI „KNJIŠKA VILA“?

Naravno! Da biste bili knjiška vila, potrebni su vam stikeri koji se kupuju na ibelieveinbookfairies. com, knjige koje želite da podelite sa drugima i mesto na kojem ćete ih sakriti. Obavezno slikajte knjigu prilikom ostavljanja i podelite je Srpske vile i vilenjaci su svi ljudi koji su se na sa #ibelieveinbookfairies i tagujte @bookfairies_ jedan ili drugi način uključili u projekat, oni koji su serbia na Instagramu. Trudimo se da svaku knjigu ostavljali knjige i oni koji su ih pronalazili. podelimo i na zvaničnoj stranici.

EMA VOTSON JE UČINILA DA SE VILINSKA MAGIJA BRŽE PROŠIRI SVETOM. KO BI NA OVIM PROSTORIMA PO VAŠEM MIŠLJENJU BIO DOBAR PREDSTAVNIK OVE INICIJATIVE?

Osim toga, svim vilama, vilenjacima i onima koji to još uvek nisu, preporučujem i da nam se pridruže u grupi na Goodreads-u pod nazivom Fairy Book Club, gde svakog meseca biramo knjigu koju ćemo čitati i komentarisati. Trudimo se da knjiga koju Po mom mišljenju to bi bili autori. Ideja kampanje izaberemo svakog meseca bude iz različite zemlje.

38 | decembar

KAKVA JE SARADNJA SA DOMAĆIM IZDAVAČKIM KUĆAMA, DA LI SU POKAZALE RAZUMEVANJE DA SE UKLJUČE U OVU LEPU INICIJATIVU I PODELE NEKOLICINU PRIMERAKA NAJSREĆNIJIM GRAĐANIMA? Prva izdavačka kuća koja se na svoju inicijativu uključila, nakon što su saznali za nas, bila je Plato. Oni su nam izašli u susret sa svojim izdanjima, koje smo sakrivali u okviru nekoliko kampanja koje smo do sada imali. Nedavno su se priključile i izdavačka kuća LOM, Dereta, a Kontrast izdavaštvo nas je posebno iznenadilo velikim brojem svojih izdanja kada smo sa njima podelili našu priču.

KAKVA SU PRAVILA KADA JE U PITANJU NAVOĐENJE KOORDINATA ZA OSTAVLJENE KNJIGE?

na Instagramu. Izuzetak je kampanja koju smo organizovali tokom vikenda u avgustu. Ideja #bookfairytreasure je bila da unesemo još više zabave u ostavljanje i potragu za knjigama, tako što smo „postavljali tragove“ gde se knjiga nalazi.

PLANIRATE LI NEKE VILINSKE AKTIVNOSTI ZA PREDSTOJEĆE PRAZNIKE? Naredna velika kampanja koju planiramo širom sveta jeste #bookfairiesunwrapped.

Knjige ćemo pakovati kao poklone u „book fairies“ uvijače. Zahvaljujući izdavačkim kućama koje sam pomenula, imamo priliku da ovu kampanju učinimo posebnijom i da ostavimo i veći broj knjiga. Pratite @ bookfairies_serbia kako biste videli gde smo sakrili knjige 16-17. i 23-24. decembra.

Uglavnom jasno istaknemo lokaciju na kojoj smo sakrili knjigu prilikom deljenja fotografije

39

Životni stil

Darivanje nevidljivog Tekst: Anđela Đurašković @andjapise

40 | decembar

P

raznična sezona je pred nama, period koji podrazumijeva i sate provedene u potrazi za savršenim poklonima. Neki su za najdraže, neki za nas (jer, ako ćemo pravo, svi smo mi zaslužili da se počastimo s vremena na vrijeme). Radimo to ove godine, kao što smo i prošle, kao i godine prije nje. To je u novogodišnjem duhu: pokazati najdražima da ih volimo kroz nesebično darivanje. Istovremeno, masovnom potrošnjom upadamo u zamku kupovine stvari koje nemaju namjenu ili su lošeg kvaliteta. Ovog decembra vas pozivamo da nam se pridružite u kreiranju nekih novih prazničnih tradicija; tradicija koje se udaljavaju od materijalnog i poklanjaju neopipljivo – slobodno vrijeme, pažnju i ljubav.

Poznajem ljude koji već krajem novembra počinju da se hvataju za glavu, jer im sledi dva mjeseca troškova. Sezona praznika, period tokom kojeg bi čovjek trebalo da slavi, time biva izvrgnuta ruglu. Pretvaranjem darivanja u obavezu, ispuštamo iz vida suštinu praznika: potrebu da kvalitetno provedemo vrijeme sa onima koje volimo. Ispraćaj starog, i dobrog i lošeg.

Pripremu za novo. Nazdravljajući u to ime, ushićeno vičemo: „Srećna Nova godina!“ i utapamo se u zagrljaje najdražih čim sat otkuca ponoć. Sve te stvari zapravo i nijesu stvari, već divna energija u hladnom decembarskom vazduhu i unutar nas samih.

Uporedo s tim, časopisi, bilbordi i društvene mreže nas ubjeđuju da praznične radosti nema bez hrpe materijalnih dobara, te da je jedino pravo mjerilo ljubavi prema nekome veličina poklona koji mu darujemo u susret 31. decembru. Hrane naše nesigurnosti, čineći da se okrećemo dodatnoj kupovini kako ne bi razmišljali o njima. Pred praznike se brendovi najintenzivnije bore za našu pažnju, poput ljudi u tržnim centrima oko robe na rasprodaji. Upravo zato osjećam da, usred sezone haotične šopingmanije, treba govoriti o zdravijem načinu ulaženja u novu godinu – finansijski, psihički i društveno.

41

ŠTA NIJE U REDU SA NAŠIM POSTOJEĆIM ŠOPING NAVIKAMA? „Crni petak“, koji se inicijalno obilježavao nakon Dana zahvalnosti u Sjedinjenim Američkim Državama, sada se slavi širom svijeta, i to – rasprodajama. Izlozi blješte, butici mirišu na najskuplje parfeme, a unutar njih nas „%“ znak uvjerava da je moguće dobiti nešto od tog luksuza po sniženoj cijeni. Istina, samo iskustvo je daleko od luksuznog; u SAD-u ljudi stoje ispred prodavnica satima prije otvaranja, kako bi prvi ugrabili najveća sniženja. Glagol„ugrabili“ zaista je prikladan, jer rasprodaje čine da impulsivno ponašanje nadvlada racionalno, pa nije neobično da se mušterije tuku u radnjama, ili da zaposleni budu primorani na to da se uključe u fizičke obračune kako bi smirili tenzije unutar prodavnica. Kako to da sasvim normalne osobe odjednom postanu robovi svojih nagona i na svaki sniženi artikal odjednom gledaju kao na dobru investiciju? Jedini ko je tu zapravo u plusu su vlasnici lanaca u kojima trgujemo, koji na godišnjem nivou ubiraju veliki dio svog profita baš pred praznike.

Studije su pokazale da ćemo od svih stvari koje kupimo danas, samo 1% koristiti šest mjeseci kasnije. Ostalih 99 procenata najčešće završava na deponijama i u okeanima. Vrijedi pomenuti da je većina dobara u prosječnom tržnom centru proizvedena u siromašnim zemljama jugoistočne Azije od strane žena i djece, koji zarađuju manje od 2 dolara dnevno za svoj rad.

Oni rade u lošim uslovima i proizvode stvari kratkog vijeka trajanja, čime je zagarantovano da ćemo vrlo brzo ponovo morati u kupovinu, htjeli mi to ili ne. Ovakve rasprodaje i fotogenični Instagram profili povećavaju pritisak na nas i hrane potrebu da uvijek imamo nešto novo i što „prazničnije“, ali i uvjerenje da sa nama nije nešto u redu ako pokušavamo da odolimo tome.

Situacija je zapravo suprotna, jer je odgovornost svakog od nas kao potrošača proporcionalna našim sposobnostima da okrenemo glavu na drugu stranu, kada vidimo nešto što nas prosto doziva da ga odnesemo do kase.

42 | decembar

MINIMALIZAM KAO LIJEK PROTIV LOŠIH NAVIKA Čini se da minimalizam, način života koji slavi jednostavnost i fokusira se na kvalitet, nudi način provođenja praznika koji je ugodan i ljudima i planeti. Širom svijeta, pripadnici minimalističkog pokreta pozivaju na preispitivanje sebe i svojih navika u susret novogodišnjim i božićnim praznicima. Pokazuju nam da jednostavnije ne znači i siromašnije ili lošije.

Naprotiv, jednostavnost slave kao proces oslobađanja od viškova koji nas stežu, smanjuju samopouzdanje i kvalitet života. Jednostavnost je za njih umijeće kontrolisanja svojih nagona, ovladavanje lošim navikama, briga o svemu oko nas. Usvajanjem njihovih principa trgovine praznična sezona zaista postaje period za uživanje.

Praćenje navika.

Zapisivanjem svih troškova, pa i onih najmanjih, stičemo jasan uvid u to kakvi smo potrošači.

To je neophodan preduslov za promjene, jer nam omogućava da vidimo gdje postoji prostor za poboljšanje navika. Istovremeno, to je sjajan pregled mjesečnih priliva i odliva novca, koji može dovesti do boljeg upravljanja kućnim budžetom.

43

44 | decembar

45

Poznavanje sopstvenih okidača.

Da bismo promijenili način na koji kupujemo moramo znati zašto i kada to najčešće činimo. Šta u nama budi želju za trgovinom?

Da li je to stresan dan na poslu, prepirka sa ukućanima ili puka dosada? Upoznavanjem trenutnih obrazaca ponašanja znaćemo da im nađemo zdraviju alternativu. Da umjesto do obližnjeg tržnog centra, pođemo u šetnju nakon napornog radnog dana. Na masažu.

U bioskop. Da na dosadu gledamo kao na pozivnicu za novi hobi. Da svaki izvor brige pretvorimo u priliku za popravljanje kvaliteta života.

Učenje o odnosu šopinga i životne sredine.

Računica je jednostavna – više kupovine, veća je i potražnja. Što je veća potražnja, više se sirovina troši i stvari proizvodi. A masovna proizvodnja stvara otpad masovnih razmjera.

Najmanje štetimo prirodi kada kupujemo lokalne proizvode, napravljene u „ecofriendly“ procesu i od organskih materijala.

Ambalaža proizvoda je takođe bitna, pa gdje je moguće, treba izbjegavati plastične kese i kutije. Današnji potrošač traži odgovornost brenda u svakom stadijumu proizvodnje, pa je uočljiv porast broja onlajn radnji koje ističu da je njihova ambalaža od recikliranog papira i neškodljiva planeti. Šta nas čini nesigurnim?

Jedan od glavnih razloga zbog kojih konzumerizam cvjeta je činjenica da uvijek postoji nešto što nas čini nesigurnima.

Ubjeđuju nas da će novo poslovno odijelo da učini da se osjećamo kompetentnije na poslu. Da će nove štikle automatski da povuku za sobom i bolji ljubavni život. Da će, kada šminkom prekrijemo navodne „nepravilnosti“, garderobom „viškove“ i „manjkove“, sve biti bolje. Da su darovi 46 | decembar

mjerilo ljubavi. A onda, kad ništa materijalno ne donese sa sobom promjenu, ubjeđuju nas da smo mi negdje pogriješili i da treba da počnemo sve ispočetka – i to novim šopingom. Prihvatanjem sebe izlazimo iz začaranog kruga i stičemo sposobnost da na napadne reklame samo slegnemo ramenima.

Da li je u pitanju želja ili potreba?

Da li bi posjedovanje nekog predmeta zadovoljilo određenu potrebu ili je samo trenutni impuls? Ako je u pitanju poklon, da li postoji šansa da ga draga osoba nikada ne upotrijebi, već da predmet skuplja prašinu od samog starta? Sajtovi za kreiranje „lista želja“ u ovakvim situacijama su sjajni saradnici, jer dozvoljavaju svakom korisniku da napravi listu proizvoda koji su mu potrebni. Time svako ko želi nešto da mu daruje već zna šta da kupi i treba samo da odabere najzdraviju opciju u ponudi.

Da li je ovo kvalitetno napravljeno?

Prelazak prstima preko materijala i provjeravanje etikete da bi saznali nešto o tome kako i gdje je predmet napravljen je danas neophodna navika. U više navrata analize kvaliteta proizvoda su pokazale da dobra koja naručujemo onlajn bez prethodne provjere njihovog porijekla mogu sadržati materije koje su štetne po zdravlje. Dobar primjer za to su pojedine kopije luksuznih kozmetičkih preparata napravljene u Kini, u kojima su pronađeni tragovi olova, arsenika, čak i urina. One, nažalost, sjajno prolaze na našem tržištu. Često se na sajtovima ne mogu naći podaci o sastavu određenog predmeta, a u takvim slučajevima je najbolje pronaći bezbjednije mjesto za trgovinu.

47

48 | decembar

49

DAR PO MJERI PRAZNIKA Investiranje u doživljaj.

Uvijek je dobra ideja nekome pokloniti iskustvo umjesto predmeta. To može da bude večera u dobrom restoranu, zakazan termin u spa centru, mjesečna članarina u plesnom klubu, karte za pozorište ili putovanje u neistraženje predjele. Može biti i besplatno, poput kupona koje biste sami napravili, kojim neko stiče pravo na zagrljaj, usisavanje stana ili prvu jutarnju kafu...

Pustite mašti na volju!

50 | decembar

51

Vrijeme.

Najbolji poklon koji dragim ljudima možemo dati jeste da budemo tu za njih i to ne samo fizički. Prisutni, bez razmišljanja o problemima i obavezama. Posvećenost može da se ispolji na milion načina, od partije „Ne ljuti se čovječe“ do pažljivog slušanja onog što neko želi da kaže. Praznici su tu da nas podsjete da budemo zahvalni na ljudima koji su tu za nas. A iako djeluje jednostavno, u brzoj svakodnevnici današnjice upravo je vrijeme resurs koji nam nekako uvijek bježi kroz prste, pa samim tim ostaje naš najiskreniji dar.

Kreativni izleti.

Nema veze da li imate iskustva sa ručnim radovima ili ne – pokušajte sami da napravite sitnice za svoje bližnje! To može biti čestitka, ukras za jelku, pleteni šal, losion za tijelo ili samo vaš način da upakujete poklone u stranice novina i kanap umjesto u ukrasni papir i ljepljivu traku. Pinterest obiluje idejama za praznične poklone za djecu i odrasle, novogodišnji dekor kuće i hranu koja će okupiti vaše najdraže u najluđoj noći u godini.

Podrška domaćim brendovima.

Ako kupujete, dajte prednost lokalnim proizvođačima, malim radionicama u kojima je svaki predmet unikatan, ali i „second hand“ radnjama i antikvarnicama, čime ćete

52 | decembar

udahnuti novi život nekom zaboravljenom detalju. Često je moguće tražiti od majstora ručnih radova da personalizuju željeni predmet, čime ćete osigurati da to bude jedinstven poklon kakav će imati samo osoba kojoj je namijenjen.

Nešto veće od nas samih.

U posljednje vrijeme raste broj ljudi koji tokom praznika doniraju novac u ime onih koje vole i time pokazuju da im je stalo ne samo do drage osobe, već do dobrobiti društva u cjelini.

Ukoliko i sami želite da ovo uradite, potražite inicijativu kojoj biste donirali novac. To može biti pomoć ljekarima u istraživanju tretmana određene bolesti, doprinos školovanju djece u ugroženim regionima, finansiranje saniranja štete nakon ekoloških katastrofa...

Ovo je zaista sjajan način da zahvaljujući vama, praznična atmosfera dopre do velikog broja ljudi.

Na kraju, mali podsjetnik: uvijek je najbitnije da prazničnoj trgovini, kao i svemu ostalom, pristupate s pozitivnim mislima i dobrim namjerama. Ukoliko se odlučite da postanete odgovorniji potrošač, ne zaboravite da je to proces pun uspona i padova. Biće dana kada ćete podleći iskušenju, ali to je sasvim u redu i ne treba da odustanete od promjena u cjelini ako se to desi. Svijetu nijesu potrebni savršeni ljudi, već ljudi koje nije strah da promijene svoje loše navike. A taj trud je sasvim dovoljan za lijep početak 2018. godine.

53

Životni stil

Umece deljenja Možda deljenje ne rešava uvek problem ali nam upravo deljenje problema pomaže da jasnije sagledamo i dobru i lošu stranu određene situacije

54 | decembar

Tekst: Merima Aranitović

Tekst: Marija Radojković

V

erovatno ste mnogo puta čuli izreku da je podeljen problem prepolovljen problem, a podeljena ljubav uvećana.

Možda deljenje ne rešava uvek problem ali nam upravo deljenje problema pomaže da jasnije sagledamo i dobru i lošu stranu određene situacije. Deljenje podrazumeva i spoznaju da imamo nekog sa kime to možemo da radimo, a to je već velika stvar, imati pored sebe nekog ko je spreman da bude naša sigurna luka, naše rame i topao zagrljaj.

Da li nam deljenje zaista može pomoći?

Možda bi bolje bilo ukoliko bismo preformulisali pitanje i zapitali se sa kime delimo. Svi mi u svom okruženju imamo barem jednu osobu koja je dobar slušalac.

No, pitanje je da li je to što neko ume da sluša preduslov da nas i dobro čuje. Takođe, oni koji su nam najbliži nisu uvek najbolji za rešavanje naših problema. Oni nas isuviše dobro znaju, i često su njihove reakcije usmerene na to da nas ubede da su na našoj strani i da smo mi u pravu. Ponekad nam je upravo to potrebno, ali samo na kratko. Suštinski, deljenje problema s nekim bi trebalo da bude konstruktivan prilaz određenoj situaciji, sagledavanje iste iz svih uglova i donošenje racionalnog rešenja koje nam se ne mora uvek dopasti. No, naš bliski slušalac, neko kome smo dragi, upravo u strahu da ne napravi grešku, da nam se ne zameri, bira liniju manjeg otpora i ostaje u zoni komfora, podilazeći nam i podržavajući čak i kad nam to nanosi štetu.

Mreža podrške Ono što sam naučila na obuci za hranitelje jeste da je jedna od najvažnijih stvari koju svako od nas ima upravo mreža podrške koju nam, između ostalog pružaju prijatelji, rodbina, roditelji i partner. Tu leži naša najveća snaga. Ono što nam oni u trenucima kada nam je teško mogu ponuditi i u čemu su nam od nemerljive koristi jeste ljubav koju dele s

nama. Trenuci koje nam posvećuju. Toplina i nežnost koju nam daju.

Naša socijalna mreža je tu da nam uveća osećaj pripadnosti određenoj grupi, da nam podigne ili vrati samopouzdanje, da nam da snagu da se suočimo s problemom. Naša socijalna mreža treba da bude upoznata s problemom koji nas u tom trenutku čini slabim i ranjivim. I to je njihova primarna uloga. Međutim, ljudi oko nas najčešće nisu stručnjaci u razrešavanju životnih situacija te ne bi trebalo da ih stavljamo u nepovoljan položaj očekujući od njih da umesto nas reše nešto.

Onima koji nas vole teško je da gledaju kako prolazimo kroz teške faze. Oni će biti na našoj strani, ali to je, kako god čudno zvučalo, zapravo loše po nas i samo nas udaljava od rešenja. Rečenice poput„ti si u pravu“,„ma nije to do tebe“ nikada ne donesu rešenje. One su tu da nas uljuljkaju u lažna uverenja, da nas zavaraju i da pod tepih gurnu naš problem.

Svaki savet od bliskih osoba se zasniva se na nekom ličnom uverenju, na njihovom sistemu vrednosti, iskustvu nekog njima bliskog, a to apsolutno ne mora da bude primenjivo i na našu situaciju. Šta učiniti?

Pitamo se često sa kime onda da podelim ono što mi blokira život i dobijem adekvatno rešenje? Šta bih mogla da uradim da samoj sebi pomognem?

Iz ugla praktičara cvetnih esencija jedna od preporuka bi bila upravo takva - obratite se svom praktičaru i razgovarajte o blokadama.

Ponekad je i razgovor s kompetentnom osobom lekovit jer izgovarajući, deleći naglas ono što vam stvara problem, vi ste već na putu razrešenja. Kada dobro definišete problem i oslušnete sebe vi sebi dajete podršku da započnete proces promene. Stvari više ne posmatrate subjektivno već možete da ih sa 55

distance sagledate i zajedno s praktičarem krenete na put oslobađanja od blokada. Čitav buket cvetnih esencija vam je na raspolaganju na tom putu.

Pretpraznični bonus: Nekim ljudima je teško da dele. Za to postoje brojni razlozi kao što su strah, stid, loše iskustvo... Ako se prepoznajete u ovome, pokušajte da svoje misli i blokade „podelite” tako što ćete iz zapisivati. Vodite dnevnik.

Pišite sve što vas pritiska, što vam život čini manje kvalitetnim, što vam u ovom trenutku kvari svakodnevicu. To je prvi stepenik na putu rasterećenja. Papir neće zameniti terapeuta, lekara ili savetnika, ali će vas barem malo rasteretiti od briga, problema, neprijatnih osećanja. Svoj izazov možete objektivno sagledati i odlučiti se na koji način i sa kim ćete ga kasnije podeliti.

No, ne morate imati problem da biste počeli da pišete dnevnik. Možete sebi za početak godine pokloniti svesku u kojoj ćete zapisivati svakodnevna dešavanja, lepe trenutke, ali i ono što vam prouzrokuje stres. Pisanje dnevnika je korisno za vaše emocionalno i duševno stanje. Deleći misli vi se oslobađate onog što nosite u sebi, ali vremenom oslobađate i svoju kreativnost, bolje upoznajete sebe a to vam može doneti mnogo lepih i neočekivanih stvari u sledećoj godini.

Srećne božićne i novogodišnje praznike žele vam i s vama dele Marija i Merima!

56 | decembar

57

Leksikon

Srbijanka Stan

58

| decembar

nković Diši svoju bajku Tekst: Sara Savčić @francuski_tost

59

P

re gotovo četiri godine zaljubila sam se u Askine arabeske, a kasnije i u priče koje čitam u Loli četvrtkom. Autorka ovih priča je Srbijanka Stanković, pisac, mama, crna ovca, „ljud s olovkom” i strastveni borac za lepo. Kako ona ne voli da se hvali, ja ću vam reći da je njen dramski tekst „Ana je čekala” odneo pobedu na konkursu „Slobodan Stojanović” pre dve godine. Kao rezultat osvojenog prvog mesta objavljena je knjiga „Ana je čekala“, a od nedavno adaptaciju ove priče možete gledati na daskama koje život znače. U duhu predstojećih praznika, poklanjam vam razgovor sa jednom posebnom devojčicom NEŠTO ZA POČETAK. Zdravo, ja sam Aska i svakodnevno dišem/ pišem svoju bajku. Volim plavu boju, slagalice i jednostavne stvari. Komplikujem i pojednostavljujem. Verujem da sam budna tri veka i da je to dovoljno opravdanje za moje podočnjake. Zaljubljena sam do ušiju u Žmua.

PAMTIŠ LI KAKO SI I KADA OSTALA BEZ PRVOG MLEČNOG ZUBA? U hodniku Doma zdravlja. Čika Zuba u belom mantilu je prišao da vidi „šta imamo mi tu”. U sledećem trenutku sam u jednoj ruci držala svoj sekutić, a u drugoj baku. Nije bolelo. Tako sam prvu životnu lekciju naučila pre škole: kad te za ruku drži neko ko te voli i nekog kog voliš – ništa ne boli.

SLATKO, SLANO, LJUTO ILI NEŠTO ČETVRTO? Slano u tanjiru i morskoj vodi. Slatko za dušu i samo malo ljutog na nepce – da ovo slatko bude još slađe. Nešto četvrto je nešto prvo – ljubav.

60 | decembar

SVAKOG PONEDELJKA SE RADUJEMO ASKINIM ARABESKAMA. ISPRIČAJ NAM PRIČU KAKO SI SE PRIDRUŽILA DRUŽINI CRNA OVCA? Priča je jednostavna i počinje još jednostavnije: pitanjem moje prijateljice Tijane da li želim da pišem za Ovcu. „Ti si tako crna ovca“, rekla mi je. Prepoznala je u meni ono što sam ja već počela da zaboravljam vrativši se u rodni grad iz Beograda. Rekla mi je da napišem šta je to što me toliko muči u životu u provinciji – i rodila se Aska, borac za lepo. Tako se svakog ponedeljka već četiri godine umesto mrštenja što je ponedeljak negde na jugu Srbije, ja lepo nasmešim što je novi dan u mom životu. Što sam živa. I ponadam se da bar jednu osobu zarazim svojim osmehom.

OD NEDAVNO TE MOŽEMO REDOVNO ČITATI REDOVNO I NA STRANICAMA LOLA MAGAZINA. KAKO SI SE SNAŠLA U OVOJ REDAKCIJI? KOLIKO SE RAZLIKUJE OVAJ ANGAŽMAN OD KOLUMNE U CRNOJ OVCI? Postala sam Lola kada je moja priča pobedila na konkursu „Ljudi s olovkama“ u februaru prošle godine. Ispostavilo se da sam stvarno „ljud sa olovkom“. Sa olovkom i tastaturom.

Nema velike razlike – pišem. Volim. Dišem.

Pišem. Nekad se zbog nečeg u svojim kolumnama pobunim. Ali uglavnom – pišem.

Svakog četvrtka. I imam tu čudnu osobinu da negujem početničku nesigurnost – kao da nikad nisam pisala. Hoće li se ovo nekome svideti? Hoće li ovo nekoga nasmejati? Hoće li ovo nekome koristiti? Na kraju, sve se svede na to: da učinite dobro, da vaša slova nikoga ne uvrede, da opuste i razneže, da negujete nešto lepo.

61

KOGA SMATRAŠ UMETNIKOM ŽIVLJENJA?

62 62 | decembar

Ljude koji u svemu pronalaze lepotu. Buduću sebe.

PRE IZVESNOG VREMENA SI OBJAVILA SVOJU PRVU KNJIGU „ANA JE ČEKALA“.

KOGA JE TO ANA ČEKALA? KOLIKO SI TI ČEKALA DA SE JEDAN TAKO LEP SAN OBISTINI I NA JAVI? Ana je čekala ostvarenje – sebe, svojih snova, svoje ljubavi, i mene – da je napišem. Ana je dugo čekala, ja baš i ne. Imala sam tu sreću da izuzetni ljudi i stvaraoci prepoznaju kvalitet u mom tekstu i da kažu: „ovo je vredno objavljivanja“. Nisam ja o tome odlučivala i to je razlog više za moju sreću i veru da se snovi ipak ostvaruju. Ovog septembra „Ana” je doživela i svoju pozorišnu premijeru - a to je dokaz da su neki snovi duplo živi. ŽIVIŠ U MALOM MESTU, A OSIM PISANJA PRIČA, BAVIŠ SE I NOVINARSTVOM, A ZAVRŠILA SI I SRPSKU KNJIŽEVNOST I JEZIK SA OPŠTOM KNJIŽEVNOŠĆU. ODAKLE TOLIKA LJUBAV PREMA JEZIKU I PISANOJ REČI? KAKVO JE TVOJE MIŠLJENJE O NOVINARSTVU U SRBIJI DANAS? Ako jezik shvatimo po definiciji kao osnovno sredstvo sporazumevanja, onda bih mogla da kažem da ljubav prema jeziku i (pisanoj) reči verovatno potiče iz moje želje da razumem svet i da svet razume mene. Nije to mala želja i nije jedna od onih koje se ostvaruju „jednom za zauvek”. To je više neprekidna borba za sopstveno mesto u ovom svetu. To mi, zapravo, u velikoj meri pomaže da shvatim i današnje novinarstvo. Čak i oni „žuti” naslovi, polupismeni i besmisleni tekstovi o još besmislenijim pojavama i ljudima su nešto – nekome način da zaradi, nekom da se proda, nekom da nešto kupi. Rečima se danas lako

trguje. Volim što moje nisu na prodaju.

MOŽE LI SE OD LJUBAVI PREMA ONOME ŠTO RADIMO I ŽIVETI? Može se živeti, ali nisam sigurna da li možemo platiti baš SVE račune. Ukoliko ne radimo baš ono što volimo, mnogo je bitno da bar malo volimo to što radimo. Teže je kad ne možeš da živiš od onoga što radiš – a pritom i ne voliš taj posao. Sebi ne bih mogla da dopustim tu „privilegiju“, da radim ono što me unesrećuje.

Kako znam i umem, zaljubila bih se u to što radim, pronašla bih bar zrnce nečega što mi se sviđa ili bih tražila drugi posao.

PORED SVEGA ŠTO RADIŠ, MAMA SI JEDNE DEVOJČICE. KAKO KALININA MAMA USPEVA DA SVE KONCE DRŽI U RUKAMA? POSTOJI LI TRENUTAK KADA INSPIRACIJE I SNAGE IPAK PONESTANE? Kad si mama neizbežno je da se „konci u rukama” s vremena na vreme zamrse.

Odmrsimo ih zajedno: osmesima, prstićima, prvim rečima, milovanjima i poljupcima.

Inspiracija i snaga znaju da izdaju vrlo lako, ali se pokunjeno vrate čim Kalina kaže „mama”.

OMILJENI CRTANI JUNAK? Trenutno neka bezimena veverica što svakog jutra razvlači Kalini osmeh preko lica. Dok sam odrastala (a to još traje), uvek sam volela Bel iz dugometražnog filma „Lepotica i zver“. Nepopravljivo sam zaljubljena u njenu sposobnost da vidi lepotu tamo gde je ima, u njenu borbenost i nepripadanje malograđanštini. I razume se, u njenu biblioteku.

63

ŠTA TE JE POSLEDNJI PUT SLATKO NASMEJALO?

Smejem se svakog dana. Nekad manje, nekad više slatko. Kao i sve dosadne mame jednoipogodišnjih čarobnih devojčica, smejem se sa Kalinom – njenom otkrivanju sveta, načinu na koji uči o ljudima i stvarima, i naravno sebi – jer sam nekad davno rekla da „nikad neću biti takva mama”. Kad ono – eto meni razloga da se slatko nasmejem.

TVOJA PREPORUKA ZA PROČITATI, POSLUŠATI I POGLEDATI? Saramagovo „Slepilo“ i knjiga i film, kao i dokumentarac o ovom nobelovcu „José e Pilar“. Raičkovićeva i Miljkovićeva poezija, i jednako važna literatura za decu„Eni iz Zelenih Zabata“, „Kradljivica knjiga“, „Veliko dvorište“, kao i svi „Hajduci“ Gradimira Stojkovića.

Filmovi o tome kako je život lep: Kaprin „It’s a Wonderful Life“ i Beninijev „La vita è bella“.

Muzika, trenutno, instrumentali Bore Dugića.

64 64 | decembar

DA LI SE U VAŠEM DOMU VEĆ OSEĆA PRAZNIČNO RASPOLOŽENJE, KAKO SE PRIPREMATE ZA NOVOGODIŠNJE I BOŽIĆNE PRAZNIKE? Raspoloženja ima, ali je za dekoraciju (čitaj: bezbroj staklenih ukrasa i jelka tri puta veća od deteta) još rano. Trudimo se da svaki dan bude praznik. Sneg i novogodišnje sijalice će to samo još više istaknuti.

KUJEŠ LI VEĆ PLANOVE ZA PREDSTOJEĆU GODINU? ŠTA ĆEŠ POŽELETI TRIDESET PRVOG U PONOĆ?

Verujem Miki Antiću kad kaže: „Lepo je nemati plan”. Poželeću da budemo zdravi, da budem jednako zanimljiva bebi koja će se uskoro roditi kao što sam Kalini i da ostanem prijatelj sa svojim slovima. I naravno, da se Žmu još više zaljubi u mene.

PORUKA ZA KRAJ. Nema kraja kad voliš. Diši svoju bajku.

65

Umetnost

Japansko drustvo kroz vizuru mange i anime Tekst: Vesna Beluťević (Cukuba, Japan)

66 | decembar

M

nogi stranci su začuđeni ili oduševljeni japanskim društvom koje gotovo besprekorno funkcioniše. Red, rad i mir karakterišu ovu bogatu zemlju. Ipak, unutar ovog mirnog, prosperitetnog i odlično organizovanog sveta živi i imaginarni svet crtanih romana i filmova koji je u mnogo čemu udaljen od realnosti, pogotovo u često prenaglašenoj agresivnosti i ogoljenoj otvorenosti.

Japanske reči MANGA (crtani roman) i ANIME (crtani film) su široko prihvaćene u svetu.

Manga bi u slobodnom prevodu mogla da se opiše kao opušteni crtež, a anime je skraćenica od engleske reči animation. Reč manga datira iz devetnaestog veka, međutim forma crtanja vuče korene od crtanja na pergamentu još iz dvanaestog veka. Sadašnji format mange je postao nezaustavljivo popularan polovinom prošlog veka, kada su Osamu Tezuka i Maćiko Hasegava stvorili, danas već kultne, mange „Tecuvan Atomu’’, van Japana poznatije kao „Astro Boy’’ i „Sazae-san’’.

Za razliku od američkih i evropskih crtaća koji su pravljeni za decu, japanski crtani romani i filmovi su namenjeni daleko široj publici.

Postoji više vrsta mange: KODOMO manga je namenjena najmlađoj deci oba pola koja tek umeju da sriču. ŠOUĐO manga je namenjena devojčicama, a ŠONEN manga dečacima u uzrastu do završetka obaveznog školovanja. ĐOSEI manga je za mlađe osobe ženskog pola, a za mlađe muškarce postoji tzv. SEINEN manga. Japan ne bi bio ono što jeste da nema mange koja je na samoj granici dozvoljenog: HENTAI manga tj. pornografska manga koja često može da deluje tako da je treba najstrože zabraniti, a tvorca takvih perverzija osuditi na doživotnu robiju.

Kada neko želi da se približi japanskom čitaocu, manga je savršen medij, a poruka može da obuhvata mnoštvo tema. Čak i najozbiljnije teme se mogu predstaviti u formi crtanih priča. Postoje crtaći o ja-

67

panskoj pomoći siromašnim zemljama Afrike koje je izdalo Ministarstvo inostranih poslova, crtaći za one koji žele da se zaposle na berzi, priručnik u crtanoj formi za zaposlene u kompanijama za proizvodnju čelika, pa čak i crtani vodič za advokate, tužioce i sudije. Da ne spominjem crtane varijante Tolstoja, Šekspira i Servantesa, svetske istorije ili razvoja nauke.

Manga je brzo sredstvo koje obezbeđuje trenutnu zabavu svima koji nemaju vremena napretek. U isto vreme, ti crtaći mogu ponekad da ponude iskren uvid u ono što neki Japanci zaista misle. Sredinom devedesetih godina „The Silent Service’’ manga i anime su bili odraz japanske frustracije što moraju da finansiraju američke ratnohuškačke težnje i poduhvate.

Ono što su mnogi mislili, a nisu mogli otvoreno da kažu našlo je mesto u popularnoj mangi.

Najupadljiviji je, a često i nasilan, prikaz seksa.

Ako nasumice otvorite japansku mangu, velika je verovatnoća da ćete naići na jedru srednjoškolku u školskoj uniformi koja postaje plen razvratnom sredovečnom poslovnom čoveku.

Ako se vozite podzemnom železnicom i zavirite

68 | decembar

šta putnici čitaju sigurno ćete naići na nekog ko bez imalo srama čita hentai (pornografsku) mangu. Pre tridesetak godina je bila popularna manga (adaptirana posle u anime i igrani film) pod šokantnim nazivom: „The Rapeman’’, koja je, na svu sreću, prestala da se objavljuje 1992. godine posle 7, za tvorca, lukrativnih godina.

Izdavačke kuće i prodavci, pod uticajem raznih grupa za zaštitu dece, počeli su da otvaraju posebne radnje za crtaće za odrasle, kako maloletni zaljubljenici istih ne bi imali pristup neprimerenim mangama i takvoj vrsti zabave.

Iako Japanci dosta strogo cenzurišu knjige i filmove, izgleda da su mekog srca kad dođe do cenzurisanja crtaća.

Na mangama se godišnje zaradi više od basnoslovnih trideset milijardi dolara, a proda se više od pet stotina miliona kopija. Tržište mange i anime se raširilo po celom svetu, pa su, nekad samo japanski junaci, postali globalno popularni. „Naruto’’, „One Piece’’, „Dragon Ball’’ ili „Doraemon’’ su dostupni u različitim delovima sveta na lokalnim jezicima.

69

Životni stil

Intervju: Teodora Kovrlija @teodora_kovrlija

70 | decembar

Sende

Najveća gustina briljantnih ljudi po m

2

71

E

do Sadiković je momak koji nema poteškoća da uspešno radi na jedanaest projekata istovremeno, a novih ideja mu nikada ne ponestaje. Njegov nemiran, radoznao preduzetnički duh i originalan pristup poslu, uz želju da eksperimentiše različitim biznis modelima doveli su ga u poziciju da u tridesetim godinama bude osnivač i koosnivač brojnih uspešnih projekata. Jedna od njih je Sende, fantastičan poduhvat i jedan od prvih ruralnih coliving i coworking prostora. Priča o Sende-u nije samo priča o zanimljivom konceptu koji je Edo sa svojom partnerkom Marijom pokrenuo u jednom španskom selu na planini, već je priča o ljudima, zajednicI, deljenju I prilici da se biznis stvori tamo gde bismo možda najmanje očekivali. Kada imate ovako inspirativnog sagovornika neizostavno je dotaći se brojnih tema, a Edo je sa čitaocima Plezira nesebično podelio nekoliko saveta i smernica kako od originalne ideje napraviti održiv biznis ili kako da organizujete posao koji će raditi za vas i ostaviti vam dovoljno prostora da uživate u putovanjima i hobijima. O inovacijama koje uz dobar tim i originalnu ideju mogu nastati bilo gde na svetu, čak i u napuštenom malom selu, čitajte u priči koja sledi.

SENDE JE JEDAN VRLO ZANIMLJIV PROJEKAT, VEĆ NEKOLIKO GODINA UDOBNO SMEŠTEN U ŠPANSKOM SELU SENDERIZ. U PITANJU JE JEDAN OD PRVIH RURALNIH COLIVING I COWORKING PROSTORA U SVETU. MOŽEŠ LI DA NAM ISPRIČAŠ KAKO JE SENDE NASTAO? Ideja je nastala još 2010/11 godine u Sopotnici, prijepoljskom selu, gde sam organizovao internacionalne događaje sa drugarima, još tokom studentskih dana. Skontao sam da je produktivnost neuporedivo veća u jednom selu nego da smo organizovali isti događaj u centru Beograda. Kad sam video da ljudi plaču na rastanku i postaju veliki prijatelji, nakon samo 7 dana znao sam da tu nešto veliko postoji. Poslednjeg dana, na jednom sedmodnevnom događaju, baš dok smo se opraštali, jedna Sara me je pitala u šali: „Edo, kad ćeš kreirati ovakve događaje, ali da traju godinu dana?”. Mislim da mi je tada kliknula ideja. Od tada imam želju da napravim neku svetsku kuću, gde bih kreirao idealan ambijent za izgradnju novih inicijativa i biznisa, ali da u isto vreme svi uživaju.

U to vreme nije postojao coliving koncept, a coworking koncept nije bio popularan van Londona i Njujorka. Baš u Sopotnici sam upoznao Maríu iz Viga 2012. godine sa kojom sam kasnije pokrenuo Sende.

72 | decembar

73

INTERESANTNO JE NAPOMENUTI DA MARIJA I TI NISTE GRADILI NOVE, MODERNE OBJEKTE VEĆ STE U JEDNOM, GOTOVO NAPUŠTENOM MALOM SELU, PAŽLJIVOM RESTAURACIJOM, POPRAVKAMA I MANJIM INTERVENCIJAMA USPELI DA DATE NOVI ŽIVOT ŠARMANTNIM KAMENIM KUĆICAMA. KOLIKO DUGO JE TRAJAO OVAJ PROCES, KAKO STE FINANSIJSKI IZAŠLI NA KRAJ SA OVAKO OBIMNIM PROJEKTOM I KOLIKO OBJEKATA DANAS KORISTITE? Tako je. Prvo smo kupili dve napuštene kamene kuće, stare preko 200 godina. U prizemlju su bile štale, a vlasnici bi živeli na spratu. Nakon 6 meseci rada na kućama, krenuli smo sa radom. Danas imamo 5 naših objekata (coworking prostor, dve kuhinje i smeštaj u različitim kućicama) i iznajmljujemo još dve seoske kuće. Uz to i 4 baštice, optimizovane za rad. Kad kažem optimizovane mislim na hlad od vinove loze, wi-fi, cveće i potočić. Nećete verovati, ali sve to smo pokrenuli posle fakulteta, sa vrlo malom ušteđevinom. Ove kuće su bile jako jeftine (puno jeftinije nego napuštene seoske kuće u Srbiji) tako da smo uložili dosta rada sa porodicom i drugarima, dok bi angažovali meštane, građevince za krupnije radove. Ja sam došao iz stana pravo na selo, bez ikakvog predznanja o majstorijama. Dok smo sređivali kuće u toku dana, uveče bih provodio vreme na internetu i malo po malo gradio brend. Imao sam jaku motivaciju, jer kad su meštani mogli da izgrade ovako lepe kuće od samog kamena, gde bi sa planine donosili i ređali kamen po kamen, i to pre 200 godina, onda mogu i ja da sedim za tastaturom 11 sati i eksperimentišem sa različitim marketing kampanjama i programima kako bih poslao informaciju da je projekat, za koji svet do tada nije čuo, u izgradnji. Tako je i bilo. Do danas, zabeležili smo posete iz 48 različitih zemalja. Samo prošle godine, odavde su radili kreativci iz Diznija, Cartoon Network-a, Automattica-a (firma iza WordPress-a), Google-a, Marvel-a, Booking-a, The Guardian-a… Danas Sende izgleda kao velika investicija, ali u stvari, sve smo pokrenuli sa jako malo novca i kasnije, od profita ulagali u nove objekte. Ja se bavim pokretanjem zanimljivih biznisa, profesionalno i iz hobija. Nisam fan velikog start-ap pokreta, već socijalnih biznisa koji rade od profita, a ne od investicija. Tako da uživam u optimizaciji istih, kako bi funkcionisali „kao sat” umesto da se bavim potragom investitora. Većinu svog vremena provodim eksperimentišući na novim idejama.

Tako je bilo i sa Sende-om. Ceo projekat je pokrenut totalno lean. Tek kad smo videli da ljudi u stvari dolaze u Sende, da rade i da pokreću nove projekte sa ljudima koje su upoznali ovde, znali smo da će ovo funkcionisati. Pre nego što smo pokrenuli ovaj projekat, odgovorili smo na jedno ključno pitanje: „Šta je najgore što može da se desi?” U ovom slučaju, to je bilo da Sende ne funkcioniše. Sve i da se to dogodi bar ćemo imati dve male kuće na španskoj planini.

74 | decembar

KADA STE SE DOSELILI U SEOCETU JE ŽIVELO SVEGA DVADESETAK MEŠTANA. KAKVE SU BILE NJIHOVE REAKCIJE POVODOM VAŠEG DOLASKA, DA LI SU VAS ODMAH PRIHVATILI I KAKAV ODNOS IMATE DANAS? Kao u većini malih zajednica, ljudi nisu spremni za nešto novo. Prošli smo kroz dug proces dok se nismo baš sprijateljili sa meštanima. Nikada nije bilo problema, ali je razumljiv šok kada se u malom seocetu duplira broj stanovnika. I to strancima. Danas, tokom celog leta jedemo voće i povrće koje nam ostavljaju komšinice svako jutro ispred vrata, po povratku iz vrta. Često uključujemo meštane u naše aktivnosti, kad nam treba model za crtanje, zovemo 70 godišnjeg Manola, ili kada njima treba bilo kakva pomoć, tu je uvek neko da uskoči.

75

IMAŠ BOGATO NOMADSKO ISKUSTVO, DA LI JE IZ TAKVOG NAČINA ŽIVOTA PROISTEKLA POTREBA ZA JEDNOM BAZOM I FORMIRANJEM SPECIFIČNE ZAJEDNICE KOJA DANAS DOLAZI U SENDE? Da, do sada sam posetio preko 35 zemalja. Putujem kako bih bio iznenađen na novom putovanju i bila mi je potrebna baza. Upoznao sam toliko interesantnih ljudi, tako da sam na neki način i započeo Sende, kao mesto gde bi svi ti dragi ljudi mogli da dođu u posetu, a da u isto vreme razvijaju nešto novo. Većina njih su aktivni pojedinci koji uspešno grade svoje karijere od lekara, arhitekata i kreativaca do kuvara i stolara koji su željni pravljenja novih stvari i promena. Mislim da većina posetioca koji se odluče da dođu kod nas, a ne u Madrid, jesu jednostavni ljudi koji rade na nekim velikim stvarima. Zato se uvek šalimo, da je gustina briljantnih ljudi po metru kvadratnom najveća u Sende-u. :)

76 | decembar

KOJA JE NAJVEĆA PREDNOST RADA U ZAJEDNICI POPUT SENDE-A, KOJE SU TO DODATNE AKTIVNOSTI KOJE SU NA RASPOLAGANJU POSETIOCIMA KOJI ODLUČE DA NEKO VREME PROVEDU U SAŽIVOTU SA VAMA? Verovatno osećaj slobode da kreiraš bilo šta. U Sende-u nećeš čuti da ti neko kaže „Ma šta ćeš ti bolan, ne može to funkcionisati kod nas”. Tako da ljudi cene taj dobar osećaj i zbog toga se rađaju neke super ideje.

Ukoliko nije neki specifičan događaj, posetioci dođu da provedu između 15 i mesec dana sa idejom da rade na nekom svom roku (deadline-u). Svako je potpuno slobodan da radi kad hoće, dok obično zajedno kuvamo. Moram napomenuti, dobra hrana je važan deo boravka kod nas, tako da kuvamo puno i zajedno pravimo gurmanska jela. Uz dobro vino, večere često traju i po 3 sata. Baš na tim večerama, rodila su se velika prijateljstva i brojne saradnje i tu su donete neke važne strateške odluke.

Ovde ljudi međusobno pronalaze nove klijente, unajmljuju jedni druge ili pokreću nove projekte sa strane. Slobodno vreme, ali i sastanci se provode na bazenu, a svuda okolo su planinske staze za bicikl i pešačenje. Na svaka dva kilometra se nalazi neko drugo selo. Verovatno otud postoji izraz „španska sela” u Srbiji. Toliko ih ima, da se čak i imena sela ponavljaju. Tako da često organizujemo različite ekskurzije, pa i slobodno vreme bude jako zanimljivo. Ponekad organizujemo i kamping ili iznajmimo kuću na nekoliko dana u Portugalu ili u okolini Viga, pa se često krećemo i provedemo nekoliko dana na atlantskoj obali, koja je prilično blizu.

77

KO SU VAŠI GOSTI? Preduzetnici ili profesionalci koji rade na nekom deadline-u i potrebna im inspiracija i mir da završe posao na vreme (programeri, dizajneri, ilustratori, arhitekte, pisci).

Studenti koji dolaze da učestvuju na nekom seminaru (obično organizujemo seminare na temu socijalnog preduzetništva i rešavanja konflikata). Umetnici, većinom crtači.

Prilično je popularan Bosquexo, festival crtača koji se organizuje svake godine. Budući preduzetnici, koji dođu i uz našu pomoć lansiraju konačno tu ideju.

USPEŠNI PREDUZETNICI, PORED DOBRE IDEJE I POTREBNIH VEŠTINA KOJE SE PODRAZUMEVAJU, ČESTO MORAJU BITI SPREMNI NA SARADNJU I OTVORENI ZA POVEZIVANJE ZA SLIČNOMIŠLJENICIMA. IAKO ŽIVIMO U VREMENU KADA SMO ZAHVALJUJUĆI TEHNOLOGIJI VEOMA POVEZANI, SVE JE VIŠE USAMLJENIH, OTUĐENIH LJUDI, NEZAINTERESOVANIH I NESPREMNIH ZA INTERAKCIJU SA DRUGIMA. DA LI U TOM KONTEKSTU VIDIŠ PREDNOST ZAJEDNIČKOG ŽIVOTA U RURALNIM USLOVIMA? Danas možemo pronaći bilo kakvu informaciju ili teoriju o pokretanju biznisa, ali u isto vreme postajemo pretrpani informacijama i u stvari nam je potreban jasan fokus i odluka kako bi radili na toj jednoj stvari. Mislim da boravak u izolovanom mestu, zajedno sa ljudima koji mogu dodati vrednost nekoj ideji baš pomaže. Interesantno je da imamo stalne goste iz silicijumske doline, koji su u centru start-ap sveta, a dolaze baš ovde kako bi u stvari radili. Oni često pričaju o tom pritisku da se postane sledeći Uber ili AiRBnB i da nije lako raditi u takvom okruženju.

Kao što sam već napomenuo, ljudi se baš zbliže ovde, da nam je teško da im naplatimo poslednji dan, jer postanemo pravi prijatelji. I to je super. Naš sledeći potez će biti besplatan boravak. I radimo na tome. Dok radiš u gradu, pogledaš sa prozora i vidiš tržni centar, banku i 2 restorana. Odmah pomisliš kako moraš da radiš da bi potrošio/ la. Ovde pogledaš sa prozora i vidiš planine i livade i krošnje maslina, jabuka i mandarina koje možeš da ubereš kad god hoćeš. To su sve neki mali i podsvesni signali koji nam pomažu da budemo kreativni i da radimo slobodnije.

78 | decembar

NA KOJI NAČIN NEGUJETE SARADNJU I ZAJEDNIŠTVO I KAKO PREVAZILAZITE KONFLIKTNE SITUACIJE KOJE MOGU DA SE DOGODE KADA SE LJUDI RAZLIČITIH KARAKTERA I KULTURNIH POZADINA NAĐU NA JEDNOM MESTU? Nikada nismo imali velikih problema. Može se desiti da se neko ne slaže, ali jako retko. Ljudi imaju svoju privatnost i imamo razrađen takozvani onboarding proces, kako bi se ljudi osetili skoro kao kod kuće već u prva dva dana. U Sende-u postoji 9 različitih mesta za rad, tako da i u najgorem slučaju, ljudi se mogu osamiti.

LJUDI KOJI SE OKUPLJAJU OKO OVAKVIH NEFORMALNIH ZAJEDNICA VRLO ČESTO IMAJU DOSTA ZAJEDNIČKIH OSOBINA I ČESTO SE IZ MNOŠTVA RAZNORODNIH KARAKTERA I INTERESOVANJA MOGU IZRODITI INTERESANTNE IDEJE I REALIZOVATI SJAJNI PROJEKTI. DA LI JE BILO TAKVIH PRIMERA I KOD VAS? Kulturološke razlike su nešto jako pozitivno i važan element inovacije dolazi baš iz tog miksa. Jer ako smo svi isti, ili svi eksperti u istoj oblasti, onda je jako teško inovirati.

Vidite, često me pozivaju na različite konferencije da držim govore o inovaciji.

U stvari ja se samo igram sa dve jednostavne formule kako bih kreirao originalne projekte. Te formule su u stvari ova dva pitanja: 1.) Šta će se desiti ako pomešam dve potpuno različite tehnologije (ili industrije ili biznis modela ili sosa)? Na primer: Šta će se desiti ako urbanu kancelariju iz centra grada, preselimo na špansku planinu, u sred nedođije. Rezultat = Sende.

2.) Kako bi potpuno različit profil osobe rešio ovaj problem? Na primer: Kako bi profesionalni kuvar poboljšao neki prostor za rad? Možda će njegovo iskustvo u organizovanju svoje kuhinje i prostora za rad pomoći u kreiranju puno boljeg coworking prostora..

Sa ove dve varijacije, možete dobiti neograničen broj odgovora. Sad zamislite šta se desi kad jedna Grkinja, Egipćanin, Kamerunka i Amerikanac, različitih profila, sednu ispod vinove loze da odgovaraju na ova pitanja.

U novembru sam lansirao novu firmu, koja je pokrenuta od nule u Sende-u, sa jednim kolegom, i bavimo se unapređivanjem biznisa i timova, putem jako malih promena, koje se mogu realizovati između jednog dana i sedam dana. „Zatvorili” smo se 10 dana u Sende-u, uz konstantan feedback koji smo dobijali od Sende zajednice (različitih profesionalaca koji su već bili ovde) i lansirali ceo projekat i već imamo 4 velika klijenta. Ta firma se zove moops.es. U ovako zauzetom svetu, teško je organizovati 10 produktivnih dana. Skoro svakog meseca, vidim na Facebook-u kako se sastaju po svetu ljudi koji su se ovde sreli, i to često kako bi radili na nečemu novom.

79

TVOJA ULOGA NA IMANJU SE NE OGLEDA SAMO U ULOZI DOBROG DOMAĆINA, VEĆ IMAJUĆI U VIDU DA IMAŠ RAZNOVRSNO ISKUSTVO U RAZLIČITIM PROJEKTIMA VRLO ČESTO ORGANIZUJEŠ EDUKATIVNE RADIONICE I PREDAVANJA NA KOJIMA DELIŠ ZNANJE SA VAŠIM GOSTIMA. BUDUĆI DA U OVOM BROJU DOSTA GOVORIMO O DELJENJU, I O ZAJEDNICAMA, MOŽEŠ LI DA SA NAMA PODELIŠ NEKU INTERESANTNU PRIČU VEZANU ZA RAD S LJUDIMA? Da, moj posao je da vodim ceo posao, marketing i najvažnije, da budem dobar domaćin. Takođe se bavim mentorisanjem različitih novih biznisa i pomažem projektima u koje verujem da mogu da postanu održivi. Puno sam naučio u poslednjih pet godina, mereći različite eksperimente, radeći sa različitim ljudima, tako da često delim iskustva na predavanjima o preduzetništvu, marketingu i kao trener na temu rešavanja konflikata. Mislim da puno ljudi dolazi ovde, kako bi im pomogao da lansiraju svoj novi projekat, jer kao što rekoh, u Sende-u nema straha da probamo neku hipotezu.

Na primer radio sam sa jednim momkom kako bi ostavio posao u banci gde je bio nezadovoljan, pa je pokrenuo svoj mali biznis. On danas putuje i živi od tog online biznisa. Naravno, to smo uradili smisleno, gde smo dizajnirali proces kako bi svaki dan radio po nekoliko sati na svom projektu. Tek kada je došao do rezultata, napustio je posao. Često radi i po 8 sati dnevno, ali iste sate je provodio u banci, a ovako je puno bolje.

Jedan momak iz Gruzije je video kako funkcioniše Sende, vratio se u Gruziju i sa dedom redizajnirao kuću i pretvorio je u B&B sa vinogradom, gde gosti dolaze da odmore i da prave vino. Naravno, to je potpuno drugačiji poslovni model, ali mi je drago da je video priliku na selu. ŠTA ZA TEBE ZNAČI KONCEPT DELJENJA? Mikro navika koja se sastoji od kreiranja malih win-win situacija, svakodnevno.

Zahvaljujući ovakvom konceptu, možemo da radimo u zdravijoj sredini i puno srećniji.

Samo treba da odgovorimo: „Šta je potrebno da uradimo, kako bi se bar jedna osoba osećala bolje danas?” Ako potrošim 15 minuta da pripremim dobar doručak, da iscedim pomorandže, napravim tost i skuvam kafu i to sve podelim, mogu nekome ulepšati dan. To je banalan primer, ali pravi razliku. Često je jako lako kreirati takve situacije, uz pomoć malog odricanja. Ta filozofija se može preneti u bilo koju oblast, većih ili manjih dimenzija.

Kada to prenesemo na biznis, to izgleda ovako: Na primer treba da kreiramo win-win situaciju, gde bi klijent bio lud ako ne kupi baš to što ti prodaješ, jer tvoj produkt/ usluga je dizajnirana tako da se ne može meriti novcem i tada novac postaje besmislen,

80 | decembar

jer klijent dobija 200 puta više nego što je platio. Ali da bismo smislili neki takav biznis, potrebno je da prihvatimo tu mikro naviku kako bi svakodnevno ulepšavali život ljudima oko nas. Kad napravimo taj „switch” u mentalitetu, ljudi oko nas postaju puno srećniji. I mi takođe.

NADOVEZAĆU SE NA PRIČU O DELJENJU PITANJEM O DOGAĐAJU – REBUILDING CAMP, KOJI STE ORGANIZOVALI U SELU. TO JE BILA LEPA PRILIKA ZA RAZMENU RAZNOVRSNIH ZNANJA I ISKUSTAVA. KAKO JE PROTEKAO TAJ DOGAĐAJ? KOLIKO LJUDI SE ODAZVALO I KAKVA ATMOSFERA JE VLADALA TIH DESET DANA? Pre dve godine, kad smo kupili novi prostor, organizovali smo Rebuilding Camp. Ideja je bila da pozovemo 12 ljudi, koji bi došli da nam pomognu da dizajniramo i da sredimo jednu veliku prostoriju, u zamenu za boravak, ekskurzije i naše iskustvo o pokretanju Sende-a. Pojavilo se 12 ljudi iz Makedonije, Grčke, Meksika, Španije i Kalifornije. Zanimljivo je da niko od njih nije bio stručan radnik (uključujući i Mariju i mene). To su bili programeri, inženjeri, edukatori. Bukvalno smo zahvaljujući YouTube-u sredili ceo prostor, malo po malo. Bilo je jako zabavno i dan danas, ti ljudi se vraćaju u Senderiz. Puno je drugačije kad sami korisnici učestvuju u izgradnji prostora, tada sve postaje puno smislenije.

81

IMALI STE PRILIKU DA ORGANIZUJETE HAKATON KOJI JE U FOKUSU IMAO IZBEGLIČKU KRIZU, KAO I MNOGE DRUGE USPEŠNE DOGAĐAJE. KOLIKO SE RAZLIKUJE ORGANIZACIJA OVAKVIH DOGAĐAJA U RURALNIM U ODNOSU NA URBANE USLOVE, KAKO PREVAZILAZIŠ LOGISTIČKE PREPREKE? Hakaton za izbeglice je bio vrlo uspešan. Jako nas je potresla cela izbeglička kriza i preko ovog događaja bar smo se malo bolje osetili i kreirali nekoliko malih rezultata.

Hakaton, nije idealan model za kreiranje dugoročnih rezultata, ali ipak se može kreirati pozitivan impakt. Organizovali smo dva do sada, zajedno sa Impact HUBom iz Viga. Poslednji je bio organizovan u saradnji sa Majkrosoftom.

PARALELNO SA SENDE-OM, TOKOM ZIMSKIH MESECI ORGANIZUJETE COHUBITING. MOŽEŠ LI DA NAM ISPRIČAŠ KAKAV KONCEPT JE U PITANJU? Cohubiting je naš mali zimski projekat, pokrenut 2014. godine. Funkcioniše tako što u januaru i februaru, tokom jakih kiša u Sende-u, iznajmimo veliku kuću negde na plaži i zajedno sa 6 ili 7 pojedinaca, koji rade na zanimljivim projektima, delimo kuću, kuvamo, surfujemo i radimo. Svaki Cohubiting traje po mesec dana. Koncept Cohubitinga nije postojao kad smo ga pokrenuli, a danas postoji preko 600 malih biznisa, koji iznajmljuju kuće i organizuju slična putovanja. Drago nam je da smo bili prvi sa tim konceptom i opet sam zahvalan Sende-u za tu inspiraciju. Poslednje dve godine bili smo u Faru, na samoj plaži i na Mediteranu u Valensiji. Ove godine verovatno idemo u Francusku.

82 | decembar

NA KOJI NAČIN POSTIŽEŠ DA RADIŠ NA RAZVITKU VIŠE PROJEKATA PARALELNO A UZ TO I ŽIVIŠ PRILIČNO SLOBODNIM NAČINOM ŽIVOTA KOJI DOPUŠTA ČESTA PUTOVANJA? Kreirali smo projekat koji će nas učiniti slobodnim, a ne obratno. Pokušavam da automatizujem većinu procesa koji se ponavljaju u bilo kojem biznisu, tako da provodim 10% svog vremena na vođenju posla. Na primer, kad bi za dva dana, iznenada došla grupa od 15 ljudi u Sende, mi bismo to organizovali za samo jedan sat i to preko mobilnog telefona. Ceo proces je u cloud-u, i preko 6 whats-app poruka, dostavimo dokument sa listom namirnica prodavnici, naručimo hleb u pekari, koji se dostavlja svako jutro, komuniciramo sa bus kompanijom, koja bi pokupila goste na aerodromu itd. Samo 6 poruka.

Project Crafters funkcioniše preko jednog mail-a + linkova u cloud-u (iako mi je trebalo godinu dana da ga usavršim).

Trenutno radim na 11 različitih projekata (od toga 6 svojih malih kompanija) i većinu vremena provodim na novim idejama i automatizaciji postojećih. U suštini, radim puno. :) Svaki dan. Ali ne doživljavam te projekte kao posao i radim zato što volim. U stvari, najgore se osećam kad pristanem da radim na nekom novom projektu, jer nisam rekao „ne” kad je trebalo. Zbog toga sam počeo da pažljivo pristajem na nove pozive.

83

ŠTA BI POSAVETOVAO BUDUĆIM PREDUZETNICIMA, INOVATORIMA I KREATIVCIMA KOJI ČEKAJU PRAVI TRENUTAK DA SE POSVETE PROJEKTIMA KOJI IH EMOTIVNO ISPUNJAVAJU? Da što pre lansiraju svoje projekte. To je jedini način da učimo, dobijemo feedback i da kreiramo nešto što je zaista vredno. Blogovi i knjige nam mogu pomoći da nešto uradimo malo pametnije, ali svaki projekat je različit i ako nešto funkcioniše na jednom primeru, ne znači da će i na drugom. Tako da manje čitanja, više eksperimentisanja. Ja 90% svojih ideja testiram preko landing stranice. Umesto da investirate puno novca, većina stvari se mogu testirati online preko jedne stranice ili upitnika. Čak i ako želite da otvorite kiosk u kome ćete prodavati hamburgere sa specijalnim receptom, umesto da otvarate firmu, kupujete kiosk, roštilje… iznajmite jedan roštilj, ponesite sto sa šarenim stolnjakom od kuće i probajte da prodate 100 hamburgera na nekom uličnom vašaru i slušajte šta ljudi kažu. Zatvore li oči dok jedu vaš hamburger, jer baš uživaju? Tu ćete saznati da li je to što radite najbolje u vašem svetu ili ipak morate menjati recept ili celu ideju. Sve su ovo bazična pravila za pokretanje biznisa i uz malo logike, sa stalnim poboljšanjima možemo napraviti pravi mali biznis.

KO SU LJUDI KOJI SU TEBE MOTIVISALI I KOJE VIDIŠ KAO NEKU VRSTU UZORA? Nisam siguran da imam uzore. Verovatno skup različitih briljantnih ljudi, koje sam do sada upoznao i koji nisu poznati, ali koji rade nešto potpuno drugačije što funkcioniše.

Na primer 20 godišnji Oliver iz SAD-a, drugar kojeg sam upoznao na jednom putovanju na jugu Španije. Radio je u čarapari kod druga kako bi zaradio novac. Upisao je Harvard. Osam meseci pre početka Univerziteta celu zaradu je iskoristio da poseti 12 različitih zemalja (birao je potpuno različite kulture) kako bi, kako on kaže, postao jedini svetski vršnjak prvog dana na Harvardu.

Ili Tomas i Efren, drugari iz Asturiasa (sever Španije) kod kojih upravo stižem i šaljem ovaj intervju. Oni su pokrenuli kliniku za fizioterapiju. Sve su počeli u Tomasovom stanu, sa jednim krevetom. Izbio je zidove, da ubaci još kreveta, a danas ima modernu kliniku sa 14 zaposlenih. Sve malo po malo. Preko 10 godina. Polovina njihovih zaposlenih su Brazilci i Senegalci, kojima je trebao posao da bi ostali u Španiji. Jedna sjajna priča, a oni provode samo par sati mesečno na klinici, ostatak vremena putujući po svetu. Efrena sam upoznao takođe u Sopotnici i zajedno smo obišli bar 10 zemalja.

84 | decembar

PROJEKAT KOJI SI SPOMENUO JE PROJECT CRAFTERS, ZAJEDNICA ZA ONLAJN PISCE PROJEKATA. ŠTA TE JE PODSTAKLO ZA KREIRANJE OVE ZAJEDNICE? Primetio sam da širom sveta postoji dosta subvencija i da samo velike organizacije iznova dobijaju iste, dok se male organizacije, pokrenute sa iskrenim impulsom gase.

Mi preko Project Crafters-a, povezujemo profesionalne „pisce” projekata sa malim i neiskusnim organizacijama i pravimo impakt na potpuno novim mestima, širom sveta.

Inače je najlakše inovirati u dosadnim poslovima i industrijama. Pisanje projekata i birokratija su živa muka za puno ljudi, dok postoje profesionalci koji to dobro rade i uživaju u procesu. Ja sam ih samo pronašao i povezao.

85

Životni stil NA ČEMU TRENUTNO RADIŠ, MOŽEŠ LI DA NAM OTKRIJEŠ NEKE LEPE PLANOVE NA ČIJEM ĆEŠ OSTVARENJU RADITI NAREDNE GODINE? Moja ideja da se Marija i ja finansijski penzionišemo za nekoliko godina i da Sende postane besplatan za sve posetioce. Znam da zvuči kao nešto jako neverovatno, ali preko različitih malih biznisa koji se pokreću iz Sende-a može se kreirati sistem koji će nam pokrivati troškove. To ne znači da ću se ja ikada penzionisati od rada, ali bar tada ću trošiti energiju na implementaciju velikih ideja i neću morati da odgovaram na dosadne mejlove. Kada kažem da se finansijski penzionišemo, ne mislim na neko veliko bogatstvo i milione, već na kreiranje prihoda koji pokriva naš način života (da se dobro jede, pije i putuje). Možda ću moći u nekom sledećem intervjuu da elaboriram taj plan.

U suštini, mislim da većina planira svoj radni život do 65 i da ako bude zdravlja, uživaju u penziji. Ja se pitam, što u šezdeset petoj, a ne u trideset petoj godini?

Jedna od ideja koju ću pokrenuti u 2018. je kupovina velike pametne kuće, u Portugalu zajedno sa još 8 ljudi. To će biti ,,pametna” kuća, gde će svaka osoba od tih 8 kupiti po jedan krevet. I kad nisu u svojoj kući, taj krevet će im zarađivati novac koji će direktno ići u penzioni fond (za period posle šezdeset pete). Novac će se zarađivati od organizacije specijalizovanih događaja u toj kući. Kuća će imati svoju baštu i vrt gde će se gajiti hrana, svoje vozilo, „Betmenovu radionicu” za kreiranje još pametnije kuće. Na primer, jedan od ukućana je vrhunski inženjer, koji već ima neke lude izume.

Već u 2018. će moći da se živi u toj kući. Kada doživimo starost, imaćemo kuću koja će gajiti svoju hranu, gde će se penzioni fond iskoristiti da kuća ima svog lekara i da se pokriju svi ostali troškovi i servisi. Sende nam pomaže da upoznamo ljude koji bi bili zainteresovani. Ovaj ceo projekat biće open source, pa ću ga rado podeliti kako bi ga i ostali replicirali.

Takođe ću raditi na moops.es, a pošto sam i jedan od partnera u novoj firmi: Impact Hub Vigo, tu ću provoditi neko vreme kao interni konsultant.

Postoji mogućnost da otvorimo Sende 2 u Setubalu, to je jedan portugalski ribarski gradić i u januaru ćemo imati više informacija.

U svakom momentu imam bar po 5 tekućih eksperimenata (neki traju i po 6 meseci) i kad saznam da neka ideja 100% funkcioniše, onda organizujem tim ljudi koji dođu u Sende odakle lansiramo neku novu priču.

Planiram i nekoliko putovanja do aprila, Gruzija, Južna Amerika i mesec dana u Berlinu. I ko zna šta još. :)

86 | decembar

I imam jednu poruku za čitaoce: Ohrabrio bih naše ljude iz Srbije, da pokušaju da pokrenu neki online biznis u selu Ili da presele svoju kancelariju u dedinu kuću. Puno sela ostaju napuštena i na primer, ako ste tim ljudi koji radi online, uz 4G paket i 2 nedelje popravki, možete adaptirati bakinu kuću i probati da radite iz sela. Ne mora to biti coliving prostor, ali može biti vaša kancelarija gde biste imali potpunu slobodu, sa puno manje troškova. I malo po malo, puno sela mogu dobiti nove stanovnike. U Srbiji postoje dva coliving prostora, koja se nalaze u selu. Mokrin House, kao moderan prostor u jednom malom mestu i Rural Hub u selu Vrmdža.

87

Životni stil

Mokrin House Globalno selo u vojvođanskoj ravnici

88 | decembar

Tekst: Teodora Kovrlija @teodora_kovrlija Fotografije: Branislava Brandić, Mina Piščević, Relja Ivanić 89

U

malom selu nadomak Kikinde poslednjih nekoliko godina razvija se projekat Mokrin House. Oko projekta je okupljena grupa vizionara koji rade fantastične stvari kako na globalnom tako i lokalnom nivou. Mokrin je danas mesto u koje dolaze uspešni ljudi, digitalni nomadi i preduzetnici iz velikih svetskih metropola kako bi svoje vreme konstruktivno proveli živeći i radeći u ovom modernom kompleksu smeštenom u ruralnoj sredini. Ipak, uz sve čestitke na dovođenju uspešnih stranaca u zemlju iz koje mladi ljudi masovno odlaze, po mom mišljenju posebnu pažnju zaslužuju njihovi napori da programima i inicijativama koje organizuju, daju svoj doprinos na unapređenju lokalne zajednice. Sa Ivanom Brkljačem, koji rukovodi ovim coworking i coliving konceptom, razgovarala sam o netipičnoj zajednici koja egzistira u Mokrinu

90 | decembar

KAKO JE NASTAO PROJEKAT MOKRIN HOUSE? Ideja je nastala kao zajednička porodična ideja iz želje za revitalizacijom ovog ruralnog kraja kroz programe i sadržaj usmeren ka mladima. ŠTA JE MOKRIN OPREDELILO KAO DOMAĆINA ZA JEDAN OVAKAV, INTERNACIONALNO ORIJENTISAN KONCEPT? Emocija i koreni. Moj otac je poreklom iz Kikinde i želeo je nešto usmereno mladima da napravi tamo odakle je. A ja sam to što je on želeo prilagodio svojim željama i ambicijama i eto, rodila se zajednička ideja šta bi Mokrin House trebao da bude.

KAKVE SU BILE REAKCIJE MEŠTANA NAKON ŠTO JE SVE VEĆI BROJ STRANACA IZ ČITAVOG SVETA POČEO DA DOLAZI, KAKAV ODNOS IMATE SA LOKALNOM ZAJEDNICOM? Reakcije su vrlo pozitivne, zato što se mi zaista trudimo da pružimo dodatnu vrednost lokalnoj zajednici, ne samo činjenicom da upošljavamo ljude iz sela, već i organizacijom kulturnoumetničko-edukativnih događaja upravo za njih. Ljudi iz sela su već polako navikli da lako na ulici mogu da naiđu na strance.

91

U KOJOJ MERI STE U MOGUĆNOSTI DA IH UKLJUČITE U RAD MOKRIN HOUSE? U velikoj meri, samo ove godine organizovali smo 100 događaja koje su posećivali ljudi iz lokala. Zaista smo već stekli određenu dozu kredibiliteta, da kada organizujemo čak i stvari koje nisu tipične za ove krajeve, kao na primer čas salse, ljudi se u velikom broju odazovu.

POSTOJE LI PROGRAMI I PROJEKTI KOJI SU OSMIŠLJENI SPECIJALNO ZA MEŠTANE? Da, to su filmske projekcije na otvorenom, časovi programiranja, joge, salse, fotografije kao i predavanja, koncerti i festivali, i mnogi drugi.

U KOJOJ MERI SE ZAJEDNICA U MOKRINU PROMENILA VAŠIM DOLASKOM? Mi verujemo da je sada lokalna zajednica otvorenija da nauči nove stvari i da su ljudi svesni da kada dođu kod nas, mogu da nauče nešto novo. Verujem da smo uticali na otvorenost ljudi.

Stvarno se trudimo i verujem da jesmo jedna pozitivna promena za ovu sredinu.

92 | decembar

KAKO NEGUJETE ZAJEDNIŠTVO? Komunikacijom i uzajamnom saradnjom. Kao i uvek komunikacija je ključna za zajedništvo i jasnom i otvorenom komunikacijom uspevamo da održimo odličan odnos i sa sugrađanima i sa predstavnicima lokalne vlasti. Pričamo zajedno o problemima i o rešenjima. ŽIVEO SI U VELIKIM SVETSKIM METROPOLAMA POPUT LONDONA, MADRIDA, VALENSIJE, BUDIMPEŠTE NAKON ČEGA SI ODLUČIO SI DA SE VRATIŠ U SRBIJU. U TRENUTKU KADA SVE VEĆI BROJ MLADIH LJUDI ODLAZI IZ ZEMLJE, ŠTA TE JE NAVELO DA SE VRATIŠ?

Ja verujem da uprkos tome što sebe smatram građaninom sveta, da mi naš kulturološki kontekst i narativ najviše odgovaraju, kao i način na koji međuljudski odnosi kod nas funkcionišu.

Jednostavno želeo sam da budem bliži ljudima koji mi znače. Situacija u našem regionu nije sjajna ali to ne želim da koristim kao izgovor da se spakujem i odem. Stvari uvek možemo menjati na bolje. Ja sam imao sreće u životu da sam mogao da biram kao mlad, za razliku od mnogih, tako da apsolutno razumem ljude koji završe fakultete, ne mogu da nađu normalan posao, pa rezignirani odlaze u svet. Ja se nekako nadam da ukoliko promenimo ekonomskodruštvenu situaciju, da bi taj odlazak mladih bio samo privremen.

93

DANAS ŽIVIŠ U MOKRINU I RADIŠ NEKE STRAŠNO INTERESANTNE STVARI, IMAŠ PRILIKU DA RAZGOVARAŠ, RAZMENJUJEŠ IDEJE I ISKUSTVA SA LJUDIMA KOJI SU VEOMA USPEŠNI U SVOJIM PROFESIJAMA I DOLAZE IZ CELOG SVETA, NA NEKI NAČIN USPEO SI DA DOVEDEŠ SVET SEBI. MOŽEŠ LI DA NAM DOČARAŠ KAKO IZGLEDA TVOJ TIPIČAN DAN? Jedan klasičan dan se sastoji iz par sati operativnog rada pre i posle podne (mejlovi, planovi, tabele), pauze za popodnevnu dremku od 40 min, 3 kafe, upoznavanju i druženju sa gostima, čaši vina i nekoj društveno sportskoj igri (pikado, bilijar, karte) KOLIKO LJUDI TRENUTNO BORAVI I RADI U MOKRIN HOUSE, KOJI SU TRENUTNI SMEŠTAJNI KAPACITETI I PLANIRATE LI PROŠIRENJE? U zimskom periodu, mi se fokusiramo na rad sa kompanijama i manjim grupama. Jednostavno priroda posla nam je takva, sezonskog je tipa. Individualci i digitalni nomadi mahom dolaze od marta do novembra. Tako da u ovom periodu kompanije dolaze na tim bildinge, godišnja planiranja i budžetiranja.

KO SU VAŠI GOSTI? NA KOJI NAČIN STE ANIMIRALI FRILENSERE I DIGITALNE NOMADE DA IZABERU JEDNO MALENO MESTO U SRBIJI KAO MESTO U KOME ĆE PROVESTI ODREĐENO VREME? Naši gosti dolaze zaista iz celog sveta i iz najrazličitijih industrija. Svakome od nas je ponekad potrebno da pobegne iz frke i ludnice koju grad, uz sve svoje prednosti, donosi. Mi smo idealni za tu vrstu pozitivne izolacije, pa uz blizinu prirode, dobre hrane, internacionalne zajednice, smo interesantno mesto. Ljudi danas kupuju iskustva više nego stvari, a mi zaista pružamo jedinstvenu priliku da se iskusi kako izgleda moderan život na selu.

94 | decembar

95

SLEDEĆI VAŠ PRIMER BROJNI LOKALNI PROJEKTI, MANJA MESTA I SELA BI MOGLI DA PREOKRENU NEGATIVNU SITUACIJU U SVOJU KORIST. ŠTA MISLIŠ ZBOG ČEGA JE INTERESOVANJE ZA ULAGANJE U OVAKVE IDEJE NA TAKO NISKOM NIVOU? DA LI NAM NEDOSTAJE LJUDI KOJI BI BILI DOVOLJNO MOTIVISANI DA IH SPROVEDU U DELO? To je dosta dobro, bitno i teško pitanje. I na žalost, pravi odgovor je - ne znam. Mislim da je kombinacija mnogih stvari ali stvar koja mene najviše pogađa je to stanje svesti kod ljudi, da se uvek beži od nečega i ka nečemu. Prvo iz sela u grad, onda iz zemlje u inostranstvo. Znam da često nije lako, ali kada bismo kolektivno gledali da prvo poboljšamo svoj komšiluk, svoju ulicu, svoj kvart, svoje selo, svoj grad i država bi nam drugačije izgledala, i ljudi bi ostajali, vraćali se i dolazili.

OVOG MESECA SMO DOSTA GOVORILI O DELJENJU, I ČINI MI SE DA BI MOGAO DA NAM ISPRIČAŠ MNOGO NA OVU TEMU. LJUDI KOJI DOLAZE U MOKRIN ČINE JEDNU NETIPIČNU ZAJEDNICU. KOLIKO SU LJUDI SA KOJIMA SI SVAKODNEVNO U KONTAKTU SPREMNI ZA DELJENJE? DELJENJE SVOJIH ZNANJA, ISKUSTAVA, EMOCIJA, NE OČEKUJUĆI PRITOM NIŠTA ZAUZVRAT. To je verovatno najpozitivniji aspekat svih naših gostiju. Činjenica da svi živimo, neki duže neki kraće, na istom imanju, da smo svi stanari tog jednog mesta, čini da se povežemo mnogo brže nego i u kojim drugim situacijama koje sam ja iskusio. Ljudi su maksimalno otvoreni da pomognu i razgovaraju. Par kompanija je čak oformljeno odavde upravo kao rezultat te otvorene komunikacije koja se ovde dogodi.

OVE GODINE JE ORGANIZOVAN PRVI RURALNI TEDX UPRAVO KOD VAS U MOKRINU. KOLIKI IZAZOV JE BILO DOBIJANJE LICENCE I ORGANIZACIJA JEDNOG OVAKO ZNAČAJNOG DOGAĐAJA? Pa realno, izazov je dobiti licencu. Recimo nas su iz prvog pokušaja odbili, pa sam ja bio istrajan da kažem - evo šta god da ne valja, promenićemo, pomozite nam da ovu ideju pretvorimo u stvarnost. Verujem da je moja posvećenost presudila kada je tim koji je radio na evaluaciji odlučio da nam dodeli pravo. Organizacija je bila daleko „jednostavniji” proces, jer zaista za sve postoji izdašna lista uputstava koja smo sledili.

96 | decembar

97

KAKO JE PROTEKAO TEDXMOKRIN I KADA MOŽEMO OČEKIVATI NAREDNI? Sledeće godine se nadamo da ćemo u istom periodu organizovati TEDxMokrin (septembar), jer je ovaj TEDx zaista dobro prošao i dobro ocenjen od strane gostiju.

TEMA TEDXMOKRIN JE BILA „GLOBALNO SELO” I MOGLI SMO DA ČUJEMO ŠTA SU GOVORNICI IMALI DA KAŽU NA OVU TEMU, A ŠTA BI TI REKAO, ŠTA ZA TEBE ZNAČI KONCEPT GLOBALNOG SELA? Za mene je Globalno Selo i fizičko ali i digitalno mesto okupljanja ljudi koji veruju u malo drugačiji način života.

PRE ANGAŽMANA NA OVOM PROJEKTU IMAO SI DOSTA ISKUSTVA U BAVLJENJU EKOLOGIJOM, POSEBNO INTERESANTAN PROJEKAT KOJI BIH IZDVOJILA JE BREND ARBO NARUKVICA KOJE SU NASTALE KAO ODGOVOR NA KLIMATSKE PROMENE I PONUDILE REŠENJE U POŠUMLJAVANJU. DA LI JE ARGO I DALJE AKTIVAN I DA LI KROZ PROJEKTE U OKVIRU MOKRINA I DALJE IMAŠ DODIRA SA EKOLOGIJOM? Nažalost zbog fokusiranja na projekat Mokrin House, kao i obaveza mog prijatelja sa kojim sam počeo projekat Arbo, taj projekat je pauziran, ali postoji ideja da ga nastavimo kad tad.

Tako da u ovom trenutku se ekologijom bavim samo na ovaj konvencionalan način - reciklaža, korišćenje solarne i geotermalne energije.

NA IMANJU IMATE I SVOJU ORGANSKU BAŠTICU. DA LI HRANA KOJU GOSTI MOKRIN HOUSE-A JEDU DOLAZI IZ VAŠE BAŠTE? Da, ali u ovom trenutku ne sva jer ovo leto nismo imali dovoljno kapaciteta da razvijemo to. Kupili smo i komad zemlje van Mokrina, na kom planiramo malo ozbiljniju proizvodnju i nadamo se da će za dve godine, 90% sve hrane poslužene kod nas biti iz kikindske opštine.

KAKVI SU PLANOVI ZA PREDSTOJEĆU ZIMU U MOKRINU? Planiramo da nastavimo i sa komercijalnim delom kao i sa događajima koji su okrenuti ka lokalnoj zajednici. Događaje uglavnom najavljujemo na našoj Facebook stranici te vas pozivam da nas zapratite. ŠTA BI PORUČIO LJUDIMA KOJI RAZMIŠLJAJU DA POKRENU NEKI SVOJ PROJEKAT, KAKO BI IH POSAVETOVAO? Zapitajte se: ,,Da imam neograničeno novca u banci, šta bih radio svaki dan?”. Ako imate odgovor na to pitanje, a da pritom taj odgovor nije - pio koktele na plaži; radite to! Zahvaljujući internetu, danas je sve moguće, radite ono što volite, postanite dobri u tome i uspeh i novac će doći kao posledica.

98 | decembar

99

Životni stil

Komune su ponovo u modi Tekst: Dejana Vukadinović

100 | decembar

101

S

meštena je između Švedske i Nemačke.

O njoj se mogu čuti samo reči hvale, posebno kada je reč o društvenom uređenju. Njeno ime je Kraljevina Danska.

Deo je Evropske unije i spada u stabilnije države ove zajednice. Mala sirena, čija se skulptura nalazi na gradskom trgu glavnog grada ove skandinavske države, LEGO kockice, Hamlet, danski plemić, o kome je pisao čuveni engleski Vilijam Šekspir, Hans Kristijan Andersen, tvorac dečijih bajki uz koje smo odrastali, asocijacije su koje se neizostavno nižu pri spomenu ove zemlje.

Beg iz svakodnevnice i konzervativnog načina života Sredinom sedamdesetih godina prošlog veka, u ovoj severnoj državi, postojala je praksa da se deli zajednički životni prostor, ali i život. Ljudi su živeli u komunama u skupini sa drugim njima znanim i neznanim osobama. Želja da se pobegne od mediokriteta i okova društva motivisala je ljude da se odluče na ovaj način života. Čitave porodice su se odlučivale na ovakav vid stanovanja.

Nije se pravila razlika između dece i odraslih, svi su bili jednaki. Svačije mišljenje se uvažavalo i svi su učestvovali u donošenju odluka koje su se ticale zajedničkog života.

Izlazilo se iz dnevne rutine i etabliranih društvenih vrednosti. Bilo je to odvažno i rizično u isto vreme.

Slobodni grad – izgubljeni raj u Evropi Komuni je nakon studentskih protesta 1968. godine prilepljena negativna konotacija.

Svođenje čitave filozofije mladih na grupu razuzdanih uživalaca droge i seksa. Asocijacija na hipi pokret i buntovnike protiv sistema koji su samo želeli da žive slobodno uz isto tako slobodnu muziku. Jedna od najstarijih hipi komuna, koja i dalje čuva duh hipi ere je Kristijanija, koja se nalazi upravo u Danskoj.

Ovaj Slobodan grad, kako je mnogi nazivaju,

102 | decembar

103

104 | decembar

je mesto gde su sloboda i jednakost i dalje najvažnije vrednosti. Grad ima svoja pravila koja se razlikuju od ostatka ne samo Kopenhagena nego cele države. Duh liberalnog načina života ne jenjava u ovom delu grada. Istorija ovog samoodrživog dela seže od sredine 19. veka, ali je obrise komune dobio tek 1971. godine. Sve do tada grad je bio vojno mesto, a onda su hipici, buntovnici i protivnici konzervativne vlasti naselili napuštene vojne objekte i zgrade. Kristijanija je u jednom trenutku bila dom za 850 stanovnika, a u godinama koje su usledile bilo je pokušaja i da se zatvori. Primala je zavisnike od droge, odmetnike od zakona kao i sve ljude koji su želeli da žive na prstima slobode.

Meditacija i joga se i danas praktikuju. Opstaje tako što stanovnici organizuju radionice. Ostaje mesto za ljude koji žive drugačije, ali gde svako može pronaći svoju svrhu. Ostaje izgubljeni raj u Evropi. Živopisna porodica koju su povezivali sloboda i jednakost Tih 70-ih godina komune su postajale sve učestalije. Razlozi koji su uticali da se ljudi odluče na ovakav način življenja bili su višestruki i razlikovali su se od osobe do osobe. Dok su neki bežali od ustaljenog, konzervativnog načina života, drugi su se odlučivali iz praktičnih razloga. Čuvena Tolstojeva rečenica kojom počinje roman „Ana Karenjina“ da svaka srećna porodica liči jedna na drugu, a da je svaka nesrećna, nesrećna na svoj način može poslužiti i za opis tadašnjih komuna. Svaka komuna ličila je jedna na drugu, ali je svaka bila posebna na svoj način. Tu su se razmenjivale ideje, raspravljalo se o svakodnevnim gorućim društvenim problemima. Uglavnom su komune činili pobornici levičarske ideologije. Teza da su to bili isključivo pripadnici srednjih staleža nije istinita, budući da je zapravo najveći broj ljudi dolazio iz akademskih krugova. Oni se nisu libili da 105

napuste svoje udobne prostrane domove i usele se u dvospratne kuće gde imaju sobu ,,dva sa dva" kuhinju i kupatilo koje dele sa još 10 ili 15 osoba. Bile su to godine kada su prijateljstvo, zajedništvo i ljubav bili na pijedestalu društvenih vrednosti.

Jednodimenzionalna bića i doba društvenih mreža Zajednice su vremenom poprimile novi oblik bivstvovanja. Prosperitet koji je lebdeo u vazduhu tih dana polako se gasio, a misao o deljenju zajedničkog prostora polako potiskuje ideja o individualnoj slobodi. Izražavajući se žargonski, komune su postale passá. I činilo nam se da su ideje o zajednicama u 21. veku postale nešto sasvim drugo. Jedan virtuelni prostor u kome je svako mogao biti šta god poželi. Razvoj tehnologije i omasovljena upotreba interneta premostili su sve fizičke distance. Momenti, bilo srećni ili tužni počinju da se dele na platformama poput Facebook–a i Instagram-a. I događa se jedna paradoksalna stvar, u vremenu kada je tehnologija omogućila povezanost kakva nije zapamćena u razvoju civilizacije, sve veći broj ljudi se žali na usamljenost i otuđenost.

Sve duže radno vreme, velika konkurencija na tržištu rada i sve viši troškovi života propraćeni stresom postali su normalan način života za većinu ljudi.

Jedan od teoretičara kritičke škole, Markuze, upozoravao je još tridesetih godina da je čovek jednodimenzionalno biće. „Ljudi se prepoznaju u svom standardu, njihova duša je u njihovim automobilima, stereo uređajima, dvoetažnim kućama, kuhinjskoj opremi“, što posledično dovodi do toga da u potrošač-

106 | decembar

kom društvu ljudi postaju proširena roba koju sami stvaraju. Po Markuzeu, jednodimenzionalni čovek je preterano uklopljen u društvo koje se zasniva na dominaciji i represiji, a kao rezultat toga on postaje dehumanizovano biće smanjenih kritičkih kapaciteta.

Ukoliko to prenesemo na savremenog čoveka videćemo da su se Markuzeova predviđanja u potpunosti obistinila.

Komuna se vratila u grad Upravo pogođen tim osećajem otuđenosti koji se može čak i namirisati, danski reditelj Vinterberg kreira prvo dramski tekst, a zatim priču predstavlja i na filmskom platnu. Njegova "Kolektivitet'' (The Commune) ima zadatak da podseti na ideju deljenja. Ideju koju su mnogi potisnuli, jureći magistralama potrošačkog društva koje toliko preplavljuje svet, da je pitanje da li bi Nojeva barka preživala ovu lavinu, egoizma i sebičluka. Film je pobrao pozitivne kritike širom sveta.

Tomas Vinterberg je živeo u komuni sa svojim roditeljima, izvan Kopenhagena.

Kako je naveo, komune nisu bile sektaške zajednice, već mesta gde su se okupljali ljudi sličnih razmišljanja i vrednosti, ljudi koji su znali šta znači reč zajednica i šta znači deliti sa nekim nešto. Posmatrajući svet oko sebe, Vinterberg je primetio da ima sve više usamljenih pojedinaca, da mladi žive odvojeno, da se izgubio kult zajedništva. Dodatnu inspiraciju pronašao je u svojoj ćerki koja je odlučila da sa svojim vršnjacima živi zajedno u jednom stanu.

107

„Cohausing“ – savremeni oblik komune Vinterberg je u tome video znak da se ideja o kolektivitetu među mladima nije ugasila i da se želja za zajedništvom polako budi.

Socijalno liberalna varijanta nekadašnjih komuna naziva se „cohausing”.

U pitanju je stan ili kuća u privatnom vlasništvu koja je opremljena objektima koji su namenjeni za zajedničko korišćenje.

Te „zajedničke prostorije” su uglavnom trpezarija, kuhinja, bašte, balkoni, terase.

Troškovi za njihovo održavanje se obračunavaju na osnovu broja članova domaćinstava.

Iako deluje kao neka vrsta cimerisanja, razlike su vidno prisutne.

Oko 150 ,,cohausinga“ je zabeleženo u Sjedinjenim Američkim Državama, a ideja je

108 | decembar

pustila korenje u još jednoj dobrostojećoj državi EU, Nemačkoj. U Nemačkoj je ovaj koncept u poodmakloj fazi razvoja i namenjen je gradskom stanovništvu koje želi da se skloni i živi odvojeno od zidina grada gde je sve prekriveno betonom, a industrijski kompleksi niču brže nego pečurke. Zajednice ljudi koje dele dom su sve brojnije i u Britaniji, Holandiji, Belgiji, Kanadi.

Gledajući u pravcu budućnosti, jasno je da komune ne samo što nisu relikti prošlosti već predstavljaju putokaz kako će se zajednice novog doba transformisati. Uz sve veću gustinu naseljenosti, resurse kojih je sve manje, uz otuđenost i usamljenost koja prati modernog čoveka rešenje za kojim tragamo se možda pronalazi upravo u novim zajednicama. Jedino pitanje je, koliko vremena će nam biti potrebno da to shvatimo.

109

Ekologija

Intervju: Teodora Kovrlija @teodora_kovrlija Fotografije: Maya Kardum

Intervju: Teodora Kovrlija

110 | decembar

Zajednica novog doba u Blatuši U

prelepoj prirodi u selu Blatuša poslednjih desetak godina živi zajednica ljudi zaljubljenih u prirodu, ljudi koji ne prestaju da se igraju, da stvaraju, uče o sebi i usavršavaju se u raznim veštinama, koje im pomažu u izgradnji novog sveta, sveta zasnovanog na ekološkim principima, ravnopravnosti, toleranciji i saradnji. Sa Robertom Schenkom, violončelistom koji je patentirao torbe za instrumente koje su oduševile najpopularnije muzičare današnjice, a onda odlučio da u prirodi potraži svoj mir i vrati se sebi, razgovarala sam o promenama koje su se u proteklih desetak godina dogodile u jednom od prvih ekoloških sela na ovim prostorima. Ovo neće biti samo priča o ljudima koji žive u magičnim kućicama u prirodi, ljudima koji gaje zdravu hranu i žive u skladu s prirodom, to je nešto što je iz prve očigledno. Ovo je priča o ljudima koji su radili na sebi kako bi pustili kontrolu, ljudima koji su spremni da žive u suživotu sa drugim ljudima jer su i sami snažne ličnosti koje ne trebaju druge kako bi funkcionisali već žive s drugim ljudima jer tako žele. A tako udruženi, zajedno opremljeni su svim potrebnim znanjima i veštinama da svoj i naš svet učine magičnim mestom za život.

111

NAKON PREDUZETNIČKOG USPEHA KOJI VAM JE OMOGUĆIO STABILNE PRIHODE SHVATILI STE DA SLOBODA KOJU VAM JE PRUŽILO ODSUSTVO BRIGE ZA EGZISTENCIJU PODRAZUMEVA ODGOVORNOST KAKO ISKORISTITI TU SLOBODU. ODLUČILI STE DA PRODATE FIRMU I POKRENETE JEDAN DUGOROČNI PROJEKAT, IZGRADNJU EKO SELA. KAKO JE DOŠLO DO OVE PROMENE, ŠTA JE ZA VAS BIO OKIDAČ ZA PROMENU NAČINA ŽIVOTA? Nije dugo trebalo da shvatim da novac ne može kupiti dobre osjećaje, niti strahovi nestaju zbog ekonomske stabilnosti. Odlučio sam ući dublje iza kulisa i približiti se samome sebi. Za takvo nešto je potreban mir i odsustvo ljudskih akcija. Priroda to sve ima, sama po sebi. Ništa ne skriva i ne uljepšava, budi divljenje, a ponekad i strahopoštovanje. U prirodi, sve je učinila neka viša inteligencija, pa je u njenom okruženju lakše i zaustaviti nemir ove ljudske pameti.

Fascinira me i suživot s prirodom, principi permakulture i jasna spoznaja da ogromnu količinu resursa čovijek ima svuda oko sebe i to u najljepšem izdanju.

U početku nisam gradio nikakvo eko selo, naprosto sam došao u prirodu, prvu godinu sam skoro nitko nije ni znao gdje sam. Kako su se priključivali ljudi i kako su nicale prve kućice od blata, slame i drva, tako smo od okoline dobili naziv „eko selo“.

DA LI STE IMALI UZORE I INSPIRACIJU U SVOJOJ OKOLINI? U svojoj okolini uzore i učitelje imao sam u najautohtonijim seljacima čije znanje i vještine sežu generacijama unazad.

KADA JE VAŠA IDEJA POČELA DA SE RAZVIJA U BLATUŠI SVEGA NEKOLIKO LJUDI JE BILO SA VAMA, DANAS, DESETAK GODINA KASNIJE KOLIKO LJUDI ŽIVI U SELU? Teško je označiti granicu EkoSela, pošto se ta inicijativa razgranala na još nekoliko samostalnih imanja i inicijativa po okolnim brdima. Preko 20 ljudi i djece odlučilo je, i živi u prirodi, baveći se gradnjom i sadnjom, a neki imaju i konje i koze i kokoši i pse i mačke.. Nukleus onoga što sam započeo je zajednica okupljena oko centralnog imanja. Ima nas oko desetak, broj fluktuira, ali je u dugoročnom, stalnom usponu, specijalno u zadnje vrijeme.

KAKAV ODNOS I SARADNJU IMATE SA LOKALNIM STANOVNIŠTVOM, U KOJOJ MERI SU UKLJUČENI U VAŠU ZAJEDNICU? Za neke smo samo egzotični događaj o kome gledaju na TV-u, s nekima surađujemo tako da od njih kupujemo ili mijenjamo dobra i usluge. S nekima smo u suradnji i na planu projekata i lokalnih akcija. Uglavnom, sa svima smo u dobrom odnosu i kao uvijek u selu, svatko je spreman „uletiti“ kad zatreba.

112 | decembar

DA LI JE IZGRADNJA ZAVRŠENA, KOLIKO OBJEKATA DANAS ČINI EKO SELO? To je stalni proces. Uvijek nešto nastaje ili se popravlja ili mijenja...

U PROTEKLIH NEKOLIKO GODINA IMALI STE PRILIKU DA SE IGRATE, EKSPERIMENTIŠETE I DA KROZ PRAKSU UČITE NE SAMO KAKO DA SAGRADITE KUĆE OD PRIRODNIH MATERIJALA KOJE IMATE NA RASPOLAGANJU, KAKO DA UZGOJITE ORGANSKU BAŠTICU VEĆ STE I UČILI O ŽIVOTU SA DRUGIM LJUDIMA U JEDNOJ NETIPIČNOJ ZAJEDNICI. KAKO VI VIDITE TAJ PERIOD USPOSTAVLJANJA ONOGA ŠTO JE EKO SELO BLATUŠA DANAS? Ljudski odnosi su definitivno najveći izazov suživota. Tu se uglavnom lome sva koplja i glavni je razlog raspada mnogih inicijativa. Ali kad se postigne, ta kokreacija je najveća inspiracija. Ljudske sile se tada ne zbrajaju nego se množe. Moram priznati da smo to stanje tek u nekoliko navrata osjetili, ali toliko je vrijedno da ga zelimo jos, pa nam je u ovoj fazi odluka da radimo na sebi i postignemo vještinu nenasilne komunikacije, slušanja, skidanja maske i istinitog odnosa.

113

KAKO IZGLEDA SUŽIVOT U JEDNOJ OVAKVOJ ZAJEDNICI KOJA NIJE STRUKTURISANA, NEMA VOĐU, NIJE GRUPISANA PO VERSKIM ILI IDEOLOŠKIM PRINCIPIMA VEĆ NEGUJE RAZNOVRSNOST? Kad već nemaš vođu, autoritet, ideologiju ili dogmu koje te usmjeravaju kako da živiš, a želiš ga živjeti punim plućima, nema ti druge nego da pogledaš u sebe i nađes vrlo fini kompas koji te savršeno navigira prema okolini i situacijama. Vjerujem da svi duboko u sebi imaju zapisana sva pravila i zakone, a ostalo su naprosto dogovori. Nema nam više druge, vrijeme je da se čovjek počne time koristiti, jer bez toga je prebolno. ŠTA JE PO VAŠEM MIŠLJENJU VEZIVNO TKIVO VAŠE ZAJEDNICE? Mislim da je to međusobna komunikacija i podrška, a vjerovatno i neka duboka odluka da se sebe mijenja na bolje.

KAKO NOVI LJUDI MOGU DA SE UKLJUČE U ZAJEDNICU? Samo treba da dođu i da krenu, sve se dalje ovisi o istinitosti i sposobnosti harmonizacije

NA KOJI NAČIN DONOSITE ODLUKE KOJE SE TIČU SVIH PRIPADNIKA ZAJEDNICE? Koncenzusom, dakle svi treba da su zadovoljni.

To ponekad traži puuuuno više vremena i razotkrivanja svojih očekivanja i potreba, ali je vrijednije.

KAKO NEGUJETE ZAJEDNIŠTVO? Samo se njeguje, dovoljno je da ste blizu s nekim i imaćete priliku da izgradite bliskost.

KOLIKO PROSTORA OSTAJE NEGOVANJU INDIVIDUALNOSTI U JEDNOJ TAKVOJ GRUPI? Zajednicu novog doba definiram kao: „skupinu ljudi koji ne trebaju jedni druge“. To su prvenstveno ljudi koji mogu i vole biti sami, njihova snažna individualnost je baza za prihvaćanje tuđe individue, a njihova samostalnost preduvjet da ne iscrpljuju okolinu, nego je obogaćuju. Samo kao takvi, sposobni su sebi dozvoliti međuovisnost, a drugima da budu šta hoće.

Fizički je to riješeno, tako da svaki ima svoju kućicu ili barem sobu i puno respekta od ostalih koji dolaze u goste ili nešto trebaju.

Kad već nemaš vođu, autoritet, ideologiju ili dogmu koje te usmjeravaju kako da živiš, a želiš ga živjeti punim plućima, nema ti druge nego da pogledaš u sebe i nađes vrlo fini kompas koji te savršeno navigira prema okolini i situacijama. Vjerujem da svi duboko u sebi imaju zapisana sva pravila i zakone, a ostalo su naprosto dogovori.

114 | decembar

115

NA KOJI NAČIN PREVAZILAZITE SUKOBE I KOJI SU NAJČEŠĆI RAZLOZI NESLAGANJA? Uglavnom su razlozi neslaganja neizrečena očekivanja, a to prije ili kasnije postaje vidljivo.

Ponekad se riješava zajedno, ponekad jedan na jedan, nekad uz medijatora ali glavno je čuti drugu osobu.

ZAJEDNICE LJUDI KOJI SE UDRUŽUJU SA IDEJOM DA ŽIVE U PRIRODI SU, KAKO JE ISKUSTVO POKAZALO, VRLO NESTABILNE, PA ČESTO DOLAZI DO TRANSFORMACIJA, LJUDI DOLAZE I ODLAZE, A MNOGE PRIČE SE ZAVRŠE I PRE NEGO ŠTO SU POČELE. ŠTA JE PO VAŠEM MIŠLJENJU UZROK TOME, LJUDSKA PRIRODA, NAČIN VASPITANJA, OTUĐENJE OD PRIRODE? Pored neizrečenih očekivanja ili neslušanja drugih, teško je uskladiti vizije. Od malena smo učeni da se bojimo drugih, spremamo se za borbu i namećemo svoju volju silom ili manipulacijom. Mnogo puta je razlog i u neustrajnosti da završi ono što je dogovoreno. Često je opstanak zajednice ovisio o snazi i odluci samo jednog čovjeka koji je premostio neki krizni momenat, dok su ostali digli ruke.

KOJI SU PO VAŠEM MIŠLJENJU NAJVEĆI IZAZOVI ŽIVOTA U ZAJEDNICI? Kao i sam ili u dvoje, troje i stotinu.. Glavni je problem ne preuzimanje odgovornosti za svoje odluke, svoj život i svoju sreću.

116 | decembar

EKO SELO BLATUŠA JE OTVORENO ZA POSETU LJUDI KOJI BI ŽELELI DA VIDE KAKO IZGLEDA ŽIVOT KOJI ĆE, ČINI MI SE BITI SVE ČEŠĆI IZBOR BUDUĆIH GENERACIJA. KAKO SU OSMIŠLJENI PROGRAMI EDUKACIJE, U KOJOJ MERI STE OTVORENI ZA DELJENJE VAŠIH ZNANJA I ISKUSTAVA SA LJUDIMA KOJI SU OTVORENI ZA ZNANJA KOJA VI POSEDUJETE? Potpuno otvoreni, sva naša znanja su ponuđena i slobodna. Inspiracija je najbolji proizvod i ponuda. Pored nekih spontanih aktivnosti i okupljanja, krajem zime će vjerovatno biti objavljen plan radionica i programa.

KADA STE POKRENULI PRIČU U BLATUŠI OSNOVALI STE UDRUŽENJE EKO SENSE, KOJI JE CILJ OVOG UDRUŽENJA? EkoSense je legalna platforma i alat za dio naših aktivnosti, a nastalo je sa željom da poveže sve slicne projekte u regiji i šire.

117

U OKVIRU VAŠE ZAJEDNICE POSTOJE RAZLIČITA UDRUŽENJA, A STANOVNICI SELA SE BAVE ŠIROKIM SPEKTROM INTERESANTNIH STVARI, MOŽETE LI DA NAM ISPRIČATE MALO VIŠE O SVEMU TOME? Ovo bi uzelo beskrajno vremena, ali je zanimljivo pitanje. Ukratko, ima nas od profesionalnih muzičara do električara, od graditelja do čitača horoskopa, balerina do kuhara, stolara, arhitekata, knjigovođa, poduzetnika, vrtlara, pedagoga, pčelara.. U stvari, svatko ima više ekspertiza i stalno učimo jedni od drugih. Upravo „bioraznolikost“ tome doprinosi..

IDEJA POVRATKA PRIRODI DOBIJA SVE VEĆI BROJ PRISTALICA U SVETU I SVE JE VIŠE DOBRIH PRIMERA ZAJEDNICA KOJE SU U TOME USPELE. DA LI NEGUJETE SARADNJU I PRAKTIKUJETE UMREŽAVANJE SA SLIČNIM ZAJEDNICAMA? Upoznajemo se, posjećujemo, zbližavamo, udaljavamo, i vrata su uvijek otvorena..

LETO IZA NAS JE BILO PRILIČNO AKTIVNO U EKO SELU BLATUŠA, KAKVE PLANOVE PRAVITE ZA PREDSTOJEĆU SEZONU? Život u zajednici je vrlo dinamičan, mnogo je nepredvidljivosti s kojima se živi, a živimo i u svijetu čija brzina raste. Naši planovi su zato elastični i akcije se biraju u momentu kad trebaju.

U ovom momentu to su interne radionice harmonizacije, popravak nekih krovova, planiranje intenzivnije poljoprivrede, puno meditativnosti i guštanje u svemu što zima i ostale sezone donose.

118 | decembar

119

Ekologija

Glas prirode Intervju: Teodora Kovrlija @teodora_kovrlija

Ekološki kamp za ljude koji pažljivo slušaju šta priroda ima da nam poruči 120 | decembar

Ž

ivot u potpunosti usklađen sa ritmom prirode nije lak zadatak, posebno ne za generacije odrasle na betonu i bez osećaja za bića koja uz njih čine eko sistem. Moj sagovornik, Marjan Arsenov, jedan je od ljudi koji već nekoliko godina pokušavaju da prošire ideju života u zajednici koja funkcioniše u skladu sa prirodnim zakonima. Znanja do kojih je došao sam, kroz praksu, on nesebično deli sa drugima, a njegov dom u selu Sesalac je kroz ekološki kamp Glas prirode otvoren za sve ljude koji žele da se vrate suštini, neko vreme provedu u prirodi i ako ne trajno, onda barem na određeno vreme iskuse život u potpunoj simbiozi sa florom i faunom.

KAKO JE NASTAO KAMP GLAS PRIRODE? Kamp „Glas prirode“ je nastao u želji da se stvori mesto u kome se može ostvariti ljudsko pravo kao što je besplatan boravak u prirodi. Danas je sve manje slobodnih mesta za kampovanje, sve se počinje naplaćivati, i u tom aktu cena naplate čak nije ni toliko bitna, koliko je sama ideja da čovek treba da plati da bi bio kraj reke, mora ili jezera, apsurdna. U praktičnom smislu, mnogima je onemogućeno da svoje ionako kratke i retke odmore provedu u prirodi. Šira ideja mi je okupiti i druge ljude koji imaju svoje placeve i koji bi želeli da se stvori mreža takvih mesta gde bi ljudi mogli da borave bez obaveze plaćanja.

KOLIKO DUGO SI BIO U POTRAZI ZA PRAVOM LOKACIJOM? Lokaciju naše prve baze smo tražili oko 2 godine.

TI SI UZ PRIJATELJE I ISTOMIŠLJENIKE VEĆ NEKOLIKO GODINA U OVOJ PRIČI. KAKO JE IZGLEDALA TRANZICIJA GRADSKOG DETETA U MLADOG ČOVEKA KOJI DOBRO ZNA KOJA BILJKA IMA KOJA SVOJSTVA, KAKO UZGOJITI SVOJU ORGANSKU BAŠTU ILI DIZAJNIRATI VRT PO PERMAKULTURNIM PRINCIPIMA I KAKO GRADITI PRIRODNIM MATERIJALIMA IZ OKRUŽENJA? DA LI SI IMAO PRETHODNE EDUKACIJE I VOLONTERSKO ISKUSTVO U SLIČNIM PROJEKTIMA? Ja sam i dalje u procesu učenja; nešto sam više savladao nešto manje. Tužno je da današnje školovanje nema neke velike primene u onome što je čoveku zaista potrebno da zna.

No, tu smo da učimo i da napravimo bolji put za sve nas i one koji će tek doći. Rad na bašti je, na moje iznenađenje, nešto što ume vrlo da ispuni čoveka; a kako i neće, jer kada bih u gradu imao mogućnost da pozovem i primim troje ljudi i hranim ih tri meseca..? To mi se prvi

121

put dogodilo od kada imam baštu, kada su počeli da pristižu plodovi paradajza, krastavca, tikvica i drugog povrća.. Uz par voćki koje imam na placu - eto, to je jedna radost sa zdravom neprskanom hranom. Što se brige o bašti tiče, uglavnom je samo navodnjavanje ono što oduzima vreme i iziskuje ozbiljnije angažovanje na početku godine. Tada je potrebno pregurati dve nedelje, ali i taj deo je zanimljiv. Interesantno je planirati gde će šta i kako rasti, a navodnjavanje se može automatizovati, tako da se dnevni rad u bašti može završiti za manje od sat vremena.

Gradnja prirodnim materijalima je magična stvar. Za ovaj deo posla je dobro imati još ljudi kao ispomoć ili krenuti prvo sa vrlo malim objektima. Ovaj deo traži vreme, trud, ali je gradnja prirodnim materijalima jedna apsolutno divna stvar. :) Samo zamislite radost kada se okupi više ljudi u kreiranju domova! Mi smo do sada imali od pet do 15 ljudi u gradnji.

Tada posao lepo napreduje i biva vrlo radosno.

Pre početka rada na svom imanju sam imao prilike da volontiram na par mesta i moram reći da su to bila vrlo, vrlo korisna iskustva koja su mi kasnije mnogo pomogla.

KAKO JE IZGLEDAO PERIOD PRILAGOĐAVANJA NA DRUGAČIJI ŽIVOTNI STIL BUDUĆI DA SE VEĆINA LJUDI OTUĐILA OD PRIRODE? Pa taj proces čak i za mene još traje; svakako je to jedno upoznavanje i sa samim sobom. Priroda je umirujuća energija, pozitivno je. Savetujem da krenete prvo sa kampovanjima i piknicima u prirodi. Krenite korak po korak i naučite živeti s njom. Eh… Kad sam počeo spavati pod zvezdama, gledati mesec kao noćnu lampu, buditi se sa suncem… To je drugačije, magično u odnosu na sve što sam do tada doživeo. Najveći izazov je stvoriti dom sposoban da pruži toplinu i udobnost tokom zime.

122 | decembar

KOLIKO VREMENA, TRUDA I RADA JE ULOŽENO KAKO BI SE IMANJE OSPOSOBILO ZA ŽIVOT? Za sada je osposobljeno za boravak od proleća do polovine jeseni, i za to nam je bilo potrebno oko tri godine. Na svemu je radilo svega par ljudi i sredstva su bila vrlo, vrlo ograničena.

Nadam se da će u toku sledeće godine biti postavljena raketna peć, pa će boravak biti moguć i u zimskim uslovima. (raketna peć (rocket stove mass heater) je verovatno najbolja peć koju možete postaviti u cilju

najveće uštede. Peć za rad koristi uglavnom granje, ali se mogu ložiti i druge stvari). ŠTA ZA TEBE PREDSTAVLJA ŽIVOT U SAGLASJU S PRIRODOM? Priroda mnogo daje a treba je samo ispoštovati i dopustiti joj da postoji, što znači ostaviti mesto i šumskim životinjama i žbunju i drveću. Bez životinja i drveća ljudski duh postaje siromašan. Čovek ne mora uništiti svoju okolinu. Može koristiti energiju sunca, vetra, biomasu, uzgajati hranu na održiv način i koristiti samoniklu hranu iz prirode. Sve ovo pomaže sretniji i lagodniji život čoveka, a o

tome kako živeti bez da se zagadi voda, uništi plodnost zemljišta, da se sačuvaju životinje, o tome je potrebno učiti.

IMAJUĆI U VIDU DA SI SVOJ DOM U PRIRODI OTVORIO ZA LJUDE SLIČNIH AFINITETA, ZANIMA ME KAKO GLEDAŠ NA KONCEPT DELJENJA? U pogledu materijalnog čovek je navikao da razmišlja da ako nešto daje da će izgubiti - to je tako u modernom društvu. Recimo, ako živite u Srbiji i pripadate srednjem staležu, vi niste u situaciji da hranite drugu osobu, jer samim tim nećete imati dovoljno za sebe. Većina ljudi danas 123

Umetnost malih koraka živi tako što štedi na hrani kako bi mogli da izmire račune. Međutim, u prirodi postoji koncept deljenja u kome svi dobijaju: i onaj koji prima dar i onaj koji daruje. Primera radi, ako imam žbun poput jošte ili ogrozda i dam ga nekom da ga gaji, time on čuva seme i obezbeđuje da ako se išta desi s mojim sadnicama ja imam od koga uzeti, ili će možda ta druga osoba nešto drugo meni dati, na primer žute maline ili nešto što se retko nalazi. Tako je kada pričamo o sadnicama i semenu, a sada zamislite ako je znanje ono što delimo. Ovo društvo je postalo suludo i proizvodi jednu kontradikciju: prvo se kune kako se školujemo jer svi zaslužujemo znanje, a sa druge strane svo vredno znanje je patentirano i nedostupno običnom čoveku!

Srećom, pokret permakulture se zalaže da se po svetu šire znanja korisna za život u prirodi.

Tome se radosno pridružujem i gledam kako mogu proširiti znanje koje sam stekao u gradnji zemljom, znanje koje imam u radu sa solarnom energijom, pasivnom i aktivnom (pasivna je jeftino korišćenje energije sunca za zagrevanje, povećanje osvetljenja, akumulaciju toplote i slično, dok su aktivni sistemi složeniji), zatim 124 | decembar

znanje o izgradnji štedljivih raketnih peći, i druga iskustva koja smo imali u ovoj avanturi stvaranja šumske baze za nas i sve zainteresovane da borave u prirodi i uče o svemu tome. :) LJUDI KOJI ŽIVE U SLIČNIM ZAJEDNICAMA ČESTO DOLAZE KAO ISPOMOĆ ONIMA KOJI SE ODLUČE NA ŽIVOT U SKLADU S PRIRODOM. KAKVA SU TVOJA ISKUSTVA U TOM POGLEDU? Istina, saradnja mnogo pomaže ljudima.

Potrebno je samo da se ljudi sličnih razmišljanja spajaju. Korisnost udruživanja je ogromna a evo i par primera: imati automobil danas je skupo, teško finansijski izdržljivo za jednu osobu, ali kada se troškovi održavanja podele na pet ili više osoba, to postaje lako za isplatiti, a korist svima jednaka (recimo za nabavku namirnica, prevoz više osoba odjednom i tome slično). Takođe, ako ljudi žive jedni kraj drugih, jedna ili dve osobe mogu voditi računa o navodnjavanju a ostali za to vreme otići i imati odmor gde požele, jer baštu je lako održavati. Isti princip je i u gradnji i radu, jer je mnogo jednostavnije i često zabavnije

raditi u društvu nego sam… Oni koji su prošli kroz iskustvo prelaska iz grada u prirodu znaju koliko je to teško i sa dubokim razumevanjem mogu pomoći novajlijama u tome. :) Zato sam ja prvo išao da volontiram kod drugih, pa pokrenuo nešto svoje, a tada sam imao pomoć i iskusnijih i novih, koji su dolazili po prva iskustva. :) Oni koji dobiju pomoć mogu da budu zadovoljni jer im posao ide lakše i brže, a novi uče i dobijaju besplatnu edukaciju. :) Dobro je za sve.

Internet zajednica Ovde je ideja da se informacije učine dostupnim svima putem interneta. Dele se slike, videi, tekstovi (brošure, knjige, skice), kao i informacije o radnim akcijama, eksperimentima koji su u toku i slično.

Nova mesta Pokretanje novih baza, okupljanje ljudi u celine kako bi stvorili nove komšiluke.

KAKO JE KONCIPIRAN KAMP GLAS PRIRODE? Glas prirode je projekat koji je koncipiran tako da može da reši sve probleme modernog čoveka i to se čini kroz više isprepletanih celina:

Eko kamp Mesto na kome svi oni kojima odgovara boravak bez alkohola, opijata, cigareta, mesa i psovki mogu doći i besplatno boraviti u kampu. Ideja je stvoriti mrežu ovakvih mesta po čitavoj Srbiji a i šire. Svrha ovog mesta je omogućiti ljudima priliku da steknu svoja prva iskustva boravka u prirodi, a takođe je i sjajno mesto za održavanje raznih programa na polju permakulture, umetnosti, različitih veština...

Eko centar Svrha ove celine je razmena znanja, istraživanje, eksperimentisanje, edukacija i slično na polju obnovljive energije, gradnje, permakulture...

Samoodrživo domaćinstvo Ovo je prilika da se zainteresovani za ovakav način života pridruže ili se informišu o živom primeru samoodrživog domaćinstva.

Mreža udruženja po gradovima Postoji ideja da se u svakom gradu organizuju sastanci radi okupljanja zainteresovanih i razmenjivanja vrednih informacija, kao i posećivanje baze u Sesalcu, a verovatno uskoro i pokretanje drugih baza po Srbiji i šire.

125

NA KOJI NAČIN REŠAVATE KONFLIKTNE SITUACIJE DO KOJIH MOŽE DA DOĐE KADA JE VEĆI BROJ LJUDI NA OKUPU? Na prvom mestu ističemo naše životne navike… Kao što sam spomenuo već, kod nas se ne puši, ne psuje, ne pije alkohol, ne jede se meso, ne koriste se opijati i ako nekom to odgovara neka dođe, ako ne, molim da ne dolazi, ovo je jedino ovakvo mesto. Za jedenje mesa, konzumiranje alkohola i slično postoje hiljade drugih mesta. U startu kažemo šta očekujemo od gostiju; kod nas ništa nije na silu, jer niko tu ne mora biti. Dolazak ljudi treba da bude čista radost, prilika za druženje sa prirodom, prilika za dobar odmor, lepa druženja sa drugim ljudima i prilika da naučite nešto korisno ili prenesete znanje na nekog drugog. Svakako ljudi ima raznih, ali sveukupno, mesto donosi zaista mnogo predivnih poznanstava i za 20 godina držanja kampova i sličnih akcija svega dva puta sam bio u situaciji da pošaljem ljude kući. Takve situacije se lako reše razgovorom i predlogom da problematična osoba nađe mesto koje joj više odgovara.

KOLIKO LJUDI U PROSEKU BORAVI U KAMPU GLAS PRIRODE? Posete traju od bukvalno pola sata, do pola godine. To baš zavisi od slučaja do slučaja, mada je za sada malo onih koji borave po mesec ili duže, ali ima ih. Najzastupljenije su posete za vikende i produžene vikende. :) Godišnje kroz kamp prođe između 100 i 200 ljudi.

DA LI JE IMANJE U POTPUNOSTI SAMODOVOLJNO, KORISTITE LI ALTERNATIVNE IZVORE ENERGIJE? Došli smo na pola puta: OK je što se tiče letnjeg perioda i ostalo je još samo da ga osposobimo za zimu. Upravo radimo na projektu gradnje raketne peći koja štedi i preko pedeset posto 126 | decembar

ogreva u sezoni. Za sada koristimo solarnu energiju solarnih panela od 210W, a uskoro će, nadam se, tu biti i vetrenjača. Osim toga u planu su i termo i hidro generatori. :) NAJVAŽNIJE LEKCIJE KOJE SI NAUČIO ŽIVEĆI U PRIRODI? I dalje učim! To je svakako ljubav prirode prema čoveku. Nije čudno da su se ljudi od ljudi udaljili, zato što žive život koji je prožet nedostatkom ljubavi. Sistem ne brine o ljudima, on maltretira ljude. Priroda, sa druge strane, ima svoje ćudi, ali je tu za čoveka i mnogo ga daruje u svakom pogledu. ŠTA BI PORUČIO LJUDIMA KOJI SE INTERESUJU ZA OVAKAV NAČIN ŽIVOTA ALI NISU U POTPUNOSTI SIGURNI KAKO SVE ONO O ČEMU SU ČITALI I RAZMIŠLJALI IZGLEDA U PRAKSI? Umetnost malih koraka. Dobro se informisati o onome što imaju u planu, volontirati na nekom imanju koncepcije slične njihovim idejama, sticati znanje na svakom koraku i krenuti. Važno je naglasiti da to ne bude po svaku cenu, i ne mora biti odjednom prelazak, već stvoriti uslove pa polako i sa radošću krenuti. :) PLANOVI ZA RAZVOJ KAMPA I ZAJEDNICE GLAS PRIRODE? Kamp se lepo razvija i jedina moja želja je da se nastavi tako, da se okupe ljudi koji vole da provode vreme u prirodi i da se napravi mali kućni (kamperski) savet koji bi polako dalje razvijao kamp, uređivao ga i unapređivao. U kampu bi se vremenom pravilo još bungalova, letnjih sala, bazen, sprave za vežbanje i sve ono što bi doprinelo tome da to bude pravi kutak za prijatan boravak kako dece, tako odraslih, ali i starijih ljudi. Želim da naš kamp bude inspiracija da i drugi ljudi koji imaju parče zemlje daju tu

zemlju na korišćenje odgovornim ljudima za kampovanje i boravak u prirodi, baš kao što i mi to činimo. Što se tiče zajednice, nadam se da će se i ona prošiti i po gradovima, selima i po prirodi, i da bude sve više Glasova prirode, a naš da nastavi sa napretkom i razvojem. :)

Nije čudno da su se ljudi od ljudi udaljili, zato što žive život koji je prožet nedostatkom ljubavi.

Sistem ne brine o ljudima, on maltretira ljude.

Priroda, sa druge strane, ima svoje ćudi, ali je tu za čoveka i mnogo ga daruje u svakom pogledu.

127

Dizajn

Gradovi deljenja Tekst: Teodora Kovrlija @teodora_kovrlija

128 | decembar

Ž

ivot u gradu podrazumeva deljenje. Delimo trotoare, autobuski prevoz, biciklističke staze, parkove, zajedničke terase, ulaze u zgrade i hodnike. Da li znamo koje su naše opcije ukoliko želimo da poboljšamo izgled ulice u kojoj živimo, kome da se obratimo ako želimo da omogućimo pristup objektu našim komšijama u invalidskim kolicima ili želimo da uredimo obližnji park?

Evropska inicijativa Gradovi deljenja se održava od 2016. do 2020. godine, a Beograd je jedan od 7 gradova učesnika. Misija ove inicijative je da približi građane, građanske inicijative i stručnjake, te da pokaže kako svi možemo doprineti boljem funkcionisanju i promenama u našem gradu. Sa Natalijom Jovanović iz Beogradske internacionalne nedelje arhitekture razgovarala sam o projektu Gradovi deljenja i inicijativama koje se organizuju u sklopu ovog projekta

129

ŠTA MOŽETE DA NAM KAŽETE O PROJEKTU GRADOVI DELJENJA: KREATIVNI PODSTICAJ, NA KOJIM POSTULATIMA SE ZASNIVA I KO JE SVE UKLJUČEN? Projekat Gradovi deljenja: kreativni podsticaj (Shared Cities: Creative Momentum - skraćeno SCCM) je evropska kulturna platforma koja preispituje savremene urbane izazove evropskih gradova. SCCM je misija čiji je cilj unapređenje uslova života u evropskima gradovima. Povezujući različite aspekte kulture deljenja i urbani dizajn SCCM razvija novi oblik življenja u našim gradovima. Zajednički. SCCM je četvorogodišnji kulturni program koji su zajedno pokrenuli partneri iz sedam gradova Centralne i Jugoistočne Evrope – Berlina, Praga, Bratislave, Katovica, Varšave, Budimpešte i Beograda. SCCM predstavlja internacionalnu mrežu za razvijanje kreativnog diskursa koji nastaje ukrštanjem arhitekture, umetnosti, urbanizma i ekonomije deljenja, kako bi doprineo transformaciji gradskih prostora. U periodu od 2016. do 2020. godine SCCM će organizovati više od 150 akcija, kao što su festivali, filmovi, izložbe, radionice, umetničke rezidencije i studije slučaja. Projekat želi da neposrednim aktivnostima građanima približi stav da su participacija i međusobna saradnja neophodni za stvaranje ugodnog i vrednog gradskog okruženja. Kreativni centar projekta je u Pragu, gde je ustanovljen rukovodeći tim koji čine Gete institut, Češki centar i reSITE organizacija.

BEOGRAD JE JEDAN OD 7 GRADOVA KOJI UČESTVUJU U OVOJ EVROPSKOJ INICIJATIVI, KAKVA JE VAŠA SARADNJA SA PARTNERSKIM ORGANIZACIJAMA IZ DRUGIH GRADOVA? DA LI SVAKI GRAD ORGANIZUJE ISKLJUČIVO SVOJE PROJEKTE ILI ĆE POSTOJATI I SARADNJA MEĐU GRADOVIMA UČESNICIMA? Projekat SCCM se realizuje u Centralnoj i Istočnoj Evropi, ima 11 partnera u 7 gradova i 6

130 | decembar

država, a tim čini preko 65 osoba. U aktivnostima SCCM učestvuju organizacije iz gradova koji su povezani transnacionalnim, komplementarnim elementima pojedinačnih projekata, a koji se nezavisno razvijaju u svakom gradu stvarajući zajednički programski okvir. Taj međunarodni okvir definiše arhitektonske, urbanističke i umetničke intervencije koje unapređuju gradske prostore kao kulturne aktivnosti, prevazilazeći isključivo stručni domen kako bi prerasle u transdisciplinarni, inkluzivni proces.

Suština je u deljenju iskustva i saradnji svih partnera u svim projektima. Nama u maju 2018. za vreme trajanja BINE, dolaze partneri iz Praga i Bratislave, a mi smo ove godine bili prisutni i u Pragu, Berlinu i Katovicama.

KAKO JE KONCIPIRAN PROGRAM ŠTO SE TIČE BEOGRADA? Javna okupljanja i kreativne razmene učesnika SCCM programa, kojima će se ostvarivati zajednički programski okvir, održavaće se u DVORIŠTIMA IDEJA (IDEAS YARDS) organizovanim u šest gradova – Berlinu, Pragu, Bratislavi, Katovicama, Budimpešti i u Beogradu. DVORIŠTE IDEJA u Beogradu će biti deo manifestacije BINA 2017, 2018 i 2019. godine.

Partnerske organizacije će, u saradnji sa BINA timom, voditi radionice, predavanja, diskusije i predložiti nove metode za razvijanje participativnih procesa predviđenih SCCM programom.

BINA program se sastoji iz urbanih intervenci-

Projekat želi da neposrednim aktivnostima građanima približi stav da su participacija i međusobna saradnja neophodni za stvaranje ugodnog i vrednog gradskog okruženja

131

ja i radionica, predavanja, konferencije, šetnji - edukacija na najširem nivou. Javno „dvorište“ delovaće i kao mesto za interakciju predstavnika partnerskih organizacija i lokalne javnosti.

Mnogobrojna iskustva koja će biti predstavljena javnosti u „dvorištu” trebalo bi da podstaknu stvaraoce iz različitih oblasti da kulturnim aktivnostima utiču na unapređenje gradskih prostora.

DOSADAŠNJI FOKUS INICIJATIVE JE BIO NA URBANIM ČVORIŠTIMA KOJA SE OPISUJU KAO MESTA NA KOJIMA SE ODVIJA SARADNJA STRUČNJAKA I GRAĐANA KOJI ZAJEDNIČKI RADE NA UNAPREĐENJU ODREĐENOG GRADSKOG PROSTORA KOJI GRAĐANI SVAKODNEVNO KORISTE. KAKO SE BIRAJU POMENUTA ČVORIŠTA? Preko javnog poziva krajem 2016. godine BINA je odabrala stručni tim Čuvari parka koji će razviti svoj projekat saradnje sa zajednicom kako bi arhitektonskim, urbanističkim, umetničkim i dizajnerskim intervencijama unapredili otvoreni gradski prostor u bloku kod Mileševske 42.

132 | decembar

Projekat je počeo u maju 2017. godine, tokom Beogradske internacionalne nedelje arhitekture i trajaće do kraja godine. Na početku, su održane radionice u saradnji sa partnerima Mindspace iz Budimpešte i Kunstrepublik iz Berlina. Gostujući predavači su došli iz Finske i Amerike. Po realizaciji projekta stručni tim će raditi na obradi i pripremi dokumentacije o projektu koja će biti publikovana i izložena tokom manifestacije BINA 2018, a potom i na drugim manifestacijama SCCM. DA LI GRAĐANI ILI UDRUŽENJA GRAĐANA MOGU DA PRIJAVE SVOJE PROJEKTE IZ LOKALNE ZAJEDNICE I APLICIRAJU KAO NEKO OD BUDUĆIH ČVORIŠTA? Konkretno, BINA je putem javnog konkursa odabrala dva projekta koja će razvijati kao urbana čvorišta u okviru projekta Gradovi deljenja: kreativni podsticaj, što ne znači da građanske inicijative ne mogu da se služe iskustvima dobijenim u toku razvoja ovog projekta i samostalno se obraćaju lokalnim zajednicama kako bi zajednički unapredili svoje okruženje.

Mnogobrojna iskustva koja će biti predstavljena javnosti u „dvorištu” trebalo bi da podstaknu stvaraoce iz različitih oblasti da kulturnim aktivnostima utiču na unapređenjegradskih prostora Trenutno razvijamo mogućnosti razvoja projekta i sa drugim opštinama u Beogradu.

DO SADA SMO IMALI PRILIKU DA PRATIMO RAZVOJ I REALIZACIJU DVA URBANA ČVORIŠTA. PRVO URBANO ČVORIŠTE JE SPROVEDENO U MILEŠEVSKOJ ULICI, A DRUGO ČVORIŠTE ĆE SE REALIZOVATI NA LEDINAMA. ŠTA MOŽEMO DA OČEKUJEMO OD PROJEKTA NA LEDINAMA, DA LI JE VEĆ FORMIRAN TIM? Projekat na Ledinama, isto kao i projekat nedavno otvorenog prvog urbanog čvorišta u Mileševskoj ulici, biće realizovan putem saradnje BINE, Društva Arhitekata Beograda i partnera, ovaj put sa građanskom inicijativom Škograd, koja se bavi gradskim problemima koji su izvan fokusa aktuelnih planskih i obrazovnih praksi. Rad na ovom čvorištu započeće 2018.

godine. Glavne oblasti delovanja su mobilisanje zajednice i alternativni pristup obrazovanju, sa idejom o izgradnji socijalnog kapaciteta zajednice. Istupanjem iz centralne zone grada kao i školskog kurikuluma, tim svoj rad pokušava da ukoreni sa decom iz prigradskog naselja Ledine, vođen idejom da će se jedino kroz zajedničku lokalnu akciju izgraditi drugačije razumevanje našeg društva. Naselje Ledine na Novom Beogradu samo je jedno od nelegalno izgrađenih i za život neuslovnih mesta za život u arhipelagu beogradskih prigradskih naselja.

Ipak, ono po svojoj morfologiji, prostornom i funkcionalnom obuhvatu predstavlja dobar poligon za identifikovanje i razumevanje fenomena nastalih u takvim sredinama, kao i za pokretanje serije intervencija sa ciljem da se unapredi kvalitet života njegovih stanovnika.

IMAM UTISAK DA SE MEĐU LJUDIMA I DALJE ZADRŽALO RAZMIŠLJANJE DA ĆE NEKO 133

DRUGI, NEKO IZNAD DA UREDI PROSTOR KOJI TREBA SREDITI, POČISTITI, OFARBATI ILI OBNOVITI A LOŠI MEĐULJUDSKI ODNOSI IDU DOTLE DA NE MOGU DA SE DOGOVORE NI OKO NAJJEDNOSTAVNIJIH STVARI. DA LI DOBRI LOKALNI PRIMERI MOGU BITI DOVOLJAN OKIDAČ ZA PROMENU POSTOJEĆE SVESTI I ČINJENICU DA SU LJUDI ZABORAVILI NA ZAJEDNIŠTVO I SARADNJU? Pre svega moramo postaviti suštinsko pitanje, a to je: Kome pripadaju naši gradovi? Ukoliko kao osnovni postulat postavimo da gradovi pripadaju građanima, jasno je da im pripadaju i javni prostori, te je onda logično i da građani o njima moraju i da vode brigu. Važno je da znamo i da možemo sami preuzeti stvar u svoje ruke, ne samo tako što ćemo neki prostor uslovno rečeno očistiti ili urediti, već još značajnije, imati u svojim rukama alate i znanja za obraćanje lokalnim samoupravama i preduzećima koja nam mogu pomoći da naše okruženje bude bolje. U tom smislu građani treba da preduzimaju inicijativu i da ukazuju na probleme koje doživljavaju u gradu, jer je zajedništvo i kada mislimo o dostupnosti prostora, recimo za ljude sa invaliditetom ili instalaciju opreme za dečija igrališta.. Grad je kompleksan sistem i zavisi od dobre uređenosti koja treba da se razvija među svim građanima najmlađim i najstarijim.

KOLIKO SE U PRAKSI ODVIJA SARADNJA IZMEĐU GRAĐANA, LJUDI IZ STRUKE I LOKALNIH INICIJATIVA? Studija slučaja URBANA ČVORIŠTA koja se razvija u Beogradu pod rukovodstvom BINE, u saradnji sa parterskim organizacijama SCCM, ističe društvenu ulogu građanskih inicijativa u unapređenju savremenih gradova. Njegova praktična primena se ogleda u razvijanju zajedničkih predloga građana i stručnjaka koji nastaju kao odgovor na socijalne i prostorne potrebe u neposrednom okruženju. Ovaj 134 | decembar

pristup zajednicu postavlja u centar zbivanja sa namerom da stvori preduslove za održivi razvoj grada i društva u celini. Zajednička aktivnost građana i stručnjaka, odnosno uključivanje građana u projektovanje i održavanje gradskih prostora, povećava međusobno poverenje i svest o moći zajedništva, istovremeno, posredstvom ovog procesa, stručnjaci dobijaju priliku da bolje razumeju potrebe građana i da razvijaju metode rada sa zajednicom.

KAKAV JE VAŠ UTISAK, DA LI GRAĐANI OSEĆAJU GRAD I JAVNE PROSTORE KAO SVOJE I MISLITE LI DA JE KLJUČ U UMREŽAVANJU I MASOVNIJEM UKLJUČIVANJU U OVAKVE PROJEKTE? Građani žive i u javnim prostorima, i znamo da ih osećaju kao svoje. Kada se radi o velikim projektima, koji se tiču osmišljavanja javnih prostora, najčešće se raspisuju anonimni javni konkursi, čiji rezultati se daju na uvid javnosti, a u čiju realizaciju je uvek uključen i tim stručnjaka koji pristupaju različitim problemima i tehničkim pitanjima. Međutim, kada imamo postojeće strukture, u kojima ljudi već žive i borave, kada su strukturni problemi uslovno rečeno rešeni, umrežavanje ljudi iz neposredne okoline u građanske inicijative koje ističu na koji način se prostor može unaprediti je od izuzetnog značaja. Setimo se reči Džejn Džejkobs:„Projekat su ljudi.”

IMALI SMO PRILIKE DA VIDIMO VELIKI BROJ GRAĐANA KAO I LJUDI IZ STRUKE KOJI SU NA PROTESTIMA NE DAVIMO BEOGRAD IZRAZILI NEZADOVOLJSTVO POVODOM PROJEKTA BEOGRAD NA VODI, MEĐUTIM GRADSKE VLASTI SU NEOBAZIRUĆI SE NA NAVEDENO NASTAVILE PRATEĆI SVOJU AGENDU. DA LI JAČANJEM ZAJEDNIŠTVA KROZ OVAKVE INICIJATIVE MOŽEMO OČEKIVATI OZBILJNIJI OTPOR ODLUKAMA KOJE NAS SE SVE TIČU?

Projekat Gradovi deljenja: kreativni podsticaj prvi je projekat ko-finansiran EU fondovima koji se bavi suštinom deljenja – socijalnog (deljenje znanja i ideja), ekonomskog (ekonomsko deljenje), i prostornog (arhitektura, javni prostori, infrastruktura). Za osmišljavanje javnih prostora u obzir se moraju uzeti mnogi praktični i infrastrukturni problemi, za čije rešavanje se moramo osloniti uvek na gradske vlasti, dok sa druge strane mišljenje i stručne i šire javnosti može značajno da doprinese kvalitetu svakog razvojnog projekta. U tom smislu moramo razumeti da je deljenje obostrani proces i da dugo traje. Kod jačanja zajedništva u novim projektima možemo da očekujemo unapređivanja i proaktivni pristup rešavanju pitanja vezanih za razvoj grada. ŽIVIMO U VREMENU KADA SE SVE VEĆI BROJ LJUDI IZMEŠTA U GRADOVE I IZVESNO JE DA ĆEMO U BUDUĆNOSTI BITI U SITUACIJI DA MENJAMO POSTOJEĆI NAČIN ŽIVOTA I DA ĆEMO BITI USMERENI NA DELJENJE RESURSA. KOLIKO JE VAŽNA EDUKACIJA LJUDI U TOM PRAVCU I DA LI PO VAŠEM MIŠLJENJU KOD NAS POSTOJI SVEST O TAKVOJ VRSTI ZAJEDNIŠTVA? Izmeštanje u gradove ne treba da učini da zaboravimo na deljenje resursa, naprotiv, grad treba da nas podstakne upravo na deljenje, jer su naši „lični“, nedeljeni prostori u urbanim sredinama daleko manji od onih u recimo ruralnim krajevima. Mi u gradu imamo mogućnost korišćenja javnih površina, ali treba da imamo svest i o tome da, pored toga što želimo da nam „pripradaju“ moramo i da preuzmemo brigu o njima. A kada se neki zadatak, neko zaduženje deli, ono postaje lakše. U tom smislu deljenje treba da nas podstakne da vodimo računa o svim korisnicima prostora. Prostor mora da ima sposobnost da zbližava ljude, najraznovrsnijih grupa i on mora da bude komforan, bezbedan, dostupan i estetski privlačan.

135

KAKVA SU VAŠA OČEKIVANJA U OSTVARIVANJU ZACRTANIH PLANOVA OVOG PROJEKTA I ŠTA VIDITE KAO DUGOROČNI CILJ PROJEKTA GRADOVI DELJENJA? Pokretanjem eksperimentalnih URBANIH ČVORIŠTA za unapređenje zajedničkih otvorenih gradskih prostora u saradnji sa zajednicama, BINA želi da preispita mogućnosti realizacije proklamovanog „prava na grad“ u našim uslovima. Saznanja koja će biti stečena tokom trajanja projekta biće upotrebljena za razvijanje aktivnijeg odnosa prema građenju grada participacijom građana, kao i za otvaranje prostora za kvalitetniji i angažovaniji pristup u donošenju odluka za budući razvoj Beograda.

136 | decembar

137

Ekologija

138 | decembar

P

odstičući negovanje malih rituala poput ispijanja omiljenog jutarnjeg čaja, bavljenja hobijem koji vas opušta ili uživanja u dobroj knjizi neposredno pred spavanje, Pletivo by Plezir jastuci postaju vaši saputnici u svim dnevnim rutinama.

139

Pletivo by Plezir je luksuzni, ekološki brend koji za svoje proizvode koristi isključivo sirovine koje dolaze iz prirode. Spajajući našu ljubav prema unikatnom uređenju životnog prostora uz potrebu da se u izradi koriste isključivo najkvalitetniji prirodni materijali, a proizvodnja sprovede na ekološki održiv način, kreirani su Pletivo by Plezir jastuci.

Pletivo by Plezir jastuci su sačinjeni od recikliranih pamučnih niti koje su vešte ruke s puno ljubavi utkale u svaki proizvod.

Jastučnice koje se nalaze unutar svakog jastuka su napravljene od ekološkog pamuka i ispunjene prirodnom vunom ovčica sa domaćih farmi. Vođeno je računa da svaki detalj, uključujući i rajsferšluse i etikete bude visokog kvaliteta i u skladu sa filozofijom brenda.

Unikatni u svom dizajnu, stvarani uz ogromnu količinu entuzijazma i ljubavi od strane ljudi koji su učestvovali u ovom procesu, jastuci su namenjen i novim generacijama potrošača koji brinu o prirodi i zalažu se za etičnu, ekološku proizvodnju i zaštitu životne sredine. Pletivo by Plezir jastuci su okrenuti novoj generaciji potrošača koji svoje afinitete opredeljuju ne samo prema dizajnu već i priči koju brend promoviše.

U prvoj kolekciji se mogu naći dve veličine jastuka u tri boje. Manji jastuci su dimenzija 50x50, a veći 70x40 i postoje u tri boje, nebesko plava, bor zelena i teget.

Inspirisani slow living pokretom, pokušali smo da kreiramo brend koji će odgovoriti na zahteve savremenog načina života, kao što je sve veća potreba ka okretanju prirodi i prirodnim materijalima, kako bismo zaštitili planetu i pokušali da stvorimo bolji svet za generacije koje dolaze.

146 140 | decembar

141

Verujemo da smo pokazali da vrhunski izgled, najkvalitetniji materijali i ekološka proizvodnja predstavljaju standard kome svi mi koji se zalažemo za očuvanje planete moramo da težimo.

U sezoni praznika i prazničnog darivanja predlažemo vam da se okrenete malim proizvođačima i brendovima koji promovišu vrednsti za koje se i sami zalažete.

Ukoliko želite unikatne, eco friendly, handmade poklone za vaš dom i dom vaših najdražih, pogledajte ponudu brenda

142 | decembar 148

Naš moto je: VODIMO BRIGU O ZADOVOLJSTVU NAŠIH KUPACA PODJEDNAKO KAO I O PLANETI ZEMLJI! Pletivo by PLEZIR

Modelil: Anja Vlahović, Luna i Leo Fotografije: Andrijana Kovrlija

143

Putopis

Kako sam usvojila % orangutana

Tekst i fotografije: Jelena Ranković @desiderata_traveller

144 | decembar

145

N

isam od onih ljudi koji vole da se osećaju nadmoćno. U velikom automobilu. U krznu neke retke životinje. Ili sa bilo kojim drugim statusnim simbolom koji u savremenom društvu simbolizuje moć. Naprotiv. Pripadam grupi ljudi koji veruju da je dobro s vremena na vreme otići u prirodu i podsetiti se gde nam je mesto. Nama kao ljudskom rodu. Kada si u džungli i susretneš se čak i na pristojnoj razdaljini sa nekom divljom životinjom shvatiš koliko si mali i nemoćan. Potpuno bespomoćan! U želji da u prirodi vidim orangutane, odlazim na Borneo, u Saravak (Sarawak) deo ostrva koji pripada Maleziji. To je idealno mesto gde se mogu obići nacionalni parkovi i videti najinteligentniji primati, u njihovom prirodnom okruženju.

Inače, reč orangutan dolazi od reči malajskog i indonežanskog porekla orang što znači čovek i hutan što znači šuma, prema tome orang hutan znači šumski čovek. I bilo bi zaista lepo kada bi ih mi ljudi, tu i ostavili.

Pre nego što sam otišla da ih vidim izbliza valjalo je saznati nešto više o ovim divnim stvorenjima sa kojima čovek deli čak 97 odsto DNK, slične izraze lica i gestove. Orangutani su veliki čovekoliki majmuni i jedina su postojeća vrsta iz roda Pongo i potporodice Ponginae.

Postoje dve grupe: Pongo pygameus sa ostrva Borneo i Pongo abelii sa ostrva Sumatra.

Ovo su ujedno i jedini predeli na planeti gde orangutani žive.

Uništavanje prirodnog staništa orangutana je poslednjih decenija prouzrokovano sečom šuma, kopanjem rudnika i šumskim požarima.Takođe, tome je značajno doprinelo i nelegalno pretvaranje ogromnih tropskih šuma u plantaže palminog ulja. Naučnici veruju da će ukoliko se trend nastavi porast ovih plantaža dovesti do istrebljenja orangutana.

Osim toga, lovokradice neretko ubijaju majke

146 | decembar

kako bi ukrali bebe ovih majmuna i prodavali ih na crnom tržištu kao kućne ljubimce čija cena dostiže i trideset hiljada evra.

Bornejski orangutan je ugrožena vrsta, dok je sumatranski orangutan kritično ugrožena vrsta prema IUCN Crvenoj listi sisara.

Populacija bornejskog orangutana u divljini broji oko 50.000 jedinki, a sumatranskog svega 7.500 jedinki.

Glavni neprijatelji u šumi su im tigrovi.

Pored tigrova,opasnost po život orangutana predstavljaju i leopardi, krokodili i divlji psi.

Odsustvo tigrova na Borneu može objasniti zašto se orangutani ovog podneblja češće mogu naći nego njihovi sumatranski rođaci.

Semengo rehabilitacioni centar orangutana (Semenggoh Wildlife (orang utan) Rehabilitation Centre) postoji već 35 godina i brine o orangutanima koji su raseljeni usled požara, sađenja plantaža palmi, koje su spasili od nehumanih uslova (ako ih je neko držao kao kućne ljubimce ili cirkuske atrakcije) ili su nađeni povređeni u šumi. U pitanju je ogroman šumski rezervat koji se prati i kontroliše. Majmuni tu žive i uče kako da se osamostale. Postoji teorija da je ovako napravljena sredina dovela do humanizacije životinja, što znači da se previše oslanjaju na ljude gubeći svoj prirodni instinkt i nagon.

Ovde na 740 hektara živi 26 orangutana.

Rendžeri i svi koji tamo rade ih razlikuju po liku i imenu i uglavnom im znaju narav.

Orangutani provode skoro 100% svog vremena u kretanju, jedenju i spavanju.

Turistima je dozvoljeno da uđu, uz plaćenu kartu u vreme hranjenja i to u 9h i u 15h.

Ukoliko je sezona kada hrane ima dovoljno u šumi, može se desiti da ih ne vidite. Ukoliko niste imali sreće ujutru da ih uočite, možete sa istom kartom iskoristiti popodnevni termin.

&

&

Mužjaci i ženke se razlikuju po veličini i izgledu.

Dominantni odrasli mužjaci imaju upadljive „jastučaste“ obraze i proizvode duge i glasne krike kojima pozivaju ženke i plaše protivnike.

147

&

Pri ulazu u centar postoje table sa upozorenjima, a i rendžer će vam na početku ispričati šta smete, a šta nikako ne. Pravila su vrlo jasna. Ovde nije kao u zoološkom vrtu, nema rešetki, stakla i apsolutno vas ništa ne deli od životinja! Uvek treba imati na umu da je orangutan divlja životinja i ne treba mu prilaziti. Ako vam on sam priđe odmah bežite.

Posebno alfa mužjak! Oni ljude povezuju uglavnom sa lošim iskustvom, jer su ih ljudi povređivali i bili zli prema njima. Nemojte stajati direktno ispod drveta, ukoliko je majmun na grani. Puno puta ćete čuti da im ne prilazite i neka vam ne padne na pamet da ih dirate. Ne samo zbog vaše sigurnosti,

već i zato što na taj način čovek može preneti ljudske bolesti na njih. Nemojte koristi blic na foto aparatu. Budite tihi. Nemojte unositi hranu, vodu ili bilo šta što može orangutanu da privuče pažnju. Rendžer će vas nebrojeno puta upozoriti da su u pitanju divlje životinje i da ako orangutan postupa u samoodbrani, park neće biti odgovoran.

Dakle, nakon detaljnog objašnjenja, odšetali smo u tišini kroz džunglu do dela sa kojeg smo mogli da posmatramo platformu na koju su rendžeri postavili kokosove orahe, banane i sve ono što orangutani vole da jedu. Voće čini 65–90 odsto njihove ishrane, a ono koje sadrži dosta šećera i pulpe im je omiljeno.

Vole da jedu i koru drveta, insekte, med, ptičja jaja, lišće i, u retkim situacijama, meso.

U periodima kada je voće u izobilju, oni unose oko 11 000 kalorija dnevno. Naročito vole voće sa drveta durian koje je veoma veliko, ima jak miris i vrlo neobičan ukus.

Nakon što su poređali voće, rendžeri su počeli da ih dozivaju. Posle kraćeg vremena zatreslo se lišće na visokom drveću i prvo smo čuli krike, a potom na opšte oduševljenje, vešto se držeći za lijane sa bebom u naručju pojavila se orangutanka. Redak prizor kada u sred šume nekoliko metara ispred sebe vidiš narandžastu gromadu. Divlju, lepu, ugroženu životinju, kako se kreće polako kroz šumu prema onima sa kojima deli ovu planetu, a koji tako malo brinu o njoj.

Malo kasnije smo otišli do druge platforme gde smo videli još nekoliko majmuna, a najveće uzbuđenje nastupilo je kada je došetao ogromni mužjak, drugi po snazi i hijerarhiji u centru. Prvo su se ostali mužjaci sklonili, a mi posmatrači odstupili nekoliko koraka unazad. Mužjaci i ženke se razlikuju po veličini i izgledu. Dominantni odrasli mužjaci imaju upadljive „jastučaste“ obraze i proizvode duge i glasne krike kojima pozivaju ženke i plaše protivnike.

148 | decembar

149

Zreli i odrasli mužjaci mogu biti 1.8 metara visoki i teški preko 118 kilograma, dok su ženke visoke oko 1.3 metara i teške oko 45 kilograma. Orangutani imaju ogroman raspon ruku. Raspon ruku mužjaka može dostići i dva metra, što je više od njihove celokupne visine tela u stojećem položaju. Ovako dugačke ruke odgovaraju njihovom načinu života zato što orangutani provode oko 95% vremena na drveću. Oni čak i spavaju gore u gnezdima koja su napravili od lišća i grančica, a velike listove koriste kao kišobrane kako bi se zaštitili od kiše.

Orangutani komuniciraju različitim zvucima.

Mužjaci proizvode duge pozive kako bi privukli ženke, ali i da bi se hvalisali pred drugim mužjacima. Ovi takozvani dugi pozivi mogu da se čuju i na daljini do dva kilometra.

Oba pola pokušavaju da zastrašuju nizom glasnih zvukova proizvedenih iz grla, koji su poznati pod nazivom „talasasti pozivi“. Kada je iritiran, orangutan će usisavati vazduh kroz skupljena usta, što se čuje kao zvuk poljupca.

150 | decembar

U ovom centru turisti imaju pristup samo malom delu šume. To je tačno onako kako i treba da bude da bi ove životinje mogle da napreduju u svom prirodnom okruženju.

Drago mi je da sam imala priliku da provedem sat vremena posmatrajući ova predivna stvorenja i što sam bila tako blizu njih, ali ne u zoološkom vrtu već u njihovom raskošnom zelenom domu. Tamo sam saznala o programu za usvajanje ove ugrožene vrste. Simbolično usvajanje orangutana na raznim sajtovima može da se uradi onlajn (na primer na sajtovima sarawakforestry.com; orangutan. org.au; gifts.worldwildlife.org). Postoje razni paketi, na različite vremenske periode (na mesec dana, na jednu, tri, pet, deset godina) i na različite novčane iznose. Naravno, majmuna nećete dobiti na kućnu adresu, ali možete da pratite putem interneta kako raste i razvija se. Možete nekome pokloniti za rođendan ili Novu godinu ovakav nesvakidašnji poklon i na taj način pomoći u spašavanju vrste, kojoj zbog nas ljudi, preti nestanak.

&

&

&

& &

&

Ja sam Jelena Ranković. Volim da putujem, pišem, fotkam i vežbam jogu. U večitoj potrazi za smislom, do sada sam obišla nekoliko krugova oko planete. Moj blog desiderata.co je moja privatna kolekcija divnih momenata, mesta i ljudi koji su mi obojili život i učinili ga lepšim i zanimljivijim. Volela bih da vam posluži kao početna inspiracija za neko putovanje, da dobro pogledate svet oko sebe, dole ka zemlji i visoko ka nebu i da na kraju napišete svoju priču.

151

Putopis

Izraelska avantura

Tekst: Ivana Aćimić @ ivana_acimic

152 | decembar

153

J

erusalim se polako budio, a i ja sa njim. Oduvek sam volela da posmatram grad kako se budi u tim ranim jutarnjim časovima, kako polako oživljava kao neki uspavani lav koji je i sam simbol ovog grada. Do mene dopiru zvuci ulice, smeštam se do prozora i pospano izvirujem sa šoljom čaja iz Galileje u rukama. Dok uživam u predivnom čaju (Galilee Bouquet) od limunove trave, melise i vrbene, do mene dopiru mirisi jevrejskih poslastica i sveže ispečenog hleba iz obližnje pekare. Polako nastaje gužva. Ljudi čiste grad i raspremaju bašte, novi dan je osvanuo i vreme je da otpočnemo neke nove avanture. Do tada smo Jerusalim i ja već postali dobri znanci pa odlučujem da proširim svoje vidike i da avanturu nastavim istražujući korak dalje, obilazeći neka nova mesta koja Izrael ima da ponudi. Dani provedeni u koračanju kamenim ulicama starog Jerusalima, vreva ljudi kroz arapski suk, jevrejska pijaca Mehane Yehuda, nezaobilazni šoping centar na otvorenom Mamila, muzeji, svetilišta, gradska galama, mali, ušuškani restorani sa humusom i falafelom, čine deo šarma ovog fascinantnog grada koji će vas osvojiti i šarmirati ali i umoriti. Zato sam odlučila da šarmantni Jerusalim ostavim da živi svoj život na jedan menjajući ga peskom i pustinjom.

Pustinja čini veći deo Izraela i prelepa je. Da dobro ste pročitali, pustinja je prelepa. Meni je prelepa. Izlazak ili zalazak sunca u pustinji je jednostavno nemoguće opisati rečima.

Ta nepregledna prostranstva narandžastog i belog peska koji se pružaju pred vama i široki horizont neba na kome se sunce igra svojim zracima, ostavljaju bez daha. To se može samo doživeti i neprocenjivo je iskustvo.

Pretražujući ponude za jednodnevne izlete kroz Izrael, pažnju mi je privukla ponuda agencije Tourist Israel (savet: sva putovanja i izleti su jeftiniji ako se bukiraju preko interneta na sajtu neke od agencija) sa kojom sam već otišla u istraživanje Palestine i srećno i zadovoljno se vratila, tako da odlučujem da im svoje poverenje ukažem još jednom i biram primamljivi izlet nazvan „Buđenje”. Kakva odgovarajuća reč, zar ne? Bez previše razmišljanja bukirala sam ovu jednodnevnu turu za sebe i drugaricu. Za sebe mislim da sam jedna od onih koje privuku reči i nagoveštaj avanture.

Pomenuti izlet započinje u 4 i 30 ujutro, a to sam shvatila tek kasnije, kada sam odmakla dalje od primamljivog naslova i imena destinacija: Masada, Mrtvo more i oaza sa skrivenim vodopadima Ein Gedi. To je značilo i da sam imala ceo dan pred sobom pre nego što napravim jednodnevni odmor od Jerusalima. Dan sam provela šetajući ulicama starog grada, posmatrajući ljude, nošnje, vežbajući veštinu cenkanja sa Arapima i mogu vam reći išlo mi je dobro, a na to je uticala i egzotika crvene kose. Zastajanje na svakom ćošku da fotografišem iz bezbroj različitih uglova, da osmotrim i zavirim, a kada sam se umorila produžila sam prema novom delu grada i tamo nastavila da istražujem nove ulice i posmatram ljude. Odvojila sam vreme da slušam muziku sa harfe i da probam jevrejski tradicionalni hala (challah) slatki hleb u obliku male pletenice sa cimetom. U svoj mali

154 | decembar

notes za novogodišnje rezolucije zapisala sam da ovaj recept moram pribaviti i naučiti da spremam ovu poslasticu. Odlazak u jevrejske pekare je iskustvo samo za sebe, jer bukvalno stupate u gastronomski raj prepun neverovatno ukusnog peciva. Podjednako brzo će vas osvojiti i izgled i miris i ukus. Dok sam ja opijena suncem, utiscima, ljudima i šetnjom završavala svoj dan i pripremala se za predstojeći izlet u pabu ispod mog stana (Bolinat je jedan od najčuvenijih pabova u novom delu Jerusalima) počinjala je živa svirka. Moje preveliko uzbuđenje izletom i odlaskom u Judejsku pustinju i kao i znatiželja da sa svoje terase ispratim svirku i posmatram ljude kako uživaju, pevaju i vesele se, prevladalo je nad umorom i zdravim razumom, te sam odlučila da uopšte ne spavam nego ostanem budna upijajući ovaj trenutak.

155

Potpuno opremljena, jedva sam čekala da sat otkuca zakazano vreme i da se pridružimo ostatku naših saputnika koji su stigli iz Tel Aviva. Kako je bila noć nisam mogla ništa da vidim uz put a većina mojih saputnika je spavala dok meni uzbuđenje nije davalo mira, iskoristila sam priliku da proučim istoriju mesta koja ćemo obići. Duže vreme smo se vozili ka prvoj destinaciji, planini Masada, koja za Jevreje predstavlja više od planine, smatraju je svetim mestom.

Masada je robusna prirodna tvrđava sa pogledom na Mrtvo more na istočnom obodu Judejske pustinje. Sam naziv Masada na jevrejskom znači tvrđava i na vrhu izolovanog planinskog platoa se zaista nalaze ostaci jevrejske tvrđave i palate. Mogu reći da je Masada mesto veličanstvene i upečatljive lepote sa istorijskom pričom prepunom akcije i tragedije. Litice na istočnoj strani Masade su gotovo 450 metara visoke i spuštaju se ka Mrtvom moru, dok su litice na zapadu visoke oko stotinjak metara, a prirodni prilaz vrhu je veoma težak. Vrh platoa je ravan i ima romboidan oblik i aproksimativno je dimenzija 600x300 metara. Oko samog vrha platoa je podignut kazamatski bedem dugačak 1.400 metara, debeo celih 4 metra.

Sama tvrđava je imala brojna skladišta, cisterne za sakupljanje kišnice, palate i veliku oružarnicu. Prema utvrđenim kapijama ovog komleksa vodila su tri krivudava putića.

Danas se do arheološkog nalazišta samog utvrđenja možete popeti vekovima starom

156 | decembar

stazom podsticajno nazvanom Zmijska staza ili žičarom koja u noćnim časovima kada smo mi dospeli u podnožje nije radila (žičara počinje da radi tek od 8 sati ujutru).

Vrućina je već uveliko zavladala i najavljivala je dan iz pakla, a mi smo stajali u podnožju očarani i zastrašeni veličanstvenom lepotom koja nas je mamila ali i zabrinjavala svojom dugom stazom. Par minuta je prošlo dok sam opčinjeno zurila u podnožju i dok nisam napravila prve korake. Hrabrila sam se i ponavljala u sebi da se moram popeti do vrha što sam i učinila. Priznajem vredelo je svakog koraka, svakog uzdaha i svake kapljice znoja.

Prema istorijskim podacima koje je zapisao istoričar Josif Flavije, Irod Veliki je utvrdio tvrđavu na Masadi u periodu između 37 godine i 31 godine pre nove ere, smatrajući ovo mesto idealnim kao utočište u slučaju pobune njegovih podanika. Na samom početku Prvog rimsko-jevrejskog rata, grupa pobunjenika, jevrejskih ekstremista nazvana Sikari preotela utvrđenje rimski garnizon na Masadi i preotela utvrđenje Posle uništenja svetog i veličanstvenog Drugog hrama u Jerusalimu, jevrejski pobunjenici su se sa porodicama smestili na vrhu Masade odakle su pokušavali da se odbrane od Rimljana ali i da uzvrate odmazdom. Posle rata opsada tvrđave od strane trupa Rimskog carstva dovodi do masovnog samoubistva pobunjenika Sikara, koji su se odlučili za kolektivnu smrt umesto predaje. Tragična istorijska priča smeštena u neopisivo lep predeo sa kojeg se pruža neverovatan vidik.

157

Trebalo nam je vremena da se popnemo na sam vrh jer je Zmijska staza, vijugava, kamena i teška i zahteva oprezno koračanje, a kada smo tamo dospeli dobili smo nagradu koju ću pamtiti i u mislima pokušavati da prizovem celog svog života. Neverovatan izlazak sunca nad pustinjom i Mrtvim morem. Boje koje se prelivaju. Pesak, nepregledni pesak, more koje blista u daljini i tople boje sunca kao naslikane četkicom nekog velikog majstora.

Sedela sam na kamenom zidiću i opčinjeno posmatrala. Vreme je prestalo da teče, postojali smo samo ja i neverovatno moćna slika prirode pred kojom sam nemo stajala.

Zaboravila sam na umor, na neprospavanu noć, na nesnosnu vrućinu. Sve do trenutka dok nisam morala da nastavim izlet, odbijala sam da se pomerim i da izgubim ovu moćnu sliku iz vida. Jednako sam uživala u povratku u podnožje dok nas je žičara polako spuštala.

Shvatila sam da je osvajanje ovog vrha jedan od podviga kojima se mogu ponositi i iskustvo koje ću pamtiti zauvek.

158 | decembar

159

Naša sledeća destinacija je bila oaza Ein Gedi, smeštena zapadno od Mrtvog mora u blizini Masade i Kumrana. Poznata je po špiljama, izvorima koji se prelivaju u male vodopade i bogatoj flori i fauni. Više puta se ovo mesto pominje na stranicama Biblije i vezuje se za cara Davida koji se u jednoj od pećina krio od cara Saula.

Nacionalni park ima dva izvora koji se prelivaju kroz vodopade tokom cele godine Nachal David i Nachal Arugot. U Izraelu je ovaj prirodni rezervat 2016. godine poneo titulu najposećenijeg prirodnog mesta. Prelepo je šetati kamenitim stazama i razgledati rastinje koje je našlo svoj put između kamenja, stenja i peska. Opuštajuće. Žubor vode smiruje. Magično mesto smešteno u pustinji zaslužuje da se poseti i njemu prepusti, a ja sam bila umorna i prepuna utisaka sa Masade.

Temperatura se vrtoglavo podizala, pa nisam mogla da se opustim koliko sam želela.

Kruna ovog izleta je odlazak na Mrtvo more, takođe poznato i kao Slano more, svetsko čudo prirode okruženo Judejskom pustinjom sa zapada i Mohab planinama sa istoka.

Jedinstvena koncentracija soli Mrtvog mora je dugo smatrana lekovitom što je navodilo ljude iz svih krajeva sveta da dolaze na obale ovog velikog jezera i uživaju u blagodetima lekovitog blata. Legenda kaže da je Kraljica od Sabe verovala u lekovita svojstva ove vode i da je kraljica Kleopatra iz Egipta na ovom mestu napravila prvi spa. Ovo jezero je prirodna granica između Izraela i Zapadnog zida (Palestina) i Jordana. Njegove obale se nalaze na 422 metara ispod nivoa mora, a samo Mrtvo more je duboko 378 metara i najdublje je hipersalinsko jezero na svetu, a u njega se uliva reka Jordan. Njegov salinitet je čak devet puta veći od drugih mora tako da u njemu nema života. Naziv Mrtvo more je moderno ime koje se ne može pronaći na stranicama Biblije koja ovo mesto povezuje sa nestankom gradova Sodome i Gomore.

160 | decembar

161

Plaža je bila jako lepa, dopala mi se boja mora i učinilo mi se veliko, veće nego što sam ga zamišljala. Dopalo mi se što su natpisi na plaži pozivali ljude na mir i dobru volju, na odmor i relaksaciju. Sam plažni kompleks se sastoji od par kafića i restorana, igrališta za decu, prodavnice Ahava koja ima u ponudi proizvode sa sastojcima iz Mrtvog mora Ahava, i naravno, prelepo parče plaže.

Voda je bila topla i gusta. Neko vreme sam je odmeravala. Imala je talase i duvao je vetrić. Slušajući savete iskusnijih koji su već prošli ovo iskustvo i uputstva vodiča prvo sam zahvatila lekovitu glinu i blato sa jednog mesta na plaži i njime sam premazala celo telo osim lica. Kada se lekovito blato osušilo ušla sam u vodu. Neobičan osećaj. Nemoguće je plivati, nemoguće je ući duboko, telo se samo diže iznad površine vode i pluta. Dopao mi se osećaj. Kada se blato skoro ispralo, a na mojoj koži formirao deblji sloj soli otišla sam na tuširanje a zatim u hlad. Nakon ovog tretmana koža je meka, ali budući da ne možete da plivate nije toliko zanimljivo nakon nekog vremena pa prirodno tražite druge zanimacije.

Ledeni čaj od manga je nešto što vam preporučujem jer ne samo da vas osvežava i čini hidriranim, već je i izuzetno ukusan. Na ovakvim izletima je neophodno piti dosta tečnosti, poneti sa sobom kremu za sunčanje i peškir, kao i kupaći kostim i rezervnu preobuku jer ćete u toku jednog dana izmeniti par lokacija, od planinske, preko pustinjske do morske.

Na kraju ove avanture garantujem da ćete poželeti da sav novac koji ste poneli ostavite ljubaznom osoblju Ahava radnje i ponesete sa sobom sve te divne, mirišljave preparate koji se nalaze na njihovim policama. Dok sam se osvrnula dan je proleteo. I to kakav dan.

Jedan od onih koji su se duboko urezali u moje srce i misli.

162 | decembar

Ivana Aćimić je diplomirani Master Arhitekta i dizajner enterijera. Zaljubljenik u modu i putovanja, kao i dobre knjige, muziku i filmove i sam život pa je iz entuzijazma prema stvarima koje voli nastao i blog Ivanasworld. Trudi se da od života stvori sopstvenu bajku. Očarana svetom i putovanjima kao i knjigama i arhitekturom, a omiljena stvar joj je ispijanje čaja koji je pravi mali ritual. Nepopravljivi optimista koji ne može da živi bez svojih kućnih ljubimaca.

Propagira male stvari koje život čine lepšim.

163

Gastro vodiÄ?

Tekst: Nina Simonović @nina.simonn 164 | decembar

K

ada sam shvatila da je prošlo celih pet godina od moje poslednje posete Ljubljani, rešila sam da odmah ispravim tu nepravdu. Ovaj divni grad me je iznova ugostio početkom ove jeseni (doba godine kada ga i najviše volim). Najviše sam se radovala obilasku novih kafeterija, poslastičarnica i bistroa jer, na kraju krajeva, lokalni ukusi su ti koji prave najdraže uspomene, zar ne?

Ljubljanska gastro-scena je poslednjih godina u ekspanziji i uspešno žonglira između lokalnih specijaliteta u vidu vina, piva i burgera, italijanske pice, sladoleda i kafe, a neretko se tu umešaju i francuska i indijska kuhinja. U ovom broju vraćamo se na neka meni omiljena mesta, ali i upoznajemo nova koja su zaslužila da ponesu isti epitet

165

Odprta Kuhna ( Pogačarjev trg 1) Koncept streetfood i jela na otvorenom odavno hara svetom, te se tako i Ljubljana priključila ovom trendu koji već pet sezona zaredom daje lokalcima priliku da otkriju nove ukuse u svom gradu, a turistima da saznaju sve nijanse ljubljanske gastro scene. Svakog sunčanog petka (od marta do novembra) prostor glavne prestoničke pijace pretvara se u „Otvorenu kuhinju“ – koncept restorana na otvorenom. Svaki restoran ima svoj štand gde kuvari spremaju klopu na licu mesta, a kao podrška tu su naravno i najbolje lokalne zanatske pivare.

166 | decembar

TOZD (Gallusovo nabrežje 27) Ušuškani na samom kraju keja, idealno su mesto za uživanje pored reke. Njihova trademark kafa je hladno ceđena po imenu Ruster Buster; ruster - jer se nalaze na Gallusovom keju, a gallus je latinska reč za petla, a buster – pa, recimo da će vas poprilično razbuditi. Uz laganu atmosferu, dobru kafu, prijatno osoblje i brojne stripove koji vas čekaju na njihovim policama, brzo su mi postali jedna od omiljenijih kafeterija u Ljubljani. Takođe su poznati i po „otvorenoj biblioteci“ – gosti mogu uzeti bilo koju knjigu sa njihove police ako zauzvrat ostave jednu svoju.

167

Zvezda (Wolfova 14) Zvezda se za svojih 17 godina postojanja utemeljila na ljubljanskoj poslastičarskoj sceni kao sinonim za odličan sladoled i fenomenalne torte i kolače. Poznata po kvalitetnim sastojcima, inovacijama i širokoj paleti proizvoda koje nude, Zvezda se trudi da bude dostupna svima, te tako sarađuju sa brojim ustanovama koje brinu o socijalno ugroženim grupama stanovništva; jer svako zaslužuje dobro parče torte, zar ne?

168 | decembar

Vigò (Mačkova ulica 2) Kao jedan od najjačih konkurenata, sada već evergreen Zvezdi, Vigò je podigao standard pripreme sladoleda (i veličinu porcije) na sledeći nivo. Sladoled spremaju po tradicionalnim italijanskim recepturama, kombinacije ukusa su neverovatne, a u ponudi imaju i torte (kako klasične tako i bez glutena) kao i standardno odličnu italijansku kafu.

Minimalistički dizajn i više nego kvalitetna ponuda ih je za kratko vreme vinula u sam vrh prestoničke poslastičarske scene. Pravi mali raj za hedoniste!

169

Ziferblat (Vegova ulica 8) Ziferblat je nekonvencionalan kafić u kome se osećate kao kod kuće. Ne plaćate ono što ste popili, već samo vreme provedeno u kafiću.

Svaki gost pri dolasku dobije satić, ima pristup celokupnoj ponudi, a osoblje je tu da vas nauči kako se koristi aparat za espreso. Mesto je pogodno za rad, čitanje knjige, sviranje klavira, provođenje vremena uz društvene igre ili jednostavno maženje sa vašim kućnim ljubimcem. Prvi Ziferblat je otvoren u Rusiji, a ovaj u Ljubljani je trinaesti u svetu.

170 | decembar

Le Petit café (Trg francoske revolucije 4) Dašak pariskog šika u samom srcu Ljubljane, i to ni manje ni više nego na Trgu francuske revolucije. Romantična letnja bašta, shabby chic enterijer, sveže pečeni kroasani i šansone u pozadini su ono što vas čeka na ovoj adresi.

Restoran služi uglavnom francuska jela koja su odlično uparena uz tradicionalna slovenačka vina.

171

Lars & Sven Burgers (Jurčkova cesta 225) Otvoreni su krajem 2015. godine, i bez lažne skromnosti među najboljim burgerima u gradu. Koriste namirnice lokalnih proizvođača, a pored prvog objekta koji se nalazi na periferiji Ljubljane u okviru tržnog centra, uskoro planiraju i otvaranje drugog u samom centru grada. Pokrenuli su i prvi pravi slovenački foodtruck – na svakih nekoliko dana kamion menja lokaciju u Ljubljani ili obilazi gradove u Sloveniji.

172 | decembar

Bistro Biró (Gornji trg 15) Biró Bistro se nalazi u starom delu grada, fino ušuškan na samom vrhu trga. Poznati su po pastelno roze enterijeru, branču koji služe do 16h i ponudi za vegane. Iako je unutrašnjost bistroa relativno mala, idealna je za popodnevni predah od gradske vreve i hvatanje zalaska sunca u bašti.

173

Moda Model insajder Miloť Radovanović

Tekst: Teodora Kovrlija @teodora_kovrlija

174 | decembar

N

avikli ste da ih gledate na pisti, u modnim editorijalima, na reklamama. Sada ćemo ih upoznati i van piste i seta. Plezir u saradnji sa Srđanom Šveljom bira muškog modela meseca, a na kraju godine biraju se trojica vama najzanimljivijih momaka i to putem glasanja na društvenim mrežama. Momci koji budu imali najveći broj vaših glasova dobijaju vredne nagrade od garderobe do aksesoara i kozmetike. Gost naše rubrike ovog meseca je Miloš Radovanović, jedan od malobrojnih riđokosih muških modela u Srbiji, diplomirani pedagog, biznis trener i jutjuber.

KAKO SI UŠAO U SVET MODELINGA, KADA SI ODLUČIO DA SE OKUŠAŠ U OVOM POSLU? Pre tačno 10 godina mi je skaut prišao na ulici i rekao „Hej, jesi li razmišljao o tome da budeš model?“ U tom trenutku mi je to zvučalo strano i čudno ali već nakon prvog kastinga i prve revije shvatio sam da je ovo zaista nešto čime želim da se bavim.

Fotografije: Aleksandar Dancu

175

PORED MODE I MODELINGA KOJE SU TVOJE DRUGE STRASTI, ČIME SE BAVIŠ U SLOBODNO VREME? Profesionalno radim kao business coach.

Mentorišem male startup-ove i mlade preduzetnike na njihovom putu ka uspehu.

A trenutno najveća strast mi je YouTube i ceo koncept video produkcije. Krenuo sam da snimam vlogove i opčinjen sam video editovanjem. Svaki dan nešto novo naučim.

FILM / KNJIGA / MUZIKA / VIDEO IGRA KOJA OKUPIRA TVOJU PAŽNJU I ŽELIŠ DA IH PREPORUČIŠ ČITAOCIMA PLEZIRA? Veliki sam fan horor filmova, omiljeni mi je Paranormal Activity. Knjiga koju bih svima preporučio je „4 Hours Work Week“. Trenutno mi se play lista vrti oko poslednjeg Rastinog albuma i holandskog benda Yellow Claw. A zaista ne igram igrice, čak ni na telefonu. :) OMILJENO MESTO NA SVETU, GDE VOLIŠ DA ODEŠ KADA ŽELIŠ DA SE ODMORIŠ OD NAPORNOG DANA I STRESA? Kada želim da budem sam i odmorim se od svega, najviše volim da odem na Andrićev venac. Tu gotovo nikad niko ne sedi, retko ljudi prolaze, voda žubori, često se izujem i stavim noge u onaj improvizovani potočić.

Svi koji prolaze, na prvi pogled pomisle da sam stranac pa mi ne zameraju.

DESTINACIJA IZ SNOVA? Ko Pa Ngan, Tajland. Živeo sam tamo neko vreme i ostaće mi to ostrvo zauvek kao destinacija iz snova.

176 | decembar

OMILJENA SARADNJA / FOTKANJE / PRIŽELJKIVANA SARADNJA? Omiljena saradnja mi je definitivno bila sa brendom Scotch and Soda. Oni su toliko bili oduševljeni mojim izgledom, mojom kosom, mojim stavom, svakih pola sata su mi ponavljali kako sam ja idealan za njihov brend, baš takvog nekoga su zamišljali za kampanju. (smeh) A moje omiljeno fotkanje ikada bi bilo fotkanje za Burberry božićnu kampanju 2014.; London, sneg, pokloni, deca, trench coat. Jednostavno savršenstvo.

KAKO BI OPISAO SVOJ STIL ODEVANJA? U dve reči – smart business. Jako volim košulje, odela, cipele i divno se osećam dok se tako oblačim. Pre par meseci sam počeo sve češće da praktikujem kravate. Odmah sam ih kupio 5. (smeh) Kažu da odelo ne čini čoveka, ali odelo jako mnogo može da pomogne čoveku, u šta sam se lično uverio više puta.

DA LI U SVETU MODELINGA VLADA SUJETA I LJUBOMORA I KAKO SE SA TIM BORIŠ?

Ma toga će uvek biti. Što pre naučimo da gledamo sebe i da se borimo za sebe, brže i lakše ćemo se otarasiti svih tih ljudi koji su puni sujete i ljubomore. Modeling je izuzetno brutalna profesija u kojoj nijanse odlučuju između dva modela. Niko nije kriv zbog toga, jednostavno takva je profesija, te stoga smatram da nema mesta sujeti, a da uvek ima mesta samorazvitku.

Fotografisao: Lumina Images

177

Fotografisao: Momčilo Grujić 178 | decembar

KAKO SE GRADI SAMOPOUZDANJE, DA LI JE BILO TRENUTAKA KADA TI JE BILO NELAGODNO ISPRED OBJEKTIVA ILI NA PISTI I KAKO SE SA TIME SUOČAVAŠ?

Upravo ovim se ja profesionalno bavim. Pomažem mladim ljudima da izgrade samopouzdanje. To je izuzetno bitna veština, kako u privatnom tako i u poslovnom životu. Ako bih mogao samo jedan savet da dam modelu koji se sprema za svoju reviju ili fotkanje, onda bi to bilo ovo: „Od svih tvojih kolega modela, baš TI si izabran da radiš ovaj posao, stoga pokaži zašto su baš tebe izabrali i uradi to najbolje što možeš.“.

Rado ću sa vama da podelim jednu anegdotu sa mog fotkanja. Slikao sam se za brend donjeg veša, ali ni manje ni više nego na pijaci. U sred dana. Dok je radila pijaca. Dok su bake prodavale paradajz. Tada mi je bilo najnelagodnije ispred objektiva ali kao što sam već gore spomenuo, od celog kastinga, samo su mene odabrali, i odradio sam taj shooting najbolje što sam mogao.

KAKO SE NEGUJEŠ / ODRŽAVAŠ KONDICIJU I VODIŠ BRIGU O SVOM IZGLEDU? Skoro svakog jutra idem u teretanu i spa centar. Treniram, plivam, sedim predugo u sauni. Znam da sauna nije zdrava u tolikim dozama, ali jednostavno je volim i prija mi. Čini da mi koža bude glatka. Bradu nosim već 4 godine i jednom nedeljno posećujem Barber Shop kako bih održavao bradu urednom i preciznom. Kao i svaki džindžer lako izgorim na suncu tako da leti izuzetno brinem o koži i nikuda ne krećem bez kreme za sunčanje, faktor 50. :D

Fotografisala: Sanja Stefanović 179

Kolumna

i j n d e l s o P n a d o b o l s oÄ? vek 180 | decembar

Tekst: Kristina Simonović @kristinasimonovic Fotografija: Vedrana Vukojević @vedrim_oblacim

181

„Otvorila sam oči u šok sobi.”

Ovo će biti prva rečenica knjige koju pišem.

Zašto pišem knjigu, zašto baš ja? Kao prvo, zato što mogu, a kao drugo zato što neko mora da ustane i priča, kao na grupnoj terapiji. (Pun intended).

Pozdravljamo se sa: „Hej, ćao, šta radiš?

Kako si?”

A onda sledi usiljeni odgovor: „Evo, ništa, dobro, ti?”

I tako u krug.

Sada zamislite potpuno nemoguću situaciju u kojoj vas bar jedan od tih ljudi koji vam se javljaju zapravo STVARNO pita kako ste? Kako se osećaš u životu trenutno? Jesi li umoran?

Sama činjenica da bi to moglo da se desi, u nekima izaziva paniku i nervozu. Kod drugih pak, ne izaziva ništa, i neće im ni smetati ako ih neko zaista pita. Verovatno zato što nema snage da priča naglas ono što mu je u glavi, srcu. Možda misli da nema poente.

Poruka ne treba da bude poenta. Poenta si ti.

Poruka je ono što ti naučiš o sebi ili podeliš sa drugima.

Do sada ste prevrnuli očima otprilike dva do tri puta čitajući prethodne rečenice. Ako niste, sačekajte kraj. Ako i jeste, sačekajte kraj.

182 | decembar

Koliko buke svakodnevno slušamo od jutra do mraka? Na ulici, na poslu, kod kuće, u saobraćaju. U glavi. Ne znamo šta ćemo pre, niti kako ćemo. Sutradan isto ili slično. Oguglali smo na buku. Verovatno zato što nam se čini da ako ostanemo u radnoj mašini, buka će se bar smanjiti. Ovo nema dublji smisao. Niti produhovljenje. Lično iskustvo. Samo želim da razmislite o tome. Individualno ili zarad drugih.

Preživljavamo poslednjih godina. Ne živimo već preživljavamo. U svakom smislu. Koliko je pritiska u preživljavanju. Toliko se proširi na život da ostavi tako malo prostora za individualnost. Pokretač koji leži u nama nema energije da ispliva na površinu. Ni strast prema stvarima koje nam prijaju. Zaboravimo ko smo želeli da budemo kad porastemo i upoznamo svet.

Ne osuđujem nas. Nemamo puno prostora, ni predaha. Ma koliko se trudili. Plutamo i lutamo do sledećeg poglavlja života kao masa, a ne kao ljudsko biće. U redu, ovaj deo jeste mračan, ali je iskren. Neki ljudi se zaista tako osećaju. Što je još žalosnija rečenica od prethodne.

Desilo mi se da sam u jednom trenutku zaista počela da verujem u ono u šta me je život pretvorio. Iako sam se krvnički, kao lav borila da moj pokretač ima dovoljno energije. Čuvala sam energiju, hranila je, kao da mi život zavisi od toga. Sve sa mišlju kasnije, nije sad vreme, moraš prvo da poradiš na egzistenciji.

Moraš. Meni niko nije rekao da moram, ali ja sam sebi rekla. Onda se izgubilo polako. Tinjalo je, nije više gorelo. Jer sam se izgubila u sebi i životu. Išamarao me je i ostavio u ćorsokaku. U izmaglici, smrtno uplašenu.

Dok nisam udarila u zid ćorsokaka. Shvativši da sam to ja uradila, na čudan način, to me je umirilo. Dovoljno da nađem izlaz iz ćorsokaka. Krenula sam istim putem, ali kao neko ko nije siguran kao pre, nema volje kao pre. Zato što sam se osećala poniženo, razočarano i ljuta na sebe.

Razumem da većini čitalaca zaista nije bitno niti jasno zašto ja pišem svoja privatna iskustva i pružam ih na dlanu nepoznatim ljudima.

Ovde dolazim do poente i poruke. Poenta je da treba govoriti. O svemu. Isprazniti svaku nit koja je višak u nama. Svaku toksičnu misao ili odluku ćete isterati pričajući o njoj. Osećanja nam se čiste, leče, regenerišu kada o njima govorimo. Lakše reći nego uraditi. Verujte mi, moguće je.

Poruka je da stanete. Da zaustavite sve na dva dana. Da se sa malo više pažnje pogledate u ogledalu, da se pogledate i dobijete svest o sadašnjosti i fizički i psihički. Da probate da radite ono što vam prija ili je prijalo, pre svega. Neka to budu dva dana za vreme kojih ćete biti sami sa sobom. Sa mogućnošću da radite sve što želite, što vas čini komfornim, kao da ste na pravom mestu. Nakon ta dva dana izaći ćete ponovo u „stvaran svet.”

Neće biti onakav kakav vam se činio pre.

Mladi ljudi u Srbiji se bore sa previše pritiska, mnogo više nego što naša ili nečija bar pleća mogu da podnesu. Ali su tu i bore se, na način na koji mogu. Preispituju se konstantno. U ovom trenutku naših života došlo je do značajne promene. Da se sklonimo od „tako treba da bude”, „takav je život “ i „a šta ćeš?”, što je sjajno, što se mene tiče. To je veća borba od nas, ali je mi počinjemo.

Više energije učestvuje, više se pokretača oseća u vazduhu. Pokušavajući da budu poslednji slobodni ljudi.

Postoji tanka linija između gubitka pokretača i potiskivanja pokretača. Tu se pretpostavljam javlja problem u čoveku. Ako ih potisnete, eksplodiraće, na ružan način. Nažalost.

Razgledajte lica ljudi, a stručnjaci neka se sete zakletve, i ostave sve da pomognu mladima koji sve više pate za sobom, za životom. Sa setom i besmislenošću. Ne dozvolite da mladi ljudi šetaju hodnicima Instituta za mentalno zdravlje ako se to može sprečiti. Obratite pažnju. Nekome je potrebna pomoć. Nekome je potreban stranac da mu se ,,ispovedi" i ode deset kilograma lakši.

Kakva god situacija bila, obratite pažnju na ljude. Shvatite da je potrebno više razumevanja a manje etiketa. Tolerancije, a ne besa.

Za sada, samo budite srž vaše ličnosti makar na dva dana. Možda i pokušate da postanete poslednji slobodan čovek.

183

pratite nas plezirmagazin.com plezirmagazin.net