Jedan je ~etnik rekao: - Poznajete li va{e mu‘eve? Ja glave vi{e nisam dizala, niti sam mogla gledati. Do Mili}a sam bila u {oku. Usput, dok smo prolazili kroz Mili}e bacili su na nas kamenje i psovali se. Kad smo stigli u Ti{}u iz barake je iza{lo desetak ~etnika i uz psovanje su komentarisali: “Koji ste, ne mo`emo vas poklati ni do Nove godine?” Pre{li smo na na{u teritoriju u Kladanj, a onda na aerodrom Dubrave. @ene su plakale i vri{tale jer se tada vidjelo da sa nama nema mu{karaca koji su bili u Poto~arima. Stiglo je troje - ~etvoro djece. Jedan osmogodi{nji dje~a~i} bio je zajedno sa ocem uhva}en i odvojen u Poto~arima. Njega su pustili, a oca mu zadr‘ali. Sin Seada Krd‘e sa Osma~a, tako|e je do{ao, a otac mu je ostao u Poto~arima. Od mojih mu{kih ~lanova porodice koji su oti{li preko {ume, niko nije do{ao”.
73