Nasmejani
obrada i prevod : Klub Brbljivica
- Na leđima. Pokušala sam da pobegnem na ulazna vrata i onda su me pogodili jednom od onih električnih strela. Nije loše zaista. Smiley je prišao korak bliže skoro je dodirujući. – Pusti me da vidim. Mirisao je na sapun i muško. To je odmah izvuklo sećanja na zadnji put kad su bili blizu. Podigla je bradu i gledala ga u oči. Imao je zaista divne oči i osećala je da se gubi u njima. Sunčevi zraci koji su dolazili kroz prozor pokazivali su male kovitlace tamnije braon u njima. Zaista su oduzimale dah. - Pusti me da vidim. – glas mu je bio skoro šapat. Vanni je morala da prisili svoj um da radi, podsećajući sebe šta on hoće da vidi. Privlačnost koju je osećala za njega činila je malo zbunjenom. Slike njih kako se ljube i šta su radili u SUVu su nastavljale da blicaju kroz njen um, što joj je otežavalo da se fokusira na njegove reči. – Dobro sam. To je samo malo. Zaista. - Vanni, - škripao je. – pusti me da vidim. Naterala je svoje noge da se pokrenu u povlačeći korak. – Hm, na mojoj lopatici. – ruke su joj se raširile oko tela, osetila je platno kao utehu. – Ne mogu. - Zašto ne? - Nemam ništa ispod ovog. Nisam želela da oblačim jedini par gaćica koje imam dok ih ne operem. Pogledao je u njene noge, a onda u njeno lice. – I dalje želim da vidim. Teško je progutala. – Biću gola. - Nemam problem sa tim. Uživam u tome. Opa. On je to stvarno rekao. Nije navikla na muškarca koji je toliko iskren. - Video sam te pre. Kao da mi treba podsećanje. Više fleševa te noći joj je došlo u um. Smiley bez majice koju je pokidala. On naget nad nju, njegove usne na njenom vratu. Bradavice su joj očvrsle kad se setila kako ju je ugrizao za vrat. Brzo je prekrstila ruke preko grudi da ih pokrije, u nadi da on neće primetiti. - Hm…, - pamet joj je nestala. Približio se. – Pocrvenela si.