Page 1


Из мале школе – у велики свет

Н

аравно, као и сваком детету, Пупину је у почетку игра била занимљивија од књиге. Захваљујући мајци Олимпијади, схватио је колико је школа важна. Она није знала ни да чита, ни да пише, па је свом сину говорила да се осећа „слепом код очију” и да због тога не би смела да оде никуд из њиховог села. „Дете моје, ако желиш да пођеш у свет, о коме си толико слушао на нашим поселима, мораш имати још један пар очију – очи за читање и писање”, саветовала га је мајка. Иако је на почетку школовања деловало да „мали Миша” није за књигу, убрзо се догодила велика промена. За њу је била заслужна мајка Олимпијада и једна школска приредба поводом Савиндана. Савиндан је у доба Пупиновог детињства, баш као и данас, био обележаван као школска слава. Пошто је био немирног духа, на приредбама га није држало место, па је задиркивао школске другове који су учествовали у програму. Учитељ га је због несташлука често кажњавао.

Немиран ђак Пупин је у школи био веома немиран. Због тога учитељ у почетку није веровао да ће он постићи нешто у животу. Олимпијада Пијада Пупин, 1880. фото-архив Образовно-истраживачког друштва „Михајло Пупин”

6


Зато се Олимпијада, као изузетно побожна жена, одлучила да му кроз приче о животу Светог Саве, и томе колико је ценио књигу и писање, пробуди интересовање за школу. Успела је у томе, па није дуго прошло, а до тада враголасти и непослушни Михајло почиње да пази на часовима, да добија одличне оцене. „Догодило се чудо!”, рекао је учитељ његовој мајци. Она је све заслуге приписала Светом Сави, тврдећи да јој се у сну јавио речима: „Кћери Пијада, ускоро ће школа у Идвору бити тесна за твог сина...”

Да ли због мајчиног сна или нечег другога, свеједно – Михајло Пупин је бивао све бољи у школи. Од учитеља је чак добио прилику да на школској слави говори о Светом Сави. Његова беседа одушевила је присутне Идворце, који су међу собом коментарисали како „мали Миша говори боље и од Бабе Батикина!”. Мајка је плакала од радости, а учитељ и сеоски поп су се сложили да је школа у Идвору већ мала за ђака попут Пупина. 7


Проналазач Михајло Пупин

С

воју професорску каријеру на Колумбија универзитету, Пупин је започео 1889. године као предавач физике на Одсеку за електротехнику.

Наредних пет година бавио се истраживањем сложене наизменичне струје. Радио је у веома скромним условима, јер одељење електротехнике није било адекватно опремљено. Због тога је са својим колегом и великим пријатељем, Френсисом Бејконом Крокером, дошао на идеју да наплаћују улаз на предавања о електрицитету. Цена није била ниска за то време – стајала је 20 долара. Ипак, труд се исплатио, па су Пупин и Крокер прикупили довољно новца за набавку опреме за научна истраживања. Управо је то разлог што данас зграда Универзитета Колумбија, у којој су одељења за физику и астрономију носи назив – Пупинова лабораторија. У својој лабораторији је изумео електрично струјно коло, које је примењивано у радио-везама. Патентирао га је и касније продао компанији научника Марконија11, који је једно време био асистент у лабораторији Николе Тесле. Свет је 1895. године обишла вест о открићу „икс-зрака”, које је прославило немачког физичара Рендгена12. Савремена медицина била би незамислива без тог изума. Али, да Михајло Пупин у својој лабораторији већ 1896. године није открио тзв. „секундарне икс-зраке”, данас би снимање рендгенским апаратом уместо неколико минута, трајало готово сат времена. 11 12

20

Гуљелмо Маркони (1874–1937) био је италијански физичар, један од оснивача бежичне телеграфије. Вилхелм Конрад Рендген (1845–1923) био је немачки физичар који је произвео и регистровао електромагнетске зраке, данас познате као икс-зраци или рендгенски зраци.


Наиме, чим је сазнао да је Рендген открио неке необичне зраке, који пролазе кроз дрво, папир и тање метале, Пупин је прионуо на посао. Када му је њујоршки хирург Бал послао пацијента, коме је требало оперисати леву руку, пуну пушчане сачме, схватио је да процес прављења снимка траје предуго, јер повређен човек није могао да стоји мирно читав сат. Први покушај није успео, јер је пацијент био измучен од болова и нервозан, па је било немогуће да остане непомичан током снимања. Због тога је Пупин решио да предузме нешто како би скратио време Пупинов рендгенски снимак шаке, фото-архив Образовно-истраживачког потребно за добијање снимка. друштва „Михајло Пупин” „Синуло” му је да искористи флу13 екран. Екран је ставио на фотографску плочу, оросцентни Едисонов а пацијентову руку на екран. „Икс- зраци” су прво деловали на екран, а екран својом светлошћу на фотографску плочу. За само неколико минута добијена је добра фотографија, на којој су се јасно, „као да су нацртана пером и тушем”, видела зрна сачме у руци повређеног човека. Доктор Бал је за врло кратко време обавио операцију. Пацијент, по занимању адвокат, улази у историју медицине као први на коме је на овај начин примењено рендгенско снимање. Операција, коју је извео доктор Бал била је прва у Америци, о чијем исходу је одлучивао снимак добијен коришћењем секундарних „икс-зрака”, које је изумео Пупин. 13

Томас Алва Едисон (1847-1931) био је амерички физичар и проналазач, чувен као изумитељ фонографа и сијалице.

21


Истина о односу са Теслом

П

утеви двојице славних научника укрстили су се тек у туђини. Тесла и Пупин су се упознали у Клубу инжењера, који се налазио на њујоршкој Петој авенији. Обично су се састајали недељом, а ту су свраћали и многи други научници и проналазачи попут Марконија, својевремено Теслиног ученика, са којим се српски геније спорио око патента за радио.

Управо је суђење са Марконијем било повод за бројне интриге о питању односа два српска генија. Неке од њих, нажалост, постале су део њихових биографија, попут оне да нису говорили готово тридесет година. Истина је потпуно другачија. Пупин је на то суђење био позван као вештак. Гласине о томе да је сведочио у корист италијанског научника и да је то наљутило Теслу, а потом довело до прекида комуникације, су нетачне, иако се могу пронаћи у неким биографским подацима.

27


Томе у прилог говори и новински чланак од 12. маја 1915. насловљен са „Тесла је прави изумитељ бежичног радија, наводи Пупин”. У тексту се додаје да је Пупин судији рекао како је Маркони био младић, који је из чисте радозналости извео експеримент и произвео бежичне таласе, не схватајући у потпуности пун значај тога. С друге стране, тврдио је Пупин, Тесла је своје октриће „дао свету бесплатно”. Иако су имали различите карактере, јер је Пупин био дружељубивији, а Тесла важио за прилично затвореног човека, два научника су имала много тога заједничког. Љубав према родној земљи, однос према мајци, народној традицији, уметности, али пре свега науци главне су тачке сусрета двојице генија. Посебно треба истаћи да су обојица, градећи свој професионални пут, увек истицали како научни рад мора бити за добробит човечанства. Када се Пупин разболео, поручио је лекарима да „не жели да оде са овога света док не види свог пријатеља”. Од своје ћерке је тражио да му доведе Теслу. Тај сусрет био је изузетно дирљив. „Како си, мој добри пријатељу?”, рекао је Тесла пружајући руку болесном Пупину. Иако никада није отркио детаље тог разговора, једном приликом је рекао како је сигуран да ће се Пупин и он поново срести у Клубу инжењера и разговарати као некада.

ГУСЛЕ И НАРОДНЕ ПЕСМЕ Тесла и Пупин су делили страст према народној епској поезији. Волели су да читају јуначке песме, а биографи су забележили да су једном у Америци, слушајући гуслара, заједно плакали.

28


Значајне личности из Пупиновог живота Олимпијада Пијада Пупин, Пупинова мајка, која је својим саветима и усмерењима одредила животни пут великог научника. Иако неписмена, знала је да препозна значај школовања.

Симон Кос, први Пупинов наставник физике, који му је издејствовао

стипендију за студије у Прагу.

Луис Ратерфорд , први Пупинов ментор, професор на Колумбија универзитету.

Вилијем Тиндал, Пупинов ментор током постдипломских студија

на Колумбија универзитету, захваљујући коме је присуствовао првом експерименту у својој каријери.

Херман Хелмхолц (1821−1894), чувени немачки научник био је Пупинов ментор током докторских студија у Берлину.

Никола Тесла (1856−1943), чувени српски и светски научник, савременик и пријатељ Михајла Пупина, који је – баш као и он – у Америку дошао празних џепова, а потом својим умом освојио читав свет.

Вудро Вилсон (1856−1924), амерички председник, са којим је Михајло

Пупин гајио пријатељске везе. Захваљујући његовој интервенцији, по завршетку Првог светског рата спречено је присаједињење Баната Румунији.

36


Други о Пупину Милош Црњански, српски књижевник „Михајло Пупин је неустрашиви господар електричних изума. Он је у моћном америчком свету достојно оличавао српски народ.”

Едвин Армстронг, амерички инжењер и проналазач „Бити Пупинов ученик била је велика част. Био је извор инспирације за све који су радили око њега. Он је олакшавао ход онима који су га следили.”

Исидор Раби, амерички физичар и Нобеловац „Био је племенит и срећан човек. Поседовао је невероватан магнетизам. Када би ушао у салу или лабораторију, осећало би се да се атмосфера променила. А, када би изашао – као да је неко искључио светло!”

Александра Нинковић Ташић, историчарка науке „Пупин није ништа друго до најбољи путоказ, који треба следити. И не само то – Пупин је чиста снага, добра вера, веран пријатељ кога треба следити.”

37


Profile for Pčelica

Mihajlo Pupin  

Mihajlo Pupin  

Advertisement