– Добро, ако ћеш и даље да скачеш, ја идем... Не слушаш ме, значи нисам ти потребна. – Немој! Што се одмах љутиш? Баш си нека. Ево, престаћу. Седи ту, поред мене, у ону фотељу. – И да знаш да хоћу. Већ сам се уморила. Али прво да те покријем.
Кад је ушушкала Ему и пољубила је у косу, спусти се у
плишану црвену фотељу осећајући како је сваки зглоб боли. Крцкале су јој кости и жигала је колена.
ни чудо кад је реуматична. Где је само навукла ту реуму?
Докторка јој је рекла да је
је то мучење у овим
