Mali partizanovac

Ова књига је објављена уз подршку О | удбалског клуба Партизан.

© ПЧЕЛИЦА ИЗДАВАШТВО ДОО ЧАЧАК, 2018.

МИЛОШ ПОСТАЈЕ ПАРТИЗАНОВАЦ Шта то значи бити партизановац? Тачан одговор Милош није знао када му је пре неколико година деда Драгиша купио црно–бели дрес и качкет са грбом Оl удбалског клуба Партизан. Сада је Милош постао ђак и научио је да чита и пише. Почео је да упознаје свој омиљени фудбалски клуб пратећи утакмице на телевизији, читајући спортске стране у декиним новинама, али и тражећи са татом податке о клубу и играчима на интернету. Седећи са дедом Драгишом у дворишту и листајући очев стари албум са сличицама Партизанових играча, Милош се обрати деди: – Никад ми ниси причао зашто си почео да навијаш за Партизан. Деда се усправи у столици, накашља се као да почиње неки важан говор и започе причу.

– Ех, синко мој, а како не бих навијао за клуб у којем је мој отац, а твој прадеда, играо у првом тиму уз сјајне играче као што су Стјепан Бобек, Александар Атанацковић, Миодраг Јовановић и друге фудбалске легенде.

– Никад нисам чуо за њих – збуњено рече Милош.

– Ниси чуо? Хм! Добро, добро, још си мали и много тога ћеш тек да научиш – рече кроз осмех деда Драгиша – али ако хоћеш да будеш прави партизановац, било би лепо да знаш имена славних Партизанових играча и њихових тренера.

3

УТАКМИЦА МАЛИХ ПАРТИЗАНОВАЦА И ЗВЕЗДАША То поподне Милош се састао са својим другарима на игралишту у близини своје куће. Окупила се већина другара из одељења, поделили су се на две екипе, наравно, Партизан и Црвену звезду, и утакмица је могла да почне.

– А где је Сања? – упита Милош другове.

– Ха, ха, ха! – насмеја се Стефан. – Да се ниси ти мало заљубишка у њу?

– Свашта! Не измишљај! Само сам питао – наљути се Милош.

– Не брини, друже. Сања ће судити утакмицу, али вам неће овог пута помоћи да победите.

– Кад је Сања нама помогла? – укључи се Дејан у расправу. – Криво вам је што вас стално побеђујемо!

– Нама криво? Причаш глупости! Ви сте највећи губитници! – унесе се Стефан у лице Дејану, док их је Милош раздвајао.

– ПРЕКИНИТЕ, КЛИНЦИ! – изненада се појави Сања, страх и трепет за дечаке и најправичнији судија њихових утакмица. – Понашате се као неки љутити петлићи! Као и увек, суђење ће бити фер, а свађалице ће бити избачене са терена! Не дозвољавам грубу игру и вређање! – девојчица узе лопту и упути се према центру игралишта. Сви дечаци пођоше за њом.

12

– Мали, знаш ли који је најлепши ауто на свету? – Ђорђе строго упита Мишу.

– Који? – збуни се дечак.

– Црна мечка! Ха, ха, ха! – почеше да се смеју углас два пријатеља, а Милош тек тада ништа није разумео.

– Ма шали се мало Баџа са тобом. Мечка је назив за мерцедес, а он је заиста најлепши ауто у црној боји – објасни Драгиша унуку Баџину шалу.

Ђорђе је затим одвео Милоша и Драгишу у своју навијачку собу.

– Аууууу!!! Шта све овде има! – изненади се Милош видевши просторију препуну црно–белих предмета.

НА ПАРТИЗАНОВОМ СТАДИОНУ Милош је данима био под утиском посете ватреном Партизановом навијачу. Није запоставио школске обавезе и чак је поправио оцену из математике. Знао је да ће укућани бити задовољни, а и да га од деде очекује велико изненађење. Деда Драгиша је одлучио да са својим сином Сашом одведе унука на стадион Партизана. Када су стигли испред стадиона, Милош је осетио како му срце убрзано куца. Помислио је колико је на том месту било сјајних утакмица и колико су голова постигли Партизанови играчи. А тек колико се генерација навијача на том месту радовало успесима свог клуба. Татин и дедин познаник дозволио им је да уђу на стадион и погледају тренинг Партизанових играча пред утакмицу. Када су ушли на стадион, пред Милошем се појавила огромна зелена површина – фудбалски терен колики до тада није видео у животу. Изнад терена су се издизале џиновске трибине које могу да приме хиљаде Партизанових навијача.

– Синко, добро дошао у наш фудбалски храм! Ово је најлепше место за све Партизанове навијаче – рече деда дрхтавим гласом.

– Стадион је саграђен давне 1949. године. У почетку се звао Стадион Југословенске народне армије, или скраћено Стадион ЈНА.

25

ВЕЧИТИ ДЕРБИ Дошао је и тај чувени дан – утакмица између Партизана и Црвене звезде. Док се цела Милошева породица припремала за ту утакмицу, деда је објашњавао Милошу: – Свака утакмица између ова два клуба се назива „вечити дерби”, јер је то сусрет између два велика фудбалска ривала... Први дерби одигран је давне 1947. године, усред зиме и то на -19 степени. Звезда је тада победила, али већ у наредном дербију Партизан је био бољи.

– Аман, човече, пусти више то дете на миру. Уместо да Ана и ја гледамо нашу омиљену серију, тераш нас да слушамо оно урлање на стадиону – љутила се бака Дара док је намештала шешир.

– Шта си ставила тај шешир као да си пошла на модну ревију, а не на утакмицу! Само ти још перушка фали! – насмеја се деда, али и остали мушки укућани.

– Бака Дара је дама, а праве даме морају бити лепе и на тим вашим утакмицама. Ко зна, можда ће нас снимати телевизија – умеша се Милошева мама Ана.

– Наш Миша први пут навија за свој тим на стадиону и лепо је да сви идемо са њим. Време је да кренемо! – позва Саша укућане да пожуре.

32