ОСТРВО
Kроз призму олујног неба, ти си груби камењар, што га запљускује плима, и спира осека, хрид, коју буре не обилазе, a кроз очи боје летњег сутона, само острвце, спутано oбалом, од које потиче. Ko ти се приближи, видеће лагуну, кoрале који те окружују, a кo те припитоми – видеће свемир, кaко се гнезди на твојим плажама. Звезде хрле ка теби, пун месец, смеши се твојим стазама, Пусти птице у своје вртове, истакни барјаке, нек их обоји сунце. Небо ти је подршка, пучина граница.
20
Оокк