Сава Јанковић - Спас од масакра

Стаза којом смо се пењали почела је на једном месту да скреће улево и ми смо одлучили да је оставимо и наставимо право узбрдо. Међутим, кад смо зашли у високу траву, која нам је допирала преко колена, она се испод наших цокула раздвајала и, како је била крта, није се за нама уздизала, па смо остављали дубок траг. После десетак корака опет сам се сетио, као пред оним мостом на Сави, прича о америчким Индијанцима.

- Ако они одоле иду за нама - казао сам - кад дођу довде, видеће да смо променили правац, па ће и они ту да скрену. - Вратио сам се на стазу и својом мотком почео пажљиво да уздижем изгажену траву, у исто време идући унатраг. Њих двојица су ми се прво мало насмејали, али кад су видели да се траг заиста губио, и они су ми помогли. Кад смо се испели на планину и погледали још једном надоле, видели смо да се негде у даљини њих шест-седам, у колони по један, пењу према нама. Овога пута људске фигуре биле су -још мање него када смо их први пут угледали. Сигурни да нас више не могу стићи, почели смо одмах да силазимо са друге стране планине, која је на нашу радост била добро пошумљена. Променили смо унеколико правац да бисмо заварали партизане, ако су нас заиста они пратили, с тим да се касније опет вратимо на исту линију кретања. Пошумљена страна планине, мислили смо, супротно од оне оголеле, вероватно је таква зато што су ту услови за вегетацију, правац и снага ветра, кретање водоносних облака, и ко би знао шта све још, били много повољнији. Тек око два сата по подне, зашли смо у неки густиш, њих двојица су скинули шињеле а ја пелерину Душка Глишића, раширили их преко дебеле, вишегодишње наслаге сувог лишћа, и најзад се, преморени, задовољно испружили. Ходали смо целу ноћ и добар део дана. Одлучили смо да ту останемо до вечери и да се добро испавамо. Пошто смо се мало одморили, Душко је извадио из торбе остатак тврдог окрајка црног хлеба који смо добили од оне две јадне старице. Поделили смо га на три једнака дела, одвојили неколико струкова младог лука и појели, затим добили по пола кашичице шећера и отпили мало воде из чутурице коју смо напунили на једном извору са ове стране планине. После тога, Влада је извадио своју лулу.

22