Велика буџетска потрошња уздрмапа макроекономску стабилност Србије
ТЕЖА ПРИВРЕДНА СИТУАЦИЈА Веће камате на кредите Проблем брзог раста плата не треба решавати стручно, већ на политичком нивоу, и то у буџету за наредну годину мора бити питање број један - каже економиста Бошко Живковић Предизборна обећања странака о повећању плата, незајажљивост партијских кадрова који седе на челу јавних предузећа, и високи апетити свих буџет- ских корисника, а пре свега владе и њених служби, уздрмали су макроекономску стабилност, а последице ће сносити привреда и становништво јер ће порасти банкарске камате. Упозорење да је потрошња државе изван дозвољеног оквира стигло је у прошли четвртак од агенције за кредитни рејтинг "Стандард Енд Пурс", која је Србији дала слабију оцену од оне која је до сада важила. Ова Агенција је развој у Србији вредновала уместо "позитивно", оценом "стабилно" због екс- панзивне фискалне политике, односно раста јавне потрошње и због тога повећања дефицита текућих плаћања. Овакву оцену је подржала и Народна банка Србије, што нимало није изненадило јер гувернер Радован Јелашић "осуши" уста причајући да плате и потрошња у државном сектору неконтролисано расту и да нико ништа не предузима. Овога пута се огласила вицегувернер Диана Драгутиновић и рекла да је питање тренутка када ће НБС заоштрити монетарну политику. - Евидентно је да централна банка дуже време упозорава због експанзивне фискалне поли- тике, односно раста буџетске потрошње, иако је ми- нистар финансија Мирко Цветковић објаснио да финансира преузете обавезе бивше владе. Штогод да је у питању, држава троши више него што сме, па је Централна банка принуђена да поскупи операције на отвореном тржишту, односно подигне референтну камату, али надам се, не и обавезне резерве. И то је, међутим, довољно лоше јер смо земља која је седам година у транзицији и банкарске камате на кредите требало би да падају, како би се приближиле камата- ма у земљама које успешно завршавају реформе. Уколико порасте само референтна камата, а не и обавезе резерве, мислим да ће банкари наћи начина да покрију тај трошак, а да не дижу камате за привре- ду и становништво - каже економиста Горан Питић, председник Управног одбора Сосијете женерал банке. Уколико се подигне и обавезна резерва, то је озбиљна ситуација и банке ће жестоко реаговати, објашњава Питић и сугерише да држава у оваквој ситуацији мора да обезбеди раст производње до нивоа који може да издржи овогодишњу пројектовану јавну потрошњу. - Влада мора да рашчисти и са политичким обећањима о повећању плата и расту субвенција. Кључ је у рукама министра финансија и ако није успео ове године да смањи потрошњу, то мора да учини наредне године. У супротном, све чешће ћемо слушати упозорења гувернера да је таква политика скупа за грађане - закључио је Питић.
Iskra 1. avgust 2007.
Економиста Бошко Живковић тврди да ће последица неконтролисаног раста плата и велике јавне потрошње бити раст каматних стопа и повећање цене увозног капитала. - Први потез Централне банке биће подизање референтне каматне стопе јер су обавезне резерве, иначе, високе. Министар финансија очигледно није могао да смањи потрошњу, односно плате, јер су оне као категорија најмање еластичне, а то на дужи рок за последицу има дефицит текућих плаћања, а на краћи повећање трошкова привреди и становништву. Проблем брзог раста плата не треба решавати стручно, већ на политичком нивоу, и то у буџету за наредну годину мора бити питање број - један. Сада нема другог решења него да Централна банка повуче ручну кочницу - категоричан је Живковић. Ове године очекује се рекордан спољнотрговински дефицит У минусу са светом 9,5 милијарди долара Спољнотрговински дефицит Србије ове године могао би достићи рекордних 9,5 милијарди долара, али нема бојазни од платно-билансне кризе и девалваци- је динара, оценио је данас стручни сарадник Привредне коморе Србије Горан Николић. Он је у изјави агенцији Бета казао да ће "кључ" за покриће и дефицита спољнотрговинског и укупног дефицита платног биланса бити нето стране директне и портфолио инвестиције, прилив по основу кредита и мењачких послова и нова девизна штедња. Николић је прецизирао да се ове године очекује више од три милијарди долара страних дирек- тних инвестиција и портфолио инвестиција у нето износу, нето прилив по основу кредита од више од 4,5 милијарди долара, нето прилив по основу мењачких послова од више од 1,3 милијарди долара и око две милијарде долара нове девизне штедње. Према његовим речима, то ће бити више него довољно за покриће дефицита у размени са светом, који ове године несумњиво достиже историјски лимит. Стручни сарадник ПКС објаснио је да ће платни биланс, чији је део спољнотрговински биланс, на крају године српска привреда закључити са "благим плусом". Према његовим речима томе погодује и успо- равање раста увоза, који је у прва три месеца ове године евидентан. Николић је проценио да би се ова година могла завршити растом увоза испод 30 одсто и раста извоза од 32 до 35 одсто, што су "огромне раз- лике које ће довести до дефицита”. Он је још прецизирао да "будући да салдо платног биланса указује на промене девизних ре- зерви", нема бојазни да ће оне бити довољне и да ће укупан платни биланс "иако не тако добар као прошлогодишњи, и ове године бити ипак добар". Николић је препоручио да држава "по питању дефицита - не ради ништа", већ да настави са приватизаци- јом, реструктурирањем, подстицањем малих и средњих предузећа и приватног сектора и што је "најважније" - смањењем јавне потрошње.
13