Page 1

Односи САД - Русија

КОПРЦАЊЕ СРБИЈЕ У РАЉАМА МОЋНИХ (2) У прошлом броју Искре, чланак, под истим насловом, завршен је: „Сви задовољни (мисли се на председнике Буша и Путина), свако сачувао свој 'образ’ али и остварио нешто од 'оригинала’, Буш Косово, Путин спречио ’штит’ у Чешкој и Пољској. Остаје, међутим, у мраку колико је трампа била ваљана...”. У овом напису, реч ће бити о ваљаности „трампе” и о последицима, ако се успостави да она није била ваљана. Полазне позиције Путина и Буша Да отпочнем ово расматрање са питањима: Јел’ Косово добио Буш? Или је бар на правом путу да га евентуално задобије? Да ли је Путин успео да замени предвиђени САД „штит” на западној граници Русије, са оним у Азербејџану, бар као идејом? На оба питања одговор је квалификовано негативан, што указује да би се требало позабавити квалификација- ма. Истина је да Буш жели да готово по сваку цену отуђи Косово од Србије, с једне, али је он, с друге стране, такође, нарочито у задње време, у сталном повлачењу. На веђ обављеном састанку са Путином од 1. и 2. јула, он и Путин су препустили питање статуса Косова договору Кондолизе Рајс и Сергија Лаврова. Другим речима: бар формално Буш је напустио идеју да Косово мора бити обавезно независно и стао опет формално иза Путинове мисли да коначан статус Косова требало би да буде плод договора Београда и Приштине. У Савету безбедности УН, САД и Запад дају свој предлог за коначну Резулуцију којим се формално следи продужење преговора са ограничењем најпре од 120 дана, како је предлог од 150 дана већ одбијен од стране Русије, очекује се да би следе^и њихов предлог могао бити шест месеци, али, по истеку ових рокова - став је Запада - нема попуштања у погледу примене Ахтисаријевог плана. Руси, међутим, са своје стране, не дају се заварати попуштањем у роковима, већ траже и напуштање идеје Ахтисаријевог плана, пошто једино тада Шиптари у преговорима са Београдом могу бити озбиљни преговорачи, јер зашто би они то били сад кад им је независност унапред загарантована. Друга је, пак, ствар - логика је Руса - ако се Београд и Приштина договоре да база преговора буде нека вер- зија Ахтисаријевог плана, а која би дошла као после- дица временски неограниченог разговора између Шиптара и Срба.

Руси изгледа остали једини савезници-чувари Косова Руси, бар за сад, стоје чврсто иза те своје зацртане политичке линије, и поред тога што је, у међувремену, у Београду дошло до формирања нове српске коалиционе владе. Ова, пак, не само да бучно води политку „евроатланских” интеграција, већ и директно обавља радње које су колонијалне суштином, може се petin и индиректно антируски обо- јене. Упркос, дакле, тога, Руси и даље чврсто стоје, на питању Косова, на својим оригиналним крајње принципијелним позицијама. А могло се очекивати да Руси кажу: кад ви Срби таквом политиком стварно показу- јете да не само да не браните Косово већ га буквално продајете ради „евроинтеграција”, онда зашто би ми Руси били већи Срби од вас? Изгледа, међутим, да Руси још увек верују српском премијеру Коштуници, који је цео свој ауторитет, задобијен на косовском питању, а сада и своју политичку будућност, потпуно уложио у његову непоколебљиву последњу одбрану, док је „евроинтеграције” и све остало препустио сво- јим коалиционим партнерима (Тадићева ДС и Динкићев Г17+), знајући да је Косово прво на дневном реду и нај- важније; питање на коме, не само он лично - већ Србија - пада или опстаје. Зато Руси, изгледа, још стоје уз Србију да бране Косово. То је Коштуница „укопчао” па је недавно (11.7.7), кад је о Косову реч, „убојитим” стилом исказао своју срџбу на рачун САД амбасадора у Београду, Мајкл Полта, а поводом раније изјаве овог да САД остају пријатељске према Србији, упркос, непријатељској „реторици” која долази од неких „српских лидера”. Каже Коштуница: „Посебно је неприхватљиво објашњење по коме је покушај оти- мања Косова руковођено искреним пријатељством према Србији. То објашњење је - наставља он - увре- да за здрав разум” јер противуречи „и Повељи УН и Уставу Србије”. Није да Русима не годи оваква српска „ре- торика”, али њима су неопходније од саме реторике, српске против „евро-атланске” косовске радње. Све у свему, дакле, Руси су данас једини савезници у одбрани Косова. Поставља се питање - због чега? Путин за Косово да манифестује руски став у вишеполарном свету Одговор је јасан - Руси данас стоје чврсто иза Косова због својих интереса, јер Путин верује да ће се преко њега најлакше ти интереси остварити. Као што


Копрцање ... САД имају своје империјалне интересе, тако и Руси траже своје одговарајуће место међу глобалним моћницима. С том разликом што су они Америке - јер су САД себи само-задале улогу „светског полицајца”, врло често умишљени - значи нису прави -, и као такви, у крајњој линији, штете њиховим имеријалним интересима. Примери таквих су: Босна и Херцеговина, Косово, Ирак и Авганистан. Свуда су САД дошле да „на брзину” обаве задатак, а остали и још стоје тамо: у БиХ 12 година; на Косову осам, Ирак / Авганистан, практично - у недоглед... Њихова војна и спољнополи- тичка доктрина о способности вођења једновремено два империјална рата је данас толико урушена да после Ирака / Авганистана САД нису способне да воде један а камоли два таква рата. Руси, односо СССР, су имали сличних епизода, али како је, као последица, оне авганистанске, дошло до пада СССР, Путин је, изгледа, научио лекцију, па покушава да Русију уведе на светску сцену са циљем да садашњи једнополарни систем моћи са само САД, преусмери у вишеполарни, са Русијом, САД, ЕУ, Кином, итд, али на начин да се то оствари са вероватноћом да ће успети, с једне, а да, у исто време, не поремети „партнерске” односе са САД и Западом, с друге стране. Крајње је, значи, деликатан овде тај Путинов став. Косовом најлакше до вишеполарне политичке моћи Потенцијал за остварење једног таквог крајње деликатног циља, председник Путин је, изгледа, нашао у Косову. Пре свега, у својој - због једнопо- ларности система империјалној - да тако кажем - бахатости, САД су, на питању Косова, направиле масу чисто формалних грешака и пропуста. Шта је Косо- во?... ништа... једна забит... зрно песка... кога интере- сује његова судбина?... Још кад ми, САД, суперсила, рекнемо - Косово је шиптарско... да видимо ко то неће аминовати... Срби?... беда једна ................ читају” наше мисли.. и без наше наредбе извршавају их.. Коштуница?... он се нешто трси... лећиће и он на руду због ЕУ... Заслепљени својом „силом”, САД су забора- виле да цело то своје „даровање” Косова Шиптарима, бар формално усагласе са међународним правом, да осмотре да ли се то слаже и колико са Повељом УН, Хелсиншким документом о неповредивости европских граница - све, дакле, правни акти чији су главни про- мотери биле саме САД. Путин је, по свему, тај очеви- дан САД пропуст са Косовом, бриљантно искористио за своју сопствену битку - успон Русије до вишепо- ларног система моћи. Он ту битку бије, путем Косова и међународним правом. И то, парадоксално: „оружјем” које су САД углавном саме „исковале”, у претходним временима, ради лакшег остварења својих импе- ријалних интереса. Али то није све. Једним, међутим, својим другим бриљантним потезом, Путин је Буша притегао и са друге стране. Наиме, начинио је од Косова - да тако кажем - једну психолошку „клацкалицу” која, ако САД остваре своје шиптарско Косово, отвара читав низ сепаратистичких покрета како у Европи тако и у бившем СССР за које специјално САД јако стало да се не отварају. Рецимо, ако Косово оде Шиптарима, Република Српска из БиХ може одмах да захтева своје припајање Србији. А у бившем СССР, сам Путин би могао да захтева одвајање Придњестровља од Молдавије, део Јужне Осетије сад под Грузијом и при- пајање Осетији. Буш је свестан те могућности па је

изашао са јефтином „теоријом” да Косово не прави преседан, већ је оно „специјалан случај”. То, наравно, не може да увери ни све чланице ЕУ, као што су, на пример, Словачка и Шпанија (у којима постоје јаки сепаратистички покрети), па су оне склоне да не приз- нају независност Косова, што у самој ЕУ изазива напетост, а може и спољно политичку њену дестабилизацију, што бирократском Бриселу никако није при- јатно. Зато ЕУ инсистира да одлука о независности Косова, мора доћи из СБУН а не да Шиптари прогласе независност Косова, како би то САД прижељкивале и како прете у случају да Русија у СБУН употреби свој вето и тако блокира Резолуцију о независности Косова. Путин неће дозволити САД јавно понижење Као што је Буш територијално „заокружио” Русију са много страна, како изгледа, међутим, Буш је чврсто „заокружен”, на међународној сцени, правно, дипломатски, психолошки и интелектуално, непо- пустљивим Путином и његовом визијом Косова. Путин, пак, с друге стране зна, да је ова битка око Косова између њега и САД у исто време и битка „креди- билитета” како сопственог тако и оног Бушовог, с тим што би кредибилитет овог другог, ако би доживео јавно понижавање, могао да има катастрофалне последице. У ирационалном очајању што су САД понижене - Буш би могао да потегне и ратом, погото- во пошто му је ово последња година као председника САД. Јавно САД понижење Путин неће дозволити. Зашто? Прво, због могућности рата. Друго, јер је Буш и њему потребан. Најбрже га Буш може „катапулти- рати” у вишеполарни клуб, што је, као што смо видели, Путинов циљ. Еј, Владимире... сценарио из прошлог истоименог чланка јесте управо био увод у том правцу. А састанак од 1. и 2. јула на имању Буша старијег у држави Мејн на Атлантику, само је потврдио и проширио тај тренд. И поред тога, што се два председ- ника скоро у ничему нису сложили, изузев што су питање Косова пренела на своје министре спољних послова, Кондолизу Рајс и Сергија Лаврова. А има и то своје зашто? То је већ поменута Путинова жеља да се САД - а САД је Буш! јавно не понизе. Тако је остало - јер је и Буш, изгледа, увидео да је питање Косова, због Путиновог принципијелног става, „дотерало цара (Буша) до дувара” - да стварне уступке чини Рајсова, али да се они тако не зову већ, радије, крсте се „договором” између ње и Лаврова. Као последица овог новог ветра, Шиптарима се више не обраћа Никола Бернс - „кадар” још из г-ђе Олбрајт Стејт департмана - већ то чини сад Данијел Фрид, али

IZ SADRŽAJA Srbija nema razloga da bude u defanzivi .................................................... 5 Predlog rezolucije Narodne skupštine Srbije ............................................. 7 Predlog nove rezolucijeSAD i EU 0 Kosovu ................................................ 9 Ovde ništa više neće biti isto ................................................................. 11 Teža privredna situacija .......................................................................... 13 O suštini „putinizma” .............................................................................. 15 Torbeši - Čitaci ........................................................................................ 22 Revizionizam u savremenoj srpskoj književnosti (123) -------------------- 25 I. Milačič: „Sunčev sjaj na licu pesnika” ................................................... 29

2

Iskra 1. avgust 2007. uni


Коштуница на конференцији са Ангелом Меркел у борби за Косово

ИМАМО ДОБРУ И ВАЉАНУ РЕЗОЛУЦИЈУ 1244 Председник Владе Србије Војислав Коштуница и немачки канцелар Ангела Меркел изнели су у Берлину потпуно супротне ставове у вези са решава- њем будућег статуса Косова и усвајањем нове резолу- ције Савета безбедности УН. ’Ми сматрамо да преговори треба да почну, да за њих није потребна нова резолуција Савета безбед- ности и да се до нове резолуције може доћи на крају, а не на почетку преговора’, рекао је Коштуница на заједничкој конференцији за штампу с госпођом Меркел. ’Сви нацрти резолуције, чак и овај пети, минималистички, прејудицирају решење за статус Косова', нагласио је Коштуница, додајући да 'имамо добру и ваљану Резолуцију 1244’. Ангела Меркел је изјавила да Немачка и ЕУ 'желе да иду даље од Резолуције 1244’. 'Зато желимо да подржимо нову резолуцију у Савету безбедности УН. Не желимо да прејудицирамо независност Косова, желимо да се компромисом дође до решења’, рекла је Ангела Меркел и поновила подршку плану Мартија

Ахтисарија. Војислав Коштуница је поновио противљење Србије плану специјалног изасланика Мартија Ахтисарија зато што у њему 'није уважена повеља УН, зато што није уважен принцип територијалног интегритета и суверенитета који из ње произилази и зато што није поштована Резолуција 1244’. Коштуница је рекао да нови преговори не треба да буду оптерећени идејама из Ахтисаријевог плана. 'Преговори морају да се наставе у складу са Резолуцијом 1244 Савета безбедности’, рекао је Коштуница, наглашавајући да Косово не може бити посебан случај у свету и да би независност Косова била опасан преседан за регион, али и за свет. Он је, такође, рекао да досадашњи преговори нису вођени на исправан начин и да су довели до решења које је прихватљиво само за једну страну - за Приштину. Премијер Коштуница се, после, разговора с канцеларом Ангелом Меркел, састао и с њеним ми- нистром спољних послова Франком Валтером Штајен- мајером. Самарџић: Србија и Русија одбацују нову резолуцију пре преговора Министар за Косово и Метохију Слободан Самарџић изразио је задовољство руским одбаци- вањем најновијег нацрта резолуције о тој Покрајини.

не са независношћу за њих већ да је потребно сачекати - за то још неко време јер треба преговарати с Београдом. Шиптарско вођство је одмах „укопчало” да се ради о новом тренду, па ће рећи: о Ахтисаријевом плану нема шта да се преговара, то је свршена ствар, али „добросуседски” односи са Србијом - то је већ друга ствар. Тако ће се временски полако, „дого- вором” Лаврова и Рајсове, чинити постепени уступци, што ће можда захтевати годину а, могуће, чак и више дана. Изгледа да су се Буш и Путин, ипак, догово- рили о нечему у погледу кад би Савет безбедности евентуално могао да изађе са својом Резолуцијом о статусу Косова. Та Резолуција ће бити усвојена онда кад шиптарско Косово добије неку своју „надзирану (од ЕУ) независност”, али са Косовом као „аутоном- ној” области Србије - тачно по небулозној и скан- далозној „песничкој” формули Вука Драшковића: „више од аутономије, мање од независности”! Може се, међутим, тај нови косовски статус, крстити и другојачије - примена Ахтисаријевог плана о Косову, али у оквиру Србије! И да завршим слично са текстом из прошле Искре. Сви задовољни, свако сачувао свој „образ”, али и остварио бар нешто од „оригинала”. Буш „неза- висно” Косово, Путин осигурао: за Србију - оно „ауто- момно”; за себе - чланство у вишеполарном клубу. Што се пак, тиче Бушовог ракетног и радарског „штита” у Чешкој и Пољској, Путину је све једно, јер је он сад Бушов истински партнер или, боље - нема „штита” док се партнери о њему не договоре. Више око трампе - нема мрака!

'Заједнички је став и Србије и Русије да није потребна нова резолуција Савета безбедности пре него што отпочну и буду успешно завршени преговори између Београда и Приштине’, рекао је Самарџић у Берлину, где борави са премијером Војиславом Коштуницом у једнодневној радној посети Немачкој. Самарџић је додао да Србија сматра да мисија Европске уније треба да замени УНМИК тек по завршетку преговора о будућем статусу Покрајине. 'Ако би она дошла раније, како се предлаже овим нацртом резолуције, то би значило прејудици- рање решења статуса и преговори не би имали никаквог смисла’, оценио је министар. ’Наш је став да преговори имају смисла, али само без условљавања и унапред донетих решења’, закључио је Самарџић и истакао да ће Београд на тој линији и даље водити заједничку политику са Руском федерацијом. 'Сигурни смо да расте број земаља које разу- меју и прихватају ову политику’, рекао је Самарџић. 17.7.2007.

ПОЛИТИКА

Н. Љотић

Iskra 1. avgust 2007.

3


СЛАТКА МАЛА ОКУПАЦИЈА Треба се озбиљно замислити над чињеницом да неуобичајено велики број српске образоване популације гаји готово патолошку одбојност према својој земљи и мржњу према свему што носи српски национапни предзнак Имам пријатеља који у својој соби још увек чува малу америчку заставицу којом је намеравао да маше приликом уласка америчких трупа у Београд 1999. Није у питању никакав НВО барон, страни плаћеник, агент или морална наказа, већ обичан, добро, не баш сасвим обичан српски, тачније, београдски интелектуалац, добар стручњак, пристојан човек, чак не ни превише исполитизован у неком партијском и дневнополитичком смислу. Додуше, тамо, почетком 90-их, био је са студентима код Теразијске чесме, после је уредно шетао и дувао у пиштаљку протестујући због крађе локалних избора, лупао у шерпе за време TB Дневника, ишао по митинзима више или мање „удружене" и „демократске" опозиције! Касније је, углавном као статиста, учествовао у „демократским променама", ламентирао над „спорим реформама" и „6. октобром" који никако да осване. Све у свему, мој пријатељ уопште није усамљен случај, иако можда нису сви тако радикални и не држе сви по кућама тако бизарне реквизите. Он не прати много политику, спорадично се информише са једне TB станице и истоименог радија, али има став о већини питања. Зна да су Срби криви за ратове на простору бивше Југославије, сигуран је да је Милошевић одговоран за санкције, бомбар- довање, турбо-фолк и свеопшту криминализацију друштва, подржавао је отцепљење Црне Горе, нема ништа против независног Косова, а има доста разумевања и за „оправдане захтеве Војвођана". У сваком случају, Чанак му је баш „симпатичан". А, богме, ни према Бојану Кострешу није сасвим рав- нодушан. Верује да је Република Српска геноцидна творевина, залаже се за лустрацију, по могућству, што јединственију БиХ, „безусловну сарадњу" са Хашким трибуналом и, ако не баш чисту окупацију - та је прилика, авај, вероватно пропуштена деведесет девете а оно барем један озбиљан протекторат којим би се овде коначно „увео ред" и мало дисциплиновала ова балканска крчма. Можемо се спорити око тога да ли је овај политички кроки више комичан или жалостан. Али се у сваком случају озбиљно треба замислити над чињеницом да неуобичајено велики број српске обра- зоване популације у доби између двадесет и четрдесет пет година има сличне ставове и гаји готово патолошку одбојност према својој земљи и мржњу према свему што носи српски национални предзнак. Свако од нас познаје бар неког таквог, а понеко ће се у горњем опису можда мало и препознати. Узроци оваквог става су бројни и врло разнородни. Први фактор је свакако једна ментална и политичка инерција. Људи су током година просто навикли на једну црно-белу слику света и политичке стварности у којој је „Милошевићев режим" третиран

4

као симбол и синоним за све зло, па је онда, по прин- ципу инверзије, све што се из овог или оног разлога том режиму супротстављало - од Алије Изетбеговића, до Ненада Чанка, Ричарда Холбрука, Џорџа Сороша и Џејмса Лајона - третирано и доживљавано као исправно, пожељно и добро. (Не треба, наравно, превидети ни фактор новац, односно неку врсту пробитачности која је, директно или индиректно, могла произаћи из вере у ову црно-белу мантру, али као што рекосмо тај фак- тор није ни једини нити пресудан.) Осим тога, хајде и то да кажемо, ни у светским релацијама ствари као што су „национални суверенитет" и „патриотизам" генерално више нису у моди. Нарочито у слабим и „транзицијским" постсоци- јалистичким земљама. Српски случај је ту, опет, можда само још мало драстичнији, с обзиром на специ- фичност нашег више-мање аутономног социјалисти- чког пута. Стари национални осећај је деценијама у већој или мањој мери репресиран, сматран за нешто ретроградно, превазиђено и потенцијално чак „непријатељско", а нови „социјалистички патриотизам" је брзо исхлапио и претворио се у зб(и)рку формалних соцсамоуправних фраза у које више нису веровали ни они који су их изговарали. Уопште, чини се да је током последње децени- је у Србији настала једна необична и по много чему бизарна антинационална коалиција у којој су се преживели остаци оне старе послератне реакције (они који Американце чекају још од 1945) нашли руку подруку (случај СПО) са национално одрођеном децом и унуцима комунистичких комесара и ударника. Плус непоправљиви југоносталгичари који никако не могу да се помире са чињеницом да Југославије више нема, који не могу да прежале шопинге по Трсту и „црвени пасош са којим си могао путовати по целом свету" и бес због тога ирационално и готово пато- лошки усмеравају према овом јаду од државе у којој су принуђени да живе. Плус, хиљаде оних слабо образованих који сматрају да им држава нешто „дугу- је" и који једва чекају да „запале напоље", а у међувремену блеје по кафићима и сплавовима, живе од којекаквих „комбинација” или их углавном издржавају родитељи. Најзад, али, што би се рекло, никако не и на последњем месту, не треба заборавити ни улогу „најбољих непријатеља" ове модернистичке коалици- је, тј. све оне многобројне „националне раднике", пацијенте и сецикесе који су крајем осамдесетих и деведесетих дефиловали медијима као наводне сте- гоноше патриотизма и српске националне идеје. Све у свему, уз такве промоторе и противнике заиста нема места чуђењу што се како „национална", тако и „европска" ствар у Србији налазе у стању у којем јесу. Главни уредник часописа ,,Нова српска политичка мисао" Ђорђе Вукадиновић Пренето из Политике, 24.6.2007 (Објављено:19.6.2007)

Iskra 1. avgust 2007.


Ко је za status kvo na Kosmetu

SRBIJA NEMA RAZLOGA DA BUDE U DEFANZIVI KAD JE REČ O POZIVIMA NA REALIZAM Predstavnici SAD, NATO i EU sve češće ističu daje "status kvo" na Kosovu i Metohiji neodrživ i opasan. Cilj je pojačavanje političko-psihološkog pritiska na Beograd i zaustavljanje dalje erozije podrške nad- gledanoj nezavisnosti. U javnosti je nedovoljno prisutno da li i na koji način Srbija reaguje na isticanje argumenata neodrživosti statusa kvo na Kosmetu. Prvo, nije sporno da je Srbija, pre svih drugih, nezadovoljna (do)sadašnjim stanjem u Pokrajini. U njenom je interesu da se (do)sadašnje stanje suštinski promeni jer je tokom pro- teklih osam godina najviše štete naneto Srbiji i Srbima na Kosmetu. Problem je u tome što se status kvo na Zapadu tretira kao sinonim za odsustvo odluke o neza- visnosti Kosmeta, odnosno, za odbijanje Srbije da se saglasi sa oduzimanjem dela državne teritorije. Srbija promenu statua kvo vidi u pregovorima bez prejudiciranja i kompromisu, uz poštovanje medunarodnog prava i rezolucije SB 1244, dok SAD (Zapad) "neodrživost statusa kvo" koriste kao "krunski" argument za nametanje nezavisnosti. Srbija nema razloga da bude u defanzivi kad je reč o pozivima na realizam. Ali, da vidimo šta jeste, a šta nije realno? Realno je da postoje Beogradski dokume- nat, Kumanovski sporazum i Rezolucija Saveta bezbed- nosti 1244 kojima se na osnovu Povelje UN i međuna- rodnog prava garantuje suverenitet i teritorijalni integritet Srbije. HAZARDNA IGRA Od pojedinih predstavnika Evropske unije čulo se nedavno da Unija mora da sačuva svoj kredibilitet po pitanju Kosmeta. To je u redu ukoliko znači zalaganje za pregovore bez prejudiciranja, neprikosnovenost SB UN, kompromis i poštovanje univerzalnih principa evropske bezbednosti i saradnje, odnosno, međunarodnog prava. Bio bi veliki hazard, ukoliko bi EU čuvala svoj kredibilitet pečatiranjem diktata da je nezavisnost jedina opcija. To bi bilo vraćanje transatlantskih odnosa na vreme Rambujea i agresije NATO 1999. godine, bez odobrenja SB UN. Balkan bi ponovo bio zahvaćen haosom, koji bi doveo u pitanje ono što je postignuto po cenu ogromnih napora. I gore od toga - to bi raspirilo mnoga dosad prigušena i nepoznata žarišta. SINONIM ZA POLITIKU PRITISKA Za Srbiju je status kvo sinonim za politiku priti- saka, etničko čiščenje Srba i drugih nealbanaca, napade na srpske svetinje, bezakonje, kriminal i terorizam. U javnosti Srbije na to se gleda kao na posledicu jednos- trane proalbanske politike SAD i drugih zapadnih zema- Ija, licemerja prema Srbiji i nespremnosti deklarisanih srpskih prijatelja da se povinuju sopstvenim odlukama i potpisima, a pre svega, odluci o garantovanju suvere-

Iskra 1. avgust 2007.

niteta i teritorijalnog integriteta Srbije. Srbija je dala saglasnost na ta dokumenta, ne prihvata jednostrano ukidanje tih dokumenata, već zahteva njihovo poštovanje i izvršenje. U tome ima podršku velikog broja zemalja, uključujući i Rusiju kao stalnu članicu SB. Realno je da je Kosmet i prema Ustavu Srbije potvrđenom na referendumu pokrajina sa suštinskom autonomijom "u okviru suverene države Srbije". Realno je da je Kosmet već osam punih godina izvan faktičke vlasti Srbije, ali sve to vreme pod privre- menim mandatom UN uz pristanak Srbije. Srbija ni na koga nije prenela svoj suverenitet nad Kosmetom, koji je vremenski neograničen, već ga je zadržala. Realno je da Kosmet nije teritorija bez titulara, niti je pod mandatom bilo koje regionalne organizacije, neke zemlje, ili njenog lidera pogotovu, pokrovitelja ili lobista. To što je Kosmet osam godina pod mandatom UN, a za to vreme nije ost- vareno bezbedno okruženje, vladavina prava, poštova- nje Ijudskih prava, nisu argumenti protiv stavova Srbije već, pre svega, protiv stavova onih koji nisu uspeli, ili nisu želeli, da izvrše svoje obaveze po Rezoluciji SB 1244 i Kumanovskom sporazumu. Zašto nisu ranije stvo- rili uslove za, pravedno, stabilno i održivo rešenje sta- tusa. Ko je smetao? Srbiji se ne može pripisati odgo- vornost, ili stavljati na teret osmogodišnje odsustvo poli- tičke volje SAD i ključnih zemalja Zapada da ispune mandat svetske organizacije. Realno je da je Srbija sve vreme imala bona fides odnos prema navedenim sporazumima i odlukama UN koje čine integralni deo međunarodnog prava. Bez obzira na protek vremena, status Kosova i Metohije kao integralnog dela državne teritorije Srbije nije izmenjen ni međunarodnim, ni unutrašnjim pravnim aktom, niti se bez pristanka Srbije može izmeniti. Srbija u proteklih osam godina nije prestala da na unutrašnjem i međuna- rodnom planu tretira Pokrajinu kao svoju državnu teri- toriju. Naprotiv. Realno je da Srbija insistira na poštova- nju univerzalnih principa međunarodnog prava, odluka SB UN i da se zalaže za pregovore o statusu pod okrilj- em SB UN, bez veštačkih rokova i prejudiciranja ishoda. A šta nije realno? Pre svega, nije realno da će Srbija prihvatiti, izričito ili prećutno, oduzimanje Kosmeta. Nije realno da će Srbija prihvatiti trgovinu odri- canjem ili pristankom na oduzimanje državne teritorije za "evroatlantske integracije". "Bolji život" se ipak, nešto šire poima nego što veruju oni koji nude takvu nagodbu (dil). Realno je da će Srbija postojati i kada tih integraci- ja ne bude. Kakve su to integracije kojima Srbija treba da teži ako medusobne račune izravnavaju tretirajući Srbiju kao monetu za potkusurivanje. Novi francuski predsed- nik Sarkozi i novi premijer Velike Britanije Braun, uvrstili su jačanje identiteta svojih naroda i država u vrhunske prioritete svojih programa. Srbija, iako neuporedivo manja i manje razvijena, ima bar jednako pravo i interes da brani svoj identitet. Za Srbiju je to, u prvom redu, odbrana prava na Kosovo i Metohiju, kao postojbinu

5


AMBASADORI U SRBIJI KAO U SVOJOJ KOLONIJI Siledžijsko ponašanje zapadnih diplomata u Srbiji, kao da smo zemlja trećeg sveta, prevršilo je svaku meru tolerancije, ušlo u vode kolonijalizma i to, umno- gome, zahvaljujući Majklu Poltu, lepo ugošćenom američkom ambasadoru u Beogradu. Demonstrirao je juče Polt opet politiku sile, zarad otimanja Kosmeta “urazumljivao” je Srbe, pa to, uz agresivnije namesnike kao što je nemački ambasador Andreas Cobel, koji nam je pretio oduzimanjem čak pola države, upozoravaju analitičari, govori da je Srbija prva žrtva vaskrsle “diplomatije topovnjača”. A ne bi trebalo i da zaboravimo Engleza Stivena Vordsvorta, koji peva kao i Polt. DRŽI LEKCIJE REDOM, VLADI, FAKULTETU ... Polt je juče udario i na FPN (Pretpostavljamo, Fakultet političkih nauka - Iskra) i Vladu Srbije, na skupu povodom 60. godina od Maršalovog plana. - Ovo je trebalo da bude na FPN-u, ali nisu dozvolili da prisustvuju mediji u strahu od vlade, što je žalosno za slobodu izražavanja u Srbiji. Hvala NUNS-u koji je odmah ponudio sponzorstvo - počeo je Polt, pa razvezao kako “Kosovo treba pustiti da ode”, jer u suprotnom “Srbija neće imati budućnost”. Profesor sa FPN-a potom je objasnio je da je Polt pozvan da preda- je studentima, kojih su doveli stotinak, iako su u toku ispiti, i da ga nisu ograničili temama.

- Pitanje medija je postavljeno samo što nismo želeli političku predstavu kao sa Cobelom. Ne plašimo se vlade, već političke zloupotrebe predavanja - objasnio je profesor. Pogrešno je, tvrdi za Glas Milan Nikolić (Autor ovog teksta ne objašnjava ko je Milan Nikolić - Iskra), govoriti o istupima Cobela i Polta kao o bezobrazluku ili nepoštovanju domaćina, jer je po sredi “agresivna diplo- matija pretnje i uslovljavanja”, koja iskače iz običaja dobre diplomatije. - Namera velikih je da razbiju članicu UN i sruše suverenitet, koji je temelj novog međunarodnog poretka. Ne što vole Albance, već da bi otimali prirodne resurse malim zemljama. Diplomatija topovnjača nije nepoznata, primenjivale su je kolonijalne sile u Africi i zemljama trećeg sveta - objasnio je on i istakao da će te diplomate istupati sve češće. Dakle, kazao je, pokušavaju da nametnu volju pritiskom i otimanjem, a ne prijateljskim nagovaranjem, koje je suština diplomatije. Jeste čudno, ali je funkcional- no. - Mi smo ispod tog sečiva i vidimo malo bolje od drugih, a bićemo i prve žrtve - smatra Nikolić. Ali, kada Polt gimnazijalcima u sred Beograda kaže da će Kosovo biti nezavisno, pitanje je da li je to pri- tisak na vlast ili maltretiranje građana. - To je samo neukusno, dok je ono Cobelovo opasno. A obraćanje klincima, koji ne odlučuju je blesa- vo. Međutim, Cobelove pretnje nikada ne smeju biti shvaćene kao diplomatski ispad, već pretnja. To je namerna greška, jer on nije od onih koji malo više puknu, pa neodgovorno pričaju - istakao je on. Zapravo, Polt je samo “dobar službenik koji prenosi reči svojih pretpostavljenih” i ne razlikuje školarce od političara.

Srbija nema ... svoje državnosti, duhovnosti i kulture. Nije realno da Savet bezbednosti UN donese odluku o oduzimanju Kosmeta od Srbije jer bi to bilo grubo kršenje Povelje UN i ugrozilo smisao postojanja UN. Nije realno da Srbija može biti, stabilna, faktor mira i napretka na Balkanu, ukoliko bi joj neko silom oduzeo Kosmet. Nije realno da Srbija ima dobre odnose sa zemljama i organizacijama koje su svojim politikama angažovane na ugrožavanju njenog suvereniteta, teri- torijalnog integriteta i ustavnog poretka. Najzad, nije realno da je Evropi potrebna nova kvazidržava, zasno- vana na mešavini ideologije staljinizma i džaadizma (džihadizma? - Iskra) kojom bi upravljali presvučeni teroristi i "oprani" dileri drogom, oružjem i Ijudima. Jasno je da nezavisnost Kosmeta, nadgledana ili nenadgledana, nije jedina opcija. Opciju suštinske autonomije sadržanu u odluci SB UN ne treba ni menjati, pogotovu ukidati, već pregovorima ispuniti. Do tada, neophodno je sprovesti neizvršene naloge Saveta bezbednosti. Glas javnosti, 17.7.2007.

Živorad

Jovanović

(Sva podvlačenja (italics) u gomjem članku izvršila je Iskra)

6

11.7.2007.

ANTIC.org-SNN

(Originalan izvor nejasan. Skinuto sa sajta Antic.org)

RAJS: KOSOVO ĆE BITI NEZAVISNO Američki državni sekretar Kondoliza Rajs izjavi- la je danas u Lisabonu da će Kosovo "na ovaj ili onaj način" dobiti nezavisnost, uprkos protivljenju Rusije u Ujedinjenim nacijama. Rajsova, koja je doputovala u por- tugalsku prestonicu na sastanak bliskoistočne mirovne "četvorke", podsetila je da je predsednik SAD Džordž Buš "veoma jasno" rekao da Kosovo treba da dobije nezavisnost. (Tanjug, 19.7. 2007)

Iskra 1. avgust 2007.


ДОКУМЕНТ:

ПРЕДЛОГ РЕЗОЛУЦИЈЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ СРБИЈЕ 0 РЕШАВАЊУ ПИТАЊА АУТОНОМНЕ ПОКРАЈИНЕ KOCOBO И МЕТОХИЈА Србија тражи преговоре Овим документом обавезују се Влада Србије и сви државни органи да благовремено и енергично одговоре сваком наговештају или чину било ког међународног субјекта, који би били усмерени на је- дностране акте повреде суверенитета и територи- јалног интегритета Србије. Ово се посебно односи на претње и евентуалне акте једностраног признања независности Косова и Метохије. Скупштина Србије сматра апсолутно непотребним усвајање нове резолуције УН, којом би се започели нови преговори, каже се у владином Предлогу резолуције о Косову и Метохији, коју ће пар- ламент разматрати 24. јула. С Предлогом резолуције јуче су упознати шефови посланичких група у Скупштини Србије, а документ је достављен и новинарима. Глас објављује: Интегрални текст Предпога резолуције Имајући у виду постојећи процес и стање у међународној заједници поводом решавања питања Косова и Метохије, а посебно: Преговоре вођене од 21. фебруара 2006. до 10. марта 2007. године између представника Србије и привремених институција Косова, који су неуспешно завршени јер су били организовани на неодговарајући начин и политички пристрасно руковођени; Покушај да се после завршених преговора наметне тзв. Свеобухватно решење статуса Косова, чији је аутор специјални изасланик генералног секре- тара Уједињених нација Марти Ахтисари; Садржај тог документа којим се крше основна начела и норме међународног права, а пре свега Повеља Уједињених нација, Завршни акт из Хелсинкија и Резолуција Савета безбедности УН 1244, као и Устав Србије; Покушај једног броја чланица СБ УН да издеј- ствују нову резолуцију СБ УН, чији би смисао био у поништавању постојеће Резолуције 1244 и у накнад- ном наметању основног садржаја Ахтисаријевог доку- мента; Одлучно држање једног броја држава у Савету безбедности и ван њега, посебно Руске федерације, против кршења међународног права у процесу решавања проблема Косова и Метохије; Појачани процес трагања за изласком из пос- тојеће нерешене ситуације унутар СБ УН и ван њега. Имајући, такође, у виду непоколебљив став Србије о решењу проблема Косова и Метохије у складу с међународним правом и Уставом Србије, као и отвореност Србије за поштене преговоре којима би се дошло до стабилног, трајног и одрживог решења; Подсећајући да је Србија одбацила

Iskra 1. avgust 2007.

Ахтисаријев предлог и да је Влада Србије 25. маја ове године предала генералном секретару УН иницијативу за нове преговоре; Настављајући своју активност на основу претходних резолуција о Косову и Метохији Народне скупштине Србије, а посебно резолуција усвојених 21. новембра 2005. и 14. фебруара 2007. године; Прихватајући извештај Државног прего- варачког тима за Косово и Метохију о преговорима вођеним у Бечу, а на основу Резолуције Народне скупштине Србије од 14. фебруара 2007. године. Народна скупштина Србије доноси Резолуцију о неопходности праведног решавања питања Аутономне покрајине Косово и Метохија, заснованог на међународном праву 1. Косово и Метохија неодвојиви је део државе Србије на основу важећих и општеобавезујућих уставних и међународноправних докумената. Суверенитет и територијални интегритет Србије гарантовани су не само Уставом Србије, него и Повељом УН, Завршним актом из Хелсинкија и одго- варајућим резолуцијама СБ УН, посебно његовом Резолуцијом 1244. Свако решење будућег статуса Косова и Метохије мора полазити и у крајњем исходу поштовати ова основна начела. Сваки покушај решења којим би се прекршила ова начела био би проглашен ништавним и опасним по егзистенцију државе и као такав представљао би повод за одго- варајуће деловање државних органа Србије у складу са међународним правом. 2. Србија је спремна да отпочне нову фазу преговора о проналажењу најповољнијег решења за Косово и Метохију имајући у виду своје темељне државне интересе, легитимне интересе албанске националне мањине у покрајини, опште интересе оси- гурања регионалне стабилности, као и перспективу мирне будућности свих својих грађана. Излажући предлог о суштинској аутономији Косова и Метохије, Србија је спремна за постизање компромисног решења овог проблема. 3. У том циљу, неопходно је да заинтересовани међународни чиниоци, заједно са представницима Србије обезбеде праве преговоре између представни- ка Србије и привремених институција самоуправе на Косову и Метохији. За разлику од безуспешних прего- вора, које је водио Марти Ахтисари, нови преговори морају бити отворени у погледу исхода и трајања уз поштовање основних начела и норми међународног права. 4. Народна скупштина сматра апсолутно непотребним усвајање нове резолуције у СБ којом би се започели нови преговори. Нова резолуција СБ УН о Косову и Метохији треба да уследи само после завршених преговора којима би се утврдило компро- мисно решење будућег статуса покрајине. Нови пре- говори могу се водити само у оквиру постојеће

7


Предлог резолуције .

DETALJI О AHTISARIJEVOM MITU

Резолуције 1244 и на основу јасног мандата Уједињених нација. 5. Народна скупштина захтева од свих држава чланица Уједињених нација да поштују суверенитет и територијални интегритет Републике Србије, сагласно међународном праву, Повељи УН и Резолуцији 1244 СБ УН. Народна скупштина, такође, захтева да гене- рални секретар УН предузме све мере које му стоје на располагању на основу обавезујућих докумената УН да спречи кршење Повеље УН и Резолуције 1244 СБ УН. Обавезује се Влада Србије да делује у правцу ост- варења ових захтева Народне скупштине. 6. Обавезују се Влада Србије и сви државни органи да благовремено и енергично одговоре сваком наговештају или чину било ког међународног субјекта, који би били усмерени на једностране акте повреде суверенитета и територијалног интегритета Србије. Ово се посебно односи на претње и евентуалне акте једностраног признања независности Косова и Метохије. 7. Обавезује се Влада Србије да формира нови државни преговарачки тим за преговоре о будућм ста- тусу Косова и Метохије. 8. Влада Србије дужна је да редовно извештава Народну скупштину о међународној и унутрашњој ситуацији у вези са Косовом и Метохијом. 14.7.2007.

ГЛАС ЈАВНОСТИ

Министар за Космет Слободан Самарџић о новој резолуцији Ко не гласа "за" има проблем са Србијом Документ ће се пред посланицима Репуб-личког парламента наћи 24. јула чак и ако не буду усвојене све примедбе опозиционих странака. Министар за Косово и Метохију Слободан Самарџић изјавио је јуче да само преостаје да се види да ли коначним Предлогом резолуције о Косову и Метохији могу да буду задовољене примедбе опозиције, пошто су се странке владајуће коалиције већ сагласиле о тексту документа.

U specijalnoj analizi šefa ispostave GIS-a za jugoistočnu Evropu Valentina Spiroglua podseća se na pisanje banjalučkog lista “Fokus”, koji je 21. juna prvi objavio da je BND otkrila da je na Ahtisarijev privatni račun prebačen iznos od dva miliona evra i da su u neko- liko navrata isplaćene višemilionske cifre u gotovini, za koje se pretpostavlja da se kreću i do 40 miliona evra. “Fokus” je, pozivajući se na neimenovan izvor, naveo i da je brigadir nemačke tajne službe BND Luk Niman direktno bio zadužen od vlade svoje zemlje da stavi deo obaveštajnog aparata u službu UN, po nalogu i molbi generalnog sekretara UN Bana Ki-Muna, koji je dobio informacije o korupciji specijalnog izaslanika za Kosovo. Ispostava GIS-а u jugoistočnoj Evropi je spro- vela istraživanje na Balkanu i iz više pouzdanih izvora, kako je navela u objavljenoj analizi, utvrdila da izveštaj BND-a zaista postoji, iako je Ahtisarijeva kancelarija (UNOSEK) u Beču demantovala pisanje banjalučkog lista. U specijalnoj analizi GIS, takođe, navodi da izveštaj BND o Ahtisarijevoj korumpiranosti sadrži i dodatne podatke o učešću međunarodnih predstavnika u pokrajini u korupcionaškim aferama i da “UN, pod pri- tiskom rastućeg broja informacija / činjenica, sada raz- matraju mogućnost da poguraju ideju o podeli Kosova, a da ne usvajaju Ahtisarijev plan koji pokrajini daje neza- visnost”. “Fokus” je 21. juna objavio da su agenti BND, nakon što su upućeni na Kosovo otkrili jasnu i učestalu vezu i komunikaciju između vodećih Ijudi albanske mafi- je, njihovih posrednika i Ahtisarija. Prema istraživanju GIS-а, član pregovaračkog tima kosovskih Albanaca Hašim Tači, koji je i predsednik Demokratske partije Kosova, sačinio je plan prema kojem bi parlamentarni izbori na Kosovu bili održani u novembru 2007. godine, a na prvoj sednici parlamenta bi bila jednostrano proglašena nezavisnost Kosova. GIS je servis koji nudi nevladina organizacija Međunarodna asocijacija za strateške studije (Interna- tional Strategic Studies Association, ISSA, osnovana 1982. godine) sa sedistem u Vašingtonu. Asocijacije se, kako piše na njenom sajtu, svojevremeno dosta bavila analizom raspada bivše SFRJ. (Agencije / MONDO) 10.7.2007.

NOVINA

R <www.novinar.de>

- Колико видим, не постоје шансе да се 100 одсто посланика изјасни "за", мада смо прилику за примедбе дали и онима који се суштински не слажу са текстом. И тим примедбама посветићемо најозбиљнију пажњу, али и ако након тога не буду хтели да гласају за резолуцију, онда имају озбиљан проблем са земљом у којој живе - рекао је он Танјугу и најавио да ће кон- султације о новој резолуцији о Космету бити настављене, те да ће се текст резолуције 24. јула наћи пред Скупштином "чак и ако не буду усвојене све примедбе". Он није желео да прецизира какве су примедбе на текст изнели представници опозиционих посланичких група, али је констатовао да је, углавном, реч "о мањим предлозима за допуњавање" који ће бити размотрени пре наставка разговора. Први круг разговора с опозиционим странкама министар је обавио у петак и то са Српском радикалном

странком, Социјалистичком партијом Србије, Либералнодемократском партијом и странкама националних мањ- ина. Све опозиционе странке, осим Савеза војвођанских Мађара и ЛДП-а, најавиле су да ће подржати предлог резолуције уз додатне консултације, док је посланик коалиције "Албанаца Прешевске долине" Риза Халими рекао да ће у току идуће недеље донети одлуку. И пред- ставници Листе за Санџак Бајро Омерагић и Есад Џуџевић, као и лидер Уније Рома Србије Рајко Ђурић, најавили су да ће подржати Предлог резолуције. 15, 7, 2007.

8

ГЛАС ЈАВНОСТИ

Iskra I. avgust 2007.


Предпог нове резолуције САД и ЕУ о Косову

ПОДРАЗУМЕВА ПРЕЋУТНУ НЕЗАВИСНОСТ Србија га одлучно одбацује, јер стварно укида важење Резолуције 1244 и српске ингеренције на Косову

Упркос томе што се у новом нацрту не споми- ње аутоматска примена Ахтисаријевог плана, Београд је против резолуције која би поништавањем важеће резолуције 1244 аутоматски поништила и државне ингеренције Србије у покрајини. Београд је јуче одбацио нови нацрт резолуције о Косову и Метохији, којим се предвида наставак пре- говора о статусу покрајине у трајању од 120 дана, али се, за разлику од претходног, не спомиње аутоматска примена плана Мартија Ахтисарија, који подразумева надгледану независност, уколико ни ти преговори не дају резултат. Нацртом резолуције је поново потврђено да је Косово јединствен случај. Председник Владе Србије Војислав Коштуница изјавио је јуче да Србија одлучно одбацује нови нацрт америчке резолуције у Савету безбедности, оценивши да и он представља припрему за независност покра- јине. Коштуница је истакао да би било веома важно због будућих односа Србије и САДда Вашингтон зна да Београд никада неће прихватити да му се отме велики део територије. „Ако Србија јасно истиче да је њен суштински државни и национални интерес да сагласно Повељи УН сачува своју територијалну целовитост, онда је елементарна ствар да све државе која хоће да имају нормалне односе са Србијом поштују овај природни захтев", рекао је Коштуница Танјугу. Он је као посебно неприхватљиво навео образложење по коме је „покушај отимања Косова заправо руковођен искрен- им пријатељством према Србији". „Овакво објашњење представља увреду за здрав разум. Косово he остати саставни и неотуђиви део Србије, јер је тако записано у Повељи УН и Уставу Србије", рекао је Коштуница упозоривши да свака земља која буде подржавала покушај да се од Србије отме Косово мора да рачуна на погоршање односа са Србијом. Коштуницина изјава, која је уследила дан после посете америчког помоћника за Европу Данијела Фрида, у којој наводи да Косово неће бити независно и да ту чињеницу „не могу променити аме- рички званичници својим свакодневним изјавама да се залажу за независност покрајине", међу дипломатама је већ протумачена као ново подизање тона. Упркос томе што се у новом нацрту не споми- ње аутоматска примена Ахтисаријевог плана, суштина противљења Београда је у чињеници да би се новом резолуцијом, која се не би позивала на одредбе важеће резолуције 1244, аутоматски поништиле државне ингеренције Србије у покрајини. Самим тим ни Русија не би више била у могућности да утиче на будуће решење статуса Космета. Јер Русија својим ветом може да спречи одлуку Савета безбедности о доношењу решења које не би одговарало Србији, али уколико не буде на снази Резолуција 1244, Москва не би могла много ни да помогне (свакако да не би била у стању да наметне решење).

Iskra 1. avgust 2007.

Такве ситуације свесни су и Москва и Вашинг- тон и Брисел. Учестало избацивање нових предлога у Београду се тумачи као америчко-европски покушај да прикажу да су Русија и Кина изоловане у СБ, да предлагачи резолуција нису унилатералисти и да непрекидно испољавају добру вољу за проналажење решења, да су спремни на померања, али да руска подршка Србији цео свет доводи у пат-позицију. Оштро противљење Београда показује да померања заправо нема. И највећа опозициона стран- ка тврди да је у питању трик. Генерални секретар Српске радикалне странке Александар Вучић рекао је да Американци и ЕУ желе да се донесе резолуција о било чему, „резолуција о чоколадама и бомбонама, резолуција о овим микрофонима, резолуција о столу и столицама, само да се прекине дејство и важење резолуције 1244. И то свима у Србији треба да буде јасно да су то само најобичнији трикови и покушаји да се превари и руска, а наравно, и српска страна”, каже Вучић. Током јучерашњег дана у Министарству спо- љних послова Русије нису желели да коментаришу нови предлог резолуције који су најавиле САД и ЕУ, уз образложење да званичног предлога још нема. На молбу да прокоментарише нови предлог који су обја- вили медији, високи руски дипломата рекао је агенци- ји Бета да детаљи „нису познати” и да предлог резолуције „још нису видели”. „Он (званични предлог резолуције) не постоји”, рекао је руски дипломата који је желео да остане анониман. Дневник „Времја новостеј” пише да је Москва на двочасовном заседању СБ принудила Запад да одустане од аутоматског објављивања независности Косова. „Нису помогла ни страствена иступања гене- ралног секретара УН Бан Ки Муна ни шефа Унмика Јоахима Рикера, који су подржали што скорије усва- јање одлуке о статусу Косова”, наводи лист додајући да неки експерти у Москви сматрају иступ генералног секретара „зачуђујућим” и „не без пристрасности”. Шеф руске канцеларије у Приштини Андреј Дронов рекао је за овај руски дневник да је проблем у томе „што се сви досадашњи нацрти које предлажу наши западни партнери заснивају на Ахтисаријевом плану, који је Москва од самог почетка сматрала лошим. Ахтисари је игнорисао аргументе Београда”, подсетио је Дронов. У тексту нацрта нове резолуције у који су дописници Бете и Танјуга имали увид између 13 тача- ка поздравља се спремност „релевантних држава да се по усвајању ове резолуције у периоду од 120 дана интензивно ангажују са странама, на линији напора које су улагали генерални секретар и његов специјал- ни изасланик, како би утврдило да ли се може постићи споразум. Такође се изражава спремност да се „потом размотри ситуација у светлу тих преговора”. Италијански амбасадор у УН Марцело

9


Др Исак Адижес, професор менаџмента у САД

ВУЛГАРНИ КАПИТАЛИЗАМ У СРБИЈИ За новопечене власнике предузећа најважнији су капитал и профит, а не радна снага, што је велика грешка

Предузетнички дух у Србији, а нарочито понашање нових власника и директора предузећа, по много чему је ближи времену раног капитализма у Америци с краја претпрошлог и почетка прошлог века него савременим менаџерским схватањима, каже за наше новине др Исак Калдерон Адижес, професор менаџмента у САД и познати светски саветодавац руководилаца највећих компанија и влада широм света. Посматрајући завршне године свеопште приватизације у Србији, каже, све је више склон закључку да наши директори и власници предузећа плаћају цех социјалистичком и самоуправном наслеђу. Тада су, сматра др Адижес, директори предузећа били угро- жени. Са једне стране била им је партија над главом, а радници одоздо. Социјализам и самоуправљање не- стају са сцене и ти наши директори, који до јуче нису смели ни да прослове реч капитал или профит, мењају пословну филозофију за свих 180 степени. Сада су им та два појма постала праве светиње. Куну се у њих. Њима је све подређено. Дојучерашњи самоуправљачи и „власници", радници и укупни људски ресурси, који су били вредност, постадоше скоро преко ноћи трошак који треба што више смањити. А то је, сматра наш саговорник, страшна конструкциона грешка система који градимо.

Предлог нове ... Спатафора прексиноћ је најављујући четворомесечне преговоре изразио веру „да то неће бити период лажних, већ стварних преговора”. По завршетку сед- нице СБ Спатафора је нагласио да „нема унапред одређеног решења”. Говорећи о руском противљењу доношењу нове резолуције, он је рекао да су САД и чланице ЕУ одлучне да проблем статуса Косова реше унутар СБ, и мало је ублажио формулацију жестоке дипломатске иницијативе коју је о том проблему у понедељак најавио амерички амбасадор Залмај Калилзад. „Не желим да кажем да ће следећих десет дана бити пресудни”, рекао је Спатафора. Дневник „Комерсант” у извештају из Њујорка закључује: „У сваком случају, текст нове резолуције треба да добије одобрење Србије, а узимајући у обзир да чак и укидање временских лимита за преговоре о статусу уопште не ослобађа Србију од перспективе губитка Косова, вероватноћа за њену сагласност са новим пројектом једнака је вероватноћи одустајања САД и ЕУ од подршке Ахтисаријевом плану”. 15.7.2007.

Такву вулгаризацију капитализма, каква је на делу тренутно у Србији, др Адижес тврди да још нигде није видео, осим још у неким суседним државама бивше СФРЈ. Несхватљиво је, вели, да власници и менаџери наших нових предузећа не виде да је лакше изградити фабрику, и опремити је савременим машинама, него добро обучити и организовати веома мотивисане људе за рад. Ту је кључ успеха. Једино вредни и умешни радници могу да створе профит. Они су капитал, а не фабричке хале или машине. -„Ужаснула ме недавно изјава једне раднице која ми се, у сасвим случајном разговору, пожалила да је свим запосленим у њеном предузећу директор укинуо годишњи одмор. Како? Морали су сви одреда да потпишу изјаву да се одричу права на годишњи одмор, што је нечувено”, каже др Адижес и додаје да се код нас на раднике и људске ресурсе гледа као на пасиву, пуки трошак, а не на активу, која заправо доноси новац. Такав капитализам, по њему, нема хумани лик. И недопустив је. Не само са моралног, већ и са економског, правног и укупно друштвеног становишта. Нажалост, како примећује, код нас синдикати не раде свој посао. У свакој иоле тржишно и социјално развијенијој земљи на тако нешто, као што је укидање годишњег одмора, дигла би се велика галама. У Србији, како се др Адижесу чини, још не постоји нека врста позитивне друштвене енергије која би пасивизиране раднике покренула, а власницима предузећа и менаџерима показала докле се може ићи у експлоатацији. „Овај народ је навикао, да ли само због дугогодишње диктатуре Слободана Милошевића и санкција, да ћути и трпи. И социјалну неправду, и корупцију, и бесперспективност... Нико се ни на кога не љути. Сви нешто чекају, а Месије нема”, упозорава др Адижес и додаје да се и променама мора зналачки управљати. Србија се, каже он на крају разговора, већ доста дуго суочава са великом незапосленошћу. Много је младих, школованих, али и искусних радника на берзама рада. Није ли то већ довољан разлог да се на ваљан, системски начин тој армији људи понуди много више могућности и шанси да дођу до свог посла. Макар и малог бизниса. Сваку приватизацију, истина, прати раст стопе незапослености, али у једном часу та кривуља на доле негде мора да стане и да крене навише. Одговор друштва на тај изазов биће и најбоља слика капитализма српских боја у наредних пет до десет година. Политика, 6.7.2007.

Слободан

Костић

ПОЛИТИКА

(Наднаслов и поднаслов овом чланку дала - и сва подвлачења у њему извршила - је Искра)

10

Iskra 1. avgust 2007.


ИНТЕРВЈУ : Милан Јелић, председник РС, о стању у БиХ

ОВДЕ НИШТА ВИШЕ НЕЋЕ БИТИ ИСТО Политичари који заступају ратнохушкачку политику "типују" на брисање РС са мапе БиХ. Српска не може да не- стане јер то није питање појединца, већ искључиво рефередумско и за њега су одговорна сва три конститутивна народа Председник Републике Српске Милан Јелић у разговору за Глас тврди да укидање РС није реално, већ да је то је једна од прљавих реторичких метода политичара из Сарајева и уједно најављује успостављање стабилног привредног система јер, према његовим речима, за годину или две овде ништа више неће бити исто. Упитан да ли верује да ће нови високи представник у БиХ Мирослав Лајчак допринети поправљању "политичке климе", односно да ће успети да исправи грешке које су начинили његови претход- ници или tse једнострано посегнути за бонским овлашћењима, Јелић каже да "верује да Лајчак неће подлећи политици из Сарајева". Лајчак млад, а искусан - Лајчак је млад, али искусан политичар, па верујем да неће подлећи притиску медија, као ни политици из Сарајева, чији је једини циљ брисање и елиминисање РС са мапе БиХ. Већина политичара из Сарајева очекује да питања која су они зацртали, а не прихвате их Срби и РС да ће аутоматски бити решена унутар институције високог представника. У том смис- лу много је штете БиХ нанео Педи Еждаун, а у "море" случајева је прекорачио и бонска овлашћења и на штету Српске, али ни друга два конститутивна народа. Заступате ли идеју о федералном уређењу БиХ, као евентуалном одговору на непрестане захтеве политичара из Федерације БиХ који траже укидање РС и промену њеног имена? -

Политичари који заступају ратно хушкачку политику "типују" на укидање РС и промену њеног имена. Српска не може да нестане јер то није питање појединца, већ искључиво референдумско и за њега су одговорна сва три конститутивна народа. Федерализација БиХ је чиста политичка понуда, која је дошла од СНСД. То значи ако Бошњаци и Хрвати желе да праве неки трећи ентитет, РС неће имати ништа против, с тим да она остане у данашњим територијалним оквирима, уз поштовање воље свих њених грађана. Има ли шансе да се редукује механизам ентитетског гласања? - Ентитетско гласање једноставно нема алтернативу јер се ради о заштити виталног националног интереса српских народа унутар БиХ. Управо због прегласавања дошло је до грађанског рата у БиХ, који је имао несагледиве последице. ЗАБАВЉАЈУ НАРОД ГАШЕЊЕМ СРПСКЕ Из Сарајева константно пристижу најава о

Iskra 1. avgust 2007.

гашењу Српске, да ли је реално то очекивати? - Ради се о узалудном трошењу времена поје- диних политичара из Сарајева, који настоје празном причом да забављају народ. РС је дејтонска творевина и са становишта међународног права је неукидива. Укидање РС или Федерације БиХ могуће је само уз сагласност сва три конститутивна народа. КОСОВО ЈЕ ПРАВНИ НОНСЕНС Уколико би Косово и Метохија добило неза- висност, да ли би РС реципрочно тражила самостал- ност или прикључење Србији? - У овом тренутку Косово представља међународно правни нонсенс. Ми смо одлучни да градимо дејтонску БиХ, односно РС, али не треба занемарити чињеницу да у Српској постоје јаке снаге које се залажу за идентичан приступ решењу питања Српске, као што је то питање Косова. Истина, засад је све под контролом. Међутим, признање Косова сигур- но ће утицати на дестабилизацију прилика не само у региону, већ много шире. Може ли Српска да остане без своје полиције у условима снажног јачања вехабијског покрета у БиХ? - Политика Српске када је реч о овом пробле- му је децидна. Мора да остане и опстане полиција РС јер њен нестанак би био погубан за Српску. Како коментаришете актуелна збивања у вези са Сребреницом, тј. чињеницу да је та тема изузетно медијски експлоатисана, што је на другој страни довело до затегнуте ситуације у политичким односима у целој БиХ? Манипулација Сребреницом - Сребреница је класични пример манипу- лације и политизације политичке сцене у БиХ, а уједно и начин за стицања јефтиних политичких поена. На простору Сребренице се догодио стравичан злочин, који је потврђен одлуком Међународног суда у Хагу. За тај злочин нема оправдања и он је сигурно везан за појединце који морају да одговарају за своја недела. Неприхватљив је захтев да се Сребреници додели посебан уставноправни статус, односно да се ова општина издвоји из јурисдикције Републике Српске. Такви захтеви представљају кршење Дејтонског мировног споразума, Устава и територијалне целови- тости РС и резултат су произвољног и злонамерног тумачења пресуде Међународног суда правде у Хагу. Недавно је формиран Фонд за развој истока РС. Који су приоритети и на шта he бити потрошено 200 милиона КМ? Приоритет су путеви, али не треба занемарити ТЕ "Гацко" или "Станаре". Новац ће бити усмерен за изградњу пута од Пала преко Вишеграда до Ужица, како би био повезан са аутопутем, који иде од Суботице ка Ужицу. Новац је намењен на поспешивање малих и средњих предузећа, али и на

11


Грегори Копли, председник Међународне асоцијације стратешких студија

ОРГАНИ ГИС-а ПОТВРДИЛИ НАЛАЗЕ БНД-а О АХТИСАРИЈЕВОЈ КОРУМПИРАНОСТИ КЛУПКО око Мартија Ахтисарија као да се одмотава, иако у овом тренутку нико на свету озбиљно не демантује, нити потврђује наводе медија, које је потврдио амерички обавештајни сервис "Глобални информациони систем" (ГИС) да је специјални иза- сланик УН за статус Косова и Метохије примао мито од албанске мафије. У ексклузивном разговору за "Новости", председник Међународне асоцијације стратешких студија, у чијем саставу је ГИС, Грегори Копли, тврди да је све што је о поткупљивању Мартија Ахтисарија објављено - тачно. - Истраживали смо много случајева корупције на Балкану у последњих 15 година. Чули смо много информација и гласина о корупцији у канцеларији Мартија Ахтисарија, али смо сачекали док нисмо чули за напис у бањалучком листу "Фокус". Тада смо започели сопствену истрагу. Разговарали смо са много наших извора, и утврдили да је тачно да је немачка тајна служба БНД сачинила извештај. Наш извештај је, наравно, сачињен за Владе, које једине користе "Глобални информациони систем". Колико схватам, то је касније "процурило" у медије - каже Копли. Да ли су информације о подмићивању Ахтисарија поуздане? - Прво, видели смо извештај БНД. Затим смо питали своје изворе да ли можемо да добијемо неза- висну потврду Ахтисаријеве корумпираности.

Овде ништа . . . изградњу аеродрома у Требињу. Када и како би обичан грађанин осетио благодети економског прогреса у РС? - Усуђујем се да кажем да ништа више неће бити као раније за само годину или две које су пред нама. Тужба против Силајџића Премијер РС Милорад Додик је најавио тужбу против Хариса Силајџића због клевете РС. Како би гласио ваш коментар? Ако неко константно понавља да је РС гено- цидна творевина коју треба укинути, а да при томе нема никаквих аргумената и, што је још чудније, да тај човек седи у заједничком председништву БиХ, ради се о директном атаку на Устав РС и Устав БиХ. Харис Силајџић живи у БиХ и налази се у њеном највишем државном и политичком врху, а то је место члана Председништва БиХ, па опет себи дозвољава такву авантуру. Да ли је у другим земљама могуће тако безочно, дрско и безобразно да се напада на уставни поредак, а да то прође без икаквих последица. 20.6.2007.

12

Неколико обавештајних извора из различитих земаља умешаних у косовски процес имали су сумње или доказе о умешаности Ахтисарија у албански организо- вани криминал. Колико дуго сте били на Ахтисаријевом трагу? - Посматрамо га откако је постављен за специјалног изасланика УН за статус Косова, јер смо знали да је на то место дошао пошто је радио за Међународну кризну групу, коју је у основи установио финансијер Џорџ Сорош. Знали смо и да Сорош, као и МКГ, имају веома чврст став у корист независности Косова. То значи да он није неутрална личност на овој дужности. Да ли је нека конкретна влада наручила истрагу "случаја Ахтисари"? - Наша организација самоиницијативно спроводи истраге. Не радимо у име било које владе, и зато многе владе имају поверења у нашу непри- страсност. Урадили смо веома много истраживања у вези са дешавањима на Балкану, чији су се резултати доста разликовали од слике коју су стварали медији. Неке владе су због тога биле скептичне, али је већина њих сада дошла на становниште да је оно што смо ми говорили потврђено протоком времена. Какав утицај би, према вашем искуству, једно овакво откриће могло да има на конкретну политику? - Имали смо много захтева за потврдом и за даљим информација од великог броја влада и међународних организација које "надгледају" косовски процес. Од српске владе? - Не од српске владе. Од америчке администрације? - Све што ћу рећи - не од српске владе, али од великог броја влада и од међународних организација. Шта сада очекујете? - Очекујем да Уједињене нације размотре положај Ахтисарија. Нажалост, чини се да генералном секретару УН Бан Ки-Муну недостаје "петља" да при- хвати ситуацију насталу претњама ОВК да обнови насиље. Разочаран сам што нови генерални секретар нема храбрости да "почисти сопствено двориште", и то ми показује да је у УН остало много корупције која је постојала под Бан Ки-Муновим претходником. Према писању "Фокуса", управо је генерални секретар УН тражио истрагу Ахтисаријеве корумпира- ности? - Убрзо пошто је тражио истрагу, он је захте- вао брзо разрешење косовске ситуације и није пре- дузео јасне кораке да суспендује Ахтисарија, или да размотри његово деловање. Очигледно је био шокиран првим оптужбама, сигурно их је извештај БНД потвр- дио, али треба имати у виду да је он сада под огром- ним притиском - не само од ОВК, која прети насиљем целом региону - већ и од америчког Стејт департмен- та, који се понаша мање-више као агент ОВК у промо- висању косовске независности - каже Грегори Копли. Новости, 14.7.2007. <novosti.co.yu>

Мирко

РАДОЊИЋ

ГЛАС ЈАВНОСТИ

Iskra 1. avgust 2007.


Велика буџетска потрошња уздрмапа макроекономску стабилност Србије

ТЕЖА ПРИВРЕДНА СИТУАЦИЈА Веће камате на кредите Проблем брзог раста плата не треба решавати стручно, већ на политичком нивоу, и то у буџету за наредну годину мора бити питање број један - каже економиста Бошко Живковић Предизборна обећања странака о повећању плата, незајажљивост партијских кадрова који седе на челу јавних предузећа, и високи апетити свих буџет- ских корисника, а пре свега владе и њених служби, уздрмали су макроекономску стабилност, а последице ће сносити привреда и становништво јер ће порасти банкарске камате. Упозорење да је потрошња државе изван дозвољеног оквира стигло је у прошли четвртак од агенције за кредитни рејтинг "Стандард Енд Пурс", која је Србији дала слабију оцену од оне која је до сада важила. Ова Агенција је развој у Србији вредновала уместо "позитивно", оценом "стабилно" због екс- панзивне фискалне политике, односно раста јавне потрошње и због тога повећања дефицита текућих плаћања. Овакву оцену је подржала и Народна банка Србије, што нимало није изненадило јер гувернер Радован Јелашић "осуши" уста причајући да плате и потрошња у државном сектору неконтролисано расту и да нико ништа не предузима. Овога пута се огласила вицегувернер Диана Драгутиновић и рекла да је питање тренутка када ће НБС заоштрити монетарну политику. - Евидентно је да централна банка дуже време упозорава због експанзивне фискалне поли- тике, односно раста буџетске потрошње, иако је ми- нистар финансија Мирко Цветковић објаснио да финансира преузете обавезе бивше владе. Штогод да је у питању, држава троши више него што сме, па је Централна банка принуђена да поскупи операције на отвореном тржишту, односно подигне референтну камату, али надам се, не и обавезне резерве. И то је, међутим, довољно лоше јер смо земља која је седам година у транзицији и банкарске камате на кредите требало би да падају, како би се приближиле камата- ма у земљама које успешно завршавају реформе. Уколико порасте само референтна камата, а не и обавезе резерве, мислим да ће банкари наћи начина да покрију тај трошак, а да не дижу камате за привре- ду и становништво - каже економиста Горан Питић, председник Управног одбора Сосијете женерал банке. Уколико се подигне и обавезна резерва, то је озбиљна ситуација и банке ће жестоко реаговати, објашњава Питић и сугерише да држава у оваквој ситуацији мора да обезбеди раст производње до нивоа који може да издржи овогодишњу пројектовану јавну потрошњу. - Влада мора да рашчисти и са политичким обећањима о повећању плата и расту субвенција. Кључ је у рукама министра финансија и ако није успео ове године да смањи потрошњу, то мора да учини наредне године. У супротном, све чешће ћемо слушати упозорења гувернера да је таква политика скупа за грађане - закључио је Питић.

Iskra 1. avgust 2007.

Економиста Бошко Живковић тврди да ће последица неконтролисаног раста плата и велике јавне потрошње бити раст каматних стопа и повећање цене увозног капитала. - Први потез Централне банке биће подизање референтне каматне стопе јер су обавезне резерве, иначе, високе. Министар финансија очигледно није могао да смањи потрошњу, односно плате, јер су оне као категорија најмање еластичне, а то на дужи рок за последицу има дефицит текућих плаћања, а на краћи повећање трошкова привреди и становништву. Проблем брзог раста плата не треба решавати стручно, већ на политичком нивоу, и то у буџету за наредну годину мора бити питање број - један. Сада нема другог решења него да Централна банка повуче ручну кочницу - категоричан је Живковић. Ове године очекује се рекордан спољнотрговински дефицит У минусу са светом 9,5 милијарди долара Спољнотрговински дефицит Србије ове године могао би достићи рекордних 9,5 милијарди долара, али нема бојазни од платно-билансне кризе и девалваци- је динара, оценио је данас стручни сарадник Привредне коморе Србије Горан Николић. Он је у изјави агенцији Бета казао да ће "кључ" за покриће и дефицита спољнотрговинског и укупног дефицита платног биланса бити нето стране директне и портфолио инвестиције, прилив по основу кредита и мењачких послова и нова девизна штедња. Николић је прецизирао да се ове године очекује више од три милијарди долара страних дирек- тних инвестиција и портфолио инвестиција у нето износу, нето прилив по основу кредита од више од 4,5 милијарди долара, нето прилив по основу мењачких послова од више од 1,3 милијарди долара и око две милијарде долара нове девизне штедње. Према његовим речима, то ће бити више него довољно за покриће дефицита у размени са светом, који ове године несумњиво достиже историјски лимит. Стручни сарадник ПКС објаснио је да ће платни биланс, чији је део спољнотрговински биланс, на крају године српска привреда закључити са "благим плусом". Према његовим речима томе погодује и успо- равање раста увоза, који је у прва три месеца ове године евидентан. Николић је проценио да би се ова година могла завршити растом увоза испод 30 одсто и раста извоза од 32 до 35 одсто, што су "огромне раз- лике које ће довести до дефицита”. Он је још прецизирао да "будући да салдо платног биланса указује на промене девизних ре- зерви", нема бојазни да ће оне бити довољне и да ће укупан платни биланс "иако не тако добар као прошлогодишњи, и ове године бити ипак добар". Николић је препоручио да држава "по питању дефицита - не ради ништа", већ да настави са приватизаци- јом, реструктурирањем, подстицањем малих и средњих предузећа и приватног сектора и што је "најважније" - смањењем јавне потрошње.

13


Neke netačnosti u članku Džordža Fridmana

VRAĆANJE NA KOSOVO Duži članak pod ovim naslovom napisao je Džordž Fridman (George Friedman) i stavio ga na svoj Internet sajt, 26. juna ove godine. Našli smo da u njemu ima nekih netačnosti, pa i notornih neistina, na koje - s obzirom na uticaj pisca, naročito u SAD - treba ukazati. Fridman je poznat stručnjak za sigurnost i obaveštajne informacije u vezi nacionalne bezbednosti SAD i medijskog ratovanja. Na početku svoje karijere, 20 godina je bio professor univerziteta, gde je predavao političke nauke. Potom je osnovao preduzeće STATFOR (za strategijsko predviđanje), koje je u stvari privatna obaveštajna agencija. Autor je mnogih knjiga, publikaci- ja, saradnik i savetodavac vojnimh institucija u SAD i čest gost na TV programima. Kada se vidi kakve kvalifikacije i ugled Fridman uživa, začuđava i zabrinjava, da je on u članku „Vraćanje na Kosovo”, mogao da napravi takav niz grešaka, pogotovu što su netačnosti koje on iznosi sada već stare, ispitane i utvrđene činjenice, gde se do nesumnjive istorijske istine došlo. Fridman počinje članak kako će se ruski pregsednik Putin i američki predsednik Buš sastati 1. i 2. jula i pretpostavlja da će, pored ostalih problema, raz- govor biti i u vezi budućnosti Kosova, pa tim povodom i piše svoj članak. Sada znamo da su dvojica predsedni-

ka, ostajući u odnosu na Kosovo na svojim ranijim pozi- cijama, malo o njemu razgovarali, prepuštajući izgleda dalje pregovore o tome svojim ministrima spoljnih poslo- va i odnosnim diplomatijama. I pored toga što ovaj predsednički sastanak nije doneo odluke o Kosovu, smatramo da treba ukazati na neke neistine iznete u pomenutom Fridmanovom članku. Fridman na početku piše: „Kada su SAD i njeni NATO saveznici, naljućeni srpskim ponašanjem na Kosovu ignorisali rusko protivljenje i otpočeli rat iz vaz- duha (bombardovanje) od 60 dana protivu Jugoslavije и

Činjenice: Rat je trajao 78 dana, a razlog je bio Miloševićevo odbijanje ultimatuma SAD i EU, da preda Kosovo i dozvoli praktičnu okupaciju cele SR Jugoslavije od strane NATO-a. Ovim neprihvatljivim ultimatumom, SAD i EU su namerno izazvale SR Jugoslaviju da ga odbije i tako stvore izgovor za rat i početak bombar- dovanja. Fridman dalje piše: „Klintonova vlada je optužila Srbe da već vrše genocid ili se spremaju za to”. Utvrđena istina je da nikakav genocid nad Albancima nije postojao. Ovakvim tvrđenjima ublažavaju se mnoge laži koje su SAD mediji širili, a takođe se opravdava sam napad na Srbiju. Fridman nastavlja: „Vašington je zahtevao povlačenje srpskih snaga sa Kosova, i kada se to nije desilo otpočela je vazdušna kampanja."

Тежа привредна ... Стручни сарадник ПКС оценио је и да Народна банка Србије "добро ради свој посао", изразивши уверење да ће одржати циљ да базна инфлација на крају године буде од четири до осам одсто и да неће дозволити да динар значајније апресира. "Иако посто- је неки наговештаји да се то може десити, сигуран сам да НБС неће дозволити да курс падне испод 78 динара за евро", додао је он. Николић је истакао да је "број један" у решавању проблема дефицита српске привреде "политички акт", односно побољшање односа Србије с кључним партнерима, Европском унијом и Сједињеним Америчким Државама. "Јер, важнија је политика за економију, него сама економија за економију", закључио је стручни сарадник ПКС. Конкуренција обуздава Љубиша Јовановић, председник АИК банке, истиче да као оправдане мере НБС против инфлације, очекује повећање референтне каматне стопе и обавезне резерве. "Последица тога биће веће камате и за привреду и за становништво, у зависности од тога колико банка жели да буде конкурентна", каже Јовановић. 16.7. 2007.

14

ГЛАС

Pogrešno. SAD i EU su zahtevale predaju Kosova. Pisac u članku tvrdi, a što sigurno nije tačno, da je ovaj napad na SR Jugoslaviju bio iz humanitarnih razloga, a što opet služi opravdanju nelegitimne agresi- je, a danas se „promiče” u korist nezavisnosti Kosova. Dalje: „Važno je da se podsetimo da rat na Kosovu, slično ratu u Iraku, nije imao odobrenje Ujedi-i njenih Nacija”. U stvarnosti mnogo više od toga. Ovaj rat je prekršio UN povelju, NATO ugovor (čime je odbranbeni savez pretvaren u instrumenat agresije) i međunarodno pravo i stvorio nešto što će imati za buduće odnose između država teške posledice. Očigledno je da je sta- nje na Kosovu bilo slično stanju u više drugih država, iako namerno stvoreno stranom potporom i mešanjem, sa razlogom da se stvori povod za golu oružanu agresi- ju, cinički krštenu „milosrdni anđeo”. Kosovo je bilo naročito izabrano iz razloga koji se sve više otkrivaju i koji nisu onakvi kakvi su svetu originalno predstavljeni. Fridman zatim piše: ,,U komplikovanim diplo- matskim pregovorima, Srbi su pristali da povuku svoje snage sa Kosova, ako okupatorske snage budu sadržale i veću rusku jedinicu”.

ЈАВНОСТИ

Iskra 1. avgust 2007.


Владислав Сурков - „идеолог” Кремља

О СУШТИНИ „ПУТИНИЗМА” Критичарима руског рецепта, који у Путиновој пракси запажају само "мањак састојака демократије" из Кремља се поручује да су прекори из иностранства разумљиви њима је таква демократија у Русији потребна како би они боље живели Све је "и лек и отров". Примена је ствар мере. Не постоји универзално користан рецепт, подсећа Владислав Сурков - идеолог Кремља, који се латио подробнијег објашњавања већег унутрашњег ослонца Русије на ојачане функције централне власти - поли- тике, која је у жаргону медија већ обележена изразом "путинизам". Уочи избора 2007 / 2008. рекло би се - нарас- та потреба да се "путинизам" приближи јавности. Дакле, пошто "нема општег рецепта" уни- верзално корисног, Путинова политика је комбинација оне смесе "лековитог и отровног" која погодује Русији, закључује се из речи Суркова аудиторијуму Руске академије наука недавно ("Руска политичка култура. Поглед из утопије!"). Тај однос "састојака" условљен је руским историјским околностима, и Москва нема намеру да нешто мења само зато што то тако мисле други. Рецимо, Запад. "Руска политичка култура" призвана је од аутора у помоћ да објасни логику учињеног избора. Указивањем на њене особености, у односу на, рецимо, европску или америчку, "закључује се" да Русија заправо још нема грађанина, приправног да буде цен- тар споља сугерисаног демократског космоса. И кому- низам је, примећује он, био идеја са Запада. Овога пута, Русија радије бира сопствену архитектуру. Назива је "сувереном демократијом", и зида зграду са "историјског темеља (руске) националне државности". Аутор модела "суверене демократије" је сам Сурков високорангирани сарадник шефа државе, чија је моћ у хијерархији у равни одмах иза Путинове. Сурков је самообразован (нема универзитетску

/

Vraćanje ... Neistina. Milošević је pristao da povuče vojsku, pošto je ugovoreno da u rezoluciji UN-a bude naglašeno da je Kosovo neotuđivi deo SR Jugoslavije. Koliko je Fridmanova tvrdnja netačna, svedočl činjenica da je NATO bio iznenađen posedanjem prištinskog aerodro- ma od strane ruskog motorizovanog odreda iz Bosne, pa je glavnokomandujći NATO-a, američki general Vesli Klark, naredio komandatu NATO trupa na Kosovu, bri- tanskom generalu Džeksonu, da smesta oružjem izbaci Ruse sa aerodroma, što je ovaj odlučno odbio rečima, da ne želi time da izazove „Treći svetski rat”!

диплому, мада je студирао металургију). Провео је једно време "у бизнису" (наводно уз ексмилијардера Ходорковског), али преласком у Кремљ преузима на себе терет идеолога власти, окренувши се политичко- теоретским питањима. Скептици, привржени древној идеји да је демократија могућност народа да изабере, и евенту- ално промени актуелну власт земље, одмахнуће главом при помену "демократије с квалификацијом”. Обично, чим је демократија још нешто, "социјалистич- ка", "самоуправна", па нека буде и "суверена", она постаје више то друго, а мање демократија. Сурков, међутим, каже - руски "нови демократски поредак (такође) потиче из европске цивилизације, али из њене специфичне, руске верзије". Из њеног "историј- ског темеља". Из "руске политичке културе". Сурков се суздржава од покушаја да сам дефинише "руску културу". Радије тражи одговор код Ивана Иљина ("Руска култура је спознаја целог"), Берђајева ("Руси су позвани да дају... филозофију целине духа... Ако је у Русији могућна велика и извор- на култура, то је само култура религиозно-синтетичка, а не аналитички - диференцирана") и Трубецког ("Русима је својственија спознаја света религиозном интуицијом, као органски целог, за разлику од Запада, где су филозофи проникнули у тајне света, рашчлању- јући га разумом на саставне делове ради анализе..."). Из одабраног, закључује "да је руско културно сазнање очигледно холистичко, интуитивно и - супротстављено механицистичком, редукционис- тичком". Да, "...у нашој мисаоној и културној пракси синтеза превладава над анализом, идеализам над прагматизмом, живопис над логиком, интуиција над разумом, заједничко над сопственим" - и да "руска политичка пракса има најмање три јарке одлике" - "стремљење политичкој целовитости кроз централи- зацију функција власти", "идеализацију циљева поли- тичке борбе" и "персонификацију политичких институ- ција". Овим принципима стиже се до есенције "суверене демократије", показане у тезама без алтер- натива. Јака централна власт, "вековима је окупљала, јачала и развијала огромну земљу", и у народу - пос- тојање "јаког центра, доживљава се као гаранција очувања целовитости Русије, територијалне, духовне и сваке друге". Средишњи стуб је председник. Он је "гарант демократског устава и уравнотежене поделе власти", без кога би, у случају неке "неопрезне и неправовремене децентрализације", настали "хаос и деградација социјалних институција". У ослобођени простор, "као што је већ било", упловиле би "оли- гархијске клике и ваннационалне организације". Народ, на другој страни, верује само највишој власти и само највишим судовима. "Произлази, што је власт виша и удаљенија, њој се више верује. У власт у суседству, блиску и дос- тупну, наши људи се не уздају много. Можда због тога што је боље познају, јер је обична. Напротив, власт високо и далеко лако се митологизује, персонификује

Stevan Piroćanac

Iskra 1. avgust 2007.

15


О суштини ... политичког

демократије која не одговара Русији. Рекао је да "гунђања и прекоре из иностранства поводом руских унутрашњих ствари треба разумети". "Њима је таква демократија у Русији потребна како би они боље живели" (а не Руси).

Сурков каже, у Русији, "личност је институци- ја". ("Ни издалека једина, али најважнија.") Имају значаја и доктрине и програми, али све се то изража- ва кроз "појавност харизматичне личности", а тек после "словима и силогизмима". Помене се нека пар- тија, одмах се подразумева водећа личност. У случају (владајуће) Уједињене Русије, Путин. Она га сматра лидером, а свој партијски програм назива "планом Путина". У случају КПРФ, Зјуганов. Јаблока, Јавлински. ЛДПР, Жириновски. И ако су ови, по пет- наестак година и више, непромењени партијски вођи.

Помињући наводе да се Русија деведесетих на Западу сматрала демократском, Сурков је рекао да је то "дефект у памћењу". "Свакако, бодрили су нашу тадашњу слабост и хаос. Али, слабост и хаос - још нисудемократија." Прича о томе да је садашњи прити- сак без преседана на Русију изазван недостацима њене демократије је чиста глупост, рекао је. Разлози и циљеви таквих разговора су други - контрола над природним ресурсима Русије, кроз слабљење њених државних институција, одбране и самосталности.

и сврстава се пространства."

у

моноцентристички

модел

Од "три јарке одлике" праксе, Сурков посебну пажњу посвећује "руском идеализму", јер је то "оно главно што је покретало, а очигледно ће и покретати, руски свет у нове орбите развоја". Али, с идеализмом треба бити и опрезан. Без "прагматичног приземљења", урођени идеализам може бити "непоуздан, а понекад опасан", каже Сурков. Идеалиста је склон брзом губитку вере, депресији и цинизму. Beti постоји једно искуство с вером у комунизам, "који је на средњем нивоу пред- стављан дословно тако: то је место где не треба ништа радити, а при том свега има да се једе". "Текст о сувереној демократији је персони- фикован, зато што интерпретира курс председника Путина", признаје идеолог. Он каже да "концепција делује сасвим идеалистички, чак можда утопистички", и тумачи да утопија није обавезно реч за нешто безиз- гледно неоствариво, већ и могућно гледање на задатке из угла "пожељног будућег". Дакле, у тој функцији се измењени појам обрео и у наслову про- грамског предавања. А чега све има у "пожељном будућем"? Не мало тога. На пример, "тамо" су "свет без ратова", "заједница суверених демократија, прос- перитетних, опстајућих по правичним законима", "глобална федерација... слободних нација" итд. Читав списак. Опсежно набрајање оног што би требало досегнути, побудило је руске аналитичаре да у Суркову препознају инспиративног визионара. Човека који отвара хоризонте. Скоро политичког пророка. "Жели се да Русија као субјект утопистичке глобалне федерације буде регион-донатор, нација- лидер, један од центара интелектуалне активности. И ево питања за све нас. Желимо ли ми укључивање у тзв. цивилизацију трећег таласа, или ћемо остати да трунемо у индустријској, у запећку глобалне економи- је до окончања века нафте?", упитао је Сурков слушаоце у Академији, и продужио: "Ако хоћемо, погледајмо на себе из најбоље будућности. Из глобал- но значајне националне економије интелектуалних услуга. Из напредне суверене демократије. И шта ћемо видети? Видећемо бурно разгранавајућу бирократију, прилепљену уз нафтну цев. Видећемо да на руководећим позицијама у нашем друштву, и у приват- ном сектору и у државном, има критично мало људи настројених за трећи талас. Сировине се цене више од знања. Култура и образовање још нису основ економије и политике (...)"

Сурковљево "предавање" академицима, имало је у већој мери практичне, а мање академске разлоге. ("Моје излагање има ненаучни карактер, а местимично, може бити, чак и антинаучно", признао је сам Сурков.) Отуд - чини се да реч човека, чија је политич- ка моћ у хијерархијској равни одмах иза Путинове, може са становишта јавности имати два кључна пово- да друге врсте. Један је - да се већ формирана љуштура владања Русијом "после Јељцина", стварана најчешће инстинктивно, у брзини државничке акције, потребом да се неком одлуком на време одговори захтеву тренутка, испуни после осам година и некаквом идеологијом. На пролеће су председнички избори. Њихов карактер је већ одређен, крилатицом "И после Путина Путин!” Председник ће сам народу препоручити "наследника" на дужности. Сагласно очекивањима, нови шеф Кремља би требало да продужи и води Русију Путиновим правцем, уграђујући досад пређене "километре" у нешто што је трајни "руски пут". Потребно је, дабоме, да тај пут има политички "хори- зонт" - визију, довољно мотивациону и довољно јасну, да "обичном Русу" каже где ће стићи следећи своје вође. Шта је то што врх државе види као (условно речено) крајњи просперитетни исход садашњег разво- ја!? Други повод Сурковљевог активистичког загледања у "руску политичку културу" - несумњиво је потреба Кремља да одговори критичарима "руског рецепта", који у Путиновој пракси запажају само "мањак састојака демократије". Поготово што је и "одговор", заправо - указивање на разлике руског у односу на западни свет, такође део предизборне кам- пање. На Западу (нарочито у САД), приклон Русије јачању "вертикале власти", оличен одређеним сужавањем самосталности федералних јединица (посебно у избору шефова република и губернатора, који сада, да би били изабрани морају имати и поли- тичку благонаклоност Кремља) - жигосан је оптужбом за "повратак државном централизму". Интервенционизам у власништву, изражен повратком државе у посед кључних ресурса (кон- тролом претежног удела у капиталу, у сектору нафте, гаса, метала и другим), затим контрола над кључним медијима и сасвим неблагонаклон став власти према "антипутинској опозицији" и њеном деловању у јавнос- ти оним што има на располагању, значи маршевима и

Сурков није остао дужан промотерима модела

16

Iskra 1. avgust 2007.


СТРАНЦИ У СРБИЈИ, СРБИ У ИНОСТРАНСТВУ Само у земљама ОЕЦД-а живи 127.000 наших људи са универзитетским образовањем, апи трећина њих ради којекакве послове, тек да преживе

Због реструктурисања јавних предузећа до краја ове године ће се на тржишту рада појавити још 300.000 радника. Стога аналитичари Националне службе запошљавања (НСЗ) говоре да је још није реално очекивати обуздавање раста незапослености, те да се тек након окончања приватизације може очекивати благи раст запослености, пре свега у сек- тору услуга. Ипак, мале радње које и даље ничу на сваком ћошку још немају довољно капацитета да апсорбују радну снагу из радно интензивних грана које,

митинзима, придодали су аргументе таквим наводима. "Оптужница" је штавише и проширена, додатком тврд- ње да се Кремљ "враћа ауторитарној власти". (Мало бесмислено, ако "ауторитарни" Путин, после истека регуларног мандата, заиста напусти место како обећа- ва!) Али, као што такве оптужбе нису "географски" равномерно распоређене, мање их је на пример из престоница Европе а чешће су из Вашингтона (осим тога, ни све европске метрополе нису у једнакој мери "иритиране" политиком Русије) - ни сам интензитет оптуживања "путиниста" такође није равномеран. Уочљиво је да политичка горчина пристиже у таласи- ма. А највећи таласи су у време спољнополитичких судара САД и Русије. Рецимо, почев од Путинове “мин- хенске критике" Америке, па продужено питањем "ракета у Пољској" када су "примедбе" Русији и руски "одговори" често мотивисали подсећања на тобоже обновљени хладни рат. Не, није хладни рат - следи из оног што каже Сурков. "Суверена демократија" је тренутно најпо- вољније, али пролазно решење. Потребно је држати пред оком и дозу примењеног централизма, опасног по креативност. Другим речима, тежиће се променама у моделу. А Запад? "Мени се чини, наше тешкоће са Западом то су тешкоће прелаза, тешкоће општења једнородних, али духом, дубоко различитих европских култура (...) Да ли су превладиве културне супротнос- ти? У потпуности, тешко да јесу, али зближење кул- тура је могућно и неопходно. Русија је заинтересована . за такво зближење, пошто без приступа интелектуалним ресурсима Запада, саздање иновационе економи- је изгледа немогућно. Зближење култура не подразумева њихову унификацију и одрицање од њихових различитости. Коме је потребан свет, у коме сви људи, нације и демократије имају исто лице?" Петар Поповић (Овај чланак добили смо 14.7.2007. посредно са Интернета. Његов оригиналан извор није нам поз- нат, мада је опште познато да је аутор, Петар Поповић, до недавно (можда је то још увек), био дописник „Политике” из Москве).

Iskra 1. avgust 2007.

нажалост, већ годинама пропадају, као што су, рецимо, машинска и текстилна индустрија. Анализе Сектора за запошљавање НСЗ говоре да је стратегијом привредног развоја пројектовано смањење стопе незапослености до 2012. године са садашњих 21,6 на 15,5 одсто, односно повећање броја запослених за 5,9 одсто, што заправо значи 140.000 нових радних места. Све је то, наравно, под прет- поставком да прилив страних инвестиција буде око четири милијарде долара на годишњем нивоу и да у случајевима успешних приватизација послодавци не крену да (макар и уз отпремнине) смањењем броја запослених подижу продуктивност и профит. Данас, ипак, не можемо да се жалимо на странце који „стално долазе и онемогућавају нашим људима да дођу до посла у рођеној земљи”. Штавише, захваљујући бројним иностраним фирмама у којима најчешће само на менаџерским позицијама ради тек неколико странаца (случај Теленора, Вип мобајла, Пуратоса), посао је у тим истим фирмама добило стотине људи. Ваља, међутим, запазити да је у прошлој годи- ни у Србији посао нашло и 1.600 странаца. У највећој мери (60 одсто) реч је о полуквалификованим рад- ницима који су вољни да раде у пољопривреди, у којој послове управо овдашњи незапослени, регистровани код НСЗ, нерадо прихватају. Ту су и странци са сред- њошколским образовањем, махом мајстори са вишегодишњим искуством на одговарајућим послови- ма и опреми која им је позната (као што је случај са мајсторима за пиварство). Са високошколским обра- зовањем, сем поменутих менаџера, добро пролазе и професори музичког и страних језика. Али шта је са стручним и образовним профи- лима који одлазе из Србије? Прецизна евиденција о томе колико људи је напустило земљу - не постоји. Према сазнањима НСЗ у периоду 2003 - 2004. само су САД издале око 3.000 имиграционих виза. Међу њима је око 205 експерата у области техничких наука (разни профили инжењера, електроничари, стручњаци информационих технологија) и 75 менаџера. Поред тога у Италији и Либији запослено је око стотину лекара и медицинских сестара, а у последње време јављају се и послодавци из Румуније који траже кон- фекционаре, кројаче и производне раднике у машинској индустрији. Постоје и миграције грађевин- ских радника, потом конобара, кувара и заваривача који су све чешће дефицитарно занимање у ЕУ, укључујући и Словенију и Чешку. Процене казују да само у земљама ОЕЦД-а тренутно ради 127.000 наших људи са универзитетском дипломом, али и да чак 35 одсто њих ради на пословима који захтевају ниже квалификације, тек да преживе. Политика, 9.7.2007. <politika.co.yu>

Снежана Богдановић

17


Kontroverze oko novog katoličkog

DOKUMENTA KONGREGACIJE ZA DOKTRINU VERE "OBZNANJUJUĆI" jedino Rimokatoličku crkvu za jedinu autentičnu hrišćansku crkvu, Sveta Stolica ponovo je uzburkala redove vernika širom sveta, stavlja- jući pod znak pitanja nastavak međureligijskih dijaloga, naročito između pripadnika tradicionalnih, reformisanih i novih hrišćanskih zajednica. Na prvi pogled čini se da sedam strana nedavno objavljenog dokumenta Vatikanske kongregacije za dok- trinu vere ne donosi ništa novo u odnosu na dokument "Dominus Jesus", koji je potpisao papa Racinger 2000. godine i koji je još tada izazvao polemike. PREMA pisanju rimske "Republike", u novom dokumentu prepoznaje se veliki uticaj Racingera, što, primetiće bolji poznavaoci prilika među hrišćanima, pred- stavlja udarac odnosu između Katoličke i protestantske crkve, koje su decenijama predstavljane kao esponenti sestrinskih crkava. Taj papin stav ne dopada se ni pravoslavnoj crkvi, koja je dovedena na gotovo ravnopravan nivo sa Katoličkom, pa rimski poglavar ne preza da stalno istakne kako "pravoslavna crkva drži do upravljanja hijerarhijskom vlašću". Obrazlažući svoj stav u kongregaciji, Vatikan je kategoričan u tvrdnjama i zamerkama da "pravoslavci- ma, iako imaju svetu tajnu, nedostaje to što nisu u zajed- nici sa papom". Za protestante pak, navodi, da "oni i nisu crkva, zato što nemaju svog sveštenog poglavara, ne poštuju celinu i suštinu svete tajne, već je raščlanjuju." GENERALNI sekretar Svetske reformatorske alijanse Setri Niomi, u ime protestantske crkve, napisao je: "Iznenađeni smo ovakvim predstavljanjem takvog dokumenta u ovom istorijskom trenutku. Molimo se da dođe dan kad će Rimokatolička crkva odustati od tih "ekskluzivnih pretenzija" da su samo oni sledbenici Isusa Hrista, već da zajedno nastavimo zalaganje za jedinstvo svih hrišćana. U ovom dokumentu nalaze se mnogobrojni elementi istine i osvećenja, ali insistiranje da crkva Isusa Hrista opstaje samo u Katoličkoj crkvi nije dobra polazna osnova za pregovore između tri strane." Bolji poznavaoci prilika u Vatikanu još rado prepričavaju kako je Papa Jovan Pavle Drugi umeo da objedini katolike, i smatraju da Benedikt 16. još nije shvatio da je nasleđe Vojtile, zapravo nasleđe vere, te da je njegov prethodnik bio papa dijaloga i susreta među Ijudima svih religija. Šta se desilo sa Vojtilinom idejom o istinskom ujedinjenju Evrope, koja bi ponovo mogla da "diše na oba plućna krila"? DEKAN Teološkog fakulteta u Rimu Danijel Garone napominje da je ovaj dokument, pre svega, udarac liberalnim katolicima, koji i dalje smatraju da su na snazi odluke Drugog vatikanskog saveta, koji je proklamovao zalaganje za reforme, otvorenost i promene. Posle Saveta, doduše, napravljen je veliki korak u približavanju, ali je sada, zbog kongregacije, sve blokirano. Tehnički posmatrano, dokument koji su pot- pisali kardinal Levada i njegov sekretar Amato, pokriva

18

pet pitanja, po kojima Vatikan nije promenio doktrinu crkve. Vatikan je, obrazlažući da su mnogi pogrešno protumačili njihovo "prisvajanje" hrišćanske crkve, posle objavljivanja kongregacije, ukazao na jednu rečenicu: "Hrišcanska crkva 'postoji-opstaje' u Katoličkoj crkvi", dakle, nije upotrebljen termin ona "jeste" u Katoličkoj crkvi. Taj termin upotrebljen je da bi se ukazalo na spasonosnu ulogu drugih crkava i hrišćanske zajednice. Na kraju dokumenta objašnjava se status pravoslavaca i protestanata: pravoslavna crkva pose- duje svete tajne i episkope, koji su, kao i kod katoli- ka, naslednici apostola, a protestanti to nemaju, pa se ne mogu ni nazvati crkvom. Prema stavu Vatikana nije ostao ravnodušan ni moskovski patrijarh Aleksij Drugi, koji je prokomen- tarisao da novi dokument kongregacije za doktrinu vere ne pomaže daljem dijalogu između hrišćana. Koptski poglavar Abdel Masi Basit, pak, papi Benediktu Šesnaestom poručio je da se "probudi iz kome". HRIŠĆANSTVO danas obuhvata oko 2,1 mili- jarde vernika, od čega je 1,2 milijarde katolika, oko 500 miliona protestanata i 240 miliona pravoslavaca Grčke, Srpske i Ruske pravoslavne crkve. SAMO SAD, Meksiko, Filipini, Nigerija i Kongo okupljaju danas 645 miliona hrišćana, a pretpostavlja se da će ih 2050. godine u tim državama biti oko milijardu. DANAS u Evropi katoličkih vernika je svega 27 odsto: u Africi 1,1 odsto, u Aziji 10 odsto, u Južnoj Americi 44 odsto, a u Severnoj Americi svega 7 odsto. Večernje novosti, 15. 7. 2007. <novosti.co.yu>

D.

Kljajić

Napomena Iskre: Naslov gornjem članku - i sva podvlačenja u tekstu - su naši. „Novosti” su objavile Kljajićev članak pod posve negativnim naslovom „Umesto dijaloga, ponudili razdor” koji - po našem mišljenju - ne odgovara ni sadržini članka, ni duhu Dokumenta Kongregacije vere. Stoga smo u članku podvukli mesta koja ukazuju i na pozitivne elemnte Dokumenta. Najmanje razloga za negativnu odbojnost imaju pravoslavni, jer ih Dokumenat smatra „apostal- skom crkvom” i kako kaže „Republika” gotovo „ravno- pravnom” sa Katoličkom crkvom. Najhrišćanskije su se poneli najpogođeniji - protestanti - jer njihov Generalni sekretar, Niomi, kaže: u Dokumentu se nalaze „mnogo- brojni elementi istine i osvećenja”. U svakom slučaju namera Dokumenta nije da spreči iskren hrišćanski dijalog. Na protiv, poznata su nastojanja baš pape Benedikta u tom pravcu. Takvim ga prave svetovni mediji, inspirisani zlonamemim sekular- nim uticajima, koji svojim negativnim tumačenjima, u tobožnjoj brizi za „među-hrišćanski dijalog” - seju sum- nju, razdor i produbljuju razlike među verskim konfesija- ma, sa stvarnim ciljem da osujete jedinstvo hrišćana.

Iskra 1. avgust 2007.


Коментар Српског сабора Двери

ПРЕЋУТАНА РУСИЈА У СРБИЈИ „Дани Русије на Универзитету у Београду" био је плакат који је последње недеље априла ове године могао да се уочи по факултетима и на улицама Београда. И то је било скоро све што сте о овој изузет- но значајној манифестацији могли да сазнате. Медијске куће са националном фреквенцијом, уз по неки изузетак, сасвим су прећутале низ дешавања везаних за ову манифестацију, која би у неком другом односу снага била медијска бомба. Замислите само да је наслов манифеставије био „Дани САД, Британије, Француске (или неке друге светски значајне државе) у Београду"... У ауле Правног, Машинског, Философског или Богословског факултета (где су се ове трибине одржавале) не бисте могли да уђете од камера и репортерских екипа... Овога пута све то је изостало и то у тренутку када цела стратегија одбране државних интереса Србије зависи од одлука Русије. Ипак, организатору ових манифестација, удружењу студена- та права „Номоканон" и часопису „Двери српске", навиклим на медијска клеветања, нападе и рад у условима медијске гериле, ово громогласно ћутање медија није било ништа ново... А шта се дешавало на „Данима Русије у Београду"... Само отварање манифестације на Правном факултету 23. априла 2007. године било је пропраћено медијски наизглед коректно... Међутим, када се узме у обзир да су у питању били кратки и формални извештаји са скупа који је напунио највећи амфитеатар Правног факултета, уз присуство државне, интелек- туалне и универзитетске елите и изузетно значајних представника руских институција, онда се види колико је такво извештавање медија било суштински неко- ректно... Манифестацију су отворили министри Владе Србије, декан Правног факултета, представници рек- тората БУ, а у име руске стране говорили су пред- ставници амбасаде Русије и две најзначајније невла- дине организације из Русије: Фонда Св. Андреја Првозваног и Центра националне славе Русије. То су иначе организације које су највише помагале српским енклавама на Косову и Метохији. И овог пута је пред- виђено да се сама манифестација оконча на Универзитету у Косовској Митровици.

•n

Истог дана, у поподневним часовима, преклапала су се два значајна догађаја: Промоција књига „Наши миротворци на Балкану" и „Косово: православно наслеђе и савремена катас- трофа" у Руском Дому, док је истовремено на Философском факултету држано предавање директо- ра Института за синергијску антропологију проф. др С. Хоружјег: „Руска мисао и модерна европска философија"... Сутрадан ће на истом факултету пре- давати проф. Г. Мајоров са Московског државног уни- верзитета на тему „Исток и Запад у Европи"... Занимљиво је да су ова предавања на философске теме открила да је руска философија избегла све замке западног постмодернизма који је објавио сво- јеврсну смрт философије и да се руска мисао, ослања- јући се на богословске традиције православља, спремила да да алтернативу философском и онто-

Iskra 1. avgust 2007.

лошком ћорсокаку Запада... У Руском Дому су промоције наведених књига српској јавности откриле лице Русије која је свесна истине о страдању српског народа и одговорности које медији ЕУ и САД имају у искривљавању слике о Србима у свету... Богати програм тога дана је крунисан величанственим концертом Олге Арефјеве и групе „Ковчег" у Руском Дому... Олга Арефјева је на свој начин показала да је стасала генерација младих руских уметника и музичара који у популарној музици могу да дају свој, руски и православни израз, не зане- марујући наслеђе западне популарне културе али га аутентично обрађујући... Ерупције одушевљења у препуном Руском Дому изазвало је извођење руских и српских народних православних песама у савременим музичким аранжманима... Следећих дана, 24. и 25. априла били су уприл- ичени округли столови на Правном факултету на теме: „Русија и Србија у новим историјским околностима" и „Православље у модерном свету"... Поред број-них занимљивих тема на које су говорили представници руске и српске интелектуалне елите, утисак освежења је представљало слободно, суверено обраћање пред- ставника руске државе (помоћници у Министарству иностраних послова Русије) који су врло отворено и критички анализирали освајачку политику САД и НАТО... Ту смо могли чути све оно што наши државни представници одавно немају храбрости да кажу... Тек у суочењу са овом сувереном слободом схватамо колико је суверенитет државних представника Србије сужен... Поподневна предавања проф. П. Федосова (Московски државни институт међународних односа) о енергетској политици Русије и предавање проф. Е. Гускове (Центар за проучавање савремене балканске кризе) открила су српској јавности сву озбиљност и трезвеност руске будуће политике према Балкану у погледу енергетског развоја и заштите међународног правног поретка... Сутрадан, део програма предвиђен за Београд окончан је надахнутим и духовитим предавањима оца Артемија Владимирова из храма Свих Светих у Москви, једног од најзначајнијих савремених руских духовника... Прво предавање је одржано на већ чувеној трибини Двери „Машинац четвртком" у пре- пуном амфитеатру Машинског факултета, док је друго уприличено на Богословском факултету... Својим обраћањем публици на Машинском факултету отац Артемије Владимиров је брзо успоставио присан однос са људима у сали и храбрим, православно надахнутим а повремено духовитим говором једноставно објаснио смисао христоносног у бићу руског и српског народа, као и разлоге зашто глобални поредак и светска до- минација САД неће опстати... Лакоћа и једноставност са којом представници руске државе и Цркве објашњавају спремност ове велике силе да се бори за праведан поредак у будућем свету био је опчињавајући за српску публику која је имала прилику да их слуша на манифестацији „Дани Русије у Београду"... Тим пре је одсуство представника државних и политичких

19


SUKOB SAD I EU ZBOG KOSMETA? Mitić (Institut "4S"): Naravno da neće doći do potpunog kraha odnosa izmedu Amerikanaca i Evropljana jer će obe strane učiniti sve da do toga ne dođe. Ali, svaka odluka koja se donese van Saveta bezbednosti krši krhko jedinstvo EU - Ukoliko Rusija odbaci novu rezoluciju za Kosovo i Metohiju, a kosovski parlament proglasi neza- visnost, moglo bi da dođe do razdora između SAD i Evrope, smatra Danijel Server, stručnjak za Balkan američkog Instituta za mir. On ističe da bi takav scenario Amerikanci "svakako trebalo da izbegnu". - Potrebno je da SAD postignu dogovor sa vodećim evropskim zemljama o priznavanju nezavisnos- ti Kosova, ako ona bude proglašena. Priznavanje neza- visnosti, bez adekvatne rezolucije, je poslednji izbor, a Rusija i Srbija će morati to da prihvate ako bude posto- jala većinska saglasnost da se krene tim pravcem - kazao je Server. SAVET BEZBEDNOSTI ČUVA JEDINSTVO EU - Rumunija, Slovačka, Grčka, Kipar, Španija pristale su da podrže plan samo pod uslovom da postoji rezolucija Saveta bezbednosti. U suprotnom, sistem

ПреЋутана... институција Србије, као и представника врха водећих политичких странака у Србији (како владајућих тако и опозиционих) било толико запањујуће... Много су могли да науче, а пропустили су да то учине и тиме још једном потврдили да су само једна у низу квазиелита које нису у стању да воде Србију дведесетпрвог века... Следећих дана, 24. и 25. априла били су уприл- ичени округли столови на Правном факултету на теме: „Русија и Србија у новим историјским околностима" и „Православље у модерном свету"... Поред број-них занимљивих тема на које су говорили представници руске и српске интелектуалне елите, утисак освежења је представљало слободно, суверено обраћање пред- ставника руске државе (помоћници у Министарству иностраних послова Русије) који су врло отворено и критички анализирали освајачку политику САД и НАТО... Ту смо могли чути све оно што наши државни представници одавно немају храбрости да кажу... Тек у суочењу са овом сувереном слободом схватамо колико је суверенитет државних представника Србије сужен... Поподневна предавања проф. П. Федосова (Московски државни институт међународних односа) о енергетској политици Русије и предавање проф. Е. Гускове (Центар за проучавање савремене балканске кризе) открила су српској јавности сву озбиљност и трезвеност руске будуће политике према Балкану у погледу енергетског развоја и заштите међународног правног поретка... У Београду 7. мај 2007. год. <dverisrpske.com>

20

За Информативну службу Српског сабора Двери, ВладанГлишић

jedinstva EU ро pitanju Kosmeta može da propadne i da ima veoma značajne posledice po samu EU. Kod Amerikanaca ta "crvena linija" nije postavljena tako visoko, oni smatraju da bi bilo najbolje kada bi se usvo- jila rezolucija u Savetu bezbednosti, ali ako se to ne desi, ubeđeni su da postoje i alternativni putevi koje ne bi tre- balo u potpunosti odbaciti - kaže Mitić. Odnosi između prekookeanskih saveznika poslednjih godina ulazili su u kritične faze, činilo se da će rezultovati prekidom veza, ali do toga, zahvaljujući diplo- matskoj ekvilibristici nije dolazilo. Najpre, 2003. godine, Nemačka i Francuska nisu imale ista gledišta sa ostalim članicama EU i SAD, po pitanju rata u Iraku, nešto kas- nije Evropljanima nije odgovaralo to što Amerikanci odbi- jaju da prihvate izručenje svojih državljana sudu za ratne zločine, a u martu 2005. SAD su se usprotivile inicijativi Brisela da Kini ukine embargo na izvoz oružja i vojne tehnologije. Analitičar briselskog Instituta "4S" Aleksandar Mitić podseća da je jedno vreme između SAD i EU pos- tojalo "prilično veliko jedinstvo" po pitanju rešavanja sta- tusa Kosmeta, ali je ono trajalo samo do samita G8 u Hajligendamu, kada su se "i jedni i drugi uverili da Rusi zaista ozbiljno prete vetom". - Posle toga smo i kod jednih i drugih mogli da uočimo priličnu nervozu. Amerikanci bi želeli da se to pitanje reši što pre, ne odbacujući mogućnost jednostra- nog rešenja, iako bi više hteli da to bude učinjeno u Savetu bezbednosti. S druge strane, Evropljani su ner- vozni jer su svesni da do rešenja neće moći da dođe u ovom trenutku u Savetu bezbednosti i zbog toga su spremni na otvorenije pregovore - govori Mitić. On ističe da, "naravno, neće doći do potpunog kraha odnosa između Amerikanaca i Evropljana", jer će obe strane učiniti sve da do toga ne dođe, ali dodaje da diplomatske tenzije sve više rastu. Glavna podela između Vašingtona i Brisela, napominje Mitić, sastoji se u tome što za Evropljane postoji "crvena linija", odnosno rezolucija Saveta bezbednosti ispod koje ne mogu da idu jer sve što je van tog sistema "krši krhko jedinstvo unutar EU". 16. 7. 2007. <glas-javnosti.co.yu >

GLAS JAVNOSTI

REŠENJE MIMO SB UN 'OPASAN PRESEDAN' Prihvatanje predloga da se "kosovsko pitanje" reši izvan okvira Saveta bezbednosti UN, kako bi bio izbegnut veto Rusije, predstavljalo bi opasan presedan i konačno bi devalvirao vrednost te međunarodne struk- ture, ocenila je danas Ruska informativna agencija Novosti. U komentaru je istaknuto da Rusija ne namerava da podrži nacrt rezolucije SB UN u čijoj je osnovi plan izaslanika UN Martija Ahtisarija i da neće podržati rešenje o Kosovu dok njime ne budu zadovoljne obe strane. (Tanjug, 19.7. 2007)

Iskra 1. avgust 2007.


Читање између редова

МАЛО МАЧКУ ТЕЛЕЋА ГЛАВА Уз 15. годишњицу прихватању иницијативе гувернера државе Арканзас В. Ј. Клинтона о успостављању блиске сарадње са Изетбеговићевом СР Босном и Херцеговином Минуо је и овај април, као и сви они претходни што су проминули и минуле су многе годишњице овога месеца у знаку траве. Неке од њих нису ни примећене, премда плодови тих непримећених дешавања и иници- јатива још увек некоме доносе значајан профит, а некоме и многом некоме - тужна и онеспокојавајућа подсећања, иначе веома верно друштво на путу у неизвесно сутра, ако га уопште и буде. За ову неприлику би који редак пробелио о једној необичној иници- јативи, која још увек траје и која је за необавештена човека стигла као гром из ведра неба или као нешто још неочекиваније од тога. Елем, пре петнаестак го- дина дошло је до несвакидашње жеље млађаног сак- софонисте и гувернера државе Арканзас В. Ј. Клинтона да успостави блиске везе са Социјалистичком (и већ увелико и алкаидном) Републиком Босном и Херцеговином. Најмлађи гувернер (и истовремено и најмлађи ексгувернер) у млађаној историји ове америчке државе (први пут је постао гувернер Арканзаса 1978. са свега 32 године) већ је имао поуздане информације какав се крај спре- ма СФР Југославији. У међувремену он ће постати и председником САД. Озбиљне ствари би се требале сачувати од оперетског проклетства, али ко води бригу о томе и, коначно, шта су то озбиљне ствари.. Изетбеговићева влада на челу са Јуром Пехливаном није часила ни часка и средином фебру- ара 1992. године доноси одлуку (бр. 36) о прихватању иницијативе гувернера државе Арканзас о успостав- љању блиске сарадње са Социјалистичком Републиком Босном и Херцеговином у области кул- туре, образовања, привреде, науке и других облика сарадње (подвукао - М. Р.). Овом одлуком се месец април 1992. године проглашава као "Мјесец Босне и Херцеговине и Арканзаса" који ће убрзо најавити нове најцрње дане за српски народ, који ће у склопу ове "блиске сарадње" бити по трећи пут у тзв. 20. веку стављени ван закона. Ова "одлука" је донета, како стоји у њеном уводу, на основу члана 45. став 2. Закона о Влади Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине ("Службени лист СРБиХ", број 33/90) и објављена је у "Службеном листу СР-БиХ" од поне- дељка 17. фебруара 1992. године. Ови рани радови млађаног В. Ј. Клинтона ће се касније алкаидно продубити, проширити и "демо- кратски" (у складу са његовом странком) разгранати, поред осталих, и на друге крајеве, сада већ убијене (са предумишљајем) Југославије, и када он неће бити више гувернер Арканзаса. То се посебно односи на косовско-метохијски југ Србије и та "блиска сарадња" још увелико траје (на обострану корист) и то нарочито (ако прескочимо, културу, науку, привреду, образовање и обрезивање) у области - "других облика сарадње". У тих и таквих "других облика сарадње" (уз хуманитарну употребу осиромашеног уранијума по српским земљама са обе стране Дрине) дошло је до

Iskra 1. avgust 2007.

злочувеног повлачења Изетбеговићевог потиса (уз неподношљиву лакоћу сугерисања од стране Клин- тоновог амбасадора Ворена Цимермана у том смислу) са познатог Лисабонског споразума који је нудио мир у целовитој БиХ са три народа. Тако је ова крвава, да крвавија бити не може бити, алкаидисана Клинтонова и Изетбегова ратна опција била један од знаковитих "резултата" горе речене иницијативе о блиским односима тако блиских партнера као што су били (а богами и биће) алкаидисана Изетбегова Социјалистичка Република Босна и Херцеговина и држава Арканзас великог љубитеља екологије (и еколошког пушења) и спречавања разноразних хума- нитарних катастрофа какав је В. Ј. Клинтон. Већ следећег априла (1993.) Изетбег раз- драгано изјављује (у присуству 9 сведока, још увек живих) како му Клинтон препоручује да пусти ћетнике да уђу у Сребреницу и да изврше покољ муслимана и да tse тада (for sure) доћи до војне интервенције. Зацело су и суновратно крваве инсценације у улици Васе Мискина и на пијаци Маркале биле у "склопу" те и такве "блиске сарадње" и хуманитарних инцијатива великог хуманисте у славу Белзебуба и Левијатана (нисам поменуо презиме Левински) какав је већ горе поменути млађани саксофониста и доктор правних наука. И мала дигресија за крај. У склопу ових "раних радова" В. Ј. Клинтона у време његовог обновљеног гувернерског мандата, била је велика афера 1984. године око откривања једне терористичке органи- зације у Арканзасу, чији су припадници, поред осталог, заговарали супремацију једног дела беле расе и истребљење црначке расе и Јевреја. У њиховом логору на једном ранчу пронађен је огроман арсенал разноврсног оружја и неколико десетина галона цијанкалија! Данас, В. Ј. Клинтон није више, ни гувернер, ни председник (но је и више од тога, како сада ствари стоје или леже) и у свом новом великом дому, купљеном по завршетку свога председниковања, води глобалне хуманитарне послове и иницијативе и сви добровољни прилози тој и таквој хуманитарности су добродошли. Према свецу и тропар. Што је уранијум осиромашенији то је и смрт јадне жртве дужа и тежа, а то нас опет учи мудростима из староставних књига - Срећан је онај који се није родио! Дакле, свако ради како је научио. Једна арнаутска пословица (у слобод- ном преводу) каже и још више показује и говори - "Ако си дао ништа, онда и тражи ништа!" Марко Ручнов <teodor1852 @ hotmail.com> Белешка о писцу: Марко Ручнов је српски писац који сада живи у САД.

21


ТОРБЕШИ -ЧИТАЦИ „Потурчењаке не трпе ни хришћани, ни од стране муслимана, прави Турци. И једни и други третирају их и желе да им покажу кад год могу, да их сматрају за ренегате. А ни ови не трпе ни Турке, ни Арнауте, ни хришћане”. Др Јован Хаџи Васиљевић „Муслимани наше крви у Јужној Србији (1924)”

што је српско и хришћанско. Конфронтација између Срба (хришћана) и Турака (мухамеданаца), разбуктава се и добија страшне размере. Да би се заштитили, Османлије се решавају да разбију компактоност српског етничког простора. За ту намеру користе следеће методе: исламизирање Срба, колонизацију Турака са истока и колонизацију Арбанаса - муслимана са запада у српске етничке крајеве.

Процес исламизације на нашим Српским етничким просторима почиње тек од пада Деспотовине (1459), Босне (1463) и Херцеговине (1483) под власт Османлија.

Превођење Срба на ислам у Јужној Србији (Маћедонији), започело је најпре западно од Вардара, током 18. века.

Парадоксално јесте, али се спорадично одржавала и у XX веку, премда су Турци, још почетком овога века најурени практично са целога Балкана. Према мишљењу историчара, овакво потурчивање, било је више добровољно него насилно, заправо из правог интереса.

Настали су на овај начин Срби - муслимани, познатији по имену Торбеши, а које неки зову и Читаци.

На пример у Босни и Херцеговини, чешће су прелазили у ислам богати и образованији (властела), а у Бугарској бојари (такође властела), него сиромашан народ. Насилно, управо брутално превођење Срба и Бугара на ислам, према мнењу историчара и путника који су путовали Балканом, почело је тек од 17. века, односно онда, када је Османлиска империја почела вртоглаво да посрће. Збило се то у време „Бечког рата” (1683-1699). Исламизацијом од Срба у Босни и Херцеговини су настали ,,Бошњаци”(1) у јужним деловима Моравске Србије некакви муслимани, на територијама данашње Црне Горе опет неки муслимани и такође Подгорички муслимани, на просторима Старе Србије у Рашкој „санџаклије” (сада се зову „Бошњаци”) на Косову мус- лимани (мусломани), а у Хвосну (Метохија), Горанци(2). У Јужној Србији (Маћедонији), поред Горанаца преласком на ислам су створени од Срба и Торбеши. Идентичан овакав процес је забележен и у Бугарској, где су од Бугара који су примили веру Мухамедову постали Помаци(З) Турски притисак на Србе у Старој и Јужној Србији (Маћедонији) добија снажно на интензитету после потискиваиња Османија изнад Саве и Дунава. Веома је интензивиран после Сеобе Срба (1689/90) и 1737 године. Достиже кулминацију са укидањем Пећке Патријаршије (1766) и Охридске архиепоскопије (1767). Оквирно гледајући на Балкану се догађају превирања условљена и појавом „Источног питања”, али и поделом ове регије на интересне сфере Великих сила.

Име Торбеши су им дали наводно Мијаци(4), алудирајући да су продали веру за „торбу урде”. Првобитно, то је био увредљив назив. Сада се сасвим одомаћио, а сами Торбеши му понекад дају и друго значење. Торбеш, песник Саме Лимани се очигледно стидио овога имена, па је срочио и песму: „Не викајте ме Торбеш”. Првобитно су били настањени по планинским селима западне Мећедоније (Јужне Србије) око Дебра, Струге и Кичева. Нешто касније премештањем поменутих Торбеша (Читака), формирано је неколико села (торбешких) у околини Прилепа, Велеса и Скопља (предео „Торбешије”) и око Тетова. Торбеши или Читаци говоре архаичним срп- ским језиком (старом штокавицом). Људима од знања и струке, као и научнога поштења није уопште спорно да су Торбеши ништа друго до српска етничка група, која је преверила у ислам, те је тако поправила свој друштвени статус (ратосиљали су се ужасног терора и зулума Арнаута) и економски положај. У смислу тога Јован Хаџи - Васиљевић, подржава народно тумачење за Торбеше. За њих је записао: „Они су напустили веру и примили ислам, за торбу вареника или брашна, па су тако добили и име.” Сам назив Торбеш долази од турске речи „торба” (она је изгледа персијског порекла) која се веже са туском формом „дортбеш” (четири - пет), а сам глагол „торбарење” означава радњу са торбом. Треба истаћи, да такође на турском језику реч „торбеш” значи и лојалност. Делује бизарно, али „научници” из Албаније, су покушали да докажу да су Торбеши пореклом Арнаути („Жугани”). Други пак „знанственици” из овога народа који ама баш са ничим

И код потлачених Срба (раје), тада се појављују и смеле наде и нови видици. На то реагују Османлије, испољавајући велику огорченост на све

22

Iskra 1. avgust 2007.


нису задужили људски род (а Американци желе да им створе још једну државу на рачун Срба), сматрају да се ради о потурицама, те их стога означавају као „Турбеше”. Занимљиво је да их бугарски научник Цилев у потпуности идентификује са бугарским Помацима(З). Према „стручном” мишљењу веома гласовитих бошњачких научника из Босне и Херцеговине, Торбеши су последњи следбеници богомила (што је најординарнија глупост). Из тога произилази да су Торбеши, ништа друго до „Бошњаци”. И зато су мале групице Торбеша које су живеле око Призрена, после операције „Милосрдни анђео”(када су Српски народ сатирали амерички насилници и убице) покушали да претопе у новостворене „Бошњаке”. Постоје и теорије да Торбеши воде порекло од „македонских” Мијака, онда од Брсјака, али не и од Шопова(4). Највећи број Торбеша касније је потурчен (постадоше етнички Турци), који су се касније иселили у Турску, углавном између два светска рата. Известан број је и поарбашен и на концу су постали „Албанци”. После Балканскин ратова и Првог светског рата их је држава третирала као исламизиране Србе (ово је једино и исправно). Након Другог светског рата, од актуелне власти Торбаши су третирани као део „македонског народа” мада код њих не постоји свест и припадању овом инстант народу. На пописима у бившој југословенској Републици Македонији (Јужној Србији или Маћедонији) они се у националном смислу изражавају као Муслимани, осим у општини Ростуша где се бележе као „Македонци” (ова „нација” настаде 1944. године). Занемарљив број од њих се и данас изјашњавају као Торбеши. Власт у овој микро држави- ци стално минимизира њихов број. Али их признаје као посебну етничку групу, која броји око 15 хиљада при- падника. А тврде у садашњости да Торбеши говоре „македонским” језиком (исти је створен у Москви 1943. године) и несувисло веле да су то етнички „Македонци” који су примили ислам. Ето, тако је у вихору историје, нестало још једно племе некада врло моћног и снажног српског народа.

(1) „Бошњаци” су ништа друго до Срби исламске вероисповести. Да би се прикрило њихово етничко порекло, те још више раздробио српски национ, Ватикан и Бечки двор су инструисали канони- ка Фрању Рачкога, који је пласирао у науку, тезу о њиховом богумилском пореклу.

(Само историјска наука овај прелаз из једне у другу веру није забележила!). Познато јесте, у овој српској покрајини, а такође и научно доказано да су веру Мухамеда при- мали Срби православци и по који Србин - римокато- лик. Постојање богомила, а синоними за њих су Патарени, Катари, Албижани и Кудеђери су научно наравно документовано и многи бугарски, грчки научници (др Васо Глушац, Божидар Петрановић и Герман Анђелић).

и Бабуни, оповргли, и српски патријарх

Такође, резолутно је наука одбацила и „Прогон богомила од стране Стефана Немање”, који су тобоже тада прешли у Хум и Босну, где су се раширили. Ван сваке памети је, да би их у Хум примио кнез Мирослав (рођени брат Стефана Немање и ортодоксни православац), односно у Босну њен владар бан Кулин, који у исповедању православља није ни мало заостао од кнеза Мирослава (рођена се- стра бана Кулина, била је удата за кнеза Мирослава). Др Васо Глушац, у студији „Проблем богомил- ства” изашлој у „Годишњаку историјског друштва Босне и Херцеговине” године 1953, између осталога је овако доказао и ово: „Босанска црква је имала истоветну структуру као и њој савремена православна црква; да се зак- лињала у 318 Светих отаца из Никеје; да је посеб- но поштовала православног светитеља Гргура (Григорија) Назијанског; да је празновала хришћан- ско - православне празнике, да је поштовала иконе, да је поштовала свете мошти, да је подиза- ла цркве, да је имала крштење, причешће, венчање и на крају да је веровала у васкрсење мртвих.” Називи свештених лица у „Босанској цркви”, нису били ништа друго до српских назива који одго- варају уобичајеним називима, свакако народним у грчкој цркви. „Босанском црквом” је управљао епископ, кога је народ звао дедом са 12 стројника (они су били гости или старци). Уствари то је био Синод. Остала свештена лица су били гост, старац и крстјанин. Гост је долазио иза епископа или деда, а по данашњем то би био архијерејски намесник (имао је власт над нижим свештенством и верницима у једном крају), а са време- на на време се појављивао у домовима свештеника и у крстијанским манастирима (никако самостанима). Старац је био обичан свештеник мирскога реда, док је крстјанин, монах или свештеник, који је живео у мана- стиру са осталим крстјанима или као испосник (аскета) негде на пустом месту. Значи, Српска православна црква и сред- њевековна православна „Босанска црква” нису била у заједништву, нису биле сједињене. После пада Босне под Турке, нестало је и „босанске цркве”, али није нестало њених верника. Заправо, „Босанска црква” се спојила са суседном и истоверном Српском православном црквом, или непосредно са епископијом у српском Дабру, од чега је настала Дабробосанска епархија, а епископ се звао дабро - босански. Тачније, нестало је у доба турских освајања политичких грани-

Према овом римокатоличком канонику, када су Турци освојили Босну и Херцеговину у њој су затек- ли само богомиле, као припаднике „босанске цркве”. Онда су ови сви листом до једнога прешли у ислам.

Iskra 1. avgust 2007.

23


Торбеши ...

Kušner na Kosovu savetovao Albancima

ца између Србије и Босне, па је нестало и посебних цркава.

STRPLJENJE I DALJE PREGOVORE

(2) Горанци - Срби исламске вероисповести, који се не одричу свог српског порекла, српске тради- ције и корена, као и припадности своме српском на- роду за разлику од „Бошњака”. Они спадају међу последње Србе који су примили ислам, поглавито под притиском арнаутско - мухамеданског фанатизма из Призрена и несносног терора шиптарских разбојнич- ких банди из Љуме (сада место у Албанији). Догодило се то у 18. и 19. веку.

Nakon razgovora sa članovima kosovskog pregovaračkog tima, ministar inostranih poslova Francuske Bernard Kušner pozvao je kosovske Albance na str- pljenje od još nekoliko meseci, i na nastavak razgovora sa Beogradom.

Године 1864. умрла је последња Српскиња Божана (Горанка), знана по томе што је примила ислам, али је задржала своје српско име (Гора је планинска област иза Призрена, а протеже се и у Јужну Србију. Готово њена половина послс Првог светског рата је додељена новоуспостављеној Албанији (и тада су постојале сподобе, мисаонога склопа као Џорџ Буш). (3) Помаци - муслиманска етничка група Бугара. Живела је на југу Бугарске. Године 1990. бугарска држава је многе вратила у веру православну, а оне који су одбили да то учине, насилно је иселила у Турску. Сада у овој демократској држави нема много Помака. (4) У Јужној Србији (Маћедонији) некада је живело пет старих српских племена (Горанци и Торбеши су већ споменути). (а) Мијаци - од којих су наводно настали Торбеши. То су били становници западне Маћедоније, насељени у пределима средњег тока реке Радике, а то су крајеви планински са дубоко усеченим речним долинама, на истоку до планина Јаме и Бистре, а на западу до Кораба. Главна насеља су им биле Галичник, Лазаропоље и Тресенче. Бавили су се сточарством и одлазили у гурбетлук (печалбу). Многи од њих су напустили своја места и отишли у градове. Тако је Галичник остао пуст. Имају специфичне обичаје, од којих је најпознатија „Галичка свадба”. Мијаци имају изузетан смисао за трговину и резбарење. Једна од ризница њиховог културног блага је манастир Св. Јован Бигорски. Пре свега дуборез са Усековањем главе Светог Јована. (б) Брсјаци су такође старо српско племе из Маћедоније настањено око Преспанског и Охридског језера. Тако се данас зову или су се звали становни- ци око градова Битоља, Кичева, Прилепа и Велеса. Синови брсјачког кнеза Николе били су Давид, Мојсије, Арон и Самуило (све старозаветна имена). Најпознатији од њих био је цар Самуило (владар једне од најмоћнијих српских држава). (в) Шопови су исто врло старо српско племе (народ) из Јужне Србије (Маћедоније), који су насе- љавали „Шопију”. Била је то област од Суве планине и реке Пчиње, па до Софије (сада главни град Бугарске). Од значајних српских манастира ту су лоцирани Трговиште и једна од највећих српских светиња Прохор - Пчињски. Бавили су се сточарством и уз себе су носили штап „шоп” (отуда им и име). Др Војислав Недељковић

24

Kušner je istakao da ukoliko u tom periodu ne bi došlo do dogovora zainteresovanih strana, međuna- rodna zajednica će se ponovo vratiti planu Matrija Ahtisarija. Kušner je objasnio da je ova dodatna faza razgovora neophodna da bi se videlo hoće li se na kraju, u finalizaciji statusa Kosova naći i Rusija. On je istakao da će međunarodna zajednica iscrpiti sve diplo- matske mogućnosti kako bi se u Savetu bezbednosti usvojio neki nacrt rezolucije koji bi bio prihvatljiv i za Rusiju, navodeći da nezavisnost jeste važna, ali da je još važnije da ona bude održiva. U osvrtu na jučerašnju posetu Beogradu šef francuske diplomatije je rekao da mu je jedino jasno da se zvanični Beograd protivi nezavisnosti, ali da ne zna sta traži kao kompromis. Na pitanje novinara kakav kompromis u stvari očekuje međunarodna zajednica, Kušner je kratko odgovorio da bi i sam želeo da zna, ali da na kraju neće biti ni gubitnika ni pobednika.On je pod- vukao da se sada radi o potpuno novom procesu usta- novljavanja kosovskog statusa, ali da nije siguran hoće li u pregovorima doći do konsenzusa. Verujem ali nisam siguran. Teškoće takođe postoje u pronalaženju koncen- zusa unutar EU, međunarodnog koncenzua I to je razlog zbog kojeg rešavanje statusa moramo da odložimo za još neko vreme, rekao je Kušner. Predsednik Kosova Fatmir Sejdiju međutim nije isključio alternativne puteve kojima bi mogla pribeći kosovska strana ukoliko se u Savetu bezbednosti ne bi usaglasila rezolucija o Kosovu. On se ni danas nije javno izjasnio za nastavak pregovora sa delegacoijom Beograda, rekao je da će odluka o tome pasti kada zahtev za novom rundom bude zvaničan. Sejdiju je potvrdio da će i dalje sarađivati, naročito sa zemljama koje se zalažu za nezavisnost Kosova. Kušner je nakon razgovora sa sefom UNMIK-a Joakimom Rikerom I komandantom KFOR-a Rolandom Katerom negirao izveštaje pojedinih medija po kojima je u Beogradu izjavio da će međunarodna zajednica prih- vatiti podelu Kosova ukoliko takav dogovor postignu Priština i Beograd. On je kazao da je izraženo zalaganje oko dodatnih razgovora između zainteresovanih strana. Nemojte da verujete da smo se promenili, da je EU promenila stav, da se bilo ko od vaših prijatelja promenio. Ovo je težak kraj jednog teškog procesa. Uradimo to zajedno, poručio je Kušner. Šef francuske diplomatije zadržao se u dužem razgovoru i sa predstavnicima Srpske liste za Kosovo i Metohiju. Oliver Ivanović je izrazio uverenje da se stav Francuske znatno promenio, jer se sada zalaže za nas- tavak razgovora koji bi rezultirao dogovorom zaintereso- vanih strana i bez prejudiciranja rešenja statusa Kosova. Deutsche Welle, 14.7.2007.

Vesna ČoliĆ

Iskra 1. avgust 2007.


Ревизионизам у савременој српској књижевности (123)

ТАЈНИ ЗАПИСИ КЊИЖЕВНИКА Б. СТАНКОВИЋА Велики српски књижевник, Борисав Стан- ковић (18 1927), писац незаборавне Нечисте крви и Коштане, између осталих дела, имао је врло тежак живот, највише због неразумевања његових животних проблема и незгодне нарави, нарочито за време оку- пације у Првом светском рату, коју је провео у Београду под Аустријанцима. О томе је сам Бора писао у Успо-менама, Под окупацијом и Заоставштини. Недавно је књижевни историчар Часлав Ђорђевић објавио интересантну књигу Тајни записи књижевника Б. Станковића (1), у којој се налазе додатни, необ- јављени записи Боре Станковића о најтежим данима у његовом животу.

умире у лагерима, на фронтовима, од болести, глади, а ја... Он ми скреће пажњу на наше „патриоте,, бивше министре, банкаре, трговце и интелектуалце... на тај „понос" српског народа. Имају све, ни у чему не оскудевају. Како? Зна се... О томе се не пита. А кад је тако, онда с којим правом он /Бора/, познати књижевник, доводи у питање опстанак своје деце... И не плаши ли се гриже савести. И, на крају, треба ли да истрајава на својој сујети, поносу, принципу и тако изгуби битку са стварношћу, или пак да пође путем избављења и других и себе.”(35) Борина жена Гина стално га тера да иде код власти и тражи помоћ, јер се боји да ће сви страдати, нарочито деца.

У вртлогу повлачења српске војске из Србије преко Албаније, Бора се нашао, међу многима, у Босни, где је био интерниран у Дервенти. Као познатог срп- ског писца избавили су га хрватски поштоваоци његових књига и он се вратио својој породици у Београд 1916. године. Али како и од чега преживети, нарочито њихово троје мале деце. По наговарању при- јатеља Бора је почео да пише фељтоне у Београдским новинама, које су излазиле под окупацијом. То му је донело грдне проблеме, све до смрти. Њега су оштро критиковали и пре рата, из разних разлога, политичк- их итд., али је његова сарадња са окупациј-ским влас- тима много допринела његовим невољама, до те мере да је престао да пише у последњој деценији живота, што је огроман губитак за српску књижевност.

Бора сведочи како се осећао пред швапским вишим чиновником: „Мрзео сам и себе што сам тако слаб и што не могу да одбраним свој понос, у својој земљи, у свом граду. Себе сам видео у величини бубашвабе, без крилаца, тупе, која чека да се нечија нога спусти на њу и да је згази.”(33) А шта је Бора мис- лио о окупатору најбоље показује расправа између њега и жене му око дилеме да ли да женска деца иду у школу. Жена је инсистирала на томе, док Бора то није желео, говорећи: „Она неће у школу... у швапску школу! Кад дођу наши, у наше ће школе!”(43)

Чим се Бора вратио у Београд после пуштања из интернације у Дервенти, један његов пријатељ га је опомињао: „Чувај се. Ти си тек дошао и не знаш. Уходе су на све стране: у кафанама, трговинама, на улици, међу еснафлијама, професорима, новинарима... Свуда су. Чувај се! Има их и међу својима... Све има уши. Све се бележи и очима снима... Може лако да се страда... Врше се хапшења, саслушања... гони у интер- нацију. Чувај се!”(24) Сам Бора пише о својим утисцима 21.VIII.1916: „Све се изокренуло. Нико никога не види. Нико за никог не мари. До јуче близак, као драг, данас непознат, странац. Брат брата не познаје. Уместо да ове несреће. погибије и окупације зближују, оне нас раздвајају и све више удаљавају... Људски гадалук. Све сама обмана и лаж... Време грабљења и отимања, гомилања. Хрчак до хрчка... Овај народ је уклет За мало пара и ситости свега ће се одрећи. И најближег, кога тобоже воли и у њега се заклиње... Земљу су довели до банкрота! А све неке демократе и жртве за спас отаџбине! То је њихов морал! И све у име Србије, за народ и српство!”(28) Ово даје праву слику понашања наших људи под окупацијом уместо идил- ичне слике „херојског отпора” непријатељу. Херојског отпора је свакако и било, али је борба за голи опстанак преовлађивала, као и у сваком другом рату. Милан Огризовић, хрватски песник са службом у Београду за време окупације, предлаже Бори да пише за Београдске новине, али Бора се нећка. „Ја знам чије су то новине и шта он хоће, па одбијам.. Плашим се да је ружно. Сада је окупација, народ

Iskra 1. avgust 2007.

Реагујући на нападе, Бора се жали: „Много ме оговарају. Утркују се ко ће више лажи о мени и оптужбе против мене. Те ја продао душу ђаволу, сасвим изгубио душу, карактер, постао никакав... пет пара човек. Много они знају шта је душа! За њих је душа што и гузица! Сита гузица добра душа! Мисле: ако имају више у џепу, имају и већу душу. Или... мисле да је душа дућан, магаза... па узми, носи, мери. Као да се са душом може на кантар, и као да свака шуша може да разуме шта је душа.”(42) У другом запису Бора цитира коментаре о њему у кафани: „Познат човек, а тако нешто чини!... Једни, бре, гину, а други пишу, свој народ поткопавају!... Кидише на част људи, само зато што имају!... Судићемо ми таквима! Видеће он!... Завршиће он у Главњачи!” Борина реакција: „Докле ћете, бре, да ме олајавате?! На сваком месту жваћете иста говна. Не дате ми да живим...”(48) Чак га покаткад и физички нападају. „А нарочито је тешко,” жали се даље Бора, „када бих се празних руку враћао, и зато што би, преко реда, у дубоким цегерима, све однели за своје псе. Због тога бих се сву ноћ превртао и у себи, немоћан, јецао. О томе сам нешто и за новине писао, да се зна како су наши угледници, висо- ки чиновници, и кости отимали од сиротиње, и знали дичити се својим господством и златним ланцима преко истурених стомака. И, што је најгоре, себе сматрали за велике патриоте.”(50) У својој молитви Богу Бора открива шта га највише мучи и шта би највише желео да му помогне: „Молим ти се, сачувај ме логора и ноћних искушења... Сачувај моју кућу и моју децу... Сачувај их од глади, болести и страдања. Молим те, подари им здравље и снагу да преброде ово време опаких и себичних... Сачувај и моју Гину. Она им је топло крило и си-

25


Ревизионизам ... гурност... Узми мене, ако сам ти на терету. И нека ја будем залога за њихово спасење... Само њих остави.”(31) Напади на Бору Станковића наставили су се и после окупације. Он наводи као пример једно: ано- нимно писмо „загриженог патриоте” у Политици од 21.XI.1919: у коме овај пише о Бори: „Док су наши најбољи синови, наша дивна младост, умирали по Албанији, на Крфу и по стратиштима, исписујући све- тле странице наше историје, ова наша господа, овај српски одрод, заслепљен својим себичним интереси- ма, знао је да удовољава себи и по цену губитка личног морала, не марећи много за несрећу сопственог наро- да... Прљав и неморалан тип човека. Какав у књигама такав и у животу, поступцима, погледу...”(70-71) Замера Бори и што је „обреновићевац”. Пошто није потписао писмо, намеће се питање да ли је писмописац ратовао на стратиштима или користи бучну реторику да себе истакне. Запис „Упад у сан” показује да Бору и у сну прате ноћне море. Нападају га, цепају његове књиге, прете му, траже да иде на суд, на вешала, да је „намћор”, „јужњак”, „гегула”, „инфериорац”, „муцавац”, „издајица”, „слуга окупатора”...(73-75) Бору највише погађа такозвано убијање душе. Једна српска дама каже да ће сваку Борину књигу на коју наиђе спалити на Теразијама, да свако види. Бора љутито узвраћа: „Ето и поноћ ће, а ја не могу још да се смирим од тих оговарања, претњи и понижавања. Курва ће да ми спаљује моје књиге!... Они ће да ми суде! Зашто, питам се. Само зато што хоћу да прехраним децу... И зато што пишем у тим фељтонима како су без душе, дрчни, себични, дволични...”(46) Бора се сећа како су га и раније нападали и јадикује: „Цео дан 'намћоришем'... И не живи ми се више. Политика пише /1900. године/ како сам незаслужан човек, како не треба ни име да ми се спомене, а камоли да будем у државној служби. Траже да ми се укине и право да штампам књиге. Као да сам ја њихова највећа срамота. Нападају ме неки анонимуси, који немају ни име ни презиме. Хијене! Само вребају и чекају. Уједали су ме док је била окупација, уједају ме и данас... Хоће да ме бесе, да висим, само зато што сам писао неке репортаже... како се шпекулише и згрће богатство на туђим невољама... Зато што сам радио бесплатно на огласима Црвеног крста да бих помогао сиротињи. Почели су о мени да пишу као да сам највећа фукара!”(62) Сви ти напади проузроковали су у Бори прав- цату манију гоњења: „Моје друго име је Страх!?”(56) „Великаје ранау мени... И тако цео живот Само страх, одузетост нека... Да не будем некоме на терет, да ме неко попреко не погледа, не омрзне... Страх од самога себе. Да у нечему не погрешим и од кајања не умрем... Целог живота бежим, склањам се и опет... некоме сметам. Ја лош, они добри! Ја прост, они много фини! Ја издајица, они патриоте! Зато ми ране из дана у дан крваре. Душа ми крвари.”(47) Аутор књиге записа додаје: „Осетљив на сваку примедбу и лош глас о себи, Бора је много патио, због чега стално пио. Он је то опсесивно у себи носио и, често, бурно испољавао у кафанама, разговорима, а кад и то није било довољно, затварао се у своју самоћу и у касним ноћним сатима све своје ломове поверавао хартији. Да се запис сачува, како би једног дана могла да се схвати величина његове патње.”(47)

26

Најбоље објашњење своје активности даје речито сам Бора: „По чему сам ја већи кривац и грешник од пекара који није затварао своју радњу док је трајала окупација или, рецимо од кафеџије, власни- ка хотела, берберина, лекара, трамвајџије и фија- керисте, од оних који су бринули о струји, води... Сви су они служили и, директно или не, у нечему користили окупацијској власти. Помагали су јој да се осећа као добар газда... Нешто ипак морам да урадим. Због своје савести. Размишљао сам да напишем што директније, без околишења, и кажем: Јесте писао сам, сарађивао. Кад је требало да бирам између интер- нације и лагера и гладне и незбринуте деце и писања, ја сам изабрао ово последње. Морао се живот спаса- вати. Од нечега се морало живети... Узгред бих упи- тао да ли је могло да се са троје мале деце и помоћи само од 200 грама брашна и 300 грама кромпира no члану изађе на крај а да се притом не изгуби макар мало од достојанства... Дакле, морало се живети. Неко меси хлеб, неко подшишује, други у Гувернману чисти, риба под, а ја пишем. То је мој занат. Радим не за окупатора, већ за своју децу. Да опстану и не помру од глади... Па је ли то грех? Никог нисам својим писањем послао у апс, у лагере. Писао сам по савести и о туђем трошку. О трошку окупацијске власти раз- обличавао сам њихове сараднике, профитере, лажне патриоте...”(64-65) Најзад Бора писмено одговара једном нападачу: „На ваш напад о мом књижевничком сарађивању на Београдским новинама под Аустријанцима, част ми је одговорити да, као што сам тада тако и сада сматрам да ми је била дужност као Србину да то радим.”(66) Не могу да се отмем поређењу са оптужбама против такозваних „колаборатера” у Другом светском рату (уз неизбежне разлике, разуме се). Лична историја Борисава Станковића подлеже дуго очеки- ваној ревизији, а нарочито његова „колаборација” за време аустријске окупације. До сада се покрај ње ћутке пролазило и, с правом, говорило искључиво о његовим књижевним делима. Сада се све правилније схватају прави мотиви његове „колаборације” као нужне потребе, којој су подлегали скоро сви грађани који нису могли да се повуку са војском. Време и историја ипак уче нечему, кад-тад. Васа Михаиловић 1. Часлав Ђорђевић, Тајни записи књижевника Б. Станковића (Београд: Народна књига, 2005), 203 стр. Бројеви страница цитата из ове књиге назначени су у тексту.

НЕМАЧКА ПРЕДЛАЖЕ НОВЕ ПРЕГ0В0РЕ Министар иностраних послова Немачке Франк-Валтер Штајнмајер предложио је нове прего- воре између Београда и косметских Албанаца о буду- ћности Косова и Метохије, оцењујући да су запали у кризу покушаји да Савет безбедности УН усвоји резолуцију којом би се решило то питање. Како нова резолуција УН о Косову очигледно не може сада да буде усвојена, разматра се о новим корацима којима би се појаснио статус Косова (Танјуг, 19.7. 2007)

Iskra 1. avgust 2007.


ИВАН П. МИЛАЧИЋ: „СУНЧЕВ СЈАЈ НА ЛИЦУ ПЕСНИКА”

Приредио: Бранислав А. Жорж Иван П. Милачић: „Сунчев сјај на лицу песни- ка”, приредио Бранислав А. Жорж, 2007.; Београд: Калиграф; 101 стр.; 21 цм.; илустровано. * * *

Неуморни Бранислав А. Жорж обрадовао нас је новом књигом о покојном песнику Ивану П. Милачићу, који је погинуо октобра 1944. године у Срему приликом повлачења Српског добровољачког корпуса у Словенију. Иван П. Милачић је рођен 29. децембра 1921. године у Биограду на мору. Ту је учио основну школу и гимназију. Као гимназијалац припадао је „Белим орловима” - омладинској организацији Југословенског народног покрета „ЗБОР” коме је на челу стајао Димитрије В. Љотић, бивши министар правде Краљевине Југославије. Далмација је била запојена југословенством и по гимназијама су бројни омладинци, Хрвати и Срби, припадали „Збору”. За време Другог светског рата многи омладинци збораши, уз знатан број Хрвата југословенски оријентисаних, пребегли су у Србију где је за време окупације постојала „Влада народног спаса” генерала Милана Недића. Омладинци Збора, око њих сто педесет, ступили су у одреде Српских добровољаца. Иван Милачић је најпре био васпитач у Поправном заводу у Смедеревској Паланци одакле је ступио у добровољце. Прво у Центру за обуку у Београду, а потом је распоређен у 4. пук СДК. При повлачењу добровољаца кроз Срем у јесен 1944. године, Иван је са још пет добровољаца погинуо од партизанске заседе 9. октобра код села Бечмана, а сахрањен поред православне цркве у Петровчићу. Гробови су били обележени белим крстачама, али данас више не постоје. То је у најкраћем о Ивану П. Милачићу, који се увелико бавио писањем и већ био прочуо као талентован песник. Своје радове је објављивао у „Нашој борби” и у „Српском народу” а у збирци доборовољачке лирике „Тврђава” (Београд, 1944.) објављено му је неколико песама. Жорж је вредно прикупио из „Наше борбе”, из листа „Српски народ” и збирке песама „Тврђава” све што је написао покојни Иван Милачић. Књига има три дела: најпре је реч приређивача, онда Први део - 10 песама, па Други део дванаест прозних састава и Трићи део - једанаест разних написа о покојном Милачићу и на крају кратак поговор. С времена на време смо читали у разним Споменицама поједине песме покојног Милачића, али овде су сакупљене све које је испевао за време свога кратког живота. Ту су песма о Отаџбини, Видовдану, Српским добровољцима, а нарочито Милачићеве оде палим херојима добровољцима, међу којима ће се на крају и сам сврстати. Нарочито је дирљива песма „Над вашим крстачама” где су и ови незаборавни стихови:

Ал‘ мало, мало још! Јер, ено, већ иде тресак колона Што скриваху сунце и светлост ће нових дана Засјати опет И крстаче ваше Биће окићене Венцима цвећа. Постаће свет Обол ваш, За Ново доба Вечно ће сјати. И звониће звона: Осана! Осана! Све јача и већа! Живот пробуђени Знаће вам пошту дати”. („Тврђава", Београд 1944) У Другом делу су прозни састави Ивана Милачића за које се мало знало, јер су, поред „Наше борбе” били објављени у листу „Српски народ” који је био званични орган Председника српске владе „Народног спаса” генерала Милана Недића. Ево само неколико: „Борба идеја”, „Модерноманија”, „Животни задаци народне омладине”, „Култ Косова у нашој на- родној поезији”, „Основе новог уметничког ства- ралаштва”, „Размишљања о нама”, „Борбом спасу". „Између ставарности и реализма”, „Наша одго- ворност”, „Наш став” и др. По насловима да се закључити садржина Милачићевих чланака. Од сакупљених чланака, 9 су објављени у „Нашој борби”, а 3 у листу „Српски народ”. Трећи део књиге су чланци разних аутора о сећању на покојног Милачића. Ту су најпре, написи уређивача књиге Бранислава А. Жоржа о Милачићу и другим југословенски орјентисаним Хрватима који су волели Краљевину Југославију и били јој одани. Најлепши је напис „Песникова љубав” који је написала у виду исповести „Мој случај” монахиња Јелена (Јовичић) која је била питомица Завода у Смедеревској Паланци, тада млада девојка Јелинка, која је била доведена као Скојевка. Ту се развила обострана љубав између Ивана и Јелинке, коју је монахиња Јелена сачувала у своме срцу кроз цео њен живот. Потом је врло топао напис Винка Данила из Аустралије „Сећања друга”, као и Светогорца оца Јована (Радојчића) и Веселина Кесића „Светла личност”. Онда су сећања и самих мештана из села Бечмена и Петровчића о погибији Милачића и његових другова. Спомиње Жорж и сећања капетана Адама Карапанџића, који је непосредно пред Милачићеву погибију разговарао са њим. На крају је кратак, али језгровит поговор Жоржа у част и славу Ивана П. Милачића. Књигу красе дванаест фотографија веђу који- ма је и лепа слика Милачића са Димитријем Љотићем и

„...Негде! Још мрак влада. Још црна свемоћна тама! Гробови ваши још увек су без цвећа и звона, А жртве су ваше још увек само несхваћена фама.

Iskra 1. avgust 2007.

27


Odakle ovi Šiptari dođoše?

Пуковник Демуренко, сведок у Хагу:

A LBANCI NISU ILIRSKOG POREKLA, TVRDE AKADEMICI

SANU

Teorija o ilirskom poreklu Albanaca predstavlja ideološki mit koji služi opravdanju otimačine tude zemlje, rečeno je danas na naučnom skupu „Metodološki prob- lem istraživanja porekla Albanaca” u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU). Akademik Mihailo Marković rekao je da je smisao istraživanja problema porekla Albanaca rušenje „istorijskog falsifikata” o njihovom ilirskom poreklu, čija je svrha da „legitimiše otimačinu tude zemlje, u ovom slučaju zemlje koje se srpski narod nikada neće odreći”. ,,Ne traga se za dokumentovanim i obrazloženim objašnjenjima, nego se formira teorija čiji je osnovni cilj da zadovolji egoistični interes Albanaca. Izmišljaju se i falsifikuju podaci koji ovakve teorije utvrđuju”, proko- mentarisao je Marković, osvrćući se na istraživanja albanskih istoričara koji smatraju da je taj narod ilirskog porekla. Marković je naveo da je sve do velikih srpskih seoba prisustvo Albanaca na Kosovu bilo neznatno - ispod jednog procenta stanovništva. Prema njegovim tvrdnjama, nema nikakvih podataka da su Albanci uopšte boravili na Balkanu sve do sredine 11. veka, ali da je činjenica da su živeli na području Kaspijskog jezera. Marković je istakao da su starosedeoci Balkana mirno živeli na svojim teritorijama, a da su onda, ,,sa nekih tuđih prostora dolazili nasilnici, uljezi i oteli im zemlju”. Akademik Mihailo Stanišić rekao je da nisu utemeljene teorije koje Albance nazivaju „potomcima llira koje su Srbi okupirali”. Stanišić je kazao da su Albanci sa Kavkaza, te da svi koji tvrde suprotno „falsi- fikuju istoriju”. 9.11.2007.

TANJUG

СРБИ НИСУ КРИВИ ЗА МАРКАЛЕ Пензионисани пуковник руске армије Андреј Демуренко изјавио је да Војска РС није могла да испали минобацачку гранату на пијацу на Маркалама у Сарајеву 28. августа 1995. године, што је потврђено и у истрази послије масакра”. Свједочећи у Хагу на суђењу бившем коман- данту Сарајевско-романијског корпуса ВРС Драгомиру Милошевићу, Демуренко је рекао да је након што је пала минобацачка граната на препуну пијацу и убила 43, а ранила 75 људи, обишао мјесто масакра и видио посљедице експлозије, али да га је "највише наљутило саопштење портпарола команде УНПРОФОР-а изда- то исте вечери у коме је наведено да је то још један примјер звјерства и злочина српске војске, која зато мора да буде кажњена и осуђена као непријатељ човјечанства", преноси Дојче веле. Демуренко је испричао да је, огорчен таквим поступком британског официра, отишао до командан- та Штаба сектора Сарајево, француског генерала Башлеа и затражио да лично преузме истрагу о овом масакру и утврђивању мјеста одакле је испаљена граната на Маркалама, што му је и одобрено. "Радили смо три дана. Резултат истраге био је да Војска Републике Српске то није могла учинити. Желио сам да поднесем извјештај команданту о исходу истраге. Међутим, срео сам се са његовим помоћником који ми је рекао да наш извјештај неће моћи да буде објелодањен јавности, нити да буде под- несен команданту", испричао је свједок пред Судским вијећем. Демуренко је резултате истраге до којих је дошао изнио пред камерама западних медија 1. сеп- тембра 1995, након чега су, како тврди, услиједиле његове невоље. "Буквално, сљедећег дана официр за везу Армије БиХ и сектора УНПРОФОР-а за Сарајево - по чину капетан, по презимену Силајџић, синовац тадашњег премијера БиХ, обратио ми се ријечима: ‘Имаш још један дан живота, пуковниче'", испричао је свједок. На питање судије да ли је то неком пријавио, Демуренко је рекао да је он официр и да се ничега не плаши, већ да је отишао у православну цркву, гдје се молио. "Молио сам се Богу да ме поштеди како бих могао да бринем о својој породици. Мислим да је услишио моју молитву", рекао је Демуренко. 7.7.2007.

СРНА

Милачић ... једна ca управницима Завода у Смедеревској Паланци. Ту су и слике гробова шест добровољаца у порти цркве у Петровчићу, међу њима и Иванов, са белим крстачама, који више не постоје. Објављене су и две слике под липом где су некада постојали гробови, али је сада то чистина... Диван је посао обавио Бранислав А. Жорж. Овом књигом „Сунчев сјај на лицу песника”, Жорж се одужио не само заборављеном песнику Ивану П. Милачићу већ и добровољцима погинулим са њим и целој плејади палих Српских добровољаца под бес- мртном лозинком: „С вером у Бога, за Краља и Отаџбину”. Бора М. Карапанџић

28

ОБУСТАВА РАДА ЗБОГ ВИСОКЕ ТЕМПЕРА- ТУРЕ. Министарство рада и социјалне политике пре- поручило је данас послодавцима да од 11 до 16 сати не изводе радове на отвореном док трају изузетно високе температуре. Препорука је у складу са Законом о раду и Законом о безбедности здравља на раду, односи се углавном на послодавце који изводе радове на отвореном. (Танјуг, 19.7. 2007)

Iskra 1. avgust 2007.


Приказ књиге

МОМЧИЛО КАРАПАНЏИЋ: ВРЕМЕ ПАТЊИ И СТРАДАЊА Недавно је изашла из штампе у издању Друштва Хиландар, Ваљево, једна књига посебне врсте: „Време патњи и страдања”. Њен аутор је Момчило Карапанџић, а тема књиге је његово све- дочење о „завођењу комунистичке власти терора, ужаса и страха, која је превазишла и гестаповске методе” (увод) и које је он проживео и ПРЕЖИВЕО у периоду од 1944 1956 године. Момчило је млађи брат Боривоја Карапанџића који и сам у својим књигама већ годинама обелодању- је истину о комунистичкој страховлади над српским народом, али Момчило описује оно што је он искусио на сопственој кожи. Он у књизи чак именује све Удбаше који су га хапсили, ислеђивали, тукли и злостављали, судије, тужиоце, адвокате одбране, лекаре који су га лечили, чуваре и управнике затвора, као и његове другове оптужене и осуђене са њим. Она се тиме издваја од других сличних књига, а у исто време то је чини још више аутентичном и веродостој- ном. Само два дана после пада Ваљева 13- годишњи Момчило је окусио брутално искуство, које ће га пратити наредних 12 година. После распитивања о његовој старијој браћи Адаму, Бори и Жарку, парти- зани га одводе са оцем и наређују им да стану уз "...зид језе, страве, ужаса и СМРТИ. Сав зид је био изрешетан рупама из којих се сливала крв. Заједно са згрушаном крвљу видели су се и делови косе и људског мозга". (стр.15). На cpefcy, њихове комшије којима је Момчилов отац помогао 1942 г. су интервенисали и спасли их. Он ту именује све Ваљевце, будуће припаднике ОЗН-е / УДБ-е који су, да би се "доказали", код зида смрти и доцније на Крушику, "вршили стрељања оружјем и убијања чекићем у потиљак" (стр 18). Пошто је 1949. „киднапован” са ваљевског корзоа, одведен је у УДБИНУ зграду и оптужен да је био члан Белих Орлова, омладинске организације ЗБОР-а, чији је старешина у Ваљеву био његов брат Боривоје. Када им је указао да је за време рата био још дете (рођен 1931) викнули су: „Онда си сада". Сва ова и следећа саслушавања, батињања, гладовања, стављања у окове, вређања и понижавања, као и штрајковање глађу због дневне исхране која се састо- јала од 250-350 грама црног хлеба и воде описана су у детаљу. После једног саслушавања он пише: ”...ти тешки болови по стомаку, као и цеваницама, а нарочи- то по врату, чини ми се, нису толико болели као вређање моје мртве мајке” (стр. 25). Опис УДБИНЕ самице „црне тројке”, без прозора, са влажним и мемљивим бетонским зидовима и подом, без икаквог лежаја и „Ћумурана”, самица у затвору Окружног суда у Ваљеву где су пацови насртали на њега је пун језовите реалности. Период између ова два хапшења Момчило назива добом чистки и погрома, по обрасцу совјетске ЧЕК-е и ГПУ-а. Интелигенција и трговци, занатлије и сељаци који нису могли да намире квоте обавезног откупа жита, такозвани „житари”, били су слати на робијање, а неки ликвидирани. Други су подлегли тор- турама и неиздржљивим животним условима у каза- матима. „Због таквог стања, незапамћеног терора над српским народом, српска национална омладина ...доноси одлуку да се приступи стварању, органи-

зовању и повезивању свих здравих националних снага у један УЈЕДИЊЕН НАЦИОНАЛНИ ПОКРЕТ ОТПОРА (УНПО) чији је главни циљ била борба против једнопартијске комунистичке диктатуре” (стр. 22). Момчило приступа групи УНПО-а „Гаврило Принцип” 1951, али следеће године група је проваљена и свих 7 чланова похапшени и осуђени на 6 месеци до 4 године робијања у „Казнено-поправном дому” у Забели са губитком грађанских права до две године. Момчило је био један од двојице осуђених на 4 године. У књизи су наведени оригинални записи истраге, суђења, осуде (оптужбе), пресуде и образложења. Поглавље „Ин мемориам” је сећање на петорицу преминулих чланова УНПО-а, дирљиво написано. Једини зрачак светлости у мучној тами „вре- мена патњи и страдања” је опис Момчиловог сусрета са његовом девојком Емилијом, допуштено од чувара, у возу којим је био спровођен из Ваљева у Забелу на издржавање казне. Њих двоје су се упознали још као деца кад им је било свега 11 година, заволели се и били нераздвојни све до његових хапшења. Опис сус- рета је пун топлоте помешане са болом, а лик Емилије као да је „сликан” поетском кичицом. Књига садржи и пет песама уз одговарјућа поглавља. Момчило се није никад бавио поезијом, али како, по Богдану Поповићу, ОСЕЋАЊА пишу песме, интензитет његових осећања мора да га је приморао да „пропева.” Осећања изазвана патњама и страда- њима кроз која је пролазио и осећања љубави за Емилију и родну груду. Предмет и наслов сваке песме нам то потврђују: ЗИД СМРТИ, ЗАТВОР, ТАМНИЦА, ЕМИЛИЈИ - ЉУБАВИ и СРБИЈИ ЗЕМЉИ МОЈОЈ. На крају књиге кратку биографију аутора следи његово објашњење зашто је књига написана и захвалност онима који су му у томе помогли. Способност и наклоност човека да почини зверства свију врсти над другим човеком, описана у књизи, захтевају одговор на питање: како је то могуће? За аутора, само они који су пригрлили идеологију која одриче Божанско у човеку, као и све друго што није видљиво и опипљиво, су спремни да у њено име почине нечовечно и нељудско. Сама књига је писана јасним и директним стилом без икаквих литерарних претензија, али са интимношћу личних доживљавања, што оставља још упечатљивији отисак. Побуда аутора да напише ову књигу је његова жеља да „се читаоцима, нарочито младим генерацијама које су рођене после Другог светског рата, приказало истинито и право стање ствари по успостављању комунистичке власти” (увод), а најважније за њега је било „да испуни нашу дужност и обавезу према упокојеним члановима УНПО-а, мојим друговима. Не би ваљало да падне заборав на њихове мученичке животе, које су изабрали само зато што њихова срца нису могла да трпе патњу нашег народа, зато што их је погађала неправда” (На крају, стр. 165). Овом књигом аутор је, изван сваке сумње у томе успео. (У мају ове године пресудом Окружног суда у Ваљеву Момчило је рахабилитован). Предраг Петровић

Iskra 1. avgust 2007.

29


АХТИСАРИЈЕВ МИТО И ТАЧИЈЕВ ПЛАН

Док су текли преговори у Бечу, шеф мисије примио од Албанаца четири сребрне торбе са 40 милиона евра ИЗВЕШТАЈ немачке обавештајне службе БНД о корумпираности Мартија Ахтисарија заиста постоји, а информације које садржи нису "српска фикција", већ реалност, пише у поверљивој специјалној анализи америчког обавештајног сервиса "Глобал информејшн систем" (ГИС), коју су "Новости" добиле на увид (Новости доносе факсимил прве стране ове анализе - Искра). До ових сазнања, огранак ГИС у југоисточној Европи дошао је на основу сопственог истраживања, и из, како наводе, "сигурних извора". Овај документ насловљен је са: "Докази да је специјални изасланик УН за Косово Марти Ахтисари добијао мито од албанске мафије за независност Косова". Под ознаком “поверљиво", у анализи шефа Огранка ГИС, објављеном десетог јула, ексклузивно за претплаћене кориснике, пише и да је истраживањем откривено још неколико информација, које су "сигурне и потврђене". Једна од њих је потврда да је опози- циони лидер Хашим Тачи припремио план - "100 дана за косовску независност", који предвиђа да Скупштина покрајине једнострано прогласи самостал- ност одмах после избора у новембру. Анализа на три куцане стране почиње кон- статацијом да су ветерани расформиране ОВК осмог јула издали саопштење, којим упозоравају међународ- ну заједницу посебно Уједињене нације - да се не мешају у процес признавања независности покрајине. У следећем пасусу, истиче се да је то саопштење настало у тренутку када је бивши фински председник, још актуелни специјални изасланик УН за статус Косова, Марти Ахтисари, јавно оптужен за везе с албанском мафијом. У тексту се, затим, наводе извештаји финске новинске агенције СТТ од 26. и 27. јуна, у којима пише да је специјалног изасланика "купила" албанска мафија, да би подржао независност Косова. Потом се понављају делови текста из бањалучког листа "Фокус", према којима је генерални секретар УН Бан Кимун затражио да га немачка обавештајна служба БНД детаљно информише о дешавањима на КиМ. Немачки обавештајци известили су првог човека УН да су албански сепаратисти платили за Ахтисаријев план, који предвиђа независност Косова од Србије. Тим БНД, предвођен бригадиром Луком Најманом, открио је везе Ахтисарија и албанске мафи- је: снимљени су разговори специјалног изасланика с Албанцима, откривено је како су пребацивали новац Ахтисарију и на које банковне рачуне. Немци су сакупили чак и кодове ових рачуна, који су потребни (и довољни) да би се с њих новац подизао. БНД је забележила трансфер два милиона евра из једне швајцарске банке, с рачуна број 239700- 93457-00097, у власништву Албанца Еџета Борије, који је био маскиран офшор рачуном под шифром ХС52- КОЛЕР, на Ахтисаријев конто у "Кипарској банци" - број 3459346699004533, код ВОЛАННД. Извор унутар Уносека (Ахтисаријеве канце-

30

ларије у Бечу), агентима БНД пренео је да су 12. феб- руара ове године - дакле, у финишу преговарачког процеса завршеног неуспехом - двојица посетилаца Ахтисарију предала две сребрне торбе с новцем. Они су се тамо довезли "мерцедесом" џипом, регистарских таблица ПР 443-22 ЦД, за који је потврђено да припа- да Влади Косова. Дванаест дана касније, истим џипом, али без регистарских таблица, поменути Еџет Борија, у пратњи два телохранитеља, поново је у зграду Уносека унео две сребрне торбе. За Борију се тврди да је "умешан у организовани криминал и трговину хероином у Европи", као и да је "десна рука" Беџета Пацолија, албанског милијардера из Швајцарске. Ова друга "посета" албанских мафијаша Ахтисаријевој канцеларији десила се у време претпоследње рунде прего- вора о будућности Косова и Метохије, који су почели 21. фебруара у "Аустрија центру" у Бечу. Агенти БНД су закључили да су све четири торбе касније, као дипломатска пошта, која се на граници не проверава, отпремљене у Ахтисаријеву кућу у Финској. Према овим наводима, у њима је било 40 милиона евра. Немци су потврдили и да је Ахтисари много пута водио телефонске разговоре с Беџетом Пацолијем. Обавештајци су, штавише, 28. фебруара (такође у време преговарачке рунде!), тринаест мину- та пре поноћи, уочили да у Ахтисаријеве "одаје" улазе две жене, у пратњи Боријиних телохранитеља. Тамо су остале до 5 часова и 17 минута наредног јутра... Ахтисаријев портпарол Реми Дурло рекао је да је све ово “смешна прича, која долази од српске штампе". Ни Ахтисари, ни Уједињене нације, ништа нису коментарисали. Амерички обавештајни сервис ГИС, који постоји од 1972. године и ради искључиво за владе, извештава да је прича истинита. Мирко РАДОЊИЋ

Тачијев план ПРЕМА сазнањима ГИС, Хашим Тачи припремио је план - "сто дана за косовску независ- ност”. По том плану, на првој седници новоизабраног покрајинског парламента (избори би требало да се одрже у новембру), посланици ће унилатерално про- гласити независност Косова - не обазирући се на став Савета безбедности УН.

Веза Сорош - ОВК У ДОКУМЕНТУ ГИС ситним словима помиње се и њихов извештај "Пут ка миру на Балкану је поплочан лошим намерама", аналитичара Грегорија Коплија. Ту се помиње да је Ахтисари, пре него што је постао специјални изасланик УН, радио с Међународ- ном кризном групом, међународног финансијера Џорџа Сороша. Наводи се и да је "Сорош већ успоставио комерцијалне аранжмане с ОВК, да би добио концеси- је у косовским ресурсима и услужним компанијама". 14.7.2007.

НОВОСТИ

Iskra 1. avgust 2007.


Прилози „Искри” Нека би милостиви Господ подарио покој душа недавно преминулих, драгих ми Николе Вујновића и Драге Богдановић „Цубе” са молбом Господу да прими њихове душе у Своје царство Лујза Николић А$ 20 Поклон Искри Душан Тодоровић „Чапља”А$ 1 На дан овогодишње прославе добровољачке славе Св. Великомученика Георгија, за успомену на све пале и преминуле припаднике Српског добровољачког корпуса који су оставили своје кости како у Отаџ- бини тако и у иностранству - умсто цвећа на њихове знане и незнане гробове Александар Вуковић £ 20,За успомену на драге ми Г-ђу Веру Живановић, кумове Живана и Јелену Пековић, моје родитеље протојереја Данила и протиницу Радмилу Милановић и мог брата Угљешу Милена са Димитријем Војновић $ 60 Поводом двогодишњице смрти мог драгог супруга Душана Ћелпера Љубица ЋелперК$ 100

За успомену на недавно преминулог кума Милована Ратковића Љубица Ћелпер К$ 10

Тражи ce породица бившег добровољца Стефановић 3. Адама Адам се родио 1924. године у селу Степање, између Лајковца и Ваљева.. У добровољце је ступио 1943. (ве- роватно Први пук СДК. Рођеном брату Боривоју јављао се писмом више пута из разних места Енглеске. У Нотин- гаму се оженио Сесилијом (Иркињом). Имали су 4 сина; Николу, Јована, Зо- рана и Милоша. Породица је стано- вала у сопственој кући: 25, Robin Hood Chase, Nottingham. Сесилија je 1974. године посетила Боривоја у Србији, а Боривојева кћи Вера је исте године вратила посету Адамовој породици у Нотингаму. Убрзо после тога Адам је умро, а Боривоје је у наредне 2 године изгубио сваку везу са породицом покојног Адама. Моли се ко било шта зна о Адамовој породици, или брату Бори- воју може да помогне да са њом успо- стави везу, јави то на адресу брата (његов телефон у селу: 014-76-161): Стефановић 3. Боривоје село СТЕПАЊЕ 14223 СЛОВАЦ СРБИЈА

+ Миодраг Живадиновић У Манчестеру је преминуо 29. јуна о.г., после дуге и тешке болести, бивши српски добровољац Миодраг Живадиновић. Мија је рођен у селу Јасика код Крушевца 23. јуна 1923. године у једној угледној породици где је живео до 1943. г. када је ступио у добровољце у први батаљон Трећег пука. Учество- вао је у свим акцијама своје јединице и са њом напустио Србију крајем 1944. г. Дошао је у Енглеску са осталим друговима и прво радио на фарми у Бакингамшајру, а затим је прешао у Манчестер где се запослио у једној америчкој фирми, фабрици трактора, где је радио до пензије. Ту је упознао његову будућу супругу, Пину, оженио се и засновао породицу. Мија је сахрањен шестог јула o.r. Опело у месној цркви Св. Леонарда обавио је прота Жарко Недић. По завршеном обреду са њим се опростио прота Жарко на српском, а зет и унук су се опростили на енглеском језику. Схрањен је на Блекли гробљу недалеко од његовог кума Зорана Ристића. Покојни Мија оставља иза себе супругу Пину, ћерку Ружицу, зета Тонија и унука Michael-а. Ожалошћеној породици наше искрено саучешће, а њему вјечни покој.

„ИСКРА" У БЕОГРАДУ МОЖЕ

СЕ

„НИКОЛА

КУПИТИ

У

ПАШИЋ",

КЊИТРГ

Борис Антуновић

ЖАРИ

НИКОЛЕ

ПАШИЋА 9, ПО ЦЕНИ ОД 50 ДИНАРА.

„ISKRA” SLOBODNI JUGOSLOVENSKI LIST Izdavač i administracija (Publisher): Iskra Periodical, 243 Franklin Rd, Birmingham, B30 2HD, England. Adresa redakcije: 17 Harvelin Park, Todmorden, Lancs OL14 6НХ, England. Odgovorni urednik (Edilor): Vladimir Ljotić. Rukopisi se ne vraćaju. Članci objavljeni sa inicija- lima ili punim imenom autora, ne predstavljaju obavezno mišljenje redakcije.

„Iskra” izlazi svakog 1. u mesecu. Tvpeset and printed by Lazarica Press, Birmingham, UK. Godišnja pretplata za „Iskru” (običnom poštom) £16,- ili odgovarajuća vrednost u drugim valutama (Euro28). Avionskom poštom godišnja pretplata iznosi za SAD, Kanadu i zemlje Južne Amerike £20.-, a za Australiju, Novi Zeland i zemlje Azije £23,- ili odgo- varajuća vrednost u drugim valutama. Čekove za „Iskra Periodical“ slati na adresu Administracije. Poverenici: AMERIKA: „Jadran", c/o D. Ojdrović 2225 N. 106th St. Wauwatosa, WI. 53226, U.S.A. — AUSTRALIJA: Malešević Bogdan, 18 Kingsley Str., Elwood, Vic. 3184. — ENGLESKA: Marjan Bereta, 243 Franklin Rd, Birmingham, B30 2HD.. (Čekovi da glase na Iskra Periodical) — KANADA: Mirko Cečavac, 8 Bairstow Crescent, Rexdale, Ont. M9W 4R4. — NEMAČKA: Svetomir Paunović, Untersbergstr., 20, 81539 Munchen. — FRANCUSKA: Trajanka Darda, 58, rue de Crevecoeur, 93300 Aubervilliers Paris.

Iskra 1. avgust 2007.

Књига: Ђуро Ј. Врга

Остала су сведочења Књига садржи следећа поглавља: Преписка између Јакова Јаше Љотића и Војводе Јевђевића; Анегдоте о Димитрију Љотићу; Део преписке између Вла- дике Николаја и др Врге. Цена књизи је $15.00 (укључјући паковање и поштарину). За сва обавештења и наруџбине обратите се Ђуриној ћерки на адресу: Draga Dragasevic 1900 Sheppard Ave. E # 303 Willowdale, Ont. M2J 4T4 CANADA

+ Мома Милошевић Наш друг и српски добровољац Петог пука СДК преминуо је 12. јула у Београду.

+ Нада Младеновић Половином јуна месеца ове године преминула је у једном старачком дому у Њукастлу (савезна држава Н.Ј. Велс) у Аустралији Нада Андоновић Младеновић, удовица покојног Милутина Нладеновића, поручника С.Д.К. У Аустралију су дошли 1950. г. са ћерком Радмилом, која је предходне године рођена у Немачкој. Нада је била по професији учитељица и успела је да ради у тој професији све до пензије. Током Гивота у Аустралији добили су још две ћерке, Споменку и Мирославу. Данас су њихова деца удата и имају своју децу и унуке. Покојни Милутин је давно умро од срчане болести. Нада је наставила свој живот у кругу своје деце и унуча- ди све док није толико онемоћала да је морала да оде у старачки дом. Имала је брата Александра-Ацу који је био добровољац у Деветом одреду 1942. г. Молимо се Свемогућем Господу да Наду прими у Своце Царство и подари вечни покој њеној души, а њеној бро- јној породици наше искрено саучешће!

Б. Малешевић

Опширније у следећем броју Искре.

31


ДА ЛИ ЈЕ ИКО ЧУО „БУЋ”? Чини се да је Србија, уз велику помоћ Путина, успела да торпедује Ахтисарија, паралише Савет безбедности и заустави албански поход ка независности. Бар на тренутак Сећате ли се како су зимус и пролетос ста- јале ствари са косовским питањем? Једва да је и један једини дан прошао без неке изјаве или пред- виђања да ће решење бити постигнуто у року од неколико дана, недеља, једног месеца. Независност је била на помолу, одмах ту, иза ћошка. Кондолиза Рајс, Николас Бернс, Данијел Фрид, Френк Визнер и онај јадни Мајкл Полт излазили би пред микрофоне и камере са привидном сигурношћу библијских проповедника, и у то се заклињали у име Бушове администрације. Њихове речи су као ехо понављали заговорници независности Косова (неке од њих Албанци и плаћају) попут Ричарда Холбрука, Мортона Абрамовица, конгресмена Тома Лантоша и Јануша Бугајског. И само су се ти Американци оглашавали. Онда је 3. априла Марти Ахтисари поднео Савету безбедности Уједињених нација своју вер- зију решења резолуције. Да ли је тог тренутка ико чуо „бу+i”, као да је нешто бачено у Хадсон, тамо иза зграде УН? Од тада се тишина згушњава. Чини се да је Србија, уз велики подстицај Владимира Путина и његове екипе вештих дипло- мата, успела да торпедује Ахтисарија, паралише Савет безбедности и заустави албански поход ка независности. Бар за тренутак Србија тако може да се нада да ће моћи да постигне више него што је зимус могла очекивати, док се косовски Албанци, опет, не могу надати да tie остварити оно на шта су рачунали, још колико минулог априла. Сада имамо паузу. (Једном Американцу то може да призове у сећање први велики рекламни слоган Кока-коле, још из 1929. године: „Пауза која освежава”.) Шта можемо очекивати кад се та пауза, негде на јесен, заврши? Спољнополитичка пред- виђања су опасна, посебно кад је реч о Балкану. Ипак, мислим да можемо уочити неколико промена које би могле да утичу на расправу о Косову. Чак и пре но што се почетком јула састао са Путином у држави Мејн, председник Буш је, како изгледа, био у процесу смањивања планова САД за Косово, што га је довело у једну од оних типичних: Шта ли сам заправо мислио кад сам то рекао - ситуација. У Риму је 9. јуна рекао: Што се тиче роко- ва, за њих нема потребе. Само један дан касније, у Тирани, заборавио је да уопште помене реч „рок”,

па је казао: Питање је да ли ће се водити или се неће водити бесконачни дијалог о теми о којој смо ми већ донели свој суд. Ми верујемо да Косово треба да буде независно. Нешто касније, рекао је и ово: „У неком тренутку, морате да кажете: Што је доста достаје, Косово је независно”. Није познато да ли је у Мејну изнео Путину те своје тугаљиве мисли. Било је, међутим, јасно да су двојица председника одлучила да се не заплићу у то питање већ да га делегирају својим шефовима дипломатије. Коначно је, макар на тренутак, косовско клатно досегло такву висину међу великим силама какву никада раније није успело да досегне. Појавио се и други чинилац који би могао да има извесну тежину у наредној фази расправа о Косову: пад политичког утицаја САД како се ближи крај мандата председника Буша. У јуну су објављени резултати једног истраживања јавног мњења које је обавио центар Пју анкетирајући по 1.000 испитаника у 47 земаља: показало се да у 26 земаља не воле Сједињене Државе. Немци, Французи, Канађани и Британци кажу да имају више поверења у Путина него у Буша. Две трећине Немаца кажу да им се не свиђају аме- ричке идеје о демократији. Три четвртине анкети- раних Француза имају исти став. Делује логично да би се таква осећања ту и тамо могла превести у раван владине политике. Ипак, Бушова администрација и даље је неосетљива за туђе интересе и опредељења. Изгледа да је Кондолиза Рајс једна од нај- неосетљивијих. Ево шта је изјавила 28. јуна, на сас- танку Америчко-индијског пословног савета: „Шта уопште значи несврстаност? Тај појам је изгубио значење. Нико се не сврстава уз интересе и Moti једног или другог блока, већ уз заједничке људске вредности”. Сутрадан је индијски министар спољних послова Пранаб Мухерџи ледено узвратио: „Индија је један од оснивача покрета несврстаних и убеђена је да је тај покрет битно допринео борби против колонијализма и апартхејда”. Политика, 7.7.2007. <www.politika.co.yu>

Дејвид

Бајндер

(Аутор је дугогодишњи бивши дописник Њујорк тајмса из Београда.)

iskra1155  

http://novo-videlo.com/images/biblioteka/iskra/iskra1155.pdf

iskra1155  

http://novo-videlo.com/images/biblioteka/iskra/iskra1155.pdf

Advertisement