239. broj Zavičaj narodne novine

ŽIVIMO U MILOSRĐU, U PRAŠTANJU, U NEOSUĐIVANJU, U NEOPTUŽIVANJU, PRE SVEGA ŽIVIMO U SMIRENJU, U SVESTI DA SMO SAMO PROLAZNI LJUDI

Na negotinskom centralnom gradskom trgu da i porti negotinskog hrama Svete Trojice je priređen svečani doček Njegovoj svetosti, Pa trijarhu srpskom g. Porfiriju. Dočekali su ga pored brojnih građana, sveštenstva Eparhije Timočke, Arhijerejskog namesništva Negotin, monaštva manastira Bukovo i Vratna, Vladimir Veličković, predsednik Opštine Negotin, njegov zamenik Bogdan Gugić, mr Milan Uruković, predsednik SO Negotin, Dragiša Ivković, zamenik predsednika SO Negotin, Zorica Mijušković, načelnik OU Negotin, načelnici Borskog i Zaječarskog okruga, gradonačelnici i predsednici opština iz okruže nja, predstavnici Vojske Srbije, brojnih republičkih,opštinskih institucija i preduzeća.

Doksologiji su uz mnogobrojni verni narod prisustvovali dr Marko Nikolić pomoćnik direktora Uprave za saradnju s crkvama i verskim zajednicama, gradonačelnici Zaječara i Bora Boško Ničić i Aleksan dar Milikić, Vladimir Veličkovi predsednik Opštine Negotin, načelnici borskog i zaječarskog Upravnog okruga Vladimir Stanković i Vladan

Paunović, predstavnic Vojske Srbije, Policije i dr. Pozdravljajući Njegovu Svetost Episkop timočki je izra zio blagodarnost na ponovnom susretu, te je Patrijarhu pože leo dobrodošlicu i prijatan bo ravak u Timočkoj eparhiji. Posle pozdravnog slova domaćina Ilariona vladike ti močko, prisutnima se besedom obratio Patrijah srpski.

Zahvalivši na lepim rečima dobrodošlice i bratske ljuba vi, Patrijarh srpski pozdravio je mnogobrojni verni narod. U svojoj arhipastirskoj besedi Njegova Svetost govorio je o važnosti zajednice i jedinstva

Njegova Svetost Patrijarh srpski Porfirije učinio je 23. i 24. septem bra 2022. godine posetu Eparhiji timočkoj. Prvog dana posete Njegova Svetost je posle dočeka i doksologije u negotinskoj Sabornoj crkvi Sve te Trojice osveštao obnovljeni parohijski dom.

koje se temelji na Hristu i Crkvi Njegovoj. Ono, braćo i sestre, što nas čini neraskidivo jednim i jedinstvenim, ono što nas čini zajednicom, jeste naš temelj, naš krajeugaoni kamen a to je Gospod naš Hristos. To

jedinstvo nije apstraktno, nije ideologija ljudska i samim tim prolazna, to jedinstvo jeste u molitvi, jeste u Crkvi, jeste u svetoj Liturgiji, poručio je Svjatjejši Patrijarh.

Patrijarh je potom osveštao obnovljeni parohijski dom pri hramu Sv. Trojice u Negotinu.

Usledila je sveta arhijerejska Liturgija na kojoj su Njegovoj Svetosti Patrijarhu sasluživali preosvećena gospoda episkopi braničevski Igna tije, niški Arsenije i timočki Ilarion.

Na kraju doksologije uručene su arhijerejske zahvalnice Vladimiru Veličkoviću, Goranu Nikoliću, Ljubi Stojčiću, Nikoli Mladenoviću, Ra

-U ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Braćo i sestre, radujemo se danas u Duhu Svetome i u Gospodu našem Isusu Hristu što smo se sabrali ovde, u ovom predivnom Bogom blagoslovenom kraju, ovde u Malajnici, kako se kaže u narodu, da krstimo crkvu – nije svaka obična kuća isto što i hram Božji podignut u slavu Božju – kao što se svako od nas krštava u ime Svete Trojice, Oca i Sina i Svetoga Duha, da bi postao deo Crkve, član Crkve, da bi postao deo Tela Hristovog, da bi već ovde i sada bez obzira na iskušenja, bez obzira na teškoće kroz koje prolazi, bio sposoban da živi onom radošću koja dolazi od Boga blagodaću Duha Svetoga, a koja nas čeka u punoći u budućem veku. Isto tako i hram se krštava, tj. blagodaću Duha Svetoga postaje me sto u kojem je prisutan Bog u kojem se vrši sveta Liturgija, u kojoj se obavljaju sve druge molitve. U hramu Božjem je Onaj koji prinosi, koji se prinosi, kome se prinosi i koji se razdeljuje svima nama da bismo mi bili ono što je i On po blagodati. Zato u hram Božji dolazimo da bismo u jedinstvu sa Hristom, izgrađujući jedinstvo sa Njim i međusobno, imali istinski i pravi mir, doživeli istinsku i pravu lepotu, imali istinsku radost.

Braćo i sestre, danas smo osvetili hram da bismo se ovde sabirali, da bismo gradili jedinstvo sa Bogom i mir sa Njim, ali i međusobno. Crkva Hristova poziva da svi jedno budemo. To su reči Gospodnje. Jedni smo upravo kada se molimo na svetoj Liturgiji. Tu nije važno ko kom narodu pripada, nije važno ko je kakve boje kože, nije važno da li je neko muško ili žensko, samo je važno da postajemo delovi ili udovi, kako kaže apostol Pavle, Tela Hristovog. Zapisao je jedan antički pu topisac da je obilazeći video mnoge narode, da je video da svako ima neku posebnost, da se svaki narod razlikuje od drugog po nečemu, ali

video je da svaki narod ima nešto što je identično – mesto na koje se sabira i sa koje uznosi molitvu Bogu. Mi, pravoslavni hrišćani, imamo to mesto i ono se zove pravoslavni hram. To mesto jeste sveta Liturgi ja koju služi, pre svega, Episkop, a onda po njegovom blagoslovu i u njegovo ime sveštenici. Ali i episkop i svi mi služimo zajedno Liturgiju zato što nju služi Sam naš Gospod Spasitelj. Ovde, braćo i sestre, da dolazite, da se učite vrlini i Jevanđelju Hristovom, da ne osuđujemo jedni druge, a kada osudimo neka to ne bude zauvek. Budimo spremni da oprostimo, ali i spremni da tražimo oproštaj, naročito oni koji žive u bračnoj zajednici. Bračna zajednica je takođe Crkva, zato što ima svoj početak i smisao, zato što je bračna zajednica prožeta onim što jeste služba u hramu, a to je opet sveta Liturgija.

denku Brkiću, Radiši Mladenoviću, Dragošu Tokaliću, Miloju Kostandi noviću, potom je patrijarh Porfirije osveštao obnovljeni parohijski dom.

Nakon što je patrijarh Porfirije posetio Crkvu rožderstva Bogorodi ce, grob Hajduk Veljka i Mokranjčevu kuću, porodica Danijele i Gorana Nikolića priredili su svečanu večeru za njegovu svetost, vladike, sve štenstvo i brojne goste i darivala mu prelep ručno rađen ogrtač.

Veče je proteklo u izuzetno prijatnoj atmosferi koju će mnogi pamtiti po besedi njegove svetosti i njegovoj neposrednosti sa gostima.

Beseda Njegove Svetosti Patrijarha srpskog Porfirija:

Nažalost, mi smo skloni kao ljudi da kad nam sve ide od ruke i kada je sve kako treba, dođemo u crkvu, pa se i pričestimo i molimo

Bogu, ali neretko kada naiđu neka iskušenja, kada naiđu teškoće, mi onda tražimo pomoć ne u onom domu koji je kršten kao Crkva, ne u hramu Božjem, nego idemo kod onih koji se izdaju ili predstavljaju da su oni iscelitelji. Oni se predstavljaju da znaju da gledaju u budućnost i u prošlost, da tumače ono što nadilazi svaki um, da tumače događaje. Da budem konkretan, često kada nam ne ide kako treba idemo kod samozvanih vidovnjaka, kod vračara i tamo tražimo pomoć. Evo, krstili smo ovde ovo mesto da bude hram Božji, da dodirnemo večnost i da okusimo večnost ovde. Teškoće i iskušenja, kao i uzleti, kao i kada nam ide od ruke, nije ništa drugo nego izraz promisla Božjeg ili bolje čak da kažemo – ljubavi Božje. Bog nam daje uspone, daje nam da ide sve od ruke, da nam život bude bez problema,kako bismo mogli da se stabilizujemo, kako bismo mogli da budemo postojani. Onda, ponekad, naiđe iskušenje da se ne bismo uspavali i da ne bismo pomislili da svojim silama mi postižemo uspehe, da bismo razumeli da nam je uvek potrebna blagodati Božja. Kada nam ide sve od ruke – tu je Gospod i Njegovom ljubavlju to biva tako, a kada nam ne ide sve od ruke – tu smo da se obratimo Njemu, da Ga prizovemo u pomoć, da razumemo zašto je nešto upravo tako kako jeste. Naiđe iskušenje da bismo se probudili i čitavim svojim srcem i bićem obratili Njemu za pomoć, da bismo došli u dom koji je kršten kao Crkva, da bismo došli u hram i tu uzneli molitve Bogu, tu se sjedinili sa Bogom, tu se pričestili Njime i postali čestice, odnosno delovi Njegovog Tela i međusobno braća!

Dakle, braćo i sestre, najpre da čuvate jedni druge! Vi koji ste u braku: muž da voli svoju ženu čitavim svojim bićem i da žena voli svo ga muža bez ostatka, a onda zajedno, kada Gospod i kome blagoslovi da ima decu, da se trudite da u raspeću Hristovom u odnosu na svoju decu, u žrtvi za njih, zavolevši svoju decu bez ostatka, kroz njih zavo lite svu decu ovoga sveta. Kroz ljubav u bračnoj zajednici, po ljubavi kojom se učite u toj bračnoj zajednici, u porodici, neka svi postanu vaša porodica. To znači, da se učimo svim onim vrlinama na koje nas poziva Gospod u Jevanđelju i ne samo da se učimo, nego i da živi mo njima. Život u milosrđu, u trpljenju, u praštanju, u neosuđivanju, u nelaganju, u neoptuživanju, ali pre svega da živimo u smirenju, a to znači u svesti da smo samo prolazni ljudi, da je Gospod sa nama i da u Njemu postajemo i bespočetni i beskrajni, odnosno da sa Njim zajedno postajemo večni.

Braćo i sestre, neka vas sve Gospod blagoslovi! Radujemo se da smo danas sa vama, a naročito zbog povoda zbog kojeg smo došli. Si gurni smo da ćete se i vi ovde sabirati i da ćete se moliti jedni za druge, ali moliti i za nas i za čitav svet. Molite se za svoje episkope i svešteni ke kao što se i mi molimo za vas i za čitavu našu Crkvu. Neka vas sve Gospod blagoslovi! Čestitam na današnjem događaju, na ovom sve čanom činu osvećenja hrama, krštenja Crkve, sa molitvom da svi uvek budemo Crkva i da slavimo našeg Spasitelja, Isusa Hrista i Njegovog Oca i Duha Svetoga sada i uvek i u vekove vekova Amin!

Drugog dana posete Timočkoj eparhiji, Patrijarh srpski Porfirije je uz sasluženje preosvećene gospode episkopa: požerevačko-braničev skim Ignatijem, niškim Arsenijem i timočkim Ilarionom osveštao novo podignutu crkvu Svete Petke u Malajnici.

Nakon osvećenja malajničkog hrama, priređeno je sveto evhari stijsko sabranje. Nakon ove službe Patrijarh je blagoslovio prisutne, a zatim su podeljene zahvalnice zaslužnima za izgradnju hrama.

Zahvalnice su dobili članovi Crkvenog odbora u Malajnici i Milan Uruković predsednik SO Negotin, kao i Živojin Mihajlović.

NAŠIH LJUDI KOJI RADE ŠIROM EVROPE SVE VIŠE DOLAZE U ZAVIČAJ AVIONOM DO NIŠA

Ovih dana je u medijima najčešće pominjana informacija da je Ae rodrom “Konstantin Veliki” u Nišu saopštio je da je u julu imao 46.475 putnika, što je za 78 odsto više u odnosu na jul 2021. kada je imao skoro upola manje putnika. O toj informaciji, ali i o drugim pitanjima, čiji odgovori sigurno mogu biti veoma interesantni za naše čitaoce raz govarali smo sa Mihajlom Zdravkovićem prvim čovekom „Aerodroma Srbije“.

Direktora Zdravkovića izabrala je Skupština privrednog društva “Aerodromi Srbija” na predlog Vlade Srbije aprila 2019. godine.

„Aerodromima Srbije“ pripadaju aerodromi „Konstantin Veliki“ u Nišu gde je i sedište privrednog društva, zatim „Morava“ u Kraljevu, „Pranjani“ u Gornjem Milanovcu, „Ponikve“ u Užicama i „Rosulje“ u Kruševcu.

Naš sagovornik je veoma ljubazno pristao na razgovor i strpljivo odgovarao na naša pitanja iako je očigledno imao još puno velikih oba veza. Zamolili smo ga da nas prvo upozna sa istorijom ovog uglednog kolektiva koja traje skoro devet decenija.

- Prvi let na Aerodromu Niš kod Trupalskih šuma obavljen je 1.maja 1935.godine kada je prvi srpski nacionalni avio-prevoznik „Aeroput“ le teo na ruti Beograd – NIŠ -Skoplje – Bitolj – Solun. Letovi su trajali sve do izbijanja II sv. rata.

Nakon završetka II sv. rata na današnjoj lokaciji 1952.godine izgra đena je betonska poletno-sletna staza. Novi nacionalni avio-prevoznik Jugoslovenski Aerotransport (JAT) uspostavlja redovni avio-saobraćaj iz Niša gde nastavlja da prevozi putnike tako gde je stao „Aeroput“ 1939.godine. Zajedno sa Pan Adriom leti do Dubrovnika, Tivta i Splita.

U periodu od 1972. do 1985.godine čelni ljudi grada Niša donose odluku o osnivanju preduzeća za vazdušni saobraćaj Aerodrom Niš. U periodu od 1985. do 1986. godine izvode se radovi na izgradnji putnič kog terminala, rulne staze, platforme i tehničkog bloka, da bi se nakon toga uz dosta poteškoća svečano otvorio za vazdušni saobraćaj.

Mihajlo Zdravković, rođen je 15. decembra 1983. godine. Po hađao je Osnovnu školu ”Dobrosav Jovanović Stanko” i Gimnaziju ”Stevan Sremac” u Nišu. Diplomirao je 2007. godine na Univerzitetu „Edukons“, na Fakultetu za uslužni biznis, a 2015. godine na istom Fakultetu stekao je zvanje master ekonomista.

Aerodrom Niš uz veličanstven aeromiting i prisustvo desetine hilja da Nišlija svečano je otvoren za vazdušni saobraćaj 12. oktobra 1986. godine sletanjem prvog mlaznog aviona JAT-a, tipa B737-300 (regi starske oznake YU-ANI), na liniji iz Beograda sa tadašnjim zvanicama. Prvi putnički let realizovan je iste večeri i to avionom tipa DC-9 na liniji Beograd – NIŠ – Beograd.

Još jedna jugoslovenska avio-kompanija, Inex-Adria, 1987.godine uspostavlja letove letela paralelno sa JAT-om. Do 1990. godine InexAdria sa našeg aerodroma je letela do nekoliko domaćih i stranih desti nacija i to do Ljubljane, Zagreba, Splita, Londona i Ciriha.

Sa našeg aerodroma JAT je leteo ka 10-tak destinacija širom Evro pe, sem u vreme sankcija, i to do Beograda, Tivta, Ciriha, Ljubljane,

Od 2003. do 2010. godine bio je zaposlen u Privrednom društvu ”Drvopromet” doo iz Niša na poslovima izvršnog direktora. Za re zultate u radu dobio je Zlatnu plaketu kao najuspešniji privrednik za 2006. godinu i Grand pri za rezultate postignute u proizvodnji, kao i za unapređenje privrede za 2007. godinu. Bio je predsednik Odbora Udruženja za šumarstvo, industriju za preradu drveta, celuloze i pa pira Regionalne privredne komore Niš. Na lokalnim izborima 2008. i 2012. godine biran je za odbornika Skupštine Grada Niša. Tokom 2008. obavljao je funkciju zamenika predsednika Skup štine Grada Niša, a potom od 2010. do 2012. godine funkciju pred sednika Odbora za mandatno – imunitetska pitanja Skupštine Grada Niša. Bio je član Saveta za mlade Grada Niša od 2008. do 2010. go dine. Od 2012. do 2016. godine obavljao je funkciju člana Gradskog veća Grada Niša zaduženog za privredu, održivi razvoj i saobraćaj, a od 2016. do 2020. godine funkciju člana Gradskog veća Grada Niša zaduženog za privredu i lokalni ekonomski razvoj. Od 2012. do 2014. godine bio je član Nadzornog odbora i predsednik Komisije za unu trašnju reviziju ”Telekom Srbija” a.d. – Beograd, kao član Nadzornog odbora SZ ”Jug” doo – Niš.

Bio je predsednik Nadzornog odbora JP „Aerodrom Niš“ Niš u periodu od 30.11.2018. godine do 18.04.2019. godine, kada je po stao direktor privrednog društva „Aerodromi Srbije“ d.o.o. Završio je dodatne edukacije iz oblasti finansija, poslovanja i upravljanja pri vrednim društvima. Pohađao je veliki broj seminara iz oblasti kreira nja, vođenja i formulisanja lokalne i nacionalne politike, javnih nastu pa i uloge funkcionera organizovanih od strane relevantnih domaćih i međunarodnih institucija, kako u zemlji tako i u inostranstvu.

Govori engleski, a služi se grčkim jezikom.

Londona, Zagreba, Dubrovnika, te do Diseldorfa i Štutgarta preko Beograda odnosno Hamburga preko Zagreba. Najveći jugoslovenski čarter avio-prevoznik Aviogenex sa Aerodroma Niš leteo do Tivta, Du brovnika i Ciriha.

Zbog rekontrukcije piste na aerodromu Sofija u Bugarskoj, nemač ki i austrijski nacionalni avio-prevoznici, Lufthansa i Austrian Airlines, na par meseci leteli su sa našeg aerodroma ka Frankurtu, Minhenu i Beču.

Tokom 78 dana NATO agresije na SR Jugoslaviju, naš aerodrom nije ostao pošteđen napada od strane agresora. Poletno-sletna staza pogođena je 57 puta, dok su ostale manevarske površine i putnički terminal značajno oštećeni.

Kako je avio-saobraćaj sa niškog aerodrom ponovo krenuo nakon svih namernih uništavanja?

Vlada Norveške i Grad Niš nalaze način da avio-saobraćaj sa našeg aerodroma ponovo zaživi, te je zahvaljujući donaciji Norveš ke poletno-sletna staza rekonstruisana i produžena, izgrađen je novi kontrolni toranj i sanirana su oštećenja na drugim objektima, te je do građen i putnički terminal. 12.oktobra 2003.godine Aerodrom Niš je ponovo otvoren za vazdušni saobraćaj sletanjem aviona JAT-a, tipa B737-300, na liniji iz Beograda.

Zajedno sa Jat Airways-om (nekadašnji Jugoslovenski aerotran sport (JAT)) Montenegro Airlines je do 2006.godine povezivao naše putnike sa Cirihom odnosno 2009. godine do Tivta. Sa druge strane Jat Airways leteo je do Ciriha, Tivta, Herakliona, Bodruma i Antalije.

Britanski turoperateri u saradnji sa brinatanskom avio-kompanijom Thomson sa našeg aerodroma leteo je ka Londonu tokom zimske se zone gde su britanski turisti skijali na Kopaoniku.

Čarter avio-prevoznik Freebird Airlines sa našeg aerodroma tokom letnje sezone uspostavlja letove ka Antaliji. U okviru Air.net projekta italijanski avio-prevoznik Mistral Air leteo je do Trsta.

2014. godina je na neki način prelomna godina za aerodrom.

Nakon što je grad Niš prekinuo subvencionisanje Montenegro Airlines-a krajem 2013.godine, tokom 2014. godine vode se intenziv ni pregovori sa mađarskim niskotarifni avio-prevoznikom Wizz Air o pokretanju prvih letova iz Niša. Potpisivanjem prvog komercijalnog ugovora krajem 2014.godine, sredinom 2015.godine Wizz Air pokreće prve letove sa našeg aerodroma ka Malmeu i Bazelu.

Najveći niskotarifni avio-prevoznik iz Irske, Ryanair, krajem 2016. godine uspostavlja svoje prve letove sa našeg aerodroma i to do Ber lina, Milana odnosno aerodroma Bergamo, Bratislave i Diseldorfa odnosno aerodromu Vece. Tokom ove godine Wizz Air uvodi linije ka Dortmundu, Ajndhovenu i Memingenu.

Nakon 8 godina, ali po prvi put, švajcarski nacionalni avio-prevo znik SWISS uspostavlja letove do Ciriha, a nekoliko meseci kasnije i druga švajcarska avio-kompanija Germania Flug takođe uspostavlja letove do ove destinacije ka kojoj leti do kraja letnje sezone. Tokom ove godine prošireni su i modernizovani šalteri za registraciju putnika i saniran je krov i fasada putničkog terminala. Ryanair uveo je krajem godine novu liniju ka Stokholmu.

Interesantni su podaci o broju prevezenih putnika od 2014. godine po godina, ako ih uporedimo sa podacima iz jula prošle i jula ove go dine. Oni nedvosmisleno govore da se sve veći broj ljudi odlučuje da koriste avionski prevoz.

Od kako je krajem juna 2015. godine prvi niskotarifni avio-prevoznik Wizz Air uspostavio letove sa Aerodroma Konstantin Veliki, broj putnika je do pandemije virusa COVID-19 kontinuirano rastao. Godine su pro lazile, a pored Wizz Air-a svoje letove uspostavile su i avio-kompanije Ryanair, SWISS, Germania Flug. Dolaskom naciolnalnog avio-prevo znika Air Serbia-e, sredinom 2019. godine ostvaren je apsolutni rekord po broju prevezenih putnika još od osnivanja 1986. godine kada je le telo 422.255 putnika.

ravka išao je sporo, jer su pored pandemije u prilog negativnom rastu broja putnika išla i ograničenja za putovanja koja su u mnogome kom plikovala putovanja po Evropi. Kako je pandemije virusa COVID-19 polako krenula da jenjava i da države ublažuju odnosno potpuno uki daju ograničenja za putovanjima potražnja za letovima je značajno skočila. To se odrazilo i na letove sa Aerodroma Konstantin Veliki, ali i letove sa Aerodroma Morava.

Treba istaći da je za prvih sedam meseci u 2022. godini ostva ren rezultat 201.175 putnika približan iz 2019. godine 201.304 i to za samo -0,6%. Što govori da se Aerodrom Niš nalazi na pravom putu oporavka i postizanju vrhunskih rezultata. Jul je trenutno najbolji me sec u ovoj godini i drugi najbolji rezultat ostvaren od osnivanja.

U Aerodromima Srbije trenutno radi 247 zaposlenih, a u nared nom periodu nas očekuje proširenje mreže aerodroma. Preko ovog privrednog društva, Vlada republike Srbije realizuje investiciju izgrad nje novog aerodroma u Trebinju, ali i dalji razvoj manjih aerodroma u Republici Srbiji. Tu se pre svega misli na aerodrom u Boru, zatim u Vojvodini ali i na krajnjem jugu Srbije.

Na kojim linijama je uočljivo veći broj putnika i polazaka.

Veliki broj naših ljudi koji rade širom Evrope se sve više odlučuju da dođu u zavičaj baš avionom. Nije teško izračunati da im je jeftinije i neuporedivi brže i komfornije.

Primetno je da gotovo sa svakoj destinaciji koja je u ponudi sa niškog aerodroma popunjena do poslednjeg mesta i da se za neke traži i karta više. Avio-kompanije svakodnevno vrše istraživanje tržišta i u zavisnosti od sprovedenih parametara određene polaske ka pojedi nim destinacijama povećavaju odnosno smanjuju. Primetno je da smo tokom ove letnje sezone imali čak 6 nedeljnih polazaka ka Beču (3 od strane Wizz Air-a odnosno 3 od strane Ryanair-a), odnosno po tri nedeljna polaska ka Memingenu i Bazelu Miluzu.

Statistika koja pokazuje poslovanje i rast aerodromskih usluga je interesantna. Ako se uporede podaci iz jula prošle i ove godine onda je broj putnika koji su koristili aerodromske usluge skoro četiri puta veći, a broj poletanja aviona 152 procenta veći. To su podaci koji ne samo ohrabruju već i raduju.

Pandemija virusa COVID-19 ostavila je velike posledice na razvoj vazdušnog saobraćaja kako u svetu tako i kod nas. Sam proces opo

Koliko redovnih destinacija imaju polaske i dolaske na vaš aero drom ili bolje rečeno koje avio kompanije koriste aerodromske usluge i na kojim destinacijama?

Trenutno sa našeg aerodroma saobraćaju 3 redovna avio-prevozi oca od čega su dva niskotarifna (Wizz Air i Ryanair) i jedan nacionalni (Air Serbia). Ukoliko računamo da smo ovog leta u ponudi imali, tj. I dalje imamo i čarter letove, trenutni broj destinacija je 19. Air Serbia

trenutno nudi letove do Atine, Tivta, Frankfurt Hana, Kelna, Istanbula, Ljubljane i Beograda. Wizz Air nudi destinacije do Memingena, Dor tmunda, Malmea, Bazel Miluza i Beča. Ryanair putnicima iz Niša nudi letove do Krfa, Milana Bergama, Malte, Stokholma(Arlanda) i Beča.

Moram pomenuti da i sa Aerodroma Morava kod Kraljeva srpski nacionalni avio-prevoznik Air Serbia, takođe leti ka međunarodnim de stinacijama i to do Tivta, Soluna i Istanbula.

Da li beležite i rast broja čarter letova?

Aerodrom Niš po prvi put u svojoj ponudi može da se pohvali sa rekordnim brojem čarter letova i destinacija. Trenutno dve turističke agencije Barcino Tours i Filip Travel u organizaciji sa Air Serbia-om prevoze svoje turiste do popularnih letovališta u Turskoj i Egiptu.

(gеjtova) i mogućnost korišćеnja avio mosta, što sada nе postoji. Imaćе oko 700m2 komеrcijalnog prostora i omogući ćе značajno bolji konfort putnika i vеći broj pratеćih sadržaja. Vlada republike Srbije i nadležno Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture obezbedili su 11 miliona еvra za ovu fazu investicije, a prеdviđеno vrеmе za zavr šеtak radova jе dvе godinе.

Kada je reč o prevezenoj robi u kilogramima, za isti period 2021 i 2022. tu je evidentan pad sletanja – polazaka kargo aviona, pa samim tim i prevezene količine robe.

Pored obavljanja delatnosti u putničkom avio-saobraćaju, Aero drom Konstantin Veliki pruža svoje usluge i kargo saobraćaju. Za pre voz robe, u poslednjih nekoliko godina, uglavnom se koriste vazduho plovi koji nemaju mogućnosti da slete na naš aerodrom, pa smo zbog toga imali evidentan pad. Obavljaju se čarter letovi koji ne prevoze velike količine robe zbog čega brojke po mesecima variraju u zavisno sti od potrebe klijenata i špeditera koji ugovaraju ove letove.

I ovo nije jedina investicija. Trenutno je u izradi projektno tehnička dokumentacija za izgradnju novog tornja kontrole letenja, zatim za pro širenje platforme za parking vazduhoplova sa postojećih 4 na 9 parking mesta, uređenje javne zove u površini od 8ha, kao i projekat nove rulne staze.

Registracija za let, kontrola putnika, dokumenta za let, boravak u EU, prtljag, sve su to pitanja koja na našem sajtu imaju jasne odgovore.

Molimo vas da nas ipak na neka podsetite i možda još nešto pojasnite.

Sve dodatne odgovore na pitanja možete pronaći na sajtovima avio-kompanija sa kojoj planirate da letite. Takođe oko uslova puto vanja odgovore i na ova pitanja pored sajta avio-kompanije možete pronaći na sajtu Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije.

Koje su druge pogodnosti na koje mogu putnici da račaunaju, pogotovu poslovni ljudi? (Parking, iznajmljivanje automobila)?

Od dodatnih sadržaja na aerodromu pored gore navedenih ima mo restoran i Duty free shop. Očekujemo da ćemo kroz proširenje i modernizaciju Aerodroma Niš dodatne sadržaje kako za regularne i biznis putnike umnogome pobošati i unaprediti. U interesu nam se da putnicima omogućimo što bolji i udobniji konfor na aerodromu, ali i da povećamo ponudu destinacija, rekao je Mihajlo Zdravkovič direktor pri vrednog društva „Aerodromi Srbije“

Iskreno za mnoge ljude, ne samo za one koji prvi put lete avionom, je ovakvo putovanje dosta komplikovano. Često ljudi unezvereno čitaju obaveštenja, ne znaju svoje obaveze i svi ima ju neku vrstu treme. Šta je na niškom aerodromu učinjeno da se ljudi osećaju lagodnije i da se lakše snađu?

Ne bih se složio sa Vašom konstatacijom oko toga da je putovanje avionom komplikovano. Avio-kompanije prilagođavaju svoje sajtove putnicima tako da im proces kupovine avio-karata traje maksimalno 5 minuta. Ukoliko se svi koraci ispoštuju i na aerodrom se sa urednom dokumentacijom za let dođe na vreme (najmanje 2 sata pre planiranog vremena poletanja) radi registracije, putovanje avionom zaista može biti jedno uživanje.

Što se tiče komfora putnika, Aerodromi Srbije 25. februara ove go dine potpisali su ugovor o izgradnji i adaptaciji putničkog terminala na Aerodromu Konstantin Veliki Niš. Trenutno se izvode radovi na izgrad nji novog putničkog terminala i gde se nakon tih radova nastavlja sa adaptacijom i spajanje sa starom zgradom.

Kroz izgradnju i adaptaciju terminalne zgrade omogućiće se op sluga 1,5 miliona putnika godišnjе kao i opsluga 6 vazduhoplova isto vrеmеno. Imaćе 10 šaltera za registraciju putnika (check-in), 5 izlaza

KONTAKT

ADRESA

Aerodrom Konstantin Veliki, Ulica vazduhoplovaca 24, Niš

Informacije: +381 18 415 0577, +381 18 458 3336

EMAIL ADDRESS: ticketing@nis-airport.com

Informacije o letovima i kupovini karata na aerodromu

TEL: +381 18 458 3336

E-MAIL: ticketing@nis-airport.com

Primedbe ili sugestije: E-MAIL: customerservice@nis-airport.com

Izgubljeni prtljag ili zamena prtljaga TEL: + 381 18 415 0577

E-MAIL: lostproperty@nis-airport.com, paxhandling@nis-airport.com

SE SLAVI I PEVA OTVORENOG SRCA, DUŠOM I RAŠIRENIH RUKU

Praznik muzike u Negotinu, Festival „Mokranjčevi dani“, slavnom srpskom kompozitoru Stevanu Stojanoviću Mokranjcu u čast, svečano je 56. put otvoren u njegovom rodnom gradu. Početak Festivala po kome se prepoznaje muzička scena Srbije, u prisustvu brojnih pošto valaca neprolaznog stvaralaštva velikana Negotina, sveštenstva i go stiju, tradicionalno su označile fanfare i gromoglasno izvođenje Šeste Mokranjčeve rukoveti.

Svečanost otvaranja 56. „Mokranjčevih dana“ započela je polaga njem cveća za spomenik velikanu Negotina koji je slavu rodnog grada proneo širom sveta.

Brojne goste i učesnike Festivala, koji Negotin stavlja u centar mu zičke scene Srbije, pozdravio je Vladimir Veličković, predsednik opšti ne Negotin.

-Dobro došli u Mokranjčev Negotin, dobro došli na 56. „Mokranjče ve dane“. Negotin i Srbija danas slave u čast najznačajnijeg muzič kog stvaraoca, velikana Stevana Stojanovića Mokranjca, čoveka čije je stvaralaštvo proslavilo naš grad i ove prostore. Sveto mesto srpske muzike u narednim danima biće ispunjeno notama koje će posvećeno izvesti brojni zaljubljenici u horsku muziku, muzički stvaraoci i poštova oci Mokranjčevog lika i dela.

Ponosni svakog septembra u najmuzikalnijem dvorištu rodne kuće našeg velikana Stevana Stojanovića Mokranjca, sa posebnim pijete tom, uz zvuke čuvene Šeste rukoveti slavimo muziku, slavimo umet nost, slavimo Mokranjca, i pronosimo glas o njegovoj zaostavštini, zahvalni na prilici što smo deo Festivala „Mokranjčevi dani“.

Želim da zahvalim Mini starstvu kulture i informisa nja na kontinuiranoj podršci jednom od najstarijih Festi vala u zemlji kao i podršci svim projektima koje smo u prethodnom periodu reali zovali u oblasti savremenog stvaralaštva i očuvanja kul turnog nasleđa.

Mom gradu i Srbiji, že lim uspešan festival „Mo kranjčevi dani“!

Čast da bude besednik Festivala „Mokranjčevi dani“, ove godine pripala je istaknutoj kompozitorki Aleksandri Vrebalov.

- Svi mi ovde prisutni koji smo život posvetili Muzici i kojima je

Mokranjac uzor, treba da se setimo ovih njegovih reči: “Ti ćeš i dalje, kao i do sada, raditi zato što osećaš da treba raditi – radićeš, jer misliš da treba da ostaviš za sobom vidnu stazu, kojom si išao – radićeš jer si ubeđen da svakom narodu – a koliko tek srpskom – valja poslenika, valja dela. Ti ćeš raditi bez obzira na to da li ti se trud materijalno na građuje ili ne. Nagrada za tvoj rad biće onako isto idealna, kao sto su i pobude za rad”…”Raduj se i tuži! Veseli se i plači! Smej se i ropći! Ali uvek radi, gledaj napred, a koji put se i osvrni, da vidiš koliko ih je koje si za sobom ostavio.”

Mi smo ti koji idemo iza njega – osnivamo festivale i ansamble, vo dimo škole i horove, pišemo knjige i muziku, dokumentujemo i arhivi ramo dostignuća duha, podučavamo buduće generacije, nastavljajući Mokranjčev put kako stvaranja tako i služenja za opšte dobro. Želim da na tom putu ne posustajemo, da nas u inspiraciji i vrednoći uvek vodi snažan duh, jer našoj sre dini i celom svetu više nego ikada potrebni su poslenici i dela- poručila je Aleksandra Vrebalov.

Festival „Mokranjčevi dani“, otvorenim je proglasila dr Sonja Marinković, selektor. -Okupljeni smo da po 56. put sa radošću i uzbuđenjem označimo početak festivala posvećenog ocu srpske mu zike, Stevanu Stojanoviću Mokranjcu. Njegov rodni Ne gotin sa ljubavlju i ponosom i ove zlatne jeseni postaje naša prestonica kulture i umetnosti, mesto naših hodo čašća na kojima preispitujemo ko smo i kuda idemo? Da li smo dostoj ni onog što nam je svojim darom i pregnućem ostavio Mokranjac? Da li hodimo stazama koje je on otkrio pokazujući sigurne puteve duhov nog uzdizanja i blagostanja? Jer Mokranjčev put beše trnovit i težak, ispunjen brojnim iskušenjima. Tim putem vodili su ga intuicija, vizija i znanje. U znak zahvalnosti za sve što je učinio, njegovi Negotinci i sav muzički svet naredne dane proglašavaju danima muzičkih svečanosti

u kojima ćemo pokazati ko smo i šta je nastalo iz semena koje je Mo kranjac davno posejao.

Budimo dostojni našeg velikog učitelja. Pokazujući svoje umeće, slavimo njegovo pregnuće. Neka 56. Mokranjčeve dane ispune radost i uzbuđenje stvaralaštva i nek to odjekne širom Srbije – reči su selek torke Festivala, dr Sonje Marinković.

Plaketu 55.“Mokranjčevih dana“ besedniku Festivala, Aleksandri Vrebalov, uručila je Jovanka Stanojević, direktor Doma kulture „Stevan Mokranjac“.

Svečanost otvaranja Festivala završena je izvođenjem Šeste Mo kranjčeve rukoveti u zajedničkom nastupu Hora “Mokranjac“ iz Beogra da i negotinskih horova, pod vođstvom dr Katarine Stanković.

Novosadski kamerni hor pod upravom Božidara Crnjanskog po bednik je Natpevavanja horova 56. „Mokranjčevih dana“ u Negotinu.

Omladinska folklorna grupa KUD-a „Čučuk Stana“ izvela je splet srpskih izvornih igara iz okoline Sikola, dok je poznati frulaš Vitomir Stanojević izveo kolo „Starački geg“.

Okupljenima se predstavio i Ansambl narodnih igara i pesama KUD „Dimitrije Koturović“ iz beogradske opštine Rakovica, dobitnik najprestižnijih priznanja, poznat po vrhunskoj igri, virtuoznošću svog orkestra i lepoti autentičnih narodnih nošnji.

U Sabornom hramu Svete Trojice u Negotinu publici predstavio se Hor „Mokranjac“ pod upravom dr Katarine Stanković, pobednik prošlo godišnjeg Natpevavanja horova na festivalu „Mokranjčevi dani“.

Hor „Mokranjac“, koga je daleke 1931. osnovao Kosta Manojlović, a čiji je rad intenziviran 1988. na koncertu u Negotinu, nazvanom „Da kroz lepo primamo spasonosno“, predstavio se delima srpskih kom pozitora.

Pozorište na Terazijama je na 56. Festivalu „Mokranjčevi dani“ u Negotinu mjuziklom „Brodvejske vragolije“, u režiji Nebojše Bradića, zvanično počelo novu pozorišnu sezonu.

Žiri u sastavu: prof. dr Sonja Marinković, muzikolog, Aleksandra Vrebalov, kompozitor i dr Katarina Stanković, dirigent nagradu za naj bolje izvođenje Mokranjčevog dela, njegove Heruvimske pesme, dode lio je Srpskom crkveno pjevačkom društvu „Bogoljublje“ iz Doboja, pod upravom Ljubice Timanović.

Banjalučkom Kamernom horu „Kerubini“ kojim je dirigovao Dušan V. Urošević pripala je nagrada za tragalački odnos prema horskom re pertoaru, dok je Omladinskom mešovitom horu „Simonida“ iz Beogra da, pod upravom Jelice Čukarić pripala plaketa za muzikalnost ansam bla i za najperspektivnijeg mladog dirigenta.

Tradicionalni program „Niti tradicije“ koji se u okviru festivala „Mo kranjčevi dani“ održava u Mokranju i ovoga puta okupio je brojne po štovaoce narodne tradicije.

Publici u porti Crkve Svete Trojice predstavilo se Kulturno umetnič ko društvo „Čučuk Stana“ iz Sikola.

“Brodvejske vragolije”, mjuzikl o mjuziklu u kojem je glavni junak ljubitelj mjuzikla i njegov vrsni poznavalac koji slušajući svoju omilje nu ploču na scenu izvodi ansambl predstave posvećene velikoj zvezdi mjuzikla koja zbog ljubavi napušta scenu. Publici je sinoć priču o toj i drugim ljubavima pripovedao Svetislav Bule Goncić, ali i Tatjana Dimi trijević, Slaven Došlo, Jelena Jovičić, Miloš Đorđević, Valentina Pavli čić, Miroljub Turajlija, Duško Radović…

Publika u sali negotinskog Doma kulture pozdravila je sa radošću Gudački kvartet “TAJJ”, koji već punih 25 godina deluje u nepromenje nom sastavu, a čine ga: Aleksandra Krčmar Ćulibrk (prva violina), Jo vanka Mazalica (druga violina), Jelena Filipović (viola) i Timea Kalmar. Kamerni ansambl „13 gudača“, osnovan 2016. godine, pod upra vom umetničkog rukovodioca Srđana Sretenovića, predstavio je u Ne gotinu deo stvaralačkog opusa akademika Dejana Despića, kompozi tora, muzičkog pisca, teoretičara i pedagoga.

Usledila je „Dečja soba“ koja predstavlja prvu dečiju operu koja je u klasičnoj operskoj formi napisana u Srbiji i izvedena je 1941. godine. Delo je kompozitora Milenka Živkovića a nastala je po tekstu istoimene kratke priče poetese Desanke Maksimović.

Ova opera je, kako muzički znalci ističu, pravi biser opusa Milen ka Živkovića i srpske kulturne baštine uopšte. Premijerno je odigrana prošle godine na 53. Beogradskim muzičkim svečanostima a nalazi se na redovnom repertoaru beogradskog Malog pozorišta „Duško Rado vić“.

Publici 56. „Mokranjčevih dana“ u Negotinu predstavio se i Gudački kvartet „TAJJ“ iz Novog Sada na koncertu posvećenom stvaralaštvu kompozitorke Aleksandre Vrebalov, ovogodišnje besednice Festivala.

Ansambl, „inspirisan zlatnim dobom kamernog muziciranja u Sr biji“, koncert je, nakon Despićevih dijaloga za solo violončelo “Lupus in fabula” iz 2012. u izvođenju violončeliste Vuka Ovaskainena, zapo čeo je kompozitorovom “Počasnicom Stevanu Mokranjcu” za gudački orkestar, nastale 1997. a zatim je usledila “Koštanina pesma”, koju je Despić 2000. oblikovao za violinu i gudački orkestar sa solistom, violinistom Dušanom Panajotovićem i “Tri meditacije”, inspirisane fran cuskom vokalnom lirikom.

Na programu su bile kompozicije Aleksandre Vrebalov: “Pannonia Boundless /Panonija beskraja”, Gudački kvartet br. 2 i izbor stavova iz “The Sea Ranch Songs /Pesme Morskog ranča”. O samim delima govorila je i kompozitorka na sceni Doma kulture “Stevan Mokranjac” u nadahnutom razgovoru koji je vodila dr Sonja Marinković, selektorka “Mokranjčevih dana”.

Šesti festivalski dan zaokružio je nastup Hora Radio-televizije Srbi je pod upravom Bojana Suđića, koji se za ovo gostovanje na „Mokra njčevim danima“ odlučio za „Koncert za hor“ Alfreda Šnitkea, ruskog kompozitora, jevrejsko-nemačkog porekla.

Šnitke je u svom „Koncertu za hor“ implementirao i stihove-molitve iz „Knjige plača“, jermenskog pesnika iz srednjeg veka Grigora iz Na reka, a publika je u Crkvi Svete Trojice bila u prilici da ih ispred svakog od četiri stava čuje kroz kazivanje protonamesnika Marjana Kerčulja.

„Tragovima iz sazvežđa Regula“, programom posvećenim Darinki Matić Marović, dirigentu, profesoru emeritusu FMU, u izvođenju njenog Hora „Collegium musicum“, pod upravom dr um. Dragane Jovanović, u Negotinu su završeni 56. „Mokranjčevi dani“.

Kroz tematske celine: „Trag duha“, „Trag zemlje i mora“, „Trag srca“, „Trag igre“, „Trag smeha“ i „Trag ljubavi“, Akademski hor „Collegi um musicum“ i Dragana Jovanović proveli su publiku kroz „ličnu kartu“ Darinke Matić Marović i kompozicije koja je ona rado izvodila.

Hor je i premijerno izveo delo „Coda“ Žarka Mirkovića, koje je ovaj kompozitor posvetio Darinki Matić Marović i njenom horu 2020. Na pro gramu su bila i dela Marka Tajčevića, Mokranjca, Gostuškog, Ilije Raj kovića, Zorana Simjanovića i drugih, a na kraju i „Raslo drvo“ Dragane Veličković sa željom dirigentkinje Dragane Jovanović da hor nastavi da raste.

Dr Sonja Marinković, selektor 56.“Mokranjčevih dana“, u završnoj reči na svečanosti zatvaranja ovogodišnjeg festivala osvrnula se na nastup našeg renomiranog horskog ansambla „Collegium musicum“, podsetivši da su u temelje ovog Festivala uzidana stremljenja i dosti gnuća mnogih kompozitora, ali i horskih i drugih ansambala i dirigenata koji su, poput Darinke Matić Marović, neraskidivo bili vezani za „Mokra njčeve dane“.

- Evo nas na kraju 56. Festi vala. Ovo su trenuci ispunjeni emocijom. Svi koji smo poznavali Darinku Matić Marović imali smo suze u oku, ali ovo su trenuci i radosti zato što videti „Collegium musicum“ ovako živ, videti njeno delo živo, nema bolje utehe koju možemo da dočekamo. Ovim koncertom slavimo život, slavimo naša sećanja na one koje ne sme mo zaboraviti, na Stevana Mo kranjca, koliko je tu bilo tragova Stevana Mokranjca, koliko divnih Rukoveti, koje su zvučale njegovim tragom i ovo jeste naš zavet da ćemo na tom putu koji je Mokranjac za nas utro istrajno kročiti, hodati, trčati, juriti u susret onim novim radostima i novoj sreći – rekla je dr Sonja Marinković.

Ona je istakla da je ovogodišnji festival bio u znaku horskog stvara laštva i da je imao i svoje srpske i svetske premijere.

Ovogodišnji 56. Festival „Mo kranjčevi dani“ zvanično je progla sio zatvorenim Vladimir Veličko vić, predsednik opštine Negotin.

- Meni ostaje da se zahvalim svima na učešću i doprinosu u or ganizovanju našeg najvećeg festi vala. Prethodnih nedelju dana su naša zahvalnost našem velikom Mokranjcu koji je proslavio naš grad, Srbiju i srpsku muziku. Na dam se da ćemo naredne godine svi zajedno učiniti da ovaj festival bude još bolji – rekao je Veličković.

Svečanost zatvaranja 56. “Mokranjčevih dana“ završena je dode lom festivalskih priznanja sponzorima i prijateljima Festivala.

Plakete Festivala su uručene predstavnicima: Opštine Negotin, Fondaciji „Eliksir“, Kompaniji „Dunav osiguranje“, Unikredit banci, Viso koj školi za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo Beograd, Radio Be ogradu, a naknadno će biti uručene Ministarstvu kulture i informisanja Republike Srbije i Organizaciji muzičkih autora Srbije (SOKOJ).

Počasnice „Mokranjčevih dana“ uručene su predstavnicima: Crkve

Svete Trojice u Negotinu, Muzeja Krajine, Istorijskog arhiva Negotin, Narodne biblioteke „Dositej Novaković“, Turističkoj organizaciji opšti ne Negotin, Umetničkoj školi „Stevan Mokranjac“ i horu ove škole, Horu hrama Svete Trojice, Horu Negotinske gimnazije, Gradskom horskom ansamblu „Mokranjac“, KUD „Mokranjac“ iz Mokranja, JKP „Badnjevo“, Hidroelektrani „Đerdap dva“, “Đerdap” usluga, Elektrodis tribuciji Negotin, Policijskoj stanici Negotin, Zdravstvenom centru Ne gotin, Odeljenju za vanredne situacije u Boru, Osnovnim školama „Vuk Karadžić“ i „Branko Radičević“, Udruženju „Niti tradicije“, Vinarijama: „Matalj“, „Frunza Aglaja“, „Mikić“ i „Janucić“, Društvu pčelara „Hajduk Veljko“ Negotin i Udruženju voćara „Voćar – Karbulovo“. Počasnice su uručene i medijskim partnerima za izveštavanje sa programa Festivala: NID Kompaniji „Novosti“, NG Portalu, Televiziji Trans, Televiziji Istok, Narodnim novinama „Zavičaj“, Web timu Opštine Negotin, Dopisništu RTS u Zaječaru i drugima.

U BEČU USPEŠNO ODRŽANA „INVESTICIONA I POSLOVNA

ZA

U Beču je poslednjeg dana septembra održana „Investiciona i po slovna konferencija za dijasporu“ čiji je cilj podsticanje investicija srp ske poslovne dijaspore u Austriji ka Srbiji. Tokom konferencije pred stavljeni su novi mehanizmi saradnje sa dijasporom: „Poslovni hab za dijasporu“ i onlajn platofrma „Poslovni Atlas Srbije i dijaspore“ (https:// dijaspora.pks.rs) koji će olakšati informisanje i pomoć dijaspori kako digitalno tako i lično. Konferenciju su organizovali Privredna komora Srbije i projekat “Link Up! Srbija II“ („Povežimo se!“) koji finansira Au strijska razvojna agencija (ADA) kroz fondove Austrijske razvojne sa radnje (ADC) i implementira međunarodna organizacija Međunarodni centar za razvoj migracionih politika (ICMPD).

Konferenciji je prisustvovalo oko 150 učesnika, a većina su bili pripadnici poslovne dijaspore u Austriji i njihovi potencijalni partneri iz Srbije. U svečanom delu govornici su bili: Richard Bandera, regionalni menadžer za Jugoistočnu Evropu u Federalnoj privrednoj komori Au strije; Tamer Kilić, šef regiona za Zapadni Balkan i Tursku u ICMPD-u; Mihajilo Dašić, pomoćnik ministra u Ministarstvu za evropske integra cije Republike Srbije; Peter Launsky – Tieffenthal, generalni sekre tar u Federalnom ministarstvu evropskih i spoljnih poslova Republike Austrije; Njegova Ekselencija ambasador Friedrich Stift, direktor ADA; Mihailo Vesović, direktor Sektora za strateške analize, usluge i inter nacionalizaciju u PKS-u i gospođa Elvina Quaison, ekspert za sarad nju sa poslovnom dijasporom pri misiji ICMPD u Briselu. Pored toga, učesnici su bili predstavnici instituci ja Republike Srbije poput Privredne komore Srbije, regionalnih razvojnih agencija (RARIS, REDASP, CRJP) i 4 lokalnih samouprava (uključujući Negotin i Kladovo).

U prvom radnom delu je prezen tovano 30 investicionih prilika razvije nih tokom projekta od strane PKS i 3 regionalne razvojne agencije. Dijas pora je izrazila interesovanje za 6 ini cijalnih investicionih prilika (od hotela na Vlasinskom jezeru do farme ovaca u Braničevu) dok su ostali ukazali in teresovanje da na dalje dobijaju nove kreirane investicione prilike kako bi izabrali najbolje poslovne predloge za sebe.

U drugom radnom delu, predstavile su se 10 firmi iz Srbije koje su kroz projekat već pronašle poslovne partnere u Austriji sa i kroz dijasporu, a razgovarano je o mogućnostima za pronalaženje partnera za 12 prisutnih firmi koje su već poslale upite pre konferencije. Nakon konferencije, projektni tim će nastaviti da povezuje firme iz Srbije i diajspore u Austriji.

U trećem delu konferencije, u zasebnom panelu o ženskom predu zetništvu, razgovarano je o potencijalima i mogućnostima za poslovno povezivanje žena preduzetnica iz Srbije i dijaspore. Ovaj panel je imao posebnog odjeka i rezultata nakon konferencije kako u dijaspori tako i kod preduzetnica u Srbiji.

Narednog dana 1. oktobra, održani su Poslovni dani dijaspore op ština Negotin i Kladovo u ambasadi Republike Srbije u Beču. Dani dijaspore bili su prilika za uspostavljanje konkretne saradnje sa na šom dijasporom u Austriji. Domaćini ova dva događaja su bili Njegova ekselencija ambasador Nebojša Rodić i predstavnici opština Negotin: Bogdan Gugić, zamenik predsednika opštine i Slađana Stojanović, ru kovodilac Odeljenja za društvene delatnosti, privredu i ekonomski ra zvoj, kao i članovi uprave opštine Kladovo, Bojan Božanović, zamenik

Ovom događaju su prisustvovali i predstavnici Ministarstva spolj nih poslova - Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, Privredne komore Srbije, predstavnici ICMPD-a, Regionalne agencije za razvoj istočne Srbije, kao i pripadnici naše dijaspore koji žive i rade u Beču, zainteresovani da investiraju u rodni kraj. Kao počasni gosti u delu koji je posvećen opštini Negotin učestvovali su i Jovica Stanojević iz Evropskog udruženja prijatelja Urovice, Saša Božinović potpredsed nik Srpskog kulturnog centra „Stevan Mokranjac” u Beču, i Aleksandar Saša Stanković, predsednik KSD Bambi iz Beča.

Predstavnici lokalne samouprave Negotina i Kladova predstavili su investicione potencijale svojih opština i saslušali naše ljude na privre menom radu u inostranstvu. Tokom događaja, razgovarano je sa in vestitorima iz dijaspore o njihovim poslovnim inicijativama ka rodnom kraju, izazovima u ulaganjima i mogućnostima da se oni prevaziđu u saradnji sa opštinama, ali i potencijalima za šire investiranje dijaspore u rodne krajeve. Cilj je da se u prvih godinu dana osigura i podrži 10 investicija dijaspore ka ova dva rodna krajevima u Istočnoj Srbiji.

- Kako smo čuli na Poslovnim danima dijaspore zainteresovanih ima za sve oblasti od privrede, poljoprivrede, turizma i brojnih novih mogućnosti koji će nastati otvaranjem Hemijskog parka u Eliksir Pra hovo, izjavio je Bogdan Gugić zamenik predsednika Opštine Negotin.

„Kladovo je na dobrom putu turističkog razvoja, i od države je pre poznato kao značajna turistička destinacija u istočnoj Srbiji. Susret sa dijasporom je iskustvo koje ćemo unaprediti, i truditi se da u narednom periodu organizujemo još uspešnije sastanke u Kladovu“, istakao je Bojan Božanović, zamenik predsednika Opštine Kladovo.

predsednika i Slavoljub Maletić, pomoćnik predsednika opštine Klado vo. Pokrovitelj događaja je bio projekat Link Up! Serbia II („Povežimo se!“) koji implementira ICMPD.

PORODIČNO SLAVLJE

KAKVO BEČ DO SADA NIJE VIDEO

Svetlana i Topllica Božojevć sve su učinili da veličanstveno proslave punoletstvo svog sina Kristofa Božojevića. Da su u tome uspeli, saglasni su svi koji su bili u Pink Sali 17. septembra, kada je slavlje održano. Njih 300 okupilo se da se zajedno sa familijom Božojević provesele i mladom Kristofu čestitaju 18. rođendan i požele mu puno uspeha ne samo u školi već i u životu.

Slavljenik Kristof Božojević je učenik 5. godine Škola Vienna Business School. To je završna godina i planira da upiše ekonomski fakultet. Dobar je učenik i to će mu sigurno uspeti.

Kristof je uz tatu Toplicu u deku Boru Božojevića bio izuzetno veseo. Elegantan, visok, lep crnokosi mladić pokazao je da u njemu kuca srce Božojevića iz sela Urovice kod Negotina. Oni su vred ni, radni, posvećeni svom poslu koji rade u poznatom Auto servisu „Bozo“ u Beču, ali umeju i da se dobro provesele, što je veliki veseljak tata Toplica i pokazao.

Baka Đurđijanka i deka Bora Božoje vić jednostavno rečeno obožavaju svog unuka Kristofa i oduvek su se trudili da budu uz njega i uvek mu pruže podršku baš kao i majka Svetlana i otac Toplica.

Baki i deki su srca puno prvenstveno što je Kristof izrastao u zaista dobrog i fi nog momka i željno očekuju da on završi školovanje, da se oženi i da ima daruje praunika Božojevića. Malo se šalimo, ali sve bake i deke to željno očekuju.

Svetlana i Toplica su se potrudili da pored probranih jela na meniju, budu i vrhunska pića, među kojima su bila i na daleko poznata negotinska vina.

Ono što ipak ide uz dobre ljude, za dobro raspoloženje je dobra muzika.

Šta reći o muzičarima i pevačima, a ne kazati da su ove septembarske večeri na veselju koje je trajalo od 16 sati do 4 sata ujutro, na jednom mesti bili oni najbolji i najpoznatiji.

Za muziku je bio zadužen jedan od najpoznatijih muzičkih orkestara Nego tinske krajine „Nema dalje“. A tek gosti orkestra! Gosti orkestra muzičari i pevači, legende vlaške muzike sa mladim nadama: pevač Žika Cvetković, sakso fonista Živa Dinulović, harmonikaš Ljubi ša Božinović, Fanelija Ilin, violinistkinja Tanja Paucanović, Tamara Milutinović, trubači Mikan i Gune Njegušić…i brojni drugi, neka se ne ljute što ih nismo po menuli, a bilo ih je još vrsnih.

Ono što je sigurno je činjenica da su mnogi od muzičara i pevača došli da ispoštuju porodicu Božojević, ali je sigurno i da su svi iz Beča pošli bogato dari vani za dobro muziciranje i raspoloženje koje su napravili na ovoj izuetnoj fešti.

Kum Nebojša Gudžuganovic i stari svat Dobrivoje Andrekulovic sa porodicama nisu ni po koju cenu hteli da propu ste veliko slavlje njihovog kumčeta, sada već stasitog momka Kristofa.

Na vrhuncu veselja uz rođendansku tortu pucali su šampanjci koje su Kristof i njegovi drugari otvarali i gostima punili čaše, a po neke u šali i pokvasili za sreću.

Dobro raspoloženje ovih dobrih ljudi, njihovih familija i dragih gostiju, trajalo je punim intenzitetom do jutra. Nije bilo sedenja ni minut, svi su igrali i pevali, pa će punoletstvo Kristofa Božojevića i po tome ostati mnogima u sećanju kao naj lepše i najveće u austrijskoj prestonici.

Fotografije: Foto TIĆA NEGOTIN

TIKVA”

U BEČKOM AKZENT TEATRU

U bečkom Akzent teatru u nedelju 2. oktobra izvedena Sterijina vanvremenska ili za sva vremena komedija. Ovu urnebesnu komediju koja će publici u dolazećim danima stvarati dobro raspoloženje i op timizam, prikazali sjajni glumci Narodnog pozorišta Timočke Krajine „Zoran Radmilović“ iz Zaječara.

- Reč je o pametnoj komediji koju sam stavila u formu vodvilja i kroz adaptaciju i kroz postavku na scenu. U ovom komadu Fema je zapravo žrtva svoje ambicije da pobegne iz realnosti i da iz korena promeni život. Materijalno je nešto što nas prilično opterećuje i nekada i sada i postavlja se pitanje ko je u ovom komadu negativac, jer i sam ujka Mitar kaže Evici da je novac uslov da se uda za koga želi – rekla je za čitaoce Zavičaja, rediteljka Olivera Viktorović Đurašković.

- Svuda imamo te „pokondirene tikve“ koje hoće da budu „madam“ iako to nisu. Tekst je za sva vremena, jer sam i u našem gradu po smatrala kako se ponašaju žene ili devojke, koje odjednom ni iz čega postanu nešto, ali ne znaju da se ponašaju iako se trude da se na uče lepom ponašanju, pa to na kraju ispadne smešno. Eto, to je Fema – kaže Nataša Petrović, glu mica zaječarskog teatra, koja je uz ostale članove ansambla briljirala u nedelju uveče.

Borislav Kapetanović najveći “krivac” za organizaciju gostova nja pozorišta “Zoran Radmilović, delio je izuzetno lepo raspoloženje publike i uz osmeh, pohvalio sve glumce. Da je ovo gostovanje bilo pun pogodak upravo govori publi ka, koja je sjajno primila glumce i nagrađivala ih aplauzima na otvore noj sceni i izrazio nadu da će se saradnja uspešno nastaviti.

Bilo je smeha do suza, jer su izvrsni glumci bili izuzetno nadahnuti na sceni, odlično se dopunjavali, pa je predstava tekla “kao voda” pa

im je publika u jednom trenutku aplaudirala usred izvođenja.

– Svako vreme ima svoju „pokondirenu tikvu“, pa tako i naše vreme ima „pokondirene tikve“ bilo da Ovaj Sterijin komad je pametna kome dija iz koje se izvlači naravoučenije – pokondirena tikva je žena, radnja se dešava u Vojvodini, ali, kako to kaže rediteljka, sve je to „matrica po kojoj to može da se desi bilo gde: u Zaječaru, Negotinu, Kruševcu, Nišu, Beogradu, Subotici, Somboru ili u Beču, sasvim je svejedno“.

Femu je glumila Nataša Petro vić, Miloš Tanasković je Svetozar Ružićić, Ivana Bartunjek je Evica, Aleksandra Manasijević je Ančica, Predrag Grbić je Mitar, Branislav Mijatović Jovan, a Gabrijelu Beća reviću je poverena uloga Vasilija. Pohvala za sve njih jer su mnogima učinili drugi dan oktobra više nego lepim.

- Želim u ime svih nas koji smo došli u Beč, da večeras prikažemo ovo poznato delo Jovane Sterije Popovića, da se zahvalim publici i Borislavu Kapetanović koji nam je organizovao ovo gostovanje.

Glumci su bili izuzetno nadah nuti, pa je publika to prihvatila i ispratila ih srdačnim aplauzom. Veru jem da ćemo uskoro imati novo gostovanje i to sa predstavom “Narodni poslanik”, koja je veoma dobro pripremljena i već je izuzetno prihvaće na od publike širom Srbije izjavio je Vladimir Đuričić direktor Narodnog pozorišta Timočke Krajine „Zoran Radmilović“ iz Zaječara.

Zaječarski teatar odlikuje dobra pozorišna energija i dragoceni an sambl, ima finu podelu za „Pokondirenu tikvu“, a da neki glumci „koji su sada u naponu snage imaju prostora da se ‘puste’“.

Šta još dodati, sem hvala organizatoru predstave za druženje sa sjajnim glumcima i zajedničkom uživanju u izvanrednoj predstavi, a pubka zna da ceni dobre predstave i dobre glumce.

“Glumci zaječarsko pozorišta su razbili famu da publiku privlače samo predstave u kojima igraju zvučna imena. Nema predstava gde jedan ili dva poznata glumca, mogu da učine predstavu takvom kakvu publika očekuje. Postoje samo dobri glumci koji mogu da ponesu ova kvu predstavu od početka do kraja, a to je ova predstava pokazala.

POZORIŠTE “GASTARBAJTERI” IZ BEČA USPEŠNO ZAPOČELO NOVU SEZONU

Pozorište “Gastarbajteri” iz Beča uspešno je započelo novu sezo nu i razgalilo svoju vernu publiku komedijom “Zadnji dinar”.

Pozorišna trupa Milinka Ametovića Beganovića izvela je drugi ovu predstavu u bečkom pozorištu Spektakl.

– Na naše oduševljenje došlo nam je više ljudi, nego što smo oče kivali. Čim sam video jaku kišu, pretpostavio sam da niko neće doći. Međutim imali smo oko 30 gledalaca, što je zaista super po onakvom nevremenu. Tako da i to nevreme, nije uticalo na našu predstavu –istakao je Ametović-Beganović koji je napisao tekst i režirao predstavu koja je do suza nasmejala publiku.

Uloge su tumačili: Milena Dobrić, Branka Ivičić, Doris Tamasi, Zo ran Ivičić, Milinko Ametović-Beganović, Branislav Floranović, Slađana Trivunić, Sandra Dudić i Slobodanka Knežević.

U BEČU PRIREĐENA IZLOŽBA “011 MOMO KAPOR”

Srpski centar u Beču organizovao je polovinom septembra izlož bu “011 Momo Kapor”, posvećenu jednom od najznačajnijih srpskih književnika i slikara, nekada najtraženijeg pisca Jugoslavije. Autor izložbe je Bojan Kundačina, a grafički dizajner Dejan Dačić.

Prema rečima Nikole Osmokrovića, iz Srpskog centra, izložba kombinuje dva umetnička žanra koja je oblikovao Momo Kapor –književnost i slikarstvo. Posetiocima se, kaže, otkriva priča o glav nom gradu Srbije – Beogradu, koja počinje i završava se u “Metropo liten korzu” – Knez Mihailovoj ulici.

Izložba govori o glavnim obeležjima Beograda – rekama, nebu nad gradom i, što je najvažnije, ljudima, koje će publika upoznati kroz postavku.

“Beograd se menja, kao i svi gradovi i čeka svakog od nas da pronađemo svoj ugao i svoju ulicu i da od njih stvorimo poeziju. Izlož bu čini 11 panoa koji predstavljaju 11 kvadrata školice, koje su simbol umetnosti Mome Kapora. Ti panoi vode posmatrača do završetka školice, do ovalnog luka, to jest, do Beograda”, rekao je Osmokrović.

Momo Kapor je radio i kao novinar, a po njegovom scenariju snimljeno je i nekoliko filmova. Rođen je 1937. u Sarajevu, a umro 2010. godine u Beogradu.

Redovni posetioci predstava srpskih pozorišta Adrijana i Zoran Kalabić oduševljeni su predstavom i kažu da se nisu skoro tako opu stili i nasmejali i dodali:

ŽUPSKA CRKVA AM ŠEPFVERK, U 12. OKRUGU, POSTALA ČETVRTI

CRKVENE OPŠTINE BEČU

Srpskoj pravoslavnoj crkvi u utorak uveče svečano je predata žup ska crkva Am Šepfverk, posvećena Svetom Franji Asiškom, koja se nalazi u 12.bečkom okrugu i koja je postala četvrti hram Srpske pravo slavne crkvene opštine u Beču.

Odluku o predaji crkve doneo je jednoglasno katolički župski savet i savet za upravljanje imovinom u saglasnosti sa rukovodstvom Beč ke nadbiskupije. Crkvu je Nadbiskupija u okviru povlašćene prodaje Eparhiji austrijsko-švajcarskoj dala za 200.000 evra. Taj iznos je prak tično kao dar, imajući u vidu da je pored hrama dobijen plac od 2.500 kvadratnih metara, da crkva ima više od 1.000 kvadrata na dva nivoa i da uz nju prema dogovoru idu i tri stana u susednoj stambenoj zgradi.

Ceremonija primopredaje počela je zajedničkom molitvom rimoka toličkih i pravoslavnih vernika. Čelnici dve crkve govorili su o istorij skom danu, a hram je episkopu austrijsko-švajcarskom Andreju lično predao bečki nadbiskup, kardinal Kristof Šenborn. On je rekao da mu je želja da crkve ostanu crkve.

mom. On je ocenio da zahvaljujući dobrom vaspitanju naših predaka u Beču imamo rastući broj pravoslavnih vernika.

– U Beču se uočava solidna pobožnost kod našeg naroda i nije slučajnost što su naše crkve prepune, pa nije ni čudo što smo molili sestrinsku Katoličku crkvu da nam ustupi još jedan hram – rekao je vladika Andrej.

– Srećni smo što će ova crkva ostati božji hram. Imamo istog Boga, istog Isusa i u najvažnijim pitanjima vere smo jedinstveni. Imamo isto riju koja nas deli, ali ona je prošlost. Danas imamo odličan odnos jedni prema drugima – naveo je kardinal Šenborn.

On je istakao da se zalaže da se crkve ne prodaju u druge svrhe, već da ostanu crkve.

– Već smo jednom predali crkvu SPC. To nije bilo lako, jer su se neki vernici protivili, ali smo to sproveli. Sada tamo imamo punu crkvu u kojoj se ljudi mole. Zar to nije prelepo? – kazao je on.

Episkop Andrej je istakao da su vernici SPC oduševljeni novim hra

Svečanosti su uz veliki broj naših ljudi iz Beča pri sustvovali mitropolit dabro bosanski Hrizostom, vladika braničevski Ignatije, episkop diseldorfski i nemački Grigori je i vladika bregalnički Marko.

Takođe, svečanost uveli čali su Nebojša Rodić, amba sador Srbije u Austriji i Mladen Filipović, šef Predstavništva RS u Austriji.

U vreme kada je 1982. godine osnovana parohija, u naselju Am Šepfverk u 12. bečkom okrugu – Majdlingu, živelo je oko 5.000 katolika. Parohija je tada projektovana kao sastavni deo novog stam benog kompleksa, ali usled demografskog razvoja u prethodnih nekoliko decenija broj katolika je pao na nešto manje od 1.000. Istovremeno se povećao udeo stanovnika pravoslavne veroispovesti.

Prenos župske crkve iz građene u periodu od 1979. do 1981. na Srpsku pravo slavnu crkvu je stoga prihvat ljiv i istovremeno garantuje očuvanje hrama u vidu hri šćanske bogomolje, zaključak je odluke o predaji hrama.

Crkva se nalazi u okvi ru stambenog kompleksa sa više od 70 ulaza. U tom stam benom kompleksu živi veliki broj naših građana, a jedan od njih je Saša Božinović, koji ističe da nova crkva mnogo znači Srbima. – Ova crkva mnogo znači pre svega Srbima u ovom delu grada. Do sada smo morali da putujemo u druge delove Beča da bi išli u crkvu, sada smo je dobili upravo tu gde smo skoncentrisani – navodi Božinović.

Dok katolička crkva svake godine gubi značajan broj vernika hra movi Srpske pravoslavne crkve u Beču su tesni i prepuni naročito za praznike. Ovaj četvrti hram će rasteretiti dosadašnja tri i pre svega skratiti put vernicima koji žive u ovom delu Beča.

Ovo nije prvi put da bečka nadbiskupija jednu od svojih crkava, zbog smanjenja broja svojih vernika, predaje Srpskoj pravoslavnoj cr kvi. Tako je crkva Nojlerhenfeld poklonjena Srpskoj pravoslavnoj crkvi u maju 2014. godine i od tada je to hram Rođenja presvete Bogorodice u koji sada aredovno dolazi veliki broj vernika.

KUD “BRANKO RADIČEVIĆ” BEČ POČINJU PRIPREME ZA OBELEŽAVANJE VELIKOG JUBILEJA

Malo je kulturno-umetničkih društava u di jaspori koja se mogu pohvaliti višedecenijskim trajanjem, a jedno od njih “Branko Radičević” iz Beča, koji je započelo 40. folklornu sezonu.

Predsednica društva Radmila Maksimo vić navodi da je uprava kluba donela odluku o osnivanju organizacionog odbora, koji će od oktobra intenzivno početi pripreme za obele žavanje 40 godina “Branka Radičevića”.

– Ta svečanost, kojom će biti obeležen značajan jubilej, biće održana u aprilu nared ne godine – navodi Maksimovićeva.

“Veterani” među sličnim klubovima koji u Austriji neguju srpsku kulturu, jezik i tradiciju ovu sezonu dočekali su s ponosom i planiraju da je obeleže u velikom stilu, posebnom sve čanošću, brojnim gostovanjima, kao i tradicio nalnim koncertom sa prijateljima.

Puna sala na prvim probama, posebno dece, obradovala je sve u klubu.

– Ono čemu se posebno raduju igrači, posebno mališani iz dečjeg, kao i oni iz pri premnog ansambla, jesu nove koreografije –kaže za Borislav Kapetanović, umetnički ruko vodilac KUD “Branko Radičević”.

On otkriva da će pripremni ansambl do kraja godine osmisliti i uvežbati još jednu novu koreografiju, dok je za stariji ansambl planira no da se na repertoar vrate neke koreografije, koje nisu igrane u prethodnom periodu.

U planovima do kraja godine su i putova nja u maticu, dečjeg, pripremnog i ve teranskog ansambla, a svaki dolazak u Srbiju u klubu se uvek čeka sa nestr pljenjem.

– Putovaćemo u Beograd, Pančevo i na Zlatibor – rekao je Kapetanović.

On navodi da su već na prvom okupljanju u novoj sezoni počele probe dečjeg, pripremnog i veteranskog an sambla, dok će izvođački ansambl prvu probu održati uskoro.

– Odziv dece i roditelja na ovom prvom ovogodišnjem okupljanju je bio više nego zadovoljavajući. Deca su po sebno motivisana za probe – rekao je Kapetanović.

Kapetanović kaže da se očekuje je sen sa dosta obaveza, zbog jubileja, pa

su odmah počeli i pripreme za redovni koncert “Veče sa prijateljima”, koji “Branko Radičević” tradicionalno organizuje već 20 godina.

– To će biti prilika da ugostimo stare, ali i neke nove prijatelje – kaže Kapetanović.

Na koncertu, 22. oktobra, “Branko Radi čević” će ugostiti KUD Opanak iz Italije, KUD Šumadija iz Dortmunda, KUD Kolo iz Kopra, kao i prijatelje iz Austrije, KUD “Nikola Tesla” iz Linca, KUD “Knez Lazar” iz Gmundena i KUD “Bora Stanković” iz Beča. Predstaviće se i sva četiri folklorna ansambla “Radičevića”.

Predsednica Maksimović ističe da se svi u klubu, i u novoj sezoni, veoma raduju nastav ku škole ćirilice, koja ponovo startuje u prvoj nedelji oktobra.

– Pozivamo svu decu da se priključe u radu folklorne sekcije i naše škole ćirilice –kaže Maksimovićeva.

I NOVI ČLANOVI ŽELE DA KROZ PESMU, IGRU I DRUŽENJE, ČUVAJU SRPSKU TRADICIJU U DIJASPORI

Kao i svake godine, sa početkom septem bra, Srpski kulturni centar “Stevan Mokranjac” iz Beča počeo je rad i redovne probe, a u klu bu su više nego zadovoljni brojem novih čla nova koji žele da kroz pesmu, igru i druženje, čuvaju srpsku tradiciju u dijaspori.

Tradicionalno, posle starta, prva sedmica rezervisana je za formiranje grupa, zbog godi na starosti članova.

– Početak je obeležilo veliko interesovanje novih članova za upis, u svim uzrasnim grupa ma, a pogotovo u školici folklora i pionirskoj grupi. Naravno, svi su toplo primljeni, i odmah su stali u polukrug sa vršnjacima – priča Saša Božinović, potpredsednik kluba.

Najmlađi članovi, u školici folklora, vežba će prve korake dva puta nedeljno, ponedelj kom i četvrtkom.

– Ovu grupu i ubuduće će voditi Aleksan dar Novaković, koji će ih uvesti u folklornu fa miliju Mokranjca – kaže Božinović.

Oni malo stariji, pionirska grupa, deca uzrasta od osam do 12 godina, već “iskusni ja”, jer je čine oni koji nekoliko godina igraju u “Mokranjcu”, rezervisana je za rukovodioca Vladimira Mijučića, a oni će vežbati ponedelj kom i sredom.

Srednji ansambl, “mladost” Mokranjca, koji čine svi uzrasta od 13 do 16 godina, vodi će kao i do sada Igor Perić.

– Radiće se po programu prilagođenom ovom uzrastu, jer se iz srednjeg ansambla formiraju igrači koji će preći u prvi, izvođački ansambl – navodi Božinović i dodaje da će njihove probe biti utorkom i petkom.

Prvi izvođački ansambl ostaje pod ko mandnom palicom Milorada Runja, koji već planira nove koreografije, kao i vraćanje nekih starijih na repertoar.

Od početka sezone, krenulo se punom parom, udarnički, a prvi ansambl, u skladu sa imenom, mora biti prvi i u pripremama i uvež bavanju, pa probe, gotovo dvosatne, imaju tri puta nedeljno, ponedeljkom sredom i petkom.

“Mokranjac” ne bi bio potpun bez svoje veteranske grupe, koja je, kaže Božinović, u novu sezonu, uz nekoliko novih članova, ušla spremna i orna za rad. Veterani svoje probe imaju četvrtkom i petkom.

Umetnički rukovodilac u “Mokranjcu”, je dan od stubova kluba, Milorad Runjo, istakao je da je zadovoljan početkom sezone i odzi vom dece. Otkriva nam da će program rada biti zanimljiv.

– Repertoar će biti obogaćen novim kore ografijama, a akcenat ćemo, takođe, staviti na rad sa mlađom decom, kako bi se sistemskim radom, kvalitetet “Mokranjca”, održao na viso kom nivou, kao i do sada – rekao je Runjo.

Predsednik Saša Kostić najavio je da će se pojačati rad na organizovanju i jačanju strukture “Mokranjca” i da su u planu noviteti.

“Pokušaćemo da organizujemo školu srp

skog jezika i animiramo roditelje da decu do vode na časove, kako mlađe generacije ne bi zaboravile svoj jezik i uz folklora i nataj način sačuvale naš indentitet – kaže Kostić.

DOSTOJANSTVENO OBELEŽEN DAN SRPSKOG JEDINSTVA, SLOBODE I NACIONALNE ZASTAVE

U Feldkirhu, u austrijskoj pokrajini Forarlberg, polovinom septem bra obeležen je Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave i održana je skupština Austrijskog saveza srpskog folklora (ASSF).

Svečanosti su prisustvovali Nebojša Rodić, ambasador Srbije u Austriji, Žarko Obradović, ambasador Srbije pri međunarodnim organi zacijama u Beču i Mladen Filipović šef Predstavništva Republike Srp ske u Austriji. Srpske zastave vijorile su se u Forarlbergu, gde su se okupili Srbi iz svih delova Austrije. Posle intoniranja himne “Bože prav de” i podizanja zastave održan je bogat kulturno-umetnički program koji su priredili članovi KUD “J. J. Zmaj” iz Feldkirha.

Prisutnima su se obratili ambasador Nebojša Rodić i Žarko Obra dović novi ambasador pri misiji OEBS i kao i Vladimir Kozurović i Alek sandra Lukić predstavnici Uprave za dijasporu i Srbima u regionu.

Uprava ASSF pohvalila je i nagradila ovo društvo plaketom za za sluge na polju razvoja i očuvanja folklora u Austriji i dijaspori.

Skupština ASSF počela je podnošenjem izveštaja o radu, finansija ma i postignutim rezultatima u prethodnom periodu.

Zatim su u članstvo ASSF primljena dva društva kandidata – KUD Kolo sreće iz Graca i KUD Kolo iz Forarlberga.

Posle kontrole finansija od strane Nadzornog odbora, raspušten je Upravni odbor i pristupilo se izboru novog. Skupštinu je do izbora Upravnog odbora vodio najstariji prisutni član Jovica Stanojević, a za pisnik je vodio Aleksandar Cakić.

Na predlog više prisutnih predstavnika društava da se dosadašnjoj upravi produži mandat, pristupljeno je glasanju, a 11 društava je podr žalo taj predlog, dok je samo jedno bilo uzdržano.

Izabrani Upravni odbor čine: predsednik Aleksandar Saša Stanko vić (KSD Bambi – Beč), potpredsednik Saša Božinović (SKC “Stevan Mokranjac”- Beč), blagajnik Dragan Radulović (KUD “J.J. Zmaj” – So lenau) zamenica blagajnika Emina Đorđević (KUD Jedinstvo – Beč), sekretar Aleksandar Cakić (KUD Mladost – Leobersdorf), zamenik se kretara Nenad Todorović (KUD Polet – Tirol)

Nadzorni odbor čine: Slavoljub Dragojević (KUD Ostro” – Linc), Dragan Arsić (KUD Opanak- Salcburg i Slobodan Milković (KUD “J. J. Zmaj” – Feldkirh).

“Očekuje nas puno rada i otvorenih pitanja, ali sve dok se držimo složni, zajedno možemo i hoćemo ostvariti željene ciljeve. Zahvaljujem se upravnom odboru i skupštini na radu i ukazanom poverenju - idemo hrabro dalje”, izjavio je Aleksandar Saša Stanković, koji je odmah na kon skupštine iskoristio priliku da obiđe društva u Tirolu (Innsbrucku) i

porazgovara sa predstavnicima i članovima lokalnih društava. Dodajmo na kraju, da Austrijski savez srpskog folklora trenutno okuplja više od 20 kulturno umetničkih društava.

VELIKI JUBILEJ - SPKD “PROSVJETA” PROSLAVILA 120 GODINA POSTOJANJA

Akademiji su prisustvovali predstavnici republičke i gradske vlasti, sveštenstvo, predstavnici verskih zajednica, predstavnici Bošnjačke zajednice kulture “Preporod”, predstavnici Univerziteta u Banjaluci, predstavnici nekih od ostalih odbora “Prosvjete” (kojih je ukupno oko 40) iz Republike Srpske, BiH, Srbije, Crne Gore, Austrije.

– Pozdravnim govorom Akademiji se obratitio predsednik Matice Srpske iz Novog Sada, profesor Dragan Stanić, kao i član Glavnog odbora Društva i predstavnik bečke Prosvjete Srđan Mijalković: „Ideja Prosvjete jedna je od najznačajnijih i najsvetlijih ideja srpskog naroda uopšte, a njeno delovanje u ovih 120 godina doprinelo je i danas do

prinosi kulturnom i duhovnom jedinstvu srpskog naroda, gde god on živeo.“ rekao je on .

Goste je toplo pozdravio predsednik odbora Željko Vujadinović, koji je govorio o 120 godina rada i razvoja Društva, istakavši da SPKD “Prosvjeta” u današnjem vremenu opšte globalizacije, nastoji da saču va i neguje tradicionalne identitetske vrednosti i obeležja naroda kome pripada, a istovremeno – da ih razvija u skladu sa pojedinim tekovina ma savremenog kulturnog progresa i socijalne i društvene mobilnosti.

O značaju Prosvjete i nje nim tekovinama besedio je član Gradskog odbora SPKD „Prosvjeta“ Banja Luka, istori čar Borivoje Milošević.

Na Akademiji su bile uru čene povelje i zahvalnice ustanovama i pojedincima, koji su poslednjih desetak godina podržavali delat nost“Prosvjete” u Banjaluci . Na akademiji je u okviru pozdravnih reči i beseda bio predočen istorijski put “Pro svjete” i ukazano na njen značaj za prosvećivanje i nacionalno osve šćivanje srpskog naroda u BiH i šire.

Raznoliki kulturno-umetnički program obuhvatio je splet starograd skih igara, horsko i klavirsko izvođenje adekvatnih muzičkih dela, re citale i besede, a u holu Narodnog pozorišta Republike Srpske, bila je postavljena izložba na kojoj je prikazana raznolika delatnost Gradskog odbora SPKD “Prosvjeta” Banjaluka.

Svečana akademija bila je održana početkom septembra u velikoj sali Narodnog pozorišta Republike Srpske.

SPKD “Prosvjeta” osnovana je 1902. godine sa osnovnim zadat kom da opismenjuje srpski narod, neguje modernu prosvjetu i nacio nalnu kulturu. Iz ovog zadatka proizilazila je i “Prosvjetina” misija-stva ranje nacionalne inteligencije, srpske nacionalne svesti i socijalne elite u BiH, u završnim decenijama austrougarske vlasti.

“Prosvjeta” ove godine obeležava 120 godina postojanja, misija joj se nije promenila, osim što se proširila na ceo srpski kulturni i duhovni prostor i zemlje gde živi srpski narod – od matice, do rasejanja. Sve čanu akademiju povodom 120 godina Društva organizovao je Gradski odbor SPKD “Prosvjeta” Banjaluka.

DUALNO

UČENICI ŠKOLE “RAJKO BOSNIĆ” U VINARIJI MATALJ

Poljopriredna škola „Rajko Bosnić“ sa Domom učenika u Bukovu ove godine je prvi put upisala učenike koji su se opredelili za jedan od dva smera u okviru dualnog obrazovanja. Reč je smerovima vinogra dar- vinar i izrađivač hemijskih proizvoda a stručna praksa sprovodiće se u saradnji sa vinarijama Matalj i manastira Bukovo i Kompanijom Eliksir Prahovo. Učenici prve godine koji se školuju na smerovima vinar- vinogradar i poljoprivredni tehničar danas su sa svojim profe sorima prisustvovali času upoznavanja sa procesom obrade grožđa i proizvodnje vina u Vinariji Matalj.

- Osetili smo potrebu u kadrov skom smislu da učestvujemo u obra zovanju novih kadrova za naš posao i struku. Ovo je uvodni čas upoznavanja učenika sa procesom prerade i proce som koji je sada aktuelan u vinariji. Septembar je mesec prerade, berbe i muljanja grožđa, tako da je ono što je jako lepo videti na početku školske godine. Školska godina se poklapa sa berbom, deca su se upisala i onda smo mi odlučili da, na predlog direktorke, dovedemo decu na jedan pripremni čas i pokažemo im šta to ustvari znači vinarstvo, savremeno i tradicionalno vinarstvo, i kako to izgleda kod nas u Negotinu, Negotinskoj Krajini, Vinariji Matalj.“ istakao je Nikola Mladenović, vlasnik Vinarije Matalj. Negotinske vinarije Matalj i Manastir Bukovo inicijatori su osnivanja novog smera u okviru dualnog obrazovanja u Poljoprivrednoj školi u Bukovu sa ciljem obrazovanja učenika koji će se, imajući i vidu po tencijale Negotinske Krajine, u budućnosti baviti ovim perspektivnim zanimanjem.

“Naša škola vidi budućnost u dualnom obrazovanju zato što školu jemo kadrove koji su potrebni privre di. Zahvaljujući razumevanju naših privrednih subjekata nadamo se da ćemo zainteresovati veći broj dece i da će škola opstati kao poljoprivredna škola koja ima regionalni karakter. U dualno obrazovanje ušli smo prvi put ove godine. Upisali smo jedno ode ljenje vinar- vinogradar, u saradnji sa vinarijama Matalj i manastira Bukovo. To je novi smer četvrtog stepena.

Nadam se da će, u saradnji sa privrednim subjektima,a imamo i podršku lokalne samouprave, mni starstva, školske uprave, dualno obrazovanje zaživeti, jer mislim da je to početak nove ere obrazovanja. Praktična nastava u odeljenjima četvrtog stepena počinje u višim razredima, u trećem i četvrtom i obav ljaće se u vinarijama Matalj i manastira Bukovo. U prvom i drugom razredu praktični i teoretski deo nastave imaće školi.“ izjavila je Sneža na Đorđević, direktor Poljoprivredne škole sa domom učenika „Rajko Bosnić“ Bukovo.

Dva smera sa dualnim obrazovanjem Poljopriredne škole u Buko vu trenutno pohađa 24 učaenika, po 12 u svakom odeljenju.

Školovanje učenika na smeru vinar-vingradar obuhvatiće fazu vi nogradarstva, proizvodnje vina, vinarstva ali i fazu dizajna, pakovanja i prodaje proizvoda.

VINARIJA JOVAC: SAVRŠENSTVO U BOCI

OD 1922. GODINE

Vinarija Jovac je sjajnom manifestacijom u septembru proslavila pun vek postojanja.

Sve je počelo pre Prvog svetskog rata, 1908. godine, kada se 60 ljudi udružilo sredstva za proizvodnju vina u Jovcu. Posle Velikog rata, 1922. godine završena je izgradnja jovačke vi narije i Velikog podruma. Ubrzo potom vino iz Jovca uživalo se širom Evrope. Vino je prestalo da teče iz vinarije Jovac 1991. Vinarija Jovac, veliki vinski podrum i okolni vinogradi su napu šteni više od 3 decenije. Oni sada ponosno stoje obnovljeni u svom nekadašnjem sjaju. Sada još lepši nego ikada. Vino koje se nekada uživalo na evropskim dvorovima ponovo se pravi u Jovcu. Ovoga puta sa strašću i vizijom nove generacije mladih i ponosnih vinara.

U vinariji Jovac svi se slažu da veliko vino počinje u vinogradu. Bez izuzetnog grožđa, stvaranje izuzetnog vina je nemoguće. Uz to, ljudi koji se bave zanatom takođe igraju ključ nu ulogu u donošenju blaženstva u flašama na naše stolove, tremove i korpe za piknik. Bez strastvenih ljudi nema sjajnog vina. Ovi vinari prave neke od najboljih boca ove generacije ko risteći moderne obrte tradicije. Vinarija Jovac, veliki vinski podrum kome je u potpunosti vra ćen u stari sjaj, otvoren je za ljubitelje vina. Vinarija JOVAC je u vlasništvu privrednog društva ZIPP DOO Paraćin, čiji su vlasnici Miloš i Veljko Todorović. Njihovi roditelji majka Slobo danka i otac se Žika Todorović mogu biti ponosni na svoje sinove Miloša i Veljka doktora po ljoprivrednih nauka i magistra građevinarstva. Od uglednih gostiju bili su prisutni Dragan Marković Palma, Nebojša Rodić ambasador Re publike Srbije u Austriji, Zoran i Sragan Kalabić ugledni preduzetnici iz Beča, Zoran Milinković producent grupe Hurikenke koji živi na St. Mar tin na Karibima, Duško Marjanović vlasnik fir me „Tim“ iz Beograda i najveći uvoznik francuskih pića u Srbiji, Bugarin Vladimir Stojanov iz Burgasa vlasnik najveće fabrike na Balkanu za proizvodnju školskog pribora, Božidar Aleksandrović vlasnik vinarije Aleksandrović iz Topole, Miloš Biković glumac i mnogi drugi.

Zahvalnice su dobili: Božidar Aleksandrović, Mr Mile Ivanović vinogradar, Dr Marko Malića nin enolog, Ninoslav Erić Opština Ćuprija, Miloš Maksimović MZ Jovac i Marina Cvetić.

U BEČU OBELEŽENO

GODINA OD ROĐENJA NOBELOVCA IVE ANDRIĆA

Austrijsko-srpsko kulturno društvo iz Beča obeležilo je 130 godina od rođenja nobelovca Ive Andrića. U prostorijama Zajednice srpskih klubova u Beču održano je prigodno predavanje dr Žanete Đukić Peri šić. Inače, ovo je bilo prvo predstavljanje njene knjige “Nebo nad Beo gradom – Andrić i prestonica”.

Prisutne je pozdravio Luka Marković, predsednik ove krovne orga nizacije i napomenuo da Zajednica srpskih klubova nastoji da podrži rad svih udruženja, te i aktivnosti ASKD “Vilhelmina Mina Karadžić”.

Svetlana Matić, predsednica društva “Vilhelmina Mina Karadžić”, istakla je značaj Andrićevog celokupnog književnog dela, angažovanja u diplomatiji i učešća u društvenom životu tadašnje Srbije. Podsetila je da je Nobelova nagrada Andriću dodeljena za tri književna dela “Na Drini ćuprija”, “Travnička hronika” i “Gospođica”.

Dr Žaneta Đukić Perišić, kao jedna od najboljih poznavalaca An drićevog života i dela je napomenula da je, radeći u “Zadužbini Ive Andrića”, bila na izvoru informacija i da je svoje proučavanje doživela kao vrstu misije.

Knjiga “Nebo nad Beogradom” paralelno, objasnila je, razmatra istoriju Beograda i životnu i stvaralačku priču pisca Ive Andrića.

Oaza, Malina Janković, sekretar udruženja Fokus, pisci Dragan Peri šić, Zorica Vitomirov, Stana Rakić Dokić, Gordana i Dejan Nikolajević, Zora Majstorović i drugi.

Svetlana Matić je Žaneti Perišić Đukić i Izdavačkoj kući “Vukotić media” uručila zahvalnice za donaciju knjiga Biblioteci “Mina Karadžić”, a Dušanu Borisavljeviću za nesebičnu podršku u radu ovog društva.

Na inicijativu Austrijsko-srpskog kulturnog društva „Vilhel mina Mina Karadžić“, u Beču je u prostorijama Zajednice srpskih klubova, zvanično zatvorena izložba umetničkih radova mr Tamare Karjuk Drahoš. Izložba je otvorena u junu, u okviru Srpskih dana kulture, a na inicijativu udruženja „Fokus“ iz Beča.

Multimedijalna prezentacija dosadašnjeg stvaralačkog i umet ničkog opusa umetnice, oduševila je prisutne u publici, koje je po zdravio Luka Marković predsednik Zajednice srpskih klubova.

– Njihove su sudbine isprepletane i čvrsto vezane: koliko je Beo grad dao Ivi Andriću, koliko mu je pružio i u profesionalnom, ljudskom, socijalnom smislu i uticao na pravac njegovog života. Andrić i Beograd kao da rastu zajedno od velikog preokreta Prvog svetskog rata i uspo stavljanja nove države, ogledajući se jedan u drugome, preko borbe te države da opstane na nestabilnom geopoetičkom tlu i u osetljivo istorijsko doba, preko novog rata i, ponovo, preobražaja u novu državu koja nastaje u novom ideološkom ključu – navela je ona.

U toku i posle predavanja, razvila se zanimljiva diskusija, a autorka je odgovarala na pitanja i oduševila prisutne kulturne poslenike, među kojima su, između ostalih bili Tamara Karjuk Drahoš, Marko Dragaš, Duhan Sirađ, predsednik Bosanskog akademskog društva, Mirel To maš, predsednica Bečkih poeta, Nevena Džaja, predsednica društva

Kratke neme filmove sa 22 slike u sekundi, pratila je uživo na flauti, izborom iz popularnih klasičnih tema, Dragana Baltić, profesor srpskog jezika i književnosti. Muzičke i vizualne sekvence koje su se preklapale i poklapale, kako je umetnica objasnila, pokazuju naše iščekivanje senzacije, želju za harmonijom i strepnju pred unište njem i prolaznošću. Prikazana su tri dvominutna umetnička filma, pod nazivima: Metamorfoze, Impresije u zlatu i Apstrakcije.

Prikazana su i dva kratka filma sa muzikom, rađena u razmaku od po 6 godina, u saradnji sa Dejanom Pejovićem, koji je pisao tekst, muziku, aranžman i otpevao vokale. Ovi filmovi, kako nam je Tama ra objasnila, imaju autobiografski karakter i 22 kolaža u sekundi. “

Tamara Karjuk Drahoš je prof. Svetlani Matić, koja je bila pokro vitelj ove nesvakidašnje manifestacije, poklonila portret, na njeno i oduševljenje prisutnih. Prof. Matić je uručila zahvalnicu umetnici na donaciji knjiga biblioteci „Mina Karadžić“ i poklonila joj svoje autor sko delo „Pozdrav Milici Stojadinović Srpkinji.“

“SVETOMIR NIKOLAJEVIĆ –

ZABORAVA KA SVETLU”

Beč je 21. septembra, na neki način bio u znaku Nikolajevića. U Konzulatu ambasade Srbije priređena je izložba „Svetomir Nikolaje vić- od zaborava ka svetlu“. Njegovi potomci u saradnji sa srpskom ambasadom u Beču i Pedagoškim muzejom iz Beograda i ovom prilikom podsetili su na život i delo Svetomira Nikolajevića, jednog od najvećih srpskih inte lektualaca u drugoj polovini 19. veka.

Izložba pruža uvid u život i rad ovog aka demika i kosmopolite. Pod nazivom “Svetomir Nikolajević – od zaborava ka svetlu”, pred stavljen je život pisca, političara, profesora Ve like škole, člana Srpske kraljevske akademije, gradonačelnika Beograda, ministra unutraš njih poslova, a kratko i premijera Srbije.

kraj Uba, selu između Tamnave i Brankovine, koji se školovao u velikim evropskim centrima.

Nikolajević je bio jedan od prvih evropskih akademika, osnivač Katedre za svetsku knji ževnosti, rektor Velike škole, osnivač društava “Sveti Sava” i “Kralj Stefan Dečanski”, mason ske lože “Pobratim”. Govorio je sedam jezika, bio privržen kralju Milanu Obrenoviću.

Svetomir Nikolajević imao je četiri kćerke i dva sina, a njegov čukununuk Dejan Nikolaje vić kaže da je veoma srećan što je izložba po sle Beograda, Valjeva i Uba stigla i u Beč, baš 2022. kad se obeležava 100 godina od smrti njegovog čukundede.

– Posebno me raduje što je postavka izlo žena u prostorijama Konzularnog odeljenja Ambasade Srbije, u čast velikom srpskom intelektualcu, koji je obavljao mnoge državne funkcije, a sve što je radio, radio je u intere su svoje države i srpskog naroda – rekao je Dejan Nikolajević koji živi u Beču i koji se an gažovao da izlož ba bude otvorena.

da je Nikolajević bio kosmopolita, koji je ostao nacionalno orijentisan i svestan zemlje iz koje je potekao i naroda kome pripada.

– Izložba prikazuje sve segmente ličnosti, života i delovanja Svetomira Nikolajevića, od porodičnih odnosa, preko njegovog književ nog rada, do kon takata sa istaknu tim pojedincima tog vremena, poput kra ljeva Milana i Alek sandra Obrenovića kaže Trajković i do daje da je imao sve srdnu pomoć Sve tomirovih potomaka Snežane i Dejana Nikolajevića, koji su obezbedili brojne lične predmete.

– Moj pradeda, koji je bio blizak s kraljem Milanom Obrenovićem, posle Majskog prevra ta, nekako je skrajnut na marginu i posle toga pao u zaborav. Tek 1944. jednom vrlo lepom svečanošću u selu Raduša, odakle je rodom, maloj školi dato je njegovo ime. Time je u stva ri počelo šire interesovanje za njegovu ličnost – objašnjava Snežana Nikolajević.

Nikolajević nije hteo da bude civilni guver ner okupirane Srbije za vreme Prvog svetskog

Otvarajući izložbu, o njegovoj intelektual noj grandioznosti. na značaj, ali i nepravednu zapostavljenost Svetomira Nikolajevića u ve oma nadahnutom govoru ukazao je Nebojša Rodić, ambasador Srbije u Austriji, najzasluž niji za to što je izložba otvorena u Beču. – Nikolajević je bio erudita, poliglota, napi sao je brojne knjige, obavljao važne državne poslove, čovek širokog interesovanja, ali o kojem se malo govori i malo zna – istakao je ambasador.

Upravo je ideja i želja ambasadora Rodića bila da izložba bude organizovana u konzulatu kako bi je videlo što više naših ljudi.

Izložba plastično prikazuje život i delova nje Svetomira Nikolajevića, rođenog u Raduši,

Praunika Sve tomira Nikolajevića, profesor dr Snežana Niko lajević, muzikolog, pijanista, muzički kritičar i pedagog, prisustvovala je otvaranju izložbe i s mnogo emocija govorila o svojoj porodici. Deo postavke posvećen je i potomcima Snežani i Dejanu, ali i sinovima Božidaru i Dušanu koji su bili naučnici i pisci.

Svetomir Nikolajević je bio prvi Srbin koji je još 1915. bio nominovan za Nobelovu na gradu za mir, a kandidovala su ga četiri člana srpskog parlamenta. U Beogradu postoji ulica koja nosi njegovo ime, a u zgradi SANU se na laze njegova bista i portret. Počiva na Novom groblju u Beogradu.

Autor izložbe Filip Trajković, objasnio je

rata. Okupator mu je ponudio, po volji nemač kog cara, da bude civilni guverner okupirane Srbije, ali je on to odlučno odbio 1915. godine. Ostao je u Srbiji i proživeo Veliki rat u požare vačkom selu Malo Crniće.

Otvaranju je prisustvovao i Žarko Obrado vić ambasador Republike Srbije pri OEBS-u i UN u Beču a poseban doprinos ovom velikom događaju imao je Jovica Đorđević, profesor na Bečkom konzervatoriumu.

ČETRDESET

ISKRENE LJUBAVI, POVERENJA I SLOGE

Pre više od 40 godina na legendarnoj planini Miroč počela je jedna divna životna priča puna ljubavi, koja i danas traje, jače nego ikada. Da baš na toj planini Miroč, gde je vila Ravijojla vi nom pojila dva srpska junaka Marka Kraljevića i Miloša Obilića. Na planini Miroč nalazi se i selo Miroč. Prelepo planinsko selo, puno romantike, kao stvorene za ljubav.

Tu su se sreli Slobodanka i Slobodan.

Reklo bi se ljubav na prvi pogled. Ona mlada i lepa, stidljivo je ispod oka gledala svog budućeg princa iz bajke Slobodana, koji je divno svirao harmoniku, a još lepše pevao.

Od tada nije više bilo igranke na kojoj Slo bodanka nije bila, čekajući da ukrsti poglede sa Slobodanom i dobije osmeh koji je nagoveštavao zaljubljenost.

I tako je mladić iz sela Kilome uvek bio tu da zasvira i zapeva, uvek nasmejan, sada više ne skidajući pogled sa Slobodanke, a i ona ne bi propustila priliku ni za šta na svetu, da mu osme hom ne odgovori.

Kada su se konačno i upoznali nije im dugo trebalo da jedno drugome priznaju koliko se vole. Ljubav su ozvaničili pred matičarem. Zapo slili se i zajedno su radili u prodavnici u Kilomi.

Život im je spremio nove puteve, o koji nisu ni maštali. Poseta prijateljima u Danskoj, donela je i odluku da ostanu u ovoj lepoj skandinavskoj kraljevini. Tamo su počeli da rade pre 30 godina i tamo su dočekali i penzije.

Sve je išlo svojim tokom, dobili su dve ćerke, a danas imaju i troje unučadi.

Pre dve godine odlučili su da svoju ljubav i zajednički život ozvaniče i pred Bogom. Pande mija korone ih je naterala da venčanje i slavlje odlože za dve godine.

Ovo leto su dočekali puni radosti. Venčali su se u crkvi svetog Đorđa u Kladovu. Gosti su po zivnice dobili još pre dve godine i sada su došli na venčanje Slobodanke i Slobodana.

Stigli skoro iz svih mesta istočne Srbije, ali i brojnih prijatelja iz Danske sa kojima su tamo godinama živeli i radili.

U Sali hotela „Đerdap“ u Kladovu je bilo za ista veselo. Muzičari su se smenjivali, baš kao i kolovođe. Pljuštale su želje i muzičari su tradici onalno darivani novcem iz celog sveta. Uz izu zetan meni išla su i izvanredna krajinska vina.

Na vrhuncu slavlja mladenci su se biranim rečima obratili gostima, zahvalili im se na dola sku i međusobno izmenjali prelepe reči ljubavi.

Nakon torte i šampanjca veselje je još dugo trajalo i mnogima će ostati u zaista lepoj uspo meni.

SEPTEMBARSKI DANI KULTURE BIBLIOTEKE

“CENTAR ZA KULTURU” KLADOVO

Čitanjem poezije Jelene Marićević Balać, docenta na Odseku za srpsku književnost Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, mlade knji ževne kritičarke, teoretičarke i izuzetne pesnikinje, započeta je sezo na kulturnih dešavanja u Kladovu. O poeziji bez dlake na jeziku, baš kako glasi naslov zbirke pesama autorke, saznalo se nešto više o Kladovčanki, dobitnici književnih nagrada “Borivoje Marinković” (2014) i Dositejevo zlatno pero (2018). Publika je uživala puna dva sata u promišljenom i origi nalnom prikazu poezije i srpske književnosti izuzetno talentovane mlade osobe kojoj predviđamo blistavu karijeru u oblasti književ nosti.

Povodom desetog nagradnog foto-konkursa “Knjiga, ti i leto” priređena je izložba svih pristiglih fotografija I svečano su podeljenje nagrade. Odlukom žirija u konkurenciji 97 fotografija koliko su na kon kurs poslala 43 autora iz 17 gradova i mesta prva nagrada (digitalni foto aparat) otišla je u ruke Nine Anđelić iz Kladova, drugu nagra du osvojila je Doroteja Radulović iz Kladova, dok je Kruševljanka Aleksandra Stevanović Aleksić dobila treću nagradu (usb fleške). Osim nagrađenih autora tri nabo lje fotografije‚ specijalne pohvale zaslužile su Dragana Džamić Mazur iz Vrbasa i Beograđan ka Marijana Filipović. Podeljene su i zahvalnice svim učesnicima konkursa, zatim poklon knjige za najviše lajkova na društvenim mrežama, za najmlađe i najstari je učesnike i za one koji već 10 godina porodično učestvuju na konkursu.

Tokom septembra, priređe ne su tematske izložbe knjiga iz knjižnog fonda biblioteke a po vodom 120 godina od rođenja Milana Dedinca (1902–1966) srpskog pisca i pozorišnog kritičara, najizrazitijeg lirika među nadrealistima i 15. septembra, Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave. Simbolično je obeležen i 8. septembar, Međunarodni dan pismenosti.

Tradicionalno smo se uključili u obeležavanje manifestacije „Dani evropske baštine“ sa ovogodišnjom temom „Održivo nasleđe – Arhe ološko nasleđe Đerdapa”. Izdvajamo aktivnosti tim povodom; učešće na na VII međunarodnom Simpozijumu “Arheologija, kulturno nasleđe i istorija” Regionalnog muzeja “Gvozdena vrata” u susednom gradu Drobeta Turnu Severin u Rumuniji sa temom “Prezentacija projekta Kazan Kult Kladovo”.

Knjižni fond Biblioteke trećom nabavkom knjiga uvećan je za 121 naslov tj. 151. knjigu. Od početka godine kupovinom je obezbeđeno 1.219 novih knjiga. Sredstva za kupovinu knjiga za potrebe oko 1.500 korisnika, obezbeđuje osnivač Biblioteke, opština Kladovo.

Sa početkom nove školske godine, pokretna biblioteka je počela sa obilaskom 12 naselja na području opštine Kladovo. Korisnike bibli obusa očekuje nova učlanjenja u bibliobus, obnova upisa, nove knjige i nova programska druženja. Istovremeno, obradovani smo vešću da je o dobroj decenijskoj praksi u radu sa bibliobusom, objavljen stručni rad bibliotekra iz Kladova u časo pisu partnerske mađarske bibli oteke u Pečuju “Csorba Győző Könyvtár”. Iskustva u istoj me todološkoj publikaciji objavili su putujući bibliotekari iz Holandije, Slovenije, Hrvatske i Mađarske.

Na samom kraju meseca do čekali smo “Danuvina Alacris” repliku rimskog broda, izgrađenu u okviru projekta „Living Danube Limes“, koji je proputovao kroz Nemačku, Austriju, Slovačku, Ma đarsku i Hrvatsku a u našu zemlju je uplovio 9. septembra. Građani Kladova su iskoristili jedinstvenu priliku da vide rimksu galiju i da se druže sa veslačima iz nekoliko evropskih država.

VEČE ZA ROMANTIČNE DUŠE

Udruženje A:Kultura organizovalo je u Beču tradicionalni gala kon cert Tri noći, koji je ove godine bio posvećen filmskoj muzici, a nastupili su srpski glumci Branislav Tomašević, Brankica Sebastijanović i rok legenda Dado Topić. Goste je pratio A:Muzika orkestar koji čine aka demski obrazovani muzički umetnici. Oni su koncertu dali posebnu čar.

Gotovo da nema velikog filmskog hita ili legendarne serije a da publika, pored glavnih junaka, ne pamti i pesme koje su proslavile ta ostvarenja. “A sad, adio” iz “Vrućeg vetra”, tema iz “Otpisanih”, samo su neke od vanremenskih melodija iz domaćih filmova ili serija, koje decenijama žive i često se izvode, dok bez pesme “Pukni, zoro”, ura đene za potrebe filma “Montevideo” ne može da prođe nijedna prosla va. Zato ne treba da čudi što je veče posvećeno filmskoj muzici Udru ženja “A:Kultura” obradovalo publiku u Beču, koja je ispunila pozorište Akzent, željna da čuje i uživa u dobroj muzici i evocira uspomene na neka stara, srećnija i lepša vremena.

Glumac Branislav Tomašević navodi da su sve numere zanimlji ve, pažljivo izabrane i da su se svi divno zabavili slušajući stare hitove.

– Filmska muzika je izuzet no važna, to dokazuju i nepro lazni hitovi koji ostaju. Prolazi mi kroz glavu pesma “Flojd” iz filma “Nacionalna klasa”, to je jedna od najznačajnijih filmskih pesama, koja se i danas sluša, i kod mlađih generacija – kaže Tomašević.

Dobar film i dobru seriju tre ba da isprati kvalitetna muzika, uveren je Tomašević i dodaje da je uživao izvodeći filmske numere koje i danas žive. Njegova mlada koleginica Brankica Sebastijanović, koja je vodila program, saglasna je da muzika može mnogo da pomogne filmu, iako može i da mu odmogne.

– Muzika doprinosi, pomaže da se odredi i žanr filma. Kada bi se jedna scena podvukla razli čitom muzikom, mogli bismo da dobijemo različite žanrove – od komedije do horora. Zato muzika utiče na žanr koji reditelji žele da prikažu – rekla je ona.

Dado Topić, jedna od najve ćih jugoslovenskih rok legendi, muzičar koji je otpevao “Flojda”, ali i “Ja hoću život”, pesmu koju

Da su pesme iz filmova i serija iz 50-ih, 60-ih, pa 70-ih godina prošlog veka, koje su dali poseban pečat domaćoj kinematografiji tog vremena, ostale u srcima publike, pokazao je i ovaj koncert, na kome su umetnici ispraćeni dugim aplauzom.

Milorad Samardžija, predsednik Udruženja A:Kultura, nije krio za dovoljstvo koncertom za koji je, kaže, ideja došla spontano: – Primetili smo da pesme koje su nastale 50-ih, 60-ih godina, a u vezi su s filmskim ostvarenjima, žive i danas i izvode se do najmanjih kafana do najvećih muzičkih scena. Tu muziku često ljudi smatraju za narodnu jer su im autori nepoznati. Prepoznali smo mogućnost da naše sjajne autore vratimo na scenu i dobiju ono što zaslužuju, a to je njihovo mesto na sceni i istoriji filma i filmske muzike”.

je slušala cela bivša Jugoslavija prateći život porodice Popadić u se riji “Bolji život”, svojim nesvakidašnjim glasom dao je poseban pečat ovom koncertu. Topić kaže da je filmska muzika značajna zbog “prila ska” širokoj publici.

VUKAŠIN MIJUCIĆ EVROPSKI ŠAMPION U GOLUBARSTVU POLETITE GOLUBOVI MOJI, VISOKO DO PLAVOG NEBA POLETITE

Kada prođete kroz Kobišnicu selu nadomak Negotina i na nebu vi dite prelepo jato golubova koji veselo lete i izvode svoje piruete, mož da ste tada baš videli golubove Vukašina MIjucića zaljubljenika u ove inteligentne ptice.

Koliko ljubav može da preraste u strast, više od hobija govori nam ovaj pedesetogodišnjak sportskog izgleda, koji uspešno radi u svoj firmi i stiže da posveti pažnju golubovima, ali i svojoj porodici.

- Ljubav prema golubovima nasledio sam od svog dede koji je bio vrstan golubar. Eto bilo je to pre pola veka, neposredno pred moj pola zak u školu, kada sam dobio na čuvanje prve golubove.

Danas čuvam tri rase golubova: engleskog perikera, novosadskog kratkokljunog i timočkog cvetastog goluba. Volim sve golubove, ali naj više timočkog cvetastog goluba jer potiče iz naših krajeva.

Na pitanje da li izlaže svoje golubove Vukašin nam odgovara: Golubove izlažem već 30 godina, kako u našoj zemlji tako i u dru gim zemljama. Možda je neskromno, ali želim da istaknem da sam dobio brojna vredna odličja i priznanja na izložbama, pa sam i trostruki evropski šampion.. Danas sam i evropski majstor odgoja, a svaki ozbi ljan golubar zna šta to znači.

U Lajpcigu, tačno pre deset godina, postao sam čak dvostruki evropski šampion, a pre četiri godine u Sofiji, u Bugarskoj sam takođe usvoji titulu evropskog šampiona.

Inače učestvovao sam i na izložbama u Francuskoj, Slovačkoj… priča nam Vukašin dok nam pokazuje svoje brojne diplome, medalje i pehare.

Koliko dobro radimo nas desetak zaljubljenika u golubove iz Kobiš nice, počastvovani smo time što smo pre dve godine, 2020. u našem selu organizovali državni šampionat u golubarstvu.

Tada je moj golub osvojio drugo mesto.

Trenutno imam oko 300 golubova. Imam 11 golubarnika, od njih 11, 6 golubarnika je u prizemlju, a 5 na tavanu. Golubarnici su veliki, sa puno svetla i žičanim ispustom (volijer). Hranim ih jednom dnevno, specijalnom hranom za golubove.

Od početka marta, pa sve do kraja jeseni puštam ih da slobodno lete oko kuće. Dešava da se izgube, ponekog uhvati i kobac, ali sve je to život, draž ovog hobija.

- Iskreno se nadam da će moj plemeniti hobi trajati još godinama, jer zaista i ja i cela porodica volimo golubove. Ja im se ipak zahvalju jem na razumevanju, rekao nam je na kraju ovog izuzetno prijatnog razgovora, dok smo uživali u gugutanju pernatih lepotana.