Vinarija “Matalj” iz Negotina ponela je zlatnu medalju za crvena vina “Kremen” i srebrnu medalju i “Zamna”. Medalje su ponela i druga vina ovoe poznate vinarije, kako reče predsednik Vučić, jedne od naj boljih u DrugaSrbiji.negotinska vinarija ““Mikić” Rečka, okitila se zlatnom medaljom za šardone, čime je ovo vino dobilo pri znanje najboljeg u Srbiji. Naravno tu su i još nekoliko srebrnih i bronzanih medalja za crvena i roze vina.
Proizvođači iz Negotina predstavili su se nekim internacionalnim i autohtonim sortama poput kabernea i tamjanike.
Posetioce su tokom manifestacije imali priliku da posete različite temat ski definisane izlagačke celine, da se edukuju i budu informisani o istoriji i poreklu vina, procesu proizvodnje, vrstama vina, konzumaciji, ali i da de gustiraju i kupe najbolja vina iz balkanskog regiona i sveta. Poseban segment bio je posvećen najpoznatijim gastronomskim specijalitetima iz ovog dela Evrope, a ideja je da se na sajmu Srbija, Severna Make donija i Albanija, pored vina, predstave i tradicionalnom hranom.
MEĐUNARODNOG SAJMA VINA PREDSEDNIK ALEKSANDAR
Avgust 2022. Prvi međunarodni sajma vina “Vinska vizija Otvorenog Balkana” u okviru inicijative “Otvoreni Balkan” počeo je svečanim otvaranjem kojem su prisustvovali predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijeri Albanije i Severne Makedonije, Edi Rama i Dimitar Kovačevski. Nakon svečanog otvaranja sajma “Vinska vizija Otvorenog Bal kana”, predsednik Vučić i premijeri Severne Makedonije i Albanije, Dmitar Kovačevski i Edi Rama, premijer Crne Gore Dritan Abazović i premijerka Ana Brnabić posetili su nekoliko štandova izlagača i probali neka od njihovih vina. Na štandu jednog proizvo đača iz Albanije, koji proizvodi oko 100.000 boca godišnje, oni su probali šampanjac i njime nazdravili.Nakratko je u društvu Rame porazgovarao sa urednicima poznatog austrijskog časopisa specijalizovanog za vinarstvo Falstaf, za koji je rekao da je naj uticajniji magazin o vinarstvu i kulinarstvu na nemačkom govor nom području u Austriji, Nemač koj i Južnom Tirolu. Otvaranjem crnog vina “Otvoreni Balkan”, koje je napravljeno od tri lokalne sorte iz sve tri zemlje članice ove regionalne inicijative, počeo je Sajam vina. Predsednik Vučić se informisao od kojih vrsta grožđa je napravljeno i, kako mu je rečeno, radi se o vinu napravljenom od srp skog “probusa”, severnomakedonskog “vranca” i albanskog “šazila”. Sajam je na taj način simbolično otvoren, a sa ostalim liderima na bini je bila i premijerka Srbije Ana Brnabić. Predsednik Vlade Severne Makedonije Dimitar Kovačevski rekao je na otvaranju sajma u Beogradu da je inicijativa “Otvoreni Balkan” počela kao vizija regionalne saradnje na putu ka Evropskoj uniji. “Zbog toga ćemo iskoristiti svaku priliku da se povezujemo i da dobijemo nove mogućnosti jer su se novi putevi otvorili pred nama, pu tevi koji povezuju i razvijaju region. Došao je trenutak da obezbedimo bolji životni standard za naše građane, to je naša dužnost”, naglasio je Kovačevski.PremijerAlbanije Edi Rama poručio je na otvaranju sajma vina da je regionalna inicijativa ‘Otvorenog Balkana’ mnogo više od privrede i trgovine, ali i daleko više od politike. “’Otvoreni Balkan’ je proizvod mira koji će biti održiv, projekat je dinstva u miru sa vizijom za budućnost, tako da ovo malo susedstvo u srcu Evrope ne pati više od ostataka iz prošlosti već da postane mesto budućnosti za naše mlade”, istakao je Rama. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je na otvaranju sajma “Vinska vizija Otvorenog Balkana” u Beogradu da je danas veliki i po seban dan i da nema čoveka na sajmu koji nije nasmejan. Istakao je da je obilazio mnoge evropske sajmove, ali da je malo gde u Evropi to napravljeno i urađeno kao što je “Otvoreni Balkan” uradio u Beogradu. “Imamo čime da se ponosimo i ovim što smo zajedno uradili poka zali smo ne samo da možemo da budemo deo sveta, nego da i u mno go čemu možemo da se takmičimo i budemo bolji u različitim sferama društvenog života i u svim važnim stvarima”, naglasio je Vučić. Rekao je da danas može da se vidi koliko je “Otvoreni Balkan” važna i otvorena inicijativa. Istakao je da je zadovoljan jer je, pored činjenice da je septembar težak za vinare, sajam u Beogradu okupio vinare iz Srbije, Severne Makedonije, Albanije, Italije, Slovenije, Hrvat ske, BiH, Crne Gore i mnogih drugih zemalja. “Danas su Beograd i ‘Otvoreni Balkan’ svetska prestonica vina i otvorenog srca pozdravljamo goste”, naglasio je Vučić. Sajam je održan pod pokroviteljstvom vlada Srbije, Severne Make donije i Albanije, a u okviru inicijative “Otvoreni Balkan”. Manifestacija je okupila vinarsku elitu, najeminentnije vinare, vino gradare, majstore podruma, enologe, somelijere, distributere i trgovce vinom i promovisaće Balkan kao originalnu turističku i geografsku de stinaciju i bogatstvo autohtonih vinskih sorti.
ZAVIČAJ
NA OTVARANJU VUČIĆ SU BEOGRAD I ‘OTVORENI BALKAN’ SVETSKA PRESTONICA VINA I OTVORENOG SRCA
REKAO: “DANAS
POZDRAVLJAMO GOSTE”
ZAVIČAJAvgust 2022. Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Mo mirović, Nj.E. Emanuele Žiofre, ambasador i šef Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji i direktor EIB, Alesandro Bragonci obišli su da nas potopljene brodove na Dunavu kod Prahova, zajedno sa Vladimi rom Veličkovićem, predsednikom opštine Negotin. Kako je na brodu „Eliksir Prahovo“ istakao ministar Momirović Vlada Republike Srbije i Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i in frastrukture zajedno sa evropskim partnerima rade na proširenju ka paciteta Luke Prahovo, adaptaciji brodskih prevodnica u sastavu HE „Đerdap 1“ i HE „Đerdap 2“, kao i na vađenju potopljene nemačke flote iz Drugog svetskog rata iz Dunava kod Prahova, a ukupna vrednost sva tri projekta je nešto manja od 100 miliona evra.
investi cione banke napravljen projekat kojim će se izvaditi potopljeni plovni objekti koji postoje na Dunavu. Vađenje potopljene nemačke flote po drazumeva uklanjanje 21 potopljenog plovila iz Drugog svetskog rata iz DunavA kod Prahova. Vrednost projekta je 30 miliona evra. Sredstva su obezbeđena iz kredita Evropske investicione banke i bespovratnih sredstava iz WBIF fonda. MINISTAR TOMISLAV MOMIROVIĆ MINISTAR GRAĐEVINARSTVA, SAOBRAĆAJA I INFRASTRUKTURE: ZAJEDNIČKIM INVESTICIJAMA SA EVROPSKIM PARTNERIMA PODIŽEMO TRANSPORTNE KAPACITETE DUNAVA
Alesandro Bragonci, direktor regionalne kancelarije Evropske in vesticione banke za Zapadni Balkan podsetio je da je zajedničkom saradnjom resornog ministarstva, Evropske unije i Evropske
„Zaista sam ponosan što smo uspeli da u ovim rekordno niskim vodostajima obezbedimo plovnost Dunava celom dužinom na teritoriji naše države jer Dunav je evropski koridor i kada govorimo o kargo i teretnom saobraćaju ukoliko nije prohodan on nema svoju punu efika snost“, naveo je Momirović. Njegova ekselencija Emanuele Žiofre, ambasador Evropske unije u Republici Srbiji podsetio je da potopljeni brodovi u sektoru Dunava predstavljaju veliki problem prvenstveno zbog rečnog transporta, kao i veliku opasnost jer se na njima nalaze neeksplodirana sredstva, a takođe su i ekološki problem. „Ovi projekti deo su našeg šireg projekta „Tim Evropa“ a važni su ne samo za opštinu Negotin, već i za EU jer je vodni saobraćaj eko nomičan, ekološki i energetski efikasan. Jedan brod može da preve ze žitarica ili građevinskog materijala koliko stane u 120 kamiona što znači da jednim brodom mi imamo 120 kamiona manje na putevima“, dodao je Žiofre.
Svaki razgovor sa Draganom Sotirovski gradonačelnicom je pravi doživljaj, jer je to susret sa osobom koja je uvek spremna da kolegijal no jasno odgovori na sva pitanja. Ne postoje nepoželjne teme jer ceni transparentnost u radu i iskrenost prema sagovornicima. Odvojila je dovoljno vremena u iščekivanju dolaska tuniskog ambasadora, da od govori na pitanja o aktuelnim temama, čime počinjemo serijal intervjua sa čelnim ljudima Grada Niš, koji treba našoj javnosti da pruže uvid u razvoj „carskog“ grada koji ide koracima od „sedam milja“. Omladinski centri koji će nići u nekoliko gradova u Srbiji, i u Nišu nedvosmisleno potvrđuju želju svih da mladi nađu okruženje koje će imo pružiti mnogo toga što će ih motivisati da ostanu u svom zavičaju.
Prošle godine smo započeli sa Korejancima, realizaciju jedne jako dobro ideje, da posle Beograda i Niš dobije tzv. SKIP CENTAR - Srp Informatičko pristupni centar i za to smo opredelili jedan prostor u samom centru grada, tu blizu spomenika. Onda zahvaljujući toj ideji, otišli smo korak dalje znajući koliko su nam mladi važni, znaju ći da su ti mladi ljudi važni za ideje, za viziju, za razvoj grada, da njima jedan prostor koji će biti samo njihov.
omogućimo
Avgust 2022.
Mladost, ideje, energija, želja ovih mladih ljudi, mladih Nišlija koji vole svoj grad. Oni su naša budućnost. Neizbežno pitanje se odnosi na saradnju sa udruženjima i klubo vima naše dijaspore. Vi ste lično pokrenuli saradnju sa klubovima koji su aktivni u Beču. Kada je reč o saradnji sa udruženjima naših ljudi u dijaspori odmah bi istakla da je Od 17. do 19. maja 2013 godine Niš bio domaćin 18. Evropske smotre srpskog folklora dijaspore i Srba u regionu. Tada je „Konstantinov grad“ će ugostio oko 2.000 igrača iz pedesetak evrop skih ansambala. Najviše ansambala, čak 16, došlo je iz Nemačke, za tim njih 10 iz Austrije, 9 iz Švajcarske, 7 iz Slovenije, a učestvovali su i srpski folkloraši iz Francuske, Crne Gore, Republike Srpske, Rumunije i Švedske…Nedavno su nam na velikom festivalu folklora koji se održava kod nas u Nišu i dolaze kulturno umetnička društva iz čitavog sveta, bili i dragi gosti iz Republike Srpske. a sada posle moje posete Beču i DRAGANA SOTIROVSKI GRADONAČELNICA NIŠA: MLADOST, IDEJE, ENERGIJA, ŽELJE MLADIH LJUDI, MLADIH NIŠLIJA KOJI VOLE SVOJ GRAD SU NAŠA BUDUĆNOST
ZAVIČAJ
sko-korejski
Omladina Grada Niša se preko Kancelarije za mlade koju smo isto aktivirali, okuplja najčešće u ovom amfiteatru blizu Oficirskog doma u kome je potpisana Niška deklaracija istorijski akt, koji je Kraljevina Sr bija donela u prvoj godini Velikog rata (7. decembra 1914), koji zovemo amfiteatar kod Šabana Bajramovića, jer je tu njegova bista. Znajući da nam je tu i kuća za venčanje, da se tu i Vlada sastaje kada dolaze u Niš, premijerka sa svoj saradnicima ili ministrima, pa i predsednik kada dolazi, Pa se često preklapaju termini, odlučili smo se za Učiteljski dom. To je zgrada od 900 kvadrata, koja je pod zaštitom države, kojoj želimo da zadržimo to učitelj ski , ali da dodamo i omladin ski, pa ćemo imati Omladin sko – učiteljski dom. Učitelji i omladina imaju tu sinergiju od vajkada koju želimo da povežemo. Premijerka Brna bić se složila sa tom idejom. I u Novom Sadu je napravljen omladinski centar i taj model ćemo primeniti i mi u Nišu. Premijerka je napravila skup sa svim gradonačelnicima u čijim gradovima će biti omla dinski centri. To su Sombor, Subotica, Niš i Mionica. Bila je to prilika da premi jerki i gradončelniku Novog Sada pokažemo naš proje kat omladinskog centra. To je stvarno lep projekat. Zgrada ima podrum, prizemlje, sprat i potkrovlje. Tu će biti na primer pekara i kafić u prizemlju gde će raditi naši studenti koji imaju neki hendikep, znači osobe sa invaliditetom, zatim tu će biti i prostorije za rad nevla dinih omladinskih organizacija, zatim studija za snimanje promotivnih diskova rok bendova ili neke druge dopadljive muzike. Tu će biti i re dakcija studentskog časopisa, zatim prostor za rekreaciju studenata, jer centar ima i salu sa 200 mesta.
Uskoro porodično dolazi i 25 naših pilota helikoptera. Sastanak delegacija opština Srbije, Bugarske, Bosne i Grčke. Dis kusija o razvoju odnosa i saradnji u oblasti kulture, sporta i turizma. To sve govori da maksimalno gledamo da stalno promovišemo Niš. I vaše novine će doprineti da se pripadnici naše dijaspore u serijalu intervju bolje upoznaju sa onim što se događa u Nišu.
Nišvil je postao kultni festival za ljubitelje džeza. Ove godine je po seban doživljaj bio za Beti Đorđević.
Najčešća pitanja koja nam naši ljudi postavljaju odnose se na mo gućnosti investiranja, koje su to pogodnosti i prednosti grada Niša u odnosu na druge gradove, da li grad subvencioniše iz budžeta even tualne investitore. Uglavnom su to pitanja koja se odnose na manje ili srednje investicije i mi se trudimo da ih povežemo sa Razvojnom agen cijom Srbije, sa kabinetom Predsednika. Konkretan slučaj je da smo na taj način doveli jednu austrijsku kompaniju koja bi trebalo uskoro da krene sa gradnjom fabrike u Nišu, jer su čuli da mi veoma poklanjamo pažnju investitorima i da imaju dobro poslovno okruženje. Mi se raduje mo što je njihova potrebna dokumentacija pri kraju i što će i oni biti deo našeg grade i celokupne naše razvojne priče. Sve u svemu naša Kancelarija za dijasporu nastavlja da živi, jer nisu u pitanju samo naši Ljudi u zapadnoj Evropi, već i oni koji žive u Americi i Australiji, čak i u nekim afričkim zemljama što je za nas bilo i iznenađenje. Eto lepe stvari se daleko čuju.
ZAVIČAJAvgust 2022. razgovora sa predstavnicima klubova u Beču, dogovorili smo saradnju i očekujemo da nas uskoro posete, budu naš gosti i naša dečica upo znaju Niš i okolinu, da vide rodni grad cara Konstantina. Što se tiče opreme za igrače folklora obećali smo da maksimal no pomognemo i radujem me da smo pronašli jednog naše opančara, zaboravljenog, i naručili kod njega opanke, koji će uskoro put Beča krenuti iz KancelarijaSvrljiga.za dijasporu daće posebasn zamajac ovoj saradnji. U prethodne dve godine smo se maksimalno kao grad trudili da svi pripadnicima naše dijaspore koji i dalje živu u inostranstvu ili žele da se vrate u svoju Srbiju, da mogu na jednom merodavnom mestu da dobiju sve informacije koje ih zanimaju kada je Niš u pitanju. Posle mnogo godina postojanja jedne kancelarije za dijasporu i njenog gašenja od lučili da gradonačelnica treba da ima pomoćnika za dijasporu i među narodnu saradnju. Sada te poslove obavlja Jovana Mitić diplomirana pravnica koja sa svojim saradnicima koja komunicira sa pripadnicima naše dijaspore i njihovim udruženjima.
Zahvaljujući dugogodišnjoj saradnji sa regijom Volvi u Grčkoj, još iz perioda načelstva u Nišavskom upravnom okrugu, 38 srpskih vatro gasaca koji su prosle godine gasili požar u Grčkoj borave besplatno sa svojim porodicama ovih dana na moru.
Uspešnu saradnju imamo i sa ambasadorima stranih država akre ditovanih u Srbiji, a posebno i sa našim ljudima koji su počasni kon zuli pojedinih država, ovde u Nišu. Tako je nedavno otvoren počasni konzulat u Nišu. To je najnoviji počasni konzulat, a imamo i počasne konzulate Austrije, Mađarske, Slovačke, Velike Britanije, Francuske… Tu je generalnih konzulat naših suseda Bugarske.
Aleksandra Balmazović za ulogu Mile u filmu “Usekovanje” dobila je povelju za izuzetnu žensku ulogu, a povelju za izuzetnu mušku ulo gu, odlukom žirija, zaslužio je Petar Strugar za ulogu Džonija u filmu “Zlatni dečko” i tako redom još desetak nagrada , povelja i drugih pri znanja su poneli glumci, čim je festival potvrdio svoje postojanje, kao festivalNedavnoglumaca.sam imala priliku da pogledam fotografije Elizabet Tejlor i Ričarda Bartona, koji su bili na snimanju „Sutjeske“ sedamdesetih godina i setila se anegdote koju sam tada, kao novinarka čula od di rektora hotela, ovde u Nišu gde su boravili. Kažu da je Barton voleo da pije metaxu sa pet zvezdica. Kono bari su dobili zadatak da se rastrče i kupe negde u gradu metaxu sa pet zvezdica. Pošto nisu, na žalost uspeli da je nađu, a bilo je i malo vremena da je naruče, oni podmetnuli bocu metaxe sa tri zvezdice na kojoj su nacrtali još dve zvezdice. To je priča čoveka, koji je danas živ i koji je tada bio mlad konobar koji je posluživao veliki glumački bračni par, o dovitljivosti naših ljudi. Oni su tada imali priliku da posete i našu Elektronsku industriju i Mašinsku industriju. Bilo su to lepa vremena, dana su neki drugi glum ci, ali eto, festival živi. Kada ste već već pomenuli elektronsku i mašinsku industriju, Ka kva je danas situacijama sa nekada uglednim gigantima poznatih u Evropi i Želimsvetu.dakažem da su fabrike EI privatizovane i da ceo kompleks i danas živi. Mi je i danas zovemo elektronska industriju iako danas tamo rade i druge fabrike. Na primer za preradu hrane, tekstila…Neke male firme rade na tom prostoru. Na to zlatno doba, danas podseća mali muzej u Naučno tehno loškom parku, gde su izloženi i prvi televizori, crno beli, u boji, radio aparati, rentgen aparati i drugo što je EI napravila. Došlo je neko novo vreme, neki novi ljudi, neka nova razmišlja nja. Od kada je napravljen Nučno tehnološki park, grad Niš živi za nove tehnologija za IT sektor. Tu su brojne kompanije u kojima rade oko šest stotina mladih ljudi. To su uglavnom visoko obrazovani mladi ljudi. Očekujemo pošto je veliko interesovanje za rad u Naučno tehno loškom parku, od strane startap kompanija, da budemo podržani od države, sa nastavkom dogradnje NTP. Mi smo pre dve godine dobili novu lamelu Elektronskog fakulteta, tako da su sve to važne stvari za našu naučnu zajednicu, za grad kao univerzitetski centar. U Nišu se školuje 30 hiljada studenata i na žalost, mnogi odlaze i ne vraćaju se. Na nama je da napravimo takav ambijent koji će te mlade ljude privući da se jednog dana vrate. Neka se školuju i u inostranstvu, ali neka se vrate i stečeno znanje primene u Nišu. Niš je grad u kome se lakše diše, jer je unazad nekoliko godina otvoreno na hiljade novih radnih mesta.
Nišvil je zbog lošeg vremena imao ove godine nešto manje pose tilaca, ali podršku koju Nišvil uživa od grada svih prethodnih godina, je dokaz da mi zaista želimo da festival ostane ovde i da nam bude zaštit ni znak, što i jeste svih ovih godina. Iako novinari često vole da napra ve senzacionalizam i najavljuju odlazak velikih festivala. Podrška se ne ogleda samo u novcu, već u čitavoj organizaciji, što sa Fondacijom Nišvil radimo godinama. Ove godine smo im opredelili 30 miliona iz lokalnog budžeta direktnih davanja. To je mnogo više nego li što dobija Filmski festival ili druge takođe zaštitne kulturne manifestacije Niša. Trudimo se da zadržimo one koji žele da ostanu, da od grada Niša napraveFilmskibrend,susreti su i ove godine okupili brojne gledaoce, iako su po neke filmove pratili pod kišobranima. Filmski susreti 57. po redu, doneli su veliki broj filmova u takmičar skom delu, festival je posvećen njegovom veličanstvu glumcu, zato glumci i vole Niš, tu nagrađujemo, njihov trud, njih rad, tako da mislim da grad u poslednjoj nedelji avgusta živi za festival.
Da se podsetimo, Slavku Štimcu je prve večeri uručena nagrada za životno delo “Pavle Vuisić”. Nagrada Gran pri Naisa za najbolje glumačko ostvarenje je pripala Denisu Muriću za ulogu Denisa Markovića u filmu “Zlatni dečko”. Žiri je nagradu “Car Konstantin” za najbolju mušku ulogu dodelio je Slobodanu Bodi Ninkoviću za ulogu Milenka u filmu “Komedija na tri sprata” a nagradu “Carica Teodora” za najbolju žensku ulogu dobila je Danica Ćurčić za ulogu Vukice u filmu “Mrak.
Da na ovogodišnjem Nišvilu Beti Đorđević je dobila nagra du za životno delo. Pevali smo zajedno njenu pesmu iz se damdeset i neke, „Počnimo ljubav iz početka“. Beti Đorđević je malo nastupala poslednjih godina u Nišu, zapravo mislim da je ovo bio njen drugi nastup, imala je divan koncert na Nišvilu.
Avgust 2022.ZAVIČAJ
Kada je reč o investicijama, odnosno kompanijama koje dolaze, mi znamo koliko nam je to važno, zbog punjenja budžeta i smanjenja ne zaposlenosti. Sada imamo 20 hiljada nezaposlenih, a pre osam godina bilo ih je 38 hiljada. Dakle smanjili smo broj nezaposlenih za 18 hilja da, zahvaljujući kabinetima predsednika Vučića i premijerke Brnabić. Posebno smo zahvalni predsedniku Vučić jer je on najčešće upućivao investitore. Direktnih investicija je bilo čak 870 miliona, što je omogući lo da se ljudi zaposle i ostanu ovde.
Predsednik Vučić je jedan od retkih predsednika, zapravo jedini predsednik, koji je toliko puta boravio u Nišu, što nama jako znači, mi slim nekih 25 puta do sada, za vreme njegovog mandata. Kada imate tu vrstu osećaja da država brine o vama, onda sve što se stavi pred vas kao zadatak ne predstavlja teret već jedan novi izazov da uradite to kako najbolje znate i umete. Projekat koji je nazvan auto-putem mira, ima apsolutni prioritet da donese mnogo bolju ekonomsku perspektivu i za Kuršumliju i za Pro kuplje i za Merošinu, a naročito za Niš, kako bi on postao pravi regio nalni centar. Naš primarni cilj je da povežemo Kuršumliju i Prokuplje, da ih integrišemo sa Nišom i Centalnom Srbijom i da omogućimo ljudi ma da mnogo jača ekonomija ovde dođe. Mi u ovom trenutku imamo potrebe za građevinskim inženjerima, za hidro inženjerima, zatim za nisko gradnju, pa i arhitektima, mašin skim inženjerima, iako imamo u Nišu te fakultete. Imamo potrebu za ljudima koji znaju da pišu projekte, jer EU ima mnogo fondova i spre mna je da gradovim poput Niša, pa i drugim gradovima kroz projekte preko granične saradnje da sredstva, ali kroz projektno finansiranje. Mi možemo da imamo ideje, ali neko mora da zna da dobro napiše projekat. Investicije i fondovi su nama jako važni, sa stvaranje boljeg ambijenta, povoljne klime, jer od sredstava koje se ubiru od poreza, puni se oko polovine budžeta, možemo da uređujemo grad, gradimo vrtiće, sređujemo infrastrukturu i drugo.
„Suncokreti“, koja govori hladnim danima pred nama zove se „Dolazi zima duga i strašna“. Verovatno da neće biti ni duga, ni strašna, ali ogroman skok cena energenata su realnost. Mnogim porodicama će biti otežano plaćanje grejanja. - U pravu ste. Mi smo kao društveno odgovorna lokalna samou prava, već više puta razmatrali razna rešenja za prevazilaženje ove si tuacije. Probleme smo podelili u dve grupe. Prva se odnosi na direktnu pomoć porodicama sa izrazito lošom materijalnom situacijom. Odlučili smo da njima podelimo besplatno drva za grejanje. Dalje, mislimo i na sve one kojima je potrebna pomoć oko plaćanja komunalnih usluga. Za poslupljene komunalnih usluga dajemo repro grame za vodu, što zanači da će imati mogućnost da svoje dugovanja izmire u 12 mesečnih rata, što će ima lakšati mesečna davanja. Gleda ćemo da objedinimo naplatu vode, komunalne troskove za iznosenje smeća i Podelićemogrejanje.i pakete sa higijenom i hranom za socijalno najugro zenije porpdice. Sto kilograma praška daćemo za Specijalnu skolu Bubanj, Gerontoloski centar Nis, borce, osobe sa invaliditetom kao i hranitelje.Mismo
Pesmadinara.grupe
Prvi put u istoriji carskog grada, na njegovom čelu je žena. Draga na Sotirovski je prepoznatljiva kao jedna od nagrađivanijih novinarki i urednica Radio televizije Srbije. Pre stupanja na funkciju gradonačel nice Niša, bila je načelnica Nišavskog upravnog okruga. Odlučila je da postane političarka, kako sama svedoči, nakon razgovora sa tadašnjim premijerom sada predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. Ukaza no poverenje dokazuje svakodnevno, a ogromna energija koju posedu je, koja je vidljiva već pri prvom susretu sa njom, potvrda je da će sve poslove uspešno završiti.
javnosti predstavili rezultate dvogodišnjeg rada. Kada smo preuzimali dužnost 2020. godine, u prvoj godini pandemije, započeto je trebalo završiti, planirano realizovati, stabilizovati gradske finansi je. Priznajem, nije bilo lako. Trebalo je pomiriti mnogobrojne zahteve i potrebe naših sugrađana sa mogućnostima gradskog budžeta i pratiti viziju razvoja Niša od strane državnog rukovodstva.
U Nišu je zato i ekspanzija stanogradnje i zbog povoljnijih kredita i boljeg standarda . Promenjen je i odnos prema novim objektima, pa se grade po obodu grada i tako širimo grad i podižemo visinu. Od prodaje uređenog gradskog građevinskog zemljišta, dosta se sredstava sliva u budžet. Naravno tu je novac koji će doći od poreskih obveznika na imovinu.UNišu vidljivo bolji standard stanovništva i da je kvalitet života dru gačiji zahvaljujući i pomoći države. Jedna od novih vizija jeste da grad spustimo na reku. To znači da iskoristimo Nišavu, da je sagledamo na jedan drugačiji način, da je napravimo pristupačnom za sve ljude bez obzira na to da li su osobe sa invaliditetom ili ne, da mnoge sadržaje iz nekih drugih delova grada spustimo na reku, i da znamo da uživamo na reci. Niš nažalost, bez obzira što je ovako veliki, nema ni ekspocentar, ni akvapark, ni zoološki vrt, ni kongresnu dvoranu, ali sve je to nešto što novo što priželjkujemo i što Niš treba da ima. Pre neku godinu imali smo budžet od 1o milijardi i 800 miliona, prošle godine 11 milijardi i 800. Punjenje je bilo oko 95 posto. Za na rednu godinu planiramo 13 milijardi da bi u 2024. godini dostigli 14 milijardi
Do kraja mandata nastavljamo u tri pravca: da realizujemo projek te koje finansiramo iz sopstvenih izvora, da pratimo državne projekte za Niš kao strateški veoma važnog grada Srbije, da razvijamo me đunarodnu saradnju kroz koju ćemo promovisati grad i jačati njegov međunarodni ugled sa povoljnim poslovnim okruženjem i kao važne raskrsnice puteva u ovom delu Evrope, navela je Dragana Sotirovski.
ZAVIČAJAvgust 2022.
Avgust 2022.ZAVIČAJ Osamdesetprva godišnjica od formiranja Krajinskog partizanskog odreda obeležena je danas u novom gradskom parku u Negotinu, polaga njem venaca i prigodnim obraćanji ma dr Slavka Ivanovića koordinatora SUBNOR-a za timočki region i Dra goljuba Ristića, v. d. predsednika OO SUBNOR Negotin o formiranju i žrtva ma koje su članovi odreda podneli. “Timočka i Negotinska krajina je istorijski poznato područje u kome su vođeni ratovi i bojevi, podizane bune i ustanci. Većina od njih je istorijski za pisana i ostala u narodnom sećanju.Takođe je poznato i kao područje vrednih zemljoradnika, vinograda ra, voćara ali i genetskih ratnika i slobodara uvek spremnih da od osvajača, nasilnika i okupatora brane sebe, svoju porodicu svoj vi nograd, njivu, zapravo brane svo] u slobodu, državu i Ijudsko dosto janstvo. Tako je bilo i 1941. godine, nakon neslavne kapitulacije Kralje
URUČENI NABAVKUGRAĐANIMAUGOVORIZAKOTLOVANAPELET
vine Jugoslavije i stvaranja kvislinške Srbije u Krajini, području časnih, hra brih i poštenih ljudi, dogodilo se uz podršku Ministarstva za zaštitu životne sredine Republike Srbije. Osmoro naših sugrađana na baviće kotlove na pelet uz subvencije od 90“Vrednostprocenata.projekta iznosi četiri miliona, jedan milion je učešće lokalne samouprave, a tri miliona učešće resornog mi nistarstva. Usled manjeg odziva građana, svi koji su prošli, uz odobrenje ministarstva, dobiće subvencije od 90 procenata što smatram da je više nego dobro, i ujedno pozivam sve da prate konkurse lokalne samouprave i ministarstva koji će im pomoći da reše značajne individualne proble me. U toku je još jedan konkurs koji smo raspisali uz podršku Mini starstva rudarstva i energetike, za zamenu stolarije, toplotne pumpe i solarne panele za koji je izdvojeno 16 miliona dinara, po osam miliona lokalna samouprava i resorno ministarstvo. Znam da su mnogi građani zainteresovani i ujedno apelujem na sve da pripreme i popune doku mentaciju, i nadam se da će proći kao i naši sugrađani koji su danas potpisali ugovore. Nadam se da su zadovoljni i mislim da su prošli bolje nego što su i sami očekivali. Važno je da se prate konkursi.”, istakao je predsednik Veličković i pozvao građane da budu mobilni, zaintere sovani za sve sto se radi u njihovom interesu i u sklopu mera koje se preduzimaju u cilju zaštite životne sredine kroz smanjenje zagađenja vazduha i povećanja energetske efikasnosti. Javni konkurs za bespovratna sredstva domaćinstvima za ener getsku sanaciju porodičnih kuća i stanova na teritoriji opštine Negotin trajao je do srede 24.avgusta.
ono sto se i očekivalo, to jest tog 16. avgusta u šumi Alija, između sela Mokranja i Rečke, sakupili su se prvi borci, njih 19 i oformili Krajinski partizanski odred.” istakao je OvakvaRistić.okupljanja prilika su da sa dužnim pijetetom odamo počast svim poginulim junacima u ratovima za oslo bađanje našeg naroda i u međuvreme nu preminulim borcima. Poštu su odale i položile cveće delegacije Opštine Negotin, OO SUBNOR Negotin, Rezervnih vojnih starešina i Civilnih i vojnih invalida rata. Obeležavanju dana formiranja Krajinskog odreda prisustvovali su i predstavnici SUBNOR Majdanpek, Bor, Knjaževac, Sokobanja i Pirot. U PARTIZANSKOGOBELEŽENNEGOTINU16.AVGUST-DANFORMIRANJAKRAJINSKOGODREDA Vladimir Veličković, predsednik Opštine Negotin, uručio je danas ugovore građanima koji su se prijavili na konkurs za nabavku koltova na pelet koji je Opština Negotin raspisala
Uređenje i ozelenjavanje unutar tvrđave Fetislam se nastav lja. Lokalna samouprava je potpisala ugovor sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine za otpočinjanje radova na ozelenjavanju parkovskih površina u tvrđavi Fetislam. U toku je nabavka sadni ca a, kada se steknu povoljni vremenski uslovi, JP „Komunalac“ zasadiće 200 komada raznog šiblja i žbunastih vrsta i 300 stabala drveća. Predviđeno je da, godinu dana nakon sadnje, ovo komual no preduzeće brine o održavanju stabala, šiblja i žbunja. Šef Odeljenja za saradnju Delegacije Evropske unije u Srbiji Nikola Bertolini i predstavnici opštine Kladovo 9. avgusta su obišli tvrđavu Fetislam, prvi objekat iz projekta „EU za kulturno nasleđe i turizam“ čija se rekonstrukcija uskoro očekuje. Inače, ovaj projekat finansiraju Evropska unija i Vlada Savezne Republike Nemačke koji u saradnji sa Ministarstvom trgovine, turizma i telekomunikacija RS i Ministarstvom za evropske integracije RS sprovodi Nemačka organizacija za među narodnu saradnju GIZ.
ISTOČNA SRBIJA - FANTASTIČNA ZONA ZA RAZVOJ
Prilikom posete istočne Srbije, šef Odeljenja za saradnju Delega cije EU u Srbiji razgovarao je u Negotinu sa predstavnicima turističkih organizacija ovog kraja, sastanku je prisustvovala i Aleksandra Vasilje vić, direktor Turističke organizacije opštine Kladovo.
U višednevnoj poseti istočnoj Srbiji Nikola Bertolini se upoznao sa rezultatima i aktivnostima projekata kroz koje Evropska unija podstiče lokalni i regionalni razvoj. -Ovaj region ima mnogo lepota koje može da ponudi, ima gra đevine iz starog Rima, divnu prirodu, reke, imate ovde vrata prema Evropskoj uniji. Fantastična je zona koja pruža velike mogućnosti za razvoj. Ne mogu da razu mem zašto mladi napuštaju region. Postoji partner, a to je Evropska unija koja podr žava ovaj region. Poruka za sve lokalne i republičke vla sti je da investiraju u mlade ljude, izjavio je prilikom po sete tvrđave Fetislam, Niko la Bertolini, šef Odeljenja za saradnju Delegacije Evrop ske unije u Srbiji.
ZAVIČAJAvgust 2022.
Ne krijući zadovoljstvo posetom, Saša Nikolić, predsednik opštine Kladovo, je naglasio da je delegacija došla u obilazak onoga što smo zajedno sa fondovima Evropske unije i podrškom Vlade Republike Sr bije napravili poslednjih godina. Približavamo se kraju radova, ovde ćemo predstaviti jedno kulturno nasleđe koje smo dobili posle nekoliko decenija, rekao je prvi čovek opštine Kladovo.
Šef Delegacije EU u Srbiji posetio je i porodicu Uroša Pejovića, iz Novog Sipa, koja je bespovratna sredstva za uređenje svojih apartma na kroz projekat „EU za kulturno nasleđe i turizam“ uložila u uređenje apartmana, solarne panele i bicikle.
NIKOLA BERTOLINI U POSETI OPŠTINI KLADOVO
Kladovo je prošle godine započela realizaciju projekta Parterno uređenje tvrđave Fetislam, od ulazne kapije Ve likog grada do objekta Vizitor centra. Nakon okončanja radova na izgradnji pešačke staze sa platoom ispred Vizitor centra nedavno su „Đerdap usluge“ postavile i parkovski mobilijar.
U FETISLAMU DEČJI PARKIĆ I CVETNA SKULPTURA Mališani kladovske opštine ubuduće će se igrati u novopostav ljenom parkiću u tvrđavi Fetislam. Pored ljuljaški i klackalica naj mlađi su dobili i poligon za igru sa novim spravama-lelujavi most, dečju koračnicu i talasastu hodalicu. Za odmor i uživanje, u ambi jentu tvrđave, roditeljima i posetiocima na raspolaganju su četiri nova letnjikovca. Da bi ovaj prostor bio autentičan, opština Klado vo je naručila i, uz pomoć javnih preduzeća, postavila takozvanu topijarnu skulpturu devojke, na kružnom platou ispred Vizitor cen tra. Skulptura od oko dva metra visine izrađena je od sezonskog cveća i Naime,trajnica.opština
UPOZNAJTE VINA TAMO GDE NASTAJU VINARIJA MATALJ
NOVE “PROSVJETINE”
SRPSKE ŠIROM AUSTRIJE BEČ
ŠKOLE
ZAVIČAJ I ove godine krajem septembra raduje se veliki broj naše dece i mladih u Austriji jer ponovo kreću sa radom Prosvjetine škole srp skog jezika u ovoj zemlji. Sa njima se raduje mnogo naših građana, roditelji, bake i deke, cele porodice, jer to znači da njihova deca neće zaboraviti srpski jezik, da će naučiti ći rilicu, da će saznati sve što je važno iz srpske kulture, istorije, geografije i da će tako snažno čuvati svoj identitet, svoje poreklo i tradiciju Time Prosvjetine dopunske škole ulaze u desetu godinu rada, koja je u znaku uspeha i napretka, jer osim postojećih, ove godine se ponovo otvaraju nove škole, širom Austrije! Ove godine Prosvjeta slavi i jubilej, 120 godina od osnivanja, a bečka Prosvjeta se posebno raduje da novim školama i novim ak cijama obeleži taj značajan jubilej. Preko leta, tim Prosvjetinih škola na čelu sa onivačem i rukovodiocem, prof. Srđanom Mijalkovićem vredno je radio na pripremama novih škola, a u saradnji sa našim crkvama i zainteresovanim udruženjima došlo se do go tovo dvocifrenog broja novih škola u Austriji!
Avgust 2022.
Projekat ekonomskog osnaživanja srpskih povratničkih doma ćinstava u Federaciji BiH pokrenut prošle godine od strane Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, u narednom periodu dobiće svoj nastavak. Prošle godine je Uprava zajedno sa Centrom za podršku povrat nicima u Unsko-sanskom kantonu podelila 35 steonih junica poro dicama koje se bave stočarstvom u Bosanskom Petrovcu. Nakon što su se junice otelile, 30 novih porodica iz ove zapadnokrajiške opštine dobiće u narednom periodu po jedno tele. „Podela stočnih grla dobijenih od steonih junica predstavlja dru gu fazu samoodrživog projekta za koji smo prošle godine izdvojili više od 6 000 000 dinara. U dve faze, pomogli smo ukupno 65 po rodica srpskih povratnika u bosansku krajinu. Posebno me raduje to što je koncept samoodrživosti, koji duži niz godina primenjujem u svom humanitarnom radu na Kosovu i Metohiji, zaživeo i u povrat ničkim srednima u Federaciji.- ističe direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, Arno Gujon. Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu je tokom prošle godine u Federaciji BiH finansirala još dva projekta ekonom skog osnaživanja srpske zajednice u Bosanskom Grahovu i Posa vini. Za potrebe kupovine pčelarske opreme i sitne poljoprivredne mehanizacije izdvojeno je dodatnih 3 000 000 dinara čime je pomo gnuto oko 100 porodičnih gazdinstava.
Pripreme i dalje traju, a škole se očekuju u Gracu, Salcburgu, Velsu, Tulnu, Viner Nojšta tu, dve škole u Lincu, četiri u Tirolu (Insbruk, Kufštajn Vorgl i Vatens) i Foralbergu! Sa radom nastavljaju i dosadašnje škole, pet škola u Beču, po jedna u Ensu, Štajeru, Gmundenu, Braunauu i Lincu. Ništa od ovoga ne bi bilo izvodljivo da Prosvjeta nije imala sa radnju i podršku svojih partnera i prijatelja, pre svega Eparhije austrijsko-švajcarske , Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, ali i naših udruženja, Srpskog centra, Udru ženja Srba u Austriji, Teslom i Vidovdanom iz Linca, Svetim Savom iz Graca, Mostom iz Sal cburga, Bosiljkom iz Velsa, SPOJI iz Insbruka i mnogih drugih. Pozivamo i druge zaintere sovane pojedince i udruženja da se obrate Prosvjeti i da formiramo škole gde god je to potrebno!Saupisom u škole se kreće odmah, a zainteresovani se mogu informisati u našim crkvama, pomenutim udruženjima, ili direk tno na office@prosvjeta.at formiranjem svih ovih škola zaokružiće se „Prosvjetina mreža
PODELA NOVIH 30 STOČNIH GRLA ZA SRPSKA POVRATNIČKA DOMAĆINSTA U B. PETROVCU srpskih dopunskih škola u Austriji“ i time oja čati decenijska borba Prosvjete za bolji status naše zajednice i priznavanje srpskog jezika u Austriji.
ZAVIČAJ
U kalendaru “Mokranjca” je i celovečernji koncert sa gostima 12. novembra u dvorcu Perhtolds dorf. Za 17 .decembar u istom dvorcu je zaka zan i tradicionalni go dišnji koncert. – Pored ovih doga đaja očekuje nas i ne koliko gostovanja, kao i Dečja smotra folklora za koju je predviđeno da se održi 5. novem bra u Beču, ali tačan datum biće određen 17. septembra na skupštini Austrijskog saveza srpskog folklora.
Na te reči Štokinger je odmah dodao: Nema prave gradske fešte u Švehatu bez pravog srpskog štanda. Bila je ogromna kulinarska ponu da udruženja i organizacija iz Švehata, kao što su Crveni krst, izviđači, vatrogasci...ali ključni element fešte sigurno je bio štand “Mokranjaca”. On je naglasio da je ovo bila najuspešnija gradska fešta, koja je organizovana povodom stogodišnjice grada.
Avgust 2022.
IMALI SU ČAST DA SE NAĐU MEĐU 20 IZLAGAČA I PREDSTAVE SRPSKU ZAJEDNICU I KULINARSTVO SKC „MOKRANJAC“ - ODLIČNA SARADNJA SA VLASTIMA ŠVEHATA
Srpski kulturni centar “Stevan Mokranjac” iz Beča je posle letnje pauze počeo prve aktivnosti i na najbolji način predstavio srpsku za jednicu na gradskoj fešti u Švehatu. Pred početak nove školske godine vlasti Švehata, predgrađa Beča, organizuju tradicionalnu gradsku feštu koja je svojevrsni festival kulture, hrane i pića. Ove godine fešta je bila posebna, jer je odlučeno da se vrati u cen tar grada, u parkove i prostor dvorca Rotmile. Ta odluka se pokazala ispravnom, jer je fešta bila najposećenija do sada. Na ogromnom pro storu oko dvorca i u obližnjim parkovima bili su postavljene dve bine, na kojima su se tokom tri dana smenjivali poznati muzičari. SKC “Stevan Mokranjac” je nekoliko prethodnih godina bio redo van učesnik fešte u Švehatu, koja je bila manjeg formata. Ovaj put “Mokranjac” je dobio na raspolaganje ogroman štand, koji je bio i naj posećeniji.–Nastavili smo odličnu saradnju sa vlastima Švehata. Imali smo čast da se nađemo među 20 izlagača, i u okviru svog šatora predstavi mo srpsku zajednicu i kulinarstvo. Na našem štandu je naravno, pored domaćeg roštilja, bilo i raznih drugih specijaliteta od palačinki, bakinog kolača, preko kokica do raznih voćnih salata. Ali najveće interesovanje je bilo za naše ćevape i pljeskavice na roštilju, na koje se čekalo u dugim redovima – navodi Saša Božinović, potpredsednik “Mokranjca”.
Uveliko traju pripreme i već ima 15 prijavljenih ansambla za “Festi val veterana” koji “Mokranjac” organizuje 8. oktobra u VHS Langenfel dgase. To je prvi festival folklora veterana u Beču u organizaciji “Mo kranjca”, koji želi da bude dobar domaćin.Zakazan je i tradicionalni se minar za umetničke rukovodice, koji će se održati od 21. do 23. oktobra, a predavači će biti dr Sanja Ranković, etnomuzikolog, Zvezdan Đurić, koreograf i Milan Martić, korepetitor.
On navodi da je na štandu radila ekipa sastavljena od igrača prvog folklornog ansambla i veterana.
– Pozivamo sve zainteresovane da dovedu svoju decu u “Mokra njac” i da zajedno igramo, pevamo, nastupamo i putujemo, a ujedno i sačuvamo našu srpsku kulturu i tradiciju i na ovim prostorima. upis novih članova svake večeri od 18 do 22 sata u svojim prostorima, a detaljne informacije mogu se dobiti na telefon 0699 11 43 52 71 – po ručuje Božinović.
Na tom štandu su nuđeni su odlični specijaliteti sa roštilja, sveže palačinke i rakija. Stalno je bio dug red, a na njemu su radili vredni članovi ovo bečkog društva. Mokranjac je sve odlično su organizovao – hvali Štokinger naš klub. Posle dobro obavljenog posla u Švehatu “Mokranjac” se okreće početku nove sezone, koja predviđa obiman i zgusnut program aktiv nosti. Pet folklornih grupa “Mokranjca” započeće rad od vikenda, a sav fokus je usmeren na pregrupisavanje ansambala. – Letnju pauzu smo iskoristili za renoviranje naših prostorija po ideji umetničkog rukovodioca Milorada Runja. Malim korekcijama dobili smo još više korisnog prostora – navodi Božinović.
– Za nas iz “Mokranjca” je ovo jedna dobra finansijska injekcija pred početak nove sezone, a dobili smo uveravanja da ćemo i na rednih godina biti zastupljeni na glavnoj fešti Švehata. Moram istaći da smo pored gradonačelnice i njenih saradnika veliku podršku imali i od Davida Štokingera, našeg dugogodišnjeg prijatelja i prijatelja Srba, lidera Socijaldemokratske partije u Švehatu – dodao je Božinović.
Kada smo stigli, prvi koga smo uočili i sa njime porazgovarali bio je Živojin Bolbotinović prvi čovek „Tekijanke“ doo. Uvek raspoložen, prijateljski nam je dao izjavu, ujedno kao i glavni sponzor ovogodišnjih i ranijih bućki. - Odlučili smo da pomognemo „Bućku“ kao sponzori, kao što to činimo svake godine. Nagrade smo ove godine povećali pet puta. Žao mi je što i drugi nisu prepoznali da je Bućka opštinska manifestacija i da se uključi veći broj sponzora. Pomenuo bih javna preduzeća koja se nisu uključila koliko su mogla i druge preduzetnike, za koje mislim da treba da treba da budu društveno odgovorne firme. Najčešće nije u pitanju novac već izostanak želje da se pomognu sve manifestacije kulturne, zabavne ili sportske, svejedno, koje mogu da afirmišu neki grad, opštinu ili čak region. Svi smo mi poslovnim ili porodičnim vezama, zajedničkih i opštim interesima isprepletani i zato svi treba da imamo isti cilj, a to je napredak Srbije, kome svi po malo možemo mnogo zajednički da doprinesemo, poručio je Bolboti nović.Zoran Dinulović sudija, ne kadašnji šampion Zlatne bućke kaže da je loš ulov rezultat to ple vode. Riba je legla na dno i olenjila se. Inače, kaže još da su nekada za dva dana ribo lovci izbučkali po 1000 – 1200 kilograma.Nazajedničkom ručku koji je organizovala Tekijanka po deljene su nagrade i zahvalni ce učesnicima.Zbirniplasman takmičara 38. ‘’Zlatne bućke Đerdapa’’ u lovu soma na bućku
Kada Dunav izađe iz Đerdapske klisure koja mu je tu baš tesna, onda se lepo raširi i uspori svoj tok da se malo odmori. Tu na prelepoj obali smestila se Tekija, baš tu gde je Dunav najlepši. Okružena brdima i zelenilom, spušta se do plavog Dunava, gde su vredni Tekijanci uredili plažu i gde skoro četiri decenije organizuju ‘’Zlatnu bućku Đerdapa’’.
Avgust 2022.ZAVIČAJ
dana koja je održana 19. i 20. avgusta zavšio se sa trećim mestom, što je do sada bilo nezabeleženo. Naime, učestovali su 40 takmičara koji su isplovili u 20 čamaca. Nažalost sa ulovom se vratila 3 takmičarska para, dok je bez ulova bilo čak 17 takmičarskih parova. Prvo mesto osvojili su Branislav Stanković iz Šapca i Duško Rakić iz Kanjiže: 4 kom, 9,9 kg, 17520 poena. “TEKIJANJKA” SVE UČINILA DA SE ODRŽI “ZLATNA BUĆKA ĐERDAPA” 38.
Tekijanka je obezbedila za prvo mesto led tv 49’’, za drugo mesto indukcionu ringlu i sokovnik, za treće mesto fritezu na vruć vazduh i supersecko.Zanajlepše maske dečjeg karnevala 38. „Zlatna bućka Đerdapa“ žiri je proglasio Prvo mesto – ‘’The nun’’ – Irena Stefanović – Tekija, drugo mesto – ‘’Vanzemaljac’’ – Stefan Urošević – Beograd i treće mesto – ‘’Majstor Bob’’ - Stefan Dimitrijević - Podvrška Kreatore najlepših maski Kompanija Tekijanka je darivala školskim rancevima sa priborom. Poseban žiri je u Tekiji u okviru 38 ‘’Zlatne bućke Đerdapa’’obišao mnoge ulice i ocenjivao najlepše okućnice. Najlepše okućnice u Tekiji ove godine su uredile: prvo mesto Snežana Prvulović, drugo mesto Lepa Mihajlović i treće mesto Verica Jović Pobednicama kojer su najlepše uredile svoje okućnice Porodična kompanija Tekijanka je za za prvo mesto poklonila led tv 49’’, za drugo mesto aparat za kafu i sokovnik i za treće mesto usisivač i peglu Organizacioni odbor ‘’Zlatne bućke Đerdapa – 2022.’’ na osnovu odluke takmičarske komisije proglasio je plasman takmičara na Teki janka kupu - pecanju udicom na plovak. Učestvovalo je 16 dečaka i 6 devojčica. Ukupan ulov bio je 4,985 grama. Evo plasmana devojčica. Prvo mesto osvojila je Teodora Lajtinović iz Tekije sa ulovom od 415 gr. Drugo mesto osvojila je Dunja Babucić iz Tekijesa ulovom od 365 gr i treće mesto višnja ristić iz Beograda sa ulovom od 360 gr. Kompanija Tekijanka za prvo mesto obezbedila zlatnu medalju, lop tu za bič volej i školski pribor, za drugo mesto srebrnu medalju, loptu za bič volej i školski pribor i za treće mesto bronzanu medalju, loptu za bič volej i školski pribor. Plasman dečaka pecaroša: prvo mesto osvojio je Mateja Maroje vić iz Beograda sa ulovom od 510 gr, drugo mesto osvojio je milča nović Lazar Milčanović iz Beograda sa ulovom od 410 gr i treće mesto Aleksandar Lazarević iz Tekije sa ulovom od 350 gr. Nagrade je i za ove takmičare obezbedila „Tekijanka“ i to za prvo mesto zlatnu medalju, štap za pecanje 5m, kutiju za ribolovački pribor i ribočuvarku, za drugo mesto srebrnu medalju, štap za pecanje 6m, kutiju za ribolovački pribor i ribočuvarku i za treće mesto bronzanu me dalju, štap za pecanje 7m, kutiju za ribolovački pribor i ribočuvarku.
Organizator manifestacije je za pobednike obezbedio diplome, dr venu bućku i vesla sa krmicom.
Organizator manifestacije je svim takmičarima uručio diplome koje će ih trajno podsećati na ovogodišnju 38. Zlatnu bućku Đerdapa.
Osvajači prvog mesta dobili su zlatnu bućku i gumeni čamac. Organizacioni odbor 38. ‘’Zlatne bućke Đerdapa’’ proglasio je i po bednike u kuvanju riblje čorbe Prvo mesto osvojila je riblja čorba broj 28 Ivica Stojanović- Klado vo. Drugo mesto osvojila je riblja čorba broj 32 Jovan Petranjesković Tekija i treće mesto osvojila je riblja čorba broj 18 (niko se nije javio sa tim brojem. nagrada čeka u prostorijama mesne zajednice).
ZAVIČAJAvgust 2022.
Drugo mesto Angel Viktorov i Svetoslav Slavčev iz Bugarske: 2 kom, 10,25 kg, 14980 poena. Treće mesto Dejan Bešlić i Ištvan Mora iz Subotice: 2 kom, 3,85 kg, 8060 poena Najveći som: dužine 92 cm, težine 5,9 kg - ulov Angel Viktorov i Svetoslav Slavčev iz Bugarske. Ukupan ulov: 24 kg, 8 kom
Porodična kompanija Tekijanka za treće mesto je darovala bronza nu bućku, štapove za pecanje sa mašinicom, a za drugo mesto srebrnu bućku i električnu pentu.
Pobedničke nagrade Tekijanke pobednicima uručila je Danijela Ca ranović Danijela Caranović, pr menadžer kompanije „Tekijanka“.
ROMULIJANI –
VELIČANSTVENI MULTIMEDIJALNI SPEKTAKL NA
MALKOVIČ I “PAKLENA KOMEDIJA”
počeo da ubija prostitutke, a postao slavna ličnost nakon što
CARSKA palata imperatora Galerija na Feliks Romulijani sa čije su se obližnje Magure rim ski car i njegova majka Romula uzdigli na nebo, ugostila je broj ne umetnike i značajna imena iz sveta umetnosti, muzike, nauke, ali prvi put doživljava i holivud ski spektakl - gostovanje glumca DŽona Malkovičanimbaštine,nalazirijalniOvajMalkoviča.rezidencijalno-memocarskikompleks,kojisenalistisvetskekulturnebašmeđusvojimvekovzidinama,primiojeiDŽonaiMartinaHaselbeka, dirigenta i osnivača orkestra Bečka akademija, kao i Vroclavski barokni orkestar koji u Srbiji gostuju na poziv Jovanke Višekrune Janković, pijanistkinje i direktorke “Art Link festivala”.-DŽon Malkovič i ansambl predstave “Paklena komedija” stigli su u Srbiju u okviru svoje evropske turneje, nakon izvođenja u Austriji i Finskoj. Posle Zaječara slede nastupi u Španiji i Poljskoj. A izuzetnost Feliks Romulijane oduševila je glumca i njegov umetnički tim kada su prihvatili da nastupaju u Srbiji - navode u “Art Linku”, koji uz ustanovu Narodno pozorište Timočke Krajine - Centar za kulturu “Zoran Radmi lović” i zaječarski Narodni muzej organizuju ovo gostovanje. U blistavom komadu Majkla Šturmingera “Paklena komedija: Is povesti serijskog ubice”, DŽon Malkovič prikazuje svu grotesku ovog sveta kroz “lik i delo” DŽeka Untervegera koji je sedamdesetih godina FELIKS DŽON
Avgust 2022.ZAVIČAJ
je u za tvoru zbog ubistva osamnaestogodišnje Margret Šafer, naučio da čita, otkrio svoj dar za pisanje i autobiografskim romanom “Čistilište ili izlet u zatvor - Izveštaj krivca” doživeo slavu. Iz zatvora je pušten posle kampanje intelektualaca impresioniranih njegovim pisanjem iza rešetaka. - U ovom delu muzika predstavlja istinu, a tekst seriju laži. Muzi ka je savest i humanost ovog dela. To je priča o austrijskom mladiću osuđenom za ubistvo. Bio je u zatvoru 15 godina, tu je naučio da čita i piše. I kad ga je pomilovao predsednik Austrije, postao je dramski pisac, novelista, pesnik i novinar. Postao je najpoznatiji kao novinar
ZAVIČAJAvgust 2022.
istražujući ubistva prostitutki u Bečkoj šumi, a zapravo je sva ta ubistva počinio on. Ova predstava bi trebalo da bude njegovo priznanje posle smrti, koje je napisao s onog sveta - rekao je DŽon Malkovič za RTS po dolasku u Srbiju. Za ovaj multimedijalni hepening, pod pokroviteljstvom Grada Zaje čara, već danima vlada veliko interesovanje javnosti, ne samo srpske, već i iz Bugarske i Rumunije. - Verujem da je ovo jedan od najznačijnijih događaja sezone. Mno gi pitaju zašto Srbija i zašto baš Zaječar? Eto, minuli rad - kaže Vla dimir Đuričić, direktor Pozorišta u Zaječaru, i dodaje da ovaj grad ima iskustva u organizaciji velikih događaja. Spomenik kulture, Feliks Romulijana može da primi svega 2.000 posetilaca, budući da je palata pod zaštitom Uneska. Za potrebe ovako velike produkcije obezbeđen je dodatni parking u blizini lokaliteta, ali i svega 300 mesta za stajanje. Organizatori navode da umetnici nisu zahtevni i da su insistirali jedino na organskom voću i povrću i vodi sa limunom i đumbirom. - Uz dozvolu i saglasnost Zavoda za zaštitu spomenika kulture, montirana je i bina dimenzija 22 sa devet metara. Istinita priča o DŽeku Untervegeru, serijskom ubici, pesniku i no vinaru inspirisala je Malkoviča i dirigenta Haselbeka da naprave ovaj muzički teatar, a dirigent je dodatno birao muziku i arije Mocarta, Baha, Hajdna, Bokerinija, Betovena, Gluka, Vebera, u interpretaciji Čen Reiz i Suzan Langbain. - Malkovič je opčinjen muzikom koja je postala vrlo važan element njegovihOsimangažmana.ovogprojekta, radi i nekolicinu drugih u kojima se izvode zanimljiva dela muzičke literature u saradnji sa vrhunskim umetnici ma. Kako sam ističe, velika je privilegija živeti život uz muziku i imati zadovoljstvo da budete deo umetničkih poduhvata sa kolegama muzi čarima. I dirigent Haselbek, koji je sastavio muzičku listu i koji dirigu je izvođenjem, ističe da muzika u predstavi zauzima veoma značajno mesto i sve arije su u funkciji tumačenja teme koja govori o stradanju žene - navode u “Art Linku”. Podršku za gostovanje predstave “Paklena komedija” osim orga nizatora i Grada Zaječara pružio je projekat “EU za kulturno nasleđe i turizam” koji finansiraju Evropska unija i Vlada Nemačke, a sprovodi Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ, kao i Fondacija “Eliksir”, kompanija “Cepter” i UNIQA osiguranje.
ćemo im kroz naš projekat dati punu podršku podršku i ja sam sasvim siguran da kada završimo ovaj projekat da ćemo biti i srećni i ponosni na ono šta smo uradili - rekao je Tomislav Kne žević predstavnik GIZ-a i vođa projekta „EU za kulturno nasleđe i turizam“. Manifestaciju su na dve bine muzič ki obojili brojni izvođači. Nakon pesnič ke zdravice zavičajnog pesnika Milana Kotura nastupili su članovi KUD „Ste van Mokranjac“ iz Negotina, zaječarski Hor „Lavirint“, di džejevi, Medisin bend, Bajkers bojs, Kalem, a otvorena je i izložba fotografija „Sveti Trifun“ majstora fotografije Dragoslava Ilića iz Negotina. Uz brojne goste i sve veću posećenost pivnicama veče je upotpunio i Darko Rundek i Ekipa koncertom prepunim uspomena, energije i dobre muzike. -Premalo sam imao vremena, ali dolaziću ovde, baš sam video za nimljiv kontrast između derutnosti i tih nekih sta menih zgrada koje dolaze iz nekog dobrog vinarskog doba koje možda opet dolazi - izjavio je Rundek prilikom obilaska Rajačkih pivnica uoči svog nastupa u Rajcu u koji je stigao iz među tri koncerta u Beogradu. Uz obilje sadržaja „Dan vina i lepog raspoloženja“ obogatili su po nudom domaćih vina i hrane vinari i lokalni proizvođači, a prisutni su mogli da se u pivnicama upoznaju i sa nekadašnjim procesima u vinskoj proizvodnji.-Dobro je što su EU i GIZ pre poznali da na ovaj način rešava ne koliko problema, da se podstakne ostanak mladih, da se podstakne preduzetništvo mladih i, na kraju, da vino, koje nosi sa sobom turističku ponudu, idealno stvara atraktivnost jednog regiona - izjavio je Mihajlo Vesović iz Privredne komore Srbije.
DAN VINA I LEPOG RASPOLOŽENJA NA RAJAČKIM PIVNICAMA
POČELA BERBA U NEGOTINSKOM VINOGORJU
Avgust 2022.ZAVIČAJ
-Na taj način se stvara energija i širi se jedna pozitivna slika i na neki način se motivišu ljudi koji žive ovde da nastave sa radom. Mi
Druga po redu manifestacija „Dan vina i lepog raspoloženja“ na Rajačkim pivnicama kod Negotina protekla je u znaku tradicije ali i u duhu modernih vremena, uz obilje sadržaja koji su ovom kamenom gradu vina na rajačkom Belom brdu dali poseban šmek. Ušorene uliči ce pivnica vrvele su od graje i ljudi, koji su u Rajac stizali iz cele Srbije da uživaju u programima, ali i vinima koji od davnina slove za najbolja. - Želimo da u oblasti kojom se primarno bavimo, a to je vinarstvo i vinogradarstvo, dalje napredujemo a trenutno pokušavamo da osnujemo zadrugu. Stvarno želimo da Rajač ko i Rogljevačko vinogorje postane poznato po kvalitetu vina i po ovim pivnicama gde je sve počelo - kaže Smiljana Arnautović predstavnica udruženja „Mladi sa Rajačkih pimni ca“. Ovo udruženje okupilo je mlade lju de iz Rajca željne da sačuvaju autenti čan izgled pivnica i nasleđe ovog kraja. I „Dan vina i lepog raspoloženja“ je upravo zato i pokrenut da se u ambijentu rajač kih vinograda i pivnica pokaže zaintere sovanima kako se nekada bralo grožđe i kako se muljalo bosim devojačkim noga ma. Podršku u tome im je im pružio, kao i prošle godine, projekat „EU za kulturno nasleđe i turizam“, ali i lokalna samouprava Negotin i ovdašnja Turistička organizacija. Upravo ovim projektom koji finansiraju Evropska unija i Vlada Nemačke, a sprovodi GIZ, Rajačke i susedne Rogljevačke pivnice ulaze uskoro u značajnu infrastrukturnu rekonstrukciju, kojom će se stvoriti osnovni uslovi za razvoj ruralnog turizma, vinarstva i vinogradarstva na pivnicama.
ZAVIČAJAvgust 2022. Manifestacija izvornog narodnog stvaralaštva koja neguje sećanje na čuvenu heroinu Stanu Plještić otvorena je u njenom rodnom selu Sikolu. Manifestaciju je otvorio Bogdan Gugić, zamenik predsednika Opštine“DragiNegotin.čuvari narodne tra dicije, ponosni smo na vašu istrajnost u negovanju narod nih običaja, a posebno na naše Sikoljane koji predano neguju sećanje na heroinu, malu Sta nu, primer hrabre i odane žene krajinskog junaka Hajduk Velj ka, ravne po junaštvu, vernog saputnika u životu i najtežim trenucima. 209. godišnjicu po gibije čuvenog vojvode obe ležićemo za nekoliko dana, tačnije u četvrtak 11. avgusta. Naša dužnost i obaveza je da mlade naučimo koliko je hra brosti, junaštva i ljubavi prema domovini utkano u našu istoriju. Nikada ne smemo zaboraviti naše pretke i njihovo čojstvo!” istakao je Gugić. U kulturno-umetničkom programu učestvovali su članovi KUD „Branko Olar“ iz Slatine, KUD „Sloga“ iz Vražogrn ca, GKUD „Velimir Mar kičević“ iz Majdanpeka, KUD „Izvor Lovci“ iz Lov ca kod Jagodine, KUD „Vrelo Šarkamen“ iz Šar kamena, KUD „Radislav Nikčević“ iz Miloševa kod Jagodine, KUD „Lesko vo“ iz Leskova i domaćini KUD“Čučuk Stana“. Ču čuk Stanine dane u Si kolu organizovali su KUD „Čučuk Stana“ i Mesna zajednica Sikole. U SIKOLU KOD NEGOTINA ODRŽANI JUBILARNI 20. ČUČUK STANINI DANI
U okviru iste manifestacije, za građane održano je predstavljanje knjige „Nasleđe Rima“ Kris Vikama, na kojoj su govorili dr prof. Staša Babić i Zoran Hamović direktor Izdavačke kuće CLIO. Potom je usledio mali koncert kavaliste Miloša Jakovljevića i vokalni nastup Anđeline Jovanović, učenica OMŠ „Konstantin Babić“ Kladovo i izložba”Podu navske slike”, akademskog slikara Veljka Mihajlovića iz Beograda.
ZAVIČAJ
Kraj meseca je ulepšalo čitanje poezije Jelene Marićević Balać (1988) iz Kladova, koja živi i radi u Novom Sadu. Kao dr docent na Odseku za srpsku književnost Filo zofskog fakulteta u Novom Sadu, zatim književna kritičarka, teoretičar ka i pesnikinja, predstavila je svoje dve stručne knjige “Legitimacija za signalizam: pulsiranje signalizma”; “Tragom bisernih minđuša srpske književnosti: renesansnost i baro knost srpske književnosti”; pesničku knjigu “Bez dlake na srcu”. Dobitnica je nagrada: Borivoje Marinković i Do sitejevo zlatno pero. U uredništvu je Letopisa Matice Srpske i predsednik je Omladinskog odbora Matice srpske. ZA KULTURU” KLADOVO BOGAT IZBOR UMETNIČKIH PROGRAMA ULEPŠALI KRAJ LETA
BIBLIOTEKA “CENTAR
Avgust za poslenike kulture u Kladovu, već deset godina, obeležen je otvaranjem nagradnim foto tematskim konkursom “Knjiga, ti i leto”, sa idejom da se na kreativan i zabavan način afirmiše čitanje u letnjem periodu uz druženje ljubitelja knjiga, biblioteka, fotografije ali i znanja. Ljubitelji fotografije i čitanja, bez starosnog ograničenja, pozvani suda pošalju najviše tri fotografije. Konkurs je otvoren do kraja meseca i očekuju se učešće zainteresovanih iz cele Srbije a ne samo sa područ ja opštine Kladovo. Izložba svih pristiglih fotografija i dodela nagrada održaće se tokom septembra.
Avgust 2022.
Za ljubitelje pozorišne umetnosti u amfiteatru Biblioteke u Kladovu predstavila se izuzetna srpska glumica Gorica Popović sa monodra mom “Gospođa Milihbrot”. Pored oduševljene publike, prepunog gle dališta, omiljenu glumicu pozdravio je i njen kolega, doajen srpskog glumišta Miodrag Miki Krstović.
Za ljubitelje poezije orga nizovana je promocija zbirke pesama “Savršen poklon” Vesne Trailović (1983) iz Kla dova, koja živi i radi u Beo gradu. Emotivno i predivno veče poezije, podsetilo nas je na stvaralaštvo mlade umet nice.Pod nazivom “U potrazi za zlatnim runom” promovi sana je zbirka pesama „Du navski čardak“ ali i celoku pno književno stvaralaštva Višeslava Živanovića (1948) publiciste iz Kladova. Do sada je samostalno objavio knjige „Dnevnici pobednika, „Poletom do Poleta“, Predaja Kladovske tvrđave „Fetislam“ Srbima, “Dvanaest decenija lovačkog društva u Kladovu”, “Vremeplovom do predaje Kladova 1867. godine”, “Borbe za prevlast nad Đerdapom i Dunavom”, „140 godina čitalaštva na području opštine Kladovo”, “Dunavski čardak”. U pripremi je knjiga “Izbeglištvo kao sudbina”. Nadahnuti goosti promocije bili su; Vidak Maslovarić, knji ževni kritičar, glavni i odgov. urednik tribinskog programa Udruženja književnika Srbije; Dragoljub Firulović, predsednik Umetničkog udruženja „Krajin ski krug“, književnik iz Negotina i Suzana Mihajlović Jovanović, novinarka iz PovodomNegotina.90godina od ro đenja Đure Jakšića, učitelja, pripovedača, slikara i pesnika u biblioteci je postavljena izložba knjiga knjižnog Tradicionalnofonda.u zadnjem mesecu leta, organizovana je deseta manifestacija „Kazan kult Kla dovo“, posvećena nematerijalnom kulturnom nasleđu, promovisanju njegovog značaja i edukaciji stručne javnosti i lokalne zajednice o načinima očuvanja „živog nasleđa“, pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture RS i uz podršku opštine Kladovo. Centralni deo ovogodišnje manifestacije je bila stručna konferen cija pod nazivom „Uloga nematerijalnog kulturnog nasleđa u razvoju lokalnih zajednica – Kako upravljati kulturnim nasleđem?“, na kojoj su učestvovali stručnjaci iz regiona koji se bave zaštitom kulturnog nasle đa (iz Etnografskog muzeja u Beogradu, Narodnog muzeja Zaječar, Muzej Krajine Negotin, Regionalen istoričeski muzeй - Vidin / Regional History Museum - Vidin i Regionalna Biblioteka “Mihalaki Georgiev”u Vidinu, Bugarska) i kreativnim industrijama, zatim, umetnički stvarao ci, predstavnici turističkih organizacija i drugi. U fokusu konferencije bilo je sagledavanje odnosa lokalnih zajednica prema sopstvenom kulturnom nasleđu i mogućnosti koje integrisano upravljanje kulturnim nasleđem pruža lokalnoj sredini. Saradnici na projektu su bili: Centar za nematerijalno kulturno nasleđe Srbije pri Etnografski muzej u Beo gradu I Udruženje Dunav Fest iz Beograda.
Jedan od najstarijih i najuglednijih muzičkih festivala u Srbiji, “Mo kranjčevi dani”, ove godine, biće održan od 10. do 16. septembra u Negotinu, rodnom gradu kompozitora svetskog glasa, Stevana Sto janovića Mokranjca, uz finansijsku podršku generalnih pokrovitelja, Opštine Negotin i Ministarstva kulture i informisanja i tradicionalnih prijatelja.UDomu kulture “Stevan Mokranjac”, organizatoru festivala, pripre me za doček učesnika i gostiju, kao i izvođačke scene i galerijskih pro stora su svakodnevne. Upravo je objavljen i program 56. Mokranjčevih dana, a reakcije javnosti su povoljne. „U koncepciji Mokranj čevih dana svaki koncert je reprezentativan, a počev od otvaranja Festivala, 10. sep tembra, do njegovog zatvara nja, 16. septembra, svakod nevno su planirani nastupi umetnika među kojima ima onih koje naša publika već poznaje, ali nam predstoje i lepa nova otkrivanja čarobne moći muzike i njenih izvođa ča“, kaže za Zavičaj, Jovan ka Stefanović-Stanojević, di rektor Doma kulture „Stevan Mokranjac“.Uprvom planu biće hor ska muzika, na kojoj počiva i cela ideja Festivala Mokranjčevi dani, oslonjenog na stvaralaštvo najvećeg srpskog kompozitora, Stevana Stojanovića Mokranjca. Po čev od horova koji će nastupiti na tradicionalnom Natpevavanju prvog festivalskog dana, očekuju nas programi koje su za gostovanje u Ne gotinu pripremili, Hor „Mokranjac“, sa Katarinom Stanković, Mešovi tog hora RTS-a pod upravom maestra Bojana Suđića i Akademskog „Collegium musicum“, sa dirigentkinjom Draganom Jovanović. Prva dva beogradska hora nastupiće u Hramu Svete Trojice, uz saglasnost i lepe želje našeg episkopa, gospodina Ilariona, 11. i 15. septembra, dok će veliko festivalsko finale pripasti sjajnom ansamblu Collegium-a i programu naslovljenom „Tragovi iz sazvežđa Regula“, u petak 16. septembra, na zatvaranju. Ukoliko samo navedemo čitaoce na značaj koji je u našoj kulturi imala Darinka Matić Marović, te njenu poveza nost sa ovim horom, svima će biti jasno da nam predstoji jedno veoma zanimljivo horsko veče, a ono će nesumnjivo biti obojeno i svojevr snom emocijom. Maestro Suđić će sa svojim mešovitim horom izvesti kapitalno delo horske muzike, nemačko-ruskog kompozitora Alfreda Šnitkea, u Hramu „Svete Trojice“, gde će prethodno nastupiti i „Mokra njac“, sa bogatim repertoarom duhovne muzike. „ Festival Mokranjčevi dani brine i o najmlađoj publici, pa će tako biti i ove sezone koja u Negotin dovodi izvođače prve srpske opere za decu.„Opera „Dečja soba“ je prvi put izvedena 1941. godine. Sedam decenija kasnije, tačnije novembra 2021. na sceni Malog pozorišta „Duško Radović“, ovu prvu srpsku operu za decu, Milenka Živkovića, na zatvaranju prošlogodišnjeg BEMUS-a, izvelo je Muzičko opersko teatarska organizacija MOTO. Još jedna posebnost se vezuje za ovu operu, a to je libreto budući da ga je kao jedini izlet u operski fah radila naša poetesa Desanka Maksimović. Mislim da će naša najmlađa pu blika zajedno sa svojim roditeljima uživati u čarima maštovite „Dečje sobe“.
PREDSTOJE LEPA NOVA OTKRIVANJA ČAROBNE MOĆI MUZIKE I NJENIH IZVOĐAČA FESTIVAL 56. MOKRANJČEVI DANI, OD 10. DO 16. SEPTEMBRA U NEGOTINU
ZAVIČAJAvgust 2022.
U Negotin dovodimo i mnogobrojni ansambl Pozorišta na Tera zijama i „Brodvejske vragolije“, reditelja Nebojše Bradića, a reakcije publike na najavu ovog poznatog mjuzikla su nagoveštaj da će se ve rovatno tražiti i karta više. „ Dakle, programski koncept 56. Festivala zadržao je osnovne stu bove: Natpevavanje, uz učešće horova iz Srbije i Republike Srpske, kao i horske ali i kamerne koncerte sa izvođenjem dela srpskih kom pozitora. Dela Aleksandre Vrebalov, koja će i besediti na otvaranju Mo kranjčevih dana i u njenom prisustvu izvodiće Gudački kvartet TAJJ, iz Novog Sada. Ostvarenja kompozitora Dejana Despića, publici u Negotinu, predstaviće Kamerni ansambl 13 gudača, sa umetničkim ru kovodiocem i dirigentom Srđanom Sretenovićem iz Beograda. Mokranjčevi dani nastavljaju tradiciju održavanja programa Niti tra dicije u Mokranju, uz nastup KUD-a „Mokranjac“ i njihovih gostiju. U mestu porekla porodice Mokranjac, nastupiće u nedelju 11. septembra i beogradski KUD „Dimitrije Koturović“. Ovaj folklorni ansambl među narodne reputacije predstaviće se u večernjim satima i publici u Nego tinu, na koncertu u Domu kulture. Klasika u 11 u centru grada, a kao prateći programi likovne izložbe, književne promocije, naučna tribina i dirigentski seminar, sastavni su deo 56. Mokranjčevih dana, festivala koji sa Mokranjcem čuva istoriju, tradiciju i prepoznatljivost Negotina i Srbije u Evropi i svetu.
„ Smatram da je ovaj današnji razgovor sigurno otvorio još neke nove ideje i smernice na koje ćemo u narednom periodu obratiti po sebnu pažnju. Razgovor je bio veoma konstruktivan. Mi smo predočili naše potencijale, probleme sa kojima se suočavamo u relizaciji, tako da mi je drago što je gospodin Betolini prepoznao probleme sa kojima se suočavamo i smatram da ćemo u narednom periodu neke stvari moći da izmenimo. Naš problem kao i većine opština van centra naše zemlje i u našem okruženju, jeste obezbeđenje potrebnih kadrova za bržu realizaciju više projekata. Mislim da ćemo zajedno naše kapa citete u narednom periodu uspeti da promenimo da bolje.“ rekao je predsednik Veličković Nakon pozdravne reči Sanje Radosavljević, kustosa pedagoga Muzeja Krajine, prisutnima su se obratile članice ovog udruženja, koje su podelile zahvalnice učesnicima projekta, a zatim proglasile najbolje filmove koji su dobili nagrade.
Avgust 2022.ZAVIČAJ U okviru manifestacije „Negotinsko leto 2022“, Kreativno udruže nje „NEGO“, u saradnji sa Muzejom Krajine, organizovalo je projekciju i proglašenje najboljih kratkih filmova nastalih u okviru projekta „Edu kativne filmske radionice 3”. KREATIVNO UDRUŽENJE „NEGO“ PROJEKCIJA NAJBOLJIH KRATKIH FILMOVA U okviru svoje prve posete istočnoj Srbiji Nikola Bertolini, šef Ode ljenja za saradnju Delegacije Evropske unije u Srbiji danas je posetio opštinu Negotin. Nakon obilaska rodne kuće kompozitora Stevana Stojanovića Mokranjca koja će uskoro biti komunalno uređena i tehnič ki unapređena, uz postavljanje digitalne opreme sredstvima Evropske unije, u razgovoru sa Vladimirom Veličkovićem, predsednikom Opštine Negotin, dotakao se najvećih projekata koji će uskoro biti realizovani u našoj opštini i iznalaženju novih prilika za saradnju.„Onošto me posebno za nima je kako opštine u ovom regionu, poput Negotina koji ima jednu od najvećih teritori ja u zemlji, ima tako malo ljudi. Ljudi odlaze odavde, a ono što bismo mi voleli da vidimo jeste kako možemo zajedno kroz međusobnu saradnju da do prinesemo tome da pre svega zadržimo mlade i privučemo druge da dođu i žive ovde. Još jedna stvar koja je jako važna ne samo za Negotin, već i za sve ostale opštine jeste pridruživanje Srbije Evropskoj uniji. Moraćemo svi zajedno da radimo na povećanju kapaciteta lokalnih samouprava, a lokalne samouprave istovremeno da rade na većoj saradnji sa gra đanima kako bi građani postali bolji partneri opštini na tom putu.“ izja vio je medijima Nikola Bertolini, šef Odeljenja za saradnju Delegacije Evropske unije u Srbiji. Bertolini je još istakao da je najvažnije da se investira u ljude, po sebno mlade ljude, koji predstavljaju najvažniju kariku u procesu una pređenja razvoja opština.
NIKOLA BERTOLINI, ŠEF ODELJENJA ZA SARADNJU DELEGACIJE EU U SRBIJI U POSETI OPŠTINI NEGOTIN
U organizaciji
ZAVIČAJAvgust 2022.
U okviru “Negotinskog leta 2022”, a povodom obeležavanja Dana pogibije Hajduk Veljka, u galeriji Muzeja Hajduk Veljka, otvorena je izložba “Vojvoda Negotinske nahije”, autora Vesne Nikolić, Sanje Ra dosavljević i Ivice Trajkovića. Na otvaranju su govorili Ivica Trajković, direktor Muzeja Krajine i Sanja Radosavljević, kustos pedagog Muzeja Krajine.“Svaki narod ima svoje heroje, neki od njih prerastu granice lokalnog i postanu simbol nacio nalnog identiteta, tvoreći istoriju i tradiciju koja ih prenosi u večnost. Takav je bio i naš Haj duk Veljko Petrović, le gendarni junak Prvog srp skog ustanka. Cilj izložbe “Vojvoda Negotinske na hije” je da se, u susret obeležavanja 210 godina od pogibije Veljka Pe trovića, podsetimo na život i delo junaka koji je dao svoj život braneći Krajinu, kao i da se ukaže na značaj sačuvanih spomenika kulture u Negotinu posvećenih Hajduk Veljku, a koji predstavljaju trajna i značaj na umetnička ostvarenja”, istakla je, između ostalog jedna od autorki izložbe Sanja Radosavljević.
Izložba se sastoji od dvadeset panoa na kojima je nepretencio zno i naučno, kombinovanjem narativnih i istorijskih izvora ukazano na najvažnije momente iz javnog i privatnog života Hajduk Veljka, na njegovo porodično poreklo, život do izbijanja Prvog srpskog ustanka, kao i na njegovu ulogu u širenju Prvog srpskog ustanka u istočnoj Srbi ji, komandovanje i pogibiju u Negotinu. Prikazana su i njegova odeća i naoružanje. Svoje mesto na izložbi našle su Marija i Čučuk Stana, prva i druga supruga, prijatelj i obožavalac Vuk Karadžić, koji je ovekove čio Hajduk Veljkovo ime, te konj Kušlja. Prikazani su najvažniji toposi vezani za život Hajduk Veljka: Lenovac, rodno selo i Negotin; u Nego tinu barutana, kula Baba Finka i crkva Rođenja Presvete Bogorodice. Poseban tematski prikaz su predstave Hajduk Veljka u umetničkim de lima Anastasa Jovanovića, Uroša Kneževića, Steve Todorovića, Petra Ranosavića, kao i u Mokranjčevoj Šestoj rukoveti. Muzeja Krajine
obeležen je Dan pogibije Hajduk Velj ka Petrovića.Parastos su održali sveštenici negotinske parohije, nakon čega su delegacije opštine Negotin, Muzeja Krajine i Organizacije rezervnih vojnih starešina položili vence ispred spomenika na mestu pogibije i u porti Crkve Presvete Bogorodice kod spomen-ploče legendarnog juna ka Prvog srpskog ustanka. OBELEŽEN HAJDUKPOGIBIJEDANVELJKAPETROVIĆAU OKVIRU “NEGOTINSKOG LETA” OTVORENA NEGOTINSKE“VOJVODAIZLOŽBANAHIJE”
Avgust 2022.ZAVIČAJ
Otac Petar Pantić, starešina Hrama, dozvolio je koriscenje prosto rija i toplim rečima dobrodošlice obratio gostima i prisutnima, bio je izrazito emotivan i naglasio poseban duhovni smisao ove manifestaci je. Predsednik Samardžija i A:Kultura obezbedili su organizaciju i teh ničke uslove za doček i nastup brojnog ansambla i njihovih pratilaca.
Lea Samardžija je vodila program a iskusni muzicki i tonski umet nik, Jovan Radujko, pomogao sa tehnikom. Sebastijan Samardžija je pomagao oko tehnike a pripremio je i program kao DJ sa kojim su uče snici imali veliku radost posle koncerta i sjajnu atmosferu.
U nedelju na praznik Uspenja presvete Bogorodice u humanitarnoj organizaciji A:Kulture, u Hramu Rođenja Presvete Bogorodice u 16. Bečkom okrugu gostovali su aktivisti sa posebnim potrebama, Udru zenje Vera, ljubav, nada, njih oko 70, iz Šajkaša i Novog Sada pod geslom “Približimo se jedni drugima”. Dirljivo je bilo videti i osetiti koliki i kakav trud, ljubav i strpljenje je uloženo da bi članovi i učesnici, u pratnji roditelja i staratelja, doživeli radost i doživljaj kreativnog rada, nastupa i turneja. Stane Ribič predsednik Saveza Srba u Slovačkoj, zamolio je Mi lorada Samardžiju predsednika A:Kulture, da sa svojim članovima or ganizuje i omogući boravak i humanitarni nastup članova sa posebnim potrebama i time ispuni njihovu veliku želju, da posete Austriju i Beč, što je rado i prihvaćeno.
Gosti su nastupili u sastavu: Hor ISON, hor ZVONY, omladinski orkestar “Jan Kolar”, folklore KUD “Branislav Nušić” Lalić.
USPENJA PRESVETE BOGORODICE U BEČU A:KULTURA, ORGANIZOVALA HUMANITARNU AKCIJU POD GESLOM “PRIBLIŽIMO SE JEDNI DRUGIMA”
Tim, inače clanovi drustva, A:Hora i prijatelji, koji je pomagao, slu zio kod rucka i pripremao oko 100 lanč paketa gostima za put, bili su Lilli Jovanović, Snežana Divnić, Ana Braza, Marina Uzelac i Ratko Buljić. Sa A:Horom nastupila je i Jasmina Todorović a pod upravom mladog i veoma angažovanog i talentovanog profesora Momira Mari jokovica. Izveli su kao srdačnu dobrodošlicu 4 narodne pesme, “Kad ja pođoh na bembašu”, “Mila majko šalji me na vodu”, “U tom Somboru”, i “’Ajde Kato, ‘ajde zlato” na radost I zadovoljstvo prisutnih.
U ime naših prezadovoljnih gostiju, divne i veoma strpljive publike kao i Udruženja A:Kultura izražavam najdublju zahvalnost i respekt za sve koji su pomogli da ovaj humani događaj bude znak međusobnog poštovanja, uvažavanja i spemnosti da pomognemo rekao je za Zavi čaj Milorad Samardžija predsednik A:Kultura Iz Beča.
Velikodušno su izasli u susret i sponzorisali ručak u restoranu Niški merak, koji je obezbedio obed za oko 100 osoba. Moja Pekarica poklo nila je kolače, sokove i lepinje za lanč pakete koje su poneli na put a Ako`s Getränke je poklonio dovoljno mineralne vode tako da su svi bili veoma zadovoljni i obezbeđeni.
Na kraju gosti su se zahvalili na ljubavi, divnom dočeku i uspome nama koje će dugo pamtiti.
NA PRAZNIK
U gostima je bio i Jovan Trifković koordinator za dijasporu, Stane Ribič predsednik Saveza Srba u Slovačkoj, predstavnici društava I pu blika iz Beča i okoline kao i iz Slovačke.
ZAVIČAJAvgust 2022.
U Prahovu je održan 5. Internacionalni moto skup Free Rider - 17 koji je privukao ve liki broj bajkera širom regiona i publiku željnu dobre muzike. Ovogodišnji muzički program potvrdio je želju organizatora da prahovski moto skup postane jedan od najboljih u zemlji. „ Ovogodišnji moto skup prevazišao je naša očekivanja. Zahvalni smo svima koji su bili prošlog vikenda u Prahovu posebno našoj braći koji su došli iz cele Srbije, regiona ali i ze malja Evropske unije. Mi smo se potrudili da se gosti lepo osećaju i da požele da opet dođu. Posebno se zahvaljujemo Opštini Negotin, Eliksir Fon daciji na podršci, Di jaspori Prahova i Tu rističkoj organizaciji Negotin ali i svim po jedincima koji su dali svoj doprinos. Mogu da kažem da me raduje što je naša ideja o organizaciji jednog ovakvog skupa postala stvarnost i verujem da će u bu dućnosti naš moto skup biti još jači i po muzici ali i posećenosti.“ izjavio je Goran Vojinović, predsednik Moto kluba “Free Rider - 17”. Pokrovitelji događaja koji
Avgust 2022.ZAVIČAJ
se odvija u okviru Negotinskog leta su Opština Negotin i Eliksir Fondacija.Organizatori skupa Moto skup Free Rider - 17 i MZ Prahovo. Organizaciju pomogli Dijaspora Prahova i TOON. Ljubitelji jačeg zvuka minulog vikenda uži vali su y prvom festivalu alternativnog zvuka NOJZ 01 koji je uz podršku lokalne samoupra ve, organizovalo Udruženje građana „SUPA“ iz Negotina.PrviNOJZ fest pružio je priliku najmla đim učesnicima, članovima negotinske grupe „Empty minded“ da svojim pesmama najave dobru pok Usledilizabavu.sunastupi grupa SickTer i Radio masiv. Muzički hepening na gradskom stadio nu zaokružen je nastupom poznatog negotin skog benda Realizaciju„Fubar“.Nojz festa koji je organizovan u okviru manifestacije Negotinsko leto 2022, pomogli su Javno komunalno preduzeće Bad njevo i Dom kulture „S. Mokranjac“. PRVI JAČEGFESTIVALNOJZZALJUBITELJEZVUKAU PRAHOVUORGANIZOVANODLIČNO 5. MOTOINTERNACIONALNISKUPFREERIDER
ZAVIČAJAvgust 2022. U Negotinu je u dvorištu Pedagoške akademije održana 28. Izlož ba pasa CAC 2022, u organizaciji Kinološkog društva Hajduk Veljko i pod pokroviteljstvom Opštine Negotin. Manifestaciju je otvorila Tatjana Panić, članica Opštinskog veća zadužena za kulturu, informisanje i turizam zaželevši gostima koji su došli iz cele Srbije lep boravak u našem gradu i uspešno takmičenje. Kinološko Društvo “Hajduk Veljko” Negotin zahvaljuje se svim izla gačima na ukazanom poverenju.-Hvala svim su dijama na poštenom i korektnom suđenju, kao i delegatu koji je i ove godine došao. Iza brani su je najlepše od najlepših! Hvala svima koji su pomogli na bilo koji način u organizaci ji, hvala M&J Niš. Na damo se da ćemo se videti sledeće godine u što većem broju! Hvala svima.Inače 130 izlagača je došlo da pokaže svoje ljubimce. Sredinom avgusta održano je najveće takmičenje modernog plesa na svetu u Štutgartu , “ Otvoreno prvenstvo Nemačke “ . Na ovom takmičenju, gde su učestvovali najbolji plesači sveta, takmičila se i Jo vana Jorgovan iz Temišvara u Rumuniji . Jovana Jorgovan sa svojim plesnim partenerom Barbosu Danijel takmičili su se u tri kategorije latino plesova. U kategoriji Klase A Latino plesova u jakoj konkurenciji od 87 parova uspeli su da osvoje bronza nu medalju. Jovana je članica sportskog kluba “Dance Spirit” iz Temi svara i radi sa trenerima Horia Preda, Andra Pacurar i Alex slediŽeljaprestavinaples,2rodnommesto,venstvuposlednjem.tajemodernomnacijonalnogzajemoizmnazijevanaPetnaestogodišnjaMikulescu.JojeučenicaSrpskeGi“DositejObradović”Temišvaraikakosaznacelogletasespremalaovotakmičenje.ČlanicajetimaRumunijeuplesu,adosadaimalapudodobrihrezultaudržavi,aliiuinostranstuDanapomenemo,dajenaNacionalnomprRumunijeosvojila4.UČackunameđunatakmičenjuosvoilajei4.mesto,udvekategorije.Njenciljjedausavrčinjenekoreografijeidanarednimtakmičenjimaseujošboljemizdanju.jojjedauperiodukojispremisledećavelika takmicčnja po Rumuniji i Evropi . Jovana je počela sa folklorom u školici folklora AKUD Mladost Te misvar, ali na zalost , kako nam kaže , nije viče u mogućnosti da ide na probe zbog svakodnevnih treninga u svom klubu, a i puno putovanja na takmičenjima i raznim pripremnim kampovima. JOVANI BRONZANAJORGOVANMEDALJAUŠTUTGARTU!!!TEMIŠVAR UODRŽANANEGOTINU 28. IZLOŽBA PASA CAC 2022
VESNA RADULOVIĆ PR IZDAVANJE NOVINA ZAVIČAJ NARODNE NOVINE NEGOTIN DIREKTOR DRAGIŠA RADULOVIĆ, GL. I ODG. UREDNIK KRISTINA RADULOVIĆ LIST UREĐUJE REDAKCIJSKI KOLEGIJUM NOVINARI I DOPISNICI: VESNA RADULOVIĆ, DANIJELA BARAĆ KOSTANTINOVIĆ, DRAGIŠA BUKIĆ, RATOMIR ILIĆ, ŽIVOJIN MARKOVIĆ, RAJO ĐOKIĆ JUNIOR, NENAD ŠULEJIĆ, DRAGAN KRAČUNOVIĆ, ALEKSANDAR PANTIĆ, DRAGOSLAVA VELJKOVIĆ MADŽAR I MIREL TOMAS TIRAŽ: 10 000 PRIMERAKA E MAIL: NOVINEZAVICAJ@GMAIL.COM WWW.NOVINEZAVICAJ.COM TELEFONI: +381 19 541 898, +381 63 412 948, + 43 667 790 53 50, + 43 699 104 64 316
