240. broj Zavičaj narodne novine

Oktobar 2022.

ZAVIČAJ

ZAVIČAJ

Oktobar 2022.

Oktobar 2022.

ZAVIČAJ

NA 12. SEDNICI SO NEGOTIN

POVODOM “DEČIJE NEDELJE”

ODATA POŠTA PREMINULOM ODBORNIKU SPS DR DUŠANU FURNJIGIĆU

DECA U POSETI PREDSEDNKU OPŠTINE NEGOTIN

U sali Doma kulture „Stevan Mokranjac“ održana 12. sednica SO Negotin, kojom je predsedavao Milan Uruković, predsednik negotinskog parlamenta. Sednici su, pored 37 odbornika prisustvovali i Vladimir Veličković, predsednik Opštine Negotin, Bogdan Gugić, zamenik predsednika Opštine i članovi Opštinskog veća.

Tradicionalni prijem za decu iz negotinskog vrtića, osnovnih i srednjih škola u okviru manifestacije „Dečija nedelja“ priređen je u maloj sali Opštine Negotin. Predsednik Vladimir Veličković razgovarao je sa najvažnijim članovima naše lokalne zajednice, decom o temama koje su njima važne. „Deca su ukazala na to šta bi volela da se promeni u njihovim školama i gradu. Razgovarali smo o autobuskim stajalištima, fiskuluturnim salama i muzičkim festivalima.

Važno je saslušati decu, prepoznati potrebe, njihove želje i obezbediti im što bolje uslove za srećno i bezbrižno odrastanje“, poručio je Veličković koji je obećao podršku i učešće u ekološkoj akciji negotinskih gimnazijalaca sledećeg četvrtka.

Deca su predsednika obradovala poklonima a najmlađa Julija Demkina iz Jekatarinburga koja je pre nekoliko meseci postala naša sugrađanka i pohađa Predškolsku ustanovu „Pčelica“, pesmom na maternjem jeziku. Tokom posete deca su posetila predsednikov kabinet, skupštinsku salu i uslužni centar.

Iz budžeta opštine Negotin ove godine za funkcionisanje predškolskog, osnovnog i srednjoškolskog obrazovanja izdvojeno je 236,5 miliona dinara. Lokalna samouprava je obezbedila besplatnu užinu i besplatan vrtić za treće i

Dvanaesta sednica je počela odavanjem počasti i minutom ćutanja povodom smrti dr Dušana Furnjigića, odbornika Socijalističke partije Srbije.

Odbornici su zatim usvojili Odluku o prestanku mandata odborniku SO Negotin. Usledila je Odluka o usvajanju Izveštaja o radu Predškolske ustanove Pčelica za radnu 2021/22. godinu kao i Rešenje o davanju saglasnosti na godišnji plan rada PU „Pčelica“ za radnu 2022/23. godinu.

Na kraju sednice, većinom glasova prisutnih odbornika, usvojeno je Rešenje o ispravci greške u Drugoj izmeni i dopuni Plana detaljne regulacije za kompleks Hemijske industrije u Prahovu.

ZAVIČAJ

svako naredno dete u porodici i i decu slabijeg materijalnog stanja i besplatan prevoz za đake, kao i stipendije za učenike i studente, prvarice za prvake, nagrade za najbolje učenike.

Oktobar 2022.

PROMOCIJA KNJIGE AUTORKE DR MILE MIHAJLOVIĆ

“ZA SEPSKU VOJSKU - JEDNA ZABORAVLJENA PRIČA” Izložbom fotografija, prikazivanjem autentičnog filmskog zapisa o evakuaciji Srba sa albanskih obala i promocijom knjige „Za srpsku vojsku- Jedna zaboravljena priča” autorke dr Mile Mihajlović, negotinskoj publici je u galeriji Eliksir Fondacije, otkrivena je jedna od zaboravljenih istorijskih činjenica o spasavanju srpske vojske i naroda, iz Albanije transportom u Italiju, koji je organizovala italijanska mornarica.

Nenad Vojinović, direktor Istorijskog arhiva Negotin je istakao da mu je drago što se u Negotinu posle Bora govori o važnoj temi koja je vezana za pomoć srpskoj vojsci i narodu tokom Velikog rata. On je u najavi obraćanja dr Mile MIhajlović veoma plastično povezao dan oslobođenja Negotina u Prvom svetskom ratu sa događajima koji se odnose na prebacivanje srpske vojske iz Albanije u Grčku. „Mi smo ovde imali prilike da pokažemo fotografije, fotografski materijal i video materijal koji su jedina arhivska građa o evakuaciji srpske vojske i naroda iz Albanije u zimu 1915/16. godine. Tu evakuaciju obavile su italijanske lađe i mornarica, civilna i vojna, i ovo je prva humanitarna operacija međunarodnih razmera u modernom smislu reči. Ta operacija nije nikada prevaziđena do današnjih dana po svojoj složenosti i ni po svojoj veličini. U ovoj operaciji spašena je ne samo srpska vojska, kralj, kraljeva porodica, vlada, parlament, dragocenosti, crkva, arhivi, srpski civili, regruti, srpska mladost. Ovo je bila humanitarna operacija pre svega, zato što se broj vojske znao, a broj civila nikada neće biti utvrđen i pretpostavlja se da ih je bilo najmanje dva puta više nego vojske, tri stotine hiljada, bar. Zbog toga nije slučajno da je prof. dr Momčilo Pavlović rekao da je u ovoj operaciji spasena suština, kičmeni stub, srž nacionalnog bića Srbije. Predstavljanjem ove knjige koja je jedina arhivska građa, dokumentacija o tome, relevantna arhivska građa anuliraće dosadašnji mit o spasonosnoj francuskoj lađi.

Bilo je francuskih lađa ali kada je trebalo prevoziti Srbe sa Krfa na solunski front. Ali kada je srpsku vojsku i narod trebalo spasti onda je tu bila italijanska lađa.“ poručila je dr Mila Mihajlović kojoj je pored niza značajnih priznanja za Dan državnosti, na Sretenje 2022. godine dodeljena i Srebrna medalja zasluge za narod koju joj je uručio predsednik Aleksandar Vučić.

Od 12. decembra 1915. do februara 1916. godine, italijanska mornarica je iz Albanije evakuisala 260.895 srpskih vojnika i izbeglica, 24.000 austrijskih vojnika – zarobljenika srpske vojske, 10.153 konja,

Oktobar 2022.

68 topova i 300.000 tona hrane i materijala. Sa vojskom je i evakuisana srpska Vlada, vojni vrh, kralj Petar Prvi Karađorđević i regent Aleksandar Prvi.

O ovom poduhvatu na promociji nadahnuto je govorio i pukovnik Dalibor Denda redovni profesor

Vojne Akademije u Beogradu. Na promociji su učestvovali i Magdalena Antić, profesor solo pevanja Umetničke škole Stevan Mokranjac koja je otpevala pesmu „Vostani Serbije“ i spontano podigla publiku na noge i Vidoje Nestorović iz Krivelja koji je iz duše govorio stihove čuvene pesme Milutina Bojića „Plava grobnica“.

Organizatori promocije na inicijativu Milana Bogdanović iz Beča, su Istorijski arhiv Negotin i Italijanski institut za kulturu u Beogradu.

ZAVIČAJ

ODRŽANA SEDNICA OPŠTINSKOG VEĆA KLADOVA

RASPISAN JAVNI KONKURS ZA UČEŠĆE DOMAĆINSTAVA U SPROVOĐENJU MERA ENERGETSKE SANACIJE Na sednici Opštinskog veća doneta je Odluka o raspisivanju Javnog konkursa za učešće domaćinstava u sprovođenju mere energetske sanacije ugradnjom solarnih panela za proizvodnju električne energije za sopstvene potrebe i unapređenje termotehničkog sistema putem ugradnje kalorimetara, cirkulacionih pumpi, termostatskih ventila i delitelja toplote na teritoriji opštine Kladovo u narednom periodu biće objavljen u sredstvima javnog informisanja.

Utvrđen je i predlog Odluke o izmenama i dopuni Odluke o pristupanju izradi Plana razvoja Kladova za period od 2022-2029. godine, strateškog dokumenta na osnovu koga će se raditi srednjoročni planovi. Zamenik predsednika opštine Bojan Božanović pozvao je prisutne da se uključe u rad Partnerskog foruma kako bi čulo što više predloga

jer se radi od budućnosti našeg mesta.

Usvojen je i predlog Programa za rad Saveta za koordinaciju poslova bezbednosti saobraćaja na području lokalne samouprave. Reč je izradi Projekta sistema video nadzora za automatsku detekciju saobraćajnih prekršaja i nabavku i ugradnju barikadnih stubića u zoni škole u Kladovu. Započet je postupak kako bi javna preduzeća ostvarila pravo na subvencije od opštine Kladovo. Izmena plana je urađena da bi se nabavio kamion smećar i energenti za nesmetan rad tokom predstojeće grejne sezone.

ODRŽANA JAVNA RASPRAVA O NACRTU ODLUKE O BUDŽETU OPŠTINE KLADOVO ZA 2023. GODINU

Javna rasprava povodom Nacrta odluke o budžetu opštine Kladovo za 2023. godinu održana je, 31. oktobra, u opštinskoj sali, a prisustvovalo je najviše rukovodstvo opštine, predstavnici javnih preduzeća, ustanova, organizacija i udruženja. Poziv za sprovođenje Javne rasprave trajao je u periodu od 14. do 31. oktobra.

„Većina prisutnih je saglasna sa Nacrtom budžeta za narednu godinu, a čuli su se i mnogobrojni korisni predlozi“, ističe Andrijana Antić, rukovodilac Odeljenja za budžet i finansije.

Javni poziv bio je upućen i svim zainteresovanim građanima opštine Kladovo, a predlozi su pristigli na pisarnicu i putem elektronske pošte.

ZAVIČAJ

Oktobar 2022.

U KLADOVU OBELEŽENA „DEČIJA NEDELJA“ POD SLOGANOM

„ŠTA DETETU TREBA DA RASTE DO NEBA!?“ Sve obrazovne ustanove u opštini Kladovo brojnim aktivnostima i radionicama obeležile su „Dečiju nedelju“ pod sloganom „Šta detetu treba da raste do neba!?“, uz tradicionalno druženje sa predstavnicima lokalne samouprave.

Tako je bilo i u osnovnim školama u Kladovu, Podvrški, Tekiji, Korbovu i Brzoj Palanci koje su obišli Saša Nikolić, predsednik Opštine i Bojan Božanović zamenik i Slavoljub Maletić, pomoćnik predsednika.

Kao i ranijih godina povodom „Dečije nedelje“ bilo je lepo i veselo. Đaci prvaci se, po tradiciji, učlanjuju u Dečiji Savez. Učenici kladovske škole su u školskom dvorištu zasadili „Drvo generacije“, a pod sloganom „Ukrasi prostor oko sebe porukama sreće“ mališani su kredom u boji crtali i ispisivali poruke. U nekim školama danas je održan sportski dan, a u drugim učiteljice su pomogle deci u koreografiji pri izvođenju pesme „Sve što raste i treba da raste“ i recitovanju.

Oktobar 2022.

ZAVIČAJ

SNEŽANA ĐORĐEVIĆ DIREKTORKA POLJOPRIVREDNE ŠKOLE “RAJKO BOSNIĆ” U NEGOTINU:

IZBOROM ATRAKTIVNIH SMEROVA I DUALNIM MODELIMA OBRAZOVANJA, MOŽEMO PRIVUĆI VEĆI BROJ UČENIKA

Susret sa učenicima i profesorima škole na praktičnoj nastavi u Vinariji “Matalj”, započeo je i razgovor sa Snežanom Đorđević direktorkom negotinske Poljprivredne škole “Rajko Bosnić”.

Pitanja je bilo puno na koja je energična i puna entuzijazma direktorka Đorđević davala smislene i koncizne odgovore, ali smo mi izdvojili one koji daju najkonkretniju sliku o ovoj uglednoj prosvetnoj ustanovi. Počeli smo od upisa učenika u novoj školskoj godini.

- Ove školske godine škola ima 12 odeljenja sa ukupno 205 učenika; tri profila četvrtog stepena (poljoprivredni tehničar, veterinarski tehničar i vinogradar-vinar) i tri profila trećeg stepena ( operater u prehrambenoj industriji, pekar i izrađivač hemijskih proizvoda).

U prvi razred je upisano 53 učenika na četiri smera i to: poljoprivredni tehničar, vetrinarski tehničar, vinogradar-vinar i izrađivač hemijskoh proizvoda. Pad nataliteta, veliki odliv stanovništva iz našeg i Zaječarskog okruga, kao i problemi koji prate srednje stručno obrazovanje, uzroci su zbog kojih se iz godine u godinu upisuje sve manje učenika. Nadamo se da ćemo izborom atraktivnih smerova i ula-

ZAVIČAJ

skom u dualni model obrazovanja, narednih godina privući veći broj dece iz drugih okruga.

Ukupan broj nastavnika koji rade u školi je 33, pri čemu njih18 su radnici samo naše škole dok, 15 rade u više škola.

Da li već radite plan upisa za narednu godinu?

Posle prikupljanja podataka nakon ankete osmaka i nakon izjašnjavanja privrednih subjekata o potrebama i ispunjenostima uslova za dualno obrazovanje donećemo odluku o planu upisa za narednu godinu.

Vaša škola ove godine je prvi put upisala učenike koji su se opredelili za jedan od dva smera u okviru dualnog obrazovanja.

Naša škola vidi budućnost u dualnom obrazovanju zato što školujemo kadrove koji su potrebni privredi. Zahvaljujući razumevanju naših privrednih subjekata nadamo se da ćemo zainteresovati veći broj dece i da će škola opstati kao poljoprivredna škola koja ima regionalni karakter. U dualno obrazovanje ušli smo prvi put ove godine. Reč je smerovima vinogradar- vinar i izrađivač hemijskih proizvoda, a stručna praksa sprovodiće se u saradnji sa vinarijama Matalj i manastira Bukovo, i Kompanijom Eliksir Prahovo.

Nadam se da će, u saradnji sa privrednim subjektima, a imamo i podršku lokalne samouprave, mnistarstva, školske uprave, Škola je van grada. Imate i dom učenika i neophodan je svakodnevni prevoz učenika i nastavnog osoblja.

Da, u sklopu škole je i Dom učenika koji je jedini dom za učenike na teritoriji naše opštine, te su stanari i učenici: Tehničke škole, Negotinske gimnazije i Srednje muzičke škole „Stevan Mokranjac“ i ukupno ih je 64. S obzirom da je škola van grada i da stanari doma, naročito učenici koji pohađaju neku drugu srednju školu, imaju potrebe da u popodnevim

Snežana Đorđević je rođena 1961. godine u Negotinu u porodici prosvetnih radnika ( majka učiteljica, otac profesor matematike).

Osnovnu školu i gimnaziju (matematički smer) završila u Negotinu, a Filozofski fakultet u Nišu 1986. godine i dobila zvanje diplomirani matematičar.

Radni odnos zasnovala iste godie, 1986. kao nastavnik matematike u Poljoprivrenoj školi sa domom učenika „Rajko Bosnić“, Bukovo-Negotin.

Do 01. 11. 2021. godine je radila kao nastavnik kada je imenovana za direktora škole.

Zbog potreba Muzičke škole i Negotinske gimnazije obavljala je poslove nastavnika matematike i informatike. časovima odu do grada bio bi nam potreban neki manji autobus ili kombi vozilo koje bi nam bilo od koristi i za potrebe škole.

Vozni park škole je dotrajao, ove godine su učestale popravke autobusa, a automobil koji koristimo za različite svakodnevne neophodne potrebe doma i škole je dotrajao i naredne godine nećemo više moći da ga registrujemo zbog važećih propisa, Škola je prethodnih godina dobila više donacija od EU i naše dijaspore, pa je vredno pomenuti i đački autobus, laboratoriju... Škola je pre dve godine dobila iz donacija Evropske Unije opremu za ambulantu. Renoviranje ambulante je privedeno kraju tako da ćemo već u toku ovog meseca tu opremu staviti u funkciju.

Međutim, savremene priključne mašine, koje smo dobili iz iste donacije, ne možemo da koristimo jer nemamo odgovarajući traktor za njih. Kupovina takvog traktora prevazilazi naše mogućnosti. Za sada, naši napori, da do ovog traktora dođemo nisu dali nikakve rezultate, pa nam je tu neophodna pomoć.

Oktobar 2022.

Bukovska tamnjanika, je pre više decenija slata u Beograd u Maršalat. Kakva je danas proizvodnja? Škola je oduvek bila poznata po proizvodnji vina i to najviše po proizvodnji crne tamjanike koja je inače autohtona sorta bukovskog brda, na kome se nalaze vinogradi škole. Ova vina su još pre Prvog svetskog rata dobijene brojne zlatne medalje za vina u Francuskoj.

Ponosni smo na uspehe naših vina u prošlosti i s obzirom da se poslednjih decenija ne možemo pohvaliti, ni izbliza takvim rezultatima, pokušaćemo u narednom periodu da prevaziđemo probleme i učinimo sve da naša vina opet osvajaju nagrade. Što se tiče novije istorije 2006. godine tamjanika je osvojila treće mesto na Sajmu vina u Negotinu. Osim tamjanike pravimo i belo vino – bukovsko belo. U zavisnosti od godine do godine, proizvede se ukupno od 3000 do 5000 litara vina i prodaje u prostorijama podruma škole. Zgrada podruma je jedan od prvih objekata izgrađen u vreme osnivanja škole.

Mnogi objekti škole izgrađeni su pre više od jenog veka... Škola je osnovana 1891. godine i zgrada u kojoj je podrum, vrionica i fiskulturna sala su iz tog perioda. Godine 2018. renoviran je krov iznad ovog objekta i deo fiskulturne sale ali zbog nedostatka sredstava planirani radovi za renoviranje kompletnog objekta nisu završeni. Vrionica i podrum su u lošem stanju: dotrajala stolarija, problem sa vlagom u podrumu, nedostatak adekvatnih uslova vezanih naročito za odvod otpadnih voda iz podruma. Neophodna su nam sredstva za renoviranje ovog objekta zbog proizvodnje vina, a pre svega zbog praktične nastave, naročito sada kada pokušavamo da vratimo smer vinar-vinogradar u našu školu. Zgrada u kojoj je podrum i vrionica ima svoju bogatu istoriju i neophodno je spasiti je od daljeg propadanja.

Praktična nastava se odvija samo na ekonomiji škole za sada. U višim razredima odeljenja koja su upisala smerove po dualnom modelu obavljaće i kod odgovarajućih privrednih subjekata. U zavisnosti od smera koji pohađaju učenici praksu obavljaju na objektima stočarstva, vinogradima, podrumu, pekari. Naš stočni fond se sastoji od krava i teladi, svinja i prasadi, ovaca, koza, pernate živine. Objekat nove štale je u dobrom stanju, ali je stara štala dotrajala i sklona padu, tako koristimo samo deo za smeštaj ovaca i koza.

Poljoprivredna škola je višedenecenijska veoma ugledna obrazovna institucija i danas je zadržala taj renome.

Danas je Poljoprivredna škola ustanova koja ide u korak sa vremenom, ispunjava zahteve novog poretka i nove tehnologije. Izuzetan uspeh generacija Bukovaca, kompetentan nastavni kadar sa profesorima koji predstavljaju spoj iskustva, ambicije, usavršavanja i mladosti, kao i sposoban menadžment sa vizijom budućeg razvoja škole, pravi je recept za uspeh i trajanje, tako da se škola može pohvaliti odobrenim različitim obrazovnim profilima za upis učenika, kao i i mnogobrojnim nagradama i priznanjima.

Zaželeli smo Snežani Đorđević direktoru škole, nastavnom kadru i učenicima puno uspeha u radu i rezultate kojima će se ponositi ne samo Škola, već i Negotinska Krajina i cela Srbija.

Oktobar 2022.

Davne 1891. godine, na zemljištu zakupljenom od manastira Bukovo, osnovana je Voćarsko-vinogradarska škola, sa zadatkom da osposobi kadrove krajinskog vinogorja koje je bilo uništeno od filoksere. Predlog za osnivanje škole dali su krajinski vinogradari, okupljeni u Krajinskoj vinogradarskoj zadruzi. Ukaz o osnivanju škole donet je 31. maja 1890. godine. Škola se brzo izgrađivala. Podignuti su mnogi objekti neophodno za funkcionisanje, kao i vinogradi, voćnaci, povrtnjak, botanička bašta, park, cvetnjaci…Škola u Bukovu je od prvih godina postojanja imala zadatak da savremenim uređenjem i radom deluje na srpsko selo kao primer kako treba organizovati i voditi domaćinstvo. Već u prvoj godini rada uspostavljena je saradnja sa jednom od najboljih poljoprivrednih škola Evrope, školom iz Monpeljea, a francuska iskustva pomogla su i Srbiji u borbi protiv filoksere i drugih bolesti bilja. Škola je vrlo brzo postala popularna po poljoprivrednoj proizvodnji, posebno po vinogradarstvu i vinarstvu, te su još pre Prvog svetskog rata dobijene brojne zlatne medalje za vina u Francuskoj.

Sve do 1927. godine radila je u Bukovu Niža poljoprivredna škola, a Ukazom kralja Aleksandra Prvog ukinuta je dotadašnja Škola za vinodelje i voćarstvo, a osnovana Srednja poljoprivredna škola čiji su učenici dolazili iz svih krajeva Kraljevine Jugoslavije. Nastava je izvođena prepodne, a posle podne je održavana praktična obuka. Samo školovanje je trajalo četiri godine, od toga tri godine nastave i godinu dana prakse na imanju škole ili u ustanovi koju direktor odredi. Škola je stekla veliki ugled zbog višestrukog doprinosa unapređenju poljoprivrede, njeni učenici su postajali kvalitetni stručnjaci koji su širom Jugoslavije pomagali selu, a iz mnogih krajeva dolazili su u Bukovo poljoprivrednici da razgledaju imanje i slede njegov primer i iskustvo.

Brojni ratovi vođeni u našoj zemlji u 20. veku naneli su veliku materijalnu štetu školi i ona se povremeno nalazila u veoma teškom stanju, ali se uvek radilo na njenoj obnovi i razvoju.

U toku Drugog svetskog rata mnogi Bukovci su se istakli u borbi za oslobođenje, nekadašnji učenik Rajko Bosnić je 1953. godine proglašen za narodnog heroja, a škola u Bukovu i danas s ponosom i zahvalnošću nosi njegovo ime.

S jeseni 1945. Ministarstvo poljoprivrede postavilo je pitanje reforme srednjih poljoprivrednih škola. Trogodišnja nastava trajala je do 1949/50. godine, a zatim je uvedena četvorogodišnja. Godine 1984. škola se potpuno revitalizuje, dobijajući ponovo svoja četiri razreda, obrazovnih profila poljoprivredni tehničar i stočar tehničar, a od školske 1990/91. otvaraju se i dva odeljenja veterinarski tehničar.

ZAVIČAJ

NARODNA BIBLIOTEKA “DOSITEJ NOVAKOVIĆ”

KNEGINJA JELISAVETA KARAĐOĐEVIĆ U POSETI NEGOTINU

Narodna biblioteka “Dositej Novaković” Negotin obeležila je svoju slavu, Svetog Luku, rezanjem slavskog kolača, uz prisustvo sveštenstva, kolektiva Biblioteke i gostiju.

Nakon rezanja kolača, emitovana je radio reportaža novinarke Zdenke Golubović, “Ja sam ono što je ostalo od mene”, u kojoj je govorio Mirko Petković.

Polovinom. oktobra Negotin je ugostio Njeno Kraljevsko Visočanstvo kneginju Jelisavetu Karađorđević.

OBELEŽILA SVOJU SLAVU SVETOG LUKU

Usledile su dodele nagrada na književnim konkursima “Mirko Petković”, na kome je prvom nagradom nagrađen rad Nenada Mitrovića iz Bora i “Čika Andra”, na kome je prvonagrađen rad Mirjane Luković,

učenice 3. razreda poljoprivredne škole “Rajko Bosnić”.

Predsednik Upravnog odbora Biblioteke, Saša Stanimirović, uručio je jubilarne nagrade našim koleginicama: Nadeždi Bak za 30 godina rada, Slađani Kračunović i Suzani Sirotović za 20 godina rada.

Nakon dodele nagrada, upriličen je koktel.

ZAVIČAJ

Ona je u Negotinu boravila u prisustvu svojih prijatelja i saradnika iz Artis centra i Doma Jevrema Grujića.

Domaćin im je bio direktor Muzeja Krajine Ivica Trajković, koji im je sa svojim saradnicima predstavio Muzej Krajine, Mokranjčevu kuću i Muzej Hajduk Veljka, a pored toga, gosti su obišli Crkvu Svete Trojice, Crkvu Rođenja Presvete Bogorodice, kao i Rogljevske i Rajačke pivnice i neke od reprezentativnih vinarija.

- Utisci naših uvaženih gostiju, koji su iz Negotina krenuli u lepom raspoloženju, su veoma pozitivni, a nama je bila čast da smo imali priliku da ih dočekamo, kaže za Zavičaj direktor Muzeja Krajine Ivica Trajković.

Oktobar 2022.

NEGOTIN DOMAĆIN SKUPŠTINE TRAUMATOLOŠKE ASCOCIJACIJE JUGOISTOČNE SRBIJE U Negotinu je protekla održan susret Traumatološke ascocijacije Jugoistočne Srbije koji je okupio posle više od dve decenije 60 ortopeda od Kosovske Mitrovice do gradova u istočnom delu Srbije.

Poslednji kongres traumatologa Jugoistočne Srbije održan je u Kladovu još 2001. godine, pa je ponovno osnivanje udruženja koje okuplja ortopede ovog dela naše zemlje, u februaru ove godine, od višestrukog značaja. Druga skupština je protekla održana u Negotinu u vinariji Matalj i okupila je više od 60 lekara iz ove oblasti. Bila je to prilika da se obnove prijateljstva, razmene iskustva ali i upozna lepota Negotina i čuvenih pivnica u Rajcu.

„Jedan od ciljeva udruženja je bio sakupiti sve ortopede ovog dela Srbije i pokušati da Ministarstvu zdravlja predočimo naše probleme koji uvek postoje u manjim sredinama. Smatramo da ako nastupimo zajedno pod okriljem jednog udruženja uspećemo da prevaziđemo probleme koje imaju pojedina ortopedska odeljenja i zdravstvene ustanove i time praktično omogućimo što kvalitetnije lečenje i zbrinjavanje naših pacijenata. Smatramo da jednom zajedničkom akcijom, i razmenom informacija šta je potrebno u daljem radu od opreme do kadrova, možemo da doprinesom kvalitetnijem lečenju naših pacijenata. Plan udruženja je da se uključi svo zdravstveno osoblje jer bez njih ne možemo da radimo i zato i oni treba da se udruže i zajedno damo kvalitet radu ortopedskim odeljenjima“, kaže za NG portal profesor doktor Ivan Micić predsednik Traumatološke asocijacije Jugoistočne Srbije koji je ovom prilikom istakao da Niš kao tercijalna ustanova stoji na raspologanju ovom delu Srbije. „Međutim ortopedija sigurno neće nestati, jer u negotinskom zdravstvenom centru oko 150 pregleda nedeljno i dve operacione sale

Oktobar 2022.

u kojima se svakoga dana rade hiruške intervencije opravdavaju postojanje odeljenja i ulaganje Minstarstva zdravlja i Republike Srbije u te manje centre. Mi ćemo samo time privući ljude da ostanu ili da se eventualno vrate u male sredine. Ono što privlači ljude da žive u jednom mestu su škola i zdravstvo“, ističe dr Ivan Micić, rukovodilac klinike za ortopediju i traumatologiju UKC Niš.

Domaćin ovog dvodnevnog skupa je ortopedsko odeljenje Zdravstvenog centra u Negotinu a inicijator susreta traumtaologa, specijalista ortpedije Boris Ravanić. „Velika je čast i odgovornost što sam bilo domaćin ovoga skupa. Ja sam uvek imao potrebu da predstavim naš Negotin. Volim svoj grad i voleo bih da budem još bolji pa sam svoj neki deo odgovornosti preuzeo i želim da se potrudim da svima nama bude bolje.“ Negotin je protekla dva dana ugostio oko 60 traumtaologa iz Kosovske Mitrovice, Prokuplja, Leskovca, Pirota, Niša i susednih gradova . Razgovaralo se o unapređenju struke ali i opstanku odeljena u malim gradovima. „Ima dosta posla, ipak je ovo bolnica na sekundarnom nivou. Mi neke ozbiljne operacije ne možemo da radimo. Raznih naznaka imamo, sa jedne strane da ćemo biti ugašeni a sa druge strane postoje naznake da ćemo dobiti ulaganja. Mogli bismo mnogo više i mnogo bolje. Što se osoblja tiče uvek nedostaje i što se tehnike tiče aparati nedostaju, neka osnovna sredstva neophodna za normalan rad ortopedskog odeljenja. Borimo iz dana u dan. Zato su ovakvi susreti dragoceni da bi se stvorila poznanstva i rešili problemi pacijenata. Razgovarali smo kako dalje, imamo plan kako da pokušamo da ostvarimo sve ciljeve našeg udruženja“, kaže dr Boris Ravanić specijalista ortopedije.

ZAVIČAJ

KLUB MLADIH UMETNIKA SPKD “PROSVJETA” AUSTRIJA

VEČE UŽIVANJA U STIHOVIMA I PROZNIM DELIMA O LEPOTI, LJUBAVI, PATRIOTIZMU...

Klub mladih umetnika koji deluje u okviru odbora SPKD Prosvjete u Austriji organizovao je 11. Veče mladih pisaca. Prisutni su uživali u stihovima i proznim delima o lepoti, ljubavi, patriotizmu, strahu od prolaznosti, ali i šaljivim, porodičnim pesmama. Kao i uvek do sada mladi pisci su mogli da čitaju svoje stihove i prozna dela, ali i da recituju poeziju poznatih srpskih i svetskih pesnika.

Publiku i izvođače je najpre pozdravio Marko Sarić, predsednik Prosvjete, koji je ukazao na važnost očuvanja naše književnosti i jezika u dijaspori. Veče je otvorila pesnikinja Kristina Đenđinović iz Crne Gore koja već drugi put nastupa na Večeri mladih pesnika. Ona je recitovala ljubavnu pesmu “Preboljeti njega”.

– Još jedno inspirativno veče, puno pomešanih emocija, vanvremenskih ideja i životnih pouka je iza nas. Slušali smo stihove o ljubavi, slobodi i rodoljublju, podsetnike da treba da uživamo u sadašnjem trenutku, i opomene da se ne plašimo onoga što nam donosi sutra. Čast mi je što sam deo ove priče, što imam priliku da podelim svoje i čujem tuđe misli. Rečenice i rime su odzvanjale prostorom i mislim da baš niko nije ostao ravnodušan. Iako poštujem koncept larpurlartizma, koji kazuje kako je umetnost sama sebi dovoljna, ipak verujem da umetnost, u svim svojim oblicima, briše razlike, spaja ljude i spasava svet. Ovo 11. Veče mladih pisaca je to i dokazalo – istakla je Kristina Đenđinović.

Smenjivale su se autorske pesme i odlomci iz proznih dela mladih pisaca, a među njima se našao i Nikola Despotović koji je svojim proznim tekstom oduševio publiku, baš kao i Julija Ilić, najmlađa učesnica, koja je pesmu “Sreća” Desanke Maksimović recitovala dok je svirala gitaru, a posebno jak utisak na publiku je ostavila i Katarina Novčić, operska pevačica koja se bavi raznim vidovima umetnosti. Prisutne je oduševila ne samo pevačkim talentom, nego i svojim stihovima. Što se dramskog izvođenja tiče, publiku je ponajviše oduševila Marija Živanović izvedbom pesme Mike Antića “In Memoriam”.

Ono što daje posebnu draž događaju je i činjenica da izvođači dolaze iz svih zemalja bivše Jugoslavije, a raznolikost u odabiru dela čini da publika ode sa večeri produhovljena i puna srca.

Katarina Stanisavljević, koja je vodila kroz program, takođe i jedan od organizatora, smatra da su ovakve večeri važne za očuvanje maternjeg jezika i kulture.

ZAVIČAJ

– Kao neko ko od početka vodi program na ovim okupljanjima, mogu da kažem da svaki put odem kući malo ponosnija i malo produhovljenija. Svaki put čujem nešto novo, upoznam uvek pregršt talentovanih mladih ljudi koji i te kako imaju šta da kažu, i svaki put se malo više oduševim. Na ovo veče sam posebno ponosna jer je bilo najviše učesnika od početka organizovanja takvog okupljanja, što je dokaz da radimo pravu stvar – rekla je ona.

Klub mladih umetnika je osnovan 2017. i ove godine slavi pet godina postojanja, a uspešno ga vode prof.

Vesna Špirić, inž. Uroš Uljarević i mr Anja Rudić. Klub organizuje različite projekte u oblasti umetnosti i kulture, ima dramsku i čitalačku sekciju, a ove godine proširio je svoje delovanje na ples i slikarstvo.

– Sećam se naše prve organizovane Večeri mladih pisaca 2016. godine, kada nije bilo puno izvođača, ali se već tada osećala lepa emocija u vazduhu koja traje do danas – izjavila je Vesna Špirić prilikom prethodnog okupljanja mladih pisaca.

Ona je tada istakla da su isti izvođači sa prvog susreta i dalje redovni gosti na ovim kulturnim okupljanjima, a da se krug učesnika i posetilaca konstantno širi. Tako su na početku učesnici većinom bili mladi ljudi koji su došli kao studenti u Beč, ali su počeli da dolaze i rođene Bečlije srpskog porekla da recituju na našem jeziku.

Oktobar 2022.

KULTURNO SPORTSKA ZAJEDNICA SRBA SALCBURG

“JESEN STIŽE, DUNJO MOJA” Po tradiciji članovi Kulturno-sportske zajednice Srba u Salcburgu (KSZS) svake godine u oktobru organizuju folklornu priredbu pod nazivom “Jesen stiže, dunjo moja”.

Sala pored jezera Valerze i ovog puta bila je mesto okupljanja, gde su se domaćini svojski potrudili da ukrašenom dekoracijom dočaraju lepotu trenutnog godišnjeg doba.

Pored folklorne sekcije domaćina u programu su učestvovali i članovi KUD-a Zavičajno kolo.

Pozdravljajući prisutne predsednik KSZS-a Nenad Šulejić zahvalio se svima na doprinosu u organizaciji priredbe, sponzorima i prijateljima kluba…

– Naravno, najveća zahvalnost kao i do sada pripada deci i omladini folklorne sekcije i njihovim vrednim roditeljima – poručio je on.

Program je otvorila četvorogodišnja Petra Branković stihovima “Zlatna jesen”, a zatim su se smenjivale koreografije dečjih, omladinskih i izvođačkih ansambala oba društva.

Crna trava, Niš…

Pun utisaka bio je i predstavnik sektora za narodnu kulturu Salcburga Roni Bičnau, koji je u svom obraćanju naglasio značaj i potrebu mladih da upravo oni budu čuvari svojih korena i tradicije.

Iskoristio je priliku da pohvali 23-godišnji rad i značaj postojanja KSZS-a, dobru saradnju sa ustanovama i redovno učešće u kulturnim organizacijama grada.

Posle nastupa folkloraša svi su igrali – Vi ste deo narodne kulture Salcburga i podjednako bitni kao i sva naša udruženja – rekao je on.

U zabavnom delu programa prisutne je zabavljao poznati bend i igralo se i pevalo do kasnih sati.

Prisutni su uživali u prikazanom programu i šarenolikosti narodnih nošnji, a igrale su se igre iz Šumadije, Trstenika, Levač, Kobišnica,

Oktobar 2022.

ZAVIČAJ

ČLANICE KOLA SRPSKIH SESTARA NEGOTINA

DOSTOJANSTVENO OBELEŽILE SVOJU SLAVU POKROV PRESVETE Pokrov Presvete Bogorodice je slava Kola srpskih sestara u Negotinu koja je obeležena rezanjem slavskog kolača na Liturgiji u Hramu Sv. Trojice u Negotinu. Ovogodišnji domaćin slave bila je Dušanka Botunjac, a za domaćina sledeće slave prijavila se Olga Milić.

U poslepodnevnim i večernjim časovima, sestre Kola srpskih sestara su svoju slavu proslavile u svome Domu u društvu sveštenika negotinskog namesništva, Marjana Kerčulja, Marka Jokanovića i Dušana Mićićelovića, kao i mnogobrojnih prijatelja koji podržavaju njihov milosrdni rad.

Treba se podsetiti da je Kolo srpskih sestara u Negotinu osnovano davne 1904. godine, samo godinu dana nakon osnivanja Kola srpskih sestara u Beogradu. Svojim mnogobrojnim humanim akcijama članice Kola pomagale su stanovništvu Negotina i okoline tokom prve polovine dvadesetog veka. U okviru njihovog rada osnovano je prvo obdanište, prva ženska škola, pomagale su pojedince i ustanove, učestvovale su aktivno u svim društvenim zbivanjima toga vremena, a kao bolničarke pomagale su otadžbini u Balkanskim i Prvom svetskom ratu. Negotinsko Kolo srpskih sestara obnovljeno je 1995. godine i radi pod pokroviteljstvom Sabornog hrama Svete Trojice.

Dom Kola srpskih sestara sagrađen je tridesetih godina prošlog veka u porti crkve Rođenja Presvete Bogorodice i u njemu se odvijao niz humanitarnih aktivnosti sve do početka Drugog svetskog rata. Nakon toga zgrada je oduzeta u procesu nacionalizacije, i vraćena je ovom humanitarnom udruženju tek 2009. godine u ruiniranom stanju. Nakon renovi-

ZAVIČAJ

ranja Doma Kola, proširene su aktivnosti ovog ženskog udruženja, kao i prijem novih članica i rad na njegovoj popularizaciji kod mladih.

- Inspirisane svojim slavnim prethodnicama i njihovim radom, današnje članice Kola srpskih sestara iz Negotina organizuju niz manjih i većih akcija koje imaju cilj da pomognu onima kojima je pomoć potrebna.

Poslednja u nizu velikih akcija bila je posvećena pomoći socijalno ugroženoj deci bez roditeljskog staranja.

Sestre su poslale više od sto paketa pomoći: Centru za zaštitu odojčadi, dece i omladine u Zvečanskoj u Beogradu, Domu za nezbrinjutu decu „Duško Radović“ u Nišu, Svratištu za decu u Bulevaru Arsenija Čarnojevića na Novom Beogradu, Domu za decu i omladinu „Stanko Paunović“ u Negotinu, Centru za socijalni rad u Negotinu i Domu za osobe ometene u razvoju pri Manastiru Sv. Petka Izvorska u Izvoru kod Paraćina. Kroz svoj rad Kolo srpskih sestara iz Negotina se vodi mišlju da je milosrđe

ljubav na delu prema svim ljudima, a posebno prema onima kojima je pomoć najpotrebnija, rekla je za Zavičaj Vesna Stanković predsednica Kola srpskih sestara i pozvala i sve Negotinke dobre volje da pomognu bližnjima da se uključe u rad ovog udruženja žena.

Oktobar 2022.

PENZIONERI IZ UROVICE ODLIČNI DOMAĆINI

NEKADA SU PUNO RADILI, DOŠLO VREME ZA PESMU I IGRU Početkom oktobra Mesna organizacija penzionera Urovice organizovala je tradicionalni penzionerski ručak. Đorđe Čorčoković predsednik udruženja i njegov „tim“ koji čine i veliki broj naših ljudi koji su svoje penzije stekli radeći širom Evrope najviše u Austriji, Francuskoj i Nemačkoj.

Kao dobri domaćini njih čak osamdesetak, pozvali su i gosti iz Jabukovca, Dušanovca, Mihajlovca, Radujevca, Grabovice, Miroča i Slatine. Ovaj jedinstveni skup vremešnih ljudi, koji se ne odriču druženje uz pesmu i igru, naravno i dobrog zalogaja i po neke čašice, „ispoštovao“ je svojim prisustvom i Bogdan Gugić zamenik predsednika Opštine Negotin.

Bora Božojević predsednik Evropskog udruženja prijatelja Urovice, nije želeo ni po koju cenu da propusti susret pripadnika „treće mladosti“, pa je za ovu priliku posebno došao iz Beča.

Veselje je potrajalo do duboko u noć i svi su se zadovoljni razišli.

Da je to tačno govore video snimci i fotografije koje je ovom prilikom načinio Saša Stojkić iz Negotina.

Dodajmo još da je veselju penzionera prisustvovao i ceo Izvršni odbor Mesne zajednice na čelu sa Jovanom Didićem predsednikom.

Bora Andrekulović, koji je svoju penziju stekao u Austriji, oduševljeno nam je ispričao koje su sve džakonije bile na meniju i pomenuo posebno pileću čorbu, zatim nekoliko specijaliteta sa roštilja, obilato predjelo, vruće lepinje do deserta - tortu i sve to zaliveno čuvenim krajinskim vinima i pritom pohvalio majstora kulinarstva Gorana Čobotića.

I kakvo bi to veselje bilo bez muzike, pa su se organizatori potrudili da angažuju poznati orkestar Slobodana Radosavljevića, koji je odlično odradio povereni muzički zadatak, a članovi orkestra otišli zadovoljni jer su obilato nagrađeni deviznim bakšišima.

Oktobar 2022.

ZAVIČAJ

VINARIJA MATALJ UPOZNAJTE VINA TAMO GDE NASTAJU

KULTURNO SPORTSKO DRUŠTVO “BAMBI” BEČ

“ČARIMA BALKANSKE KULTURE” OČARALI PREPUNU SALU Kulturno sportsko društvo “Bambi” iz Beča predstavilo je u subotu uveče velikom priredbom “Čari balkanske kulture”. “ Cilj priredbe je bio da okupi više naroda sa balkanskog prostora, i to ne samo ansamble iz Srbije, već i susednih država.

Tako smo imali goste i iz Bugarske i Severne Makedonije”, objasnio je umetnički rukovodilac društva, koreograf Vladan Radojković.

U programu, pored domaćina, učestvovali su KUD “ Kitka “ i KUD “Pendari”, dva bugarska društva iz Beča, orkestar “Aleksandar” i KUD “Drimko” Vevčani iz Severne Makedonije, kao i KUD “Zavičaj” iz Tulna, SKC “Stevan Mokranjac” i KUD “Jedinstvo” iz Beča.

Ukupno je bilo oko 400 izvođača, a sa publikom u sali je bilo oko 1.000 ljudi, što je to veče učinilo jedinstvenim prikazom bal-

ZAVIČAJ

kanske kulture i tradicije.

“Bambi” se predstavio publici sa gotovo svim svojim ansamblima, izuzev veteranskog.

Najpre su roditelje učinili posebno ponosnim mališani iz “Bambijevog” folklornog zabavišta, pa potom dečica škole foklora, pionirske sekcije, da bi na binu izašli “iskusni” omladinci i izvođački ansambl.

Izvođački ansambl odigrao je tri koreografije koje su oduševile publiku.

Zanimljivo je i da se SKC “Stevan Mokranjac”, pored pripremnog ansambla, predstavio publici i sa veteranskim ansamblom, koji je izveo dve igre, i koji je pokazao da folklor ne zna za “starost”.

Program je bio dug, više od dva sata, i podeljen u dva bloka, jer je svako društvo želelo da prikaže šta su uvežbala u proteklom periodu.

Radojković je izrazio zadovoljstvo što je, nakon dve godine nemogućnosti rada zbog pandemije i epidemijskih mera, konačno ponovo moguće igranje pred publikom i druženje društava.

“Stvari sa folklorom u “Bambiju” su se dosta popravile u odnosu na prethodne godine, kada nismo mogli da radimo zbog pandemije i raznih zabrana. Sada se sve normalizovalo, što je pokazala i ova priredba “ rekao je on.

Oktobar 2022.

Priredbi prisustvovali su i zvaničnici gradskih vlasti Beča, koji su imali priliku da sedeći u jednoj bečkoj dvorani “ proputuju “ kroz ceo Balkan kroz igru i pesmu.

- Nakon predivnog koncerta u režiji KSD “Bambi” želim da se posebno zahvalim svim našim učesnicima programa SKC Stevan Mokranjac, Kud Jedinstvo, Kud Zavičaj Tulln, bugarskim ansamblima Kitka i Pendari, orkerstru „Aleksandar“, našem orkerstar pod upravom Momira Moke Marijokovića i našim dragim gostima iz Makedonije Kud Drimkol i gospodinu Tošetu na divnim igrama svoga kraja.

Hvala našim kostimografima Neveni Stevanović i Jeleni Čude i Tatjana Kremenović na svemu što je uradila oko programa. Hvala svim damama i mamama na divnim kolačima i tortama, kao i muškom delu oko šanka i hrane koji su se pobrinuli da bude svega.

Hvala divnoj publici koja je i ovaj put prepunila salu.

Nadam se da ste svi uzivali u ovom programu, rekao o je za

Oktobar 2022.

ZAVIČAJ

31. FESTIVAL “DANI ZORANA RADMILOVIĆA” ZAJEČAR

ZVEZDANE VEČERI POZORIŠNE UMETNOSTI Dodelom nagrada laureatima i izvođenjem premijere predstave zaječarskog teatra „Elektra“, spuštena je zavesa na 31. Festival „Dani Zorana Radmilovića“. S obzirom na to da je organizator, Narodno pozorište Timočke Krajine „Zoran Radmilović“, spojio dva festivala, Festival malih pozorišnih formi i „Dane Zorana Radmilovića“ za 14 dana publika je videla čak 18 predstava.

Pozorišni praznik, koji je publika oduševljeno dočekala puneći salu pozorišta svake večeri, počeo je otvaranjem petog Festivala malih pozorišnih formi, na kome je izvedeno sedam vrhunskih monodrama i duodrama iz Srbije, Severne Makedonije i BH. Festival je otvorio gradonačelnik Zaječara Boško Ničić i tom prilikom naglasio da Zaječar ima čime da se ponosi kada je kultura u pitanju tokom cele godine, ali da je jako važno da Festival malih pozorišnih formi, kao i festival posvećen glumčini Zoranu Radmiloviću, našem Zaječarcu, traju i budu sve bolji, iz godine u godinu. „Ovaj festival bi slobodno mogao da se nazove, u duhu ovog vremena, “Otvoreni Balkan” i nadam se da ćemo u bliskoj budućnosti to moći na još kvalitetniji način da ostvarimo.

Nakon svečanog otvaranja festivala, odigrana je monodrama Zvezdara teatra iz Beograda, “Knjiga o Milutinu-prvi deo” Danka Popovića u režiji Egona Savina i maestralnom izvođenju Nenada Jezdića. Iako je predstava trajala dva sata, Jezdić je svojim glumačkim umećem uspevao da održi pažnju publike, koja ga je nagradila ovacijama.

Festival malih pozorišnih formi nastavljen je predstavom КARMEN, Dramskog teatra iz Skoplja, u režiji Dejana Projkovskog i izvođenju Biljane Dragičević Projkovski.

Festival malih pozorišnih formi nastavljen je „Petrijinin vencem“ Dragoslava Mihailovića u režiji Jane Maričić, u izvođenju Mirjane Karanović, a zatim su do kraja Festivala izvedene dve predstave iz Bosne i Hercegovine “Prah” pozorišta iz Sarajeva, te “Prodavnica budućnosti”, sa glumcima iz Bugojna. Festival je zatvvoren predstavom “Felix i Doris” teatra “Madlenijanum” iz Zemuna.

Pozorišni festival „Dani Zorana Radmilovića“ su u Zaječaru otvorili Tanja Bošković i Milan Caci Mihailović, koji su drugovali i glumili sa velikim glumcem.

ZAVIČAJ

Direktor zaječarskog pozorišta Vladimir Đuričić izrazio je zadovoljstvo što pozorišni praznik u Zaječaru, ove godine, kada se obeležava 75 godina od prve premijere teatra, traje svih 14 dana ( Festival malih pozorišnih formi i „Dani Zorana Radmilovića“) : - To govori da je Zaječar bolji od mnogo drugih gradova u Srbiji.

Ovako puna sala nije čest slučaj ni u Beogradu, ni u drugim mnogo većim gradovima od Zaječara a kada se to ponavlja 14 dana zaredom to pokazuje šta znači 75 godina pozorišta i 31 godina Festivala, ali i napor gradske vlasti da se u svakojakim situacijama sve ovo održi, pomogne i da nam ove godine omogući da 14 dana slavimo pozorište u Zaječaru, kazao je Đuričić.

Nakon otvaranja Кontra-dens studio iz Niša pod vođstvom Danice Ničić, izveo je koreografiju na temu iz predstave „Кralj Ibi“.

Od 17. do 24. oktobra prikazane su najbolje predstave iz ovogodišnje produkcije, ne samo iz Srbije, već i iz Crne Gore, Mađarske, Hrvatske i Republike Srpske. U bogatom glavnom i pratećem programu, tokom 8 festivalskih dana prikazano je čak 11 predstava.

Festival je otvorila predstava nastala u koprodukciji SNP iz Novog Sada, GDP „Gavela“ Zagreb, NP Sarajevo i ITF MESS Sarajevo, „Što na podu spavaš“ po tekstu Darka Cvijetića, u režiji Кokana Mladenovića, a već naredne večeri na repertoaru je bila predstava „Tramvaj zvani želja“ po tekstu Tenesi Vilijamsa, u režiji Lenke Udovički, u koprodukciji BDP-a, BELEF-a i Teatra Ulises iz Zagreba .

„Sportsko srce“ Zvezdara teatra koju je po tekstu Đorđa Milosavljevića režirao Milan Кaradžić odigrana je dan kasnije, a nakon nje pozorišni komad „Uspavanka za Aleksiju Rajčić“ u režiji Juga Radivojevića, rađen u koprodukciji Narodnog pozorišta Beograd, Sterijinog pozorja iz Novog Sada i Fondacije „Novi Sad-evropska prestonica kulture“. Zatim

Oktobar 2022.

je publika videla predstavu Narodnog pozorišta Republike Srpske iz Banjaluke, „Sumnjivo lice“ Branislava Nušića u režiji Ivana Plazibeta.

Mjuzikl Narodnog pozorišta Niš „Neki to vole vruće“ u režiji Aleksandra Marinkovića na programu je bio 22. oktobra, dok je predstava Ateljea 212 „Pristanak“ Nine Rajn u režiji Nebojše Bradića na repertoaru bio sutradan.

Nepisano pravilo je da se zaječarsko pozorište predstavi sa festivalskom premijerom, a ove godine je bila antička drama „Elektra“ u režiji Olivere Viktorović Đurašković koja je odigrana u čast nagrađenih. „Zoranov brk“ za najboljeg glumca u predstavi dodeljen je Ani Bretšnajder za naslovnu ulogu „Elektre“.

Ove godine u pratećem programu Festivala bili su igosti iz Crne Gore i Mađarske. U pretfestivalskom programu na sceni zaječarskog pozorišta gostоvalo je JU “Nišićko pozorište” sa predstavom “Boing, boing” Marka Kamoletija u režiji Rastislava Ćopića. Srpsko Pozorište iz Budimpešte izvelo je duo dramu dr Jovana Janjića „Patrijarh Pavle - biti čovek među ljudima i neljudima“, u režiji Milana Rusa, u Centru za kulturu u Кotlujevcu. Vesna Pećanac je izvela svoj autorski projekat, monodramu „O kakav divan dan“.

31. Festival „Dani Zorana Radmilovića“ je završen dodelom nagrada laureatima i izvoćenjem premijere predstave zaječarskog teatra „Elektra“. „Žiri 31. Festivala „Dani Zorana Radmilovića“ u sastavu: dr Miroslav Radonjić, predsednik, Tanja Bošković i dr Duško Ljuština , članovi, većinom glasova je doneo odluku da Nagradu za najbolje glumačko ostvarenje na Festivalu dodeli Vanji Ejdus za za ulogu Aleksije Rajčić u predstavi „Uspavanka za Aleksiju Rajčić.

Nagradu za vizuelni identitet „Кrstomir Milovanović“ dodeljen je predstavi „Tramvaj zvani želja“, po tekstu Tenesi Vilijamsa, u režiji Lenke Udovički.

Novinarski žiri koji je radio u sastavu: Tatjana Njažić („Blic“), Olivera Milošević (RTS) i Borka Golubović Trebješanin ( „Politika“) većinom glasova doneo je odluku da nagradu za najboljeg mladog glumca na 31. „Danima Zorana Radmilovića“ dodeli: Marku Grabežu za ulogu Tima u predstavi „Pristanak“ Nine Rejn, u režiji Nebojše Bradića i produkciji Ateljea 212.

Najbolja predstava po izboru publike na 31. Festivalu „Dani Zorana Radmilovića“ je mjuzikl „Neki to vole vruće“ Narodnog pozorišta Niš, sa ocenom 9,91.

Nagradu je kao predstavnik niškog pozorišta primio glumac Uroš Milojević, koji je u predstavi glumio jednu od tri glavne uloge.

Na svečanosti su dodeljene i nagrade laureatima 5. Festivala malih pozorišnih formi. Stručni žiri 5. Festivala malih pozorišnih formi, Zaječar 11 – 15.oktobra 2022. godine, u sastavu: Snežana Udicki, rediteljka, član, Bra-

Oktobar 2022.

nislav Nedić, dramaturg, član, i Spasoje Ž. Milovanović, teatrolog, predsednik, nakon odgledanih šest takmičarskih predstava, doneo je odluku da za najbolju predstavu u celini proglasi „Кnjigu o Milutinu“, po romanu Danka Popovića, u izvođenju Nenada Jezdića, režija Egon Savin, produkcija Zvezdara teatar.

Predstavi „Кnjiga o Milutinu“ u izvođenju Nenada Jezdića pripala je i nagrada publike, čija je ocena 9,84 Stručni žiri je jednoglasno doneo i odluku da se specijalna nagrada dodeljuje Mirjani Кaranović za izuzetan doprinos gumačkoj umetnosti kojise i kroz lik Petrije, u predstavi „Petrijin venac“, po romanu Dragoslava Mihailovića, režija Jana Maričić, potvrđuje u svakoj izgovorenoj reči, iskazanoj emociji i minucioznim pokretima.

Direktor Sterijinog pozorja dr Miroslav Radonjić podsetio je da su se pre dve godine NPTК“Zoran Radmilović“ i „Sterijino pozorje“ dogovorili da nakon sedmogodišnje pauze ponovo dodeljuju jednu od najdražih i najcenjenijih glumačkih nagrada na našim prostorima, a to je nagrada za glumačku bravuru „Zoran Radmilović“ koja se dodeljuje za ulogu ostvarenu na „Sterijinom pozorju“.

Ove godinde dobitnica ove značajne nagrade na 67. „Sterijinom pozorju“ je Sanja Marković, Ostvarila je sjajnu ulogu u odličnoj predstavi Jugoslovenskog dramskog pozorišta iz Beograda „Čudo u Šarganu“ Ljubomira Simovića u režiji Jagoša Markovića. Ona je dobitnik i Sterijine nagrade na pomenutom festivalu.

U zaječarskom pozorištu je održana i festivalska premijera izvanrednog dokumentarnog filma „Pozorište uprkos svemu“ - 75 godina teatra u Zaječaru, autora Vanje Čolić.

U novotovorenom prostoru Pozorišnog muzeja ( bivši Memorijal Nikola Pašić”) priređen je “Omaž Živojinu Pavloviću”, koji je veliki deo detinjstva i mladosti proveo u Zaječaru.

Pomenimo da je na “danima “Zorana Radmilovića” promovisan i veliki broj knjiga i pozorišnih publikacija koje su izazvale značajnu pažnju publike.

Poslednjeg dana festivala u okviru pratećeg programa, predstavljeno je drugo, dopunjeno izdanje monografije zaječarskog teatra pod nazivom “Pozorište uprkos svemu”.

Na kraju šta još dodati o prteklim 31 “Danima Zorana Radmilovića”, kada je najbolju ovcenu dala publika koja je svaku predstavu i nagrađene glumce ispratila dugim aplauzima.i time potvrdila da je selekcija predstava i izvođenje bilo zaista na visokom nivou.

ZAVIČAJ

SRPSKI KULTURNI CENTAR “STEVAN MOKRANJAC” BEČ

VRHUNSKI SEMINAR ZA UMETNIČKE RUKOVODIOCE KULTURNO UMETNIČKIH DRUŠTAVA Tradicionalni, 14. po redu, seminar za umetničke rukovodioce folklornih ansambala, u organizaciji Srpskog kulturnog centra “Stevan Mokranjac” iz Beča, okupio je proteklog vikenda eminentne stručnjake iz Srbije i brojne igrače iz društava koja neguju srpsku tradiciju širom Evrope.

U dobrom raspoloženju, željni da steknu nova znanja i nova prijateljstva, 60-ak učesnika je navelo da su im ovakvi seminari važni i vredni, a predavači su istakli da su upravo kulturno-umetnička društva iz dijaspore ta koja prednjače u očuvanju srpske tradicije.

Jedan od učesnika, Ognjen Marković, član KUD Biseri iz francuskog Nansija treći put je na seminaru za koji ima samo reči hvale.

– Počeli smo saradnju sa Miloradom Runjom i odlučili da dođemo. Mnogo nam se svidelo na prvom seminaru i od tada smo uvek ovde. Sve nam ovo pomaže, jer vidimo drugačiji način rada, nove korake, običaje i sve je to korisno za nove koreografije – kaže on.

ZAVIČAJ

Seminare vidi kao veliku priliku za upoznavanje za drugim društvima, za druženje, uspostavljanje saradnje, gostovanja i uvek im daje prednost.

– Seminari su, prema mom mišljenju, najlepša folklorna druženja. Nisam veliki pristalica smotri, jer je na njima više prisutna konkurencija između društava, a ovde je samo druženje. A uz ovakvog domaćina, sve je perfektno – nije krio oduševljenje Marković, i uz pohvale na račun “Mokranjca”, dodao da su pregovori o gostovanju Bisera u Beču u toku.

U “Mokranjcu” su se i ove godine potrudili da naprave dobar i zanimljiv program. Milorad Runjo, umetnički rukovodilac domaćina ističe da su seminari važni, jer učesnici stiču znanja koja odmah mogu da prenesu svojim ansam-

blima, ali istovremeno i sebe školuju, kako bi napredovali u poslu kojim se bave.

– Trudimo se da uvek radimo i obrađujemo oblasti koje nismo ranije i svi nauče što više različitih segmenata. Tako su sada, prvi put tema igre iz Sokobanje i srpske igre iz Žagubice – naveo je Runjo.

Dr Sanja Ranković prava je osoba da prenese svoje ogromno znanje kada je reč o igrama iz sokobanjskog kraja i tradicionalnom pevanju, budući da se njima bavila u svojoj magistarskoj tezi na Katedri za etnomuzikologiju na Fakultetu muzičkih umetnosti. Ona je istakla da je dijaspora važna za maticu, jer, kaže, kao društvo nismo svesni da u dijaspori negovanje tradicionalne muzike pre svega zavisi od pojedinaca i udruženja građana koji to

Oktobar 2022.

Saglasan je da je rad kulturno-umetničkih društava u dijaspori gotovo neuporediv sa maticom, jer, kaže, u Srbiji ne doživaljavaju čuvanje tradicije i kulture, odnosno odnos prema svojoj zemlji, kao što ga doživljava neko ko živi u dijaspori.

– “Mokranjac” je ubedljivo jedan od najboljih srpskih ansambala, ne samo u dijaspori, nego u celom Srpstvu – rekao je Đurić.

Učešćem na seminaru zadovoljna je i Kristina Višnjić, članica KUD Izvor iz Noj Izenburga u Nemačkoj, koja kaže da je uvek dobro kad se nauči nešto novo.

“nose” dobrom voljom, radom koji poklanjaju čitavoj zajednici.

– To je za divljenje i neverovatno je šta naši ljudi u dijaspori rade. To zahteva veliko poštovanje Srbije i svih nas u matici, jer oni sve rade gratis, za očuvanje svog jezika, kulture, za našu zemlju. To je dokazani patriotizam – ukazala je ona.

Primetila je i da je našim ljudima u dijaspori teže, jer nisu na izvoru informacija, ali se na svaki načn trude da do njih dođu, jer su daleko od zavičaja, pa su nekada i motivisaniji da čuvaju svoju tradiciju.

– Kada se održavala Evropska smotra u Beogradu, oko hotela Hajat i Sava centra, u kojem je manifestacija održana, deca iz dijas-

Oktobar 2022.

pore su išla kroz parkove, i pevala naše pesme. Meni je bilodrago zbog toga. To naši u Srbiji ne bi radili, a oni se ne stide ko su i šta su, ispoljavaju to na svakom koraku. Bila sam tada presrećna, to je lepa poruka za nas u matici – ispričala je dr Ranković, koja je prvi put bila predavač na seminaru “Mokranjca”.

Seminar je trajao tri dana, a da sve prođe u najboljem redu i učesnici odu zadovoljni, vodili su računa Aleksandar Novaković, Saša Kostić, Saša Božinović i Milorad Runjo i drugi članovi “Mokranjca”.

Za igre iz Žagubice bio je zadužen bio poznati koreograf Zvezdan Đurić, koji smatra da je ovaj seminar u “Mokranjcu” jedan od najboljih u toj oblasti.

– Za 14 godina kroz seminar je prošlo mnogo mladih, što posebno raduje, jer pokazuje da imamo ko da ostave tradiciju i kulturu.

– Ovakvi seminari su važni, pre svega za očuvanje srpskog jezika, jer se kroz metodiku rada i pristup pevanju, uče dijalekti određenih područja. Pored toga, okuplja decu i stvara neraskidivu vezu sa maticom. Ove godine prenosim srpske igre Homolja, Žagubice i pravim paralelu srpskog i vlaškog stanovništva u tom kraju i učesnici su to jako lepo prihvatili – rekao je Đurić.

– Ovo mi je treći, četvrti put da sam na seminaru i uvek je lepo kada se nauči nešto novo. Volim druženje, volim da igram. Igram oko 19 godina i sada vodim srednji ansambl u Izvoru. Znanje stečeno ovde može da se prenese dalje, pogotovo ako postavim svoju koreografiju, što je i moj cilj. Nisam još imala mogućnost da napravim svoju koreografiju, ali to mi je želja – priča nasmejana Katarina.

Seminar ne može da prođe bez korepetitora, a ovaj put je to etnomuzikolog Milenko Martić.

– Uvek se odazivam pozivu “Mokranjca”, ovde sam četvrti ili peti put, uz jednu pauzu zbog obaveza. Seminar je koristan za sve nas, ne samo za dijasporu. Decu koja budu ovde svi predavači usmeravaju da dođu u Srbiju, na druge seminare, a time unapređujemo sva kulturno-umetnička društva u Evropi – rekao je Martić.

I on deli mišljenje ostalih predavača da dijaspora trenutno prednjači u negovanju srpske tradicije.

– U Srbiji se sva kulturno-umetnička društva finansiraju od projekata, a u dijaspori su navikla da budu samoodrživa. Prednjače i kad je reč o nošnjama i koreografiji. Ovde je veći akcenat na očuvanju tradicije, nego u matici – rekao je Martić.

Saglasan je i da rad kulturno-umetničkih društava u dijaspori nije uporediv sa onim u matici, jer, kako kaže, u Srbiji ne doživljavaju čuvanje tradicije i kulture kao što to čini rasejanje.

ZAVIČAJ

U BEČ VETERANI “MOKRANJCA” UGOSTILI PRIJATELJE IZ BEOGRADA, NOVOG SADA I KRALJEVA Veterani Srpskog kulturnog centra “Stevan Mokranjac” iz Beča ugostili su za vikend kolege iz tri kulturno-umetnička društva iz Srbije, priredili im nezaboravno druženje, pokazali austrijsku prestonicu i tako stvorili nova prijateljstva, prožeta pesmom i igrom. U divnom druženju, u prostorijama “Mokranjca” uživali su veterani društava Avala iz Beograda, Nera iz Novog Sada i Kraljevačka riznica iz grada na Ibru.

Saša Božinović, potpredsednik “Mokranjca” kaže da je u planu bilo održavanje folklornog festivala veterana, ali zbog tehničkih problema sa salom u kojoj je manifestacija trebalo da se održi, festival je odložen.

– Ali smo zato sve prebacili u naše prostorije, pozvali prijatelje iz Kraljeva, Beograda i Novog Sada, organizovali druženje, u želji da dalje razvijamo saradnju – rekao je Božinović.

Iako je festival odložen do daljeg, druženje u “Mokranjcu” i te kako je nadomestilo izostanak te manifestacije, jer su domaćini i gosti uživali u danima koje su proveli zajedno. Za igrače iz Novog Sada ovo gostovanje u Beču je posebno značajno, jer je prvi odlazak veterana u inostranstvo. Prema rečima Ivane Miletić iz tog društva, iako se u Srbiji organizuje mnogo folklornih festivala za veterane malo je takvih manifestacija i okupljanja van granica naše zemlje.

– Ovo nam je prvi odlazak iz zemlje i jako smo zadovoljni. Domaćini su odlični – kaže Miletićeva.

Iako je Festival veterana odložen, druženje i uživanje uz tradicionalnu srpsku pesmu i igru – nisu.

– Mi smo prihvatili poziv da dođemo, bez obzira što nema nastupa, da se provedemo i družimo sa našim ljudima u dijaspori. Obišli smo Beč, ali malo je ovo vremena, trebalo bi da ostanemo sedam dana – kaže Miletićeva.

Saradnju sa “Mokranjcem”, dodaje, dalje će razvijati i u duhu srpskog gostoprimstva, pozvala je svoje domaćine u goste u Novi Sad. Ona je zahvalila domaćinima, Upravnom odboru “Mokranjca”, Saši Božinoviću, Saši Kostiću i umetničkom rukovodiocu Miloradu Runju,

ZAVIČAJ

za koga kaže da je jedan od zaslužnih što “Mokranjac” tako dobro funkcioniše.

– Da nije bilo njih, ne znam da li bi sve ovo ovako dobro izgledalo i da li bismo se ovako dobro i prijatno osećali, kao što se sada osećamo ovde – istakla je Ivana Miletić iz KUD Nera.

I veteranima iz KUD Kraljevačka riznica, ovo je prva poseta Beču, gde su ranije gostovali njihovi izvođački i pripremni ansambl. Marina Džodić iz tog društva navodi da se igrači odlično osećaju u austrijskoj prestonici. Uspeli su da vide grad, obišli mnogo toga sa svojim domaćinima, a pored obilaska Šenbruna, planirali su i odlazak do Bratislave, kako bi iskoristili vreme na najbolji mogući način.

– Prijateljsko smo društvo, mi domaćine kod kojih budemo uvek pozivamo u uzvratnu posetu, da nam budu dragi gosti. Kraljevo je grad na Ibru, sa mnogo manastira u okolini. Nadomak su Žiča i Studenica, i zemljacima koji rade u Beču sigurno bi bilo zanimljivo da ih posete – rekla je Džodićeva, pa je “Mokranjac”, posle Novog Sada, dobio i poziv za posetu Kraljevu.

U Neri od 2017. igra i Aleksandra Kostić, advokatica iz Novog Sada koja kaže da je ovakvo putovanje možda trebalo i ranije da se desi, ali je, zapravo, ovo pravi trenutak, jer su – odabrali prave ljude.

– Sve je sjajno, domaćini su besprekorni. Sjajno se družimo, delimo iste vrednosti, uživamo u svakom trenutku”, rekla je ona, ne krijući oduševljenje.

To društvo postoji 10 godina, a 20 igrača smešteno je – kod članova “Mokranjca”, koji su im “vodiči” po Beču.

– Na trenutak smo pomislili da je to možda velika odgovornost i da ljudi to sve možda neće moći da iznesu, ni iz Nere, ni iz “Mokranjca”. Međutim, kako se stvari odvijaju, mislim da više nećemo odlaziti u hotele i hostele, nego da ćemo ubuduće ovakve ljude ugošćavati kod nas. Bila bi nam čast i zadovoljstvo da uvek odlazimo ovako prijateljski, u njihove domove, i da oni dolaze kod nas, jer mislim da smo stvorili jednu potpuno novu vezu u kojoj mi, veterani, folkloraši, sjajni ljudi, pravimo jednu novu porodicu”, uverena je Kostićeva.

Oktobar 2022.

U KLUBU ZASLUŽNIH PENZINERI PUNI MLADALAČKE ENERGIJE Udruženje penzionera Zajednice srpskih klubova u Beču okupilo je brojne bivše aktiviste, koji su od samog početka samoorganizovanja naših građana u Austriji.

Dragutin Petković, predsednik Udruženja penzionera, koje postoji već šest godina, jedan od od onih koji pamti prve dane samoorganizovanja naših građana daleke 1970. godine.

– Od svih koji smo od prvog dana 1970. aktivno učestvovali u podizanju naših klubova i Zajednice, u Beču smo sada samo Bratoljub Ćuk i ja. Udruženje penzionera je važno kako bi okupili stare aktiviste koji su nam se pridružili neki godinu kasnije. Sada možemo da se družimo i evociramo uspomene – rekao je on.

Petković je penzionerima priredio ručak i lepo druženje, koje im je ponajviše nedostajalo za vreme pandemije.

Jedan od prisutnih bio je Slobodan Jovanović, koji je 1977. godine pristupio klubu Beograd, iz kojeg je ušao u Fudbalski savez koji je nekada bio jedna od najbrojnijih organizacija naše krovne organizacije.

– Ovakvo okupljanje nam je veoma značajno, jer se vidimo sa starim prijateljima, koje nemamo priliku često da vidimo. Bez Udruženja penzionera ne bi se okupljali mi koji smo obeležili samoorganizovanje – naglasio je Jovanović, koji je svojevrsan hroničar Zajednice, jer jedini poseduje materijal sa svih do sada održanih Radničkih sportskih igara.

Mileva Čokić Vrečić, dugogodišnji obrazovni radnik, koja je više od tri decenije pomagala našim klubovima i Zajednici u realizaciji brojnih aktivnosti takođe je bila na ovom druženju.

– Hvala Petkoviću što nas okupljaš, da nas podsetiš da postojimo. Održavaš nas u životu, da osetimo da smo nekada vredeli i radili.

Dodala je da bi se odazvala ako bi je klubovi zvali.

Petković je pohvalio predsednika Zajednice Luku Markovića za kojeg je rekao da je najbolji do sada šef krovne organizacije u Beču.

Marković je naglasio da Udruženje penzionera voli da nazove Klubom zaslužnih.

– Oni su osnovali, držali, čuvali i sve sačuvali. Nastavak rada nije nam bio problem, jer smo imali dobru osnovu. Ugled koji Zajednica uživa kod gradskih vlasti je nastao upravo na odnosima koje su izgradili stari aktivisti. Zato rado slušamo njihove savete, jer iskustvo je nešto što se stiče “, naglasio je on.

Oktobar 2022.

NOVA KNJIGA VJERE RAŠKOVIĆ ZEC

“KORONA - OSVETA CRNE KRALJICE” U Zajednici srpskih klubova u Beču predstavljena je nova knjiga Vjere Rašković Zec “Korona-osveta crne kraljice”. Predsednik Zajednice Luka Marković istakao je da mu je posebna čast što je Vjera, koja je generacijama naše dece predavala maternji jezik u dijaspori, svoje novo delo najpre predstavila rasejanju u Beču. On je rekao da će Zajednica pomoći da se knjiga promoviše što je više moguće.

Autorka je istakla da joj je posebno drago što knjigu premijerno promoviše u Beču i najavila da će je predstaviti i srpskoj publici na Sajmu knjiga u Beogradu.

Ukazala je da se u delu bavi pandemijom korone i da je umesto predgovora objavila intervju Tatjane Adžić Vukičević, direktorke kovid-bolnice u Batajnici.

– Slušala sam politikologa Bokana koji je govoreći o aktuelnoj situaciji koristio izraz satirizam i “bašmebrigizam”. U knjizi ima mnogo satirizma, a od “bašmebrigizmu” nema ni traga. Do pred izdavanje knjiga je imala naslov samo korona, ali mi je savetovano da ga proširim, pa sam dodala nadimak grofice Barbare Cerske koju su upoređivali sa grofom Drakulom. Knjigu sam pisala od kraja prema početku, pa prvo poglavlje nosi naziv ” Kraj – navela je Vjera Rašković Zec.

O autorki i delu govorila je Svetlana Matić predsednica Austrijsko-srpskog kulturnog društva “Vilhemina Mina Karadžić”. Podsetila je da smo prethodne dve godine svi bili pritisnuti koronom i da je Vjera Rašković Zec odlučila da tome posveti posebnu pažnju.

– Trebalo je sačuvati psihičko zdravlje u tom teškom vremenu. Vjera je odlučila da napiše svojevrsni dnevnik o koroni koji je vodila iz četiri zemlje – Srbije, Hrvatske, Austrije i SAD. Pokušala je da zabeleži intervjue akademika i običnih ljudi starije dobi, koji su takozvana rizična grupa. Ovo je neka vrsta istraživačkog rada o pandemiji i prožeta je satirom i humorom – objasnila je Matićeva dodajući da se u knjizi pominje i naš teniser Novak Đoković.

U nastavku diskustovalo se o periodu pandemije i kroz šta su sve prošli prisutni.

Matićeva ističe da je Vjera doajen srpske kulture u Austriji i dijaspori: Predstavljamo delo žene koja je toliko učinila na očuvanju srpskog jezika i identiteta. Teško je predstaviti ceo njen književni opus i zasluge kada je reč o nastavi maternjeg jezika, kulturi sećanja, kako se srpski narod kroz vekove borio za opstanak. Vjera je osoba koja zaslužuje mnogo pažnje, jer su razgovori s njom lekoviti.

ZAVIČAJ

BIBLIOTEKA CENTAR ZA KULTURU KLADOVO

OBELEŽILI DEČIJU NEDELJU POD SLOGANOM “ŠTA DETETU TREBA DA RASTE DO NEBA” Pod sloganom “Šta detetu treba da raste do neba!?” poslenici kulture Kladova tradicionalno obeležavaju manifestaciju “Dečija nedelja” sa ciljem skretanja pažnje javnosti na decu i mlade, na njihove potrebe i prava u porodici, društvu i lokalnoj zajednici, pravo da odrastaju u što boljim uslovima, na jednake šanse za razvoj i ostvarenje svih svojih potencijala.

Za predškolce i đake prvake organizovana je svečana dodela besplatnih članskih kartica u biblioteku. Pored upoznavanja sa novim korisnicima, organizovane su i kreativne radionice za učenike Osnovne škole za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju „12 septembar“ Negotin, područno odeljenje u Kladovu; radionica Javno preduzeće Nacionalni park Đerdap „Đerdapske pustolovine“; druženje sa dečjim piscem – Milkom Knežević Ivašković koje je predstavila roman za mlade „Tarakan”, dobitnik književne nagrada „Politikinog zabavnika“ za najbolje delo namenjeno mladima na srpskom jeziku u 2021. godini.

Književnica je svoj celokupni kniževni opus predstavila u večernjem druženju svoja dela i odrasloj publici sa porukom „Možemo li voleti čudovište“. na kraju za vredne mališane koji se leto proveli ne samo odmarajući se već i čitajući, priređeno je svečano proglašenje i dodela nagrada NAJčitaocima 7. letnjeg maratona čitanja.

Za ljubitelje likovne umetnosti imali smo veliku čast i zadovoljstvo predstaviti izložbu radova učesnika prve Likovne kolonije Petrovo Selo 2022., koja je u letnjem periodu okupila umetnike u Petrovom Selu.

Inspirisani lepotom pitomog naselja koje se prostore na istočnoj strani Miroč planine, predivne pejzaže, ovekovečili su umetnici iz Beograda; Nada Serafimović, Ljiljana Glišović, Živojin M. Velimirović.

Iz Kruševca; Jovanka Joka Rašović, Borivoje Stojanović, Mirko Stojadinović, Mirjana Bogićević, Kostantin Cvetković – Kokan; iz Trstenika Nebojša Milčev, iz Kostola Mića Skrlatović i Đorđe Joković rođen u Petrovom Selu, danas nastanjen u Kruševcu.

Književnoj publici predstavljena je Laura Barna sa romanom “Sve moje setre” svojevrsnom spomeniku piscu Rastku Petroviću.

Pozorišna sezona počela je izvođenjem komedije “Čorba od kanarinca” u kojoj su maestralno odigrali svoje uloge Mina Lazarević i

ZAVIČAJ

Ljubomir Bandović, što je publika nagradila prepunom salom i dugim aplauzom poštovanja.

Da je kulturno nasleđe u Srbiji itekako živo pokazala je tribina Puls kulturnog nasleđa koju je organizovao EU info point u Novom Sadu, zajedno sa partnerima sa projekta EU za kulturno nasleđe i turizam, koji sprovodi Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ). Puls kulturnog nasleđa deo je dvodnevne posete radnika u kulturi Istočne Srbije Novom Sadu, Evropskoj prestonici kulture 2022. Cilj posete je povezivanje kulturnih institucija Vojvodine i istočne Srbije, kao i međusobna razmena znanja u oblasti kulture, promocije i inovacija. Tim povodom u prostoru Gradske biblioteke Novi Sad, organizovana je tribina “Puls kulturnog nasleđa” a o značaju kulturnog značaja razgovarali su; dr Slavica Vujović, Pokrajinski zavod za zaštitu prirode i Kulturni pre-

deo Bača; Violeta Đerković, Kulturne stanice Novi Sad; Žaklina Nikolić, Biblioteka “Centar za kulturu” Kladovo; Vujadin Milošević, Narodni muzej “Zaječar”; Stanka Čoban, Etno kuća “Didina kuća” Bač; dr Milena Jokanović, Filozofski Fakultet Beograd Uzbudljivim pričama i ponosnim prezentacijama svojih kulturnih institucija, govornici su pokazali ljubav kulturnom nasleđu i ulozi pojedinca u očuvanju baštine. U inspirativnom dijalogu delegacija istočne Srbije i iz prve ruke se uverila kako kulturno nasleđe doprinosi bogatstvu jednog grada i održava njegov puls živim.

Bibliotekari iz Kladova posetili su najveću regionalnu manifestaciju, 65. Međunarodni beogradski sajam knjiga na kojem su izabrali nove naslove za korisnike biblioteke i bibliobusa.

U ime Sekcije za rad poketnih bibliotka Srbije na forumu Bibliote-

Oktobar 2022.

PARTNERSKI FORUM ZA IZRADU PLANA RAZVOJA OPŠTINE KLADOVO U skupštinskoj sali opštine Kladovo danas je održan prvi sastanak Partnerskog foruma za izradu Plana razvoja opštine Kladovo, koji treba da bude završen do aprila naredne godine. Nakon toga, sledi njegovo usvajanje od strane lokalnog parlamenta. Plan razvoja je najviši dokument lokalne samouprave iz kojeg proističu drugi sektorski planovi. Sastanku su prisustvovali zamenik i pomoćnik predsednika opštine, konsultant NALED-a, predstavnici javnih preduzeća, nevladinog sektora, privrede i građani.

Bojan Božanović, zamenik predsednika opštine Kladovo, naglasio je da su ovakvi sastanci dobri jer razgovaramo o budućnosti našeg mesta, a uz pomoć NALED-a izradićemo Plan razvoja. Opština Kladovo postaje značajna turistička destinacija, a kulturni pečat svakako daje tvrđava Fetislam. Od strateškog značaja je i izgradnja bazena.

Znači, jedan od pravaca razvoja je turizam jer ima potencijala. „Kladovo je jedna od 10 opština koje će imati koristi od unapređenog planiranja i usluga koje pružaju lokalne samouprave, a podržano je od GIZ-a i NALED-a. Ovaj Partnerski forum je prvi u nizu od tri koja su predviđena. Ciljne grupe su, pored lokalne samouprave koja je zadužena za razvoj, predstavnici civilnog društva i privatnog sektora. Još uvek ne znamo u kom pravcu će ići plan razvoja, kroz oblasti – infrastrukture, zaštite životne sredine, sporta, zdravstvene zaštite, kulture… Sigurno je da će biti tri ili četiri pravaca razvoja. Saznaćemo kroz ankete, razgovore, postere…“ rekla je Nataša Andrejević, konsultant NALED-a.

karskog društva Srbije, govorila je Žaklina Nikolić iz Kladova, kao inicijator i predsednik iste sekcije predstavljajući rad najmlađeg ali izuzetno aktivnog stručnog tela najvećeg strukovnog udruženja u kulturi Srbije.

Tema je bila “Sekcije i komisije Bibliotekarskog društva Srbije: Potrebe i mogućnosti stručnog udruživanja i povezivanja”.

Udruženje građana “Metronom” organizovalo je u Domu omladi-

Oktobar 2022.

Izrada Plana razvoja opštine Kladovo finansira se iz sredstava Nemačko-srpske razvojne saradnje u okviru projekta „Podrška reformi javne uprave u procesu pristupanja Evropskoj uniji“ koji sprovodi GIZ. Pružanje podrške pri izradi Plana razvoja realizuju Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj i Balkanski centar za regulatornu reformu, u saradnji sa Republičkim sekretarijatom za javne politike.

ne u Kladovu Beldocs festival sa projekcijom dokumentarnih filmova iz celog sveta. Bioskop je tokom oktobra meseca prikazao komediju “Kartu za raj”, istorijski domaći triler “Trag divljači”, animirani film za decu “Šape gneva – Legenda o Henku”, domaća drama “Strahinja Banović”. Bibliobus je redovno obilazio naselja opštine Kladovo.

ZAVIČAJ

ALEKSANDRA POKLONILA MAJCI SOLISTIČKI KONCERT

ANĐELI I MILENI PRVE NAGRADE NA TAKMIČENJU ANGEL VOICE CLASSIC Na internacionalnom muzičkom takmičenju Angel Voice Classic dve učenice Muzičke škole “Stevan Mokranjac” osvojile prvu nagradu: Anđela Jovanović - prva nagrada u kategoriji Slovenska muzika, tinejdžerskog uzrasta Milena Marković - prva nagrada u kategoriji Barok, tinejdžerskog uzrasta.

U svečanoj sali Muzičke škole “Stevan Mokranjac” u Negotinu, održan je solistički koncert Aleksandre Radukanović (nastavnica solo pevanja), pod nazivom “Mojoj majci”, u vidu poklona – iznenađenja, nastavnici klavira - Slađani Radukanović, povodom odlaska u penziju.

Čestitamo deci, nastavnici pevanja Magdaleni Antić i korepetitoru Predragu Grujiću na pripremi, a posebna zahvalnost roditeljima na podršci.

Tom prilikom je kao gost koncerta učestovao Dušan Ćirović - nastavnik klarineta, dok su za klavirsku saradnju bile zadužene Maja Stojanović - nastavnik klavira i Kristina Đukić - nastavnik teoretskih predmeta.

Koncertu su pored kolega, učenika, roditelja, mnogobrojnih prijatelja i rodbine, prisustvovali i bivši učenici i i roditelji nastavnice Slađane Radukanović.

ZAVIČAJ

Učenici Srednje škole iz Kladova na okružnom takmičenju u stonom tenisu, održanom u Negotinu, osvojili su nekoliko medalja u muškoj i ženskoj konkurenciji.

Muška ekipa stonotenisera osvojila je drugo mesto, a devojke su zauzele treću poziciju. U pojedinačnoj konkurenciji Miloš Kalinović osvojio je treće mesto, saznajemo u opštinskom Sportskom savezu.

Učenike je na takmičenje vodio i bodrio Ilija Mudrinić, profesor fizičke kulture i fizičkog vaspitanja Srednje škole u Kladovu.

Oktobar 2022.

GIMNASTIČKI KLUB “HAJDUK VELJKO”

MLADE NADE NEGOTINSKE GIMNASTIKE VEĆ BELEŽE ODLIČNE REZULTATE Negotinske devojčice ponovo su se okitile medaljama i sa ponosom predstavljale Gimnastički klub „Hajduk Veljko“. Devojčice su ponos svojih roditelja, ponos svojih trenera i svog kluba, jer bez njihovog truda i rada ovo ne bi imalo nikakvog značaja. Zajedničkom radom i trudom roditelja i trenera došle su do dobrih rezultata.

Mlade takmičarke odmeravale su svoje snage na dva takmičenja.

U Kostolcu je održano drugo kolo Državnog takmičenja u B programu Negotin je predstavljala u pionirskoj kategoriji Anja Milivojević dok je

Oktobar 2022.

u kategoriji kadetkinja nastupila Nađa Milivojević.

Negotinske mlade gimnastičarke koje su se nadmetale u Kruševcu u drugom kolu Pionirske lige regiona, a negotinski gimnastički klub „Hajduk Veljko“ su predstavljale 8 takmičarki u dve kategorije.

Ekipu prve selekcije činile su Iskra Tolić, Anđela Blagojević, Sofija Dinkić i Tea Pacić, koje su potvrdile drugo mesto iz prethodnog kola i ponovo klubu donele pehar i srebro. Ponovljenim uspehom izborile su plasman da kao druga drugoplasirana ekipa sa regiona učestvuju na završnom takmičenju u finalu Pionirske lige koja će biti održana 19. novembra.

U pojedinačnoj konkurenciji nakon prikaza sjajnu vežbamo programa u višeboju i na svim spravama, Tea Pacić zasluženo su okitila srebrom i popela na pobedničko postolje. Odličnu poziciju i visoko četvrto mesto zauzela je Anđela Blagojević koji joj je medalja izmakla za par bodova.

Ekipu druge selekcije na takmičenju činile su Lena Aritonović, Mia Popović, Sara Antić i Maša Marinović koje su se okitile ponovo bronzanim medaljama osvojivši i treće mesto.

Ovim nastupom ova selekcija je završila svoje takmičenje, ali pred gimnastičarkama su pripreme za nastup u aero gimnastici u decembru.

ZAVIČAJ

VESNA RADULOVIĆ PR IZDAVANJE NOVINA ZAVIČAJ NARODNE NOVINE NEGOTIN DIREKTOR DRAGIŠA RADULOVIĆ, GL. I ODG. UREDNIK KRISTINA RADULOVIĆ LIST UREĐUJE REDAKCIJSKI KOLEGIJUM NOVINARI I DOPISNICI: VESNA RADULOVIĆ, DANIJELA BARAĆ KOSTANTINOVIĆ, DRAGIŠA BUKIĆ, RATOMIR ILIĆ, ŽIVOJIN MARKOVIĆ, RAJO ĐOKIĆ JUNIOR, NENAD ŠULEJIĆ, DRAGAN KRAČUNOVIĆ, ALEKSANDAR PANTIĆ, DRAGOSLAVA VELJKOVIĆ MADŽAR I MIREL TOMAS

TIRAŽ: 10 000 PRIMERAKA E MAIL: NOVINEZAVICAJ@GMAIL.COM WWW.NOVINEZAVICAJ.COM TELEFONI: +381 19 541 898, +381 63 412 948, + 43 667 790 53 50, + 43 699 104 64 316