237. broj Zavičaj narodne novine

Jul 2022.

ZAVIČAJ

NAJBOLJIM UČENICIMA URUČENE VREDNE NAGRADE

Predstavnici Opštine Kladovo svečano su dodelili nagrade najboljim učenicima opštine.

U Vili “Ruža” svečanosti su prisustvali đaci, roditelji i nastavnici koji su uživali u pesmama Etno grupe “Grivna”, sastavljene od učenika OMŠ “Konstantin Babić” iz Kladova.

Bojan Božanović, zamenik predsednika Opštine Kladovo sa svojim saradnicima dodelio je učenicima OŠ “Vuk Karadžić” iz Kladova, OŠ “Svetozar Radić” iz Tekije, OŠ “Ljubica Jovanović Radosav-

ZAVIČAJ

ljević” iz Podvrške, OMŠ “Konstantin Babić” iz Kladova i učenicima Srednje škole Kladovo, novčane nagrade za ukupno 43 đaka od kojih je pet učenika generacije, 21 sa “Vukovom diplomom” i 17 učenika koji su na republičkim takmičenjima osvojili neka od prva tri mesta.

Poklon opštine dobilo je i oko 40 učenika koji su se plasirali za republička takmičenja.

Dvadeset prigodnih poklon-paketa uručeno je nastavnicima i mentorima učenika plasiranim na republičkim takmičenjima.

Jul 2022.

ZASLUŽENA PRIZNANJA ZA ĐAKE GENERACIJE I PLASMANE NA TAKMIČENJIMA U skupštinskoj sali priređen prijem za učenike generacije i đake koji su u školskoj 2021/22 godini na republičkim takmičenjima, smotrama, festivalima, izložbama i konkursima osvojili prvo, drugo i treće mesto.

Predsednik Vladimir Veličković je pozdravljajući najbolje đake rekao su ponos naše opštine i da nas svaki njihov postignuti uspeh raduje i ujedno poručio da nastave tim putem iako nije lak. „ Veliko hvala pre svega upućujem nagrađenima ali i roditeljima zato što svoju decu vodite ispravnim putem, putem znanja.

Draga deco, znanje je samo vaše. Još kada se poklopi sa voljom i željom za takmičenjem na kojima se meri znanje onda i dođu ovakvi rezultati koji govore da imate potencijal i kvalitet.

Vaši mentori, prosvetni radnici koji rade sa vama sigurno su vam utkali želju za znanjem ali i želju za takmičenjem. Vaši uspesi i zalaganje od vas prave kvalitetnije ljude, nadam se buduće eksperte u oblastima u kojima budete želeli da se usavršavate i date svoj doprinos zajednici.

Današnje nagrade smatram malim znakom pažnje kojima i ove godine nagrađujemo vaše znanje, trud, požrtvovanje u raznim oblastima i veštinama i nadam se da će biti motiv vašim školskim drugovima da vam se pridruže na putu kojim idete i ostvarujete ozbiljne rezultate.“ rekao je Veličković.

Opština Negotin je za nagrađivanje naj-

Jul 2022.

boljih učenika iz budžeta opštine Negotin izdvojila 572.000 dinara. Trinaest učenika generacija osnovnih i srednjih škola, za postignuti uspeh nagrađeni sa po 30.000 dinara.

Za osvojeno jedno od prva tri mesta na republičkim takmičenjima nagrađeno je, iznosom od po 10.000 dinara sedam učenika za osvojeno prvo mesto, devet učenika za osvojeno drugo mesto iznosom od 8.000 dinara, i četiri učenika iznosima od 5.000 dinara za osvojeno treće mesto. Iznosima od po 2.000 i 1.000 dinara nagrađeno je 15 učenika koji su osvojili jedno od prva tri mesta na smotrama, izložbama, konkursima i festivalima.

ZAVIČAJ

U KLADOVU ODRŽAN 16. ETNO - FESTIVAL

VELIKI SABOR NARODNOG STVARALAŠTVA U Kladovu je održan 16 etno- festival sabor narodnog stvaralaštva na kojem su u “ Ulici starih zanata “ na više od 110 štandova bili prikazani tkani, heklani , pleteni vezeni, ali i drugi predmeti nastali u domaćoj radinosti uz korišćenje starih zanata.

Baština istočne Srbije, ali i drugih delova naše zemlje na jednom mestu, na „Etno festivalu“ u Kladovu, koji je ove godine održan u petak 22. i subotu 23. jula. Dva puna dana Kladovo je bilo mesto poslovnih susreta, očuvanja tradicije, kao i dobre zabave.

U vreme „Etno festivala“ Kladovo dobija ulicu starih zanata i u njoj prodajnu izložbu na otvorenom.

Deo kladovske glave ulice 22. septembar, zatvara se za saobraćaj i u njoj je stotinak izlagača iz svih krajeva Srbije, na tipskim štandovima, izložilo svoje proizvode.

Ono što je svima zajedničko je tradicija bilo da se radi o ručnim radovima sa etno motivima, grnčarskim, drvenim, pletarskim i proizvodima od vune nastalim u zanatskim radionicama.

Kladovski „Etno festival“ bila je prilika da se isprobaju i ukusi iz drugih krajeva Srbije, budući da su među izlagačima proizvođači kolača, slatkiša, čajeva, voćnih sirupa, meda.

- Poenta ovog festivala je promocija kulturne baštine istočne Srbije.

Festival je prilika i za uspostavljanje poslovnih, prijateljskih, kulturnih, privrednih i turističkih veza među gradovima, selima i privrednicima.

Hvala svim gostima, posetiocima, izlagačima i izvođačima što su se odazvali našem pozivu i nadamo se da će se naša saradnja nastaviti i ubuduće. Javna preduzeća i ustanove opštine Kladovo svake go-

ZAVIČAJ

- Meni je pre svega drago, što smo uspeli da zadržimo koncept Festivala i poslovnog dela, narodne tradicije, do muzike za mlade.

Posetili smo skoro sve štandove i razgovarali sa izlagačima.

Svi su zadovoljni organizacijom, uslovima i posebno čistoćom grada. Kažu da su ljudi u Kladovu srdačni, a ja sam im rekao da su uvek dobrodošli.

Potrudićemo se da naredni festival dignemo na viši nivo i verujem da će tako i biti. Nadam se da su i posetioci Kladova zadovoljni i ja koristim priliku da i druge pozovem da dođu u Kladovo i vide jedan od najlepših gradova u Srbiji - izjavio je za medije Saša Nikolić predsednik opštine Kladovo. dine pomažu u pripremama i organizaciji festivala, pa im se posebno zahvaljujemo: JP Komunalac Kladovo, JP Jedinstvo Kladovo, Biblioteka “Centar za kulturu” Kladovo, Policijskoj stanici Kladovo, Policijskoj upravi Bor, Elektrodistribuciji Kladovo, Shipyard Kladovo i HE Djerdap 1. Želimo da se istom merom zahvalimo svim sponzorima koji su pomogli da se očuva i održi najveća manifestacija ovog kraja. Posebnu zahvalanost želimo da odamo i kreativnim izlagačima iz cele Srbije, čiji su proizvodi u duhu starih zanata krasili ulicu i izazvali oduševljenje prolaznika svih uzrasta. Nadamo se i verujemo da smo ispunili sva očekivanja i pozivamo vas da i sledeće godine, uz istu energiju, ponovo budete sa nama na 17. Etno festivalu – rekla je za Zavičaj Aleksandra Vasiljević v.d. direktorka Turističke organizacije opštine Kladovo.

Zadovoljstvo organizacijom festivala izrazili su i brojni izlagači ističući da je jedan od najuspešnijih i najbolje organizovanih u Srbiji.

Jul 2022.

S obzirom na to da se u Kladovo u vreme ovog festivala sjati po nekoliko hiljada posetilaca iz Srbije, Rumunije i Bugarske, naših ljudi na privremenom radu u inostranstvu i turista i ove godine su to kroz povećani promet osetili ugostitelji, trgovci, izdavaoci smeštaja.

Jul 2022.

Sastavni deo kladovskog „Etno festivala“ su kulturno – zabavni programi koji se odvijaju u večernjim časovima na centralnom trgu kod kružnog toka. Prvog dana posetiocima su se igrom i pesmom predstaviti ANIP „Vladimir Pavlović Carevac“ iz Velikog Gradišta, FA „Lazarica“ iz Кruševca i КUD „Dunav“ iz Svinjice, iz susedne Rumunije.

Sledeće večeri su nastupili folklorni ansambli КUD „Oplenac“ iz Topole, КUD „Vuk i Naum“ iz Toponice i AКUD „Polet“ iz Кladova.

Nakon folkloraša u petak su nastupili Gabrijela Pejčev i dr Nele Karajlić, dok su u subotu Kladovljanima i gostima festivala pevali Bajaga i instruktori.

Organizator 16. „Etno festivala“ koji je održan pod pokroviteljstvom Opštine bila je Turistička organizacija Kladova.

ZAVIČAJ

ODRŽANA 30. SEDNICA OPŠTINSKOG VEĆA

RAZMATRANI BROJNI PREDLOZI ODLUKA I REŠENJA ZNAČAJNIH ZA OPŠTINU NEGOTIN Na 30. sednici Opštinskog veća, kojom je predsedavao Vladimir Veličković, predsednik Opštine Negotin, razmatrano je dvadeset predloga odluka, rešenja i zaključaka iz domena rada veća.

Usvojen je predlog Odluke o usvajanju izveštaja o radu, godišnjeg izveštaja o poslovanju i redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja sa mišljenjem ovlašćenog revizora Javnog preduzeća za komunalne delatnosti Badnjevo. Danas su usvojeni predlozi odluka o usvajanju Plana energetske efikasnosti opštine Negotin za 2022. godinu kojim se detaljnije razrađuju mere energetske efikasnosti i

aktivnosti u okviru sprovođenja Programa energetske efikasnosti.

Utvrđen je i predlog Odluke o usvajanju predloga projekta javno-privatnog partnerstva za rekonstrukciju sistema daljinskog grejanja uz ugovorenu isporuku toplotne energije iz obnovljivih izvora energije-drvne biomase i prirodnog gasa. Projekat predviđa izgradnju kotlarnica i instaliranje kotlova na biomasu ukupnog kapaciteta dovoljnog da zadovolji veći deo potrebnog konzuma. Kao dodatni kapaciteti za vršna opterećenja i funkciju rezervnih izvora grejanja koristiće se ko-

“NEDA ARNERIĆ - ČAROBNA MELANHOLIJA” U okviru manifestacije Negotinsko leto, u paviljonu gradskog parka, predstavljena je knjiga “Neda Arnerić - čarobna melanholija”. Naš gost bila je Anita Panić, autorka ove knjige.

Veče je upotpunjeno prikazivanjem inserata iz najznačajnijih filmova Nede Arnerić, kao i fotografija iz predstavljene knjige.

ZAVIČAJ

tlovi na prirodni gas. Kotlovi na prirodni gas će do gasifikacije Negotina raditi na komprimovani prirodni gas (CNG). Kotlarnicama i svim kotlovima u kojima će se proizvoditi potrebna količina toplotne energije će upravljati privatni partner i isporučivati dogovorenu količinu toplotne energije JKP-u. Privatni partner prihvata sve tehničke i finansijske rizike projekta, te garantuje stabilnu proizvodnju toplotne energije za potrebe svih priključenih korisnika kroz ugovorni period od 30 godina.

Predlog za unapređenje podrazumeva instalaciju kotlova na biomasu i na prirodni gas na ukupno dve lokacije, čime će se najveći deo proizvodnje toplotne energije centralizovati.

Na sednci doneti su i zaključci o usvajanju šestomesečnog izveštaja o radu interresorne komisije za procenu potrebe za dodatnom obrazovnom, zdravstvenom i socijalnom podrškom detetu i odraslima i predloženim podrškama, izdvajanju dva miliona dinara Srpskoj pravoslvnoj crkvi za nastavak izgradnje Hrama Svetog Vasilija Ostroškog u Miloševu, do 1,5 miliona dinara u cilju realizacije programskih aktivnosti saobraćajne policijske ispostave Negotin, 500.000 dinara za nabavku autoprikolice nosivosti 1000 kg, sajle za izvlačenje vozila dužine 25 metara, alpinističkog sistema i tripoda sa čekrkom, za potrebe Vatrogasno-spasilačkog odeljenja, izdvajanju 25.040 dinara Mihajlu Matoviću, učeniku Negotinske gimnazije za učešće na programu Istraživačke stanice Petnica, izdvajanju 357.500 dinara radi nabavke ortopedskog pomagala „Liftkar PTR 130“ za omogućavanje učenicima koji koriste invalidska kolica da uredno i u potpunosti pohađaju nastavu a po zahtevu Tehničke škole. Usvojen i Zaključak o izdvajanju 500.000 dinara Zdravstvenom centru Kladovo za potrebe rada konzilijuma u pogledu pružanja usluge radioterapije i hemioterapije a na inicijativu Borskog, Zaječarskog i Braničevskog okruga.

Vokalni ansambl Udruženja ArtIst

, Milja Videnović, master muzičkih studija i profesor klavira u UŠ „Stevan Mokranjac“, jedan od vodećih mladih tenora u Srbiji, Stevan Karanac, doktorant izvođačkih umetnosti na katedri za solo pevanje FMU u Beogradu i stalni član Opere Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, Magdalena Antić, master muzički umetnik, sopran, profesor UŠ „Stevan Mokranjac“, a svi oni dobitnici mnogih nagrada i priznanja, predstavili su se na koncertu odabrane klasične muzike „Klasika za sve“, na sceni na otvorenom, na platou ispred glavnog ulaza u Dom kulture „Stevan Mokranjac“.

Jul 2022.

POTPISAN UGOVOR ZA REALIZACIJU PROJEKTA ENERGETSKE EFIKASNOSTI OŠ „PAVLE ILIĆ VELJKO“ U PRAHOVU U Smederevskoj Palanci Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade Srbije i ministarka rudarstva i energetike svečano he uručila ugovore o finansiranju projekata unapređenja energetske efikasnosti, u okviru Nacionalnog programa energetske sanacije objekata od javnog značaja u jedinicama lokalnih samouprava.

Svečanom dodeljivanju ugovora prisustvovao je Bogdan Gugić, zamenik predsednika Opštine Negotin. Uprava za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti Ministarstva rudarstva i energetike je Op-

štini Negotin odobrila sredstva u iznosu od 7.850.000 dinara (69,59% od ukupne vrednosti projekta), za realizaciju projekta unapređenja energetske efikasnosti Osnovne škole „Pavle Ilić Veljko“ u Prahovu.

Projekat predviđa energetsku sanaciju termičkog omotača zgrade, rekonstrukciju i sanaciju sistema za grejanje u prahovskoj osnovnoj školi.

U NEGOTINU

KOLO SRPSKIH SESTARA NEGOTIN

ODRŽAN SAJAM SUVENIRA I STARIH ZANATA U Negotinu je polovinom jula održan Sajam suvenira i starih zanata koji je ove godine u organizaciji Turističke organizacije okupio brojne izlagače iz cele Srbije. Ova dvodnevna prodajno izložbena manifestacija promoviše stare običaje i zanate, a organizovana je u okviru programa „Negotinskog leta“.

Na sajmu su uglavnom izlagali pčelari, zanatlije, biljari i proizvođači raznih domaćih đakonija. Kažu da je manifestacija bila manje posećena u odnosu na prošlogodišnju ali da je ipak postigla željeni cilj, a to je da se ljudu druže pre svega i razmene iskustva.

Kultura uvek pronalazi svoje mesto u priredbama i događajima koji su namenjeni širokim narodnim masama, s tim se slaže i slikar Dragan Rajački koji je posetiocima demonstrirao nekoliko zanimljivih poteza slikarskom četkicom.

Jedanaestogodišnja Iskra Ristović, učenica Osnovne škole „Vuk Karadžić“ najmlađi je učesnik negotinskog Sajma suvenira i starih zanata.Sajam suvenira i starih zanata je manifestacija u okviru „Negotinskog leta“ koja se i ove godine odvijala pod pokroviteljstvom opštine Negotin.

Kako organizatori ističu u ovom periodu mnogo je našilh ljudi došlo iz inostranstva, pa je ovo bila jedinstvena prilika da se organizuju brojni sadržaji poput ovog sajma, koji će kvalitetno upotpuniti njihovo vreme.

Jul 2022.

REALIZOVANA JOŠ JEDNA VELIKA AKCIJA “ZA DECU”

Kolo srpskih sestara Negotin je realizovalo još jednu veliku akciju “Za decu”. Tokom maja i juna meseca prikupljena su značajna sredstva u vidu higijene za decu, pelena, konzervisane hrane i garderobe.

Sestre su tokom jula sortirale, upakovale i poslale više od sto paketa pomoći socijalno ugroženoj deci.

Donacije su prosleđene: Centru za zaštitu odojčati, dece i omladine u Zvečanskoj u Beogradu, Domu za nezbrinutu decu “Duško Radović” u Nišu, Svratištu za decu u Bulevaru Arsenija Čarnojevića na Novom Beogradu, Domu za decu i omladinu “Stanko Paunović” u Negotinu, Centru za socijalni rad u Negotinu i Domu za osobe ometene u razvoju pri Manastiru Sv. Petka Izvorska u Izvoru.

ZAVIČAJ

ISTORIJSKI ARHIV NEGOTIN

IZLOŽBA I PROMOCIJA KNJIGA O NIKOLI TESLI I ĐORĐU STANOJEVIĆU U galeriji Fondacije Eliksir u organizaciji Istorijskog arhiva Negotin otvorena je izložba „120. godišnjica Teslinog tornja i laboratorije na Long Ajlendu“ autora Vladimira Jelenkovića i Zorana Jovanovića Jusa i promovisano je drugo, dopunjeno izdanje knjige „Đorđe Stanojević – Biografija jednog naučnika“ Nenada Vojinovića.

Još pre 120 godina Nikola Tesla je predvideo jednu daleku budućnost – našu sadašnjost i svet telekomunikacija, bežičnih tehnologija daljinskog upravljanja, rekao je Vladimir Jelenković, dugogodišnji direktor Muzeja Nikole Tesle. „Upravo je to i suština njegovog projekta na Long Ajlendu koji su prepoznatljivi kroz Teslin toranj i njegovu laboratoriju, jedinu, na sreću koja je do dan danas sačuvana i koja predstavlja zaštitni znak Teslinog naučnog centra na Vordenklifu jedne američke organizacije koja radi na tome da rehabilituje čitav taj centar i to područje na kome je Tesla radio negde između 1901. i 1905. godine i praktično od toga napravio ne samo jedan memorijalni centar već i aktivno mesto gde će ljudi koje interesuju Teslino delo moći da ga izučavaju i da posvete sve svoje slobodne trenutke tom našem velikom geniju“, istakao je Jelenković.

Izložba je posvećena najvećem Teslinom neispunjenom snu, projektu svetskog sistema bežičnog prenosa energije a premijerno donosi i fotografije, dokumenta, poput Teslinog sporazuma sa finansijskim magnatom J.P. Morganom, memorandum Tesline kompanije sa njegovim najznačajnijim pronalascima u kojem centralno mesto zauzima upravo Toranj, pa Teslin manifest iz 1904. godine, njegove planove i još mnogo toga.

DEJAN RISTIĆ GOVORIO O MITOVIMA, ZABLUDAMA I LEGENDAMA SRPSKE I SVETSKE ISTORIJE U okviru Negotinskog leta Narodna biblioteka „Dositej Novaković“ u Negotinu predstavila je negotinskoj publici istoričara, prevodioca i scenaristu Dejana Ristića koji je govorio o mitovima, zabludama i legendama srpske i svetske istorije.

Kroz knjige “Mitovi srpske istorije” i “Zablude srpske istorije” Dejan Ristić predstavio je mitove koji su odredili srpski nacionalni identitet, od onih najranijih iz doba Nemanjića do Josipa Broza Tita.

“Mi pripadamo narodu koji se s pravom ponosi sopstvenom prošlošću koja je u pojedinim razdobljima veličanstvena, u pojedinim razdobljima beskrajno tragična i stradalnička, ali kada mi profesionalni istoričari zagrebemo malo po tom ponosu i tom znanju istorije mi uvidimo, nažalost, da postoji više stereotipa a manjak znanja. I to je nešto što je veliki izazov za sve nas, posebno u ovom vremenu u kome živimo, u svetu, globalno posmatrano, u periodu post istine, devalvacije istinskih vrednosti kao što su nauka, kultura, umetnost, prosveta. Postavlja se pitanje na koji način možemo da sebe identitetski učvrstimo, ukoliko nismo dovoljno utemeljeni u znanju i onim istinskim vrednostima”, kaže Dejan Ristić.

ZAVIČAJ

U galeriji Fondacije Eliksir fondacije promovisano je i drugo dopunjeno izdanje knjige „Đorđe Stanojević – biografija jednog naučnika“, autora Nenada Vojinovića, arhivskog savetnika i direktora Istorijskog arhiva, čije je štampanje omogućilo Ministarstvo kulture i informisanja, a koja ima za cilj da se ličnost Đorđa Stanojevića sagleda u širem kontekstu zbivanja vezanih za oblast njegovog rada i interesovanja u državnom, vojnom, privrednom i naučnom miljeu.

“Struktura knjige je ista kao i kod prvog izdanja iz 2015. godine.

Ima četiri poglavlja: Negotin rodni grad Đorđa Stanojevića, njegovo školovanje u Negotinu preko Prve Beogradske gimnazije do dekana Filozofskog fakulteta i kasnije rektora Beogradskog univerziteta, zatim njegov naučno istraživački rad i odnos sa značajnim ljudima iz sveta nauke iz onoga vremena i njegov susret sa Teslom. Stanojević je jedan od retkih ljudi koji shvata značaj Teslinih otkrića i značaj elektriciteta i Tesla mu je bio uzor i to ga motiviše da na principu Teslinih naizmeničnih struja počinje da gradi elektrane. To je opisano u trećem poglavlju knjige gde se vidi praktičan rad Đorđa Stanojevića gde on do Prvog svetskog rata od 10 izgrađenih elektrana u osam je on u direktnoj meri zaslužan, dok poslednje poglavlje priča o Stanojeviću kao humanisti i zadužbinaru”, kaže Nenad Vojinović, autor ovog dela.

Izložba „120. godišnjica Teslinog tornja i laboratorije na Long Ajlendu“ i promocija knjige „Đorđe Stanojević – Biografija jednog naučnika“ organizovani su u okviru manifestacije „Negotinsko leto“.

Svoje razoktrivanje srpskih mitova i legendi Dejan Ristić, direktor Muzeja žrtava genocida, potkrepio je brojnim primerima nastojeći da nas zapita šta i u kojoj meri znamo, da li i na koji način koristimo to znanje, kao i da li smo i u kojoj meri utemeljeni u sopstvenom, zajedničnog nacionalnom identitetu.

U prepunoj sali dečjeg odeljenja Narodne biblioteke “Dositej Novaković” Dejan Ristić govorio je i o odnosu istorije i mitologije, ali i mitomanije kojom se krivotvori istorija, “urušava i negira identitet nacije i ugrožava njen opstanak”.

U nadahnutom i zanimljivom predavanju ovaj autor brojnih stručnih dela i knjiga govorio je o Kosovskom boju, o Nemanjicima, o tome kako su i koji narodi nastajali iz srpskog naroda, koji je narod bogate istorije, podsetivši da je ona, ali i narodna i mitska tradicija u prethodnim vekovima na srpskim prostorima odigrala prvorazrednu ulogu.

Jul 2022.

UČENICI SRPSKOG JEZIKA I VERONUAKE U PAROHIJI U ENSU PRIMILI SVEDOČANSTVA Učenici srpskog jezika i veronauke u parohiji u Ensu, jedva su dočekali kraj nedeljne liturgije, kako bi primili svedočanstva o završenoj školskoj godini. Sveštenik Ljubomir Bolić je posebno zahvalio roditeljima i učiteljicama srpskog jezika Snježani Jovetić i Jeleni Milašinović na predanom radu sa decom. Pod okriljem Prosvjete iz Beča nastava je uspešno završena u protekloj školskoj godini: – Imali smo mnogo problema dok nije počela da radi škola srpskog jezika. Hvala Bogu, uspeli smo zahvaljujući matici ali i vama, roditeljima i učiteljicama koje su bile marljive i vredne. Vidi se po osmesima na licima dece kako je bilo, pa zato u ime parohije i svih vernika šaljem

“SRPSKI DANI KULTURE” U SLAVU NAŠE KULTURE, UMETNOSTI I NARODNE BAŠTINE Poslednji dani juna u Beču su tradicionalno rezervisani za manifestaciju Srpski dani kulture, koja je i ove godine slavila našu kulturu, umetnost i narodnu baštinu. Manifestacija koju organizuje Integraciono i kulturno udruženje Fokus počela je 27. juna i do 2. jula kroz koncerte, izložbe, predavanja i književne večeri, na dva jezika, predstavljeno je sve bogatstvo srpske kulture.

Srpski dani kulture svečano su zatvoreni u hramu Rođenja presvete Bogorodice, u 16. bečkom okrugu, a u kulturno-umetničkom pro-

Jul 2022.

zahvalnost svima koji su učestvovali u ovom projektu i nadam se da će nas od jeseni biti još više – istakao je starešina crkve posvećene spaljivanju moštiju Svetog Save na Vračaru.

Deca su pre dodele svedočanstava recitovala, a zatim su se obradovala nafori i malim slatkim poklonima. Njihovi osmesi su bili najbolja potvrda rada u parohiji Ens, inače najstarijem gradu Austrije, koji je osnovan tačno pre 810 godina. Vredni parohijani su u dvorištu crkve pripremili i posnu riblju čorbu, koja je služena posle završetka liturgije i dodele svedočanstava.

Sveštenik Ljubomir Bolić je prethodno zajedno sa đakonom Nikolom pred punom crkvom bogoslužio na praznik Svetog Metodija i u besedi naglasio da je zdravlje, pogotovo dece najvažnije.

U znak zahvalnosti učiteljice srpskog jezika Snježana i Jelena,kao i veroučitelji Ljubomir Bolić i Nemanja Mićić, dobili su prigodne poklone od dece. Roditelji učenika sakupili su novčana sredstva kako bi kupili poklone i tako još jednom potvrdili koliko je bitno što postoji nastava srpskog jezika odnosno veronauke. gram učestvovali su književnica Mirjana Marković, Etno-grupa Hram iz Laćarka kod Sremske Mitrovice i Jasna Arbanas sa svojim performansom. Predstavilo se i udruženje žena Crvena ruža ručnim radovima.

Da sve prođe u prijatnoj, domaćinskoj atmosferi pobrinule su se članice udruženja Fokus i Kola srpskih sestara, koje su pripremile sendviče i kolače, služeno je i piće, dok su pesnici i književnici izložili svoje knjige na prodaju, a sav prihod priložen je kao pomoć za popravku i obnavljanje hrama.

Predsednica udruženja Fokus Vesna Jovanović Klinger zahvalila je svim sponzorima, koji su pomogli da se velika manifestacija u Beču održi, kao i gostima koji su se odazvali pozivu i koji se, kako je rekla, ljubavlju, verom i nadom, bore za očuvanje srpske časti, tradicije i kulture. Veče je proteklo uz pesmu i kolo, gosti i domaćini su zajedno uživali uz splet srpskih igara.

Publika može da bude zadovoljna ovogodišnjim Srpskim danima kulture u Beču, a nema sumnje da će udruženje Fokus, predano i istrajno, kao i do sada, naredne godine na sličan način publici predstaviti sve ono najbolje što dolazi iz srpske tradicije, kulture, umetnosti…

ZAVIČAJ

VINARIJA MATALJ UPOZNAJTE VINA TAMO GDE NASTAJU

KUD “JEDINSTVO” BEČ

MONOGRAFIJA PRIČA ISTORIJU DUGU VIŠE OD POLA VEKA Bečki klub Jedinstvo, najstariji srpski klub u Austriji, ove godine, povodom obeležavanja 52. godišnjice, uz podršku grada Beča, izdaje novo, dvojezično izdanje monografije.

Klub koji je bio centar samoorganizovanja naših ljudi u Austriji i na čijim temeljima su kasnije nastala mnoga društva, takmičenja i aktivnosti, prvu monografiju je objavio povodom 30 godina postojanja.

Povodom 45. godišnjice snimljen je dokumentarni film 2015. godine, a u novom izdanju monografije biće opisane aktivnosti, život i rad kluba u prethodnih 20 godina, od 2000. do 2020. godine.

U novoj monografiji biće predstavljeni najznačajniji događaji uz svedočanstva članova uprave koji su u klubu od prvog dana, dugogodišnjih aktivista i simpatizera. Svedočenja i sećanja pratiće i foto album kao potvrda “oživelih” uspomena.

Cica Rajković, predsednica Jedinstva, ističe da je ponosna što klub objavljuje ovako važnu publikaciju.

“Sama činjenica da smo najstarija srpska organizacija u Austriji, posle Srpske pravoslavne crkve, sa čitavih pola veka postojanja zahteva određenu dozu poštovanja. Zaista se radujem i ponosna sam što ćemo dobiti još jednu izvrsnu monografiju koja je svedok kroz šta smo, svi mi zajedno u Jedinstvu prošli, uključujući i lepe i izazovne trenutke. Posebno moram da naglasim da će u njoj biti predstavljen naš rad od 2000. do 2020. godine, folklorne, humanitarne i druge aktivnosti, ali i sve nagrade koje smo osvojili u tom periodu – navodi Rajkovićeva.

Ona ističe dobru saradnju kluba sa gradskim vlastima.

– Zahvaljujem gradu Beču, Astrit Rompolt, poslanici Socijaldemokratske stranke (SPOe) u skupštini grada Beča i posebno Mihael Ludvigu, predsedniku gradskog

ZAVIČAJ

odbora SPOe i gradonačelniku Beča, koji je prepoznao značaj postojanja Jedinstva za Beč i snažno podržao ovaj projekat – naglasila je Rajkovićeva, koja je prva žena na čelu Jedinstva.

– Ujedno, hoću da pohvalim dugogodišnje dobre odnose sa matičnom opštinom, 2. bečkim okrugom (Leopoldštat)gde se klub nalazi i Aleksanderom Nikolaiem, predsednikom opštine.

Novo izdanje monografije biće pisano na srpskom i prevedeno na nemački jezik, kako bi i Austrijanci mogli da se upoznaju sa istorijom i svim teškim, ali i lepim trenucima koje je klub sa Upravom i članovima doživeo od osnivanja.

Ceo projekat realizuje se zahvaljujući posebnom angažmanu i zalaganju bivšeg dugogodišnjeg predsednika Zlatka Miloradovića, koji je ujedno i koordinator svih aktivnosti na izradi nove monografije.

– S obzirom da nas je pandemija korone omela i nismo bili u mogućnosti da monografiju pripremimo za jubilej, 50 godina postojanja, izdajemo je povodom 52. godišnjice kluba i ona će biti predstavljena javnosti na svečanosti do kraja godine – objašnjava Rajkovićeva.

Klub Jedinstvo je osnovan 1970. godine i posln pola veka postojanja postao je deo istorije grada Beča. O tome svedoči i jaka povezanost kluba, članova i aktivista sa gradom.

U znaku te povezanosti, povodom 20 godina postojanja, 1990. je u parku Prater zasađeno 20 stabala.

Jedinstvo je, takođe, i deo onlajn zbirke Bečkog muzeja.

Danas se Jedinstvo prvenstveno bavi negovanjem srpske kulture, tradicije i jezika i važi, sa više od 300 aktivnih članova, više stotina aktivista i nekoliko hiljada simpatizera, za jedan od najaktivnijih srpskih klubova u zapadnoj Evropi.

Jul 2022.

ČLANOVI KULTURNO-SPORTSKE ZAJEDNICE SRBA IZ SALBURGA

UČESTVOVALI U SVEČANOJ IGRI „ FACKELTANZ“ POVODOM OTVARANJA LETNJEG FESTIVALA Učešćem u svečanoj Igri baklji (Fackeltanz), povodom otvaranja tradicionalnog Salcburškog letnjeg festivala kulture članovi Kulturno-sportske zajednice Srba (KSZS) završili su ovogodišnju polusezonu.

U Salcburgu su ulice pune turista, bašte kafana u centru grada prepune gostiju, a na svakom raskršću kulturna dešavanja. Posle dve godine korona ograničenja Mocartov grad, grad baroka, kulture, pozorišta i muzike povratio je svoju prepoznatljivu sliku. Svečanost povodom otvaranja Salcburškog letnjeg festivala ni ovog puta nije protekla bez predstavnika Srba. Članovi KSZS dobili su sedmi put poziv gradske ustanove za kulturu da budu učesnici u Igri baklji. U toj igri izvedeno je 13 koreografskih slika, a učestvovalo je ukupno 76 parova iz 19 igračkih grupa. Među njima se našlo i osmoro članova seniorske sekcije KSZS obučeni u prelepe tradicionalne srpske nošnje. Zajedno sa ostalim austrijskim grupama predstavljali su “svetlost” te večeri i ozvaničili početak prestižnog festivala.

Učesnike i brojne posetioce pozdravili su Vilfrid Haslauer, guverner pokrajine Salcburg i Harald Projner, gradonačelnik grada Salcburga.

– Iako je bilo teško ponovo pokrenuti rad sekcija posle dvogodišnje pauze izazvane koronom, rezultati društva koji su ostvareni u prvoj polovini godine su za svaku pohvalu. Tu pre svega mislim na našu decu i omladinu kao glavne nosioce postojanja društva svih prethodnih 23 godine rada – ističe Nenad Šulejić, predsednik KSZS. On podseća da su posle ukidanja mera zabrane okupljanja početkom marta organizovali tradicionalnu klupsku proslavu, koja je uspešno i pozitivno odrađena zahvaljujući vrednim roditeljima, članovima društva.

KSZS je zatim na 37. smotri kulturno-umetničkog stvaralaštva Srba u Austriji, održanoj u Švehatu, u organizaciji Asocijacije srpskog folklora, u kategoriji Srednji uzrast – omladinski folklorni ansambl, ubedljivo osvojio prvo mesto i zvanje najboljeg u Austriji, dok je izvođački ansambl osvojio srebrnu plaketu u svojoj kategoriji.

– Omladinski ansambl KSZS bio je učesnik Festivalu folklora u Sloveniji i proveo tri lepa dana u Postojni, Piranu, Portorožu i Trstu – ukazao je Šulejić.

– Pored osnovnih klupskih aktivnosti na očuvanju naše kulture i tradicije kroz srpsku reč, igru i pesmu, članovi KSZS veoma uspešno predstavljaju i promovišu srpske običaje i kulturu žiteljima grada i pokrajine Salcburg – navodi Šulejić.

On ukazuje da redovno učestvuju i nastupaju na zajedničkim skupovima, gde folklorom i narodnom nošnjom predstavljaju svu lepotu matice Srbije. Članovima društva predstoji zaslužena letnja pauza, a sekcije, kako je saopštio Šulejić, nastavljaju rad sredinom septembra. Predsednik udruženja navodi da će 8. oktobra članovi KSZS organizovati jesenju folklorijadu.

Jul 2022.

ZAVIČAJ

EPISKOP TIMOČKI ILARION SLUŽIO LITURGIJU U HRAMU VAZNESENJA GOSPODNJEG U PRAHOVU I OSVEŠTAO ŽIVOPIS U nedelju 31. jula kada Crkva proslavlja Svete oce prvih šest Vaseljenskih sabora, Njegovo Preosveštenstvo Episkop timočki gospodin Ilarion služio je svetu arhijerejsku Liturgiju u hramu Vaznesenja Gospodnjeg u Prahovu, gde je obavio i osvećenje živopisa.

Episkopu su sasluživali protojereji-stavrofori Ranko Aleksić, Đorđo Jokić i Blagoje Tomić, protonamesnik Marjan Kerčulj i arhiđakon Ilija.

Pored velikog broja meštana liturgiji je prisustvovao i Bogdan Gugić zamenik predsednika opštine Negotin, inače meštanin ovog krajinskog sela.

Tumačeći pročitane jevanđelske perikope Episkop je naglasio da pitanje koje Gospod postavlja slepim ljudima pre nego što će ih isceliti - “verujete li da mogu to učiniti?”, je pitanje koje Gospod upućuje svima nama. To je pitanje za sve nas, da li verujemo da Bog može učiniti ono što ga molimo.

- To Bog svakoga od nas pita. Gotovo neprestano je naša vera na uzrastanju i utvrđivanju i toga treba da budemo svesni. Pred Bogom živim stojimo, hodamo, vozimo, ležemo, spavamo i ustajemo po volji i ljubavi Njegovoj, rekao je vladika Ilarion.

Govoreći o jevanđelskom začalu o prvosvešteničkoj molitvi, Episkop je rekao:

ZAVIČAJ

— Treba da znamo da je naš Bog ličnost, da znamo kada mu se molimo da nas On sluša kao Otac naš nebeski, da znamo kada se prekrstimo da to ne činimo tek reda radi već da se znamenujemo Časnim krstom sa pažnjom i mišlju da se osvećujemo tim silnim znamenjem od kog i demoni beže. Ali, takođe, treba da znamo da bi sila Časnog krsta ostala na nama potrebno je da naš život bude u skladu sa zapovestima Božjim, da ne budemo polovični u veri te da u Boga verujemo i da mu se molimo samo onda kada nam je potrebno nešto, a kada nam je sve potaman da ga lako zaboravimo. Treba da imamo na umu da se naša ljubav prema Bogu pokazuje kroz žrtvu, kroz trud u ispunjavanju njegovih zapovesti, kroz držanje Časnog posta , ispovest i pokajanje.

Nakon svete Liturgije za sve prisutne upriličen je svečani ručak u seoskom domu.

Jul 2022.

U izjavi za Zavičaj protojerej-stavrofor Ranko Aleksić, paroh prahovski izrazio je veliku zahvalnost svim meštanima, posebno onima

koji su kao priložnici pomogli oslikavanje hrama.

- Posebno želim da se zahvalim Eliksir Prahovu koji nam je u više navrata pomogao. Oni su donirali značajna sredstva za izradu hramovskih vrata i „presecanje“ crkve što je trajno rešilo pitanje vlage, koja se stvarala od podzemnih voda kada bi Dunav nadošao, rekao je protojerej-stavrofor Ranko Aleksić.

On se biranim rečima pohvalno izrazio i o vrsnom ikonopiscu Stanoju Bogićeviću iz Jagodine koji je oslikao hram u Prahovu, ali i crkve u susednim selima Dušanovac, Radujevac, Srbovo i više od 30 crkava i manastira u Srbiji, pa i Vladičanski dvor u Zaječaru i Minhenski hram Svetog Jovana Vladimira kralja srpskog.

Jul 2022.

ZAVIČAJ

NA PETNAESTIM “DANIMA DIJASPORE”

MEŠTANI UROVICE IZ MATICE I DIJASPORE, DRUŽILI SE, ZAJEDNO SA MNOGOBROJNIM GOSTIMA I ovog jula meštani Urovice kod Negotina, oni iz matice i oni iz dijaspore, družili su se, zajedno sa mnogobrojnim gostima, dogovarali nove aktivnosti na obnovi sela i obeležili jubilej od 15 godina manifestacije “Dani dijaspore” Evropsko udruženje prijatelja Urovice i Mesna zajednica ovog velikog krajinskog sela organizovali su i ove godine tradicionalne “Dane dijaspore” i u rodnom selu okupili Urovičane iz cele Evrope da zajedno sa meštanima daju doprinos očuvanju vlaškog i srpskog jezika, ali i kulturne baštine ovog kraja.

- Ovu smotru organizujemo da bismo sačuvali tradiciju, srpski i vlaški jezik, da animiramo decu ovde u selu, ali i da našu dovedemo u Urovicu da vide kako ovde može lepo i da se radi i da se živi – kaže Jovica Stanojević, potpredsednik Evropskog udruženja prijatelja Urovice iz Beča.

Ovo udruženje je 2007. i osnovano sa jasnom namerom da pomognu u obnovi sela. Zajedno su, vele, minulih godina finansirali i obnovu crkve, doma kulture, izgradili vodovod, igralište za decu, opremili školu, fudbalski klub...

- Mnogo toga smo zajedno uradili. Prošle godine smo uradili 1.700 metara jedne ulice, od kojih je opština Negotin platila 1.000, a mi 700 metara.

Ugradili smo nove filtere u vodovod, izgradili smo parking od hiljadu kvadrata u centru sela – kaže Jovan Didić, predsednik Saveta Mesne zajednice Urovica.

Nekada je Urovica imala i do 3.500 stanovnika, a sada ih je bar upola manje, od kojih njih 80 odsto žive i rade već če-

tvrtu generaciju pretežno u Austriji, Francuskoj i Nemačkoj.

-Ovo je klasičan primer odlične saradnje naše dijaspore i lokalne samouprave i Mesne zajednice Urovica. Godinama sarađujemo na raznoraznim projektima, mnogo toga je urađeno za napredak i bolji život u selu, od asfaltiranja ulica, radova na infrastrukturi i svemu i sve se to kruniše ovim događajem koji se održava u julu – kaže Dragiša Ivković, zamenik predsednika Skupštine opštine Negotin i odbornik iz Urovice.

Pozivu da uveličaju jubilarne 15. “Dane dijaspore” odazvali su se folklorni ansambli: “Stevan Mokranjac” iz Negotina, “Voja Čurić” iz Kobišnice, “Floričika” iz Jabukovca, “Dimitrije Belivakić” iz Bukovča, CRU

“Koreni” iz Zaječara, “Radica Ranković” iz Lozovika i KUD Kostolac.

- Imati “Dane dijaspore” u svojoj sredini je jaka veza koja nas čini bogatim i kao ljude i kao društvo kaže Nikola Topo, predsednik KUD Kostolac.

Tradicionalno izabrana je i najlepša pastirica. Lentom najlepše okitila se Aleksandra Stefanović (15) iz Lozovika. Prva pratilja je Tamara Fucić (17) iz Bukovča, a druga Anđela Miljković (8) iz Jabukovca.

ZAVIČAJ

Jul 2022.

AMATERSKO POZORIŠTE OAZA NOVI ČLAN ZAJEDNICE SRPSKIH KLUBOVA U BEČU

Zajednica srpskih klubova u Beču dobila je novog člana, kojim proširuje svoju delatnost u oblasti kulture. Zajednici je prišlo amatersko pozorište Oaza koje vodi Nevena Džaja.

– Odlučili smo da se priključimo Zajednici jer smatram da svi mi treba da se udružimo i pokažemo jedinstvo srpskog naroda – ističe Džaja.

Ona smatra da Zajednica može da pomogne pozorištu Oaza u daljem radu, a pozorište može da doprinese aktivnostima Zajednice na negovanju promocije srpske kulture i u očuvanja našeg jezika i pisma. Inače, pozorište Oaza ima 42 glumca amatera, raznih starosnih dobi – od najmlađih do penzionera.

Džaja najavljuje da se priprema komedija koja će razgaliti bečku publiku na jesen.

“Od septembra nastavljamo naš rad nakon letnje pauze i do maja ćemo imati stalno nešto novo”, kazala je ona.

Džaja je rekla da će priključenjem Zajednici Oaza konačno dobiti svoju stalnu adresu i mesto za pripremu novih predstava.

– Zahvaljujem Luki Markoviću, predsedniku Zajednice, što nas je saslušao i što je prepoznao sve mogućnosti za saradnju.

Marković odgovara da je počastvovan što je Oaza izrazila želju za saradnjom i priključenju Zajednici.

– Kada neko želi da nam se priključi ne gledamo da li se radi o klubu ili pojedincu, već samo da li je to neko ko doprinosi očuvanju našeg identiteta.

On je kazao da će posebno posvetiti vreme novom članu i obezbediti sve uslove za rad.

– Oaza dobija na raspolaganje infrastrukturu Zajednice i svu potrebnu pomoć, a kod grada Beča ćemo se zalagati za sprovođenje zajedničkih projekata – ističe Marković.

Nevena Džaja je nedavno biblioteci udruženja “Vilhelmina Mina Karadžić”, koje deluje pri Zajednici, poklonila 100 knjiga i najavila nove donacije.Inače, ona je pisac i do sada je objavila 17 knjiga koje su štampane na nemačkom i srpskom jeziku.

Jul 2022.

ZAVIČAJ

USTANOVA NARODNO POZORIŠTE TIMOČKE KRAJINE - CENTAR ZA KULTURU „ZORAN RADMILOVIĆ”

VRELI JULSKI DANI BOGATI KULTURNIM AKTIVNOSTIMA U okviru priprema za realizaciju projekta „Kamp klasične muzike“, u zaječarskom pozorištu je potpisan Protokol o poslovno-tehničkoj saradnji između Ustanove Narodno pozorište Timočke Krajine- Centar za kulturu „Zoran Radmilović, Osnovne muzičke škole „Stevan Mokranjac“, Narodnog muzeja „Zaječar“ i Udruženja „Srpski muzički centar“ iz Beograda. Kako je protokolom predviđeno organizator kampa, koji će od 15. do 21. avgusta biti održan na Romulijani i u Zaječaru, je „Srpski muzički centar“, a pomenute zaječarske ustanove su suorganizatori.

U zaječarskom pozorištu potpisan je i Protokol o saradnji Ustanove Narodno pozorište Timočke Krajine-Centar za kulturu „Zoran Radmilović“, Narodnog muzeja „Zaječar“, Javne ustanove „Nikšićko pozorište“ i Javne ustanove „Zahumlje“ iz Nikšića u Crnoj Gori. Protokol su potpisali direktori četiri ustanove, Vladimir Đuričić, Vujadin Milošević, Radinko Krulanović i Miodrag Čizmović. Potpisnici protokola pоred ostalog obavezuju se da će: sarađivati na razmeni predstava, nastupima i gostovanjima u zemlji i inostranstvu, realizaciji zajedničkih projekata i izložbi, razmeni umetnika, razmeni kulturnog nasleđa i u drugim oblastima od značaja za potpisnike Protokola o saradnji.

U izjavi za medije, direktor zaječarskog teatra Vladimir Đuričić je naglasio da će se prvi plodovi saradnje videti već na jesen, kada će „Nikšićko pozorište“ gostovati na 31. „Danima Zorana Radmilovića“, a razmišlja se i o „Danima Zaječara u Nikšiću“, kao i „Nikšića u Zaječaru“, što je u obostranom interesu dva grada.

Na kasno-antičkom lokalitetu „Feliks Romuliјana“ predstavljen je najnoviji broj časopisa „Razvitak“.

Nakon pozdravne reči Vujadina Miloševića, direktora Narodnog muzeja Zaječar, Vladimir Đuričić, direktor Ustanove „Zoran Radmilo-

ZAVIČAJ

vić“, izrazio je zadovoljstvo što je „Razvitak” opstao i podsetio da se posle odlaska Tomislava Mijovića sa čela časopisa malo lutalo sa kadrovskim rešenjima, ali je sa ovim novim brojem i Vlastom Mladenovićem kao urednikom „Razvitak“ ponovo našao svoju dušu. Nažalost izlazak ovog broja je obeležila smrt Tome Mijovića tako da je već gotov broj preuređen i dodat jedan uvodnik posvećen njemu, a sledeći broj će biti u potpunosti posvećen Tomi.

O časopisu su govorili i Radovan Kalabić, pisac, publicista, istoričar i dugogodišnji urednik časopisa “Vidici”, Višeslav_Živanović, istoričar, autor teksta “Ekonomski položaj Krajine i Ključa u 19.veku”, objavljenog u ovom broju “Razvitka” i književnik Živko Nikolić, čija su dela objavljivana u ovom časopisu još od 1976. godine.

Na letnjoj pozornici „Muzeja Hajduk Veljka” u Negotinu je odigrana monodrama zaječarskog teatra “Čučuk Stana-Srpkinja i Grkinja”, autora i reditelja Željka Hubača, u izvođenju Nataše Petrović. Prema rečima Ivice Trajkovića, direktora Muzeja Krajine u Negotinu, zahvaljujući saradnji sa Narodnim pozorištem Timočke Krajine „Zoran Radmilović” iz Zaječara, tokom manifestacije „Negotinsko leto”, negotinska publika bila je u prilici da pogleda predstavu “Čučuk Stana - Srpkinja i Grkinja”.

Aplauz na kraju ove sjajne monodrame, bio je i specifičan odnos prema fascinantnoj ličnosti Čučuk Stane, čiji se grob ne zna, iako je sahranjena u Atini, kao i pohvala gostujućem pozorištu što je ovu monodramu postavilo na svoj repertoar“, rekao je Trajković.

U okviru” Zaječarskog kulturnog leta na Felix Romuliani “ održan je

Jul 2022.

“Koncert za klavir u četiri ruke” egipatskog pijaniste koji živi u Njujorku, Mohameda Šemsa i beogradske pijanistkinje Jovanke Višekrune Janković. Ovi umetnici održali su decembra prošle godine pijanistički resital u zaječarskom pozorištu ali je nastup na ovakvom lokalitetu uvek poseban doživljaj.

Ovaj koncert je deo kako zaječarskog kulturnog leta tako i ArtLink festivala koji se već treću godinu odvija na tvrđavama sa idejom da se “ozvuče“ prelepe tvrđave i antički gradovi i da se festivalskim programima i izvođenjima umetnika koji dolaze iz celog sveta predstavi ono što je najlepše u Srboiji i regionu.

Pokrovitelj događaja je grad Zaječar, a organizatori Narodno pozorište Timočke Krajine - Centar za kulturu “Zoran Radmilović”, Narodni muzej Zaječar, Turistička organizacija grada Zaječara, uz veliku pomoć projekta “EU za kulturno nasleđe i turizam” i nemačke agencije za saradnju GIZ. U Zvezdanu je održana tradicionalna manifestacija 13. “Sabor kosovskih Srba Timočke Krajine” s ciljem očuvanja i predstavljanja kulturnog nasleđa Zvezdana i dvadesetak sela na području Timočke Krajine, čiji su stanovnici poreklom sa Kosova.

U zaječarskom pozorištu je održana 2. Smotra folklornih ansambala Srbije „Razvilo se kolo kraj Timoka“, praznik narodne igre, pesme i nošnje, na kome je učestvovalo sedam odličnih folklora. Žiri u sastavu: Zoran Katić, etnokoreolog, mr Aleksandra Todorović Rašković, etnomuzikolog i Suzana Antić, etnolog, doneo je odluku da pobednik festivala bude KUD „Vuk Karadžić“ iz Osipaonice kod Smedereva.

Smotru folklornih ansambala Srbije “Razvilo se kolo kraj Timoka“ otvorio je Milan Stanković, pomoćnik gradonačelnika Zaječara.

U prepunoj porti crkve Uspenija Presvete Bogorodice u Rgotini kod Zaječara, uspešno je organizovana manifestacija 9. „Ivanjdanski sabor “. Učestvovala su kulturno-umetnička društva iz Rgotine, Zvezdana, Halova, Gamzigrada i Dubočana. Organizovan je izbor „Najlepšeg Ivanjdanskog venčića”, koji simbolizuje Ivanjdan, praznik rođenja Svetog Jovana Krstitelja, preteče i proroka. U kokurenciji 21 venčića, žiri u sastavu: dr etnologije i antropologije Miloš Matić i etnolog Suzana Antić, odlučio je da za najlepši venčić sabora proglasi rukotvorinu Mie Đorđević iz KUD-a „Zoran Gajić” iz Rgotine.

U Domu kulture u Grlištu, su održani su treći „ Petrovdanski dani“ jedna od novijih manifestacija koje pesmom i igrom čuvaju i promovišu kulturno nasleđe sela na području grada Zaječara.

U Dubočanu je održan 10. Balkanski festival tradicionalne kulture Vlaha, u organizaciji Ustanove Narodno pozorište Timočke KrajineCentar za kulturu „Zoran Radmilović“, Turističke organizacije grada Zaječara i Mesne zajednice Dubočane, pod pokroviteljstvom grada

Jul 2022.

Zaječara. Manifestaciju je otvorila Elena Matković, gradska većnica za kulturu,

U bogatom kulturno-umetničkom programu učestvovali su KUD-ovi iz Dubočana, Halova, Gradskova, Gamzigrada, Rgotine, Koprivnice, ,,Penzioner“ iz Zaječara, kao i gosti iz Neresnice kod Požarevca i Luke kod Bora.

U Velikom Jasenovcu kod Zaječara održana je tradicionalna kulturno-umetnička manifestacija 8. “Jasenovačko leto”, koju je otvorila gradska većnica za kulturu Elena Matković. U prisustvu velikog broja meštana, nakon defilea učesnika priređen je kulturno-umetnički program u kome su učestvovala KUD-ovi: “Graničar” iz Halova, “Gradec” iz Gradskova, „Zoran Gajić“ iz Rgotine, “Sloga” iz Vražogrnca i „Nikola Pašić“ iz Zaječara.

U Metrišu kod Zaječara je prvi put održana kulturno-umetnička manifestacija „Aranđelovdanski sabor“, s ciljem očuvanja nematerijalnog kulturnog nasleđa ovog kraja. U prisustvu velikog broja posetilaca, manifestaciju je otvorila Elena Matković, gradska većnica za kulturu.

Nakon defilea priređen je bogat program u kome je nastupilo šest KUD-ova: “Božur” iz Zvezdana, ”Zoran Gajić” iz Rgotine, “Sloga” iz Vražogrnca “, “Romulijana” iz Gamzigrada, “Graničar” iz Halova i “Gradec” iz Gradskova.

Na sportskom terenu u naselju Višnjar u Zaječaru je organizovan zapažen kulturno-umetnički program „Višnjar 2022“, na kome su učestvovali zaječarski KUD-ovi “Penzioner” i “Nikola Pašić” kao i “Sloga” iz Vražogrnca. Meštani Višnjara uživali su u tradicionalnim narodnim pesmama i igrama. Organizator manifestacija je Ustanova Narodno pozorište Timočke Krajine-Centar za kulturu “Zoran Radmilović” u saradnji sa Turstičkom organizacijom grada Zaječara i mesnim zajednicama, a pokrovitelj je grad Zaječar.

ZAVIČAJ

“TRKA MIRA” PRATI TOK DUNAVA KOJI JE PROGLAŠEN “REKOM MIRA” Najduža međunarodna štafetna trka na svetu “Trka mira” danas je prošla kroz Kladovo. Trka prati tok Dunava koji je proglašen “Rekom mira” u sklopu projekta svih podunavskih zemalja.

Baklju mira, simbol manifestacije, u Kladovo uneo je Slavoljub Maletić, pomoćnik predsednika opštine Kladovo. Međunarodnoj ekipi trkača priključili su se i sportisti iz Kladova na čelu sa Borkom Tufajevićem, generalnim sekretarom Sportskog saveza Kladovo.

Svetski prvak u maratonu Aleksandar Arsić, iz Niša, otkrio je na Dunavskom keju, pored imena našeg grada, tablu sa natpisom “Dunav reka mira” kao obeležje ljudske težnje za uspostavljanjem mira na planeti.

Predstavnici opštine Kladovo, Turističke organizacije Kladova i Sportskog saveza Kladova organizovali su za sve učesnike trke i meštane kulturno-umetnički program u kome su nastupile Etno grupa “Grivna”, dens grupa “Readens”, a priređena je i izložba slika nagrađenih učenika osnovnih škola i Udruženja “Nada”.

NEGOTINCI DOČEKALI UČESNIKE MEĐUNARODNE TRKE MIRA Na centralnom gradskom trgu, uprkos tropskoj vrućini, Negotinci su organizovali doček za učesnike Međunarodne trke mira. Dvadesetak maratonaca i ultramaratonaca, predvođeni našim sugrađaninom, maratoncem Igorom Babićem, trčali su noseći baklju mira ulicom Stanka Paunovića, delom Trga Đorđa Stanojevića i kroz centralnu pešačku zonu. „ Srdačno vas pozdravljam i toplu dobrodošlicu upućujem u ime svih nas, našim današnjim gostima, maratoncima i ultramaratoncima iz raznih zemalja ali i naše zemlje, koji učestvuju u Međunarodnoj trci mira. Pre Negotina, Trka mira obišla je srpske gradove i opštine koje povezuje reka Dunav, ove godine proglašena Rekom mira.

U našem gradu danas je baklja mira koja šalje poruku mira, prijateljstva i razumevanja među ljudima. Počastvovani smo što smo u prilici da budemo domaćini današnjim učesnicima Trke mira kao i organizatorima trke, kojima za sve što čine izražavamo veliko poštovanje i zahvalnost!“ istakao je u pozdravnoj reči Dalibor Mašić, član Opštinskog veća za sport i omladinu. „ Trka mira 2022. je pratila tok Dunava koji je ove godine proglašen “Rekom mira”, u sklopu međunarodnog projekta svih podunavskih zemalja, koji je u našoj zemlji podržalo Ministrastvo trgovine, turizma i telekomunikacija kao i Narodna Skupština Republike Srbije i jako smo ponosni zbog toga. Lepo je čuti od stranih trkača da su zadovoljni, da su doživeli naši zemlju na jedan lep način, a ne onako kako su im ko zna ko i ko zna kad servirali, nego su videli da je ovo jedna lepa zemlja normalnih ljudi i da je i u ovoj zemlji mir najvažnija stvar na svetu“, rekao je Predrag Knežević, direktor Trke mira u Srbiji.

“Trka mira”, sa tradicijom dužom od tri decenije, proputovala je kroz 160 zemalja na svih sedam kontinenata u kojoj je učetvovalo više od sedam miliona ljudi.

Renomirani beogradski dnevni list „BLIC“, plažu u Kladovu uvrstio je, između ostalih, u TOP 10 mesta za kupanje i uživanje u našoj zemlji.

ZAVIČAJ

Baklju mira, simbol Trke mira u Negotin je doneo maratonac i ultramaratonac Igor Babić, jedan od naših sportista koji su se pridužili učesnicima ove međunarodne manifestacije.

U prigodnom programu, u organizaciji Doma kulture „Stevan Mokranjac“ i Sportskog saveza Negotin, uz podršku lokalne samouprave, učestvovali su Predškolska ustanova „Pčelica“, Milena Marković,sa odseka solo pevanja, Mateja Vojvodanović,gitarista i Etno grupa „Zlatovez“ iz Umetničke škole „ Stevan Mokranjac“ i Kulturno-umetničko društvo „Stevan Mokranjac“.

Jul 2022.

LETNJI PROGRAMI BIBLIOTEKE “CENTAR ZA KULTURU” KLADOVO Izložba „Tragovi jednog vremena – Filmski plakat 1945-1970”, otvorena je početkom meseca i predstavlja filmske plakate iz fundusa i arhive Filmskog centra Srbije. Svojevrsni omaž srpskoj kinematografiji u vidu živopisne izložbe organizuje se u gradu čija publika tradicionalno uživa u filmskim projekcijama bioskopa, naglašava direktora ustanove Žaklina Nikolić. U pogovoru pratećeg kataloga izložbe, prof. dr. Jovana Čekića, između ostalog stoji: „Filmski plakati su deo mladosti, nezamenjivi toposi krivudave linije odrastanja, koji su formirali

čitave generacije u narastajućem medijskom haosu. Sa pojavom novih kanala distribucije, najpre VHS, DVD-a, potom, mreže i različitih platformi poput Netfixa, čini se da filmski plakat nije izgubio na svojoj važnosti, naprotiv, u digitalnom okruženju samo je postao prilagodljiviji.

Upravo stoga filmski plakati iz vremena kada je film menjao senzibilitet čitavih generacija imaju sve veću kako emotivnu, tako i kulturnu vrednost ocrtavajući obrasce nastanka pismenosti pažnje kao konstitutivnog momenta „nove osećajnosti“.“

Na izložbi su predstavljeni plakati koji pričaju priče filma od “Slavica” preko, Život je naš, Ciganka, Daleko je Sunce, Hanka, Pod sumnjom, Pop Ćira i po Spira, Ljubav i moda, Kapetan Leši,Prekobrojna,

Jul 2022.

Kozara, Desant na Drvar, marš na Drinu, Put oko sveta, Kada budem mrtva i beo, Skupljači perja, Sarajevski atentat, Višnja sa Tašmajdana, Bitka na Neretvi i drugi.

U parohijskom domu crkve “Sveti Georgije” u Kladovu, postavljena je izložba „Sveti novomučenici jasenovački u svetlosti vaskrsenja“ autorke monahinje Marije iz Manastira Svetog Jovana Krstitelja u Jasenovcu. Izložbu čine umetnički radovi monahinje Marije (Antić), pripadnice sestrinstva srpskog pravoslavnog Manastira Rođenja Svetog Jovana Krstitelja u Jasenovcu, u Eparhiji pakračko-slavonskoj. Izložba je organizovana povodom Dana sećanja na žrtve Holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu i 80 godina od uspostavljanja sistema koncentracionih i logora smrti u Jasenovcu, u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj. Izložbenu postavku omogućili su Muzej žrtava genocida iz Beograd i Odbor Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve za Jasenovac. Izložba će biti otvorena do Velike Gospojine, 28. avgusta 2022. godine.

Odeljenje Selektivne nabavke Narodne biblioteke Srbije poklonilo je sto trinaest novih knjiga biblioteci u Kladovu, na osnovu izbora zaposlenih bibliotekara kladovske biblioteke. Aktuelni i nedostajući naslovi upotpunili su knjižni fond biblioteke u Kladovu, koji je ove godine dosadašnjom kupovinom uvećan za oko 1.100 knjiga. Kupovina knjiga za potrebe oko 1400 korisnika biblioteke je redovna i planski obezbeđana od strane osnivača biblioteke, opštine Kladovo. Knjižni fond u 75 godini postajanja biblioteke u Kladovu broji oko 62.400 knjiga i biće dopunjen do kraja 2022. godine sa još stotinak novih naslova.

Drvena skulptura u vidu leptira sa sedećim delom, ukrasila je prilazni deo Centra za kulturu, koja je postala omiljeno mesto ne samo za odmor već i za fotografisanje. U pitanju je poklon rumunskog umetnika Gabi Rizea ustanovi i građanima Kladova. Gabi Rizea je urbani umetnik I vajar skulptura u drvetu. Živi u Krajovi i u Novom Sipu kraj Kladova. Po obrazovanju je šumarski inženjer i likovni umetnik, magistrirao je konzervaciju/restauraciju. Vajanje ili oblikovanje skulptura u drvetu sa motornom testerom je njegova strast. Od otpadaka starog ili oštećenog drveta oblikuje čudesne likove, kraljevske stolice, figure, patuljaste kućice, neobične klupe za odmaranje. Pojašnjava da motornom testerom uradi 95% posla na svojim skulpturama. Ostalo malo popravlja, najčešće šmirglom i bojom. Svojim skulpturama, uz pomoć svojih prijatelja umetnika, oplemenio je parkove u Krajovi. Mnogo voli Srbiju i njene ljude. Meni je ulepšao kancelariju neobičnom skulpturom ženskog lika. Gabi priprema još neka lepa iznenađenja za Kladovo.

ZAVIČAJ

UROVIČANI NOSE SVOJE SELO U SRCU, DA BI SE VRATILI U SVOJ ZAVIČAJ Mnogi naši zemljaci, koji žive i rade u dijaspori, nikada ne zaboravljaju svoje rodno selo, rado ga se sećaju i pomažu, a neki su spremni, da se po odlasku u penziju, vrate i posvete njegovoj izgradnji.

Jedan od takvih je i Jovan Didić koji je 37 godina radio u Beču, a već 12 godina kao penzioner povratnik sa suprugom Dragicom živi u Urovici, jednom od najvećih sela opštine Negotin.

Didića koga svi u Urovici nazivaju “naš čika Jova” , životni put je početkom 1970. godine sa suprugom Dragicom odveo u austrijsku prestonicu. Kao i kod svih ostalih gastarbajtera tog doba, plan je bio da se zaradi nešto para, uštedi i vrati u rodno selo. Godine su prolazile i čika Jova i Dragica su u Beču formirali porodicu i dočekali penziju.

– Tamo smo lepo živeli, a radili smo u jednoj manjoj bolnici u kojoj smo bili kao jedna familija. Bili su veoma ljubazni prema nama. Ja sam radio kao šofer i vozio sam ih svuda, gde god je bilo potrebno – priseća se Jovan, koga smo u Urovici posetili u vreme kada su iz Beča stigli sin Dejan, snaha Snežana i unuke Nataša i Maja.

– Nema ništa lepše od toga, nego kada dođu deca, unuci i praunuci na odmor u rodni kraj i svi smo na okupu. Taj osećaj ne može da se opiše. A bilo nam je veoma teško kada smo se vratili i odvojili od njih, jer smo skoro 30 godina živeli zajedno i jedno pola godine smo supruga i ja baš patili po povratku. Imali teške trenutke dok nismo navikli bez njih. Velika je to životna promena. Inače, imamo dvoje dece sina Dejana i ćerku Jasminu. Od sina i snajke Snežane imamo unuke Natašu i Maju a od ćerke Jasmine, koja je udata za zeta Sinišu unuka Dragana. Unuk Dragan, da je živ i zdrav, se već oženio i imamo dva praunuka Marka i Milana. Ne može se lepše poželeti – kazuje Jovan Didić, a osmeh mu ne silazi s lica dok priča o potomcima.

Dodaje da su supruga i on navikli da žive u Urovici, ali povremeno idu i za Beč – Mi odlazimo tri puta godišnje, deca dolaze dva puta u Urovici, tako da se više puta tokom godine sastajemo i vidimo. Imamo stalnu vizu za Austriju i nije nam problem da idemo za Beč.

ZAVIČAJ

Inače, Jovan ni u penziji ne miruje. Po povratku u rodno selo prihvatio se odgovorne dužnosti predsednika Mesne zajednice u Urovici.

Za tu funkciju uživa veliku podršku svih meštana. Čika Jova se sedmu godinu nalazi na toj poziciji i kako svi naglašavaju svojim stavom i umerenošću uspeo je puno da uradi za Urovicu. On je jedan od osnivača organizacije Evropsko udruženje prijatelja Urovice koja je 2007. formirana u Beču, sa ciljem da, kroz organizovanje manifestacija, okupljanja i prikupljanja donacija, radi na poboljšanju infrastrukture u selu.

– Pošto sam odlučio, sa suprugom, da po odlasku u penziju Austriju zamenim rodnom Urovicom na predlog skoro svih iz našeg udruženja prihvatio sam funkciju predsednika Mesne zajednice. Tako sada na licu mesta uz pomoć žitelja gledam da zajedno uradimo pravu stvar. Moja prednost je što sam i u Beču bio aktivan u udruženju, pa sam po mišljenju svih, sada prava spona između sela i dijaspore koju čini 80 odsto meštana. Ponosan sam na svoj dosadašnji rad i srdačno zahvuljujem svima na odličnoj saradnji u nadi da će se naći neko mlađi preuzeti mesto predsednika Mesne zajednice uz našu podršku naravno -zaključuje Jovan Didić.

U saradnji sa Evropskim udruženjem prijatelja Urovice, ostalim meštanima i opštinom Negotin, Čika Jova, koji je sada prešao 70 godina starosti, u toku svog mandata asfaltirao je sve glavne ulice i pijačni prostor, završio projekat ugradnje filtera za vodu i obnovu vodovoda, što je bila investicija u vrednosti od 130.000 evra. Kupljen je i nov traktor za održavanje sela u zimskim uslovima i izgrađena je nova garaža.

– Davne 2005. kada smo u Beču osnovali Evropsko udruženje prijatelja Urovice ideja nam je bila da Udruženje pomogne u razvoju sela kroz razne akcije. I na moje zadovoljstvo sigurno smo jedno od najsložnijih sela u dijaspori – ističe Jovan.

Njegov sin Dejan je sekretar udruženja i dodaje prihod sa manifestacija u Beču ide za Urovicu.

– Tako smo renovirali crkvu, izgradili novu kapelu, renovirali Dom kulture. Pomažemo fudbalskom klubu, školi, a uredili smo prostorije za penzionere i omladinski klub – nabraja Dejan Didić.

Jul 2022.

ČETRNAEST GODINA U LJUBIČEVCU OTKRIVENA SPOMEN POSLE VENČANJA U CRKVI DOINA I MIĆA BISTA LJUBOMIRU PUDAREVIĆ STALI GUŠATOVIĆU PRED MATIČARA

Na godišnjicu smrti Ljubomira Gušatovića, u prisustvu članova porodice, meštana, prijatelja i poštovaoca dela ovog velikog humanitarca, čoveka velikog srca i darodavca, njemu u čast otkrivena je spomen bista u centru Ljubičevaca. Kako su rekli postavljanjem ovog obeležja porodica želi, da od zaborava sačuva humanitarne aktivnosti, čoveka koji je živeo i radio u Kraljevini Danskoj ali se uvek vraćao u zavičaj.

Iako je veći deo života proveo daleko od rodnog kraja Gušatović je neizmerno voleo svoj Zavičaj i selo Ljubičevac. Ovde u svom selu smo srećni i sigurni govorio je za života čovek koji je nesebično pomogao opštinu Kladovo i mnogo drugih opština.

U rumunskom gradu Boroaia 8. avgusta 2008. godine svoju ljubav krunisali su brakom Doina Mosniagu i Mića Pudarević.

Upoznali su se u Beču gde oboje rade i zavoleli. Danas imaju sina Aleksandra lepog i nadasve pametnog dečkića.

Doina i Mića velikim radom su za sve ove godine uspeli da se skuće u prestonici Austrije, ali da podignu i kuće u Negotinu i Suceavi u Rumuniji.

Koriste svaki slobodni trenutak da „skoknu“ do svojih kuća gde uvek ima nešto da se uradi i stvore sebi bolje uslove života.

Za svoj rad odlikovan je medaljom za čovekoljublje, bio je poverenik Ministarstva republike Srbije za dijasporu i predsednik prve kancelarije za dijasporu koja je otvorena 2005. godine u Kladovu.

Ove godine su imali posebno lep razlog da dođu u Negotin.

Povod je njihova zajednička odluka da se venčaju i u Opštini.

U krugu najbližih članova porodice, stali su pred opštinskog matičara Zorana Todorovića i porodičnog kuma Dragišu Žurževića i ozakonili svoju bračnu zajednicu, sada sa zajedničkim prezimenom Pudarević.

Ljubomir Gušatović je bio dugogodišnji predsednik srpsko - danskog kluba Timok 98 u Hilerodu, predsednik Udruženja penzionera i predsednik mesne zajednice u Ljubičevcu i odbornik u Skupštini opštine Kladovo.

Osnivač je Sabora dijaspore u Ljubičevcu, manifestacija koja je trajala 25 godina sve do njegovog počinka. Za svoj rad dobitnik je najviše nagrade opštine Kladovo i drugih priznanja.

Bio je čovek kome je rodni kraj ostao u srcu za nauk svima.

Jul 2022.

Bilo je šala i dobacivanja Doini i Mići, da se paze ko će koga prvi da nagazi, da nemaju tremu…

Dobro raspoloženje prenelo se i u kuću sada Doine i Miće Pudarević, gde su se gosti lepo proveselili uz probrana pića i jagnjetinu koju su doneli iz Plavne, majka Ljubinka i otac Svetozar.

ZAVIČAJ

MANIFESTACIJA POD NAZIVOM „DUNAV JE NAŠE MORE“ OPRAVDALA OČEKIVANJA NEGOTINACA U organizaciji Turističke organizacije opštine Negotin i Opštinske organizacije sportskih ribolovaca „Timok“, na Kusjaku je uz pokroviteljstvo Opštine Negotin održana manifestacija pod nazivom „Dunav je naše more“. „Organizatori programa Turistička organizacija opštine Negotin i Udruženje sportskih ribolovaca “Timok”, pripremili su program koji će zaokupiti vašu pažnju i stvoriti nove uspomene na dan proveden uz reku u dobrom društvu i zabavu o kojoj će se muzički pobrinuti Maks in bend i grupa Madicin. Od rana jutra najmlađi su bili zauzeti pecanjem, dočekali smo i učesnike tradicionalne Kusjačke regate a uskoro će početi i takmičenje u pripremanju riblje čorbe i veslanju, kao i vožnja katamaranom. Negotinsko leto, uz podršku lokalne samouprave, puno je zanimljivih programa i ja vas pozivam da posećujete događaje koje za vas pripremaju naše institucije i udruženja građana. Na Kusjaku ćemo u avgustu organizovati još dva programa, a ostale programe moći ćete da pratite kako u gradu tako i u Sikolu, Prahovu, Rogljevačkim i Rajačkim pivnicama. Budite aktivni, družite se i uživajte u predstojećim letnjim danima“ rekao je u pozdravljajući posetioce manifestacije, Ivan Veljković, sekretar SO Negotin.

Već po tradiciji, najvredniji su bili najmlađi koji su se od ranih jutarnjih časova takmičili u pecanju. Najuspešnija u kategoriji devojčica bila je Mila Šogorović, drugo mesto je osvojila Staša Živadinović, dok je treća bila Sofija Grekulović a u kategoriji dečaka prvo mesto je osvojio Aleksa Mikulović, drugo mesto Nikola Mikulović, a treće Nikola Šogorović. Posetioci su toga dana dočekali učesnike Kusjačke regate prisustvovali takmičenju u pripremanju

ZAVIČAJ

riblje čorbe i veslanju. Od 16 kusjačkih kotlića najbolji su pripremili Ljiljana i Zlatomir Adamaović iz ekipe „Dušanovačko brdo“ Dušanovac. Drugoplasirana ekipa bila je „Od srca srcu“ u sastavu Nikola, Dejan i Dragiša Prvulović iz Samarinovca, a trećeplasirana ekipa „Portiklica“ i Momir Lero i Gvozden Golubović.

Stručni žiri u sastavu Staniša Kržanović Miročanac, ugostitelj, Ljubiša Miletić predstavnik Udruženja sportskih ribolovaca „Timok“ i Aleksandar Točaković koji je pripremio riblju čorbu za sve posetioce, dodelili su diplome i najmlađima učesnicima Kusjačkog kotlića, Bogdanu Jovanoviću, Bogdanu Đuriću i Urošu Iliću. Najbolja ekipa u veslanju bila je „Mrkovci“, druplasirana je bila ekipa „Crni zmaj“ a treće mesto je pripalo ekišpi „Koridor Istok“.

Predivan dan na Dunavu muzički su obojili na radost publike bendovi „Madicin“ i Maks

Jul 2022.

„POLETOVA“ RAZIGRANA RAZGLEDNICA IZ SUNČEVOG BREGA Na samom kraju jula i početku avgusta članovi AKUD-a “Polet” Kladovo, učestvovali su na Nestia festivalu folklora “Crnomorski biseri” u Sunčevom Bregu.

Pored folklornih ansambala iz Srbije pesmom i igrom predstavili su se i folklorni ansambli iz Bugarske, Rumunije, Gruzije, Jermenije, Slovačke...

- Festival je bio revijalnog karaktera, osim dela kada se birala najlepša nošnja i i najbolji igrači. I ovoga puta nošnja našeg kraja sa bogatim vezom i koloritom najlepših boja ocenjena je kao najlepša. Nošnju je ponosno nosila naša igračica Marija Jojkić, rekla nam je Mirjana Molutinović predsednik AKUD Polet.

Izuzetnim stavom i umećem u igri titulu najboljeg ženskog igrača ponela je naša Anđela Sideris, rekla nam je Mirjana Milutinović Nastupi su se održavali u obližnjim turističkim letovalištima; Sveti Vlas, Nesebar i Pomorje.

- Kupali smo se družili, sklapali nova pri-

Jul 2022.

jateljstva, spremali za koncerte, odlično izveli program pred zadovoljnom publikom i doneli našem gradu dve nagrade, sa osmehom ra-

dosti, istakla je Mirjana Milutinović, zadovoljna učešćem na festivalu baš kao i ostali članovi društva koji su bili na ovoj mini turneji.

ZAVIČAJ

BRDSKA TRKA “NAGRADA NEGOTINA 2022“

DOMAĆINI IZVANREDNO ORGANIZOVALI TRKU ZA NACIONALNI ŠAMPIONAT I OTVORENO PRVENSTVO SRBIJE Negotin je sredinom jula bio domaćin četvrte trke Nacionalog šampionata Srbije i Otvorenog prvenstva Srbije. Za „Nagradu Negotina 2022“ nadmetala su se 43 vozača.

U konkurenciji vozača iz Srbije, Bugarske i Severne Makedonije titulu najboljeg u generalnom plasmanu Otvorenog prvenstva Srbije na brdskim trkama “Nagrada Negotina 2022” , poneo je Bugarin, Ilija Carski iz ASK “Avtokar rejli servis” koji je sa svojim „micubišiji lanserom“ devete generacije stazu dugu 2.650 metara prešao za 2 minuta i 51,968 sekundi.

Drugo mesto sa 2 minuta i 57,674 sekunde osvojio je Čačanin Momir Subotić iz ASK “Herc” koji je vozio „pežo 206“, a treće sa 2 minuta 57,688 sekundi Ivan Ivanov iz ASK “Jiko motorsport” iz Bugarske sa svojim „audijem S2“. Isti ovaj trojac našao se i na pobedničkom postolju kao najbolji u 11. klasi na Otvorenom prvenstu, dok je na Šampionatu Srbije Subotić prvi, Vladimir Vasilev iz ASU „AS“ iz Zaječara drugi, a Dejan Čolović iz beogradskog ASK „Konkord rejsing tim“ treći.

U trkama koje je organizovao ASK klub „Gaga Avala rejsing tim“ iz Beograda, u suorganizaciji Automobilskog sportskog udruženja „AS“ iz Zaječara, pod pokroviteljstvom opštine Negotin, u osmoj klasi, Bugarin Krum Krumov koji vozi za zaječarski ASU “As” osvojio je prvo mesto.

Dragan Giga Balačikić iz ASK “Hajduk Veljko” iz Negotina sa svojom hondom civik bio je drugi, a Dejan Manasijev iz Severne Makedonije treći. Na šampionatu Srbije su Krumov i Balačikić takođe osvojili prvo i drugo mesto, dok je Nebojša Janošević iz ASK „Akademac rejsing tim“ iz Beograda treći.

-Završio sam u klasi kao drugi. Krumov je realno bio dosta brži od mene. Što se mene tiče, u generalnom plasmanu završio sam kao deveti ukupno, a na Šampionatu Srbije sam četvrti što je dobar uspeh.

ZAVIČAJ

Uvek može da bude bolje, ali sam zadovoljan, kao i moje kolege iz kluba s obzirom da smo zauzeli drugo mesto u plasmanu klubova, ali delimo isti broj bodova sa prvoplasiranim ASU “As”, samo što su oni u generalnom plasmanu malo bolji od nas. To je po meni odličan uspeh – kaže Dragan Balačikić, direktor ASK “Hajduk Veljko”.

U sedmoj klasi na oba prvenstva prvi je Borko Simović iz ASU “Avako rejli tim” iz Valjeva, drugi Života Milić iz ASU “As” a treći Miroslav Branković, takođe iz valjevskog tima.

Cvetan Mikov i Martin Petkov iz AMK Botevgrad u Bugarskoj osvojili su prvo i drugo mesto u šestoj klasi, a Vladimir Đurić iz ASK „Hajduk Veljko“ u Negotinu treće. Na Šampionatu Srbije Đurić je prvi, Mario Zahirović iz ASU „Orakal polikarbonati tima“ drugi, a Igor Morarević iz Negotina treći.

U petoj klasi prvo mesto na oba prvenstva osvojio je Miloš Spasojević iz ASU “Pobednik” iz Beograda, a drugo Zoran Milisavljević iz ASU “Avako rejli tim” iz Valjeva.

U četvrtoj klasi najbolji je bio Dragan Lukić iz ASU “As”, drugi je Dejan Vukić iz ASK “Akademac rejsing tim”, a treći Dejan Ilić, takođe iz zaječarske ekipe.

Negotinac Ivan Stanojević, kao jedini u trećoj klasi, osvojio je prvo mesto i na Otvorenom prvenstvu i na šampionatu Srbije.

U drugoj klasi na oba prvenstva prvi je Miloš Mirković iz AMSK “KV Rejsing tim” iz Kraljeva, drugi Petar Jovanović iz AKS Topola, a treći je Dušan Janković iz Kraljeva.

Marko Mitić Roce iz Negotina pobednik je u prvoj klasi i na Otvorenom prvenstvu Srbije i na Šampionatu Srbije. Drugi je Mateja Nikolić iz ASU “As” Zaječar koji je pobednik i juniorskog prvenstva, a treći je Filip Zvezdić iz zaječarskog tima.

-Odlično je bilo. Domaći teren, malo sa trenirao više nego ostali i naravno sam bio ubedljivo prvi. Staza je bila malo klizava, kako meni, tako i ostalima. Ovo mi je bila treća pobeda na brdskim trkama za ovu godinu, ima još trka ali trudiću se da ostanem prvi do kraja. Očekuju nas trke u Divčibarama, pa Miroč, Sopot, Avala, ali trudiću se da budem u top formi - rekao nam je Marko Mitić.

Jul 2022.

MLADI KLADOVLJANIN LAZAR BARBATESKOVIĆ VELIKA NADA SRPSKOG RUKOMETA

ODLIČNI REZULTATI ZAJEČARSKIH PLANINARA

Među rukometnim reprezentativcima Srbije koji su pobedili Švedsku sa 30:26 u utakmici za bronzanu medalju na Evropskom prvenstvu za juniore bio je i Lazar Barbatesković iz Kladova.

Članovi planinarskog društva OPSD Dragan Radosavljević iz Zaječara nižu odlične rezultate. Svakog vikenda organizuju različite planinarske akcije. Pored planinarskih akcija u Srbiji, neke od njih su i na najvišim vrhovima Balkana i šire.

Mladi Barbatesković je rukometnu karijeru započeo u svom gradu, igrajući za MRK “Đerdap”. Iz Kladova je otišao u Jagodinu u tamošnji rukometni klub sa kojim je igrao Super B ligu i postigao 25 golova, igrajući na poziciji desnog beka i desnog krila.

Dobra igra preporučila ga je za juniorsku reprezentaciju Srbije, selekcija do 20 godina, u koju ga je uvrstio selektor Đorđe Teodorović.

– Još uvek sam pod utiskom velikog uspeha ostvarenog na Evropskom prvenstvu. Dali smo sve od sebe, bili smo kao složna porodica i to nam se vratilo osvajanjem bronzane medalje. Zadovoljstvo je tim veće što nam je Rukometni savez Srbje obezbedio optimalne uslove i sve je funkcionisalo besprekorno,. Naše je bilo da igramo, slušali smo savete stručnog štaba i rezultat nije izostao. Hvala svima na podršci,saigračima, selektoru porodici koja mi je vatar u leđa, hvala ljudima u gradu u kome sam rođen koji su mi organizovali prijem – izjavio je po povratku sa Evropskog prvenstva u rodno Kladovo Barbatesković.

Rukometaš kome je od malena bio cilj da zaigra u dresu reprezentacije podelio je svoje utiske sa takmičenja i osvajanja medalje u razgovoru sa Sašom Nikolićem, predsednikom opštine Kladovo, Bojanom Božanovićem, zamenikom predsednika opštine, Slavoljubom Maletićem, pomoćnikom predsednika opštine i Radovanom Arežinom, predsednikom Skupštine opštine.

Prema rečima predsednika opštine Kladovo, Saše Nikolića medalja koju je Barbatesković osvojio na EP u Portugalu je i uspeh za Kladovo u kome sport ima tradiciju dužu od 90 godina.

-Najbolje pozitivne poruke šalju se kroz sportske rezultate tako da će medalja sa EP zahvaljujući Lazaru dodatno doprineti afirmaciji Kladova, male sredine koja s posebnom pažnjom finansira razvoj sporta – kazao je pored ostalog na prijemu Saša Nikolić.

Lazar Barbatesković rukometnu karijeru nastavlja u u „Šamotu 65“ iz Aranđelovca članu ARKUS super lige Srbije.

Jul 2022.

Samo u ovom mesecu, ime grada Zaječara odjeknulo je na najvišem vrhu Balkana, Musali 2.925nmv. Ono na šta su članovi ovog društva posebno ponosni jeste uspon na najviši vrh Turske, impozantni ARARAT na visini od 5.136 mnv, gde se trenutno nalaze i odakle svima šalju pozdrave.

Planina ARARAT je opisana u svetim knjigama kao sveta planina, na čijem vrhu se, nakon potopa, zaustavila Nojeva barka, te je odavde ponovo nastao svet.

ZAVIČAJ

VESNA RADULOVIĆ PR IZDAVANJE NOVINA ZAVIČAJ NARODNE NOVINE NEGOTIN DIREKTOR DRAGIŠA RADULOVIĆ, GL. I ODG. UREDNIK KRISTINA RADULOVIĆ LIST UREĐUJE REDAKCIJSKI KOLEGIJUM NOVINARI I DOPISNICI: VESNA RADULOVIĆ, DANIJELA BARAĆ KOSTANTINOVIĆ, DRAGIŠA BUKIĆ, RATOMIR ILIĆ, ŽIVOJIN MARKOVIĆ, RAJO ĐOKIĆ JUNIOR, NENAD ŠULEJIĆ, DRAGAN KRAČUNOVIĆ, ALEKSANDAR PANTIĆ, DRAGOSLAVA VELJKOVIĆ MADŽAR I MIREL TOMAS

TIRAŽ: 10 000 PRIMERAKA E MAIL: NOVINEZAVICAJ@GMAIL.COM WWW.NOVINEZAVICAJ.COM TELEFONI: +381 19 541 898, +381 63 412 948, + 43 667 790 53 50, + 43 699 104 64 316