207. broj Zavičaj narodne novine

Januar 2020.

ZAVIÄŒAJ

U NEGOTINU

SVETOSAVSKA AKADEMIJA POSVEĆENA VELIKOM JUBILEJU, 800 GODINA SAMOSTALNOSTI SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE

U negotinskom Domu kulture „Stevan Mokranjac“ priređena je tradicionalna Svetosavska akademija uz učešće predstavnika svih škola, vrtića, KUD „Stevan Mokranjac“ i Hora Crkve Sveta Trojica.

Ovogodišnja Svetosavska akademija, po zamisli profesorke Negotinske gimnazije Vesne Stanković, bila je posvećena velikom jubileju, 800 godina samostalnosti Srpske pravoslavne crkve, o čijoj je bogatoj i burnoj istoriji govorio i prigodan recital koje su publici u prepunoj sali Doma kulture kazivale nadahnuto Mia Stanković, Martina Neziri i Marija Šamić, učenice Gimnazije.

Tradicionalno veče je Himnom i troparom Svetom Savi otvorio Hor Crkve Sveta Trojica, pod upravom Svetlane Kravčenko, koji se predstavio i probranim delima pravoslavnog duhovnog opusa. „Samo značajni ljudi u istoriji ostavljaju trajni beleg“, podsetio je protojerej-stavrofor Ranko Jović, besedničar, i dodao da „vodeće mesto, sigurno pripada Svetom Savi“.

Deca Predškolske ustanove “Pčelica” iz pripremne grupe Mirjane Stojanović i Nade Arsenijević predstavili su se plesnim aranžmanima, a posebnu pažnju privukla je numera “Krst je sila i slava”.

Osnovna škola “Vera Radosavljević” se ponovo odlučila da svoj

deo programa predstavi kroz nešto drugačiju formu, bogatom scenografijom i efektnom smenom tačaka, pripovedajući neke od manje poznatih detalja iz života Rastka Nemanjića, Svetog Save. Za ovaj deo akademije bile su zadužene Sanja Ilić, Marija Dženovljanović, Sanja Radosavljević i Ivana Stepanović.

Osnovna škola “Branko Radičević” predstavila se ritmičkim stilizovanim folklornim igrama, scenskim igrokazima i malim recitalom, koje

ZAVIČAJ

su pripremale sa đacima Dragana Đurković, Nebica Stanković Stojković, Bojana Đorđević i Jovana Rodić, ali i duhovnim pesmama zanimljivih aranžmana u interpretaciji brojnih solista i hora škole pod upravom Eme Milošević Anđelić.

I najstarija negotinska osnovna škola, OŠ “Vuk Karadžić” odlučila se da publici predstavi svoj hor koji sa uspehom vodi Tanja Milosavljević, Etno grupu “Klasje” Dušice Đurđić, a da program skladno nastavi prigodnim stihovima koje je kazivala jedna od najboljih negotinskih recitatorski Jovana Lekić, zanimljivom plesnom koreografijom devojčica u boji srpske zastave i kraćim dramskim recitalom, koji su pripremili: Svetlana Milanović, Miodrag Ristić, Maša Milivojević i Jovana Rodić.

Na kraju akademije predstavilo se Kulturno-umetničko društvo “Stevan Mokranjac” sa svoja tri igračka ansambla od najmlađih do veterana i koreografijama koje su sa članovima uvežbavali Snežana Pitarević, Dejan Ivković i Branislav Stefanović.

I ove godine sva deca, učesnici programa dobili su svetosavske paketiće, a u foajeu Doma kulture priređeno je i donatorsko veče, na kojem su članice Kola srpskih sestara iz Negotina, uz tradicionalno posluženje, prikupljale sredstva za pomoć materijalno ugroženoj deci.

Januar 2020.

U OPŠTINI KLADOVO

SVETI SAVA OBELEŽEN PRIGODNIM PROGRAMIMA U SVIM OSNOVNIM ŠKOLAMA Predsednik opštine Kladovo Saša Nikolić prisustvovao je sa saradnicima Svetosavskoj akademiji u OŠ “Vuk Karadžić”. Tematski program na Dan Svetog Save velikog srpskog prosvetitelja utemeljivača obrazovanja i prvog srpskog arhiepiskopa osim u gradskoj osnovnoj školi održan je u matičnim osnovnim školama i izdvojenim odeljenima u Korbovu, Brzoj Palanci, Podvrški i Tekiji kao i u brojnim hramovima u opštini Kladovo. Kao školska slava obeležava se od 1840. godine, na predlog Atanasija Nikolića, tadašnjeg rektora Liceja u Kragujevcu.

Praznik Savindan je u crkvenom kalendaru upisan crvenim slovima i jedan je od najvećih hramovnih i porodičnih praznika u srpskom narodu. Savindan se proslavljao sve do 1945. godine, kada je ukinut odlukom tadašnjih vlasti. Posle poluvekovne zabrane od komunističkog režima, 90-ih godina prošlog veka ponovo se vraća kao školska slava.

Inače od Katarine Tomić pomoćnika direktora škole i ovogodišnjeg domaćina slave, domaćinstvo za narednu godinu preuzela je predsednica Saveta roditelja Sanja Brložanović.

Januar 2020.

Na akademiji posvećenoj delu Svetog Save, srpskog princa, monaha i igumana, nagrađeni su i učenici autori najboljih radova koji su pristigli na likovni i literarni konkurs. Na Likovnom konkursu prvu nagradu su osvojile Zorana Trailović i Ana Pucinikić, a na literarnom najbolje radove su napisali Vuk Živanić i Ivan Urojević

ZAVIČAJ

U ORGANIZACIJI SPKD “PROSVJETA” IZ BEČA

“SRPSKI NOVOGODIŠNJI KONCERT” POSTAJE VRHUNSKI KULTURNI DOŽIVLJAJ Nova godina po Julijanskom kalendaru proslavljena je i u Austriji, a u Beču je SPKD “Prosvjeta” organizovala svoj tradicionalni Novogodišnji koncert. Srpsko kulturno-prosvjetno društvo “Prosvjeta”, po deveti put zaredom, organizovalo je “Srpski novogodišnji koncert”, a ove godine, zvezda koncerta bila je operska diva, mecosopran Dragana del Monako.

Koncertu su prisustvovali ambasador Srbije u Austriji Nebojša Rodić, predstavnici srpskih organizacija, austrijskih organa, sveštenstvo i veliki broj naših ljudi, ali i Austrijanaca..

U ime episkopa austrijsko-švajcarskog Andreja prisutne je pozdravio sveštenik Jovan Govedarica. On je pohvalio održavanje Novogodišnjeg koncerta, koji, kako su istakli organizatori, nije samo proslava Srpske nove godine, već fešta muzike i očuvanje tradicije. Rekao je da je vladika, s obzirom da koncert ima humanitarni karakter, jer su sva sredstva namenjena radu Prosvjetine škole ćirilice, odlučio da podrži rad te škole sa prilogom od 500 evra.

Predsednik SPKD “Prosvjeta” u Austriji Srđan Mijalković zahvalio se na pomoći vladike I kazao da će prihodi sa koncerta biti prosleđeni

ZAVIČAJ

deci Prosvjetine škole, koja već sedam godina funkcioniše u Beču.

Odbor Društva sa mnogo napora, i nažalost samostalno, sa premalo podrške matice i dijaspore, uspešno održava. “Ta škola je vrlo važna i za Prosvjetu, za bečke Srbe i Srbe u Austriji, jer se bori protiv nametnutog veštačkog jezika koji se nudi u školama “BKS””, podvlači on.

Već po tradiciji Novogodišnji koncert otvorio je “ Mali hor “ Prosvjete, sa prigodnim pesmama na srpskom I nemačkom jeziku.

Najavljivano malo muzičko iznenađenje bili su Jelena Krstić I Aleksandar Simić koji su publici pokazali svoje izvanredne vokalne sposobnosti.

Glavna zvezda večeri Novogodišnjeg koncerta bila je svakako Dragan del Monako, koju je na

Januar 2020.

klaviru pratila Nataša Veljković. Njih dve su nadahnuto i sa mnogo emocija izvele splet srpskih, ruskih, španskih i italijanskih pesama i

više puta podigle publiku na noge.

U programu je nastupio i violončelista Miloš Stosiek. Uz klavirsku pratnju Nataše Veljković izveli su dela velikih svetskih kompozitora klasične muzike.

Ova tradicionalna manifestacija zauzima sve važnije mesto u kulturnoj ponudi Beča, a svakako predstavlja jedinstven i uspešan način da se brojna srpska zajednica u ovoj evropskoj metropoli pozitivno promoviše i pokaže svoje kulturne vrednosti.

Mijalković je najavio da se radi na tome da jubilarni, 10. Novogodišnji koncert, bude održan u jednoj od uglednih koncertnih dvorana u Beču, kao što je Zlatna sala Muzikfarajna u kojoj se održava širom sveta poznat Novogodišnji koncert bečke filharmonije.

Na kraju koncerta predsednik Prosvjete Srđan Mijalković zahvalio je gostima i prijateljima Prosvjete na pomoći. Iskreno se zahvalio dugogodišnjem prijatelju Društva, humanisti i dobrotvoru Zoranu Kalabiću, a posebnu zahvalnost izrazio je Nataši Veljković, koja je i na ovom , a i nekim ranijim koncertima svojim umetničkim, ali i organizatorskim, pedagoškim i ljudskim kvalitetima pružila veliku pomoć i pokazala kako se na najbolji način neguje i prezentuje vrhunska muzička kultura.

Kao prateći program koncerta upriličena je degustacija vrhunskih vina poznate Vinarije Mikić iz Negotina Program su sigurno vodili mladi Prosvjetari Kristina Tomić i Nikola Prerad.

Januar 2020.

U PROSVJETINOJ ŠKOLI U BEČU PROSLAVLJEN SAVINDAN

U prostorijama Udruženja Srba u Austriji u Beču, održana je tradicionalna, praznična Svetosavska priredba. Đaci Prosvjetine Škole srpskog jezika su sve prisutne impresionirali svojim nastupom i svoje nastavnice, koje su pripremile celokupan program, učinili jako ponosnim. Prepuna sala je odjekivala od aplauza roditelja i brojnih gostiju.

Srđan Mijalković, predsednik Prosvjete, je pozdravio prisutne, i podsetio na značaj ove škole, i na to koliki trud u sve ovo ulaže cela Prosvjeta, a najviše nastavnice koje predaju u njoj. U Prosvjeti svi pomažu nesebično i od srca da škola raste i razvija se, ali istakao da je veća podrška institucija neophodna za održivost ovog projekta.

„Okupili smo se ovde u Srpskoj kući u Beču u Udruženju Srba u Austriji, da zajedno sa našom decom proslavimo Savindan na pravom mestu. Ovu proslavu naša deca iz Austrije posvećuju svojim vršnjacima u Crnoj Gori, jer, kao što se razredi naše škole nalaze u prostorijama srpskih crkava ovde, želimo da i naši drugari u Crnoj Gori mogu da nesmetano posećuju svoje hramove, da rastu i da se duhovno obrazuju u srpskim crkvama na tom prostoru, i da im to niko ne može oduzeti i zabraniti! Mi smo srcem uz njih i imaju našu podršku!“ rekao je Mijalković. „Sveti Sava je školska slava koju sva srpska deca treba da slave, gde god da se nalaze.

Zato smo mi, vođene višim ciljem, sa zadovoljstvom pripremile đake i organizovale celokupan događaj. Ponekad ni same nismo svesne koliko, učeći ove đake srpskom jeziku i kulturi, zapravo činimo veliku stvar za njih i budućnost naše zajednice u Beču.“, istakla je Vesna Špirić, nastavnica u Školi srpskog jezika.

Sam početak priredbe je ostao upečatljiv jer je više od 100 učenika na bini otpevalo Himnu Svetom Savi. Nakon toga su se ređale recitacije raznih autora posvećene ovom svecu. Đaci su izveli i nekoliko skečeva i tako pokazali svoju maštovitost, a nastupio je i Mali hor Prosvjete pod vođstvom Vere Simić uz pratnju Sime Simića. Nastavnice Vesna Špirić, Aleksandra Tanasković, Suzana Milovanović, Jovana Mitić i Ivana Milovanović su s radošću pripremile celokupan program i zahvalile se roditeljima na pomoći i podršci.

Ovo je samo jedan u nizu Svetosavskih događaja u Beču, ali je jedan od najvažnijih jer su učesnici bila deca, čiji je Sveti Sava i zaštitnik.

Predsednik Prosvjete, tim škole, nastavnice i roditelji se nadaju da će proslava Svetog Save u Školi srpskog jezika nastaviti tradiciju, i da će svake naredne godine himnu Svetome Savi pevati sve veći broj đaka.

ZAVIČAJ

NA SEDNICI LOKALNOG PARLAMENTA

USVOJEN AKCIONI PLAN ZAPOŠLJAVANJA OPŠTINE NEGOTIN

Sednica lokalnog parlamenta, kojom je predsedavao mr Milan Uruković, predsednik SO Negotin, započela je potvrđivanjem odborničkog mandata Merlini Selenić, sa odborničke liste „ALEKSANDAR VUČIĆ-SRPSKA NAPREDNA STRANKA-SOCIJALISTIČKA PARTIJA-IVICA DAČIĆ“ s obzirom da je odborniku Bogdanu Gugiću prestao mandat odbornika zbog preuzimanja funkcije zamenika predsednika Opštine Negotin.

Sednica je nastavljena usvajanjem odluka o poništavanju odluke o sprovođenju Javnog konkursa za izbor direktora JKP „Badnjevo zbog tehničkih nedostataka i sprovođenju novog konkursa.

Većinom glasova usvojena je i Odluka o usvajanju lokalnog akcionog plana Opštine Negotin za 2020. godinu. LOKALNI AKCIONI PLAN ZAPOŠLJAVANJA OPŠTINE NEGOTIN za 2020. godinu predstavlja

osnovni instrument sprovođenja aktivne politike zapošljavanja u 2020. godini na teritoriji opštine Negotin kojim se definišu ciljevi i prioriteti i utvrđuju programi i mere lokalne politike zapošljavanja koji će se realizovati u 2020. godini.

Aktivna politika zapošljavanja u opštini Negotin je od velike važnosti tako da su Odlukom o budžetu opštine Negotin za 2020. godinu predviđena sredstva u ukupnom iznosu od 2.000.000,00 dinara, za programsku aktivnost: mere aktivne politike zapošljavanja-dotacije organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja, i programsku aktivnost: podrška ekonomskom razvoju i promociji preduzetništva - donacije organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja.

Mere aktivne politike zapošljavanja koje su usmerene ka unapređenju zaposlenosti a realizovaće se preko Nacionalne službe za zapošljavanje u saradnji sa opštinom Negotin u 2020.godini su: subvencije za samozapošljavanje, stručna praksa i Sajam zapošljavanja.

Većinom od 32 glasa prisutnih odbornika, usvojena su i rešenja o raspisivanju prvog javnog nadmetanja za otuđenje građevinskog zemljišta u javnoj svojini opštine Negotin, zatim izmeni rešenja o obrazovanju komisije za koordinaciju inspekcijskog nadzora iz izvorne nadležnosti opštine Negotin i obrazovanju Komisije za sprovođenje postupka javnog nadmetanja za davanje u zakup i korišćenje poljprivrednog zemljišta u državnoj svojini na teritoriji opštine Negotin.

POSREDSTVOM PROGRAMA SWISS PRO OPŠTINA NEGOTIN REALIZUJE PROJEKAT “BUDIMO JAČI”,

Nakon logopedskog seta za logopedske tretmane, koji su dobili na korišćenje početkom decembra, Udruženju za pomoć osobama sa invaliditetom “Duga” iz Negotina danas su uručena dva magnetna bicikla, dečija sprava sa mrežom, strunjače, masažne lopte i podloge za vežbanje, obezbeđeni kroz projekat “Budimo jači”, koji opština Negotin realizuje uz podršku programa Swiss PRO. “U pitanju je oprema za fizioterapeutske vežbe, tako da smo u okviru projekta dobili sobne bicikle za treniranje ili vežbanje koje će umnogome pomoći motoričkom napretku naših korisnika koji su sa različitim smetnjama, a većina njih ima i motorički i telesni invaliditet.

Uz tu opremu smo dobili i prateće strunjače, stazu za vežbanje, male tekiće, pilates lopte, razne pomerljive strunjače i dobili smo stolicu i fizioterapeutski sto koji su montažni”, ističe Miroslava Mika Zdravković, predsednik Udruženja “Duga”.

Logopedski set je već u upotrebi, ističu u ovom udruženju i navode da je projektom obuhvaćeno njihovih 30 korisnika sa različitim smetnjama i različitim invaliditetom.

“Ovakav način podrške korisnicima udruženja je od velikog znača-

ZAVIČAJ

ja jer kontinuiranim radom fizioterapeuta i vežbama sa različitim pomagalima umnogome doprinosimo očuvanju i unapređenju motoričkih i telesnih sposobnosti naših korisnika”, dodaje predsednica “Duge”.

Pored opreme, koju je Udruženje “Duga” dobilo na korišćenje, projektom su predviđene i edukacije, ali i izlet za članove “Duge”.

“Verujem da će projekat “Budimo jači” i nabavljena oprema članovima Udruženja “Duga” omogućiti i pružiti neophodnu pomoć koja će im olakšati život. Vrednost projekta je 13.690 američkih dolara, vrednost donacije 12.040, a učešće opštine Negotin je 1.650 dolara“, rekao je Vladimir Veličković, predsednik opštine Negotin.

Projekat “Budimo jači” realizuje se u okviru programa Swiss PRO na konkursu “Nove ideje po meri zajednice”. Opština Negotin je nosilac projekta, a “Duga” partnerska organizacija. Projekat sprovodi Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS) i Stalna konferencija gradova i opština, a podržava Vlada Švajcarske u saradnji sa Vladom Srbije.

Januar 2020.

U KLADOVU ORGANIZOVANE RADIONICE ZA ČLANOVE FOKUS GRUPA ZA TURIZAM, PRIVREDU, POLJOPRIVREDU I ZA MLADE Stalna konferencija gradova i opština Srbije, u okviru programa “Podrška lokalnim samoupravama u Srbiji na putu ka Evropskoj uniji – Druga faza” nakon formiranja Poslovnog saveta opštine Kladovo u okviru unapređenja poslovne klime na lokalnom nivou, organizovala je radionice za članove fokus grupa za turizam, privredu, poljoprivredu i za mlade.

Namera je da se definišu aktivnosti Poslovnog saveta koji treba da obezbedi stalni dijalog između opštine i privatnog sektora. Lokalna samouprava konkretnim aktivnostima nastoji da u saradnji sa privredom unapredi poslovno okruženje, naglašeno je na sastanku fokus grupe za turizam.

– Poslovni savet je savetodavno telo koje će kroz primere dobre prakse uticati na unapređenje privredne atmosfere u opštini Kladovo.

Na sastancima sa članovima fokus grupa identifikovali smo probleme koji se odnose na privredne aktivnosti i preduzećemo mere za njihovo rešavanje– naglasila je Nevenka Boldorac šef kabineta predsednika opštine Kladovo.

Glavna uloga Poslovnog saveta je da daje mišljenja i inicijative koje se odnose na ekonomski razvoj opštine Kladovo i da učestvuje u pripremi i praćenju realizacije planova i programa razvoja. Poslovni savet biće stalna veza između privrednika i opštinske vlasti, istakao je Saša Nikolić, predsednik opštine Kladovo i podsetio da je to pravi put za unapređenje poslovne klime.

- Uveren sam da će Poslovni savet biti u funkciji onog što želimo, a to je da se kroz zajedničku saradnju unaprede uslovi poslovanja u na-

DONACIJA OPŠTINE PODRŠKA ZDRAVSTVENOM CENTRU “KLADOVO” Zdravstvenom centru “Kladovo” lokalna samouprava donirala je dva EKG aparata i aspirator za hiruršku salu. Aparati najnovije generacije raspoređeni su u Službu hitne medicinske pomoći Doma zdravlja i na dečijem i hirurškom odeljenju gradske bolnice.

Donacija će doprineti efikasnom zbrinjavanju pacijenata koji dođu na lečenje u ZC “Kladovo” i olakšaće rad lekarima - istakli su dr Marica Nastasijević pomoćnik direktora bolnice ZC “Kladovo” i dr Dejan Čučulanović član Opštinskog veća zadužen za zdravstvo.

Stalnom podrškom lokalna samoupra permanentno pospešuje primarnu zdravstvenu zaštitu stanovništva naše opštine i taj trend se nastavlja i u ovoj godini.

- Naša je obaveza da građani opštine Kladovo imaju kvalitetnu zdravstvenu zaštitu. Učinićemo sve da obezbedimo kompletnu rekonstrukciju zdravstvenog centra što je naš primarni cilj – istakao je Saša Nikolić predsednik opštine Kladovo nakon što je lekarima Zdravstvenog centra “Kladovo” uručio donaciju vrednu 620.484 dinara.

Januar 2020.

šoj sredini. To podrazumeva i efikasniji rad administracije u Opštinskoj upravi koja mora da bude servis građana– pojasnio je Saša Nikolić, predsednik opštine Kladovo.

Opština Kladovo jedna je od devet jedinica lokalne samouprave u Srbiji koja dobija direktnu tehničku podršku u okviru programa koji Stalna konferencija gradova i opština Srbije realizuje u partnerstvu sa Vladom Švedske. Teme na radionicama fokus grupa su bile vezane za aktivnosti koje sadrže i analizu poslovnog okruženja i mere koje mogu uticati na poboljšanje poslovnog ambijenta opštine Kladovo.

KLADOVO DOMAĆIN JUVENTUSOVOG KAMPA Od 29. juna do 3. jula Kladovo će biti domaćin učesnicima četvrtog Juventusovog kampa u Srbiji u kojem će na Gradskom stadionu u gradu na Dunavu znanje usavršavati devojčice i dečaci od šest do sedamnaest godina.

Sa njima će raditi rukovodici Juventusove akademije iz Italije, ali i domaći stručnjaci. Kladovčani se užurbano pripremaju jer žele da budu dobri domaćini najmlađim igračima iz svih krajeva Srbije.

- To je naša obaveza s obzirom da je reč o projektu koji se realizuje u 32 zemlje, Kladovo je privilegovano što je uvršteno u porodicu edukativnih kampova koji se organizuju širom sveta i zato lokalna samouprava čini sve da stvori optimalne uslove za rad i boravak kampera u našoj sredini. Kompletan program rada sprovešće se na stadionu Đerdapa – rekao je Goran Matović pomoćnik predsednika opštine Kladovo zadužen za sport i omladinu.

Kako teku pripreme za organizaciju kampa uverili su se nedavno predstavnici velikana iz Torina koji su za vreme boravka u gradu na Dunavu razgovarali sa Sašom Nikolićem predsednikom podunavske opštine i njegovim saradnicima.

- Zahvaljujući podršci rukovodstva opštine Kladovo učesnici kampa osim gostoprimstva imaće na raspolaganju kompletnu infrastrukturu za sprovođenje programa kojeg će realizovati treneri iz Juventusove akademije iz Italije. Biće to događaj za pamćenje za sve kampere, ali i Kladovčane koji su se bezbroj puta dokazali kao vrhunski domaćini - rekao je Dragan Barjaktarević Juventusov predstavnik za Srbiju.

Učesnici kampa treniraće u opremi „Stare dame“, na kraju obuke dobiće sertifikate, medalje i po loptu, dok će se najtalentovaniji sedam dana usavršavati u Juventusovom kampu u Italiji.

ZAVIČAJ

ZAVIÄŒAJ

Januar 2020.

Januar 2020.

ZAVIÄŒAJ

KULTURNO SPORTSKA ZAJEDNICA SRBA SALCBURG

DVE DECENIJE USPEŠNOG RADA PONOS SRPSKE DIJASPORE

Za dve decenije postojanja, Kulturno-sportska Zajednica Srba iz Salcburga (KSZS), prevalila je dugačak put kako bi stasala u jedno od najorganizovanijih i najbrojnijih srpskih udruženja u Austriji. Na svečanu akademiju “20 godina sa Vama” u predivnu salu Parkhotel Braunauer u Salcburgu, stigle su brojne zvanice, predstavnici Srpske crkve, matice, brojnih klubova, pokrajine i grada Salcburg, obrazovnih ustanova i institucija i Radničke komore.

Goste su ozarena lica dočekali predsednik i osnivač KSZS Nenad Šulejić i njegova supruga Snežana, sa brojnim članovima, pre svega mladim: - Kada smo krenuli sa radom, ta 1999 godina je bila veoma teška za naš narod, pogotovo u matici najpre zbog bombardovanja. Bio je to veliki izazov ali smo u prvi plan stavili rad sa mladima odnosno decom i upravo smo zbog njih i uspeli. Sačuvali smo na taj način naše običaje i kulturu u tuđini i u isto vreme stekli brojne prijatelje ne samo u našim klubovima nego među Austrijancima. U ime našeg udruženja želim svima koji ste ovde, pogotovo našim mladim članovima da se od srca zahvalim na trudu i radu. Takođe posebno priznanje odajemo uvaženim gostima, predstavnicima naše crkve, države, pokrajine i grada Salcburg. Drago nam je da su u nama prepoznali prijatelje i da zajedno delimo svakodnevnicu u preleom gradu – poručio je prvi čovek KSZS Nenad Šulejić.

Iz Salcburga su ovom jubilarnom događaju prisustvovali nastojatelj hrama Pokrova presvete Bogorodice protojerej - stavrofor Dragan Erić i Jerej Zoran Vrbaški, Generalni konzul Republike Srbije Svetlana Stanković Lala kao Mladen Filipović zamenik predsednik predstavništva Republike Srpske u Beču. Grad je predstavljao zamenik gradonačelnika Bernhard Auinger, Angela Lindner u ime pokrajinskog

ZAVIČAJ

guvernera, Gerhard Schmidt dugogodišnji direktor Radničke komore, Đuja Tešanović Bećirević i Gabriele Proschofski iz Radničke komore, Gerald Forcher poslanik u gradskom Parlamentu, Wolfram Weber vodeći čovek gradske Muzičke škole Arge, Berta Wagner direktor dvorane Forum, Erwin Eder predsednik salcburškog Narodnog društva kao i Gabriele Geier u ime poznate škole HTL iz grada na reci Salcah.

Uz zvuke violine najavljen je program proslave i svi uvaženi gosti su izašli za govornicu: - U ime grada želim da vam čestitam važan i značajan jubilej sa uverenjem da ćete nastaviti sa dobrim radom. Vi ste deo ove sredine, koji pripada svim stanovnicima bez obzira odakle dolaze i zato ste uvek dobordošli. Zajednica i njeni članovi su proteklh godina pokazali da su važan faktor u brojim kulturnim i sportskim događajima, tako da i dalje računamo na vas – srdačno se obratio zamenik gradonačelnika Bernhard Auinger.

U superlativu su i ostali uvaženi gosti govorili o aktivnostima i značaju KSZS, uz obećanje da će zajedno nastaviti da grade još lepšu i bolju sredinu za sve. Đuja Tešanovič Bećirević je i ovog puta sa Rad-

Januar 2020.

ničkom komorom pokazala koliko je važna u radu brojnih klubova u pokrajini. Ona je već godinama u Upravnom odboru i pomogla je i ovu manifestaciju a da će nastaviti tako i nastaviti potvrdila je i Gabriele Prošovski, potpredsednica Radničke komore.

U ime Crkve čestitao je protojerej Dragan Erić, kao i Generalni konzul Svetlana Stanković i Mladen Filipović u ime Republike Srpske.

Osmišljen je bio i odličan prateći program koji su lepo vodili Dragana Todorović i Đorđe Radmanovac. Čuli su se i zvuci violine, koju je odlično svirala Branka Seč, pa su se zatim u bogat program uključili članovi ansamlba Danica kao i posebna atrakcija na ovom događaju, austrijaska lokalna grupa Soantstreich. Odlično su se uklopili sa našom Danicom a sve je upotpunila sjajnim glasom Aleksandra Mi-

Januar 2020.

lovanović. U pozadini su sve vreme na bimu emitovani brojni snimci članova KSZS sa raznih nastupa kako u samom Salcburgu odnosno Austriji tako i u Srbiji i Republici Srpskoj ali i Sloveniji, Italiji, Nemačkoj...

Sve je začinjeno kako i dolikuje ovakom jubileju, slavljeničkom tortom sa porukom da svi članovi nastave vredno da rade kako bi imali razloga za proslavljaju još dosta jubileja. Svojski su se svi u KSZS potrudili da na najbolji način organizuju proslavu dvadesetgodišnjice od osnivanja. Svakako su i za to zaslužili pohvale a nisu zaboravili da se posebno zahvale svima pojedinačno. Prigodne plakete su dobili predstavnici naše crkve i diplomatije, kao i gosti iz grada i pokrajine Salcburg, a brojni sponzori, pogotovo medijski, na čelu sa dnevnim listom u dijaspori Vesti i mesečnikom Zavičaj, zahvalnice za saradnju.

ZAVIČAJ

ZAJEDNICA SRPSKIH KLUBOVA U BEČU DODELILA

GODIŠNJA PRIZNANJA ZASLUŽNIM POJEDINCIMA I INSTITUCIJAMA

Zajednica srpskih klubova u Beču uručila je, u četvrtak uveče, na tradicionalnoj večeri povodom Srpske nove godine, Zlatnu plaketu za podršku i afirmaciju srpske zajednice dnevnom listu “Vesti”.

“U znak zahvalnosti za nesebičnu medijsku podršku, doprinos i afirmaciju srpske zajednice, ali ne samo u 2019. već proteklih 26 godina Zajednica dodeljuje Zlatnu plaketu u oblasti medija “Vestima””, navodi se u odluci.

Veče su otvorili, pesmom “Čini mi se da je Srbija “ mecosopran Iva Mrvoš, Anđela Sibinović na violi i Aleksandar Stanković bariton.

“Protekla godina je za Zajednicu bila veoma uspešna. Članice su imali brojne nastupe, veliki broj medalja i uspeha na raznim manifestacijama”; rekao je predsednik Zajednice Luka Marković.

“Saradnja sa institucijama u matici bila je na visokom nivou i nadamo se da će biti nastavljena još na intenzivnijem nivou”, dodao je on.

Brojni projekte koje su Zajednica i udruženja članice realizovale ne bi bili tako uspešni da nije bilo saradnje i podrške brojnih institucija, a saradnja sa medijima je doprinela da aktivnosti srpske zajednice budu vidljive, a to je za Zajednicu veoma značajno”, kazao je Marković.

Prema njegovim rečima pojedinci su takođe doprineli da srpska zajednica bude predstavljena u najlepšem svetlu, a svi oni zajedno podrškom ili projektima su doprineli afirmacije srpske zajednice u prošloj godini.

Marković je najavio da se 2020.Zajednica nalazi u godini 50 godina postojanja kluba “Jedinstvo”; pa će čitava godina biti u znaku tog jubileja.

Najavio je i nove projekte koje Zajednica ima u vidu i želi da realizuje, a to je pre svega formiranje srpske filharmonije u Beču sastavljene od mladih muzičara koji žive i uče u Beču.

“Cilj će biti da velike umetnike spojimo i sa takvom filharmonijom nastupimo pred Bečlijama”; kazao je on. Želja je i obnavljanje “Srpske novine” u Beču koja bi periodično izlazila po uzoru na onu koja je pre više vekova štampana u ovom gradu.

Dodela nagrada počela je sa najmlađima, koji su iako još mali najvažniji jer su upravo oni ambasadori srpske kulture i tradicije u Beču.

Zahvalnicu za izuzetan trud i plasman na Dečijem kvizu znanja i Reviji kulture srpske dece u Austriji Zajednica dodelila je SKC “Stevan Mokranjac” - njihovim “tigrićima”.

ZAVIČAJ

Takođe Zahvalnica u ovoj oblasti je uručena i “Bambićima”; mališanima iz KSD “Bambi”, koji su isto osvojili zlato na prošloj smotri.

Za izuzetan trud i osvojenu bronzanu medalju zahvalnica uručena je i “Petlićima” KUD “Branko Radičević”.

U znak zahvalnosti za posebnu podršku, doprinos i afirmaciju srpske zajednice u 2019. Zlatnu plaketu Zajednica dodelila je i Ministarstvu spoljnih poslova Srbije - Upravi za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, a ona je uručena predstavniku Ambasade Srbije u Beču Draganu Đuriću.

“Zajednicu čine udruženja koja realizuju brojne projekte i svojim aktivnostima doprinose ukupnom uspehu. Svi klubovi su bili vredni i napredni, ali ove godine želimo da izdvojimo udruženje koje slavi 50. godina postojanja”, obrazloženje je za dodelu Zlatne plakete najstarijem klubu u Austriji “Jednstvo”.

U ime kluba “Jedinstvo” Zlatu plaketu preuzela je potpredsednica Emina Đorđević.

Zahvalnice za nesebičan trud, rad I poseban doprinos uspehu udruženjima i srpskoj zajednici u Beču dodeljene su Veliši Matiću iz kluba “Jedinstvo”, Miloradu Ru-

Januar 2020.

nji iz SKC “Stevan Mokranjac”, Vladanu Radojkoviću iz Bambija i Milici Dačić iz “Jedinstva”.

Takođe predsednik Zajednice Marković uručio je Zlatnu plaketu prof.dr Andreasu Cukermanu direktoru Centra za transplantaciju srca u bečkom kliničkom centru AKH.

“Radi se o čoveku koji je uradio stotine transplantacija srca, uradio na hiljade drugih kardiohirurških operacija i spasao velik broj života.

Radi se o svetski priznatom naučniku i jednom od najznačajnjih hirurga transplantologa u svetu.

Mi ne delimo ljude, ne prebrojavamo nacije kojima je pomagao, ali moram istaći da je prof. Cuckerman pomerao granice ljudskosti i prijateljstva, te pomagao našim sunarodnicima iz Srbije i Republike Srpske kad god je to bilo moguće. Zahvaljujući njegovom angažovanju uspostavljen je most Srbije i Eurotransplanta, posebne veze Univerzitetskog kliničkog centra u Banjaluci i AKH u Beču, I naši doktori su dobili priliku da se edukuju u Beču. I kada smo odlučivali kome da damo nagradu, nije bilo dvoumljenja”, istakao je Marković.

SVETOSAVSKI B

BLISTAV KULTUR OKUPIO SRBE I NAŠE TRA Glamur, vrhunski muzičari i interesantan kulturni program, ali i jedinstveni gosti, u tri sale bečkog balskog hotela “Parkhotel” Šenbrun, obeležili su ovogodišnji Svetosavski bal koji je iznad svega po prvi put u potpunosti bio humanitarnog karaktera.

Svetosavski bal u Beču koji je 23. put organizovao Srpski centar ove godine je zahvaljujući sponzorstvu kompanije MTEL Austria u potpunosti bio i humanitarni podvig, jer je omogućeno da sav prihod od prodaje ulaznica predstavlja donaciju za pomoć deci na Kosovu i Metohiji. Naime, sredstva prikupljena od prodaje ulaznica na ovogodišnjem Svetosavskom balu biće donirana humanitarnom projektu “Za dečju radost” Srpskog centra, kojim se pomaže stanovništvo u enklavama na Kosovu i Metohiji.

Na predlog manastira Visoki Dečani najveći deo sredstava biće namenjen obezbeđivanju stambenog prostora za povratničku porodicu Čukaric iz Velike Hoče. Srpski centar sprovodi ovaj humanitarni projekat u saradnji sa Eparhijom raško-prizrenskom i radi se prvenstveno o stipendiranju učenika i omladine u enklavama na Kosovu i Metohiji.

Tim povodom su gosti ovogodišnjeg bala bili i sekretar eparhije raško prizrenske Miloš Perić i otac Andrej profesor na Prizrenskoj bogosloviji. Inače na balu prikupljeno je, kako je saopšteno, 44.685 evra.

Bal je otpočeo Svetosavskom himnom koju je izveo “Mali hor” SPKD “Prosvjeta” iz Beča. Tradicionalno je nastavljeno paljenjem slavske sveće što je učinio episkop austrijsko-švajcarski Andrej, kome su ove godine organizatori i sponzor MTEL Austria uručili poklon u znak zahvalnosti za dugogodišnju podršku Svetosavskom balu, a poklon je kaligrafija čuvene kaligrafkinje Jelene Mihailović, koja živi i radi u Prizrenskoj bogosloviji. Program Svetosavskog bala koji je imao i vizuelni identitet u znaku kosovskog božura, vodio je austrijsko-srpski voditeljski par, Judit Tiber i Aleksandar Stojanović.

Goste bala u ime organizatora pozdravili su predsednik Srpskog centra Milorad Mateović i članovi upravnog odbora Milan Vidović i Branko Jovović, a u ime sponzora, direktor kompanije MTEL Austria za Evropu Stefan Božić. Božić je istakao da je Svetosavski bal najznačajnija kulturna manifestacija koja je posvećena negovanju srpske tradicije i kulture, i kao takva, u potpunosti odgovara identitetu MTEL Austria brenda.

“Prepoznavši značaj inicijative srpskog centra da se pomogne ugroženom srpskom stanovništvu na Kosovu i Metohiji nesebično smo se odazvali ovom velikom humanom podvigu. Velika nam je čast i zadovoljstvo što imamo priliku da omogućimo izgradnju doma porodici Čukarić, kao i da još jednom pokažemo da je MTEL Austria spona koja vezu sa našim korenima, našim poreklom čini jačom i dubljom.”, poručio je Božić.

Direktor MTEL Austria Bojan Obradović rekao je da MTEL Austria, kao članica Telekom Srbija grupe, koja je široj javnosti poznata kao kompanija koja podržava društveno odgovorne projekte, ima nameru da tu korporativnu vrednost prenese i u Austriju. Sada je to MTEL Austria uradila u ovom velikom humanitarnom podvigu, omogućivši da se svi posetioci Svetosavskog bala osećaju i kao dobročinitelji, jer će sav prihod od ulaznica biti utrošen za pomoć deci na Kosovu i Metohiji.

– Bal je jedinstvena manifestacija koja ima svoju tradiciju i u potpunosti odgovara brendu naše kompanije – objasnio je Obradović.

ZAVIČAJ

Januar 2020.

KI BAL U BEČU

TURNI DOGAĐAJ E I POŠTOVAOCE RADICIJE Na velikom video bimu prikazane su i video poruke zahvalnosti igumana manastira Visoki Dečani, Save Janjića i porodice Čukarić.

Kulturni program krenuo je izvođenjem operskih arija Dragoljuba Bajića, prvaka opere beogradskog Narodnog pozorišta i njegove koleginica Ljubice Vraneš uz veličanstvenu pratnju “Beogradskih solista” na čelu sa maestrom Vojkanom Borisavljevićem.

Bečku balsku atmosferu je donela plesna škola “Imerfol”, a spoj dve kulture je prikazan i tačkom srpskih tradicionalnih igara Srpskog kulturnog centra “Stevan Mokranjac” . Tonovi Srpskog kadrila, Johana Štrausa bili su neizostavni deo i ovogodišnjeg balskog programa.

Bal su svečano otvorili specijalni gosti princ Filip i princeza Danica Karađorđević sa ambasadorom Srbije u Austriji Nebojšom Rodićem.

Nakon poziva “Svi valcer” plesni podijum su popunili parovi u raskošnim balskim toaletama.

Po prvi put program Svetosavskog bala se odvijao u tri sale hotela koji se nalazi nedaleko od čuvenog dvorca “Šenbrun”, nekada letnje rezidencije austrijskih careva. Valcer i muziku za ples u glavnoj sali pratio je raznoliki program u preostale dve sale i bendovi Džez Fank Band “Plan C” i “After Midnight Band”, ,”Đ Danni”.

Moćni vokal Ivane Peters je doprineo tome da program i u drugoj sali pozove na ples i dobru zabavu i popuni plesni prostor. Slavko Banjac i Tijana Dapčević, kao i udruženi nastupi vrhunskih izvođača bili su odlična uvertira za ponoćni program koji je usledio. Spoj tradicionalnih zvukova trube i modernih ritmova i obrada stranih kompozicija doneo je ambasador srpske trube, Dejan Petrović sa svojim Big Bendom ne ostavivši nikoga ravnodušnim.

Svetosavski bal je i ove godine okupio predstavnike diplomatskog kora, brojnih uglednih institucija, austrijskih političkih stranaka, javnog života i predstavnika srpske dijaspore. I ove godine na balu je bio gostiju iz svih delova sveta i naših uglednih privrednika.

Pored ambasadora Republike Srbije u Austriji, Nebojše Rodića, gosti Svetosavskog bala bili su i izaslanik Vlade Srbije Zoran Đorđević, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Milan Petković, potpredsednik Narodne skupštine RS, Dušan Kićović, državni sekretar Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije, Igor Jovičić, sekretar Ministarstva kulture i informisanja Srbije, Dragana Kalinović, direktorka Republičkog fonda za penziono i invalidsko osiguranje Srbije, Zoran Pašalić, zaštitnik građana Srbije, kao i Gudrun Kugler, poslanica Narodne partije Austrije (OVP) u austrijskom parlamentu, Ernst Voler, predsednik bečkog parlamenta, Dominik Nep, zamenik gradonačelnika Beča, Markus Velbič i Maksimilijan Kraus, ministri bez portfelja u vladi grada Beča, Hans Arsenović, poslanik stranke Zeleni u bečkom parlamentu, Kurt Stircenbeher, poslanik Socijaldemokratske stranke Austrije (SPO) u bečkom parlamentu, Nemanja Damnjanović, poslanik Slobodarske stranke Austrije (FPO) u bečkom parlamentu, Markus Franc, predsednik desete bečke opštine i Paul Štadler, predsednik jedanaeste bečke opštine.

Svetosavskim balom srpska zajednica je prisutna na mapi čuvene bečke balske sezone.

Istovremeno je bal i deo Svetosavskih svečanosti posvećenih prvom srpskom arhiepiskopu i prosvetitelju Svetom Savi.

Sredinom devetnaestog veka u Beču je živelo više od 50.000 Slavena, koji su već od 1843. godine održavali svoje balove.

Tokom čuvene bečke balske sezone održi se oko 450 balova, a jedan od njih je i Svetosavski bal. U 19. veku, održan je prvi Srpski Svetosavski bal u Beču. Knez Miloš Obrenović, angažovao je Johana Štrausa mlađeg da komponuje “Srpski kadril” specijalno za ovaj bal, koristeći srpske narodne pesme kao lajtmotiv, a Srpski centar iz Beča je obnovio ovu balsku tradiciju 1998. godine.

Januar 2020.

ZAVIČAJ

SKC “STEVAN U “BAMBIJU” MOKRANJAC” IZ DOSTOJANSTVENO BEČA OBRADOVAO PROSLAVILI SVOJE MALIŠANE SVOJU SLAVU

Srpski kulturni centar „Stevan Mokranjac“ iz Beča i ove godine je podelio svetosavske paketiće članovima dečjeg folklora. Uprava kluba s predsednikom Sašom Kostićem pripremila je 140 paketića za igrače Školice folklora i pionirskog ansambla. Mališani su, pre uručenja svetosavskih paketića, najpre otpevali Svetosavsku himnu i potom recitovali prigodne pesme pred ponosnim roditeljima, koji su do poslednjeg mesta ispunili prostorije udruženja.

Kulturno sportsko društvo “Bambi” proslavilo je klupsku slavu Svetog Savu. Sveštenik Petar Pantić uz prisustvo brojnih članova “Bambija” obavio je osveštanje i rezanje slavskog kolača.

Ovogodišnji domaćini slave bili su članovi ribolovačke sekcije “Bambija”, čiji je predsednik Dejan Jović predao čast narednih “kolačara” fudbalske sekcije, koje je zastupao zamenik predsednika sportske sekcije Dragan Milić.

“Sveti Sava je za Srbe u dijaspori kao i u matici izuzetno bitan jer on okuplja kao svetionik naš narod i usmerava na očuvanje kulture i identiteta. Kad god je narodu teško dovoljno je samo da se seti Svetog Save I šta je on učinio za srpski narod - utemeljio je srpsku crkvu I srpsku državu”, objasnio je predsednik “Bambija” Aleksandar Stanković.

Kao i prethodne godine, i ovaj put je koreograf „malih“ ansambala Aleksandar Novaković bio prerušen u Svetog Savu, a program je vodila Biljana Vlajić, koja je pročitala i monolog o Svetom Savi. U programu je učestvovao i harmonikaš Marko Galonja.

SKC „Stevan Mokranjac“ je od osnivanja, pre više od dve decenije, kao cilj postavio negovanje srpske tradicije i kulture, kako mladi ne bi zaboravili svoje korene. Prema rečima predsednika Kostića obeležavanje Svetog Save u tome zauzima značajno mesto i proslavi ovog praznika posvećuje se posebna pažnja.

– Sveti Sava je klubu izuzetno važan jer je on ujedinitelj srpskog naroda, srpski prosvetitelj, i zalagao se za sve ono za šta se zalaže i naše društvo. Zbog toga veliki značaj polažemo na ovaj dan i pokušavamo poruke Svetog Save da prenesemo na našu decu – kazao je Saša Božinović, potpredsednik SKC „Stevan Mokranjac“.

Posle uručenja paketića sa slatkišima, Milorad Runjo, umetnički rukovodilac SKC „Stevan Mokranjac“, mališanima je predao majice društva, koje su oni odmah ponosno obukli.

ZAVIČAJ

On je istakao da je Sveti Sava okupljao i i dalje okuplja srpski narod gde god da se njegovo ime pominje. Objasnio je da klub nije mogao da izabere bolju slavu.

“Pored svih bitnih ličnosti u istoriji od Dositeja Obradovića do Vuka Stefanovića Karadžića koji su se bavili prosvetiteljstvom, Sveti Sava ima objedinjeni značaj - duhovni i svetovni vid okupljanja naroda.

Opredelili smo se za Svetog Savu koji se inače ne slavi kao krsna slava u narodu, jer je slava čitavog srpskog naroda gde god da se nalazi”, dodao je Stanković.

“Bambi” je 2013.odlučio da kao klupsku slavu uspostavi Svetog Savu, a njegove prostorije krasi velika slika srpskog prosvetitelja.

Sveštenik Petar Pantić istakao je da klub nosi lepo ime, i da se bavi plemenitim aktivnostima okupljanja srpskog naroda. Posebno, kako je kazao, mu je drago što neguju srpsku kulturu i veru, i što je jedna od najaktivnijih klubova u saradnji sa crkvom. Poručio je prisutnima da je neophodno da imamo svest šta smo i ko smo, te da treba najpre da poštujemo sebe, a ne krijemo da smo Srbi. “Treba da negujemo svetosavlje”, naglasio je on.

Januar 2020.

GODIŠNJA SKUPŠTINA KSD “BAMBI” BEČ

OD PRAZNE KASE DO DOBRIH REZULTATA ZA SAMO DESET MESECI Kulturno-sportsko društvo Bambi iz Beča u prethodnih 10 meseci, od dolaska nove uprave, sve je brojnije i uspešnije, tako da su klupske prostorije postale pretesne. Na godišnjoj skupštini u subotu sumirani su rezultati desetomesečnog rada uprave koju od početka marta 2019. vodi Aleksandar Saša Stanković. On je na skupštini ukazao da je novo predsedništvo preuzelo klub kad je bio u lošem finansijskom stanju, a sad je kasa u plusu.

– Za 10 meseci sve smo uspeli da preokrenemo i to samo kroz rad i zalaganje svih članova. Svi su pružili maksimalan doprinos. Pred dolazak nove uprave u folklornoj sekciji bilo je 80 igrača, a danas ih ima više od 160. Razmišljamo o novim klupskim prostorijama jer su nam ove postale pretesne. Malo je 175 kvadrata za – navodi Stanković.

Istakao je da će na sastancima sa opštinskim vlastima 15. i 16. okruga pokušati da se izbori za nov prostor. Ukoliko opštine ne budu u prilici da stave na raspolaganje adekvatne prostorije, klub će ih sam tražiti, a već sada imaju ponude koje se razmatraju.

Stanković kaže da nisu uspeli da ostvari samo jedan cilj, a to je da organizuju veliko druženje na kome bi se okupili i drugi klubovi.

– To bi bio jedan sabor, nikakvo takmičenje, već samo druženje. Želimo da imamo kontakt s drugima i to ne samo folklorima, već i klubovima koji se bave drugim aktivnostima – objasnio je on.

Bambi sarađuje sa društvima u otadžbini, kojima i pomaže pa je nedavno delegacija kluba, u kojoj su bili umetnički rukovodilac Vladan Radojković i Dejan Jović, posetila KUD „Vuk Karadžić“ iz Osipaonice.

– U Bambiju je nekoliko nas iz Osipaonice. Sa KUD „Vuk Karadžić“ imamo izuzetnu saradnju i odlučili smo se da im damo 10 ženskih nošnji iz oblasti Leskovca. Ujedno sam im poklonio koreografiju koja će ispratiti nošnje – rekao je Radojković kome je Goca Novaković, predsednica društva iz Osipaonice dodelila zahvalnicu i plaketu.

Deset godina traje saradnja sa društvom iz Osipaonice, koje će u oktobru biti pozvano na koncert Bambija pod imenom Čari balkanske kulture.

KSD Bambi je jedini naš klub u Beču koji ima i sportsku sekciju koja funkcioniše.

Od prošlog septembra fudbaleri igraju Klajnfeld ligu.

Ribolovačka sekcija, koja je takođe uspešna, planira da organizuje više takmičenja.

U narednom periodu Bambi ima velike planove, kao što je koncert povodom 47. rođendana 15. februara, a potom 7. marta i sedmi po redu Dečji festival.

Kulturno sportsko društvo “Bambi” organizovalo je Svetosavsku proslavu, sa prigodnim programom. U sali “Jugendzone”, nedaleko od klupskih prostorija, najmlađi članovi recitovali i pevali su stihove o Svetom Savi.

Umetnički rukovodilac “Bambija” Aleksandar Pantić-Aksa pripremio je sa decom lep program, koji je oduševio roditelje i ambasadora Srbije Nebojšu Rodića, koji je prisustvovao proslavi. Za kratko vreme deca su naučila pesme, recitacije i monodramu, koje su uspešno izveli pred prepunom salom. Nakon programa sva prisutna deca dobila su Svetosavske paketiće, koje su delili Predrag Ćosić i Selena Jovanča, igrači folklorne sekcije “Bambija”.

Januar 2020.

ZAVIČAJ

SVETOSAVSKA IZLOŽBA I PREDAVANJE AKADEMIJA U O LIKU I DELU VELIKOG ORGANIZACIJI SRPSKOG NAUČNIKA CRKVENE OPŠTINE MILUTINA SVETI SAVA I ODBORA MILANKOVIĆA PROSVJETE U AUSTRIJI

Glavni događaj svetosavskih proslava u Austriji, bila je kao i ranijih godina Svetosavska akademija u organizaciji Crkvene opštine Sveti Sava i odbora Prosvjete u Austriji. Akademija je održana u svečanoj sali Dunavgraske opštine u Beču. Akademiji su prisustvovali predstavnici ambasada Srbije i BiH, Republike Srpske, diplomatski kor, sveštenstvo, gosti iz matice, članovi Prosvjete, brojni građani Beča. Kum proslave bio je Aleksandar Gojak sa porodicom.

Na otvaranju Akademije, prisutne je pastirskim pozdravom blagoslovio Episkop austrijsko – švajcarski gospodin Andrej, koji je istakao važnost zajedništva naroda, Crkve i države. Potom se, nadahnutim govorom, gostima obratio ambasador Srbije u Austriji Nebojša Rodić, podsetivši da je dan Svetoga Save pre svega posvećen deci i mladima i da su škole i deca naša budućnost.

Svetosavsku besedu je održao Dragan Vukić, direktor pokloničke agencije Dobročinstvo iz Beograda.

Gost - umetnik Akademije bila je poznata srpska umetnica Svetlana Bojković, koja je vodila program i pročitala Nebesku liturgiju svetog vladike Nikolaja. Zapažen nastup imao je Eparhijski hor Kornelije Stanković, pod rukovodstvom Ive Mrvoš, a publiku je oduševio i ansambl Nikole Zarića izvedbom narodnih pesama. Na ovoj Akademiji je vladika Andrej podelio gramate zaslužnim pojedincima koji su Crkvenoj opštini i Eparhiji pomogli u obnovi hramova.

Akademija je završena himnom svetom Savi, koju su svi prisutni zajedno otpevali. Po tradiciji, Episkop Andrej priredio je posle akademije svečanu večeru za učesnike i goste.

ZAVIČAJ

U okviru svetosavskih svečanosti, u organizaciji Crkvene opštine Sveti Sava i odbora Prosvjete u Austriji, povodom izložbe o liku i delu velikog srpskog naučnika, u crkvi Vaskrsenja Hristovog u Beču održano je multimedijalno predavanje: Milutin Milanković – život i delo.

Gost Prosvjete i predavač bio je Mr Slavko Maksimović, predsednik udruženja Milutin Milanković. Osim njega, među govornicima bio je i otac Slaviša Božić, Srđan Mijalković, predsednik Prosvjete, a goste je pozdravio i Milan Predojević, predsednik Skupštine opštine Inđija, koji je je najavio otvaranje kultutno istraživačkog centra u Starom Slankamenu koji će nositi ime Milutina Milankovića.

Prikazana je i kratka verzija igrano-dokumentarnog filma „Kroz vasionu i vekove“, koji je udruženje „Milutin Milanković“ produciralo i predstavilo na brojnim predavanjima u Srbiji i regionu. Predavanju su prisustvovali brojni zainteresovani, a među njima i predstavnici Konzulata Srbije u Beču, Stana Končarević i Milica Vučković.

Muzičku podlogu događaju pružio je Ljuba Manasijević, pevač, kompozitor i tekstopisac, umetnik čija muzika izražava srpski duh, istoriju i kulturu, otpevao je nekoliko kompozicija između ostalih “Vostani Serbie“, koju je komponovao na tekst Dositeja Obradovića.

Ovim projektom Prosvjete i Udruženja Milutin Milanković, neguje se kultura sećanja. Ovakvim multimedijalnim sadržajima i predavanjima neophodno je da se ukaže na Milankovićeva naučna dela i na što bolji način prikaže Milutin Milanković, koji je imao svetsku slavu, a u srpskom narodu bio pomalo zaboravljen.

Izložbu o Milankoviću, koja je postavljena u crkvi Rođenja Presvete Bogorodice povodom 800 godina autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve, bečlije će moći da vide još neko vreme .

Januar 2020.

KUD “OPANAK” SALCBURG

SA PRIJATELJIMA PROSLAVILI DECENIJU RADA I POSTOJANJA KUD Opanak iz Salcburga, proslavio je svoj desetogodišnji jubilej rada i postojanja. Samoj manifestaciji prisustvovao je veliki broj počasnih gostiju, predstavnici gradskih institucija koje podržavaju rad ovog društva, Srpske pravoslavne crkve kao i klubovi učesnici, koji su te večeri imali čast da budu deo ove lepe proslave. Vreme trajanja same svečanosti kao i prostor u kojem je održana proslava rođendana, sprečilo je da mnogi drugi prijatelji i kulturno umetnička društva nisu mogli da budu prisutni.

danske torte i zajedničkog slavlja koje je trajalo do kasno u noć.

- Za nama je ostala jedna decenija rada, period ispunjen radošću i sreće a ponekad i onih lošijih trenutaka. Trebalo se odvojiti mnogo vremena, uložiti dosta snage i emocija, proći kroz svetle i tamne tačke u ovom radu. Mnoge generacije su se smenjivale, dolazili su i odlazili razni članovi vođeni svojim životnim putem, Kada se sve sumira, možemo reći da smo veoma ponosni na ovo sto je iza nas. Proputovali smo Program je počeo svečano izvođenjem himne “Bože pravde” od strane najmlađih članova KUD Opanak, a posle njih na bini su mesto našli i njihovi stariji drugari, kao i članovi ostalih društava među kojima su bili SKSK Nikola Tesla - Linc, SV Mlava Linc, KUD Knez Lazar Gmunden, kao i članovi KUD Dukat Treiskirchen.

Počasnim gostima, sponzorima i kulturno umetničkim društvima dodeljene su specijalne plakete za dugogodišnju zajedničku saradnju i podršku u radu KUD Opanak.

Nisu zaboravljeni ni članovi „Opanka“, kao i oni koji su dali veliki doprinos da ovaj klub, za samo 10 godina, zauzme jedno visoko mesto u svetu folklora kao i očuvanju i prenošenju tradicije i običaja na mlađe generacije koje se rađaju i žive u dijaspori, a pre svega poštovanje svih ostalih društava i širenje prijateljstva među našim narodom.

Za osnivanje KUD Opanak uručena je specijalna plaketa Marku Arsiću, koji je uz Vladana Obradovića i osnovao ovo društvo, Predsedniku društva Draganu Arsiću i njegovoj supruzi Jasmini koji su od prvog dana stali uz ovaj mladi naraštaj i dali im potpunu podršku, Đorđu Mladenoviću, Aleksandri Arsić i Katarini Jokić, dodeljena su priznanja za deset i pet godina vernosti „Opanku“, a svim ostalim članovima društva medalje za uspomenu na ovaj dan.

Uz zvuk trube i trubačkog orkestra najavljeno je iznošenje rođen-

Januar 2020.

mnoge zemlje u Evropi, ostvarili velike rezultate i osvojili dosta velikih priznanja na državnom i evropskom nivou, stekli veliki broj prijatelja.

Ponosan sam na sve one koji su ovde, bivšim članovima i svima onima čije je ime urezano u ovoj deceniji rada. Hvala svima na podršci, hvala mojoj porodici i bliskim prijateljima koji su od ovog društva napravili ne samo Kud Opanak, već jednu FAMILIJU OPANAK, rekao je predsednik KUD Opanak Dragan Arsić.

Za dobru zabavu i prijateljsko druženje zaduženi su bili članovi orkestra „5plus“ iz Banja Luke koji su sa sobom, u svoj rodni grad, poneli mnogo lepih uspomena koje će ih dugo sećati na ovo veče.

ZAVIČAJ

U NEGOTINU

SVEČANO OBELEŽEN ROĐENDAN MUZIČKOG VELIKANA STEVANA STOJANOVIĆA MOKRANJCA Dom kulture “Stevan Mokranjac” prigodnim programom obeležio je 164. godišnjicu rođenja rodonačelnika srpske muzike.

Negotin je ove godine obeležio 9. januar, dan rođenja Stevana Stojanovića Mokranjca i Svetog prvomučenika i arhiđakona Stefana.

U smiraj devetog januarskog dana delegacije lokalne samouprave, festivala “Mokranjčevi dani”, negotinskog Doma kulture i drugih na kompozitorev spomenik u dvorištu njegove rodne kuće, položile su cveće.

Svečanost je nastavljena u DomU kulture rezanjem slavskog kolača.

- Negotin je čudesan grad koji dostojanstveno čuva uspomenu na svoje velike ljude, među njima, verujem najviše, na Stevana Mokranjca. Svi mi koji dolazimo sa raznih strana na ovo hodočašće i povodom Mokranjčevog rođendana i povodom “Mokranjčevih dana” osećamo ogromnu zahvalnost ovdašnjim ljudima koji tako istrajno prave ovaj ambijent, koji je sasvim jedinstven u Srbiji. Ne može ni jedan kompozitor u Srbiji da se pohvali da je na ovaj način čuvan i negovan, ali, verovatno, da ni jedan ne zaslužuje više od Mokranjca ovakvu pažnjukaže muzikolog dr Sonja Marinković, selektorka “Mokranjčevih dana”.

“Stevan Mokranjac”.

I ovaj broj je, istakla je dr Sonja Marinković, koja je sadržaj časopisa predstavila zajedno sa kolegom, muzikolog Stefanom Cvetkovićem, ostao veran svojim programskim načelima da sadržajima koje publikuje ostane na Mokranjčevom i tragu srpske muzike, ali i da neguje festival koji će ove jeseni po 55. put biti priređen u Negotinu.

-Namera nam je da ovogodišnji jubilarni, 55. dani posvećeni našem Mokranjcu, budu još bolje organizovani i promovisani, kako bi privukli što veći broj umetnikai gostiju iz zemlje i inostranstva.

To je zajednički zadatak kako lokalne samouprave, Doma kulture, Programske komisije tako i svih institucija i pojedinaca koji žele i mogu da daju svoj doprinos. Verujem da ćemo uspeti u nameri, da Negotin bude umetnička muzička, festivalska destinacija, koju u Srbiji obavezno treba posetiti – rekla je Tatjana Panić, članica Opštinskog veća , zadužena za kulturu, informisanje i turizam.

Mini koncertom dela poznatih domaćih i svetskih kompozitora predstavio se i Nikola Jelačić, student četvrte godine Fakulteta muzičkih umetnosti u Beogradu u klasi gitare profesora Aleksandra Hadži-Đorđevića.

U predivnoj atmosferi, u Muzeju Hajduk Veljka otvorena je izložba portreta prvojeraraha srpskih “Kormilari crkve i svedoci vekova”, povodom osam vekova samostalnosti Srpske pravoslavne crkve.

U okviru proslave rođenja rodonačelnika srpske muzike promovisan je i 21. broj časopisa “Mokranjac” koji izlazi punih 20 godina.

-Ime Stevana Mokranjca, baš kao i njegovo delo jesu besmrtni.

Ovo je godišnjica rođenja Stevana Stojanovića Mokranjca. Negotinci s ponosom to rade već godinama. Ove godine ćemo imati i skroman jubilej od 55 godina neprekidnog trajanja festivala. Što se Mokranjčeve muzike tiče, kako svetovne, tako i duhovne, moram da kažem da je ona odavno iskoračila iz okvira Srbije, eks Jugoslavije i da se pronose svetom. Ove godine ćemo nastojati da Mokranjčevo delo nastaviti da negujemo, da imamo što veći broj horova koji će na stalnom repertoaru imati dela iz njegovog nevelikog, ali izuzetno bogatog i značajnog opusa – kaže Jovanka Stefanović-Stanojević, direktorka Doma kulture

ZAVIČAJ

Izložba je bila deo Festivala hrišćanske kulture u Zaječaru, a u Negotinu je organizovana u sklopu proslave slave Svetog Save, kao vid saradnje zaječarskog i negotinskog muzeja.

Osim direktora ove dve ustanove, publici su se obratili jerej Marko Pajčin i jedan od autora izložbe, profesor Goran Janićijević. Izložbu je otvorio Episkop timočki gospodin Ilarion.

Na otvaranju je nastupio hor Crkve Svete Trojice, pod rukovodstvom profesorke Svetlane Kravčenko.Publika u Negotinu moći će da vidi izložbu tokom celog narednog meseca.

Januar 2020.

Januar 2020.

ZAVIÄŒAJ

JUGOSLAV JUGA ZLATKOVIĆ, BEČKI UGOSTITELJ:

ZADOVOLJAN GOST JE ZA SVE RESTORANE NAJBOLJA REKLAMA

Beč je velika varoš i kada se umorite od pešačenja i razgledanja znamenitosti, a dobro ogladnite, red je da se odmorite i nešto stvarno dobro pojedete. Naši ljudi koji žive u Beču i okoline to več odlično, znaju, a za sve druge, kažemo prava adresa je Marzstrasse broj 29. Tu će vas u poznatom restoranu „Niški merak“ dočekati ljubazno osoblje i domaćini Jugoslav Juga Zlatković i Živko Žiža.

O Jugoslavu koga većina naših ljudi koji žive i rade u Beču znaju kao Jugu, jer stalno govore idemo kod Juge na ručak, tamo se dobro jede, da bi ga bolje upoznali kažimo da je rođeni Nišlija. Ipak svaku priliku iskoristi da istakne svoje poreklo iz sela Semče kod Gadžinog Hana, na šta je posebno ponosan.

Jugoslav Juga prvog dana juna puni 50 godina. U Beč je došao 2003. porodično, sa 33 godine. Radio je u Srbiji, ali su prvu priliku iskoristili da uz pomoć roditelja njegove supruge, koji su već radili u Austriji, dođu u Beč.

Ovaj uvek raspoloženi i nasmejani profesionalni konobar, završio je V stepen renomirane Ugostiteljske škole u Nišu. Ljubav prema ugostiteljstvu je nasledio od oca, koji je više od tri decenije života posvetio restoranima.

Prvi posao na građevini, a onda je deset godina predano radio u bečkom restoranu „La koliba“. Njegova supruga od prvog dana dolaska u Beč do danas radi u bolnici, već sedamnaest godina.

Od dolaska je bio društveno aktivan, posebno u KUD „Mokranjac“, gde su mu deca igrala folklor. I danas se priča o punoletstvu ćerke, kada je pedesetak članova „Mokranjca“ došlo na feštu u Niš.

Sin mu je talentovani fudbaler, ima 23 godine i igra za bečku „Austriju“. Trenutno je na „kaljenju“

ZAVIČAJ

kako kaže Juga, pozajmljen je klubu Sportclub Mannsdorf.

Inače nije sputavao ni svoj pesnički dar pa je pesmom opevao tadašnji KUD „Mokranjac“ u kome je bio među najvrednijima, pa je izabran za potpredsednika kluba.

Pesme i danas piše, ali kako kaže za svoju dušu. Sudeći po njegovoj dobroti i duševnosti verujemo da ima dovoljno stihova da izda knjigu pesama.

- Sadašnji lokal je i ranije radio, ne pod drugim imenom, i tavorio je. Kada sam saznao da se traži partner, to mi je bilo veoma interesantno i smatrao sam to novim izazovom. Svestan sam svog iskustva i odnosa prema radu, a naročito gostima i prihvatio sam se novog posla, kaže Juga.

Prvog juna 2017. na njegov rođendan krenuo je sa radom restoran „Niški merak“. Trebalo je mnoge stvari promeniti. Osnovno je bilo da lokal bude prijatno i nadasve čisto mesto u koji će se gosti uvek vraćati. Sanitarni čvor je

renoviran, sam lokal je adaptiran, kuhinja i uslovi rada u njoj su danas besprekorni u to su se uverili mnogi gosti, prilika je i za druge, kojima su vrata uvek otvorena, a dobra usluga na raspolaganju.

- Iskreno ima i drugih restorana poput našeg. Verujem da se razlikujemo po tome što nam je kvalitet usluge uvek na istom visokom nivou. Ne samo kvalitet hrane koji je izvrstan i stalno se trudimo da ponudu obogatimo, već i sama usluga mora da bude adekvatna i da se gosti, kako kažu moje Nišlije osete da su posebno ispoštovani. Zadovoljan gost je za ugostitelja najbolja reklama, kaže Juga.

Restoran „Niški merak“ je posebno interesantan našim lju-

dima, ali često i strancima, jer svakog dana na dnevnom meniju ili kako kažu bifeu ima 5 vrsta jela, pet vrsta salata i hleb za stvarno pristupačnu cenu od samo 5.90 evra. Ono što je sigurno iz ovog restorana niko nije izašao nezadovoljan, ni gladan, ni žedan.

Naravno da su i drugi specijaliteti vrlo poznati i za preporuku, kao na primer Karađorđeva šnicla ili izvanredno softano i ukusno meso ispod sača, jagnjetina. O ponudi pića se posebno vodi računa da bude raznovrsna, kvalitetna i po povoljnim cenama.

Zato mnogi naši ljudi ovde najradije proslavljaju svoje drage datume. Rođendane, godišnjice i druge večeri zakazuju najčešće telefonom na broj 0681 811 500 14. U restoranu ima nesta do 40 gostiju, a uvek ima mesta i za namernike. Tu je i bašta za osamdesetak gostiju u kojoj je i zimi veoma prijatno. Domaćini su se potrudili da i u njoj bude toplo, kao i leti kada je stvarno prepuna.

Radno vreme je od 10 do 23 sata.

Potrudili smo se da vas upoznamo sa Jugoslavom Zlatkovićem Jugom, mada ga mnogi već znaju i da vam preporučimo izuzetan bečki, a naš, restoran „Niški merak“ u Marzstrasse broj 29.

Iz ovog carstva dobre hrane svi izlaze siti i raspoloženi.’

NOVA PESNIČKA ZBIRKA DRAGOSLAVE MADŽAR

Narodna biblioteka „Dositej Novaković“ izdavački podržala novu knjigu poezije „Kad je Gregor plakao“ autorke Dragoslave Veljković Madžar Iako stvara u kontinitetu, promišlja dok diše a usput u svojim beležnicama rukom ispisuje misli koje naviru često bez reda, brojne životne okolnosti učinile su da tek malobrojna publika poznaje pesničko stvaralaštvo Dragoslave Veljković Madžar. Malobrojna u zavičaju, gde je najveći deo radnog veka provela kao novinar u nekadašnjoj medijskoj kući „Krajina“, a značajnija u rasejanju i među srpskom dijasporom u Nemačkoj. Slučaj je hteo i da upravo u toj zemlji njen pesnički prvenac „Taloženje smisla“, izdanje negotinskog Krajinskog književnog kluba, doživi prvu promociju na 65.

Sajmu knjiga u Frankfurtu.

Dragoslava Veljković Madžar uoči objavljivanja svoje prve knjige, ponela je i nagradu „Srebrni Orfej“ na 18. Majskim susretima pisaca dijaspore koje u Frankfurtu organizuje tamošnje Udruženje pisaca „Sedmica“, a pre dve godine pesničko stvaralaštvo promovisala je i pred negotinskom publikom.

Zbirka „Kad je Gregor plakao“ , koja u dva poglavlja donosi 60 novih pesama. Da je reč o rukopisu koji zavređuje pažnju govori i lična preporuka za čitanje ovog štiva koju je dao i jedan od naših najvećih književnika Matija Bećković: „Dragoslava Veljković piše svoje pesme. Može se učiniti da je time malo rečeno. Naprotiv, rečeno je ono najvažnije u vreme kada se zbirke pesama tako malo razlikuju da je teško pogoditi čija je koja. Poezija Dragoslave Veljković ne nastaje mehanikom pisanja kao mrtvo slovo na papiru, već nosi snažan pečat njenih sopstvenih doživljaja o kojima ona sama najviše zna i zato joj ne nedostaje ni reči, ni slika, ni ideja da ih opeva i ovekoveči. .“

Januar 2020.

PREZENTACIJA VINARIJE “MIKIĆ” U BEČU

NEGOTINSKA VINA NA TRPEZAMA U AUSTRIJI Vina iz Negotinske krajine su sigurno među najkvalitetnijim u Evropi, pa i šire, Ocene koje dobijaju od najpoznatijih somelijera i časopisa koji pišu o vinima, pa i priznanja kojih ima sve više to potvrđuju.

Ono što treba priznati je činjenica, da je priča dobila svoj lepši deo, kada su vinogradarstvom i proizvodnjom vina počeli da se bave mladi ljudi. Svi vlasnici Negotinske krajine danas imaju nešto više od četrdeset godina, što je za svaku pohvalu.

- Greota od Boga bi bila, ne iskoristiti prednosti koje Negotinska krajina ima, kaže Dejan Mikić jedan od mlađih vinara i dodaje: naša zemlja i broj sunčanih dana su kao savršeni za vinogradarstvo.

- Vinova loza se ovde od davnina neguje, imamo autohtone i nove sorte koje su nekada put nalazile i do trpeza u Francuskoj. Ipak danas je sve više vinara i pored proizvodnje kvalitetnih vina neophodan je dobar marketing koji će ovezbediti plasman, kaže Mikić.

Ljudi iz Vinarije Mikić opredelili su ze za početak za tržište u Austriji.

To otprilike znači kao da ste odlučili da pesak prodajete Arapima. Ako se pitate zašto, odgovor je jednostavan. Austrija ima isto veliki broj vinara i naravno dobrih vina.

- To nas nije obeshrabrilo. Jevreska poslovica kaže, dućan otvori tamo gde već ima dućana. Zato smo i odlučili da dođemo u ovaj svet dobrih vina i da im ponudimo našu paletu visoko kvalitetnih vina. Naša vina nisu nikog ostavila ravnodušnim. Visok kvalitet i poseban buke koje daje naše sunce, su naša prednost i kvalitet, ističe Dejan Mikić.

Vinarija Mikić je krajem januara imala dve odlične prezentacije, jednu u pauzi Srpskog novogodišnjeg koncerta, a drugu u poznatom kafeu “Kotor” u Beču.

- U Beču i drugim gradovima u Austriji, smo i pre ovih nastupa imali više prezentacija. Biramo uglavnom poznate restorane gde dolaze gosti koji su dobri poznavaoci vina, Izlagali smo i na bečkim izložbama vina i tu su više naših vina ponela medalje, naglašava Dejan Mikić.

Januar 2020.

ZAGREB

MATALJEVA VINA U RESTORANU SA MIŠELINOVOM ZVEZDICOM

Vinarija Matalj predstavila je sredinom prošle nedelje svoja vina na zatvorenoj degustaciji u čuvenom zagrebačkom restoranu Noel, ovenčanom jednom Mišelinovom zvezdicom. Iako se vina najpoznatije negotinske vinarije do sada nisu izvozila u Hrvatsku, tamošnjoj stručnoj publici su dobro poznata, zahvaljujući izlaganju na vinskim manifestacijama. Degustaciju u Noelu organizovala je kompanija Olfaktivni dizajn, odnosno njen vlasnik, svestrani Juraj Sotošek Rihtarec, koji sa poznatim restoranom dugo sarađuje.

Pred odabranim društvom u kom su bili Ivan Jug, jedan od najboljih hrvatskih somelijera i suvlasnik Noela, kao i ekipa iz izuzetno uticajnog gastro portala Kult plave kamenice, našla su se dva šardonea Terasa iz 2018. i 2016, aktuelna Bagrina iz 2018, kao i Kremen Kamen iz 2016. i onaj iz čuvene berbe 2012.

- Celo to veče bilo je izvanredno. Prvo, hrana je bila nebeski dobra, kao i servis, ti momci zaista znaju šta rade, ali to sam i očekivao, ipak je to jedan od najboljih restorana na ovim prostorima - kaže Nikola Mladenović Matalj i dodaje: - Čast mi je što smo pozvani, a još više mi znači da su tamo sedeli zaista relevantni ljudi i da su reakcije na vina bile jako dobre. Nadam se i da ćemo ostvariti saradnju.

Ivan Jug bio je prijatno iznenađen vinima, a poseban utisak na njega ostavila su crvena.

- Kremen Kamen je nešto čime svako može da se ponosi. Govorimo o velikom vinu u kom se vidi da je teroar sa kog dolazi zaista idealan za kaberne sovinjon. Moćno je, kompleksno, sa puno ekstrakta i sa sjajnim taninima, a ima tu i mineralnosti...Definitivno vino koje može dugo da odležava. Ostala vina takođe su dobra, ali treba im još odležavanja, posebno belima iz 2018 - rekao je Jug, dodavši da je izvesno da će se Kremen Kamen uskoro naći na Noelovoj vinskoj karti.

ZAVIČAJ

KLINIKA JATROPOLIS MEDICAL GROUP

GRAĐANI SRBIJE ODLAZE I U GRČKU DA BI POBEDILI RAK

IATROPOLIS Medical Group je jedinstveni privatni medicinski centar koji kombinuje neinvazivne moderne metode lečenja raka koristeći najsavremenije tehnologije. Osnovan je 1986. godine u Atini, IATROPOLIS je prvi centar koji je imao instaliran MRI SCANNER i koji je godinama bio jedini u Grčkoj. Od tada je instalirano 12 skenera.

IATROPOLIS Medical Group danas ima centre na četiri lokacije u Atini, potpuno opremljene najsavremenijom tehnologijom koja pruža usluge visokog kvaliteta akreditovanog po međunarodnim standardima (sertifikovan prema ISO 9001-2008).

Mogućnosti za borbu protiv malignih bolesti u svetu i u Srbiji sve su bolje poslednjih godina. Srbija sada ima gama-nož, iks-nož, više aparata za zračenje, a na listi lekova o trošku države su i najsavremenije terapije. Kada su mogućnosti za lečenje u zemlji iscrpljene, građani često odlaze u Grčku.

Zloćudni tumori su jedan od najčešćih i najvećih zdravstvenih problema u mnogim zemalja, pa je borba protiv malignih bolesti jedan od prioriteta. Tako je i u Grčkoj. U savremenu dijagnostiku i lečenje ulažu i državne i privatne bolnice.

Onkološka klinika u Atini u jednoj zgradi ima osam magnetnih rezonanci, pet skenera, sajber-nož, aparat za tomografiju, u okviru kojeg je i jedan od dva skenera.

Među pacijentima su i Bosanci, Hrvati, Srbi. Bojana Stevčić i Aleksandar Milošević, čija je 35-godišnja supruga bolesna, nisu hteli da prihvate ni dijagnozu ni prognozu.

Uz pomoć dobrih ljudi, prikupili su novac, i odlučili da se bore.

“Rekli su mi, imaću tomo, hemo, brahi-terapiju. Ja sam do sada imala 25 tomoterapija”, priča Stevčićeva.

S obzirom na to da se radi o veoma agresivnoj vrsti kancera, navodi Aleksandar Milošević, morali su što pre da reaguju i da potraže najbolju moguću opciju lečenja. “Saznali smo da je to moguće u Atini”, ističe Milošević.

“Jedan od najvećih centara za radiohirurgiju u Evropi” U Atinu na lečenje mesečno iz Srbije dođe petnaestak pacijenata.

Na tri aparata za radiohirurgiju, na kojima se obavlja zračenje precizno kao hirurška operacija, dnevno se leči i oko 180 grčkih državljana.

Samo na dijagnostiku dnevno tu dođe oko 2.000 ljudi.

“Mi smo jedan od najmodernijih centara za radiohirurgiju u Evropi. pored toga što imamo sajber-najf, tomo-aparat, imamo i iskustvo, sve više pacijenata od usta do usta dolazi”, ističe Stelios Kouvaris sa Onkološke klinike u Atini.

Rak odavno ne bira godine, napada bebe, decu, mlade i stare.

Važno je uhvatiti ga na vreme.

Nažalost, nije samo karakteristika građana Srbije da na preglede ne idu redovno, pa se bolest neretko otkriva u poodmakloj fazi.

“Samo u zadnje tri godine izašle su mnoge terapije kojih pre tri go-

ZAVIČAJ

dine nije bilo. Kad pitaju koliko vredi trenutak života ne znam, ili kada pitaju koliko imam vremena, ne znam”, kaže Kouveris.

Nema pravila, rak se može dogoditi svakom Zbog toga što je i životni vek sve duži, a način života je takav kakav je, sa svim prednostima i manama, stručnjaci procenjuju da rak može da se dogodi svakom.

Aleksandar Milošević kaže da nažalost nema pravila.

“Neko vam je te karte dodelio i morate da igrate sa njima. Bespotrebno je razmišljati zašto ja, zašto baš meni, čime sam ovo zaslužio.

Nema pravila, jednostavno, tako je kako je. Morate biti pozitivni, boriti se”, poručuje Milošević.

Terapija se, najčešće, sprovodi uz primenu aparata pomoću koga se snop zraka usmerava, na obolelo mesto, iz više uglova, kako bi se obuhvatio svaki deo tumora uz primenu propisane doze zračenja. Na osnovu nalaza kompjuterizovane tomografije, magnetne rezonance i ostalih pretraga, radiolog onkolog i ostali članovi tima, sačinjavaju plan lečenja i određuju koja će se tehnika zračenja izabrati, odnosno koja je odgovarajuća za svakog, pojedinačnog, pacijenta.

FAZE PROCEDURE Mi smo definisali proceduru koja će omogućiti najbrži odgovor na Vaš upit o mogućnostima i opcijama Vašeg tretmana na našoj klinici.

01. Studiozno proučavanje Vaseg medicinskog dosijea. (BEZ NOVČANE NADOKNADE) 02. Potvrđivanje prvobitne dijagnoze i procedura nove dijagnostike. (BEZ NOVČANE NADOKNADE) 03. Drugo mišljenje - za konačnu potvrdu dijagnoze i preporučenog tretmana. (BEZ NOVČANE NADOKNADE) 04. Obezbeđivanje smeštaja za Vas i Vašu porodicu u neposrednoj blizini bolnice u Atini.

05. Priprema i organizovanje pacijenta i njegove porodice za putovanje i boravak u Atini tokom lečenja.

06. TERAPIJA! Odazivamo se odmah na svaku potrebu pacijenta ukoliko nastane u toku lečenja i terapije.

07. Kontakt, detaljan izveštaj i analiza Vaših terapijskih lekara po završetku terapije.

08. Redovne periodične kontrole i praćenje Vašeg stanja po zavrsetku lečenja (follow-up) Do predstavništva Jatropolisa u Beogradu zaista je jednostavno doći. Blizu smo autoputa i sportske dvorane Arena. Nalazimo se u Bulevaru Zorana Đinđića broj 101 (lokal 14), a mogu da nam se obrate i na telefone: +381 60 322 9999, +381 63 812 0000, +43 667 790 53 50. Naravno mogu i da nam pišu na mejl: cedomir.vukic@gmail.com, cedomir.vukic@yahoo.com

Januar 2020.

GOSTI SVETOSAVSKE AKADEMIJE U INSBRUKU

IVANA ŽIGON I KOSOVSKI BOŽURI

Dan uoči Savindana, u Inzbruku je održana prva Svetosavska akademija kao takva posle dužeg vremena, na kojoj su specijalni gosti bili Ivana Žigon i Kosovski Božuri.

Svetosavsku akademiju pod naslovom «Uskliknimo s ljubavlju...» priredila je Srpska pravoslavna crkvena opština Inzbruk uz podršku Srpske pravoslavne omladine Inzbruk (SPOJI) i Kola srpskih sestara, uz učešće jednog dela klubova iz Tirola i veroučitelja i roditelja sa svoj o m decom.

Nakon Svete Liturgije u novoj crkvi, koja je dobijena kao poklon od monaškog reda Redemptorista, grada Inzbruka i pokrajine Tirol 2019. godine, veliki deo prisutnih parohijana uputio se ka sali «Jegerhajm», koja je čak bila i premala da primi sve goste, gde je sve pripremljeno za svetosavsku svečanost i ručak.

Otac Aleksandar je na samom početku akademiju blagoslovio molitvom, te je na bini sa svim učesnicima programa prerezao slavski kolač. Posle toga je odmah je Vladimir Vlajić, jedan od osnivača humanitarne organizacije SPOJI, u ulozi voditelja programa predstavio redosled i ispričao nekoliko reči o značaju Krsne slave i Svetog Save za srpski narod.

Program je započet monologom o Svetom Savi u izvođenju Pavla Stanića, studenta Teologije na Univerzitetu u Beogradu, koji je inače parohijanin inzbruški.

Glavni deo ovogodišnje Svetosavske akademije predstavljao je nastup Ivane Žigon i Kosovskih Božura, koji su izveli nekoliko pesama o Svetom Savi, Kosovui Metohiji i Crnoj Gori. Na gostovanje Kosovskih Božura se u Inzbruku dugo čekalo, jer je već par godina unazad planirano, ali iz terminskih razloga do sada nije došlo do realizacije, no kako naša narodna izreka kaže «ko čeka, taj dočeka», te je i naš narod u Inzbruku i Tirolu dobio retku priliku da uživo prisustvuje nastupu Ivane Žigon i Kosovskih Božura, koji su nastupili u sastavu: Ivana Žigon, Ivana Stević iz Gračanice, Mirjana Barać iz Prištine, Maja Radić iz Orahovca, kao i Predrag Radisavljević iz Peći, svetski prvak na harmonici u Šangaju 2011. godine.

Svi gosti su sa velikim strpljenjem i u tišini, koja je izražavala veliko poštovanje prema pesmama i scenskom nastupu Kosovskih Božura, pratili svaku reč i svaki pokret na bini. Najveće priznanje Ivani Žigon i Kosovskim Božurima su međutim predstavljale iskrene suze kako sa ženske tako i sa muške strane publike, što znači da su iznova uspeli da prenesu emociju i dopru u srca svih prisutnih.

Završili su pesmom «Dogodine na Kosovu» i pozivom da svi zainteresovani sa Kosovskim Božurima i organizacijom SPOJI, već ove godine krenu na Kosovo i Metohiju u sklopu humanitarne akcije, koju će SPOJI uz Božiju pomoć na leto sprovesti u delo kao i svake godine

Januar 2020.

do sada.

Nastavak programa su označili nastupi folklornih grupa KUD-a «Đurđevdan», KUD-a «Ostrog» i KSUD-a «Bratstvo» iz Inzbruka i SPKUD-a «Vuk Karadžić» iz Švaca, koju su svima predstavili Šopske igre, igre iz Crne Trave, Leskovca, okoline Boljevca, kao i iz Vlaškog kraja.

Posebnu tačku je izvela Teodora Živković iz Beograda, koja je bila u gostima kod KUD-a «Đurđevdan», otpevajući pesmu «Usnila je dubok sanak sa Kosova Rada» što je publika takođe sjajno prihvatila, a imala je i srdačnu podršku od Kosovskih Božura, koji su u tom trenutku već bili među publikom.

Pored vrlo lepog i nesvakidašnjeg kulturno-umetničkog programa svim gostima je priređen vrlo ukusan ručak za koji su se potrudili predstavnici KUD-a «Ostrog», kao i ženski deo oko Kola srpskih sestara i SPOJI-a.

Nije manjkalo ni na čemu, a najlepše je bilo to što su se svi po rečima Svetog Vladike Nikolaja Velimirovića, «Daj Bože da se Srbi slože, obože i umnože...», sabrali i ujedinili snage oko dobrog dela, pa se tako i osetila prava domaćinska atmosfera i duh zajedništva, iako nije bilo predstavnika samo jednog udruženja ili kluba, već su svi zajedno doprineli ovako lepoj Svetosavskoj akademiji, kakvu srpska zajednica u Inzbruku i Tirolu svakako zaslužuje.

ZAVIČAJ

U KLADOVU

POČETAK GODINE BOGAT KULTURNIM DEŠAVANJIMA Biblioteka „Centar za kulturu“ Kladovo početak Nove 2020. godine započela je veoma aktivno. U prvim danima određena je simbolična članarina biblioteke koja je u rasponu do simboličnih 600 dinara i sa mnogim povlasticama poput, besplatne članarine za svu decu do drugog razreda osnovne škole, za korisnike bibliobusa u naseljima opštine Kladovo, i za sve korisnike starije od 65 godina života.

Upućena je javna zahvalnost poklonodavcima knjiga za potrebe biblioteke. Naime, tokom godine, od 74 institucija i pojedinaca iz zemlje i inostranstva dobijeno je na poklon 385 jedinica bibliotečko-informacione građe. Knjige su poklanili korisnici usluga, pisci, javne ličnosti, organizacije, izdavačke kuće, pa i oni koji ne koriste usluge biblioteke.

Kraj godine ili početak, prilika je da biblioteke uvidom u statistiku korišćenja knjižne građe objave spisak najčitanijih pozajmljivanih knjiga. Najčitanije knjige u protekloj godini u kladovskoj biblioteci su: Moja baka vam se izvinjava / Frederik Bakman; Džentlmen u Moskvi / Ejmor Touls; Njegove bele rukavice / Jelena Bačić Alimpić; Šta mi ovo treba / Emir Kusturica i Biser koji je slomio školjku / Nadija Hašimi.

Povodom Savindana Biblioteka u Kladovu prvi put je uvela svečano proglašenje najaktivnijih i najvernijih ljubitelja knjige u prethodnoj godini. Laskavo priznanje, prema statistici i pregledu pozajmljene i vraćene građe, zasluženo su osvojili: U kategoriji odrasli, Anita Čuperkić, zdravstveni radnik iz Kladova sa 133 pozajmljenih i vraćenih knjiga. U kategoriji deca, Anja Dinić, učenica IV razreda Osnovne škole iz Kladova (124 knjiga).

U kategoriji korisnika bibliobusa.

Andrej Jenošević, učenik IV razreda osnovne škole iz zaseoka Veliki Beljan (81 knjiga). U kategoriji najstariji čitalac, 97-godišnji Đorđe Đoko Dragović iz Petrovog Sela. U kategoriji najmlađi i najaktivniji čitalac, 5-godišnja Katarina Klencovljević iz Kladova. Izbor pet nagrađenih čitalaca Biblioteke „Centar za kulturu“ Kladovo izvršen je između 1.325 njenih članova, koliko ih je registrovano u godini iza nas.

Svetosavska priznaja, zahvalnice i nagrade uručila je direktorka biblioteke Žaklina Nikolić sa svojim saradnicima.

Povodom Svetskog dana osmeha, dana 10. januara 2020., na dečjem odeljenju biblioteke obeležen organizovana je izloža o istoriji smeha kroz vreme i preporukom knjiga šaljivog karaktera. U saradnji sa učenicima i učiteljima Osnovne škole “Vuk Karadžić“ Kladovo, rea-

ZAVIČAJ

lizovana je radionica „Predstavljamo vam svoje omiljene knjige“ gde je svako dete imalo priliku da predstavi svoju omiljenu knjigu. Za najmlađe korisnicima pred početak zimskog raspusta priređenoje druženje sa dečijim piscem Mirkom Markovićem, teoretičarem književnosti, dugogodišnji bibliotekar Biblioteke grada Beograda, pripovedač, autor više knjiga za decu. Uz puno dosetki, šala i smeha promovisana je “Mnogo šarena knjiga”.

Za stariju publiku i ljubitelje poezije priređeno je poetsko veče “Glumci i pesnici” koje je maestralno izveo srpski pozorišni, televizijski i filmski glumac Nebojša Ilić.

U saradnji sa dugogodišnjim partnerom, Nacionalnim parkom „Đerdap“, priređena je edukativna radionicu za predškolski uzrast vrtića „Neven“ na temu „Upoznajmo životinje Nacionalnog parka Đerdap“.

U galeriji biblioteke postavljena je dokumentarna izložba uzavičajnog fonda biblioteke na temu „Nematerijalno nasleđe Dunava”.

Bibliobus je redovno obilazio 12 sela opštine Kladovo pružaju usluge iznajmljivanja knjiga.

Januar 2020.

TRIDESET GODINA ISTRAŽIVAČKOG RADA VELIMIRA MIKIJA TRAILOVIĆA

PRAHOVO - OD RIMSKOG DOBA DO DANAS

U okviru Dana Biblioteke polovinom januara, u prepunoj promotivnoj sali održana je promocija monografije “Prahovo-od rimskog doba do danas” , koju je priredio Velimir Miki Trailović. Ova knjiga je plod tridesetogodišnjeg istraživačkog rada Velimira Mikija Trailovića, kako na terenu (kazivači, anegdote i legende starosedelaca, kao i ličnim sondiranjem određenih lokaliteta), tako i korišćenjem literature u muzeju, istorijskom arhivu i biblioteci.

Knjiga “Prahovo-od rimskog doba do danas” je zajedničko izdanje negotinskih ustanova kulture, Narodne biblioteke „Dositej Novaković“, Muzeja Krajine i Istorijskog arhiva.

Knjiga “Prahovo-od rimskog doba do danas” plod je tridesetogodišnjeg rada koji je Velimir Miki Trailović, nekadašnji direktor Zemljoradničke zadruge u Prahovu, istaknuti društveni, kulturni i sportski radnik, sproveo kroz istraživanja na terenu i proučavanjem brojne dostupne literature. Ovom knjigom selo Prahovo spaseno je zaborava, s obzirom na tekuće migracije, tako da se može reći da Prahovo ima svoju istoriju. Knjiga je urađena temeljno, tako da će ona biti od velike koristi svim budućim istraživačima, istoričarima, sociolozima i drugim stručnim ljudima. Knjiga na 520 stranica donosi činjenice i informacije o burnoj istoriji ovog krajinskog sela od rimskog doba do današnjih dana. Ovo štivo će, veruju izdavači, biti od koristi svim “budućim istraživačima, istoričarima i stručnim ljudima”.

„Drugi svetski rat je zanimljiv jer on u Prahovu za razliku od svih naselja u svetu nije završen. Znate tu činjenicu da je potopljeno preko 150 brodova, očekuje se da do 2023. počne njihovo izvlačenje. Uspeo sam da pronađem tačno sve brodove, poimenice koji su u vodi i koji su izvučeni“, istakao je, između ostalog autor knjige, koji u ovom delu donosi i niz zanimljivih istorijskih činjenica, mnogima nepoznatih.

Sa željom da sazna što više o Prahovu, selu u koje se doselio u desetoj godini svog života, autor je istraživao i od samih meštana, ali i posredstvom ustanova kulture i zaštite koji su i izdavači ove knjige.

“Sprovedeno je terensko istraživanje, korišćena je literatura i konsultacije sa stručnjacima. Zabeležena je materijalna, socijalna i duhovna kultura. Korišćen je uporedni metod, kako je bilo nekada, promene koje su uticale na narodnu kulturu i šta se zadržalo od nje do danas.

Ovo dragoceno istraživanje svakako je doprinos očuvanju nematerijalne kulturne baštine, kao i kulturnog nasleđa ovog dela istočne Srbije”, istakla je recenzent knjige, etnolog-antropolog Emila Petrović, viši kustos Muzeja Krajine. O knjizi su govorili autor Velimir Miki Trailović i Vlasta Mladenović, urednik izdavačke delatnosti Narodne biblioteke “Dositej Novaković”. Štampanje ovog dela pomogla je kompanija “Eliksir” Prahovo. Monografija će posebno značiti čitaocima , koji su rođeni u Prahovu, a sada u velikom broju žive rasejani po svetu.

Januar 2020.

Narodna biblioteka „Dositej Novaković“ u Negotinu obeležila je svečanom akademijom Dan svoje ustanove. Na svečanoj akademiji bibliotekar Maja Manić i direktor ustanove Milorad Grbović, istakli su da je Biblioteka danas mesto okupljanja ljubitelja knjige, književnika, stvaralaca i umetnika. Biblioteka „Dositej Novaković“ na ovaj dan uručuje nagrade „Mirko Petković“ i „Čika Andra“.

Ovogodišnji dobitnik nagrade za dečje stvaralaštvo u spomen na jabukovačkog pesnika Andru Franičevića osvojio je Lazar Florić, učenik četvrtog razreda OŠ „Stevan Mokranjac“ u Kobišnici za „Pesmu o Adamu“. Pohvaljeni su Marina Gavrilović, takođe učenica kobišničke škole i Marija Milosavljević, učenica OŠ „Vera Radosavljević“, kao i predškolska grupa škole u Kobišnici sa učiteljicom Vladimirkom Jović.

Jelena Nedeljković iz Kladova dobitnik je nagrade „Mirko Petković“, koja nosi ime književnika, slikara i prvaka Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, a dodeljuje se za književno stvaralaštvo, poeziju, kratku prozu, esej ili književni prikaz. Jelena je ovu nagradu osvojila za esej “Čarobna putovanja u knjigama Gorana Gocića”. Reč je o romanima “Tai” i “Poslednja stanica Britanija”. Dodelu nagrade obrazložio je Saša Skalušević, pesnik i predsednik žirija.

Dan biblioteke prilika je i da se nagrade najaktivniji članovi, kojima su danas uručene zahvalnice i knjige, kako u negotinskim, tako i u ograncima u Prahovu, Kobišnici i Jabukovcu.

U kategoriji predškolskog uzrasta na dečjem odeljenju nagradu je dobila Lenka Kesegić, u kategoriji od prvog do četvrtog razreda Marija Đorđević, učenica OŠ „Vera Radosavljević“, a od petog do osmog Iva Đorđević, učenica OŠ „Vuk Karadžić“. Najaktivniji korisnik fonda za tinejdžere je osmak Stefan Tomić iz OŠ „Branko Radičević“.

Nagrađeni su i najaktivniji članovi odeljenja za odrasle: Katrina Afremović, učenica Negotinske gimnazije, Milica Stevanović, student Filološkog fakulteta, Vesna Pajić, Katica Mititikić i penzioner Viktorija Kiridžić. Najaktivniji članovi ogranka biblioteke u Prahovu su: učenici prvog, odnosno osmog razreda prahovske OŠ „Pavle Ilić Veljko“ Stojan Arsović i Ana Marković, ali i Sanja Njegušić u kategoriji odraslih.

U Kobišnici su najviše knjiga pročitali Uroš Kraicić, predškolac, Nataša Stevanović, učenica trećeg i Jovan Kalušević, učenik petog razreda OŠ „Stevan Mokranjac“, a u kategoriji odraslih Anđela Andonov.

Nagrađeni članovi ogranka biblioteke u Jabukovcu su: Nikola Krčetić i Trifun Đorđević, učenici prvog razreda OŠ „Jovan Jovanović Zmaj“ u kategoriji učenika, kao i Jagoda Negoicić u kategoriji odraslih.

Svečanost dodele nagrada uveličali su i Vanja Milosavljević, Filip Matić i Anastasija Todorović, učenici Umetničke škole „Stevan Mokranjac“, kao i nastavnik klavira i korepetitor Danilo Perković.

ZAVIČAJ

BOGOJAVLJENSKO PLIVANJE U KLADOVU

STEVAN VASILJEVIĆ FUDBALSKI TRENER PRVI DOPLIVAO DO ČASNOG KRSTA Pre tradicionalnog nadmetanja održana je litija od hrama Sveti Đorđe do Dunavskog keja.

Pokrovitelj takmičenja koje okupilo više od 2500 Kladovljana bila je lokalna samouprava, a darodavac zlatara “Auro”.

Na jubilarnom 20. Bogojavljenskom plivanju iz vode Dunava u Kladovu Časni krst izvadio je Stevan Vasiljević (30), fudbalski trener u Kini. Momak rođen u Kladovu pre tri decenije bio je najbrži u konkurenciji 22 odvažna plivača koliko se nadmetalo na stazi dugoj 33 metra.

Priznanja plivačima uručio je Saša Nikolić, predsednik opštine Kladovo, koji je ovom prilikom rekao da su svi učesnici plivanja zaslužili časni krst i da je to dobra poruka svima da čuvaju tradiciju, porodicu,

Vasiljević je osvojio zlatni krst, ikonu i u duhu viteštva odrekao se novčane nagrade u iznosu od 15.000 dinara u korist Kladovskog udruženja osoba sa invaliditetom “Nada”. Gest pobednika podržali su drugoplasirani Aleksandar Babucić i treći Nebojša Klencovljević, odvažni momci koji su ispoljili humanost na delu jer su novčane nagrade u iznosu od 10.000, odnosno 5.000 dinara donirali društvu “Nada”.

Među hrabrim plivačima bila je i Svetlana Vuković (53) sa 17 učešća, rekorderka plivanja koje predstavlja deo srpske tradicije. Na plus 2 stepena, tolika je bila i temperatura vode u Dunavu, učesnike viteškog nadmetanja sa Dunavskog keja bodrilo je oko 2000 Kladovčana.

ZAVIČAJ

Januar 2020.

NEGOTIN

“VESELA ČARŠIJA” OBOGATILA ZIMSKE RADOSTI DECE I RODITELJA U organizaciji Turističke organizacije opštine Negotin, Doma kulture „Stevan Mokranjac“ i vlasnika radnji, pod pokroviteljstvom Opštine Negotin, tradicionalno, na veliki pravoslavni praznik Bogojavljenje, u negotinskoj Knez Mihailovoj ulici, održana je 9.„Vesela čaršija“ koja je okupila veliki broj učesnika i posetilaca.

Knez Mihailova ulica, koja je ime je dobila po srpskom knjazu Mihailu Obrenoviću, između dva rata, odzvanjala je od zvukova zanata godinama, decenijama, spajajući vekove. Na 255 adresa, koliko ih danas ima, vremenom su se smenjivali stanari, trgovci, ali i zanati od kojih su mnogi nestali.

Ovogodišnja „Vesela čaršija“ bila je prilika da se podsetimo kako je nekada bilo i da se najmlađi Negotinci upoznaju sa delom istorije grada, tradicijom, vrednostima i toplinom minulog vremena. „Tradicionalna turistička manifestacija koja se održava u Knez Mihailovoj ulici, naša ulica otvorenog srca, priča je o starom Negotinu i vrednostima koje želimo da nas prate i u sadašnjem trenutku i budućnosti. Zahvaljujući ljudima tog vremena Negotin se može pohvaliti jednom od najstarijih biblioteka, zatim muzeja južno od Beograda kao i školama koje su među najstarijima u ovom delu Srbije. Oživljavanjem uspomene na minula vremena, duh starog Negotina, ambijenta negotinske gospodske varoši, želimo da se zahvalimo našim precima koji su nas svojim radom i delima učinili ponosnim građanima Negotina. Svojim činjenjem pokazujemo koliko poštujemo i volimo svoj grad. Pokažimo da nam je Negotin u srcu ne samo danas već svakoga dana.“ istakao je pozdravljajući prisutne Vladimir Veličković, predsednik Opštine Negotin.

Priču o starom Negotinu posvećenu čuvenom krajinskom vinu ispričao je ovogodišnji hroničar manifestacije, Nenad Vojinović, direktor Istorijskog Arhiva Negotin.

U bogatom kulturno-umetničkom programu učestvovale su etno grupe negotinske Umetničke škole „Dolama“ i „Kraljice“, Teodora Sta-

bački orkestar „Hajduk Veljko“. Pavle Cvetković, negotinski aforističar i Miodrag Zlatković, član komisije, uručili su organizatorima manifestacije priznanje „Kulturni dobrotvor“. Dušan Petrović, direktor TOON-a zahvalio se na priznanju i poručio da će novčani deo nagrade biti doniran Udruženju za osobe sa invaliditetom „Duga“ iz Negotina.

Najmlađi su u Čaršiji uživali u ušećerenim jabukama, liciderskim srcima, lulicama, balonima i animatorima Šok medžik tima iz Negotina a ostali posetioci u divnoj atmosferi i posluženjima koje su pripremili i na štandovima izložili učesnici „Vesele čaršije“ i organizatori manifestacije.

jić, učenica OŠ “Branko Radičević“, Nikola Caranović, učenik završnog razreda Umetničke škole, starogradski orKestar „Žirado kavaljeri“ i tru-

Januar 2020.

ZAVIČAJ

Logopedsko – defektološki tretman sa decom predškolskog i školskog uzrasta Čuvanje dece sa posebnim potrebama i dece ometene u psihofizičkom razvoju uz adekvatnu stručnu pomoć u kućnim uslovima.

Diplomirani logoped defektolog sa dugogodišnjim praktičnim iskustvom Suzana +381 60 407 58 00

VESNA RADULOVIĆ PR IZDAVANJE NOVINA ZAVIČAJ NARODNE NOVINE NEGOTIN DIREKTOR DRAGIŠA RADULOVIĆ, GL. I ODG. UREDNIK KRISTINA RADULOVIĆ LIST UREĐUJE REDAKCIJSKI KOLEGIJUM NOVINARI I DOPISNICI: VESNA RADULOVIĆ, DANIJELA BARAĆ KOSTANTINOVIĆ, DRAGIŠA BUKIĆ, RATOMIR ILIĆ, ŽIVOJIN MARKOVIĆ, RAJO ĐOKIĆ JUNIOR, NENAD ŠULEJIĆ, DRAGAN KRAČUNOVIĆ, ALEKSANDAR PANTIĆ, DRAGOSLAVA VELJKOVIĆ MADŽAR I MIREL TOMAS

TIRAŽ: 10 000 PRIMERAKA E MAIL: NOVINEZAVICAJ@GMAIL.COM WWW.NOVINEZAVICAJ.COM TELEFONI: +381 19 541 898, +381 63 412 948, + 43 667 790 53 50, + 43 699 104 64 316