Da li znate \u0161ta jedete?

Poverenje kupaca u industriju hrane razbijeno je svetskim skandalom sa konjskim mesom. Naime, nekoliko francuskih marketa je 2013. godine povuklo smrznutu govedinu proizvođača “Findus i Komigel“ nakon što je u hrani koja je prodavana širom Evrope, pod obeležjem “govedina”, pronađeno konjsko meso rumunske i kiparske proizvodnje. Ovaj slučaj je stavio u centar interesovanja pitanje bezbednosti hrane koju konzumiramo, ali i rupe u sistemu koje kao takve predstavljaju ogroman potencijal za zloupotrebe u prehrambenoj industriji. Ovaj skandal je izbio nakon sprovedenih testova kvaliteta, od strane Food Safety Authority of Ireland - organa za kontrolu bezbednosti hrane iz Irske, na ogromnim količinama proizvoda od mesa u velikim supermarketima. Pre sprovedenih testova, niko nije ni pretpostavio da će se konjsko meso naći u proizvodima zvanično napravljanih od goveđeg mesa. U Ujedinjenom Kraljevstvu nezavisna revizija prehrambene industrije je povodom ovog skandala hitno ispitala na koji način se kontroliše prehrambena indrustrija. Izveštaj revizije rezultirao je osnivanjem Nacionalne jedinice za kontrolu zloupotreba u industriji hrane, koja usko sarađuje, ne samo sa policijskim snagama širom Ujedinjenog Kraljevstva, već i sa Europolom i Food Fraud Network-om, telom koje povezuje sve institucije iz oblasti kontrole bezbednosti hrane širom Evrope.

BORBA SA PREVARAMA U PREHRAMBENOJ INDUSTRIJI

Prevare u prehrambenoj industriji su prisutne već izvestan vremenski period, a negativne posledice istih su ogromne. Prema izveštaju Grocery Manufacturers Association, američke asocijacije koja okuplja više od 250 vodećih kompanija iz prehrambene industrije, posledice prevara u ovoj oblasti koštaju legalne trgovce hrane 15 milijardi dolara na godišnjem nivou. Jedna vrsta prevara prehrambene industrije su i manipulacije sa sastojcima u hrani, koje su veoma česta praksa širom sveta. Na primer, u Italiji često prodaju maslinovo ulje nižeg kvaliteta kao ekstra devičansko maslinovo ulje. U Sjedinjenim Državama, Uprava za hranu i lekove upozorila je potrošače da je sir koji je označen kao stopostotni parmezan najverovatnije pomešan sa sirevima niskog kvaliteta ili da ima više dodataka proizvodu od onoga što je na njemu označeno. Manipulacija sa dodacima hrani jeste veliki problem, ali druge prevare u industriji hrane imaju mnogo mračniju stranu. U ranim osamdesetim godinama prošlog veka, stotine ljudi u Španiji je izgubilo živote zbog konzumiranja otrovnog ulja za kuvanje, a nedavno je u Kini pronađena industrijska hemikalija “melanim” u mleku u prahu za decu što je dovelo do bolesti kod nekoliko hiljada dece, pa i do smrtnih slučajeva. Takođe, sećamo se i slučaja iz 2013. godine kada je hranom otrovano 259 učenika više osnovnih škola u Beogradu, stafilokoknim enterotoksinima, koji su pronađeni u obrocima pripremljenim od strane privatnog restorana.

Za bolje razumevanje ovog problema potrebno je znati da su tokom poslednjih decenija lanci snabdevanja u prehrambenoj industriji postali sve kompleksniji, uzimajući u obzir da se velike količine proizvoda izvoze što ostavlja prostora i više šansi za razvoj kriminala u ovoj oblasti. Prema članku Financial Times-a, prosečni bakalar može da putuje 10.000 milja pre nego što završi kao večera u nečijem tanjiru. Može biti upecan u Beringovom moru, zatim pripremljen i zamrznut u nekoj fabrici u istočnoj Kini, teretnim brodom prebačen u Evropu ili Sjedinjene Države i da na kraju svoje putovanje završi kao riblji štapić na nečijem tanjiru u Moskvi. Ovakav proces uključuje mnogo ljudi kroz čije ruke proizvod prolazi što ujedno omogućava manipulaciju proizvodom u bilo kom momentu, na mestima gde su karike lanca najslabije. Sa rastućim brojem svetske populacije, sve većom kompleksnošću i međupovezanošću u svetu, javlja se hitna potreba za regulisanjem ovog pitanja na međunarodnom nivou. Prevare u prehrambenoj industriji su postale sofisticiranije i teže za uočavanje, što ujedno predstavlja veći izazov za nadležne u rešavanju ovog problema. Nakon skandala sa konjskim mesom, vlasti velikog broja država su uložile napore u koordinisano delovanje i suočavanje sa kriminalom u prehrambenoj industriji.

NAJBOLJI U KLASI

Skala izazova je ogromna. Veliki supermarketi sadrže na hiljade različitih prehrambenih proizvoda, a mala prehrambena preduzeća nemaju dovoljno resursa za proveru i kontrolu svojih lanaca snabdevanja. Sa porastom pritiska na proizvođače da proizvode pristupačniju hranu, javljaju se sve veća iskušenja da se smanji kontrola bezbednosti i kvaliteta, što predstavlja ujedno veći pritisak za nadležne i regulatorna tela iz oblasti bezbednosti hrane. Dakle, koje lekcije smo naučili iz skandala sa konjskim mesom koji potresao prehrambenu industriju i šta se mora učiniti kako bi se povratilo poverenje potrošača? ISO fokus, časopis Međunarodne organizacije za standardizaciju, pitao je eksperte za njihovo mišljnje i prognoze, kao i za savet šta je potrebno učiniti kako bi se vratilo poverenje potrošača i kako bi oni bili sigurni da je hrana koju konzumiraju zdrava. Takođe, jedno od pitanja je bilo i kako ISO 22000, grupa međunarodnih standarda za bezbednost hrane, može u tome da pomogne.

Neophodno je naglasiti da i sertifikaciona tela ovde igraju veliku ulogu. Sertifikacija sistema za bezbednost hrane pomaže kompanijama da obezbede visoke standarde u proizvodnji hrane i transparentnost u svom radu, te da na taj način garantuju bezbednost svojih proizvoda i osvoje poverenje potrošača. Sistem je napravljen tako da obezbeđuje kompanijama koje pripadaju prehrambenoj industriji da budu priznate od strane Globalne asocijacije za bezbednost hrane, uključujući tu i revizije od strane sertifikacionih tela akreditovanih prema ISO/TS 22003, koji uključuje zahteve ISO/IEC 17021.

Aldin Hilbrands, tehnički direktor FSSC 22000, kaže: “Mi podržavamo kompanije u oblasti proizvodnje hrane sa najboljim pravilima i regulativama propisanih od strane globalne FSSC 22000 sertifikacione šeme, omogućavajući im da proizvode bezbednu hranu i osvoje poverenje svojih klijenata.” On takođe tvrdi da bi bolja saradnja privatnog i javnog sektora omogućila obnavljanje poverenja, kao i obezbeđivanje kvaliteta i integriteta samog brenda. Javne vlasti i privatni sektor zajedno žele da osiguraju zdravlje konzumenata, ali u mnogim državama ove dve strane još uvek ne sarađuju dovoljno blisko kako bi podigle bezbednost hrane na viši nivo. Imajući u vidu da su vlasti i nadležni za kontrolu kvaliteta hrane pod velikim pritiskom kako bi održali zdravstvene i sigurnosne standarde u ovoj oblasti, ohrabrujuće je pomenuti da je FSSC 22000 sve češće kontaktiran od strane vlada, kako Severne Amerike, tako i Evrope, sa težnjom da se istraže efikasniji načini usklađivanja napora u pronalasku rešenja za ovaj problem. Osim toga, planirano je da se nenajavljene revizije uključe u sertifikacioni ciklus, što bi pomoglo uspostavljanju i očuvanju integriteta proizvoda.

RUPE U SISTEMU

National Registry of Food Professionals je takođe sertifikaciono telo u Sjedinjenim Državama, koje po rečima predsednika ovog tela, Lavrenca Linha, nije samo telo koje vrši ispitivanja, već igra i veliku ulogu u razvoju svesti o kulturi bezbednosti hrane. On priznaje da sertifikat sam po sebi verovatno nikada neće sprečiti incidente poput skandala sa konjskim mesom, ali da su oni koji poseduju sertifikate u boljoj poziciji, jer mogu na vreme da identifikuju svoje slabosti i rupe u sistemu, pa onda i da deluju u skladu sa tim. U Srbiji postoji više nedoslednosti u primeni zakona. Iako na snazi, Zakon o bezbednosti hrane se primenjuju samo u pojedinim branšama, a kontrola sprovođena Zakona je dodata kao dopunska obaveza pojedinim inspekcijama koje nisu u dovoljnoj meri obučene za sprovođenje adekvatne kontrole. Na sreću, novoformirano stručno telo Savet za procenu rizika u oblasti bezbednosti hrane ima zadatak da se bavi kompletnom proverom kvaliteta hrane u Srbiji , odnosno da obavlja proveru ispravnosti namirnica i da postavlja standarde za sredstva koja služe kao zaštita u proizvodnji i prometu hrane.

PODIZANJE SVESTI POTROŠAČA

Naravno, svaka priča o bezbednosti hrane i prevarama u prehrambenoj industriji mora da uključuje i potrošače. Uloga koju igraju potrošači u ovoj priči jeste veliko pitanje kojim se bavi Consumers International - Svetska federacija potrošačkih grupa, dok je u Srbiji to Nacionalna organizacija potrošača. ISO 22000, kao i HACCP sistem, ohrabruje težnje malih proizvođača da osiguraju bezbednost hrane i daju garancije o poreklu sastojaka hrane. Međutim, potrošači snose odgovornost za bezbednost nakon kupovine proizvoda, u slučaju da naprave propuste u pravilnom rukovanju tom hranom, podrazumevajući pod tim ignorisanje saveta proizvođača kada je u pitanju čuvanje proizvoda, držanje u nehigijenskim uslovima i slično, što može dovesti do kontaminacije hrane. Viši konsultant za standarde Consumers International-a, Sadi Homer, i ekspert za kvalitet hrane i predstavnik potrošača u odborima za standardizaciju hrane BSI/ CEN/ISO, Filip Krid, veruju da odgovornost za ovaj problem ne treba u potpunosti prebaciti na državna regulatorna tela, već da je ključ rešenja ovog problema zapravo u obrazovanju i znanju potrošača o problemima bezbednosti hrane. Ova dva stručnjaka smatraju da jedan od izazova za mnoge potrošače predstavlja znanje o bezbednom rukovanju hranom kod kuće, pod čim se podrazumeva čuvanje, pripremanje, kuvanje i podgrevanje hrane na odgovarajući način, kako ne bi došlo do kontaminacije iste. Ova dva stručnjaka naglašavaju da ISO 22000, kao sistem menadžmenta za bezbednost hrane, doprinosi da se hrana koja se prodaje u supermarketima proizvodi na način koji smanjuje rizik od infekcije i kontaminacije u kuhinji potrošača. Prema Homeru i Kridu, ISO 22000 daje značajan doprinos u borbi protiv prevara u prehrambenoj industriji. Od momenta donošnja ovog standarda, više hiljada proizvođača hrane ga je implementiralo u svoje poslovanje, a takođe je poslužio i kao osnova za mnoge programe oformljene sa ciljem kontrole bezbednosti i kvaliteta hrane.

Kontrola kvaliteta hrane širom sveta predstavlja veliki izazov, posebno ako se uzme u obzir činjenica da na planeti Zemlji živi više od 7 milijardi ljudi. Grupa standarda ISO 22000 koja se fokusira na različite aspekte menadžmenta bezbednosti hrane je veoma efikasno sredstvo u borbi za rešenje ovog kompleksnog pitanja. Albert F. Čambers, predsednik Monachus Consulting-a, kompnije za pružanje usluga menadžmenta specijalizovane za agroindustriju, bio je uključen u izradu standarda ISO 22000 od septembra 2003. godine, kao ekspert i vođa nacionalne delegacije u razvoju ISO 22000, ISO/TS 22003, ISO 22004 i ISO 22005. Po njegovom mišljenju, sve kreće od poverenja, pa sistem standarda vezanih za bezbednost hrane, kao što je ISO 22000, predstavlja alate kojima se na dobrovoljnoj osnovi koriste preduzeća za proizvodnju hrane, kako bi povećali nivo poverenja potrošača.

PREVAZILAŽENJE STRAHA

Uprkos izostanku krivičnog gonjenja u vezi skandala sa konjskim mesom, lekcije koje smo mogli da naučimo iz tog slučaja su veoma poučne. Zloupotrebe u oblasti prehrambene industrije su sada dobro poznat rizik svim kompanijama. Vlasti država članica Evropske unije rade aktivno i koordinisano na pitanju prevencije ovog problema, kao i na obuci potrošača o rizicima kojima mogu i oni da doprinesu, ukoliko nesavesno rukuju hranom koju kupuju. Sve navedeno, uz primenu međunarodnih standarda za kontrolu kvaliteta i bezbednosti hrane, i sertifikacije istih, doprinosi značajnom smanjenju rizika od pojave bilo kakve vrste prevara u oblasti prehrambene industrije. Nema sumnje da će se skandali poput ovog sa konjskim mesom dešavati i u budućnosti. Međutim, grupa standarda ISO 22000 i njihova implementacija u sve veći broj velikih kompanija i malih preduzeća, trebalo bi da nam vrati poverenje u naše supermarkete u kojima obavljamo dnevnu, nedeljnu ili mesečnu trgovinu. ISO 22000 su grupa standarda svetske klase, koji ako se pravilno implementiraju i sprovode, predstavljaju alat kojim se garantuje bezbednost hrane u lancu. proizvodnje.