Standardizacija - razotkrivanje

STANDARDI - Svakodnevnica u senci misterije

"Standardizacija nije ništa novo. To je aktivnost koja je stara koliko i priroda“. Na taj način je započinjao radni materijal Međunarodne organizacije za standardizaciju (ISO) kreiran 1972. godine i namenjen za osoblje ISO organizacije. Zaista, standardizacija je prirodna aktivnost koja je stara koliko i ljudska istorija. U svojoj teoriji evolucije, Darvin je opisao ciklus biološke evolucije kao rezultat dve kontradiktorne snage: nasumična mutacija koje je doprinela diverzifikaciji životnih vrsta i prirodna selekcija samo onih kojima je mutacija donela najbolje prilagođavanje njihovom okruženju i kojima je tako omogućila opstanak. Dakle, standardizacija nije ništa više od „odabira“ aktivnosti i čina pojednostavljenja fenomena koji bi inače bio složeniji ukoliko je prepušten sam sebi. Postoje brojni primeri prirodne standardizacije u ljudskoj istoriji: jezik,

pisanje, mnogi oblici alata i priključaka, kao i ceremonije i drugi društveni rituali. Ovi aspekti života su bili standardizovani i postepeno se širili sa osobe na osobu preko širokih geografskih područja. Jezik je istaknut primer, ilustruje kako prednosti, tako i ograničenja standardizacije. Iako su jezici dostigli veoma sofisticirani nivo standardizacije unutar određenih, dobro definisanih, područja, nekoliko stotina jezika danas se i danas koristi u svetu. Kako je ljudsko društvo postajalo sve sofisticiranije, ljudi su počeli da koriste standardizaciju kako bi namerno izgradili temelje svojih društava i kultura - sistemi brojanja, težina, mere (jedinica dužine, volumen i masa), valuta i drugo. Jedan od boljih primera standardizacije može se naći u drevnom Egiptu. Podignuta oko 2500. godine pre nove ere, najveća egipatska piramida bila je

visoka 147 metara, sa bočnim stranama koje su na dnu bile 230 metara. Oko tri miliona kamenih blokova navodno je korišć eno u njenoj izgradnji. Za drevne Egipć ane se verovalo da im je bilo potrebno korišćenje barem dva segmenta (koncepta) standardizacije kako bi se izgradila takva masivna struktura. Prvi koncept je kreiranje i korišćenje standardne jedinice merenja, a drugi je bila ideja o prvom planiranju radnih procedura i naknadno obavljanje posla poštujući i sledeći plan rada. Ovaj koncept je bio preteča naših modernih radnih standarda. Na primer, dogovorene jedinice dužine i težine bile su korišćene za rezanje kamenih blokova prema datim dimenzijama. Jedinica dužine u to vreme bila je lakat, koji se zasnivao na dužini podlaktice čoveka. Već na samom početku civilizacije, era standardizacije koja podrazumeva upotrebu jedinstvenih jedinica i radnih operacija, bila je previdiva. Kako je tehnologija napredovala i standardizacija proširena u smislu obima - mnoštvo standarda čiji je karakter sličan tehničkim specifikacijama pojavilo se kao način da masovna proizvodnja bude ekonomski održiva. Ovaj

oblik standardizacije eksplodirao je tokom industrijske revolucije i nakon nje, postajuć i tehnički temelj industrije.

Standardizacija danas

Kada govorimo o standardizacije danas, ona se uglavnom odnosi na aktivnosti koje je čovek kreirao. Kao što je tehnologija napredovala i standardizacija je proširena u pogledu obima, tj. mnoštva standarda čija je suština bila postizanje univerzalno prihvatljivog kvaliteta. Reč "standard" pokriva širok spektar. Ova reč se koristi u različitim aspektima industrije, društva i života. Dok standardi obrađeni u ovom časopisu uglavnom spadaju u kategoriju "dokumentovanih standarda", standardi su se proširili širom različitih oblasti kao što su: društvo, poljoprivreda, dobra poslovna praksa, pružanje usluga i drugo. Kao što je već navedeno – standardizacija je pojednostavljenje. Pojednostavljenje dovodi do smanjenja troškova i povećanja efikasnosti i kvaliteta. U pogledu proizvodnje, ukoliko bi se proizvodima ostavilo da se razvijaju na nekontrolisan način, njihova složenost i raznolikost bi izmakla kontroli. Zbog toga je ključna optimizacija,

odnosno standardrizacija kategorija proizvoda (procesa ili usluga) uz ispunjavanje potreba velike već ine korisnika. Na primer, standardizacija veličine baterija od AAA do D omoguć ava potrošačima lak odabir tačne veličine baterije i omoguć ava proizvođačima da uštede na troškovima sirovina i troškovima proizvodnje. Tipičan automobil koristi oko 4.000 - 5.000 delova. Uprkos ovom broju, pravila regulišu oblik i performanse svakog zavrtnja, vijka, matice, opruge i drugih mehaničkih komponenata. Takođe, postoje standardi za materijale koji se koriste, pa su tako autotable, plastika i guma istog sastava za sve marke i modele automobila. Delovi koji su standardizovani pravilima ili propisima mogu se masovno proizvesti vrlo jeftino, što omoguć ava masovnu proizvodnju automobila i popravke širom sveta, bez obzira na poreklo automobila. Ipak, ono što se ne sme zanemariti, jeste da standardizacija daje mogućnost adekvatnog odstupanja kako bi bio omogućen tehnički rast i ona ne ograničava tehničke inovacije.

Pored pojednostavljenja, kao osnovne funkcije standardizacije, ne treba da zanemarimo sledeće aspekte: Obezbeđivanje interoperabilnosti Prilikom sastavljanja različitih delova ili, na primer, povezivanja softverskih sistema neuspele konekcije su izuzetno neugodne i neekonomične. Činjenica da smo u moguć nosti da pričvrstimo šraf maticom, lako zamenimo sijalicu u svakom lusteru ili povežemo kompjutere putem interneta je produkt standardizacije i interoperabilnost. Interoperabilnost se odnosi na funkcionalnu međusobnu povezanost. Kompatibilnost Postojanje moguć nosti da upotrebimo više proizvoda, procesa i usluga zajedno u datim uslovima, pri čemu svaki zadovoljava svoje zahteve, je ostvarenje kompatibilnosti. Na primer, ovo se odnosi na odnos mobilnih telefona sa pejsmejkerima u polju elektromagnetne kompatibilnosti. Osiguranje kvaliteta i bezbednosti Mnogi ljudi navode osiguranje kvaliteta i obezbeđivanje sigurnosti kao dve koristi standardizacije. Međutim, one se ne ostvaruju isključivo direktnim koristima standardizacije. Standardizacija po sebi ne podstiče visok kvalitet ili visok nivo sigurnosti. Na primer, da bi se očuvali oskudni resursi tokom Drugog svetskog rata, Japan je postavio standarde opreme na vrlo nizak nivo, pa je oprema jedva zadovoljila minimalnupotrebnu funkcionalnost. Ovo je primer namernog standardizovanja lošijeg kvaliteta. Ključna lekcija ovde je da vrednost standardizacije leži u njenoj sposobnosti da omogući bezbednost i kvalitet, ne nužno da ih obezbedi.

Postoje brojni primeri prirodne standardizacije:

Jezik i pismo

Jezik je istaknut primer, ilustruje kako prednosti, tako i ograničenja standardizacije.

Brojevi

Sistemi brojeva su najistaknutniji primer uspešnosti i koristi standardizacije

Simboli

Standardizacija određenih pojmova simbolima omogućava lakše razumevanje i upotrebu različitih sadržaja