Autorska prava su zaštićena zakonom. Svako korišćenje tekstom bez citiranja, kao i umnožavanje bez dozvole autora smatraće se kao prekršaj i biće sankcionisano pred nadležnim organima.
WWW.FILOZOFSKI-POGLEDI.OP.RS
Pojam dobra i pojam zla u Sartrovoj drami “Đavo i Gospod Bog” Vesna Maričić, PhM U Sartrovoj drami, “Đavo i Gospod Bog”, Sartr nas direktno suočava sa tumačenjem pojmova dobra i zla. Dakle, čini se da postoje dve potpuno definisane strane koje zauzimaju Sartrovi likovi, sa jedne strane stoji predstavnik pakla na zemlji a sa druge predstavnik raja. Apsolutno dobro i apsolutno zlo. Koliko je nama kao čitaocima zaista jasno o kakvom razdvajanju je reč? Već u naslovu drame upućeni smo na jasno razdvojena dva apsoluta, apsolut u vidu Đavola (apsolutno zlo) i apsolut u vidu Boga (apsolutno dobro). Moglo bi se reći da je osnovni pokretač u ovoj drami ljudska sloboda, jer sudbina likova koja se prikazuje kao tragedija ličnosti nije ništa do naličje slobode i strasti slobode uhvaćene u sopstvenu mrežu. Sartr želi da se kroz dramske situacije poigra sa apsolutima koje mi ljudi sebi zadajemo kao ciljeve koji su nam na zemlji nedostižni, ali negde izvan naše objektivne stvarnosti, izvan naše svesti, postoji nešto savreno, nešto apsolutno, što daje satisfakciju našim mislima i našim delima. Ako zamislimo da čovek može biti Slobodan u jednoj datoj situaciji i da pravi sopstveni izbor u toj situaciji, onda u pozorišnom tekstu tre ba prikazati jednostavne i ljudske situacije i slobode za koje se čovek opredeljuje u tim situacijama kaže Sartr u La Rue 1947. godine. Dalje u tekstu Sartr kaže da ono što izaziva veliko uzbuđenje kod dramskog pisca jeste prikazivanje karaktera u nastajanju, prikazivanje trenutka izbora, slobodnu odluku koja angažuje moral 1
Autorska prava su zaštićena zakonom. Svako korišćenje tekstom bez citiranja, kao i umnožavanje bez dozvole autora smatraće se kao prekršaj i biće sankcionisano pred nadležnim organima.
WWW.FILOZOFSKI-POGLEDI.OP.RS
i čitav jedan život. Situacija je poziv, ona nam predlaže rešenje, a na nama je da odlučimo. Da bi naša odluka bila duboko ljudska, da bi dovela u pitanje ljudsku sveukupnost (fundamentalni projekat), treba birati između zaoštrenih situacija u kojima je i smrt predstavljena kao jedna od alternative. Na taj način sloboda dostiže tačku u kojoj može biti ukinuta kako bi se iznova potvrdila. Na samom početku drame nameće nam se pitanje promene fundamentalnog projekta. Zašto je važan fundamentalni projekat ? Sartrov glavni junak Gec već u prvom činu predstavljen je kao otelovljenje apsolutnog zla. Gec za sebe kaže da je kopilan, da je izvan sveta. To je važna klasifikacija - da je izvan sveta. Sartr se isključivo bavi egzistencijalističkim načinom razumevanja sveta i čoveka. Položaj pojedinca u svetu. Sa tim u vezi fundamentalni projekat kao sveukupnost bića biva doveden u pitanje, jer u Sartrovom filozofskom stanovištu jasno stoji da fundamentalni projekat ne može da se menja i da čovek tokom života nikada ne dostiže tačku u kojoj bi mogao reći za sebe da je sveukupnost onoga što ga određuje bićem po sebi. Čovek je biće za sebe koje teži da postane biće po sebi. Gec je bačen u svet, zatiče okolnosti koje ga izopštavaju iz sveta u kojem se po rođenju zatiče. Crkveni velikodostojnik, nadbiskup, smatra da je kopile ono biće kome se ne zna bar jedan roditelj što momentalno Geca diskfalifikuje iz sveta. Sukob između Geca i Hajnriha, nadbiskupa, dovodi do potpunog razotkrivanja položaja u svetu ova dva ideološki suprotstavljena bića. Gec će reći Hajnrihu da još od ranog detinjstva svet posmatra kroz ključaonicu. Iz te perspektive svet mu deluje kao neko malo poveće jaje. U tom jajetu svako se nalazi na mestu koje mu je određeno, osim njega i Hanjriha. Za njih nema mesta, oni su kopilani. Oni su izvan sveta. Obojica svet posmatraju spolja, kroz ključaonicu. Gec je predstavnik apsolutnog zla, a Hajnrih apsolutnog dobra. Gec i Hajnrih, dva pola, dve krajnosti. Jedan ima ključ a 2
Autorska prava su zaštićena zakonom. Svako korišćenje tekstom bez citiranja, kao i umnožavanje bez dozvole autora smatraće se kao prekršaj i biće sankcionisano pred nadležnim organima.
WWW.FILOZOFSKI-POGLEDI.OP.RS
drugi zna koji brava otključava pomenuti ključ. Koje stanovište će prevladati? Gec je slobodan samim tim što je odbačen, stoji izvan i posmatra svet. Slobodan je od društvenih normi. Nadbiskup je Geca prokazao u kopilana što je direktnom implikacijom navelo i zajednicu da ga po istoj osnovi odbaci. “Preda mnom, Bog se užasava sebe. Ima dvadeset hiljada plemića, trideset nadbiskupa, petnaest kraljeva, bivalo je da vladaju trojica careva i dvojica papa istovremeno, ali da li je bio još neki Gec? Zamišljam katkad pakao kao pustinju koja jedino mene čeka.”¹ Ta odbačenost pruža mogućnost Gecu da, tako slobodan, radi sa svetom što mu je volja. Za početak svog polja delanja Gec bira samo zlo. Reci će da nije izabrao zlo zbog neke koristi, već zlo radi samog zla. Bačenost u puku slobodu.
1.Str. 121, Đavo I Gospod Bog, Žan-Pol Sartr, Prosveta 1963
Sartr će reći da smo mi naša sloboda, ali ne potpuna sloboda. Mi nismo potpuno slobodni od spoljašnjih okolnosti. Sloboda je sloboda izbora, biranje različitog htenja. Izvan naših činova nema ničeg važnog ni velikog. Nema onog kantovskog Ja koje mora moći da prati sve naše predstave, transcedentalno Ja.Nas određuju, definišu, naši činovi. Mi dajemo smisao situacijama. Bačeni smo u svet, ali mu mi dajemo smisao. Tu je ključna veza izmedju svesti i sveta. Otpadništvo koje se pripisuje Gecu jeste prvi greh, praslika Sartrove teorije slobode. Međutim, momenat izbora, i to neopozivost izbora, biće ono što će definisati Geca, biće za sebe.
3
Autorska prava su zaštićena zakonom. Svako korišćenje tekstom bez citiranja, kao i umnožavanje bez dozvole autora smatraće se kao prekršaj i biće sankcionisano pred nadležnim organima.
WWW.FILOZOFSKI-POGLEDI.OP.RS
Nakon dugog delanja po principu zla radi samog zla Gec shvata da svojim zlim delima potpomaže sistem koji osporava. Pomaže da svet, u vidu jajeta, sve bolje i bolje funkcioniše. Suočava se sa Hajnrihom i pristaje na opkladu.Hajnrih je sveštenik, na strani naroda. On je predstavnik dobra. Predstavlja se kao Božiji služitelj, bezuslovni služitelj. Hajnrih ima ključ, a Gec zna kojoj ključaonici pripada taj ključ, zna koja vrata treba otključati, vrata onog grada za koji kaže da je u stanju da ga spali, da ga sravni sa zemljom, kao Neron Rim, iz pukog hira, ali neće, jer baš u tom času biva preobraćenje i bira dobro. I to je taj trenutak u kojem ponovo na snagu stupa zaoštrena situacija u kojoj Gec mora da bira između života i smrti. Situacija u kojoj ponovo postaje upitan fundamentalni projekat, situacija potpune slobode koja poziva na ponovno biranje. Gec sada bira dobro, ali ne dobro čiji cilj bi se ostvario u nekakvoj koristi, već bira dobro radi samog dobra. Izborom dobra bira da živi kao neko u kom se materijalizuje apsolutno dobro. Razdeliće zemlju narodu(zemlju koja mu na podmukao način pripala, nakon smrti brata Konrada), biće sada sve ono što je predstavljao do pre dve sekunde Hajnrih. Posle metanoje, ili preobražaja, samo jedna ideja je ispunjavala misli sada prepodobnog Geca, a to je da razdeli zemlju kako bi osnovao na zemlji raj. Šta se tačno prelomilo u Gecu? Gledajući kroz ključaonicu sve shvatio je da je i on gledan. Ko je njega posmatrao? Mogli bismo zaključiti da je to Bog! To bi bilo lako, pa bi njegovu promenu podveli pod božije proviđenje. Ali nije! To je Hajnrih. Njih dvojica stoje spolja. Gledaju jedan drugog. Biće za sebe naspram bića za sebe. Problem drugog. Pogled drugog od nas čini predmet, stvar, ukida nam slobodu. Mi postajemo biće za drugog, u službi drugog. Kod Geca i Hajnriha reč je o težnji da se bude subjektivni objekat. Cilj je da ne dođe do ukidanja slobode, već i jedan i drugi teže biću po sebi. Teže ostavarenju bića za sebe kao bića po sebi, to jest teže ostvarenju sebe kao vrhovnog bića, vrhovnog dobra ili zla, ostvarenje sebe kao Boga na zemlji što je nemoguće jer čovek po 4
Autorska prava su zaštićena zakonom. Svako korišćenje tekstom bez citiranja, kao i umnožavanje bez dozvole autora smatraće se kao prekršaj i biće sankcionisano pred nadležnim organima.
WWW.FILOZOFSKI-POGLEDI.OP.RS
Sartru mora prvo da postoji, da egzistira, pa potom da ostvaruje svoju esenciju, to jest svoju suštinu, ali čovek nema mogućnost da u toku života zastane i kaže za sebe da je upravo u tom trenutku postao sveukupnost. Sveukupnost dolazi kasnije, dolazi sa smrću, kada čovek postaje zbir svega onoga što ga kao baš takvog čoveka određuje. Vratimo se Gecu i Hajnrihu, do kog trenutka su oni stigli? Njih dvojica su zamenili uloge što ih dovodi na početak. Uhvaćeni su u istu klopku, opkladili su se. Sartr Fausta i Memfistofela izvlači, kao epizodne likove njegovih junaka, na svetlost dana koji se opklade i čija opklada treba da traje godinu dana. Dakle, Sartr hoće da nam sugerira da nije moguće ostvarivati naše mogućnosti izvan naše volje, izvan naše svesti, to što mi činimo to je direktna posledica naše odluke, a ne igra nekih transcedentalnih arhetipova u našoj podsvesti(koju Sartr negira, Sartr se zalaže za potpunu svesnost).Kako već rekosmo opklada traje godinu dana. Toliko im treba vremena da postanu ono što su izabrali, bar oni tako misle. Gec se poziva na Boga, postaje njegov bezuslovni služitelj. Narodu je razdelio zemlju i napravio, reklo bi se, privatni raj na zemlji. Konstrukcija raja otpočela je sukobom između Tecela i Geca. Tecel dolazi u naseobinu koju je Gec poklonio narodu i prodaje oproštajnice. Oproštajnice? Katolička crkva je prodavala oproštajnice kako bi narod otkupio grehe. Luter je uspeo da izdejstvuje bibliju na nemačkom jeziku i da ukine oproštajnice. Gecu se Luter čini kao najbolja opcija u tom trenutku i otpočinje svoje delovanje na Luterovom tragu. Narodu poručuje da oproštajnice nemaju vrednost, već samo ljubav. Važno je naučiti voleti drugoga bezuslovno, važan je drugoga doživeti kao brate/sestru, učiti se vrlini i zajedničkom životu u potpunoj ljubavi i harmoniji. Da ta naseobina na kojoj se nalaze treba da bude naseljena onima među kojima nema klasnih podela, to jest da svi koji naseljavaju zemlju koju im je Gec poklonio budu jednaki. Na vrhuncu ostvarenja svog privatnog raja (narod mu bezuslovno veruje, on pred njima sebi pušta krv kako bi dokazao da je na sebe preuzeo tuđe patnje. Indentifikuje se sa Isusom) 5
Autorska prava su zaštićena zakonom. Svako korišćenje tekstom bez citiranja, kao i umnožavanje bez dozvole autora smatraće se kao prekršaj i biće sankcionisano pred nadležnim organima.
WWW.FILOZOFSKI-POGLEDI.OP.RS
sprema se rat od strane ostatka sveta. Sve druge naseobine bune se protiv Gecovog “raja”, a razlog pobune leži u činjenici da sva raspoloživa dobra odlaze u tu naseobinu ostavljajući za sobom nemir i pustoš. Smisao tog pustošenja jeste u apstrahovanju. Da bi nešto bilo apsolutno dobro mora se apstrahovati od svega postojećeg. Ono od čega se apstrahuje biva osujećeno, osiromašeno, besno. To je jedan mikro nivo koji može važiti univerzalno u smislu odraza stvarnosti u kojoj se svet nalazi. Može se odnositi na svet u celosti. Da bi nešto uistinu bilo dobro, nešto mora da trpi, a ono što trpi postaje svoja suprotnost (ako je do tada bilo dobor sada postaje zlo). Gec u prvoj situacionoj postavci bira zlo kako bi se suprotstavio Bogu indentifikujući svoje misli i svoja dela sa sa đavoljom promisli Zatim u novoj situacionoj postavci bira dobro kako bi postao božiji bezuslovni služitelj i u tom slučaju njegova nova indentifikacija jeste indentifikacija sa božijom promisli. A sve što čini jeste zapravo da gleda kroz ključaonicu i gledajući kroz datu ključaonicu vrši opite nad dostupnim svetom. Gec ne može biti ni Đavo ni Bog, on je čovek. Biće za sebe, a samim tim biće za druge, u težnji da postane biće po sebi. On je nešto nedovršeno, procesualno. Njegova ličnost se razvija u skladu sa njegovom egzistencijom. Gec je biće otvorenih mogućnosti koje sve vreme teži da postane biću po sebi, ali mu totalitet izmiče, kao što mu i jastvo izmiče, stalno transcedirajući. Biti čovek među ljudima jeste nužnost kaže Sartr. Otključati vrata i ući među svet. Stopiti se sa njima, biti jedan od njih. Gec pred kraj drame spoznaje nemogućnost vladavine apsoluta na zemlji. Jedino što može da vlada jeste čovek. U jednom momentu Gec će reći da jedino zlom možemo doći do dobra. Sartr će Gecovu izjavu opravdati tako što će reći da je zlo u revolucionarnim vremenima opravdano. Polazeći od dva apsoluta Sartr putem sinteze dolazi do odnosa čovek-čovek u kojem želi da prikaže da li se putem zla može radikalno izmeniti postojeće stanja kako bi se došlo do dobra I da li se ukidanjem slobode sloboda može iznova potvrditi? 6
Autorska prava su zaštićena zakonom. Svako korišćenje tekstom bez citiranja, kao i umnožavanje bez dozvole autora smatraće se kao prekršaj i biće sankcionisano pred nadležnim organima.
WWW.FILOZOFSKI-POGLEDI.OP.RS
“…neću klonuti. Uteraću im strah u kosti jer nemam drugog načina da ih volim; davaću im naredbe jer nemam drugog načina da im se pokoravam; ostaću sam sa tim praznim nebom iznad glave jer nemam drugog načina da budem sa svima njima. Treba povesti borbu, a ja ću da je povedem.”² 2. Str. 296, Đavo I Gospod Bog, Žan-Pol Sartr, Prosveta 1963.
7