Brosura blago srbije crna web

Page 1

BlagO

SrBIje KUlTUrNO-ISTOrIjSKa Ba[TINa


БлагO Србије © 2012, Младинска књига Београд

За издавача Радош Јовановић Уредник Бојана Додић

Времеплов пре 1000. п. н. е.

1000. п.н.е.–86. н.е.

300 000 –30 000. п. н. е. Први знаци људске заједнице на тлу Србије

1000 –100. п. н. е. Мези, Трибали, Дарданци, а потом Илири, Трачани и Дачани насељавају територију Балкана.

Аутор текста Тамара Огњевић историчар уметности и књижевник Главни фотограф Драган Боснић Дизајн корице и прелом Маја Кесер

Реч аутора

7000 –5500. п. н. е. Лепенски вир на Ђердапу, прва велика култура у епохи мезолита на тлу Србије

Док смо у паузи неког симпозијума покушавали да установимо коме припада пар животињских и пар људских ногу, фрагмент мермерне скулптуре из нишке Медијане, колега по науци, странац и светски путник упитао ме је: „На шта прво помислиш кад кажеш Србија?” „Помислим на ковчег с благом,” одговорила сам истог трена. Гледао ме је запањено. Ваљда није срео много Срба које у ово време њихова земља асоцира на богатство. Већина их има став Коељовог алхемичара да се благо налази негде другде, на неком бољем и лепшем месту. Чињеница је, међутим, да је благо одувек било овде, баш на овом раскршћу путева и цивилизација као идеалној тачки на којој су бројни народи и векови оставили разноврсне, неочекиване и узбудљиве трагове. Зато Србију доживљавам као благо. Ковчег пун раскошног уметничког наслеђа, чудесних људи, загонетних судбинских околности, веровања, митова, обичаја, особених схватања лепог и светог. Важно је нагласити да је ова књига врста кључа, мог сопственог, тек једног међу бројним наоко сличним а заправо различитим кључевима који могу отворити тај ковчег с благом. Он чува тајне чудесних цивилизација Лепенског вира и Винче, преисторијских рудара из Беловода, златних пчела из кнежевске Атенице, римских легија на Дунаву, царских маузолеја, византијских градова, долине јоргована, златовеза српских деспотица и белокосних кула српских деспота. Води ка неосвојивим градовима у брдима и на рекама, ка драгуљ-црквама и анђелима који их чувају, у дворске вртове, међу свете гробове и мироточиве иконе, у атељеа славних сликара и вајара, међу устанике и дивот-књиге украшаване срцем својих састављача и преписивача, ка ломним минаретима и златним кетубама, у светове који су узлетели на небо, према великим мајсторима светске уметности, чија су дела ношена жудњом за лепим стигла у ову ружу ратова и ветрова. Завирити у тај ковчег значи проћи кроз временску капију у сусрет историји, прецима и претходницима... Значи бити поносан на своје порекло... Значи желети да и другима покажеш једно од најлепших лица Србије. Тамара Огњевић Ова рекламна брошура сложена је из радне верзије материјала, који ће се кориговати и уредити пре објављивања у књизи.

1000 –100. п. н. е. Гвоздено доба и епоха настанка кнежевских гробова у Атеници, Пилатовићима, Новом Пазару...

Фигура из Лепенског вира

Кратер из Требеништа

Око 335. п. н. е. Келти насељавају Панонију.

Жртвеник из Рудне главе

3. век п. н. е. Почиње продор Римљана у унутрашњост Балкана; римске легије воде Илирске ратове.

5500 –4500. п. н. е. Старчевачка култура названа по Старчеву код Панчева; у Беловодама и Белолицу тра­го­ ­ви најстарије обраде метала у Европи

450 –3200. п. н. е. Винчанска култура најразвијенија европска преисторијска култура

Царичин град

Фрагмент фигуре из Винче

2000 –1000. п. н. е. Ватинска култура с центром у Дубовцу (Жуто Брдо); стварање родовске аристократије и настанак племства

86. н. е. Легија IV Флавија утврђује први римски каструм на потезу данашњег Калемегдана.

15–9. п. н. е. Римски војсковођа Тиберија осваја Срем; почиње градња српске деонице Виа милитарис и развој великих римских градова на тлу Србије.


300 –400. н. е.

500–1000.

1000 –1321.

3–4. век На тлу Србије рођено 16 римских царева (Јо­ви­јан, Аурелијан, Проб, Галери­је и други).

527–565. Византијски император Јустинијан I обнавља београдско утврђење на Калемегдану; Јустинијан I гради у родном Таурсиону код данашњег Лебана Јустинијану Приму (Царичин град), идеално насеље позне антике.

10 –12. век Српски владари управљају те­ри­ то­ријама у Хуму, Травунији, Дук­ љи, Раш­кој. Ми­­ хa­­­ило Воји­са­в­ље­­ вић, дук­љан­ски кнез, добија 1077. прву кра­љев­ску круну из Рима.

7–8. век Српска племена формирају жупе у којима живе под ста­ре­шин­ ством великог жупана; први помен имена једног српског кнеза – Вишеслава (780).

Посејдон из Медиане

9. век Почетак по­кр­шта­ вања Срба (874); Ћирило и Методије шире писменост међу словенским племенима на Балкану; са­гра­ ђена Петрова црква у Расу. 395. У подели Римског царства на Источно и Западно, данашња територија Србије припала источном делу царства.

Страдање Светог Георгија из Дечана

Звоник у Сопоћанима

Свети Сава из Петрове цркве

933. После неколико деценија бугарске окупације кнез Часлав обнавља Србију.

1371. Душанов једини син, Урош Нејаки умире без потомства. С њим се гаси лоза Немањића.

Лоза Немањића из Дечана

Новчић Јустинијана I

306. У Наисусу (Ниш) рођен Кон­стан­ тин Велики, први хришћански цар; настаје комплекс античке виле Ме­ди­ан ­ а код Ниша.

1321–1371. Саграђени су Дечани и Свети Арханђели у Призрену; састављен је Душанов законик.

1345. Душан Немањић постаје цар „Србљем и Грком“ у Серу.

6. век Словени продиру на Балкан; настаје византијско насеље Градина на Јелици код Чачка.

3–4 век Подигнут комплекс царске палате Феликс Ромулијана у Гамзиграду.

››

Мирослављево јеванђеље

Деспотова кула на Калемегдану Феликс Ромулијана код Гамзиграда

1166 –1200. Стефан Немања успоставља самосталност Србије у односу на Византију, Угарску и Бугарску; саграђени Св. Ана и Св. Никола у Куршумлији, Ђурђеви Ступови у Расу, Хиландар, Студеница; настају Вуканово и Мирослављево јеванђеље.

1321–1389.

1217–1321. Стефан Прво­вен­ чa­ни добија кра­­­љев­­ску круну из Рима; Краљ Милутин постаје зет византијског цара Андроника II Палеолога; Свети Сава успо­ став­ља ауто­ке­ фалну српску цркву; краљеви дома Немањића оја­ча­вају и про­ ши­рују државу војничким сред­ стви­ма и брач­ ним везама; краљ Милутин постаје зет византијског цара Андроника II Палеолога; Саграђени Жича, Милешева, Со­по­ ћа­ни, Гра­дац, Ариљска црква, Краљева црква у Сту­де­ни­ци, Гра­ ча­ница, Бого­ро­ ди­ца Љевишка, Пећка па­три­јар­ шија, Бањска, нова црква у Хиландару.

1379–1389. Владавина кнеза Лазара Хребељановића све до трагичне погибије на Косову; извезена Јефимијина Похвала Лазару; Настају неке од најлепших цркава моравске стилске групе – Лазарица, Љубостиња, Раваница.

Јефимијина Похвала Лазару


Времеплов 1393–1521.

1557–1791.

1393–1427. Деспот Стефан Лазаревић враћа Србију у границе из доба Светог Саве, а Београд први пут постаје српска престоница.

1557. Обновљена Српска патријаршија у Пећи; патријарх Макарије даје налог да се обнове и поново осликају неке од најзначајнијих српских цркава. 1393–1427. Саграђени су Манасија и Каленић; настају Београдска Александрида, Радослављево јеванђеље и Словољубве.

1903–1918.

1804 –1815. Први и Други српски устанак

1903 –1904. Мајски преврат доводи Петра I Карађорђевића на власт; у Београду настају прве грађевине у духу сецесије.

1839 –1878. Обреновићи и Карађорђевићи боре се за власт; кнез Михаило прима кључеве Калемегданске и других тврђава на тлу Србије; престаје турска окупација земље. Сеобе Паје Јовановића

1845. Катарина Ивановић слика „Освајање Београда 1806“.

1690. Велика сеоба Срба на тле Угарске током Аустријско-турског рата (1683–1699).

Аутопортрет Катарине Ивановић

Смедеревска тврђава

1521. Сулејман Величанствени осваја Београд.

1903 –1904. Одржана Прва југословенска уметничка изложба, на којој излаже и принц Божидар Карађорђевић.

1830 –1835. Србија стиче аутономију; донет први устав Кнежевине Србије.

Христ Пантократор из Пећке патријаршије

Манастир Ресава (Манасија)

1427–1459. Деспоти Бранковићи владају Србијом све до њеног коначног пада под Турке; са­гра­ ђена Сме­де­рев­ ска тврђава.

1804 –1882.

1691–1791. Јача српска заједница на тлу Војводине и Угарске; поред манастира Ново Хопово (15. век), Врдник и Крушедол (16. век) на Фрушкој гори се граде Гргетег, Старо Хопово, Јазак, Велика Ремета и други; настају Карловачке цркве у седишту ондашње Митрополије; Срби оснивају прекрасан барокни градић Сент Андреја у Угарској.

1868. Саграђено Народно позориште у Београду

1912 –1918. Балкански ратови и Први светски рат; Јелисавета Начић, први градски архитекта, руководи уређењем Теразијског платоа.

1882. Милан Обреновић се крунисао за краља Србије у Жичи по угледу на Немањиће.

Манастир Жича

1915. Сликарка Надежда Петровић умире као медицинска сестра при Војној болници у Ваљеву. Споменик Надежди Петровић у Чачку

Основна школа Краљ Петар I у Београду, пројекат Јелисавете Начић


1919 –1945.

1919 –1940. Србија постаје део Краљевине Југославије; саграђени дворови на Дедињу и Француска амбасада у Београду.

Але­го­ри­ја сточарства Т. Росандића

1941. Краљевина Југославија улази у Други светски рат; специјални ба­та­љон стручња­ка за ста­ри­не по налогу Рајха пљачка културно благо Србије; у бомбардовању Београда изгорела Народна библиотека с многим драгоценим књигама и рукописима.

1948–1980.

1991–2004.

1948 –1950. Прва самостална изложба Миће Поповића у Београду означа­ва раскид са соц-реализмом.

1991–1995. Многе значајне грађеви­не и цркве спа­ље­не у време распада СФРЈ.

2006. Србија поново самостална др­­жа­­ва након 88 година у југо­сло­ вен­ској за­је­д­ни­ ­ци; Унеско став­ ­ља под за­шти­ту српске сред­њо­ ве­ковне цркве на Косову и Ме­то­хи­ји. 1996. У Шаркамену код Неготина откривен гроб мајке римског императора Максимина Даје с преко 30 златних предмета.

Француска амбасада у Београду

2004. У мартовским демонстрацијама албанских сецесиониста спаљена Богородица Љевишка у Призрену.

1919 –1940. Стварају Шумано­вић, До­бро­вић, Бијелић, Табаковић, Милуновић, Стијовић, Росандић, Мештровић и други. 1953. Леонид Шејка, Синиша Вуковић, Миро Главуртић, Дадо Ђурић, Мишел Контић,Урош Тошковић, Вукота Вукотић, Пеђа Ристић и Оља Ивањицки оснивају Медиалу – уметничку групу која ће извршити пресудан утицај на српско стваралаштво друге половине 20. века.

1944 –1945. Ослобађање Југославије; појава соц-реализма у српској уметности

2006–2011.

Два Себастијана Оље Ивањицки

Стефан Првовенчани, фреска из Богородице Љевишке

2004. Oштећено много храмова и спо­ меника културе; вој­ни­ци КФОР-а чувају пра­во­ слав­не храмове на Косову; пожар у манастиру Хиландар на Атосу. 1961. Иво Андрић добија Нобелову награду за роман „На Дрини ћуприја“.

Стража пред Грачаницом

2010. Царичин град на изложби „Византија – раскош и свакодневица“ у Бону дефинитивно признат као Јустинијана Прима, родно место императора Јустинијана I; на коридору 10 код Димитровграда откривена најочуванија и најшира деоница римског пута Виа милитарис; уметница српског порекла Марина Абрамовић први перформанс уметник који је одржао самосталну изложбу у Музеју савремене уметности у Њујорку (МОМА) под називом „Уметник је присутан“.

Пећка патријаршија

Виа милитарис

2011. Одржан Унесков самит држава ју­­го­­и­сто­чне Евро­пе на антич­ ком локалитету Ви­ми­нацијум, на ком је усвојена Декларација за помирење на­ ро­да у ре­ги­ону.


Сaдржаj Времеплов Преисторијска налазишта Римски и византијски градови Гробови владара Цркве и палате Утврђења и дворови Средњовековне фреске и иконе Накит Раскошна дела примењене уметности Сликарство новог века Ремек-дела архитектуре Народно градитељство Рукописане, илуминиране књиге Вајарство од преисторије до новијег доба Наслеђе исламске и јеврејске уметности Задужбине и уметнички легати Наивна уметност Ствараоци и наручиоци дела Историјске околности и занимљивости Велика открића Речник мање познатих речи

41 Александрида 29 Бањска 34 Бела црква у Карану 3 Беловоде 27 Богородица Љевишка 43 Богородичина црква у Доњој Каменици 56 Бођани 86 Божидар Карађорђевић 9 Виа милитарис 8 Виминацијум 2 Винча 61 Владичански двор у Вршцу 62 Војвођански дворци и каштели 46 Враћевшница 10 Гамзиград 24 Градац 14 Градина на Јелици 84 Градска кућа у Зрењанину 83 Градска кућа у Сомбору 81 Градска кућа у Суботици 28 Грачаница 87 Дворови на Дедињу 30 Дечани 19 Ђурђеви Ступови 21 Жича 76 Земун, знаменитости старог града 63 Исламска уметност 77 Јеврејска уметност 79 Јелисавета Начић 39 Јефимија 6 Калемегдан 42 Каленић 73 Капетан-Мишино здање 70 Катарина Ивановић 67 Кафана „?” 4 Кнежевски гробови 93 Ковачица 69 Конак кнегиње Љубице 68 Конак кнеза Милоша у Топчидеру 94 Крајпуташи 96 Кур-салон у Бањи Ковиљачи 35 Лазарица 32 Латинска црква у Прокупљу 1 Лепенски вир 74 Летњиковац Обреновића на Дунаву 37 Љубостиња 91 Мајстори српског сликарства 92 Мајстори српског вајарства 40 Манасија 50 Манастири Овчарско-кабларске клисуре 99 Медиала

12 Медијана 22 Милешева 17 Мирослављево јеванђеље 66 Нишка тврђава 60 Новосадска катедрала 85 Опленац 78 Панчевачке цркве 26 Пећка патријаршија 16 Петрова црква у Расу 59 Петроварадинска тврђава 95 Пимнице 52 Прохор Пчињски 53 Пустиња, манастир 36 Раваница 51 Рача на Дрини 90 Руска црква у Београду 71 Саборна црква у Београду 18 Света Ана и Свети Никола у Куршумлији

49 Свети апостоли у Сирогојну 31 Свети арханђели у Призрену 25 Свети Ахилије у Ариљу 45 Свети Георгије у Мажићима 82 Свети Ђорђе у Бечеју 44 Свети Јован Богослов у Поганову 89 Свети Марко на Ташмајдану 33 Свети Никола у Бањи код Прибоја 80 Сецесија у Београду 7 Сирмијум 97 Скупштина Србије 75 Смедеревска црква 23 Сопоћани 15 Средњовековне куле и утврђени градови

47 Средњовековне чаше 48 Средњовековни рукописи 57 Сремски Карловци 58 Српска графика 38 Стара и Нова Павлица 72 Стари и Нови двор у Београду 20 Студеница 65 Ћеле-кула 88 Француска амбасада у Београду 98 Уметнички легати 55 Фрушкогорски манастири 5 Хисар 100 Храм Светог Саве на Врачару 13 Царичин град 64 Црква Покајница 54 Црна река 11 Шаркамен


81

Б

83 82 62

6

17

41

47

48

67

68

69

70

71

72

73

77

79

80

86

87

88

89

90

91

92

97

99 100

84 56 59 60 57 58

55

61

7

76

78

Земун

93

Ковачица

Б 2

15 75

74 1 8

96

64

3

53

11

85 40 51

95

46

94 34

50

4

36

98

10

14 49

21

25

42 39 37

33 45

35

43

20

22

12 65 66

24 38 63 19 23 16

18

32 5

54

13

29

26 28

30

52 27 31

44 9


Смрт Ане Дандоло

Сопоћани – прича с једне фреске


П

олутама у којој се мешају мириси векова и тамјaна струји као немо појање сопоћанском унутрашњом припратом или „женском црквом“, како је некада називан овај простор пред монументалним наосом, који и данас сија божанским златосјајем најлепших претрајалих фрески укупног српског средњовековног наслеђа. Негде средином тридесетих година минулог века, пробуђен меком јунском росом, јеретички се молио млади архитекта Алаксандар Дероко, загледан у сопоћанске развалине и велико самоникло дрво сред главног брода срушене Тројичке цркве, да „нико и никада не подигне поново кров на Сопоћанима, јер ће тако нестати чудесна чаролија сунцем окупаног ‘Успења Богородичиног‘“.

По узору на „Успење Богородице”, ову монументалну сопоћанску фреску коју многи сматрају једном од најлепших зидних слика византијске уметности у целини, краљ Урош I, градитељ Сопоћана, дао је да се наслика погреб његове мајке Ане Дандоло. Син Божији и на једној и на другој фресци долази лично да душе две заслужне мајке – своје и краљеве – однесе на небо.


Између лепоте и суза Сопоћанске фреске,идовршене Између лепоте суза око 1265, представљају

врхунац уметности византијског круга позног Сопоћанске фреске, такозваног довршене око 1265, представљају средњег века. Сликала их је незнана група грчких врхунац уметности такозваног византијског круга позног уметника, окупљена око мајстора, чији се дар средњег века. Сликала ихглавног је незнана група грчких може мерити с даром првака ране ренесансе Италији. уметника, окупљена око главног мајстора, чијиусе дар Необично масовне сцене, дивна хармонизација може мерити с даром првака ране ренесансе у Италији. пастелнихмасовне боја, хеленистички дате личности, Необично сцене, дивна хармонизација уравнотежен покрет актера појединих епизода, одећа пастелних боја, хеленистички дате личности, која наглашава облике тела, епска интонација уравнотежен покрет актера појединих епизода,збивања, одећа верно сликаниоблике предели и грађевине, подлогазбивања, од златних која наглашава тела, епска интонација листића, чији јепредели задатак идаграђевине, подражавају технику верно сликани подлога од мозаика златних – све је у сопоћанском сликарству тако виртуозно листића, чији је задатак да подражавају технику мозаика и реализовано да уласком у цркву човек –промишљено све је у сопоћанском сликарству тако виртуозно постаје учесник велике драме као у каквом античком промишљено и реализовано да уласком у цркву човек театру. Као врхунац ове изузетне иконографске замисли, постаје учесник велике драме као у каквом античком њен најсавршенији израз, појављује се најзнаменитија театру. Као врхунац ове изузетне иконографске замисли, сопоћанска фреска с представом Успења Богородице на њен најсавршенији израз, појављује се најзнаменитија западном зиду наоса, која се посматрачу указује сопоћанска фреска с представом Успења Богородице на последња,зиду на његовом изласку из храма.указује западном наоса, која се посматрачу последња, на његовом изласку из храма.

Монументална композиција „Успење Богородице” одише тако снажним емоцијама и готово опипљивом кретњом тугујућих Монументална композиција „Успење Богородице” одишеизмеђу тако лепоте апостола, анђела и народа да се посматрачу, распетом снажним емоцијама и готово опипљивом кретњом тугујућих и суза, чини како ће сваког тренутка зачути јецај ожалошћених. апостола, анђела и народа да се посматрачу, распетом између лепоте и суза, чини како ће сваког тренутка зачути јецај ожалошћених.

К К

рај Дерока је под отвореним небом спавао књи­ жевДерока ник Растко уморан целоноћног рај је подПетровић, отвореним небомод спавао књи­ писања АпоРастко линеруПетровић, у стиховима, док суодпод месечином жевник уморан целоноћног промицале процесије краљева идок апостола, са писања Аполи неру у стиховима, су под амесечином сопоћан ских зидова текле вреле и бистре сузе промицале процесије краљева и апостола, а са анђела расплаканих над одром Богомајке. Ниједан оданђела двојице сопоћан ских зидова текле вреле и бистре сузе умних трагача по прошлости свог народа није тада чуо расплаканих над одром Богомајке. Ниједан од двојице плач утрагача тами „женске цркве”. Ниједан нијеније осетио снагу умних по прошлости свог народа тада чуо бола једног сина који се на северном зиду унутрашње плач у тами „женске цркве”. Ниједан није осетио снагу припра те већ више векова, зиду у присуству Спа­ бола једног сина којиодсеседам на северном унутрашње ситеља и његове Пресвете Матере, опрашта са својом припрате већ више од седам векова, у присуству Спа­ мајком.иТо краљПресвете Урош I, син Стефана Првовенчаног, ситеља његове Матере, опрашта са својом окружен породицом и дворјанима, промуклим гласом, мајком. То краљ Урош I, син Стефана Првовенчаног, због ког и доби надимак Рапави, тугује за својом окружен породицом и дворјанима, промуклим гласом, родитељком Аном Дандоло, Венецијанком која је због ког и доби надимак Рапави, тугује за својом династији Немањића донелаВенецијанком краљевску круну. родитељком Аном Дандоло, која је Бронзани коњи укрaдени с цариградског хиподрома династији Немањића донела краљевску круну. у страшној крсташкој похари 1204. увелико су се Бронзани коњи укрaдени с цариградског хиподрома у страшној крсташкој похари 1204. увелико су се

пропињали пред црквом Светог Марка у Венeцији када је Ана Дандоло трећаСветог нeвеста великог жупана када пропињали предкао црквом Марка у Венeцији Немањића стигла у Србију, највероватније јеСтефана Ана Дандоло као трећа нeвеста великог жупана 1216. Њен славни деда, млетачки дужд Енрико Стефана Немањића стигла у Србију, највероватније Дандоло, освајања 1216. Њен инспиратор славни деда,првог млетачки дуждвизантијске Енрико престонице на Златном рогу, био је мртав дуже од једне Дандоло, инспиратор првог освајања византијске деценије и покопан у Цркви Свете Софије. Анин престонице на Златном рогу, био је мртав дуже одотац, једне Енриковијединац, Дандоло, прокуратор Светог деценије покопанРеније у Цркви Свете Софије. Анин отац, Марка и јединац, вицедужд, погинуо је 1209. тукући сеСветог с Енриков Реније Дандоло, прокуратор Ђеновљанима за превласт над Критом. Анали кажу да Марка и вицедужд, погинуо је 1209. тукући се с је био ожењен властелинком из угледног венецијанског Ђеновљанима за превласт над Критом. Анали кажу да Миното.властелинком из угледног венецијанског јеклана био ожењен Може се само претпостављати колико је Ана имала клана Миното. година када је стигла у Србију. Њен будући супруг Може се само претпостављати колико је Ана имала велики жупан Стефан, окретан и енергичан владар, година када је стигла у Србију. Њен будући супруг имао јежупан већ двојицу синова, Радослава и Владислава, велики Стефан, окретан и енергичан владар, из брака са својом првом женом Јевдокејом, ћерком имао је већ двојицу синова, Радослава и Владислава, из византијског цара Алексија Анђела, коју је након брака са својом првом женомIIIЈевдокејом, ћерком византијског цара Алексија III Анђела, коју је након


Изузетна историјска композиција „Смрт Ане Дандоло”, која се и данас може видети изнад њеног гроба у припрати сопоћанске цркве, ванредно је лепа и ретка представа српског двора и показатељ времена у ком је овај раскошни маузолеј саграђен.

наводног неверства одагнао 1201. или 1202. године њеном оцу у Цариград. Ако је судити по земним остацима из црвеног саркофага, који и данас стоји подно сопоћанске фреске на којој је насликана смрт краљице Ане, a за које се оправдано може претпоставити да су краљичини, у тренутку упокојења прва и једина Венецијанка на српском двору, која је умрла око 1264. године, имала је преко шездесет лета. Била је висока око 162 центиметара, средње грацилне конституције. Последњих година свог сразмерно дугог живота патила је од проблема с кичмом, али је у тренутку смрти имала све очуване зубе, што је права реткост и у новије доба. Историјска стварност тренутка у ком је Анин рођак, дубровачки кнез Ђовани Дандоло, посредовао скла­ пању њеног брака са српским великим жупаном, јасно указује на још једно од многобројних великашких вен­ чања условљених искључиво политичким интересима.

Да господар новоуспостављеног латинског царства у Цариграду, Хајнрих, и моћни и ратоборни угарски краљ Андрија II нису вршили упоран притисак на ве­ ликог жупана Стефана Немањића, који је кулминирао вишедневном мучном расправом у Равнима (Ћуприја) негде по Васкрсу 1215, Немањин другорођени син никада не би потражио потпору међу „другим, једнако моћним Латинима” и вероватно би испунио свој наум да се ожени неком од епирских принцеза. Међутим, претња самосталној Србији била је превелика, а опет природом таква да су је сасвим добро могла заклонити крхка плећа једне жене која никада више неће видети снено кретање воде на каналима свог родног града оперваженим каменом чипком. Када непревазиђени повесничар српске средњове­ ковне историје Константин Јиречек каже да у тој историји ничег тајновитијег нема од женских одаја српског двора, изгледа да је у праву.



И Версај и Забрањени град Дворови на ДеДињу

К У Краљевском двору, приватној резиденцији краља Александра I Карађорђевића, обједињени су српско-византијски и руски архитектонски утицаји. Краљeва пројугословенска политика и овде је нашла свој одраз у колекцији радова уметника из свих делова тада тек створене Краљевине Југославије.

ада престолонаследник Александар II Карађорђевић, који се након вишедеценијског прогона краљевске породице 2001. године вратио у Србију, каже за дворове на Дедињу да су српски Версај, подједнако је у праву као и већи део овдашње јавности, који овај прекрасни ком­ плекс доживљава као аутентични Забрањени град. Дворови на Дедињу, или сасвим прецизно – Краљевски двор и Бели двор с пратећим објектима, још не бележе ни читав век постојања, будући да је њихова градња започела 1923. године, а окончана тек 1939, пет година након атентата на краља Александра I у Марсеју, но заправо имају узбудљивију и бурнију историју него многе друге, знатно старије дворске целине у Европи.


Из Плавог салона улази се у Краљев радни кабинет, који чува цртеже великог мајстора рококоа – Жана Антоана Ватоа, раскошне урне од царског камена порфира и мале бронзане фигуре Фремијеа, Кршинића и Мештровића.

П

риватна резиденција владара из династије Кара­ ђорђевића на дедињској висоравни вероватно не би била никада изграђена да се краљ Александар I није већ у зрелим годинама скрасио у браку с лепом и племенитом румунском принцезом Маријом Хоенцо­ лерн­Сигмаринген. Стварање породице диктирало је потребу да се јавни, државни послови раздвоје од приватног живота владареве породице, па је краљ Александар прегао да гради мали рај с погледом на Авалу, Космај, Топчидерску шуму, Кошутњак, Саву и пустаре на којима ће настати савремени Нови Београд.

Краљевски дом Тако је на земљишту купљеном од Српске цркве, које је у међувремену стално проширивано докупом, а после Другог светског рата конфискацијом, до данашње површине од 135 хектара, према пројекту архитеката

Живојина Николића, Николаја Краснова и Сергеја Смирнова, прво саграђено здање Краљевског двора. Овај комплекс, зидан у српско­византијском стилу са елементима ренесансне и руске архитектуре академизма, чине три целине укупне површине од 4.300 квадратних метара – краљевска резиденција, дворска кухиња и придворна капела. Повезане засво­ ђеним колонадама стубова с византијским капителима и унутрашњим двориштем, зграде Краљевског двора образују разуђену, динамичну целину, у коју се ступа проласком кроз наткривени улаз и велика врата направљена у комбинацији резбареног дрвета, кованог гвожђа и стакла. Пријемни хол украшен је успелим репликама средњовековних фресака из Немањићких задужбина у Дечанима и Сопоћанима. У приземљу краљевске резиденције налазе се Плави и Златни салон, које красе нека од најфинијих дела савремене стране и југословенске уметности, као и


Салони Краљевског двора Плави салон, главни простор за свечане Салони Краљевског двора

пријеме у Краљевском двору,за своје име дугује Плави салон, главни простор свечане прекрасном плавом тепиху особеног ткања у пријеме у Краљевском двору, своје име дугује техници „смирна”. Његове зидове красе прекрасном плавом тепиху особеног ткања у скупоцена венецијанска слике техници „смирна”. Његовеогледала, зидове красе Пусена и Креспија, као и две лепе статуе скупоцена венецијанска огледала, слике богиње и љубавнице француског краља Пусена иХере Креспија, као и две лепе статуе – Мадам ди Бари. богиње Хере и љубавнице француског краља Златнидиили Италијански салон, који је ово – Мадам Бари. имеЗлатни добиоили збогИталијански неколико ванредно вредних салон, који је ово дела италијанских уметника која се у њему име добио због неколико ванредно вредних налазе, многи сматрају најраскошнијом одајом дела италијанских уметника која се у њему Краљевског двора. У амбијенту засвођеном налазе, многи сматрају најраскошнијом одајом позлаћеном таваницом са стубовима и Краљевског двора. У амбијенту засвођеном довратницима од оникса налази се скупоцено позлаћеном таваницом са стубовима и платно „Сакра конверзационе” великог довратницима од оникса налази се скупоцено венецијанског мајстора Јакопа Палме Старијег. платно „Сакра конверзационе” великог На зидовима сумајстора и два ренесансна тонда с венецијанског Јакопа Палме Старијег. мотивима Христа и Богородице Рођења На зидовима су и два ренесанснаи тонда с Христовог, радовииБјађа д’Антонија и Андрее мотивима Христа Богородице и Рођења Аловиђија. Златни салон чува и драгоцени Христовог, радови Бјађа д’Антонија и Андрее свадбени италијанског краља Виктора Аловиђија.дар Златни салон чува и драгоцени Емануела – двеиталијанског свадбене шкриње епохе свадбени дар краља из Виктора ренесансе, су припадале младенцима Емануела – које две свадбене шкриње из епохе из фирентинских Назимладенцима и Фрескобалди. ренесансе, којепородица су припадале из фирентинских породица Нази и Фрескобалди.

Унутрашња страна поклопца Унутрашња овог љупког страна поклопца ковчега из златног овог љупког салона украшена ковчега из златног је портретима салона украшена младенаца. је портретима Његове спољне младенаца. стране красе Његове спољне призори победа стране красе Александра призори победа Великог и Александра митолошке сцене. Великог и митолошке сцене.

Салон с мотивима из руских бајки у Салон с мотивима сутерену из руских бајки у Краљевског двора сутерену Краљевског двора


Уметничка ризница Белог двора Свечани хол Белог двора истинска је уметничка Уметничка ризница Белог двора

Коњанички портрет краља Александра I Карађорђевића, рад Жоржа Скота, краси трпезарију Краљевског двора. Коњанички портрет краља Александра I Карађорђевића, рад Жоржа Скота, краси трпезарију Краљевског двора.

раскошна библиотека. Смештена у светао простор којим доми ни раојутека. таваница у ренесансном стилу и раскошна би бли Смеште на у светао простор скупоцени картографастилу Винченца којим домиглобус нирају венецијанског таваница у ренесансном и Корнелија, глобус библиовенецијанског тека, која је прекартографа Другог светског рата скупоцени Винченца бројала готово 50.000 ретких књига, и данас чува један Корнелија, библиотека, која је пре Другог светског рата број драготово гоцених50.000 библио филских издања, међу којима бројала ретких књига, и данас чува један оно нај је датира изфил 16. ских века.издања, међу којима број драста гори цених библио руског умет ничког утицаја, који је оноЧудесни најстаридодир је датира из 16. века. краљ Александар I као некадашњи питомац Чудесни додир руског уметничког утицаја,Кадетског који је корпуса у царској Русији толико ценио, посеб но је краљ Александар I као некадашњи питомац Кадетског снажан уусутерену Краљевског у но нарочито корпуса царској Русији толикодвора, ценио,где посе себ је уређеном низу салона смењују призори и ба­ снажан у сутерену Краљевског двора, гдеизсебајке у нарочито лета о „Жар птици” с мотивима из Шехерезадиних уређеном низу салона смењују призори из бајке и ба­ при ча, али и оним из епске песме се жени српски лета о „Жар птици” с мотивима из„Кад Шехерезадиних цар ча, Стјепане”. Чудесни сплет боја,„Кад резбарене столарије, при али и оним из епске песме се жени српски штуСтјепане”. катура па иЧудесни читава сплет једна мермерна фонтана у Соби цар боја, резбарене столарије, шапата, која је шумом воде прикривала садржај тим­ штукатура па и читава једна мермерна фонтана уинСоби них или тајних разговора, дају сутерену Кра љев ског шапата, која је шумом воде прикривала садржај интим­ них или тајних разговора, дају сутерену Краљевског

галерија.хол Почев оддвора репреистинска зентативног портрета Свечани Белог је умет ничка краља Александра I у генералској униформи, рада Пајекраља галерија. Почев од репрезентативног портрета Јовановића, па преко слика Николе Пусена, Пусеновог Александра I у генералској униформи, рада Паје рођака Гаспара Дигеа, Симона Вуеа, следбеника Јовановића, па преко слика Николе Пусена, Пусеновог Хијеронимуса све до мајстора немачке рођака ГаспараБоша, Дигеа, Симона Вуеа, следбеника ренесансе Албрехта Алтдорфера и његове изузетне Хијеронимуса Боша, све до мајстора немачке слике „Ваведење Богородице“. Овде се може видети и ренесансе Албрехта Алтдорфера и његове изузетне једна лепа бронзана биста црнкиње славног вајара слике „Ваведење Богородице“. Овде се може видети и Карпоа, каобронзана и скупоцен стилски намештај, једна лепа биста црнкиње славног вајара фасцинантан кинески параван од лака из епохе цара Карпоа, као и скупоцен стилски намештај, Чијен Лунга, те драгоцени примерци фасцинантан кинески параван од лакапорцеланских из епохе цара ваза и украсних свећњака. Чијен Лунга, те драгоцени примерци порцеланских У Белом двору налази се и изузетна колекција ваза и украсних свећњака. порцелана из Севра из прве 17.лек века с У Белом двору налази се иполовине изузетна ко ција мотивима егзотичних птица и инсеката. Овде се порцелана из Севра из прве половине 17. века счува и неколико раскошних али и намештај у и мотивима егзотичнихтаписерија, птица и инсеката. Овде се чува стилу Луја XIV и Луја XV, који је некада био тапациран неколико раскошних таписерија, али и намештај у гобленима израђеним нацртима стилу Луја XIV и Луја XV,према који јеоригиналним некада био тапациран Ватоа и Франсоа Бушеа.према оригиналним нацртима гобленима израђеним Бели двор такође у свом поседу има дела која се Ватоа и Франсоа Бушеа. приБели писудвор ју Јакопу Палми Стапо рисе јем, такође у свом дуБекафумију, има дела која се Рослину, Бурдонеу, Каналету, Каријанију, при писујуБонингтону, Јакопу Палми Старијем, Бекафумију, Жоржу Скоту и Ве ро не зеу. Бисер ове збирке Рослину, Бонингтону, Бурдонеу, Каналету, Каријанију, несумњиво јеиРембрантов с флаутом“. Жоржу Скоту Веронезеу.„Човек Бисер ове збирке Оба здања располажу и драгоценом збирком несумњиво је Рембрантов „Човек с флаутом“. међуратног и послератног југословенског сликарства, Оба здања располажу и драгоценом збир ком коју чине радови Влаха Букавца, Рихарда Јакопича, међуратног и послератног југословенског сликарства, Матије Јаме, Петра Добро вића, Марка Челебоновића, коју чине радови Влаха Букавца, Рихарда Јакопича, Пеђе Ми ло сав ље ви ћа, Петра Лубарде, Габријела Матије Јаме, Петра Добровића, Марка Челебоновића, Ступице, Недељка МилаГабријела Милуновића, Пеђе Мило сављевиГвозденовића, ћа, Петра Лубарде, Франце Слана, Љубице Сокић, Миће Поповића и Ступице, Недељка Гвозденовића, Мила Милуновића, Александра Кумрића. Франце Слана, Љубице Сокић, Миће Поповића и Александра Кумрића.

Свети разговор (Sacra conversacione), Јакопа Палме Старијег, из Златног салона Краљевског двора Свети разговор (Sacra conversacione), Јакопа Палме Старијег, из Златног салона Краљевског двора


Велики хол, уметничка галерија Белог двора

двора ауру мистичности. У сутерену се налазе и салон за пушење, билијарска и биоскопска сала, али и наро­ чит улаз који води у подземни, готово стотину метара дуг ходник који повезује резиденцију с кухињом. Када у свом духовитом кувару „Како сам појео самог себе” композитор Војислав Костић описује епизоду дворске свечаности за децу уочи Другог светског рата, током које краљу Петру II испред носа отима последњу сласну крофну, тешко је одолети помисли да се тај мали скандал одиграо управо у најраскошнијој просторији краљевског двора – великој трпезарији. Овај монументални простор са осликаном таваницом, тешким холандским лустерима, портре­ тима тројице краљева из династије Карађорђевића и две ванредне бриселске таписерије с мотивима из циклуса о Дарију и Александру Великом, угостио је неке од најугледнијих политичара, научника, стваралаца и пословних људи у минулом веку.

Кроз велики застакљени зид из трпезарије се излази у двориште окружено колонадом стубова, чије је капителе, што подражавају камену чипку Свете Софије цариградске, клесао у мермеру Ђузепе Пино­Граси. Преласком преко дворишта стиже се до придворне капеле посвећене Светом Андреју Првозваном, апостолу, заштитнику породице Карађорђевић. Малу, али раскошно украшену богомољу осликали су руски емигранти Николај Мајендорф, Сергеј Обрасков, Владимир Бичковски и Евгеније Варун­Секрет. Иконостас у капели представља ретку комбинацију старих икона прибављених од цариградских и париских антиквара, у чијем средишту се налазе две престоне иконе донесене са Охрида и Космета. Иако је Краљевски двор главни објекат комплекса на Дедињу, овај брег политичких загонетки биће више упамћен по станарима оближњег Белог двора, у почетку замишљеног као принчевска резиденција.



Ратници са златним маскама Мало је археолошког материјала на тлу српске земље који се по луксузу може мерити с благом из кнежевских гробница. Савремена наука само оквирно дефинише етничко порекло ових људи с префињеним смислом за лепо и варварском глађу за скупоцено – припадали су халштатском или гласиначком периоду (800–400 п. н. е.). Најхрабрији и најбогатији међу њима у обећани рај носили су златне маске, попут ове пронађене у Требеништу, у данашњој Македонији, а сачуване у Народном музеју у Београду.

кнежевски гробови гвозденог доба

В

елики немири, ратови и сеобе, талас варварских племена који се из јужне Русије и с Кавказа прелио на Балканско полуострво и у централну Европу, обележиће гвоздено доба или епоху „људи с мачевима“, како се овај период, дуг готово хиљаду година, понекад назива. Започео је око 1200. године пре нове ере падом легендарне Троје и нестанком загонетне минојске цивилизације. У магловитим ходницима времена то је тренутак истинског судара али и прожимања потпуно различитих култура, који ће свој врхунац доживети у периоду између 6. и 5. века пре нове ере, када настају најраскошнији гробови европског протоисторијског периода – кнежевски тумули. То је и епоха прве глобализације старог континента, кад одушевљење варварских првака за престижну грчку уметничку робу потире етничке разлике.


О књизи... У овој књизи описане су најузбудљивије епизоде из наше културне историје, које ћете са задовољством читати и препричавати.

Водич за шетњу кроз креативну прошлост Србије, бедекер ка делима и људима који су вековима настањивали и културно обликовали тло наше земље


Више од 1.000 изузетних фотографија учиниће ово путовање у славну прошлост величанственим и незаборавним.

Калеидоскоп знања о споменичком наслеђу на тлу Србије

Драгоцен енциклопедијски материјал, први пут представљен у овако једноставној и живописној форми.

Поседовање овог капиталног издања сврстало вас је у одабрану чету ризничара, истинских чувара блага Србије.


Сазнајте због чега су водећи археолози са Оксфорда похрлили у Србију.

Како и зашто је настала армија „крајпуташа”.

Зашто је статуа „Победника” постављена на Калемегдану а не на Теразијама, како је првобитно планирано?

Како је унука чувеног маршала Д’ Епереа вратила сјај згради француске амбасаде у Београду?


Осетите драж и раскош чувених војвођанских градских кућа и дворова.

Које тајне некадашње српске елите крије Кур-салон у Бањи Ковиљачи?

Како је изгледала српска средњовековна болница, ко су били лекари и какве су инструменте користили?

Српски Версај и Забрањени град уједно? Откријте тајне дворова на Дедињу.

Занимљивости


ako ste se ikada zapitali gde je skriveno ~uveno blago iz legende o }upu na kraju duge, ova kwiga daje odgovor: ba{ ovde, u na{oj Srbiji, jednoj i jedinoj.

Bilo da je dovezeno carigradskim drumom, priteklo rimskim akvaduktima ili je, jednostavno, stvoreno ovde, na raskrsnici vremena i naroda, to blago je ~vrsto usa|eno u na{u kulturno-istorijsku tradiciju. Iako je vekovima tu, nadohvat ruke i oka, na{eg blaga se obi~no setimo tek kada ga neko iz belog sveta spomene kao neprocewiv i jedinstven deo svetskog kulturnog nasle|a. Tada smo neizmerno ponosni, jer ono je na{e pravo lice, na{ neokaqani rodoslov i svedo~anstvo.

I ova vredna kwiga kao draguq va{e porodi~ne biblioteke bi}e pravi doprinos o~uvawu ba{tine za naredne generacije. Kqu~ ove bogate riznice izliven je od prelepe pri~e iz pera Tamare Ogwevi}, vrsne istori~arke umetnosti i kwi`evnice, i uvek o~aravaju}ih fotografija Dragana Bosni}a, ~uvenog putopisca i vernog ~uvara ~udesne Srbije. „“ Mladinska kwiga” Beograd” ulo`ila je sve ume}e da B “ lagO SrBIje” u va{im rukama zasija punim i neprolaznim sjajem. www.mladinska.rs ISBN 978-86-7928-340-5