Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame Ponovo je zastao. Upravo sam se spremao da ga zamolim da bude malo odre|eniji, kada on re~e: "Do vi|enje, gospodine Ai", okrenu se i iza|e. Ostao sam bez re~i. Taj ~ovek bio je sli~an elektri~nom {oku: nema ni~eg ~vrstog za {ta biste se uhvatili, a ne znate {ta vas je protreslo. On mi je nesumnjivo pokvario raspolo`enje spokojnog samozadovoljstva u kome sam obedovao doru~ak. Pri{ao sam uskom prozoru i pogledao napolje. Sneg se malo proredio. Bilo je predivno, to lepr{anje belih grumuljica i grozdova, sli~no razletanju latica vi{njinog cveta u vo}njaku mog doma kada proletnji lahor struji niz zelene obronke Borlanda, gde sam ro|en: na Zemlji, toploj Zemlji, gde se drve}e iskiti cvatovima s prole}a. I, najednom, obuzele su me poti{tenost i nostalgi~nost. Dve godine sam proveo na ovoj vra{koj planeti i ve} je po~injala tre}a zima jo{ pre prolaska jeseni meseci i meseci neumoljive hladno}e, susne`ice, leda, vetra, ki{e, studeni, hladno}e unutra, hladno}e spolja, hladno}e koja prodire do kostiju, do same ko{tane sr`i. I sve to vreme bio sam sm samcit, otu|en i izdvojen, bez `ive du{e kojoj bi verovao. Siromah D`enli, ho}emo li da pla~emo zbog toga? Video sam Estravena kako izlazi iz ku}e na ulicu ispod mene, tamnu priliku, skra}enu zbog perspektive, u jednoli~nom, mutnom sivilu snega. Osvrnuo se, pri~vrstiv{i olabavljeni pojas hieba - nije nosio kaput. Po{ao je niz ulicu, kora~aju}i ~ilo i skladno, sa izvesnom `ustrinom u kretanjima zbog koje mi se tog trenutka u~inio kao jedino ostrvo `ivota u celom Mi{noriju. Ponovo sam se okrenuo prema toploj sobi. Njena udobnost bila je zagu{ljiva i nezgrapna; grejanje, mekano postavljene stolice, postelja sa gomilom krzna, prostirke, zastori, prekrivke, umota~i. Obukao sam zimski kaput i izi{ao u {etnju, u neprijatnom raspolo`enju i u neprijatnom svetu. Trebalo je tog dana da ru~am sa satrpeznicima Obsleom, Jegejem i ostalima koje sam upoznao prethodne no}i; tako|e je bilo predvi|eno da budem predstavljen nekom sa kim se jo{ nisam upoznao. Ru~ak je obi~no poslu`ivan iz bifea i obedovalo se stoje}i, mo`da stoga da ~ovek ne bi imao utisak da je ceo dan proveo sede}i za stolom. Za ovu zvani~nu prigodu, me|utim, postavljen je sto, a bife je bio veoma bogat, sadr`av{i osamnaest ili dvadeset toplih i hladnih jela, koja su se poglavito sastojala od jaja subea i hlebnih jabuka spravljanih na razne na~ine. Za bifeom, pre no {to je zavladao tabu razgovora, Obsle mi se obratio, pune}i pri tom svoj tanjir omletom od jaja subea: "Tip po imenu Mersen je uhoda iz Erenranga, a onaj tamo, Gaum, javni je agent sarfa, znate." Kazao je to tonom lakog razgovora, pa se ~ak i nasmejao, kao da sam mu uzvratio ne{to veselo, a zatim je pre{ao na usoljenu crnu ribu. Nisam imao nikakvu predstavu o tome {ta je to sarf. Dok su zvanice sedale za sto, u prostoriju je u{ao jedan mladi} i obratio se doma}inu, Jegeju, koji se potom okrenuo prema nama. "Novosti iz Karhide", re~e on. "Jutros se rodilo dete kralja Argavena i umrlo nepun ~as kasnije." Zavladala je ti{ina, zatim se oglasilo mrmljanje, da bi se na kraju Gaum, nao~it ~ovek, nasmejao i podigao svoj vr~ sa pivom. "Neka bi svi kraljevi Karhide `iveli toliko dugo!" uskliknu on. Neki ispi{e zdravicu sa njim, ali ve}ina to nije u~inila. "Za ime
73