Page 1

Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e

Ursula Legvin, HAINSKE PRI^E Preveli Mirjana @ivkovi}, Zoran @ivkovi} i Zoran Jak{i}

Adaptirao : Petar Popovi}

1


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e

SVET SE KA@E [UMA 1. Dve stvari vezane za ju~era{nji dan izbile su na povr{inu svesti kapetana Dejvidsona u trenutku kada se probudio i on je neko vreme zurio u njih u tami. Prva je bila prijatna: stigao je novi tovar `ena. Verovali ili ne. Nalazile su se ovde, u Centralvilu, dvadeset sedam svetlosnih godina NAFAL-om od Zemlje i ~etiri sata skaka~em od Smitovog logora, druga tura rasplodnih `enki za koloniju Novi Tahiti, sve redom zdrave i jedre, dve stotine dvanaest grla prvorazredne ljudske pasmine. Ili bar gotovo prvorazredne. Druga je bila neprijatna: izve{taj sa Smetli{nog ostrva o slaboj `etvi, obimnoj eroziji - re~ju, potpunom krahu. Povorka od dve stotine dvanaest, povaljivih, prsatih, malih prilika iz~eznu iz Dejvidsonovog uma kada mu je pred o~i stao prizor ki{e koja lije po razbrazdanoj prljav{tini, pretvaraju}i je u kaljugu, a zatim prore|uju}i to blati{te u crvenkastu vododerinu, koja je niz stene oticala u more {ibano ki{om. Erozija je po~ela pre no {to je on oti{ao sa Smetli{nog ostrva da bi preuzeo upravljanje Smitovim logorom, a budu}i da se odlikovao izuzetnim vizuelnim pam}enjem, takozvanim ejdetskim tipom, sasvim jasno je mogao da je se priseti. Izgleda da je onaj glavonja Kis bio u pravu kada je kazao da tamo gde nameravamo da podignemo farmu moramo ostaviti mnogo drve}a. Ali Dejvidsonu i dalje nije i{lo u glavu za{to je veliki deo povr{ine, predvi|en za sejanje soje, morao da se tra}i na stabla, ako je ve} zemlja odista nau~no obra|ena. Tako se nije radilo u Ohaju; ako ste `eleli kukuruz, onda ste lepo uzgajali kukuruz i niste morali da se bak}ete sa tamo nekakvim drve}em i sli~nim koje{tarijama. Dodu{e, Zemlja je ukro}ena planeta, a Novi Tahiti to jo{ nije. On je stoga i do{ao ovde: da ga ukroti. Ako su od Smetli{nog ostrva sada ostale samo stene i jaruge, onda treba di}i ruke od njega i po~eti bolje i pametnije na nekom novom ostrvu. Taj neuspeh nas ne mo`e zaustaviti - mi smo mu{karci. Uskoro }e{ shvatiti {ta to zna~i, ti vra`ja, prokleta planeto, pomisli Dejvidson, isceriv{i se prigu{eno u tami kolibe, budu}i da je oduvek voleo izazove. Pomisliv{i na mu{karce, on se priseti `ena - i ponovo povorka malih prilika po~e da mu se nji{e kroz um, osmehuju}i se izazovno, vrckaju}i se. "Bene!" zabrunda on, a onda se pridi`e i spusti bose noge na goli pod. "Toplu vodu, smesta, br`e-br`e!" Vlastito brundanje prijatno ga rasani. On se protegli, po~e{a se po prsima, obu~e kratke pantalone i krupnim koracima izi|e iz kolibe na ~istinu obasjanu suncem: sve je to bilo izvedeno u lakom nizu pokreta. Krupan mu{karac, ~vrstih mi{ica - u`ivao je da upotrebljava svoje dobro uve`bano telo. Ben, njegov tvorac, ve} je, kao i obi~no, pripremio vodu koja se pu{ila na vatri; tako|e kao i obi~no, ~u~ao je i zurio preda se, glupog izraza lica. Stvorci nikada nisu spavali; samo su sedeli i piljili u prazno. "Doru~ak. Br`e-br`e!" re~e Dejvidson, uzev{i brija~ sa grubog,

2


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e da{~anog stola gde mu ga je stvorac pripremio, zajedno sa pe{kirom i uspravljenim ogledalom. Danas ga je ~ekalo mnogo posla, budu}i da je odlu~io, trenutak pre no {to je ustao, da odleti do Centrala i izabere sebi neku od novih `ena. Ne}e one potrajati dugo, njih dve stotine dvanaest me|u vi{e od dve hiljade mu{karaca; osim toga, kao i u prvoj turi, ve}ina }e ih verovatno biti kolonijske neveste, dok je jedva dvadaset ili trideset predvi|eno kao rekreaciono osoblje, premda }e ove biti stvarno dobre, razbludne `enke, a on je ~vrsto re{io da ovoga puta bude prvi u redu bar kod jedne od njih. Napravio je grimasu levom stranom lica, tako da mu se desni obraz zategnuto isturio {kripavom brija~u. Stari stvorac vukao se kao prebijen, tako da je mogao da protekne ~itav ~as pre no {to donese doru~ak iz menze. "Br`e-br`e!" viknu za njim Dejvidson i Benovo beski~menja~ko geganje pretvori se u hod. Benova visina iznosila je oko metar, a krzno na le|ima bilo mu je vi{e belo nego zeleno; bio je star i priglup, ~ak i za jednog stvorca, ali Dejvidson je umeo sa njima; svakoga je mogao da ukroti, da je to bilo vredno truda. Ali nije. Treba ovde dovesti dovoljno ljudi, napraviti ma{ine i robote, podi}i farme i gradove - i stvorci vi{e nikome ne}e biti potrebni. Uostalom, to je bilo i najbolje. Jer ovaj svet, Novi Tahiti, bio je, ba{ doslovno, sazdan za ~oveka. Ra{~i{}en i ure|en, mra~ne {ume raskr~ene i pretvorene u plodne oranice, iskorenjeni iskonska zaostalost, divlja{tvo i neznanje - i ovde }e nastati raj, pravi Eden. Bolji svet od istro{ene Zemlje. A {to je najva`nije - njegov svet. Jer upravo je to Don Dejvidson bio, duboko u svom bi}u: ukrotitelj svetova. Nije spadao u razmetljivce, ali je poznavao svoju meru. Naprosto je tako bio zazdan. Znao je {ta ho}e i kako da se domogne toga. I uvek je uspevao. Otkad pamti sebe. Doru~ak mu je prijatno zagrejao utrobu. Dobro raspolo`enje nije mu se pokvarilo ~ak ni kada je video Kisa Van Stena kako ide prema njemu, debeo, beo i zabrinut, sa o~ima koje su bile iskola~ene poput krupnih, plavih loptica za golf. "Done", re~e Kis bez pozdrava, "drvose~e su ponovo lovile crvene jelene u pojasevima. U stra`njoj prostoriji kluba nalazi se osamnaest pari rogova." "Niko nikada nije uspeo da spre~i lovokradice, Kise." "Ti bi to mogao da uradi{. Zato i `ivimo u uslovima opsadnog stanja, zato vojska i upravlja kolonijom. Da bi se po{tovali zakoni." ^eoni napad debelog glavonje! Bilo je gotovo sme{no. "U redu", re~e Dejvidson razlo`no, "mogao bih da ih spre~im. Ali, pazi dobro, ja brinem o ljudima; to mi je posao, kao {to i sam ka`e{. Va`ni su mi, dakle, ljudi, a ne `ivotinje. Ako malo nezakonitog lova mo`e da pomogne da ljudi lak{e podnesu ovaj vra`ji `ivot, onda }u rado za`muriti na jedno oko. Mora im se omogu}iti neka razonoda." "Ali imaju igre, sportove, hobije, filmove, magnetoskopske snimke svih velikih sportskih doga|aja iz pro{log stole}a, pi}a, marihuanu, halucinogene i novu turu `ena u Centralu za one koji su nezadovoljni prili~no nema{tovitim na~inom na koji se vojska pobrinula za higijensku pederastiju. Ve} su ionako dovoljno pokvareni, te tvoje juna~ine-grani~ari, tako da ne moraju pride da istrebe jednu retku lokalnu vrstu 'iz

3


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e razonode'. Ako ne bude{ ni{ta preduzeo, mora}u da prijavim krupan prekr{aj Ekolo{kih protokola u izve{taju kapetanu Goseu." "Mo`e{ to u~initi, ako na|e{ za shodno, Kise", re~e Dejvidson, koji nikada nije gubio pribranost. Bilo je ne~eg pateti~nog u tome kako bi se jedan evro-tip, kao {to je Kis, sav zajapurio kada vi{e ne bi mogao da obuzdava svoja ose}anja. "To ti je i posao, uostalom. Ja ne `elim da te ometam u tome; oni }e u Centralu raspraviti stvar i odlu~iti ko je u pravu. Ti `eli{ da ovo mesto ostane ba{ ovakvo kakvo jeste, zar ne, Kise? Da bude jedan veliki nacionalni park. Da ga posmatra{, izu~ava{. Tako i treba, ti si stru~njak. Ali mi smo samo obi~ni ljudi koji obavljaju poslove. Zemlji je potrebno drvo, i to vra{ki potrebno. Drveta ima na Novom Tahitiju i mi smo drvose~e. Razlika izme|u nas je u tome {to kod tebe, u stvari, Zemlja nije na prvom mestu. Kod mene, me|utim, jeste." Kis ga pogleda postrance svojim plavim o~ima, sli~nim lopticama za golf. "Stvarno? Ti ho}e{, dakle, ovaj svet da sazda{ prema Zemljinom liku, a? Da napravi{ od njega cementnu pustinju?" "Kada ka`em Zemlja, Kise onda mislim na ljude. Mu{karce. Ti brine{ o jelenima, drve}u i vlaknastom korovu; u redu, to je tvoja stvar. Ali ja volim da situaciju sagledam u perspektivi, od vrha nadole; a na vrhu su, bar za sada, ljudi. Mi smo sada ovde i ovaj svet mora}e da nam se pot~ini. Dopalo ti se to ili ne, mora}e{ da se pomiri{ sa tom ~injenicom; stvari, naprosto, tako ne stoje. Slu{aj, Kise, skoknu}u do Centrala da malo o{acujem nove kolonistkinje. Ho}e{ da po|e{ sa mnom?" "Ne, hvala, kapetane Dejvidsone", uzvrati stru~njak, krenuv{i natrag prema laboratorijskoj kolibi. Bio je stvarno lud. Toliko se uzbudio oko tih vra`jih jelena. Dobro, u redu, to su odista velike `ivotinje. Dejvidson se jo{ `ivo se}ao prvog jelena koga je ugledao, ovde na Smitovoj zemlji, veliku crvenu senku, dva metra visoku u ple}kama, sa krunom uskih i zlatnih rogova, hitra, hrabra `ivotinja, idealna divlja~ za lov. Na Zemlji su koristili robojelene ~ak i u Stenovitim planinama i Himalajskim parkovima, po{to su oni pravi ve} gotovo nestali. Ovda{nji su predstavljali san svakog lovca. Zato su i lovljeni. Do vraga, ~ak su ih i divlji stvorci lovili, onim svojim va{ljivim, malim lukovima. Jeleni }e i ubudu}e biti lovljeni, zato {to su za to stvoreni. Ali jadni, stari, srceparaju}i Kis to nikako nije mogao da utuvi. On je, zapravo, bio pametan momak, ali ne i realisti~an, ne dovoljno tvrdokoran. Nikako mu nije i{lo u glavu da morate biti uz pobedni~ku stranu - ili gubite. A pobednik je bio ~ovek, uvek. Stari Osvaja~. Dejvidson je krenuo krupnim koracima kroz naselje; jutarnje sunce stajalo mu je u o~ima, a u toplom vazduhu ose}ao se miris rezane drvene gra|e, kao i slatkasti dim drveta. Stvari su izgledale prili~no dobro za jedan logor drvose~a. Dve stotine ljudi ovde je ukrotilo ove}i komad divljine za samo tri zemaljska meseca. Smitov logor: dve velike geodezijske kupole od valoplasta, ~etrdeset drvenih koliba sagra|enih radom stvoraca, pilana, sagoreva~ iz koga se dizala plavkasta perjanica dima, vuku}i se iznad mnogo jutara kr~evine i naslagane drvene gra|e; gore se nalazilo uzleti{te i veliki, monta`ni hangar za helikoptere i te{ku ma{ineriju. To je bilo sve. Ali kada su do{li, ovde nije bilo

4


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e ni~ega. Samo drve}e. Tamni preplet, gusti{, neprohod drve}a - beskrajan, besmislen. Troma reka, nad koju su se kro{nje nadnosile, prigu{ivale je, nekoliko legala stvoraca, skrivenih me|u stablima, pokoji crveni jelen, kosmati majmuni, ptice. I drve}e. Korenje, debla, granje gran~ice li{}e - iznad i ispod, u licu i o~ima, beskrajno li{}e na beskrajnom drve}u. Novi Tahiti prete`no je bio prekriven vodom, toplim i plitkim morima, iz kojih su tu i tamo izranjali sprudovi, ostrvca, arhipelazi i pet velikih kopana, koja su le`ala u luku duga~kom dve i po hiljade kilometara na severozapadnoj ~etvrtlopti. A sve te mrlje i grumuljice ~vrstog tla bile su prekrivene drve}em. Okean: {uma. To je bio izbor koji vas je ~ekao na Novom Tahitiju. Voda i sunce ili tama i li{}e. Ali sada su ljudi do{li ovde da okon~aju tu tminu i da od prepleta drve}a naprave lepo istesterisane daske, koje su na Zemlji vredele vi{e od zlata. Sasvim doslovno, zato {to se zlato moglo dobijati iz morske vode ili vaditi ispod antarkti~kog leda, ali ne i drvo; do drveta se moglo do}i jedino iz drve}a, a ono je na Zemlji postalo ~ist luksuz. I tako se po drvo krenulo u {ume tu|ih svetova. Dve stotine ljudi sa robotesterama i teglja~ima ve} je iseklo osam pojaseva {irokih po jednu milju na Smitovoj zemlji, za tri meseca. Panjevi na pojasu najbli`em logoru ve} su postali beli i natruli; trebalo ih je jo{ hemijski obraditi, da bi se pretvorili u plodni pepeo u vreme kada ovamo budu do{li stalni kolonisti, ratari, da preuzmu Smitovu zemlju. Njima }e jedino preostati da zasade semenje i sa~ekaju da nikne. To je ve} jednom u~injeno. Bila je to ~udna rabota, ali i dokaz da je Novi Tahiti odista bio predvi|en za ~oveka. Sve je ovde do{lo sa Zemlje, pre otprilike milion godina, a evolucija je i{la gotovo istovetnim putem, tako da su se stvari bez muke mogle prepoznati: bor, hrast, orah, kesten, omorika, zelenika, jabuka, jasen; jelen, ptica, mi{, veverica, majmun. Humanoidi sa Hain-Davenanta tvrdili su, razume se, da su oni bili ti koji su to u~inili u isto vreme kada su kolonizovali Zemlju, ali ako slu{ate te vanzemaljce, na kraju }ete biti ube|eni da su oni sredili svaku planetu u Galaksiji i da su izumeli sve, od seksa do pribada~e. Teorije o Atlantidi bile su znatno verodostojnije; ovo je odista mogla biti izgubljena atlantidska kolonija. Ali ljudi su izumrli. A najpribli`nija zamena za njih, koja se razvila iz soja majmuna, bili su stvorci - bi}a visoka oko metar i prekrivena zelenim krznom. Kao vanzemaljci bili su pribli`no standardnih mera, ali kao ljudi nikako nisu mogli da pro|u. Mo`da bi stvari bile druga~ije da su imali jo{ milion godina, ali Osvaja~i su stigli ranije. Evolucija se sada vi{e nije kretala sporim tokom nasumi~nih mutacija jednom u hiljadu godina, ve} brzinom zvezdanih brodova zemaljske flote. "Hej, kapetane!" Dejvidson se okrenu; reakcija mu je zakasnila samo jednu mikrosekundu, ali i to je bilo dovoljno da ga ozlojedi. Postojalo je ne{to u ovoj vra`joj planeti, zlatna svetlost njenog sunca i nebo opto~eno koprenom izmaglice, blagi vetrovi puni mirisa lisne crnice i polena - ne{to {to je ~oveka nagonilo da sanja na javi. Samo bi bazao unaokolo i razmi{ljao o osvaja~ima, sudbini i sli~nim stvarima, sve dok ne bi postao zdepast i trom kao stvorci. "'Broj'tro, Ok!" uzvrati on `ivahno nadzorniku drvose~a.

5


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e Crn i `ilav poput `i~anog u`eta, Oknanavi Nabo predstavljao je, u fizi~kom pogledu, su{tu suprotnost Kisu, ali mu je na licu stajao isti zabrinut izgled. "Ima{ pola minuta?" "Svakako. [ta te mu~i, Ok?" "Ona mala kopilad." Naslonili su se le|ima na ogradu od drvenih letvi. Dejvidson je zapalio svoju prvu cigaretu od marihuane tog dana. Isko{ena svetlost sunca, plavkasta od dima, grejala je jutarnji vazduh. [uma iza logora, jo{ nepose~en pojas {irok ~etvrt milje, bila je puna prigu{enog, neprekidnog pucketanja, kvocanja, kome{anja, zujanja, zvonkih {umova kojima carstvo drve}a obiluje svakog jutra. Ova ~istina mogla je biti Ajdaho iz 1950. Ili Kentaki iz 1830. Ili Galija iz 50. godine pre nove ere. "Ti-vi", procvrkuta jedna udaljena ptica. "Voleo bih da ih se otarasimo, kapetane." "Stvoraca? Kako, Ok?" "Da ih pustimo. Na njihovo izdr`avanje ide vi{e nego {to dobijamo njihovim radom u pilani. Osim toga, nisu vredni ni glavobolje koju zbog njih imam. Oni jednostavno ne rade." "Radili bi, kada bi umeo da ih nagna{. Podigli su logor, zar ne?" Oknanavino opsidijantno lice poprimi strog izraz. "Ti mo`da ume{ sa njima, ali ja ne umem." On zastade za trenutak. "Na kursu primenjene istorije, koji sam poha|ao prilikom obuke za Duboki svemir, tvrdilo se da se ropstvo nikada nije isplatilo. Bilo je neekonomi~no." "Ta~no, ali ovo nije ropstvo, dragi moj Ok. Robovi su ljudi. Kada uzgaja{ krave, da li to naziva{ ropstvom? Ne. A stvar funkcioni{e." Nadzornik bezvoljno klimnu, ali re~e: "Odve} su mali. Poku{ao sam da gla|u opametim najdurljivije. Ali oni su samo sedeli i gladovali." "Mali su, tako je, ali neka te to ne zavara, Ok. @ilavi su oni i u`asno izdr`ljivi; osim toga, ne ose}aju bol kao ljudi. Na to si zaboravio, Ok. Misli{ da je, kada udari{ nekog od njih, to isto kao da si udario dete. Veruj mi, njima je to isto kao {to bi bilo nekom robotu. Povalio si nekoliko njihovih `enki i dobro zna{ da ne ose}aju ba{ ni{ta: ni zadovoljstvo, ni bol; samo le`e kao klade, ma {ta im radio. Svi su redom takvi. Mo`da su im `ivci primitivniji od ljudskih. Kao kod riba. Ispri~a}u ti ne{to stra{no {to mi se dogodilo sa njima. Dok sam bio u Centralu, pre no {to sam do{ao ovde, jedan od ukro}enih mu`jaka nasrnuo je na mene. Znam da su ti kazali da oni nisu agresivni, ali ovaj je {iznuo, na~isto je po{a{aveo; sva sre}a {to nije bio naoru`an, ina~e bih stradao. Morao sam gotovo da ga ubijem, pre no {to me je pustio. Kidisao je kao lud. Dobio je neverovatne batine, ali ba{ ni{ta nije osetio. Kao neka buba koju mora{ svu da spljeska{ nogom, kako bi uop{te shvatila da je zga`ena. Vidi ovo." On pognu kratko o{i{anu glavu i pokaza ~vornovatu izbo~inu iza uha. "Umalo nisam dobio potres mozga. A to mi je uradio po{to sam mu slomio ruku i pretvorio lice u pravu papazjaniju. Samo je nasrtao i nasrtao. ^injenica je, Ok, da su stvorci lenji, glupi, prevrtljivi i da ne ose}aju bol. Mora{ biti ~vrst s njima. Stalno."

6


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e "Nisu vredni neprilika, kapetane. Vra`ji, mrzovoljni, mali, zeleni kopilani! Ne}e da se bore, ne}e da rade, ne}e ni{ta. Samo me zezaju u zdrav mozak." Postojao je izvestan prizvuk dobro}udnosti u Oknanavinom gun|anju. On ne}e tu}i stvorce zato {to su tako mali; to mu je odavno postalo jasno, a sada i Dejvidsonu, koji je odmah prihvatio stvari takve kakve jesu. On je umeo sa svojim ljudima. "Slu{aj, Ok. Poku{aj ovo. Sakupi kolovo|e i ka`i im da }e{ im ubrizgati halucinogene. Mesk, va{ke, bilo {ta: oni ih ne razlikuju, ali ih se vra{ki boje. Nemoj da pretera{ sa dozom i upali}e. Jam~im ti." "Za{to se boje halucinogena?" upita nadzornik znati`eljno. "Otkud znam. Za{to se `ene pla{e mi{eva? Ne tra`i smisao u postupcima `ena i stvoraca, Ok! Da, kad smo ve} kod `ena, skoknu}u malo do Centrala zbog njih. Ho}e{ li da stavim {apu na jednu ma~ku za tebe?" "Radije po{tedi neku tvojih {apa dok ne dobijem odsustvo", isceri se Ok. Pored njih pro|e grupa stvoraca, nose}i duga~ku gredu, preseka dvanaest puta dvanaest, za salu za razonodu koja se gradila pokraj reke. Spore, gegave, male prilike teglile su veliku gredu kao {to bi kolona mrava nosila mrtvu gusenicu, mrzovoljno i neve{to. Oknanavi ih osmotri i re~e: "^injenica je, kapetane, da me od njih podilaze `marci." "U stvari, sla`em se sa tobom, Ok, da oni nisu vredni neprilika ili rizika. Da nema onog prdonje Ljubova i da se pukovnik tako kruto ne dr`i koda, mogli bismo bez po muke da o~istimo podru~je na kome radimo, a ne da se petljamo sa tim 'dobrovoljcima'. I tako }e biti istrebljeni, ranije ili kasnije, a ne vidim razlog za{to to ne bi bilo ranije. Stvari naprosto tako stoje. Primitivne rase uvek moraju da ustupe pred civilizovanim. Ili da budu asimilovane. Ali, do vraga, mi ne mo`emo asimilovati gomilu zelenih majmuna. A kako sam ka`e{, oni su bistri taman toliko da nikada ne}emo mo}i imati poverenja u njih. Isti je slu~aj bio i sa onim velikim majmunima koji su nekad `iveli u Africi. Kako se ono zvahu?" "Gorile?" "Tako je. Bi}e nam bolje bez stvaraoca ovde, ba{ kao {to nam je bilo bolje bez gorila u Africi. Stoje nam na putu... Ali tatica Ding-Dong ka`e da koristimo rad stvoraca i mi ga koristimo. Bar za sada. Je l' tako? Vidimo se ve~eras, Ok." "Va`i, kapetane." Dejvidson se uputi do {taba Smitovog logora da prijavi kori{}enje skaka~a. [tab je predstavljao kocku osnove ~etiri metra, sazdanu od borovih dasaka, u kojoj su se nalazila dva stola i hladnjak za vodu. Unutra je narednik Birno opravljao voki-toki. "^uvaj logor da ne izgori, Birno." "Dovedi mi jednu ma~ku, kapetane. Plavu{u, po mogu}stvu. Vidi da ima razmere 34-22-36." "Ima{ li jo{ neku posebnu `elju?" "Volim ih kada su jedre, a ne mlohave." Birno izra`ajno opisa rukom u vazduhu svoj tip. Isceriv{i se, Dejvidson po|e u hangar. Kada je uzleteo, bacio je pogled iz helikoptera prema logoru: de~je kockice, mre`a linija-staza, prostrane ~istine pro{arane paljevinama - sve se to smanjivalo kako se letelica podizala i pogled mu kona~no obuhvati zelenilo jo{ nepose~enih {uma velikog ostrva, a iza tog tamnog zelenila

7


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e unedogled se pru`alo bledo zelenilo mora. Smitov logor sada je li~io na `utu pegu, mrlju na ogromnoj zelenoj tapiseriji. Preleteo je preko Smitovog moreuza i {umovitih, ustalasanih venaca severnog dela Centralnog ostrva - i oko podne stigao u Centralvil. Posle tri meseca provedena u {umi odista mu je izgledao kao grad; bilo je tu pravih ulica, pravih zgrada - postojale su ve} ~etiri godine, od kada je kolonija osnovana. Tek kada biste bacili pogled pola milje odatle i tamo spazili kako se, blistaju}i se povrh kr~evine, na betonskoj rampi uzdi`e jedan zlatni toranj, vi{i od svih zdanja Centralvila, postalo bi vam jasno da je tu posredi, ipak, samo oronula, grani~arska varo{ica. Brod, u stvari, nije bio mnogo veliki, ali je ovde tako izgledao. Predstavljao je, zapravo, samo transporter, ~amac glavnog broda; NAFAL letelica, [eklton, kru`ila je na orbiti, udaljena pola miliona kilometara. Transporter je bio tak nagove{taj, si}u{an odraz ogromnosti, mo}i, zlatne ta~nosti i veli~ajnosti zemaljske tehnologije, kadre da vaspostavlja mostove me|u zvezdama. Dejvidsonove o~i za trenutak se ispuni{e suzama pred prizorom broda mati~nog sveta. Nije ih se stideo. Bio je pravi rodoljub; naprosto je tako bio sazdan. Ali ubrzo, kada je krenuo ulicama grani~arske varo{ice, na ~ijim su krajevima pucali {iroki vidici ni~eg naro~itog, on po~e da se osmehuje. Bilo je to zbog `ena; najzad su stigle: nove i sve`e. Ve}ina ih je nosila duga~ke, uske suknje i velike cipele, kao i zlatne i srebrne ko{ulje, prekomerno ukra{ene. Vi{e nije bilo otvora za bradavice. Moda se promenila; {teta. Sve su imele visoko podignute pun|e, poprskane onim lepljivim lakom koji su rado koristile. Izgledale su vra{ki ru`no, ali takve stvari su samo `ene mogle da urade sa svojom kosom, tako da su ipak delovale izazovno. Dejvidson se isceri jednoj maloj, prsatoj Evroafrikanki koja je imala vi{e kose nego glave; ona mu nije uzvratila sme{ak, ali je zato njihanje odlaze}ih bokova predstavljalo jasan poziv: hodi, hodi, hodi! Nije, me|utim, po{ao. Bar ne za sada. Uputio se u glavni {tab: standardno zdanje od brzokamena i plastiplo~a, sa ~etrdeset kancelarija, deset hladnjaka za vodu i arsenalom u podrumu; tu se prijavio u komandu centralne kolonijske uprave Novog Tahitija. Zatim se sreo sa dva ~lana posade transportera, pa ulo`io zahtev u Odseku za {umarstvo da im se dodeli novi, polurobotski gulja~ kore i, kona~no, dogovorio se sa starim drugarom Jujuom Serengom da se vide u baru 'Luau' u dva sata. Stigao je u bar sat ranije da ne{to prezalogaji pre no {to po~ne pijanka. Tamo je zatekao Ljubova, koji je sedeo sa dva momka u uniformama flote; bili su to nekakvi stru~njaci, koji su se spustili transporterom [ekltona. Dejvidson nije imao visoko mi{ljenje o svemirskoj mornarici: gomilu uobra`enih zvezdoskaka~a, koji su uvek ostavljali kopnenoj vojsci onaj prljavi, blatnjavi, opasni posao na planetama; no, takva je subordinacija i {ta se tu mo`e. Pa ipak, bilo je ~udno da se Ljubov pona{a snishodljivo prema nekom u uniformi. On naprosto nije zatvarao usta, ma{u}i rukama na svoj poznati na~in. Dejvidson ga je u prolazu potap{ao po ramenu i dobacio mu: "Zdravo, Reje, stari lafe, kako si mi?" Produ`io je dalje, ne sa~ekav{i popreki pogled, premda je uvek u`ivao u njemu. Ba{ je bilo sme{no kako ga je Ljubov mrzeo. Sva je prilika da je tip bio feminiziran, kao i svi intelektualci, pa je ose}ao odbojnost prema Dejvidsonovoj

8


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e mu`evnosti. No, Dejvidson, sa svoje strane, nije tra}io vreme na mr`nju prema Ljubovu; ovaj naprosto nije bio vredan toga. U 'Luauu' su slu`ili prvorazredni jelenji odrezak. [ta bi kazali na Zemlji kada bi videli da jedan ~ovek za ru~ak pojede kilogram mesa? Jadne, vra`je sojad`ije! Ubrzo je stigao Juju sa - kako je Dejvidson u potaji o~ekivao - kremom novih ma~aka: dve rasne lepotice, ne neveste, ve} rekreaciono osoblje. Oh, stara kolonijska uprava ba{ je ponekad umela da sredi stvari! Bilo je to dugo, toplo popodne. Lete}i natrag u logor, pre{ao je preko Smitovog moreuza, dok je sunce po~ivalo na vrhu velike, zlatne koprene izmaglice iznad mora. Pevao je, udubno zavaljen u pilotskom sedi{tu. Smitova zemlja pojavila se najpre maglovito na vidiku, a onda je Dejvidson ugledao dim nad logorom, veliki crni oblak, kao da je neko sipao naftu u sagoreva~ otpadaka. Nije mogao da razabere nikakvu gra|evinu kroz njega. Tek kada se spustio na uzleti{te, video je ugljenisani mlaznjak, havarisane skaka~e, izgoreli hangar. On ponovo uzlete skaka~em iznad logora; ovoga puta bio je na tako maloj visini da je gotovo mogao da udari u visok dimnjak sagoreva~a - jedine stvari koja je jo{ stajala uspravno. Sve ostalo bilo je uni{teno: pilana, kotlarnica, drvara, {tab, kolibe, barake, koral stvoraca - sve. Crna zgari{ta i olupine i dalje su se dimili. Ali posredi nije bio {umski po`ar. [uma je i dalje stajala zelena i nedirnuta uz paljevinu. Dejvidson se vrati natrag do uzleti{ta, spusti se i po~e da tra`i motocikl; i od njega je, me|utim, ostala samo olupina u zgari{tu hangara i ma{inerija, koje je jo{ tinjalo i zaudaralo. On krenu stazom prema logoru. Kada se na{ao pored onoga {to je nekada bila radio-koliba, najednom mu sinu. Ne oklevaju}i ni korak, on promeni pravac kretanja, skrenu sa staze i za|e za spaljenu da{~aru. Tu se zaustavio i stao da oslu{kuje. Nije bilo nikoga. Svuda je vladala mukla ti{ina. Vatre su se odavno pogasile; jedino je jo{ tinjala velika naslaga drvene gra|e; kroz pepeo i ugarke naziralo se za`areno jezgro. Ta izdu`ena gomila pepela doskora je vredela vi{e od zlata. Dim se vi{e nije dizao sa crnih kostura baraka i koliba; a me|u pepelom videle su se kosti. Dejvidsonov mozak postao je superbistar i `iv ~im se obreo iza radio-da{~are. Postojale su dve mogu}nosti. Prva: napad iz drugog logora. Neki oficir sa Kralja ili Nove Jave potpuno je {iznuo i poku{ao da izvede coup de planete. Druga: napad iz svemira. Pred o~i mu stade zlatni toranj kosmodroma u Centralu. Ali ako je [eklton postao gusarski brod, za{to bi najpre zbrisao jedan logor, umesto da zaposedne Centralvil? Ne, mora da je posredi invazija - i to nekih tu|ina. Neka nepoznata rasa ili, mo`da, Cetijanci ili Hainci koji su odlu~ili da zaposednu Zemljine kolonije. Nikada nije imao poverenja u te vra`je, pametne humanoide. Ovde mora da je upotrebljena toplotna bomba. Osvaja~ka sila sa mlaznjacima, aerogliserima, atomskim oru`jem lako se mogla sakriti na nekom ostrvu ili sprudu, bilo gde na jugozapadnoj ~etvrtlopti. Mora da se vrati do skaka~a i podigne uzbunu, a zatim da po|e i podrobnije osmotri stvari, izvidi stanje, kako bi glavnom {tabu mogao da dostavi procenu trenutne situacije. Upravo se pridizao kada za~u glasove. Ali ne ljudske. Visoko, meko torokanje. Tu|inci.

9


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e Spustiv{i se ponovo na ruke i kolena iza plasti~nog krova da{~are koji je le`ao na tlu, izobli~en pod dejstvom toplote u krilo {i{mi{a, on se uti{a i stade da oslu{kuje. ^etiri stvorca i{la su stazom nekoliko jardi od njega. Bili su to divlji stvorci, koji na sebi nisu imali ni~eg drugog do labav ko`ni pojas, o koji su dr`ali no` i kesu. Nijedan nije nosio kratke pantalone i ko`nu ogrlicu, koje su dobijali ukro}eni stvorci. Dobrovoljci u koralu mora da su izgoreli zajedno sa ljudima. Oni se zaustavi{e nedaleko od njegovog skrovi{ta, i dalje razgovaraju}i svojim sporim, torokavim jezikom, a Dejvidson zadr`a dah. Nije `eleo da ga primete. Kog |avola stvorci ovde rade? Jedino su mogli da poslu`e kao uhode i izvi|a~i osvaja~a. Jedan od ~etvorice pokaza ne{to na jug i u ~asu kada se okrenuo, Dejvidson mu vide lice. Odmah ga je prepoznao. Svi su stvorci me|usobno bili sli~ni, ali ovaj se razlikovao. Dejvidsonov potpis jasno mu je stajao ispisan na licu. Bio je to onaj koji je, pre ne{to manje od godinu dana, sasvim {iznuo i nasrnuo na njega u Centralu, onaj ubila~ki nastrojen, Ljubovljev {ti}enik. Tako mu plavog pakla, {ta }e on ovde? Dejvidsonov um po~e munjevito da radi, dejstvuje; hitro kao i uvek, on se uspravi, iznenada, visoko, lako, sa revolverom u ruci. "Hej, stvorci! Stojte! Ni makac! Da se niko nije mrdn'o!" Glas mu odjeknu kao pucanj bi~a. ^etiri mala, zelena stvorenja osta{e nepomi~na. Onaj sa zbr~kanim licem pogleda ga preko zgari{ta svojim velikim, praznim o~ima u kojima nije bilo svetlosti. "Odgovarajte! Ko je zapalio vatru?" ]utanje. "Odgovarajte: br`e-br`e! Ako ne odgovorite, spali}u prvo jednog, pa jo{ jednog, pa jo{ jednog. Jasno? Ko je zapalio vatru?" "Mi smo zapalili logor, kapetane Dejvidsone", re~e onaj iz Centrala neobi~no mekim glasom, koji je Dejvidsona nejasno podsetio na nekog ~oveka. "Svi ljudi su mrtvi." "Kako to: vi ste ga zapalili?" Zbog ne~ega nikako nije mogao da se priseti O`iljkovog imena. "Ovde je bilo dve stotine ljudi i devedeset robova, pripadnika mog naroda. Iz {ume ih je do{lo jo{ devet stotina. Najpre smo poubijali ljude koji su sekli drve}e u {umi, a zatim smo svr{ili sa onima koji su se nalazili ovde, dok su ku}e gorele. Mislio sam da ste i vi stradali, ali milo mi je {to vas sad vidim, kapetane Dejvidsone." Sve je to bilo ludo i, razume se, neistinito. Nisu ih mogli sve poubijati, Oka, Birnoa, Van Stena i ostale, njih dve stotine; neki bi sigurno uspeli da umaknu. Stvorci su bili naoru`ani samo lukom i strelama. Uostalom, oni ne bi bili kadri da u~ine tako ne{to. Stvorci se nisu borili, nisu ubijali, nisu ratovali. Bili su neagresivni prema drugim vrstama - prave ov~ice. Nikada se nisu suprotstavljali. Ma, nema govora - ne bi oni mogli da poubijaju dve stotine ljudi jednim zamahom. Ba{ je ludo. Ti{ina, jenjavi miris paljevine u dugoj, toploj, ve~ernjoj svetlosti, bledozelena lica sa nepokretnim o~ima sve to nikako nije i{lo, bilo je samo lud, ru`an san, no}na mora. "Ko je to uradio za vas?"

10


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e "Devet stotina pripadnika mog naroda", re~e O`iljko onim svojim vra`jim, la`no-ljudskim glasom. "Ne, ne to. Ko je tu jo{? Za koga ste to u~inili? Ko vam je kazao {ta da uradite?" "Moja `ena." Dejvidson u magnovenju primeti da se stvorac sprema na napad, ali bilo je kasno; skok je izveden gipko i postrance, tako da je ispaljeni hitac pogodio stvorenje u ruku ili rame, a ne me|u o~i, kako je bilo naumljeno. Narednog trenutka, stvorac je ve} bio na njemu; iako je imao upola manju visinu i te`inu, uspeo je da ga izbaci iz ravnote`e, zato {to se Dejvidson odve} pouzdao u revolver, uop{te ne o~ekuju}i ovakav nasrtaj. Tokom kratkotrajnog gu{anja osetio je da su stvor~eve ruke tanke, `ilave i obrasle u grubo krzno, a onda, najednom, stvorac po~e da peva. Dejvidson je bio oboren na le|a, prikovan za tle, razoru`an. ^etiri zelene nju{ke gledale su ga odozgo. O`iljko je i dalje pevao, {to je li~ilo na zadihano torokanje, ali nije sasvim bilo li{eno melodije. Ostala trojica su slu{ala, dok su im se beli zubi kezili. Nikada jo{ nije video nekog stvorca da se osmehuje. Nikada jo{ nije odozdo pogledao nekom stvorcu u lice. Uvek je to bilo odozgo. Sa vrha. Prestao je da pru`a otpor po{to je to sada predstavljalo samo tra}enje snage. Iako su bili sitni, bilo ih je vi{e, a i O`iljko se domogao njegovog revolvera. Mora da sa~eka. Ali najednom ga je obuzela slabost, mu~nina, od koje je telo stalo da mu se nekontrolisano trza i gr~i. Male ruke dr`ale su ga bez napora, dok su se sitna, zelena lica nadnosila nad njegovo, keze}i se. O`iljko okon~a pesmu. Zatim kle~e na Dejvidsonova prsa, dr`e}i no` u jednoj ruci, a oduzeti revolver u drugoj. "Ti ne mo`e{ da peva{, je li, kapetane Dejvidsone? Ali zato }e{ lepo potr~ati prema skaka~u, odleteti i re}i pukovniku u Centralu da je ovo mesto spaljeno, a svi ljudi redom pobijeni." Krv, podjednako rumena kao i ljudska, natopila je krzno stvor~eve desne ruke i no` po~e da drhti u zelenoj {api. O{tro, izbrazdano lice netremice pogleda Dejvidsona sa male udaljenosti i on spazi tog ~asa kako duboko u ugljenocrnim o~ima blista neobi~na svetlost. Pusti{e ga. On se oprezno pridi`e; u glavi mu se jo{ vrtelo od pada prouzrokovanog O`iljkovim nasrtajem. Stvorci su se dobrano odmakli, znaju}i da je njegov dohvat dvostruko du`i od njihovog; ali sada mu je, osim O`iljkovog, jo{ jedan revolver bio uperen u utrobu. Dr`ao ga je Ben - njegov vlastiti stvorac, Ben, koji je izgledao podjednako glup kao i uvek, ali je ipak dr`ao revolver u ruci. Te{ko je okrenuti le|a kada su u vas uperena dva revolvera, ali Dejvidson je to ipak u~inio i po{ao prema uzlete{tu. Jedan glas iza njega doviknu neku re~ na jeziku stvoraca, piskutavo i glasno. Zatim se oglasi jedan drugi: "Br`e-br`e!" na {ta se razle`e neobi~an zvuk, sli~an cvrkutu ptica, koji je sigurno predstavljao smeh stvoraca. Onda odjeknu pucanj i tane pogodi

11


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e stazu tik iza njega. Do vraga, to nije po{teno, oni imaju revolvere, a on je nenaoru`an. Po~e da tr~i. Bio je br`i od svakog stvorca. Oni nisu umeli da pucaju iz pi{tolja. "Trkom", re~e tihi glas daleko pozadi. Bio je to O`iljko. Selver, tako je! Tako se zvao. Zvali su ga Sem, sve dok Ljubov nije spre~io Dejvidsona da mu da {to je zaslu`io, a onda ga jo{ i uzeo za svog {ti}enika; posle toga su ga prozvali Selver. Blagi Bo`e, {ta je sve ovo? Prava no}na mora! On nastavi da tr~i. Krv mu je dobovala u u{ima. Tr~ao je kroz zlatno, dimno ve~e. Uz stazu je le`ao jedan le{; uop{te ga nije primetio prilikom dolaska. Nije bio spaljen, ve} je li~io na beli balon iz koga je ispu{ten vazduh. Imao je plave o~i, koje su nekud zurile. Nisu se usudili da ubiju i njega, Dejvidsona. Nisu ponovo pucali. Bilo je to nemogu}e. Nisu ga mogli ubiti. Pred njim je stajo skaka~, bezbedan i blistav; usko~io je u njega i vinuo se u vazduh pre no {to su stvorci mogli da ga osujete u tome. Ruke su mu se tresle, ali ne mnogo - naprosto, tresle. Nisu mogli da ga ubiju. Napravio je krug oko brda, a zatim se vratio, brzo i nisko, tra`e}i pogledom ~etiri stvorca. Ali ni{ta se nije micalo po prugastim razvalinama logora. Jutros je ovde stajao logor. Dve stotine ljudi. A malo~as su tu bila i ~etiri stvorca. Nije sve to samo sanjao. Nisu tek tako mogli da nestanu. I dalje su bili tu negde, skriveni. On zgrabi obara~ mitraljeza na prednjem delu skaka~a i stade da sipa rafale po nagorelom tlu, da puca u rupe zelenih kro{nji {ume, da {ara po ugljenisanim kostima i hladnim telima svojih ljudi, po olupinama ma{inerije, po natrulim, belim panjevima; vra}ao se i vra}ao, sve dok nije utro{io svu municiju, {to je najzad okon~alo {tektanje. Dejvidsonove ruke vi{e nisu drhtale, telo mu se primirilo i najzad je shvatio da sve ovo nije bio samo san. Krenuo je natrag preko moreuza, da odnese vesti u Centralvil. Dok je leteo, ose}a je kako mu lice ponovo sti~e opu{tene i spokojne linije. Nisu ga mogli okriviti zbog ove nesre}e, po{to se uop{te nije nalazio tamo. Mo`da }e uvideti da je va`no to {to su stvorci napali dok je on bio odsutan, budu}i da su znali da ne bi uspeli da je on organizovao odbranu. Osim toga, bar }e ne{to dobro iz svega ovoga proiste}i. U~ini}e ono {to je trebalo odavno da urade: ra{~isti}e planetu samo za ljude. Sada ih vi{e ni Ljubov ne}e mo}i spre~iti u tome da ne istrebe stvorce - ~im budu ~uli da je njegov {ti}enik predvodio pokolj! Preduze}e najzad potpuno satiranje pacova; a mo`da, ko zna, mo`da }e njemu dodeliti taj mali zadatak. Na tu pomisao mogao je da se osmehne, ali lice mu je ipak ostalo bezizra`ajno. More pod njim sivelo je u sumraku, a ispred su se pru`ali bregovi-ostrva, prekriveni ustalasanim, lisnatim {umama, kroz koje su u suton tekli mnogi potoci. 2. Sve nijanse r|e i sun~evog zatona, sme|e-crvene i bledozelene, neprekidno su se prelivale po duga~kom li{}u, koje je podrhtavalo na vetru. Korenje bakarnih vrba, gusto i grbinasto, bilo je zeleno poput mahovine uz vodeni tok, koji je, sli~no vetru, promicao lagano, obiluju}i mno{tvom blagih vrtlo`ja i prividnih vodomira, zapre~avan stenjem, korenjem, vise}im i opalim li{}em. Nije bilo ~istog puta, niti neprekidne svetlosti u {umi. U vetar, vodu, sjaj sunca i sjaj zvezda uvek su se uplitali li{}e, granje, stabla, korenovi, senoviti, prepleteni. Stazice su vodile ispod grana, oko debala, preko

12


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e korenja; nisu i{le pravo, ve} su ustupale pred svakom preprekom, okoli{ale poput `ivaca. Tle nije bilo suvo i ~vrsto nego vla`no i prili~no gipko, nastalo kao ishod saradnje `ivih stvorenja i dugotrajnog, postojanog umiranja li{}a i drve}a; iz tog bogatog groblja rasla su stabla visoka devedeset stopa, kao i si}u{ne pe~urke koje su nicale u kolonijama promera pola in~a. Miris vazduha bio je blag, raznovrstan i slatkast. Vidik se nikada nije daleko pru`ao, osim kada biste kroz guste kro{nje spazili zvezde. Ni{ta nije bilo ~isto, suvo, sparu{eno, jednostavno. Nedostajalo je otkrovenje. Nije se moglo sve odjednom sagledati: nije bilo pouzdanosti. Nijanse r|e i sun~evog zatona stalno su se prelivale po vise}em li{}u bakarnih vrba, tako da ~ak ni za njega niste mogli jama~no re}i da li je sme|ecrveno, crvenkastozeleno ili zeleno. Selver je i{ao stazom pokraj vode, kora~aju}i polako i ~esto se spoti~u}i o korenje vrba. Najednom, pred sobom ugleda nekog starca kako sanja i zastade. Starac ga pogleda kroz duga~ko li{}e vrbe i vide ga u svojim snovima. " Mogu li po}i u tvoj dom, moj gospodaru Sanjare? Prevalio sam dug put." Starac je ostao da nepomi~no sedi. Selver ~u~nu tik uz stazu, pokraj potoka. Glava mu klonu, po{to je bio iznuren i veoma pospan. Pe{a~io je ve} pet dana. "Jesi li ti iz sna-vremena ili iz sveta-vremena?" upita ga najzad starac. "Iz sveta-vremena." "Hodi onda sa mnom." Starac ~ilo ustade i povede Selvera stazom koja je i{la od vrbovog gaja prema suvljim, tamnijim podru~jima hrastvovog i glogovog drveta. "Pomislio sam da si bog", re~e on, idu}i korak ispred. "Tako|e mi se u~inilo da sam te video ranije, mo`da u snu." "To nije bilo u svetu-vremena. Dolazim sa Sornola i nikada ranije nisam bio ovde." "Ovaj grad je Kadast. Ja sam Koro Mena, sa Belog Gloga." "Zovem se Selver. Ja sam sa Jasena." "Jasena ima i me|u nama; i mu{karaca i `ena. Ima ih i sa va{ih bra~nih klanova, Breze i Zelenike; nemamo `ena sa Jabuke. Ali ti nisi do{ao po `enu, zar ne?" "Moja `ena je mrtva", re~e Selver. Stigli su do mu{kog doma, koji se nalazio na uzvisini, me|u mladicama hrasta. Pognuli su se i puze}i pro{li kroz tunel-ulaz. Unutra, pri svetlosti vatre, starac se uspravi, ali Selver ostade na rukama i kolenima, nesposoban da se pridigne. Sada, kada su pomo} i okrepa bili pri ruci, njegovo telo, koje je gonio preko mere, nije moglo dalje. On ostade da le`i, a o~i mu se same sklopi{e; i tako Selver utonu, uz olak{anje i zahvalnost, u duboku tamu. Mu{karci iz doma Kadasta postarali su se da ga valjano smeste, a njihov vidar latio se da mu vida ranu na desnoj ruci. Kad je palo ve~e, Koro Mena i vidar Torber sedeli su sami pokraj vatre. Ve}ina drugih mu{karaca bila je sa svojim `enama te no}i; u domu su ostala jo{ jedino dva mlada u~enika-sanjara, ali oni su odavno zaspali na klupama. "Nemam pojma kako se mogu ste}i takvi o`iljci koje ima na licu", re~e vidar, "a jo{ manje takva rana koju ima na ruci. Vrlo ~udna rana." "^udna je i naprava koju je imao za pojasom", re~e Koro Mena.

13


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e "Video sam je i nisam je video." "Stavio sam mu je pod klupu. Li~i na ugla~ano `elezo, ali nije sli~na rukotvorinama mu{karaca." "Kazao ti je da dolazi sa Sornola." Neko vreme obojica su }utala. Koro Mena oseti kako ga pritiska neki nerazlo`an strah i utonu u san da bi doku~io njegov uzrok; bio je iskusan i ve{t u tome. U snu su hodili divovi, te{ki i zloslutni. Njihovi suvi, krlju{ni udovi bili su obavijeni ode}om; o~i su im bile sitne i svetle, poput kalajnih kuglica. Iza njih su gamizale neke velike, pokretne stvari, na~injene od ugla~anog `eleza. Drve}e je padalo pred njima. Iz tog drve}a koje se ru{ilo istr~ao je jedan ~ovek, vi~u}i na sav glas, sa krvlju na usnama. Staza kojom je i{ao vodila je do doma Kadasta. "Nema sumnje u to", re~e Koro Mena, skliznuv{i iz sna. "Ili je do{ao preko mora, pravo sa Sornola, ili je stigao na{om zemljom, sa obale Kelme Deve. Putnici pri~aju da se divovi nalaze na oba mesta." "Da li }e krenuti za njim?" re~e Torber; nijedan nije odgovorio, budu}i da to i nije bilo pitanje, ve} samo izre~ena mogu}nost. "Ti si jednom video divove, Koro?" "Jednom", uzvrati starac. On opet usnu; s vremena na vreme, po{to je bio veoma star i ne vi{e jak kao nekada, nakratko bi zaspao. Svanuo je dan, pro{lo je podne. Napolju je jedna dru`ina po{la u lov, mali{ani su cvrkutali, `ene su pri~ale glasovima sli~nim vodi koja te~e. Jedan suvlji glas pozva Kora Menu sa vrata. On ispuza na popodnevno sunce. Napolju mu je stajala sestra, radosno udi{u}i mirisni vetar, ali ipak strogog izraza lica. "Da li se stranac probudio, Koro?" "Jo{ nije. Torber vodi ra~una o njemu." "Moramo da ~ujemo {ta ima da nam ka`e." "Sigurno }e se brzo probuditi." Ebor Dendep se namrgodi. Bila je predvodnica Kadasta i brinula se o svom narodu; ali nije `elela da zatra`i da se ranjenik uznemirava, niti je htela da uvredi Sanjare, pozvav{i se na svoje pravo da u|e u njihov dom. "Mo`e{ li da ga probudi{, Koro?" upita ona najzad. "[ta ako ga... progone?" On nije mogao da upravlja sestrinim ose}anjima kao {to je to ~inio sa svojima, ali ih je ipak bio svestan; njena bri`nost ga je onespokojavala. "Ako Torber dopusti, ho}u", re~e on. "Poku{aj da brzo dozna{ vesti koje nosi. [teta {to nije `ena, jer onda bi govorio suvislo..." Stranac se probudio i u groznici le`ao u polutami doma. Neobuzdani snovi bolesti kretali su mu se u o~ima. On se, me|utim, pridi`e i po~e da govori odmerenim glasom. Dok ga je Koro Mena slu{ao, ~inilo mu se da mu se vlastite kosti smanjuju u telu, poku{avaju}i da se sakriju pred tom u`asnom pri~om, tom novom stvari. "Bio sam Selver Tele, kada sam `iveo u E{retu na Sornolu. Ludi su unu{tili moj grad, seku}i {umu u tom podru~ju. Moja `ena, Tele, i ja bili smo zarobljeni i postali smo

14


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e njihove sluge. Nju je jedan silovao, a zatim je umrla. Ja sam napao luda koji je bio kriv za njenu smrt. On bi i mene ubio, da me jedan drugi lud nije spasao, a onda i oslobodio. Napustio sam Sornol, gde nijedan grad nije bezbedan od ludi, i do{ao ovamo, na Severno ostrvo; nastanio sam se na obali Kelme Deve, u Crvenim gajevima. A onda su ludi i tu do{li i po~eli da seku svet. Uni{tili su grad Penle. Zarobili su stotinu mu{karaca i `ena, napravili od njih sluge i smestili ih u tor. Mene nisu uhvatili. Pridru`io sam se ostalima koji su pobegli iz Penlea i oti{li smo da `ivimo u mo~varama severno od Kelme Deve. Ponekad, no}u, vra}ao sam se me|u ljude u toru ludi. Tada sam saznao da je tamo i onaj koga sam poku{ao da ubijem. U prvi mah sam pomislio da to ponovo probam; ili da oslobodim ljude iz tora. Ali stalno mi je pred o~ima stajao prizor drve}a koje pada, sveta koji seku i koji biva ostavljen da istruli. Mu{karci su mogli da pobegnu, ali ne i `ene, koje su bile bolje ~uvane, a one su ve} po~ele da umiru. Razgovarao sam sa ljudima koji su se krili u mo~varama. Svi smo bili veoma zapla{eni i veoma ljuti i nismo imali na~ina da se oslobodimo tog straha i srd`be. I tako, posle dugih razgovora i dugog sanjanja, skovali smo plan; do{li smo po danu i poubijali lude iz Kelme Deve strelama i lova~kim kopljima; zapalili smo im grad i naprave. Ni{ta nismo ostavili. Ali onaj je prethodno oti{ao, a zatim se sam vratio. Ja sam pevao nad njim, pa sam ga pustio da ponovo ode." Selver za}uta. "I?" pro{aputa Koro Mena. "Onda je do{ao lete}i brod iz Sornola i stao da nas lovi po {umi, ali nije na{ao nikoga. Zato su zapalili {umu; ali padala je ki{a, tako da se vatra brzo ugasila. Ve}ina ljudi koje smo oslobodili iz tora, kao i ostali, uputili su se na sever i istok, prema brdima Hole; bojali smo se da mnogo ludi mo`e krenuti u lov na nas. Ja sam po{ao sam. Ludi me poznaju, razumete, znaju moje lice; to me pla{i, kao i one sa kojima sam." "Kakva ti je to rana?" upita Torber. "Onaj me je pogodio; njihovim oru`jem; ali ja sam pevao nad njim, pa ga pustio." "Sam si oborio diva?" upita Torber uz okrutan sme{ak, spreman da poveruje. "Nisam bio sam. Sa mnom su bila jo{ tri lovca, a imao sam i njegovo oru`je. Evo ga." Torber ustuknu pred revolverom. Nekoliko trenutaka niko ni{ta nije progovorio, a onda Koro Mena re~e: "Ono {to si nam ispri~ao veoma je crno, a put vodi nizbrdo. Da li si ti sanjar u tvom domu?" "Bio sam. Ali vi{e nema doma E{reta." "Svejedno; obojica govorimo Stari jezik. Kada si mi se obratio me|u vrbama Aste, kazao si: 'Gospodaru Sanjare'. To i jesam. Sanja{ li ti, Selvere?" "Retko sada", uzvrati Selver, pokoran katehizmu, dr`e}i pognuto lice puno o`iljaka, sa znacima groznice. "Budan?" "Budan." "Sanja{ li valjano?" "Ne."

15


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e "Dr`i{ li san u rukama?" "Da." "Da li tka{ i oblikuje{, upravlja{ i sledi{, po~inje{ i prestaje{ po volji?" "Ponekad; ne uvek." "Ko mo`e uvek? Nije ba{ najr|avije sa tobom, Selvere." "Ne, najr|avije je", uzvrati Selver. "Ni{ta dobro nije preostalo." On po~e da drhti. Torber mu dade gutljaj soka vrbe i pomo`e mu da ponovo legne. Koro Mena jo{ nije postavio predvodnicino pitanje; on kle~e pored bolesnika i nevoljno to u~ini. "Da li }e divovi... ili ludi, kako ih ti zove{... krenuti tvojim tragom, Selvere?" "Nisam ostavio nikakve tragove. Niko me nije video celim putem od Kelme Deve do ovog mesta; {est dana. Nije opasnost u tome." On se s naporom ponovo pridi`e. "Slu{ajte me dobro. Uop{te vam nije jasno u ~emu je prava opasnost. Ali kako bi vam i moglo biti jasno? Vi niste uradili ono {to sam ja u~inio, nikada niste sanjali o tome da ubijete dve stotine stvorenja. Ne}e oni krenuti za mnom, ali }e mo`da po}i za svima nama. Goni}e nas, kao {to lovci gone kuni}e. U tome je opasnost. Mo`da }e poku{ati da nas poubijaju. Da nas sve poubijaju, sve ljude." "Lezi..." "Ne, ne buncam, ovo je istina i san. U Kelme Devi bilo je dve stotine ludi i svi su oni sada mrtvi. Pobili smo ih. Poubijali smo ih kao da nisu ljudi. Zar oni sad ne}e poku{ati isto? Dosad su nas ubijali pojedina~no, a sada }e nas ubijati kao {to ubijaju drve}e, na stotine i stotine i stotine." "Smiri se", re~e mu Torber. "Takve stvari se doga|aju u groznici-snu, Selvere. One se ne zbivaju na svetu." "Svet je uvek nov", re~e Koro Mena, "iako su mu koreni veoma stari. Kakva su, zapravo, ta stvorenja, Selvere? Izgledaju kao ljudi, govore kao ljudi, pa zar nisu ljudi?" "Ne znam. Da li ljudi ubijaju ljude, izuzev kad si|u s uma? Ubija li ma koja `ivotinja pripadnike svoje vrste? To ~ine jedino insekti. Ali ludi nas ubijaju podjednako lako kao {to mi ubijamo zmije. Onaj koji me je u~io, kazao mi je da se oni i me|usobno ubijaju, u sva|ama, a tako|e grupno, poput mrava koji se bore. Ja to nisam video, ali znam da ne}e po{tedeti nikoga ko moli za `ivot. Udari}e po pognutoj glavi: video sam to svojim o~ima! U njima postoji `elja za ubijanjem i to me je nagnalo da ih osudim na smrt." "A snovi svih ljudi", re~e Koro Mena, sede}i prekr{tenih nogu u senci, "bi}e promenjeni. Vi{e nikad ne}e biti isti. Vi{e nikada ne}u hoditi stazom kojom sam ju~e i{ao sa tobom, puteljkom od vrbovog gaja kojim sam kora~ao celog `ivota. I on se promenio. Ti si pro{ao njime i puteljak se sasvim izmenio. Pre ovoga dana, stvari koje smo radili bile su prave stvari; put kojim smo i{li bio je pravi put i vodio nas je ku}i. Ali gde nam je sada ku}a? U~inio si ono {to si morao, ali to nije bilo dobro. Ubijao si ljude. Ja sam ih video, u dolini Lemgan, kada su do{li pre pedeset godina u lete}em brodu; sakrio sam se i posmatrao divove, {estoro njih, i video kako govore i gledaju prema

16


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e stenama i rastinju i kuvaju hranu. Oni su ljudi. Ali po{to si ti, Selvere, `iveo me|u njima, reci mi: sanjaju li oni?" "Samo kao deca, dok spavaju." "Nisu upu}eni?" "Nisu. Ponekad pri~aju o svojim snovima, vidari poku{avaju da ih iskoriste za vidanje, ali niko me|u njima nije upu}en, niti je vi~an sanjanju. Ljubov, koji me je u~io, shvatio me je kada sam mu pokazao kako da sanja, ali je ipak svet-vreme nazivao 'stvarnim', a san-vreme 'nestvarnim', kao da me|u njima ima neke razlike." "U~inio si ono {to si morao", ponovo re~e Koro Mena posle kratkotrajnog }utanja. Njegov pogled ukrsti se sa Selverovim, preko senki. O~ajni~ka napetost popusti na Selverovom licu; usne pune o`iljaka opusti{e mu se i on ponovo le`e, ne rekav{i vi{e ni{ta. Ubrzo potom je zaspao. "On je bog", prozbori Koro Mena. Torber klimnu, prihvativ{i star~ev sud gotovo sa olak{anjem. "Ali razli~it od ostalih. Nije kao Gonilac, ni kao Prijatelj, koji nema lica, niti kao @ena Jasikin List, koja hodi {umom snova. Nije ni Vratar, niti Zmija. Ni Svira~ Na Liri, ni Rezbar, ni Lovac, iako se kao i oni pojavljuje u svetu-vremenu. Mogli smo da sanjamo Selvera poslednjih godina, ali to vi{e nije mogu}e; on je napustio san-vreme. Do{ao je u {umu, kroz {umu, gde li{}e pada, gde drve}e pada, bog koji poznaje smrt, bog koji ubija i koji se sam ponovo ne ra|a." Predvodnica je saslu{ala Koro Menine izve{taje i proro~anstva i odmah po~ela da dela. Proglasila je stanje pripravnosti u svom gradu Kadastu, postarala se da svaka porodica bude spremna za pokret, da ima pripravljenu hranu, kao i da se pripreme nosila za stare i bolesne. Poslala je mlade `ene u izvidnicu na jug i istok, nalo`iv{i im da brzo dostavljaju sve vesti o ludima. Postavila je jednu naoru`anu lova~ku dru`inu oko grada, dok su ostale kao i obi~no odlazile u pohode svake no}i. A kada je Selver oja~ao, pozvala ga je da izi|e iz doma i da joj ispri~a svoju pri~u; kako su ludi ubijali i porobljavali ljude na Sornolu i sekli {ume; kako su `itelji Kelme Deve poubijali lude. Nagnala je `ene i nesane mu{karce, koji nisu shvatali te stvari, da ih slu{aju i po nekoliko puta, sve dok nisu razumeli i dok se nisu upla{ili. Jer Ebor Dendep bila je prakti~na `ena. Kada joj je Veliki Sanjar, njen brat, kazao da je Selver bog, promenitelj, most izme|u stvarnosti, ona je to poverovala i odmah stala da dela. Na Sanjaru je le`ala odgovornost da bude oprezan, da bude siguran da mu je sud valjan. Njena du`nost potom je bila da prihvati taj sud i da se ravna prema njemu. On se starao o tome {ta mora da se uradi, a ona da se to sprovede u delo. "Svi gradovi {ume moraju ~uti", kazao je Koro Mena i predvodnica je smesta uputila mlade glasnike do predvodnica u drugim gradovima, koje su ih saslu{ale, pa poslale dalje svoje glasnike. Vesti o ubijanju u Kelme Devi i o Selveru ra{irile su se Severnim ostrvom, a zatim su pre{le i preko mora, do drugih zemalja; prenosile su se od usta do usta ili u vidu pisanih poruka; to nije i{lo brzo, budu}i da [umski narod nije imao hitrije kurire od glasnika-pe{aka; no, ni tako nije bilo r|avo.

17


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e Na ^etrdeset zemalja nije `iveo samo jedan narod. Bilo je vi{e jezika nego zemalja, a u svakom gradu govorilo se posebno nare~je; postojala je beskrajna {arolikost opho|enja, morala, obi~aja, zanata; fizi~ki tipovi razlikovali su se na svih pet Velikih zemalja. @itelji Sornola bili su visoki, bledi i veliki trgovci; narod Rie{vela odlikovao se niskim rastom, mnogi su imali crno krzno, jeli su majmune - i tako dalje, i tako dalje. Ali klima je bila veoma ujedna~ena, ba{ kao i {uma, dok je more svuda bilo jednako. Zahvaljuju}i radoznalosti, uhodanim trgova~kim putevima i neophodnosti nala`enja mu`a ili `ene sa odgovaraju}eg Drveta, teklo je `ivo kru`enje ljudi izme|i gradova i zemalja, tako da je sve krajeve pro`imala izvesna sli~nost, sa izuzetkom najudaljenih ta~aka, varvarskih ostrva na krajnjem istoku i jugu, o kojima su se prenosile nepouzdane glasine. Na svih ^etrdeset zemalja `ene su upravljale varo{ima i gradovima, a gotovo svaki grad imao je mu{ki dom. U domovima su sanjari govorili nekim od starih jezika, koji su se malo razlikovali od zemlje do zemlje. Njih su retko u~ili `ene ili mu{karci koji su ostajali lovci, ribari, tka~i, neimari, oni {to su sanjali samo male snove izvan doma. Kako je najve}i deo zapisa bio na tom jeziku domova, kada su predvodnice slale glasnice sa porukama, pisma su i{la od doma do doma, gde su ih Sanjari tuma~ili Staricama, ba{ kao {to je to bilo i sa drugim dokumentima, glasinama, problemima, mitovima i snovima. Ali uvek su Starice imale slobodan izbor da li da poveruju ili ne. Selver se nalazio u jednoj maloj sobi E{sena. Vrata nisu bila zaklju~ana, ali on je znao da }e, ako ih otvori, ne{to zlo banuti unutra. Sve dok ih dr`i zatvorena, ni{ta se ne}e dogoditi. Nevolja je bila u tome {to se pred ku}om nalazio vo}njak mladica; no, to drve}e nije ra|alo vo}ke i ostale sitne plodove, ve} je pripadalo nekoj drugoj vrsti, ali on nije mogao da se seti kojoj. Zato je izi{ao napolje da se uveri koje je drve}e posredi. Ono je svo le`alo izlomljeno i i{~upano. On podi`e srebrnastu granu jednog stabla i sa slomljenog kraja pote~e malo krvi. Ne, ne ovde, ne ponovo, Tele, re~e on; o, Tele, hodi kod mene pre no {to umre{! Ali ona nije do{la. Samo je njena smrt bila tu, slomljena breza, otvorena vrata. Selver se okrenu i brzo se vrati unutra, ustanoviv{i tog ~asa da je cela ku}a podignuta povrh tla, sli~no ku}ama ludi, veoma visoka i puna svetlosti. Pred vratima sa suprotne strane visoke prostorije nalazila se ulica ludskog grada Centrala. Selver je imao revolver za pojasom. Ako se Dejvidson pojavi, mo}i }e da ga ubije. Zastao je na otvorenim vratima, gledaju}i preda se, u sjaj sunca. A onda se Dejvidson pojavio, ogroman, tr~e}i tako brzo da ga Selver nije mogao dr`ati na ni{anu revolvera; lud se mahnito klatio {irokom ulicom, veoma hitar i sve bli`i. Revolver je bio te`ak. Selver opali, ali nikakav plamen nije izi{ao iz cevi, tako da on u besu i u`asu odbaci od sebe i pi{tolj i san. Razo~aran i poti{ten, Selver otpljunu i uzdahnu. "Ru`an san?" upita Ebor Dendep. "Svi su ru`ni i svi isti", uzvrati on, ali mu duboka nelagodnost i jad malo splasnu{e kada je odgovorio. Hladna jutarnja svetlost sunca slivala se, pro{arana mrljama i prugama, po tananom li{}u i granama brezovog gaja Kadasta. Predvodnica je sedela i plela kotaricu od pocrnele paprati, po{to je volela da joj ruke uvek budu ne~im

18


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e zauzete, dok je Selver le`ao pokraj nje u polusnu i snu. Nalazio se ve} petnaest dana u Kadastu, a rana mu je bila gotovo zacelila. Jo{ je mnogo spavao, ali je prvi put posle vi{e maseci ponovo po~eo da budan sanja, pravilno, ne vi{e jednom ili dva puta za dan i no}, ve} u pravom ritmu sanjanja, u rasponu od deset do ~etrnaest navrata dnevno. Iako su mu snovi bili ru`ni, sve sam u`as i sramota, on im se ipak radovao. Bio se pobojao da je odse~en od korena, da je predaleko zabrazdio u mrtvu zemlju delanja, tako da vi{e ne}e mo}i da se vrati do vrela stvarnosti. Sada, iako je voda bila veoma gorka, on je opet pio. Zakratko, ponovo je oborio Dejvidsona u pepeo izgorelog logora, ali ovoga puta nije pevao nad njim, ve} ga je udario kamenom po ustima. Dejvidsonovi zubi se rasprsnu{e i krv pote~e me|u belim krhotinama. San je bio koristan, zna~io je pravo ispunjenje `elje, ali on ga je tu zaustavio, budu}i da ga je sanjao mnogo puta pre no {to se suo~io sa Dejvidsonom u pepelu Kelme Deve i posle toga. Taj san je donosio samo olak{anje. Gutljaj blagotvorne vode. Ali njemu je bila potrebna gor~ina. Nije bilo dovoljno vratiti se samo do Kelme Deve, nego i dalje, do one duga~ke, strahotne ulice u gradu tu|inaca koji se zvao Central, gde je napao Smrt i bio pora`en. Ebor Dendep je pevu{ila dok je radila. Njene tanu{ne ruke, ~ije je svilasto zelenilo dobilo srebrnu patinu sa godinama, preplitale su pocrnele stabljike paprati, brzo i ve{to. Pevala je pesmu o sakupljanju paprati, devoja~ku pesmu: "Berem paprat i sve mislim da l' }e se vratiti..." Slaba{an, stara~ki glas bio je sli~an cvr~anju cvr~ka. Sunce je podrhtavalo po li{}u breza. Selver spusti glavu na ruke. Brezov gaj nalazio se pribli`no u sredi{tu grada Kadasta. Od njega je vodilo osam staza, uskih i krivudavih, koje su se gubile me|u drve}em. U vazduhu se ose}ao blag miris dima drveta; kroz prore|ene grane na ju`nom kraju gaja video se pramen dima koji je nicao iz jednog dimnjaka, sli~an kakvoj plavoj pre|i koja se raspredala kroz lisnate kro{nje. Ukoliko biste pa`ljivije osmotrili kroz zimzelene hrastove i drugo drve}e, primetili biste krovove ku}a kako se uzdi`u nekoliko stopa iznad tla; bilo ih je izme|u stotinu i dve stotine, premda su se te{ko mogli izbrojati. Drvene ku}ice nalazile su se tri ~etvrtine pod zemljom, sli~no jazbinama jazavaca. Krovovi postavljeni na grade bili su prekriveni prepletom gran~ica, borovih ~etina, {a{e, crnice. Predstavljali su dobru izolaciju, nisu propu{tali vodu i bili su gotovo nevidljivi. [uma i zajednica od osam stotina ljudi i{le su za svojim poslovima posvuda oko brezovog gaja, u kome je sedela Ebor Dendep i pravila kotaricu od paprati. Jedna ptica, skrivena u granju iznad njene glave, oglasi se umilnim napevom: "Ti-vit." Vreva ljudi bila je ne{to bu~nija nego obi~no, budu}i da je poslednjih dana pristiglo pedeset ili {ezdeset stranaca, poglavito mladih mu{karaca i `ena, koje je privuklo Selverovo prisustvo. Neki su do{li iz drugih gradova sa severa, a bilo je i onih koji su u~estvovali sa njim u ubijanju u Kelme Devi; krenuli su za Selverom, slede}i glasine koje su ga pratile. Pa ipak, uzvici koji su tu i tamo dozivali, ~avrljanje `ena koje su se kupale i dece koja su se igrala pored potoka nisu nadja~avali jutarnji poj ptica, zujanje insekata i stalnu zvu~nu kulisu `ive {ume, u kojoj je grad bio samo jedan element.

19


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e Jedna devojka dotr~a, mladi lovac boje bledog li{}a breze. "Re~ usta sa ju`ne obale, majko", re~e ona. "Stigla je glasnica u `enski dom." "Po{alji je ovamo ~im bude jela", uzvrati predvodnica blago. "Samo tiho, Tolbar, zar ne vidi{ da spava?" Devojka se sa`e, uze jedan veliki list divljeg duvana i meko ga polo`i preko Selverovih o~iju, na koje je padala isko{ena, sjajna pruga sun~eve svetlosti. Le`ao je sa poluotvorenim {akama, dok mu je izbrazdano, unaka`eno lice bilo okrenuto nagore, izlo`eno napadu i budalasto, Veliki Sanjar koji je zaspao poput kakvog deteta. Ali Ebor Dendep je posmatrala devoj~ino lice. Ono je zra~ilo, u toj nelagodnoj senci, sa`aljenjem i u`asnuto{}u, divljenjem. Tolbar se udalji. Ubrzo se pojavi{e dve Starice sa glasnicom, kre}u}i se u redu, bez re~i, stazom pro{aranom svetlo{}u sunca. Ebor Dendep podi`e ruku, u`ivaju}i u ti{ini. Glasnica se odmah opru`i da se odmori; njeno zeleno krzno sa sme|im pegama bilo je pra{njavo i znojavo, budu}i da je tr~ala dugo i brzo. Starice su sele na mesta gde se probijalo sunce, i dalje }ute}i. Li~ile su na dva stara, sivo-zelena kamena, sa sjajnim, `ivim o~ima. Bore}i se sa spavanjem-snom, koji nikako nije mogao da zauzda, Selver najednom uzviknu, kao da ga je ne{to silno upla{ilo, i probudi se. Zatim ustade i po|e da se napije vode na potoku: kada je krenuo natrag, sledilo ga je {est ili sedam onih koji su uvek i{li za njim. Predvodnica odlo`i poluzavr{en rad i re~e: "A sad, budi dobro do{la, glasnice, i saop{ti nam poruku koju nosi{." Glasnica ustade, nakloni se prema Ebor Dendep i po~e da govori: "Dolazim iz Tretata. Moje re~i poti~u iz Sorbron Deve, pre toga od moreplovaca sa moreuza, a jo{ ranije iz Brotera na Sornolu. Njih treba da ~uje ceo Kadast, ali upu}ene su ~oveku po imenu Selver, koji je rodom sa Jasena, iz E{reta. Evo tih re~i: stigli su novi divovi u svoj veliki grad na Sornolu. Ve}ina ih je `enskog roda. @uti, plameni brod podi`e se i spu{ta u mestu ~iji je naziv bio Peha. U Sornolu se zna da je Selver iz E{reta spalio grad divova u Kelmi Devi. Veliki Sanjari Izgnanstva u Broteru sanjali su da divova ima vi{e nego drve}a na ^etrdeset zemalja. To su sve re~i poruke koju nosim." Kada je deklamacija, izre~ena u jednom dahu, bila okon~ana, neko vreme niko nije progovorio. Oglasila se samo jedna ptica, malo dalje, eksperimentalnim pojem: "Vit-vit?" "Ovo je veoma r|avo svet-vreme", re~e jedna Starica, trljaju}i reumati~no koleno. Jedna siva ptica polete sa velikog hrasta, koji je ozna~avao severnu ivicu grada, i stade da kru`i u vazduhu; prepustila je lenja krila jutarnjim strujama, koje su je lako dizale uvis. Uvek je postojalo neko drvo na kome su se okupljali ovi suri zmajevi, nedaleko od grada; oni su obavljali slu`bu gradske ~isto}e. Jedan mali, debelju{kasti de~ak protr~ao je kroz brezov gaj, dok mu je za petama jurila ne{to malo ve}a sestra; oboje su kri~ali piskutavim glasi}ima poput pacova. De~ak najednom pade i zaplaka, a devoj~ica ga pridi`e i stade da mu bri{e suze nekim velikim listom. Ubrzo potom oni odskakuta{e u {umu, dr`e}i se za ruke.

20


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e "Postojao je jedan po imenu Ljubov", re~e Selver predvodnici. "Pri~ao sam o njemu Koro Meni, ali ne i tebi. Kada je onaj drugi hteo da me ubije, on mi je spasao `ivot. Ljubov me je tako|e iscelio i oslobodio. @eleo je da sazna vi{e o nama; tako sam mu obja{njavao ono {to me je pitao, a i on je meni tuma~io ono {to sam ja pitao. Jednom sam mu postavio pitanje, kako njihova rasa mo`e da opstane kada ima tako malo `ena. Kazao mi je da su tamo odakle su do{li polovina `ene; ali mu{karci ih ne}e dovesti na ^etrdeset zemalja sve dok ne pripreme mesto za njih." "Dok mu{karci ne pripreme pogodno mesto za `ene? Dobrano }e se one na~ekati!" re~e Ebor Dendep. "Ba{ li~e na ljude iz Brestovog Sna, koji ti prilaze okrenutih zadnjica i sa ~elom na temenu. Oni {ume pretvaraju u suvu obalu" - u njenom jeziku nije bilo re~i za pustinju - "i to nazivaju pripremanjem mesta za `ene? Bolje bi bilo da su najpre poslali `ene. Mo`da kod njih `ene obavljaju Veliko Sanjanje, ko zna? Oni su nazadni, Selvere. Pomra~enog su uma." "Ceo narod ne mo`e biti pomra~enog uma, "Ali oni sanjaju samo u snu, ka`e{; ako ho}e da budni sanjaju, onda uzimaju otrove, ali im tada snovi izmi~u upravljanju , ka`e{! Zar jedan narod mo`e biti lu|i od toga. Oni ni{ta bolje ne razlikuju san-vreme od sveta-vremena nego neka beba. Mo`da, kada ubiju drvo, misle da }e ono o`iveti!" Selver odmahnu glavom. I dalje se obra}ao predvodnici, kao da su njih dvoje sami u brezovom gaju, mirnim, oklevaju}im glasom, gotovo dremljivo. "Ne, oni savr{eno dobro shvataju {ta je smrt... Razume se, ne vide kao mi, ali ima stvari o kojima znaju vi{e i koje razumeju bolje od nas. Ljubov je shvatio veliki deo onoga {to sam mu kazao. Ali ve}inu onoga {to je on meni ispri~ao, ja nisam razumeo. Nije, me|utim, jezik bio taj koji me je spre~io da shvatim; ja znam njihov govor, a on je nau~io na{e; napravili smo skupni zapis o dva jezika. No, bilo je stvari za koje je on kazao da ih nikada ne}u mo}i razumeti. Rekao je da ludi poti~u izvan {ume. To je sasvim jasno. Kazao je da `ele {umu: drve}e da od njega naprave drvo, zemlju da na njoj zaseju travu." Iako jo{ mek, Selverov glas postao je zvonak; ljudi me|u srebrnim stablima pretvori{e se u uho. "I to je jasno, bar onima me|u nama koje su ih videli kako seku svet. Kazao je, dalje, da su ludi ljudi kao mi, da smo, zapravo, srodnici, bliski mo`da kao {to su Crveni jelen i Sivi srnda}. Rekao je da su do{li sa jednog drugog mesta koje nije {uma; tamo je sve drve}e pose~eno; to mesto ima sunce, ne na{e sunce, koje je zvezda. Sve to, kao {to vidite, nije mi bilo jasno. Ja govorim njegove re~i, ali ne znam {ta zna~e. Ali to i nije mnogo va`no. Jasno je da oni `ele za sebe na{u {umu. Dvostruko su vi{i od nas, imaju oru`je koje daleko nadma{a na{e, kao i baca~e plamena i lete}e brodove. Sada su jo{ doveli mnogo `ena i ima}e dece. Ovde ih je sada mo`da dve, a mo`da i tri hiljade i poglavito se nalaze na Sormolu. Ali ako sa~ekamo jedan ljudski vek ili dva, oni }e se namno`iti; broj }e im se udvostru~iti i dvostruko udvostru~iti. Oni ubijaju mu{karce i `ene; ne po{te|uju one koji mole za `ivot. Ne umeju da pevaju u borbi. Ostavili su za sobom svoje korenove, mo`da, u toj drugoj {umi iz koje su do{li, u toj {umi bez drve}a. Niko ne mo`e pouzdano re}i da li su oni ljudi ili nisu ljudi, da li su zdravog ili pomra~enog uma, ali to i nije va`no. Moramo ih nagnati da napuste {umu, zato {to su

21


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e opasni. Ako ne budu hteli da odu, moramo ih spaliti sa zemalja, kao {to se legla `aokavih mrava moraju popaliti u gradskim gajevima. Ukoliko budemo ~ekali, mi }emo biti isterani napolje i spaljeni. Mogu nas izgaziti kao {to mi gazimo `aokave mrave. Kada su spalili moj grad E{ret, video sam jednu `enu koja je le`ala na stazi i molila nekog luda za `ivot; on joj je, me|utim, stao na le|a i slomio joj ki~mu. a zatim ju je nogom odgurnuo u stranu, kao da je mrtva zmija. Video sam to svojim o~ima. Ako su ludi ljudi, onda su nevi~ni ili neupu}eni da sanjaju i da se pona{aju kao ljudi. Zato idu okolo, mahnito ubijaju}i i uni{tavaju}i; na to ih nagone bogovi zapretani u njima, koje oni ne}e da oslobode, ve} poku{avaju da ih iskorene i poreknu. Ako su ljudi, onda su zli ljudi, budu}i da pori~u vlastite bogove, boje}i se da ugledaju sopstvena lica u tami. Predvodnice Kadasta, po~uj me." Selver ustade, postav{i najednom neobi~no visok me|u `enama koje su sedele. "Vreme je, mislim, da se vratim u svoju zemlju, na Sornol, onima koji su u izgnanstvu i koji su porobljeni. Ka`i svim ljudima koji sanjaju o gradu {to gori da po|u za mnom u Broter." On se nakloni Ebor Dendep i krenu iz brezovog gaja, i dalje {antavo kora~aju}i i sa uvezanom rukom; no, hod mu se odlikovao hitrinom, a glava mu je stajala uspravno, tako da je izgledao celovitiji od drugih ljudi. Mla|arija po|e za njim u ti{inu. "Ko je to?" upita glasnica iz Tretata, prate}i ga pogledom. "^ovek kome je bila upu}ena tvoja poruka, Selver iz E{reta, bog me|u nama. Jesi li ve} ranije videla nekog boga, k}eri?" "Kada mi je bilo deset godina, u na{ grad do{ao je Svira~ Na Liri." "Stari Ertel, da. Bio je sa mog Drveta i iz Severnih nizija kao ja. Pa, sada si videla jo{ jednog boga, i to ve}eg. Ispri~aj o njemu tvojim ljudima u Tretatu." "Koji je on bog, majko?" "Jedan novi", uzvrati Ebor Dendep svojim suvim, stara~kim glasom. "Sin {umske vatre, brat ubijenih. On je onaj koji se ponovo ne ra|a. A sada, po|ite svi, po|ite u dom. Vidite ko }e krenuti za Selverom, postarajte se za hranu koju }e poneti. Pusite me malo ovde. Ispunjavaju me zle slutnje kao kakvog glupog starca. Moram da sanjam..." Koro Mena je po{ao sa Selverom te no}i do mesta gde su se prvi put sreli, pod bakarnim vrbama uz potok. Mnogo ljudi krenulo je za Selverom na jug, {ezdesetak ukupno; bila je to najmnogobrojnija ~eta koju je ve}ina ljudi ikada videla da skupa ide. Oni }e izazvati veliku pa`nju i nagnati jo{ mnoge da im se priklju~e na putu prema moru, gde }e se ukrcati za Sornol. Selver je zatra`io svoju sanjarsku povlasticu da ostane sam te no}i. Bez pratnje je krenuo na put. Pratioci }e mu se pridru`iti ujutro; posle toga, okru`en gomilom i silnim poslom koji da ~eka, ima}e malo vremena za spor i dubok protok velikih snova. "Ovde smo se sreli", re~e starac, zaustaviv{i se me|u povijenim granama, koprenama vise}eg li{}a, "i ovde }emo se rastati. Ovo mesto bi}e nazvano Selverov gaj i kao takvo osta}e jama~no zapam}eno me|u onima koji }e posle nas hoditi ovim stazama."

22


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e Selver je }utao neko vreme, stoje}i nepomi~no poput drveta; neumorno li{}e oko njega polako je gubilo srebrnu boju, tamne}i kako su se oblaci zgu{njavli preko zvezda. "Ima{ vi{e pouzdanja u mene nego i ja sam", re~e on kona~no, glas u tmini. "Da, imam, Selvere... Valjano sam obu~en u snevanju, a i star sam. Sada ve} veoma malo sanjam za sebe. A i za{to bih? Malo mi je {ta novo. A ono {to sam hteo od `ivota, to sam i imao, pa i vi{e. Imao sam ceo `ivot. Dana poput li{}a u {umi. Sada sam staro, {uplje deblo, ~iji su jedino jo{ korenovi `ivi. Zato i sanjam samo ono {to svi ljudi sanjaju. Nemam vi{e vizija ni `elja. Vidim ono {to jeste. Vidim plod kako zri na grani. ^etiri godine je sazrevao, taj plod duboko posa|enog drveta. ^etiri godine smo se svi bojali, ~ak i mi koji `ivimo daleko od ludskih gradova i koji smo ih samo na~as osmotrili iz skrovi{ta ili videli njihove brodove kako lete nebom, posmatrali mrtva mesta gde su posekli sve, slu{ali pri~e o tim stvarima. Svi se pla{imo. Deca se bude iz sna, vi~u}i o divovima; `ene se ne usu|uju da krenu na daleka trgova~ka putovanja; mu{karci u domovima ne mogu da pevaju. Plod straha sazreva. A sad vidim tebe kako ga ubira{. Ti si `etelac. Sve ~ega smo se bojali da vidimo ti si upoznao: izgnanstvo, sramotu, bol, pad krova i zidova sveta, maj~inu smrt u bedi, neupu}enu, neodgojenu decu. A ti si sve to propatio. Najdalje si oti{ao. A tamo gde je najdalje, na kraju crne staze, raste Drvo: tu zri plod; ti si sada posegao prema njemu, Selvere, sada si ga ubrao. A svet se potpuno menja kada ~ovek dr`i u ruci plod tog drveta, ~iji su korenovi dublji od {ume. Ljudi }e to znati. Prepozna}e te, kao {to smo te mi prepoznali. Nije potrebno biti starac ili Veliki Sanjar da bi se prepoznao bog! Tamo gde ti hodi{, bukti vatra: samo je slepac ne mo`e videti. Ali, ~uj, Selvere, ima ne{to zbog ~ega sam te oduvek voleo: sanjao sam te pre no {to smo se sreli ovde. I{ao si stazom, a iza tebe mladice su rasle, hrast i breza, vrba i zelenika, jela i bor, jova, brest, belo procvetali jesen, svekoliki krov i zidovi sveta, ve~no su se obnavljali. A sad, zbogom, dragi bo`e i sine, neka te sre}a prati." No} je postajala sve gu{}a kako se Selver udaljavao; kona~no, ni njegove o~i, kadre da vide u mraku, nisu mogle da razaberu ni{ta drugo do masa i gomila tmine. Po~ela je da pada ki{a. Prevalio je svega nekoliko milja od Kadasta, kada je morao ili da upali baklju ili da se zaustavi. Izabrao je ovo dugo i pipaju}i na{ao zgodno mesto me|u korenjem jednog velikog kestena. Seo je tu, osloniv{i se le|ima na {iroko, povijeno deblo, koje kao da je jo{ zadr`alo malo dnevne toplote. Sitna ki{a, ~ije je padanje bilo nevidljivo u tami, dobovala je po li{}u nad njim, po njegovim rukama, vratu i glavi, za{ti}enoj debelim, svilastim pokrovom kose, po zemlji, paprati i obli`njem niskom rastinju, po svekolikom li{}u {ume, blizu i daleko. Selver je sedeo nepomi~no poput buljine na grani iznad njega; nije spavo, ve} su mu o~i {irom bile otvorene prema ki{noj tmini. 3. Kapetana Raja Ljubova bolela je glava. Bol je, zapravo, blago po~eo u mi{i}ima desnog ramena, da bi se potom, sve sna`nije, peo uz vrat, dostigav{i vrhunac u vidu razornog bubnjanja iznad desnog uha. Centri za govor nalaze se u levom delu mo`dane kore, pomisli on, ali nije mogao to da ka`e; nije mogao da govori, da ~ita,

23


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e spava ili misli. Mo`dana kora, mo`dana bora. Jaka migrena, laka sirena, joj, joj, joj. Razume se, bio je le~en od migrene, najpre u koled`u, a potom i u vojsci, za vreme obaveznih, preventivnih, psihoterapijskih seansi, ali je ipak poneo sa sobom ne{to malo ergotaminskih pilula, kada je po{ao sa Zemlje, za svaki slu~aj. Uzeo ih je dve, kao i jedan superhiperultra analgetik, jednu tabletu za umirenje, plus jednu za varenje, da bi neutralisao kafein, koji je neutralisao ergotamin, ali {ilo ga je i dalje dubilo iznutra, tik iznad desnog uha, dejstvuju}i poput dobovanja kakvog velikog bas-bubnja. [ilo, dubilo, glavu mu probilo, tablete popilo, oh Bo`e. Gospode, izbavi nas. Jetrena pa{teta. Kako li samo At{eanci izlaze nakraj sa migrenom? Ali oni je sigurno uop{te nemaju: oni bi naprosto odsanjali boljku nedelju dana pre no {to bi ih stvarno sna{la, Poku{aj i ti, poku{aj da je odsanja{. Po~ni kako te je Selver u~io. Iako nije imao pojma o elektricitetu, tako da nije mogao da shvati na~ela EEG-a, ~im je ~uo o alfa-talasima i o tome kada se pojavljuju, odmah je kazao: "Ah, da, na ovo misli{." Istog ~asa, na grafikonu je po~ela da vijuga nepogre{iva {ara alfa-talasa, bele`e}i ono {to se zbivalo u maloj, zelenoj glavi; zatim je, za ciglih pola ~asa, Ljubov bio upu}en u to kako da uklju~uje alfa-ritmove. To stvarno uop{te nije bilo te{ko. Ali ne sada, svet nas odve} ti{ti, joj, joj, joj, iznad desnog uha, stalno ~ujem kako krilate ko~ije Vremena hitaju u blizini, jer At{eanci su spalili prekju~e Smitov logor i pobili dve stotine ljudi. Dve stotine sedam, ta~nije govore}i. Sve, izuzev kapetana. Nije ni ~udo {to mu pilule nisu mogle prodreti do sredi{ta migrene, budu}i da se to sredi{te nalazilo na jednom ostrvu udaljenom dve stotine kilometara i dva dana u pro{lost. Preko bregova i jo{ dalje. Jasenovi, jasenovi, svi su popadali. A sa jasenovima i sve njegovo znanje o Visoko razvijenim oblicima `ivota na Svetu 41. Pra{ina, otpaci, |ubri{te la`nih podataka i pogre{nih hipoteza. Skoro pet zemaljskih godina, koliko je proveo ovde, bio je uveren da su At{eanci nesposobni da ubijaju ljude, pripadnike vlastite vrste ili neke druge. Pisao je obimne studije u kojima se upinjao da objasni kako i za{to oni ne mogu da ubijaju ljude. Ali sada je sve to ispalo pogre{no. Potpuno pogre{no. [ta li mu je to samo promaklo? Do{lo je vreme da po|e na sastanak u glavni {tab. Ljubov oprezno ustade, pomeraju}i se celim telom, kako mu desna strana glave ne bi otpala; pri{ao je stolu koracima ~oveka koji se kre}e pod vodom, nalio ~a{u votke iz op{teg sledovanja i ispio je. Pi}e ga je izokrenulo; ispoljilo ga je; u~inilo normalnim. Bilo mu je bolje. Izi{ao je napolje i zaputio se pe{ice duga~kom, pra{njavom, glavnom ulicom Centralvila prema glavnom {tabu, budu}i da nije mogao da podnese truckanje na motociklu. Pro{av{i pored 'Luaua', po`udno je pomislio na jo{ jednu votku; ali u tom ~asu na vratima bara pojavio se kapetan Dejvidson i Ljubov je produ`io. Ljudi sa [ekltona ve} su bili u sali za konferencije. Zapovednik Jung, koga je ranije upoznao, doveo je ovoga puta neka nova lica sa orbite. Novajlije nisu bile u uniformama svemirske mornarice; trenutak kasnije, uz blagi {ok, Ljubov shvati da to uop{te nisu ljudi, ve} vanzemaljski humanoidi. Odmah je usledilo upoznavanje: prvi, gospodin Or, bio je kosmati Cetijanac, tamnosiv, zdepast i hladnog dr`anja; drugi, gospodin Lepenon, bio je visok, beo i skladnog stasa: Hainac. Pokazali su zanimanje za

24


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e Ljubova dok su se pozdravljali; Lepenon re~e: "Upravo sam pro~itao va{ izve{taj o svesnoj kontroli paradoksalnog spavanja me|u At{eancima, doktore Ljubov." Bilo je prijatno to ~uti, ba{ kao {to je bilo prijatno biti oslovljen po{teno zavre|enom titulom. Po govoru im se videlo da su proveli nekoliko godina na Zemlji, kao i da bi mogli biti hilferi ili ne{to sli~no; ali, prilikom predstavljanja, zapovednik nije pomenuo njihov status ili polo`aj. Prostorija se polako punila. Gose, kolonijski ekolog, u{ao je prvi, a za njim sve visoke stare{ine; zatim je do{ao red na kapetana Susuna, upravnika Odeljenja za razvoj planete - {umarske operacije - ~iji je ~in, ba{ kao i Ljubovljev, predstavljao neophodan izum za umirenje vojnih savesti. Poslednji je u{ao kapetan Dejvidson, uspravnog dr`anja i lep, suvog i ko{~atog lica koje je izgledalo mirno, pa ~ak i ozbiljno. Na svim vratima stajala je stra`a. Vratovi vojnika bili su kruti poput }uskija. Konferencija je o~igledno predstavljala istragu. ^ija je bila krivica? Moja, pomisli Ljubov u o~ajanju; ali iz o~aja on pogleda preko stola prema kapetanu Donu Dejvidsonu sa gnu{anjem i prezirom. Zapovednik Jung imao je veoma tih glas: "Kao {to vam je poznato, gospodo, moj brod se zaustavio ovde, kod Sveta 41, da iskrca novi tovar kolonista, i ni{ta vi{e; [ekltonovo odredi{te je Svet 88, Prestno, koji pripada hainskoj grupi. No, budu}i da se napad na va{ istureni logor dogodio za vreme na{eg boravka, ne mo`emo olako pre}i preko toga; naro~ito u svetlosti izvesnih okolnosti, o kojima }ete biti obave{teni kasnije, tokom sednice. ^injenica je da je polo`aj Sveta 41 kao zemaljske kolonije sada podlo`an preina~enju, a pokolj u va{em logoru mo`e da ubrza odluku Uprave u tom smislu. Razume se, na{e odluke moraju biti donete brzo, budu}i da ne mogu dugo da zadr`avam brod ovde. Pre svega, potrebno je da utvrdimo da li su svi prisutni upoznati sa bitnim ~injenicama o ovom slu~aju. Izve{taj kapetana Dejvidsona o doga|ajima u Smitovom logoru snimljen je na traku i mi sa broda svi smo ga ~uli; da li ste i vi ovde imali prilike da se upoznate sa njime? Dobro. Ako sada neko od vas `eli ne{to da upita kapetana Dejvidsona, on vam stoji na raspolaganju. Evo, ja }u prvo postaviti jedno pitanje. Dan posle incidenta vratili ste se do mesta gde se nalazio logor, kapetane Dejvidsone, u velikom skaka~u sa osam vojnika; da li ste imali dozvolu nekog pretpostavljenog ovde iz Centrala za taj let?" Dejvidson ustade. "Jesam, ser." "Da li ste bili ovla{}eni da se spustite i otvorite vatru u {umi blizu logora?" "Nisam, ser." "Ali ste, ipak, otvorili vatru?" "Jesam, ser. Poku{ao sam da isteram na ~istinu stvorce koji su poubijali moje ljude." "Vrlo dobro. Gospodine Lepenon?" Visoki Hainac pro~isti grlo. "Kapetane Dejvidsone", re~e on, "smatrate li da su ljudi pod va{im zapovedni{tvom u Smitovom logoru bili uglavnom zadovoljni." "Smatram." Dejvidsonovo istupanje bilo je otresito i samouvereno; izgledalo je da mnogo ne mari za to {to je u nevolji. Razume se, oficiri svemirske mornarice i stranci nisu bili

25


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e njegovi pretpostavljeni; jedino je vlastitom pukovniku bio odgovoran za to {to je izgubio dve stotine ljudi i neovla{}eno preduzeo odmazde. A njegov pukovnik je sedeo tu i slu{ao. "Imali su valjanu hranu i sme{taj i nisu bili preoptere}eni radom, bar koliko je to mogu}e u uslovima jednog grani~arskog logora?" "Tako je." "Da li je disciplina bila veoma stroga?" "Ne, nije." "[ta je onda, prema va{em mi{ljenju, izazvalo pobunu?" "Ne razumem." "Ako niko nije bio nezadovoljan, za{to bi onda jedan deo ljudstva poubijao ostale i uni{tio logor?" Zavladala je nelagodna ti{ina. "Smem li ja ne{to da primetim?" re~e Ljubov. "Napad na Zemljane izvr{ili su domoroda~ki hilfovi, `itelji {ume, kojima su se pridru`ili njihovi sunarodnici zaposleni u logoru. U svom izve{taju, kapetan Dejvidson koristio je za At{eance re~ 'stvorci'." Lepenon se na|e u neprilici i na licu mu se pojavi izraz nelagodnosti. "Hvala vam, doktore Ljubov. Sasvim sam pogre{no razumeo stvar. Mislio sam, naime, da se re~ 'stvorci' koristi za zemaljsku kastu koja radi te`a~ke poslove u logorima drvose~a. Uveren, kao i svi ostali, da At{eanci ne ispoljavaju agresivnost prema drugim rasama, ni na kraj pameti mi nije palo da se, zapravo, na njih mislilo. U stvari, uop{te nisam znao da ste ih dr`ali kao saradnike u logorima. No, sada jo{ manje nego pre mogu da shvatim {ta je prouzrokovalo napad i pobunu." "Ni meni nije jasno, ser." "Kada je kapetan kazao da su ljudi pod njegovim zapovedni{tvom zadovoljni, da li je on tu mislio i na domoroce?" upita Cetijanac Or suvim i mrmljivim glasom. Hainac se odmah uhvati toga i postavi novo pitanje Dejvidsonu svojim bri`nim, u~tivim tonom: "Da li su At{eanci, koji su `iveli u logoru, bili zadovoljni, prema va{em mi{ljenju?" "Koliko je meni poznato, jesu." "Nije bilo ni~eg neobi~nog u vezi sa njihovim polo`ajem ili poslom koji su morali da rade?" Ljubov oseti kako napetost raste - jedan okret zavrtnja - kod pukovnika Donga i njegovih ljudi, kao i kod zapovednika zvezdanog broda. Dejvidson je ostao miran i neuzbu|en. "Ne, ni~eg neobi~nog." Ljubov shvati tog trenutka da su na [eklton slate jedino njegove nau~ne studije; protivljenja, me|utim, pa ~ak i godi{nji izve{taji o 'domoroda~kom navikavanju na prisustvo kolonista', koje je zahtevala Uprava, zadr`avani su u ladici nekog stola glavnog {taba. Dvojica humanoidnih vanzemaljaca ni{ta nisu znala o iskori{}avanju At{eanaca. Zapovednik Jung je svakako to znao; on se i ranije spu{tao na planetu i verovatno je video torove stvoraca. U svakom slu~aju, jedan zapovednik svemirske mornarice koji obilazi razne kolonije nije ba{ neupu}en u prirodu odnosa Zemljana i hilfova. Bez obzira

26


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e na to da li se slagao ili ne sa tim kako kolonijska uprava vodi poslove, te{ko da bi ga ne{to moglo zaprepastiti. Ali kako bi jedan Cetijanac ili jedan Hajinac saznali ne{to vi{e o zemaljskim kolonijama, ako im puki slu~aj ne omagu}i da svrate na neku od njih, dok se nalaze na putu prema nekom drugom odredi{tu? Lepenon i Or uop{te nisu imali nameru da se ovde spuste. Ili mo`da u prvo vreme nisu imali nameru, ali su promenili mi{ljenje kada su ~uli da su iskrsle pote{ko}e. Za{to ih je zapovednik poveo sa sobom? Da li je to bila njegova ili njihova `elja? Ma ko da su oni bili, zra~ili su autoritetom, odlikovali su se onim suvim, opojnim mirisom mo}i. Ljubova vi{e nije bolela glava; ose}ao se ~ilo i uzbu|eno, dok mu je lice bilo prili~no zajapureno. "Kapetane Dejvidsone", re~e on, "imao bih nekoliko pitanja u vezi s va{im prekju~era{njim sukobom sa ~etiri domoroca. Sigurni ste da je jedan od njih bio Sem, odnosno Selver Tele?" "Siguran sam." "Poznato vam je da je on veoma kivan na vas." "Nije mi poznato." "Nije? Budu}i da mu je `ena umrla u va{em stanu, neposredno posle seksualnog odnosa sa vama, on smatra da ste vi odgovorni za njenu smrt; niste to znali? Ve} vas je jednom napao, ovde u Centralvilu; zaboravili ste to? Stvar je, naime, u tome da Selverova li~na mr`nja prema kapetanu Dejvidsonu mo`e poslu`iti kao delimi~no obja{njenje pobuda za preduzimanje ovag napada koji je bez presedana. At{eanci nisu nesposobni za li~no nasilje, tako ne{to nikada nisam tvrdio u svojim studijama o ovim stvorenjima. Njihovi mladi pripadnici, koji jo{ nisu ovladali sanjanjem ili takma~kim pevanjem, ~esto se rvu ili pesni~e, i to ne uvek iz razonode. Ali Selver je odrastao i dobro upu}en pojedinac; jo{ njegov prvi, li~ni napad na kapetana Dejvidsona, ~iji sam o~evidac delimi~no bio, sasvim izvesno je predstavljao poku{aj ubistva. Uzgred budi re~eno, iste je vrste bilo i kapetanovo uzvra}anje. U to vreme taj napad sam smatrao zasebnim psihoti~kim incidentom, uzrokovanim tugom i stresom, za koji je bilo neverovatno da }e se ponoviti. Ali pogre{io sam. Kapetane, kada su ~etiri At{eanca sko~ila na vas iz busije, kako ste to opisali u izve{taju, da li ste bili oboreni na tle?" "Jesam." "U kom ste se polo`aju na{li?" Dejvidsonovo mirno lice se nape i ukruti, a Ljubova pro`e gri`a savesti. Hteo je da pritera Dejvidsona uza zid njegovim la`ima, da ga nagna da bar jednom progovori istinu, ali ne i da ga ponizi pred drugima. Optu`be za silovanje i ubistvo i{le su u prilog Dejvidsonovoj predstavi o sebi kao o izuzetno mu`evnim mu{karcu, ali sada je ta predstava bila ugro`ena: Ljubov ga je prikazao - njega, vojnika, borca, hladnog i `ilavog ~oveka - kao slabi}a koga su savladali neprijatelji stasa {estogodi{njih de~aka... Koliko li je samo, onda, stajalo Dejvidsona da se priseti trenutaka kada se na{ao le|ima oboren na tle, posmatraju}i male, zelene ljude odozdo, a ne vi{e odozgo? "Le`ao sam na le|ima." "Da li vam je glava bila zaba~ena unazad ili okrenuta u stranu?" "Ne znam."

27


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e "Poku{avam da ustanovim jednu okolnost, kapetane, koja bi mogla da doprinese obja{njenju za{to vas Selver nije ubio, kada je ve} bio veoma kivan na vas i kada je uzeo udela u pomoru dve stotine ljudi nekoliko ~asova ranije. Pitao sam se, naime, da li ste se mo`da na{li u polo`aju koji, prema nazorima At{eanaca, spre~ava protivnika od svake dalje fizi~ke agresivnosti." "Ne znam." Ljubov pre|e pogledom oko konferencijskog stola; na svim licima videla se radoznalost i izvesna napetost. "Ti gestovi i polo`aj koji sputavaju agresivnost mo`da su u osnovi uro|eni, mo`da predstavljaju neki pre`iveli mehanizam nagonskog reagovanja, ali u svakom slu~aju postali su dru{tveno razvijeni i pro{ireni, odnosno potpadaju pod ste~ena svojstva. Najsna`niji i najpotpuniji me|u njima jeste le`e}i polo`aj, na le|ima, zatvorenih o~iju i zaba~ene glave, tako da je grlo potpuno izlo`eno. Mislim da nijedan At{eanac iz lokalnih kultura nije kadar da povredi neprijatelja koji se nalazi u tom polo`aju. On bi morao da preduzme ne{to drugo da se oslobodi srd`be ili agresivnog poriva. Kada su vas oborili na tle, kapetane, da li je Selver kojim slu~ajem pevao?" "Molim?" "Da li je pevao?" "Ne znam." Blokada. Nema prolaza. Ljubov se taman spremao da slegne ramenima i da digne ruku od svega, kada Cetijanac re~e: "Za{to pitate, doktore Ljubov?" Najplemenitija osobina prili~no nezgodnog cetijanskog karaktera bila je radoznalost, ~esto neprikladna i nepresu{na znati`elja; Cetijanci umiru iz radoznalosti, samo da bi saznali {ta dolazi posle toga. "Vidite", re~e Ljubov, "At{eanci koriste svojevrsno ritualizovano pevanje kao zamenu za fizi~ku borbu. I ovo predstavlja op{tu dru{tvenu pojavu, koja mo`da ima fiziolo{ke temelje, premda je veoma te{ko ustanoviti ne{to u tom smislu 'uro|eno' u ljudskim bi}ima. Me|utim, kod svih ovda{njih vi{ih primata zastupljeno je glasovno nadmetanje izme|u dva mu`jaka, uglavnom urlikanje i zvi`danje; mu`jak koji odnese prevagu mo`e na kraju pora`enoga da udari, ali stvar se obi~no okon~a tako {to se grlatiji protivnik zadovolji time {to je nadvikao slabijeg. Sami At{eanci vide u tome sli~nost sa svojim takmi~enjima u natpevavanju, u kojima tako|e u~estvuju jedino mu{karci; ali za njih to nisu samo kanali za osloba|anje agresivnosti, ve} i oblik umetnosti. Pobe|uje bolji umetnik. Upitao sam se da li je Selver pevao nad kapetanom Dejvidsonom, a ako jeste, da li je to u~inio stoga {to nije mogao da ga ubije ili zato {to je vi{e voleo pobedu bez krvi. Ova pitanja najednom su postala veoma va`na." "Doktore Ljubov", re~e Lepenon, "koliko su delotvorni ti mehanizmi za kanalisanje agresivnosti? Da li su uop{te rasprostranjeni?" "Me|u odraslima jesu. To tvrde moji obavestitelji, a i sva osmatranja koja sam sam vr{io i{la su tome u prilog, sve do prekju~e. Silovanja, nasilni napadi i ubistva doslovce nisu postojali me|u njima. Ima nesre}nih slu~ajeva, razume se, kao i psihoti~nih pojedinaca, premda su ovi retki." "[ta rade sa opasnim psihoti~arima?"

28


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e "Izdvajaju ih. Sasvim doslovno. Na manja ostrva." "At{eanci su mesojedi, oni love `ivotinje?" "Tako je. Meso im je glavna hrana." "Divno", re~e Lepenon. Bela ko`a postala mu je od uzbu|enja jo{ ble|a. "Humanoidno dru{tvo sa delotvornom blokadom protiv rata! Koja je cena za to, doktore Ljubov?" "Nisam siguran, gospodine Lepenon. Mo`da promena. Oni imaju stati~no, stabilno, jednoliko dru{tvo. Nemaju istoriju. Savr{eno su uklopljeni i uop{te ne napreduju. Mo`e se, zapravo, re}i da su kao {uma u kojoj `ive: dostigli su vrhunsko stanje. Ovim, me|utim, ne `elim da ka`em da su nesposobni za prilago|avanje." "Gospodo, ovo je neosporno veoma zanimljivo, ali na izvestan na~in i odve} stru~no; osim toga, pomalo izlazi iz okvira problema koji mi ovde poku{avamo da razjasnimo..." "Ne, oprostite, pukovni~e Dong, sad smo ba{ na pravom tragu. Izvolite, doktore Ljubov?" "Pa, pitam se, ne dokazuju li oni mo`da upravo sada svoju sposobnost prilago|avanja. Prilago|uju}i, naime, svoje pona{anje nama. Zemaljskoj koloniji. ^etiri godine su se pona{ali prema nama kao {to se me|usobno pona{aju. Uprkos fizi~kim razli~itostima, prihvatili su nas kao ~lanove svoje vrste, kao ljude. Mi, me|utim, nismo reagovali kako bi to trebalo da ~ine pripadnice njihove vrste. Prenebregavali smo takve reakcije, prava i obaveze nenasilja. Ubijali smo, silovali, razgonili i porobljavali domoroda~ke humanoide, uni{tavali smo im zajednice i sekli {ume. Ne bi bilo iznena|uju}e ako su do{li do zaklju~ka da mi uop{te nismo ljudi." "Te da stoga mo`ete biti ubijani poput `ivotinja, da, da", re~e Cetijanac, u`ivaju}i u logici; ali Lepenovo lice sada je bilo uko~eno poput belog kamena. "Porobljavali, kazali ste?" re~e on. "Kapetan Ljubov izra`ava li~na mi{ljenja i pretpostavke", ume{a se pukovnik Dong, "za koje moram kazati da ih smatram donekle pogre{nim; on i ja smo ve} imali pilike da razgovaramo o tim stvarima, premda trenutni predmet razgovora nije najpogodniji za rasprave ove vrste. Kod nas nema robova, ser. Neki domoroci imaju korisnu ulogu u na{oj zajednici. Dobrovoljni samostalni radni korpusi predstavljaju ovde sastavni deo svih logora, osim privremenih. Na raspolaganju nam stoji veoma malobrojno osoblje za izvr{enje postavljenih zadataka, tako da nam je potrebna radna snaga i mi koristimo sve ~ega mo`emo da se domognemo, ali nipo{to na robovskoj osnovi." Lepenon zausti da ne{to ka`e, ali prepusti re~ Cetijancu, koji samo upita: "Koliko ima vas, a koliko njih?" "Sada je ovde dve hiljade {est stotina ~etrdeset jedan Zemljanin", uzvrati Gose. "Ljubov i ja smo procenili da populacija doma}ih hilfova ima negde oko tri miliona pripadnika."

29


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e "Trebalo je dobro da se zamislite nad tim statisti~kim podatkom, gospodo, pre no {to ste se upustili u menjanje domoroda~kih tradicija!" re~e Or, uz osoran, premda savr{eno prirodan smeh. "Prikladno smo naoru`ani i opremljeni da se odupremo svakom tipu agresije od strane domorodaca", re~e pukovnik. "Me|utim, prve istra`iva~ke misije i na{a ekipa stru~njaka predvo|ena kapetanom Ljubovom saglasile su se oko toga da Novotahi}ani predstavljaju primitivnu, bezopasnu i miroljubivu vrstu. No, ta je informacija o~igledno bila pogre{na..." "O~igledno?" prekide Or pukovnika. "Smatrate li da je ljudska vrsta primitivna, bezopasna i miroljubiva, pukovni~e? Ne. Ali znali ste da su hilfovi sa ove planete ljudi? Ljudi, isto toliko koliko vi, ja ili Lepenon, budu}i da svi poti~emo sa istog, prvobitnog, hainskog stabla?" "To je nau~na teorija. Svestan sam..." "Pukovni~e, to je istorijska ~injenica." "Nisam prinu|en da je prihvatim kao ~injenicu", re~e stari pukovnik, uzbudiv{i se, "i ne volim da mi se tu|a mi{ljenja trpaju u usta. ^injenica je da su ti stvorci visoki jedan metar, da su prekriveni zelenim krznom, da ne spavaju i da ne predstavljaju ljudska bi}a po mojim merilima!" "Kapetane Dejvidsone", re~e Cetijanac, "da li su za vas domoroda~ki hilfovi ljudska bi}a ili nisu?" "Ne znam." "Ali imali ste seksualni odnos sa jednom njihovom pripadnicom, sa `enom tog Selvera. Da li biste odr`avali seksualne odnose sa `enkom neke `ivotinjske vrste? Kako u tom pogledu stoji stvar sa ostalima?" On pogleda redom zajapurenog pukovnika, namrgo|ene majore, pomodrele kapetane, pogurene stru~njake. Na licu mu se pojavi prezir. "Niste promi{ljeno postupili", re~e on. Prema njegovim merilima, bila je to gruba uvreda. Zapovednik [ekltona kona~no prekide nelagodno }utanje. "Dakle, gospodo, tragedija u Smitovom logoru o~igledno predstaljva odraz sveukupnih odnosa izme|i kolonije i domorodaca, a nipo{to samo bezna~ajnu i izdvojenu epizodu. To je pre svega bilo potrebno utvrditi. Budu}i da je takav slu~aj, mi mo`emo na izvestan na~in da doprinesemo olak{anju va{ih pote{ko}a. Glavna svrha na{eg putovanja nije bila da ovde iskrcamo dve stotine devojaka, premda znam da ste ih `eljno o~ekivali, ve} da odemo do Prestnoa, gde su iskrsle neke nevolje, i da tamo{njoj vladi dostavimo jedan ansibl, odnosno ICD primopredajnik." "[ta?" upita Sereng, in`enjer. Pogledi posta{e netremi~ni oko celog stola. "Onaj koji imamo na brodu predstavlja rani model i staje koliko i godi{nji bud`et jedne planete, pribli`no. Tako je bilo pre dvadeset sedam godina, kada smo krenuli sa Zemlje. Danas ih prave srazmerno jevtino; ve} spadaju u uobi~ajenu opremu brodova svemirske mornarice; prema utvr|enom rasporedu, robotska letelica ili brod sa ljudskom posadom ve} }e do}i ovamo da i va{oj koloniji dostave taj ure|aj. U stvari,

30


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e bi}e to brod Uprave koji je ve} na putu i koji bi trebalo, ako se dobro se}am, da stigne ovde kroz 9,4 zemaljskih godina." "Otkud to znate?" upita neko, obrativ{i se zapovedniku Jungu, koji uzvrati uz sme{ak: "Zahvaljuju}i ansiblu: onom koji nam se nalazi na brodu. Gospodine Or, va{i sunarodnici su izmislili tu napravu; da li bi ste, stoga, vi bili tako dobri da je rastuma~ite onima koji jo{ nisu upu}eni?" Cetijanac se i dalje kruto dr`ao. "Ne}u poku{ati da objasnim prisutnima na~ela funkcionisanja ansibla", re~e on. "Njegovo dejstvovanje mo`e se sa`eto izlo`iti: trenutan prenos poruka na bilo koju udaljenost. Jedan elemenat mora da se nalazi na nekom telu velike mase, dok drugi mo`e biti bilo gde u kosmosu. Od dolaska na orbitu [eklton se nalazio u svakodnevnoj vezi sa Zemljom, od koje nas sada deli dvadeset sedam svetlosnih godina. Da biste dobili odgovor na neku poruku, ne morate da ~ekate pedeset ~etiri godine, kao {to je to slu~aj kod elektomagnetskih naprava. Ovde nema nikakvog ~ekanja. Izme|u svetova vi{e ne zjapi vremenski bezdan." "^im smo izi{li iz vremenske dilatacije NAFAL-a u planetno prostorvreme, ovde, okrenuli smo broj ku}e, kako bi se to reklo", nastavi zapovednik blagim glasom. "Odmah smo dobili novosti o tome {ta se sve doga|alo tokom dvadeset sedam godina na{eg putovanja. Vremenski bezdan za tela ostaje, ali ne i za informacije. Kao {to vidite, ovaj izum je za nas, kao me|uzvezdanu vrstu, podjednako va`an kao {to nam je ranije u evoluciji bio govor. On }e imati istovetno dejstvo: omogu}i}e postojanje dru{tva." "Gospodin Or i ja krenuli smo sa Zemlje pre dvadeset sedam godina kao izaslanici na{ih vlada, Taua II i Haina", re~e Lepenon. Glas mu je i dalje bio blag i uljudan, ali topline je nestalo iz njega. "Kada smo polazili, pri~alo se o mogu}nosti obrazovanja svojevrsne lige civilozovanih svetova, budu}i da je trenutno komuniciranje postalo mogu}e. Liga svetova sada postoji. Iza sebe ima ve} osamnaest godina postojanja. Gospodin Or i ja sada smo predstavnici Ve}a Lige, pa kao takvi imamo izvesna ovla{}enja i odgovornosti koje nismo imali kada smo po{li sa Zemlje." Trojka sa broda nastavila je da govori sve u tom smislu: trenutna komunikacija postoji, me|uzvezdana supervlada postoji... Verovali ili ne. Urotili su se i la`u. Ta pomisao prostruja Ljubovu kroz svest; on je razmotri, zaklju~i da je posredi razlo`na, ali neosnovana sumnja, odbrambeni mehanizam, i odbaci je. Neka od prisutnih vojnih lica, me|utim, nau~ena da misle po zadanim obrascima, veoma vi~na samoodbrani, prihvati}e je istom brzinom kojom ju je on odbacio. Oni naprosto ne mogu druga~ije do da zaklju~e kako je svako ko tvrdi da je naprasno postao nova vlast - ili la`ov ili zaverenik. Nisu, me|utim, u tom pogledu bili ni{ta ograni~eniji od Ljubova, koji je nau~en da bude otvorenih shvatanja, `eleo to ili ne. "Treba li mi sve to da prihvatimo samo na va{u re~, ser?" upita pukovnik Dong sa dostojanstvom i pomalo patosom; iako je bio odve} pametan da bi valjano mogao da misli po zadatim obrascima, znao je da ne sme poverovati Lepenonu, Oru i Jungu; no, ipak im je poverovao i to ga je sada upla{ilo. "Ne", uzvrati Cetijanac. "Sa tim je gotovo. Kolonija poput va{e ranije je morala da veruje brodovima u prolazu i bajatim radio-porukama. Vi sada vi{e ne morate. U

31


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e prilici ste da sve sami proverite. Mi }emo vam dati ansibl koji je bio predvi|en za Prestno. Liga nas je ovlastila da to uradimo. Razume se, to je u~inila ansiblom. Va{a je kolonija ovde na r|avom putu. Prilike su lo{ije nego {to sam mislio na osnovu va{ih izve{taja. Izve{taji su vam veoma nepotpuni; o~igledno je dejstvovala cenzura ili glupost. Sada }ete, me|utim, imati ansibl i mo}i }ete da razgovarate sa va{om Upravom na Zemlji; mo`ete od nje da zatra`ite nare|enja prema kojima }ete se ravnati. S obzirom na temeljite promene koje su se zbile u organizaciji zemaljske vlade od kada smo mi oti{li, preporu~ujem vam da to smesta u~inite. Nema vi{e nikakvog opravdanja da i dalje postupate prema zastarelim nare|enjima; nema nikakvog opravdanja za neznanje, niti za neodgovornu autonomiju." Kiseli Cetijanac, koji je uz to, poput mleka, bivao samo jo{ kiseliji. Gospodin Or po~eo je da se pona{a odve} zapovedni~ki i zapovednik Jung trebalo je da ga u}utka. Ali da li je to mogao? Kakav je bio ~in 'predstavnika Ve}a Lige svetova'? Ko je ovde pretpostavljeni, pomisli Ljubov, i sam osetiv{i za trenutak kako ga pro`ima strah. Glavobolja mu se vratila u vidu stezanja, kao da mu je neko oko glave, iznad slepoo~nica, ~vrsto stegao nekakav povez. On baci pogled preko stola, prema belim, dugoprstim Lepenonovim {akama; leva je le`ala preko desne, nepomi~no, na goloj, ugla~anoj, drvenoj plohi. Bela ko`a predstavljala je nedostatak prema Ljubovljevim zemaljskim estetskim nazorima, ali vedrina i snaga tih {aka veoma su mu se svi|ale. Haincima je, pomisli on, civilizacija bila ne{to sasvim prirodno. Prili~no je dugo ve} imaju. @iveli su dru{tveno-intelektualan `ivot graciozno{}u ma~ke koja lovi u vrtu, izvesno{}u laste koja prati leto preko mora. Bili su stru~njaci. Nikada nisu morali da poziraju, da glume. Bili su ono {to jesu. Niko nije bolje pristajao ljudskoj ko`i od njih. Izuzev, mo`da, malih, zelenih ljudi? ^uda~ki, patuljasti, prekomerno prilago|eni, stagniraju}i stvorci, koji su bespogovorno, po{teno i spokojno bili ono {to jesu... Jedan od oficira, Benton, upitao je Lepenona da li su on i Or do{li na ovu planetu u svojstvu posmatra~a (tu je malo zastao) Lige svetova, ili mo`da zahtevaju da im se prizna pretpostavljenost u odnosu na... Lepenon mu u~tivo uzvrati: "Mi smo posmatra~i; nismo ovla{}eni da zapovedamo, ve} samo da izve{tavamo. Vi ste i dalje odgovorni samo va{oj vladi na Zemlji." "Onda se ni{ta bitno nije izmenilo", re~e pukovnik Dong sa olak{anjem. "Zaboravljate ansibl", prekide ga Or. "Uputi}u vas kako se njime rukuje, pukovni~e, ~im se ovaj razgovor okon~a. Tada }ete mo}i da se posavetujete sa va{om kolonijskom Upravom." "Budu}i da je va{ problem ovde prili~no hitan, kao i da je Zemlja sada ~lan Lige, tako da je verovatno promenila u izvesnoj meri kolonijski kod tokom poslednjih godina, savet gospodina Ora prikladan je i pravovremen. Trebalo bi da budemo veoma zahvalni gospodinu Oru i gospodinu Lepenonu {to su odlu~ili da ustupe ovoj Zemljinoj koloniji ansibl namenjen Prestnou. Sami su doneli tu odluku; ja jedino mogu da im ~estitam. Sada predstoji da se donese jo{ jedna odluka, odnosno ja treba da je donesem, upravljaju}i se prema va{im procenama. Ako smatrate da se kolonija nalazi u

32


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e neposrednoj opasnosti od novih i masovnijih napada domorodaca, mogu da zadr`im brod jo{ nedelju ili dve kao odbrambeni arsenal; tako|e mogu da evakui{em `ene. Dece jo{ nema, zar ne?" "Nema, ser", re~e Gose. "Ovde su trenutno ~etiri stotine osamdeset dve `ene." "Dobro; imam mesta za tri stotine osamdeset putnika; preostala stotina nekako }e da se stisne; taj vi{ak mase produ`i}e za oko godinu dana povratak ku}i, ali stvar je izvodljiva. Na `alost, to je sve {to mogu da u~inim. Moramo nastaviti za Prestno; kao {to znate, va{ prvi sused udaljen je 1,8 svetlosnih godina. Ponovo }emo se zaustaviti ovde prilikom povratka na Zemlju, ali do tada }e prote}i najmanje tri i po zemaljske godine. Mo`ete li toliko da izdr`ite?" "Mo`emo", re~e pukovnik, a ostali ga podr`a{e glasovima odobravanja. "Sada smo upozoreni i vi{e nas ne}e uhvatiti na spavanju." "A {ta je sa domorocima?" upita Cetijanac. "Mogu li lokalni `itelji da izdr`e naredne tri i po zemaljske godine?" "Mogu", re~e pukovnik. "Ne mogu", re~e Ljubov. Netremice je posmatrao Dejvidsona, ose}aju}i kako po~inje da ga obuzima panika. "Pukovni~e?" re~e Lepenon u~tivo. "Ovde smo ve} ~etiri godine i domoroci su u sasvim dobrom stanju. Mesta ima napretek za sve nas; kao {to ste i sami mogli da se uverite, planeta je veoma retko nastanjena, a ni Uprava je ne bi proglasila pogodnom za kolonizovanje da nije takav slu~aj. No, neka vas to ne brine, ne}emo ponovo biti zate~eni nespremni; bili smo pogre{no obave{teni o prirodi domorodaca, ali dobro smo naoru`ani i kadri da se branimo. U svakom slu~aju, ne}emo preduzimati nikakve odmazde. Tako ne{to izri~ito je zabranjeno u kolonijskom kodu, premda mi nije poznato da li je nova vlada izvr{ila neke izmene u tom pogledu. No, mi }emo se dr`ati starih uputstava, a ona odlu~no odbacuju svaku pomisao na masovne odmazde ili genocid. Ne}emo poslati nikakvu poruku za pomo}; uostalom, od kolonije udaljene dvadeset sedam svetlosnih godina od mati~nog sveta o~ekuje se da bude samostalna i potpuno samodovoljna, tako da, u stvari, ne vidim {ta ICD tu menja, budu}i da brodovi, ljudi i materijal i dalje moraju da putuju brzinama bliskim svetlosnim. Naprosto, nastavi}emo da {aljemo na Zemlju tesanu gra|u i da gledamo svoja posla. @ene nisu u opasnosti." "Gospodine Ljubov?" re~e Lepenon. "Ovde smo ~etiri godine. Ne znam da li }e domoroda~ka humanoidna kultura opstati naredne ~etiri godine. [to se ukupne ekolo{ke situacije ti~e, mislim da }e me Gose podr`ati ako ka`em da smo neopozivo upropastili lokalne `ivotne sisteme na jednom velikom ostrvu, kao i po~inili velike {tete ovde, na potkontinentu Sornolu, a ukoliko nastavimo da se~emo {umu sada{njom stopom, kroz svega deset godina pretvori}emo glavna nastanjiva podru~ja u pustinje. To nije gre{ka glavnog {taba kolonije, niti Odseka za {umarstvo; oni su se, naprosto, dr`ali plana razvoja pripremaljenog na Zemlji bez dovoljno upu}enosti u osobenosti planete koja se eksploati{e, u njene `ivotne sisteme, odnosno u prirodu domoroda~kih humanoidnih `itelja."

33


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e "Gospodine Gose?" re~e u~tivi glas. "Pa, Raje, mislim da malo preuveli~ava{ stvari. Izvesno je, dodu{e, da je Smetli{no ostrvo, na kome je {uma pose~ena preko svih mojih preporuka, nepovratno izgubljeno. Ako se pose~e vi{e {ume iznad odre|enog postotka na datom podru~ju, onda se vlaknasti korov vi{e ne obnavlja, gospodo, a sistem korenova vlaknastog korova predstavlja glavni poveziva~ tla na raskr~enom terenu; bez njega, tle se pretvara u pra{inu i osipa veoma brzo pod erozivnim dejstvom vetra i sna`nih ki{a. Ne bih se, me|utim, slo`io sa tim da su na{a osnovna uputstva pogre{na sve dok ih se dosledno pridr`avamo. Ona su utemeljena na pomnom izu~avanju planete. Ovde, u Centralu, imali smo uspeha zato {to smo postupali prema planu: erozija je svedena na najmanju meru, a raskr~eno zemlji{te veoma je pogodno za obra|ivanje. Uostalom, raskr~iti {umu ne zna~i napraviti pustinju, izuzev, mo`da, iz ugla posmatranja veverice. Mi ne mo`emo ta~no da predvidimo kako }e se lokalni {umski `ivotni sistemi prilagoditi novim {umovitoprerijsko-orani~kim terenima, na koje ukazuje plan razvoja, ali znamo da postoje dobri izgledi za obiman stepen prilago|avanja i opstanka." "To isto je tvrdio Odsek za upravljanje zemlji{tem o Aljaski za vreme prvog gladovanja", re~e Ljubov. Grlo mu se tako stisnulo da mu je glas postao visok i promukao. Ra~unao je na Goseovu podr{ku. "Koliko si sitka-smreka video u `ivotu, Gose? Ili arti~kih sova? Ili vukova? Ili Eskima? Postotak opstanka domoroda~kih vrsta sa Aljaske u habitatu, posle petnaest godina sprovo|enja razvoja, iznosio je tri odsto. Sada je ravan nuli. [umska ekologija veoma je tananog sklopa. Ukoliko nestane {ume, propada i njena fauna. Na at{eanskom re~ za svet je istovremeno i re~ za {umu. Svet se ka`e {uma. Tvrdim, zapovedni~e Jung, da iako kolonija mo`da nije u neposrednoj opsnosti, planeta jeste i..." "Kapetane Ljubov", prekide ga stari pukovnik, "nije primereno da oficirisrtru~njaci izla`u takve tvrdnje oficirima drugih rodova slu`be, ve} treba to da prepuste proceni vi{ih oficira kolonije. Ja vi{e ne}u dopustiti sli~ne poku{aje davanja saveta bez prethodnog odobrenja." Izba~en iz koloseka vlastitim uzbu|enim istupom, Ljubov se izvini i poku{a da povrati pribranost. Da je samo ostao stalo`en, da mu glas nije postao slab i hrapav, da je sa~uvao prisustvo duha... Pukovnik nastavi: "^ini nam se da ste do{li do ozbiljno pogre{nih zaklju~aka o miroljubivosti i neagresivnosti lokalnih domorodaca; upravo zato {to smo se potpuno oslonili na taj stru~ni izve{taj o njima kao o neagresivnim stvorenjima, nismo preduzeli ni{ta da predupredimo u`asnu tragediju koja je zadesila Smitov logor, kapetane Ljubov. Bojim se da }emo morati da sa~ekamo da ih prou~i neki drugi stru~njak za hilfove, budu}i da su va{e teorije o~igledno u izvesnoj meri pogre{ne." Ljubov sede i prihvati prekor. Neka ih ljudi sa broda vide kako jedan na drugoga svaljuju krivicu, odbacuju}i je od sebe poput vru}e cigle: tim bolje. [to vi{e razmirica i neslaganja ispolje, ve}i su izgledi da }e ih predstavnici proveravati i dr`ati pod prismotrom. A krivica je bila njegova: on je pogre{io. Neka ide do vraga samopo{tovanje, sve dok `itelji {ume budu imali ma kakve izglede, pomisli Ljubov i na

34


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e jednom ga obuze tako sna`no ose}anje vlastitog poni`enja i `rtvovanja da mu suze poteko{e na o~i. Bio je svestan da ga Dejvidson posmatra. On se ispravi na stolici, a krv mu navre u lice. U slepoo~nicama mu je dobovalo. Ne}e se njemu izrugivati taj kopilan Dejvidson. Zar Or i Lepenon ne shvataju kakva je sojta Dejvidson i koliko mo}i on ima ovde, dok su Ljubovljeve mo}i, nazvane 'savetni~ke', naprosto bile ni{tavne? Ukoliko se kolonistima dozvoli da nastave po svome, bez ikakve kontrole izuzev jednog superradija, pokolj u Smitovom logoru jama~no }e postati izgovor za sistematsku agresivnost prema domorocima. Bakteriolo{ko istrebljenje, najverovatnije. [eklton }e se vratiti kroz tri i po godine na 'Novi Tahiti', gde }e zate}i naprednu zemaljsku koloniju, sa re{enim problemom stvoraca. Potpuno re{enim. @ao nam je zbog zaraze, preduzeli sve mere predostro`nosti koje propisuje kod, ali mora da je posredi bila nekakva mutacija, nisu posedovali prirodnu otpornost, pa ipak uspeli smo da sa~uvamo jednu grupu, koju smo spasli tako {to smo je prevezli na Nova Foklandska ostrva, na ju`noj polulopti, gde im je sad sasvim dobro, svima {ezdeset troma... Konferencija je potrajala jo{ kratko. Kada se okon~ala, on je ustao i nagao se preko stola prema Lepenonu. "Morate re}i Ligi da preduzme ne{to kako bi spasila {ume, `itelje {ume", re~e on gotovo ne~ujno, potpuno stisnutog grla. "Morate, molim vas, morate." Hain~ev pogled srete sa njegovim; bio je uzdr`an, ljubazan i dubok, kao i uvek. Ni{ta mu nije uzvratio. 4. Neverovatno! Svi su si{li s uma. Ovaj vra`iji, strani svet sasvim ih je zakovrnuo, pretvorio ih u gomilu sanjalica poput stvoraca. ^ak i kada bi sve ponovo dideo na filmu, i dalje ne bi poverovao u ono ~emu je li~no prisustvovao na 'konferenciji' i instrukta`i posle nje. Jedan zapovednik broda zvezdane flote lizao je ~izme dvojici humanoida. In`enjeri i tehni~ari divili su se i uzdisali nad jednim nakin|urenim radiom sa kojim ih je upoznao, uz puno podsmevanja i razmetanja, onaj kosmati Cetijanac, kao da zemaljski nau~nici nisu predvideli pojavu ICD-a pre mnogo godina. Humanoidi su ukrali zamisao, sproveli je u delo, a zatim napravu nazvali ansibl, kako niko ne bi doku~io da je to, zapravo, ICD. Ali najgore od svega bila je konferencija, sa onim ludakom Ljubovom, koji je bulaznio i cmizdrio, a pukovnik Dong nije ga spre~io u tome, ve} ga je pustio da izvre|a Dejvidsona, osoblje glavnog {taba i celu koloniju: a dva tu|inca sve vreme su samo sedela i cerekala se, onaj mali, sivi majmun i veliki, beli pe{ko, podrugljivo su se smejuljila ljudima u brk. Sve je to bilo krajnje r|avo, a stanje se uop{te nije pobolj{alo otkako je [eklton oti{ao. Nije mu smetalo to {to je upu}en u logor Novu Javu i {to je sad pod zapovedni{tvom majora Muhameda. Pukovnik je morao da ga disciplinski kazni; stari Ding Dong verovatno je bio veoma zadovoljan zbog pogroma koji je on sproveo u znak odmazde na Smitovom ostrvu, ali taj osvetni~ki pohod predstavljao je kr{enje discipline i Dejvidson je morao biti strogo ukoren. U redu, takva su pravila igre. Ali u tim

35


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e pravilima nije bilo ni pomena o onome {to je sada stizalo preko tog uve}anog televizora koji su zvali ansibl - preko novog, malog, kalajnog bo`anstva kome su se klanjali u glavnom {tabu. Nare|enja iz Odseka kolonijske Uprave u Kara~iju: Ograni~iti kontakte izme|u Zemljana i At{eanaca samo na one slu~ajeve kada oni za to poka`u inicijativu. Drugim re~ima, vi{e niste mogli da odete do legala stvoraca i regrutujete radnu snagu. Ne savetuje se upo{ljavanje dobrovoljne radne snage; zabranjuje se nasilno anga`ovanje radne snage. I sve u tom smislu. Pa kako, do vraga, onda o~ekuju da svr{avamo poslove? @eli li Zemlja drvo ili ne `eli? I dalje su slali robotske teretne letelice na Novi Tahiti, zar ne, ~etiri puta godi{nje, a svaka od njih vra}ala je na Majku Zemlju tovar prvorazredne drvene gra|e vredan trideset miliona novih dolara. Momci iz Razvoja sigurno su hteli te milione. Bili su to poslovni ljudi. One poruke nisu poticale od njih, svakoj budali je to moralo da bude jasno. Kolonijski polo`aj Sveta 41 - za{to li ga vi{e nisu zvali Novi Tahiti? podvrgnut je preispitivanju. Dok odluka ne bude doneta, kolonisti treba da budu krajnje obazrivi u svim odnosima sa domoroda~kim `ivljem... Upotreba oru`ja bilo koje vrste, osim skromnog li~nog naoru`anja namenjenog samodbrani, bespogovorno je zabranjena - ba{ kao i na Zemlji, izuzev {to tamo ~ovek vi{e nije mogao da ima ni li~no naoru`anje. Ali kakva je svrha bila prevaliti dvadeset sedam svetlosnih godina do jednog grani~arskog sveta, da bi vam tu kazali kako nema pi{tolja, nema plamenog `elatina, nema biobombi, nema ovoga, nema onoga, samo sedite kao dobra de~ica i pustite stvorce da vam pljuju u lice, da nad vama pevaju pesmice, a zatim da vam zariju no` u stomak i spale logor - sve je to lepo i krasno, samo vi nemojte di}i ruku na dra`esne, zelene de~ki}e, to nipo{to! Savetuje se politika potpunog izbegavanja; strogo se zabranjuje polika agresivnosti ili odmazdi. To je bila su{tina svih prispelih poruka, a svaka budala mogla je da uvidi da iza njih nije stajala kolonijska Uprava. Nisu se mogli toliko promeniti za trideset godina. Bili su to prakti~ni, realisti~ni ljudi, koji su dobro znali kakav je `ivot na grani~nim planetama. Moralo je biti jasno svakome ko nije {iznuo od geo{oka da poruke 'ansibla' predstavljaju ~ist blef. Mo`da su usa|ene u ma{inu - ~itava skala odgovora na najverovatnija pitanja - kojom upravlja kompjuter. In`enjeri tvrde da bi otkrili tako ne{to; mo`da. U tom slu~aju, stvar~ica je odista u trenutnoj vezi sa nekim drugim svetom. Ali taj svet nije Zemlja. Oh, ne, ni slu~ajno! Nisu ljudi ti koji otkucavaju odgovore na drugom kraju te male obmane: to su tu|inci, humanoidi. Po svoj prilici Cetijanci, budu}i da su oni i napravili ure|aj, a i ina~e su gomila vra`jih mudrolija. Sojta koja bi sve u~inila za me|uzvezdanu prevlast. Hainci su se rado urotili sa njima, razume se; sve one srceparaju}e fraze u takozvanim uputstvima mirisale su na njih. Odavde se te{ko moglo doku~iti kakvi su bili dugoro~ni naumi tu|inaca; mo`da je posredi slabljenje zemaljske vlade time {to }e se ona upetljati u tu mutnu rabotu sa 'Ligom svetova', sve dok tu|inci ne postanu dovoljno jaki da izvr{e oru`ani prevrat. Ali lako je bilo prozreti njihov plan sa Novim Tahitijem. Pusti}e stvorce da potamane ljude umesto

36


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e njih. Treba samo vezati ruke ljudima gomilom la`nih uputstava preko tih 'ansibla' i dati znak za po~etak pokolja. Humanoidi poma`u humanoide: pacovi poma`u pacove. A pukovnik Dong je progutao stvar. Re{io je da izvr{ava nare|enja. [tavi{e, li~no je to kazao Dejvidsonu. "Nameravam da izvr{avam nare|enja isto kao do sada, a na Novoj Javi vi }ete izvr{avati nare|enja majora Muhameda." Bio je to glupi, stari Ding-Dong, ali voleo je Dejvidsona, a i Dejvidson je voleo njega. Ukoliko bi to zna~ilo izdati ljudsku rasu u korist urote tu|inaca, onda on ne bi mogao da izvr{ava nare|enja, ali i dalje mu je bilo `ao starog vojnika. Bio je budala, ali zato odan i hrabar. Nipo{to ro|eni izdajnik, kao onaj cmizdravi, torokavi uobra`enko Ljubov. Ako je postojao ~ovek za koga se on nadao da }e mu stvorci do}i glave, onda je to bio taj glavonja Raj Ljubov, ljubitelj tu|inaca. Neki ljudi, naro~ito Azijati i hindu-tipovi, predstavljaju, zapravo, ro|ene izdajnike. Ne svi, ali neki. Drugi ljudi su, naprotiv, izbavitelji. Naprosto, slu~ilo se da su tako sazdani, isto kao {to se slu~ilo da budu evroafri~kog porekla ili da su uzornog stasa; on uop{e nije tvrdio da je to njegova li~na zasluga. Ako bude mogao da spase mu{karce i `ene sa Novog Tahitija, u~ini}e to; ukoliko ne bude mogao, bar }e preduzeti vra{ki dobar poku{aj; u tome je bio ceo {tos. @ene - one su sada bile glavni problem. Povukli su deset ma~aka, koje su se nalazile u Novoj Javi, a nisu poslali nove iz Centralvila. "Jo{ nije bezbedno", blejao je glavni {tab. To je imalo veoma r|av odjek u tri isturena logora. [ta se i moglo o~ekivati od isturenih, kada su im oduzete `enke stvoraca, dok su ma~ke ostale za one sre}ne kopilane u Centralu? Bi}e gadne gu`ve oko toga. Ali to nije moglo dugo potrajati, situacija je postala odve} luda da bi bila postojana. Ako ne budu po~eli da popu{taju dizgine sada, posle odlaska [ekltona, kapetanu Dejvidsonu ne}e preostati ni{ta drugo do da se lati malo dodatnog posla, kako bi stvari vratio u normalu. Ujutro onoga dana kada je krenuo iz Centrala raspustili su sve stvorce koji su dr`ani kao radna snaga. Pala je te{ka, pompezna govorancija na kreolskom, zatim su otvorene kapije korala i oslobo|eni su ukro}eni stvorci - svi do jednog: nosa~i, kopa~i, kuvari, |ubretari, ku}ni pomo}nici, slu{kinje. Nijedan nije ostao. Neki su bili sa gospodarima jo{ od osnivanja kolonije, pune ~etiri zamaljske godine. Ali niko nije sa~uvao vernost. Jedan pas, jedan majmun, oklevao bi, zastao bi. No, ova stvorenja nisu ~ak ni za to bila kadra; jedva da su dorasla do nivoa zmija ili pacova: taman toliko pametna da se okrenu i ujedu vas ~im ih pustite iz kaveza. Ding-Dong je stvarno bio sasvim {iznuo kada je re{io da sve te stvorce pusti - i to tu, u blizinu. Umesto da ih pomete na Smetli{no ostrvo i da ih tamo ostavi da pocrkaju od gladi, {to bi bilo najbolje i kona~no re{enje. Ali Donga je i dalje hvatala panika od one dvojice humanoida i njihove kutije za razgovor. Ako bi sada divlji stvorci oko Centralvila re{ili da naprave reprizu pokolja u Smitovom logoru, na raspolaganju bi imali mno{tvo veoma korisnih, novih regruta, koji dobro poznaju raspored celog grada, obi~aje u njemu, mesto gde se nalazi arsenal, gde su sme{tene stra`e i sve ostalo. Ako i Centralvil bude spaljen, glavni {tab }e samo sebi mo}i da zahvali na tome. U stvari, upravo su to i zaslu`ili. Zato {to su

37


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e dopustili da ih izdajnici obmanu, zato {to su poslu{ali humanoide, a prenebregli savete ljudi koji su znali kakvi su, zapravo, stvorci. Nijedan od momaka iz glavnog {taba nije iskusio to da se vrati u logor i tamo zatekne zgari{ta, olupine i izgorela tela, kao {to je to sa njim bio slu~aj. Okov le{, na mestu gde su pobili drvose~e, imao je po jednu strelu zabodenu u oba oka; li~io je na nekog jezivog insekta sa isturenim antenama; blagi Bo`e, taj prizor mu nije izlazio iz pameti. No, jedno je bilo izvesno: ma kakva bila 'uputstva' preko tog novog kosmi~kog telefona, momci iz Centrala ne}e dozvoliti da budu potamanjeni, brane}i se jedino 'skromnim li~nim naoru`anjem'. Oni su imali baca~e plamena i mitraljeze; {esnaest malih skaka~a bilo je opremljeno mitraljezima, a mogli su se koristiti i za bacanje konzervi sa plamenim `elatinom; pet velikih skaka~a raspolagalo je celokupnim naoru`anjem. Dovoljno je samo uzleteti skaka~em iznad nekog raskr~enog podru~ja, navu}i tamo bulumentu stvoraca sa onim njihovim vra`jim lukovima i strelama, a onda osuti po njima konzerve sa plamenim `elatinom i gledati ih kako tr~e unaokolo, zahva}eni plamenom. Ba{ bi bilo zgodno. Utroba mu se malo uskome{ala pri pomisli na to, kao da mu je na um palo kako povaljuje neku `enu, ili kao da se prisetio napada onog stvorca Sema, kada mu je nizom od ~etiri udarca unakazio lice. Bilo je to ejdetsko pam}enje plus veoma `iva uobrazija koju poseduje ve}ina mu{karaca; nikakva li~na zasluga, ve} naprosto na~in na koji je bio sazdan. U stvari, jedini trenutak kada se mu{karac stvarno i potpuno ose}ao mu{karcem bio je onda kada je upravo imao neku `enu ili kada je upravo ubio nekog drugog mu{karca. Nije to ba{ bila originalna zamisao; pro~itao ju je u nekoj staroj knjizi; ali bila je ta~na. Zato je i u`ivao u tome da zami{lja takve prizore. ^ak i bez obzira na to {to stvorci, zpravo, nisu bili ljudi. Nova Java bila je najju`nije od pet velikih kopana, odmah iznad polutara, tako da je tu bilo toplije nego na Centralu ili na Smitu gde je klima bila ba{ zgodna. Toplije i vla`nije. Ki{a je neprekidno padala tokom vla`nih godi{njih doba na celom Novom Tahitiju, ali na severnijim kopnima bila je sitna, tako da od nje niko nije mogao da postane stvarno mokar ili da se prehladi. Na jugu je, me|utim, lila kao iz kabla, a postojale su i prave monsunske oluje, kada niste mogli ni nos da pomolite napolje, a kamoli da radite. Od tih pljuskova mogao je da vas za{titi samo ~vrst krov - ili {uma. Ta vra`ja {uma bila je tako gusta da ni oluja nije mogla prodreti kroz nju. Razume se, i tu biste postali skroz mokri od kapanja vode sa li{}a, ali ako biste se na{li dublje u {umi za vreme nekog od monsuna, te{ko da biste uop{te primetili da duva vetar; no, ukoliko biste iznenada izbili na kakvu ~istinu, vetar bi vas istog ~asa oborio s nogu i na{li biste se do gu{e u crvenom, `itkom blati{tu, u koje je ki{a pretvorila raskr~eno zemlji{te, tako da biste se prili~no namu~ili pre no {to biste se iskobeljali natrag u {umu; a pod njenim okriljem bilo je tamno i toplo i ~ovek je tu lako mogao zalutati. Major Muhamed, zapovednik Nove Jave, stvarno je bio kruti kopilan. Sve se kod njega radilo po ud`beniku: pojaseve za se~enje premeravao je u metar, onaj drek od vlaknstog korova odmah se sejao po kr~evinama, dopusti za odlazak u Central davani su

38


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e strogo po redu, bez ikakvih povlastica, sledovanja halucinogena su racionisana, a njihovo uzimanje na du`nosti postalo je ka`njivo, i tako dalje, i tako dalje. No, Muhamed je imao i jednu dorbu osobinu: nije se svaki ~as javljao Centralu. Nova Java bio je njegov logor i on ga je vodio na svoj na~in. Nije voleo da dobija nare|enja iz glavnog {taba. Sva je, dodu{e, izvr{avao: raspustio je stvorce i pokupio sve oru`je izuzev malih, de~jih pucaljki, ~im mu je to bilo nalo`eno. Ali nikada nije sam tra`io nare|enja, niti savete. Ni od Centrala, ni od ma kog drugog. Bio je uveren da uvek postupa ispravno: znao je da je u pravu. To mu je bio veliki nedostatak. Dok se nalazio kao ~lan Dongovog osoblja u glavnom {tabu, Dejvidson je povremeno imao prilike da zaviri u dosjee oficira. Takve stvari ostajale su urezane u njegovom neobi~nom pam}enju i on se, na primer, se}ao da je video kako je Muhamedov koeficijenat inteligencije sto sedam. Dejvidsonov je, naprotiv, bio sto osamnaest. Postojala je razlika od jedanaest poena; ali, razume se, on to nije mogao re}i starom Muu, a Mu, sa svoje strane, to nije bio u prilici da vidi, tako da nije postojao na~in da ga ubedi da treba da ga, kao pametnijeg, slu{a. Mu je mislio da je on taj koji je pametniji - i u tome je bio problem. U po~etku su svi, zapravo, bili pomalo kruti. Niko sa Nove Jave ni{ta nije znao o grozotama iz Smitovog logora; jedino im je bilo poznato da je tamo{nji zapovednik oti{ao u Central jedan sat pre no {to se stvar dogodila, te da je tako bio jedini ~ovek koji je izvukao `ivu glavu. Posmatrano iz ovog ugla, nije izgledalo ba{ najsjajnije. Jasno je za{to su ga u prvo vreme gledali kao Jonu, ili, jo{ gore, kao svojevrsnog Judu. Ali kada ga bolje budu upoznali, shvati}e da su u zabludi. Posta}e im jasno da on ne samo {to nije dezerter ili izdajnik, nego da je ~vrsto re{en da spre~i izdaju kolonije Novi Tahiti. Tako|e }e uvideti da }e ovaj svet u~initi bezbednim za zemaljski na~in `ivota jedino ako se otarase stvoraca. Nije bilo te{ko proneti glas u tom smislu me|u drvose~ama. Oni nikada nisu osobito voleli male, zelene pacove, zato {to su preko dana stalno morali da ih teraju na posao, a preko no}i stalno da ih ~uvaju; ali sada su po~eli da shvataju da stvorci nisu samo odvratni, nego i opasni. Kada im je Dejvidson ispri~ao {ta je zatekao u Smitu; kada im je objasnio kako su humanoidi sa broda flote isprali mozak glavnom {tabu; kada im je rastuma~io da je satiranje Zemljana na Novom Tahitiju samo si}u{an deo sveobuhvatne zavere tu|inaca protiv Zemlje; kada ih je podsetio na hladne i neumoljive brojke: dve i po hiljade ljudi prema tri miliona stvoraca - onda su svi listom po~eli da se svrstavaju uz njega. Uz njega je bio ~ak i lokalni oficir za ekolo{ku kontrolu. Razlikovao se od jadnog, starog Kisa, koji je izgubio glavu zato {to su ljudi ustrelili nekoliko crvenih jelena, da bi potom {unjavi stvorci i njega ustrelili u stomak. Ovaj momak, Atranda, mrzeo je stvorce. U stvari, sasvim je {iznuo zbog njih, imao je geo{ok ili neki sli~an vrag; toliko se pla{io da }e stvorci napasti logor da se pona{ao poput neke `ene koja se boji da }e biti silovana. No, bez obzira na to, bilo je korisno imati lokalnog stru~njaka na svojoj strani.

39


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e Nije bilo svrhe poku{ati da se pridobije i zapovednik; kao dobar poznavalac ljudi, Dejvidson je to odmah uvideo. Muhamed je bio ~ovek krutih shvatanja. Tako|e je imao predrasuda prema Dejvidsonu, kojih nije mogao da se oslobodi; bilo je to ne{to u vezi sa gu`vom u Smitovom logoru. Posredno je stavio Dejvidsonu do znanja da ga ne smatra oficirom od poverenja. Bio je to uobra`eni kopilan, ali je zato njegovo kruto upravljanje logorom Nova Java predstavljalo zgodno preimu}stvo. ^vrsta organizacija, navikla da se nare|enja izvr{avaju, lak{e se mogla pot~initi nego neka sa labavom disciplinom i puno nezavisnih karaktera; isto tako, njome se lak{e moglo manipulisati kao jedinicom za odbrambene i napada~ke vojne operacije, kada jednom on bude preuzeo komandu. A morao je da stvar uzme u svoje ruke. Mu je bio prili~no dobar upravnik logora drvose~a, ali ne i dobar vojnik. Dejvidson je s vremenom uspeo da stvarno ~vrsto ve`e uz sebe nekoliko najboljih drvose~a i mla|ih oficira. Nije mu se `urilo. Kada je sakupio dovoljno ljudi u koje je imao puno poverenje, jedna desetina digla je nekoliko stvar~ica iz zaklju~ane prostorije starog Mua u podrumu ku}e za razonodu, pune ratnih igra~ki, a zatim, jedne nedelje, po{la u {umu da se malo poigra. Dejvidson je otkrio polo`aj jednog grada stvoraca nekoliko sedmica ranije i sa~uvao je tu poslasticu za svoje ljude. Mogao je stvar i sam da obavi, ali ovako je bilo bolje. Na taj na~in se sticalo ose}anje pravog drugarstva, neraskidive povezanosti. Naprosto su se u{etali u grad u po bela dana, isprskali sve stvorce koje su zatekli na povr{ini plamenim `elatinom i zapalili ih, a zatim prosuli kerozin po krovovima jazbina i ispekli ostale. One koji su poku{ali da izi|u ~ekao je `elatin; bila je to prava umetnost: sa~ekati male pacove da izi|u iz rupa, pustiti ih da pomisle kako su uspeli da se spasu, a onda ih obaviti plamenom od glave do pete, tako da su postajali prave buktinje. Zeleno krzno cvr~alo je kao ludo. To, zapravo, nije bilo mnogo uzbudljivije od lova na prave pacove, koji su predstavljali jedine pre`ivele `ivotinje na Majci Zemlji, ali je nekako izgledalo napetije; stvorci su bili poprili~no ve}i od pacova, a i znali ste da mogu da vam se suprotstave, premda to ovoga puta nije bio slu~aj. [tavi{e, neki od njih opru`ili su se na zemlju, umesto da be`e; samo su tako le`ali na le|ima, zatvorenih o~iju. Bilo je to, zapravo, odvratno. I ostali su imali taj utisak, a jednome je ~ak pripala muka i po~eo je da povra}a po{to je zapalio jednog od tih stvoraca koji su le`ali. Iako su bili veoma zagoreli, nisu ostavili nijednu od `enki za silovanje. Svi su se prethodno slo`ili sa Dejvidsonom da bi to bila nastranost. Humoseksualnost se upra`njavala sa drugim ljudima, bila je normalna. Ova stvorenja su mo`da bila sazdana kao `ene, ali nisu bila ljudska bi}a, tako da je izgledalo bolje isprazniti se ubijaju}i ih i ostati ~ist. To je svima zvu~alo razlo`no i dr`ali su se dogovora. Vrativ{i se u logor, svi su kao zaliveni }utali o poduhvatu, ne razme}u}i se ~ak ni pred najprisnijim drugarima. Bili su to pouzdani ljudi. Nijedna re~ nije doprla do Muhamedovih u{iju. Stari Mu bio je uveren da su mu svi ljudi dobri momci koji seku

40


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e drve}e i dr`e se podalje od stvoraca, jakako! I mogao je da ostane u tom uverenju sve dok ne do|e dan napada. A stvorci }e napasti. Negde. Ovde; jedan od logora na Kraljevom ostrvu ili Central. Dejvidson je to znao. On je bio jedini oficir u celoj koloniji koji je to znao. Nikakva li~na zasluga: naprosto je znao da je u pravu. Niko mu drugi nije verovao, osim ovda{njih ljudi koje je stigao da ubedi. Ali i ostali }e uvideti, ranije ili kasnije, da je bio u pravu. I odista je bio. 5. Do`iveo je {ok, suo~iv{i se sa Selverom licem u lice. Dok je leteo natrag u Central iz sela u podno`ju brda, Ljubov je poku{avao da razabere za{to je to bio {ok, da doku~i `ivac koji mu je zatitrao. Jer, naime, ~oveka obi~no ne u`asne slu~ajni susret sa dobrim prijateljem. Nije bilo lako nagnati predvodnicu da ga pozove. Tuntar je predstavljao njegovo glavno popri{te izu~avanja celog leta; tu je imao nekoliko izvrsnih obavestitelja, a bio je i u dobrim odnosima sa domom i predvodnicom, koja mu je dopustila da slobodno posmatra `ivot zajednice i da u~estvuje u njemu. Bilo mu je potrebno poprili~no vremena da, posredstvom jednog biv{eg roba koji se zadr`ao u ovoj oblasti, iskam~i od nje poziv; ona je kona~no pristala, pru`iv{i mu priliku koja se, saglasno novim uputstvima, mogla podvesti pod 'slu~ajeve kada su sami At{eanci pokazali inicijativu za kontakt sa Zemljanima'. Do toga je znatno vi{e dr`ala njegova savest, nego pukovnik. Dong je `eleo da Ljubov po|e. Brinula ga je 'opasnost od stvoraca'. Nalo`io je Ljubovu da proceni situaciju, da vidi 'kako reaguju sada kada ih potpuno ostavljamo na miru'. Nadao se da }e ~uti povoljne vesti u tom smislu. Ali Ljubov nije bio sasvim na~isto oko toga da li }e njegov izve{taj ospokojiti pukovnika Donga ili ne}e. Deset milja oko Centrala ravnica je iskr~ena, a panjevi su istrulili; bila je to sada velika, sumorna povr{ina vlaknastog korova, dlakavosiva na ki{i. Pod rutavim li{}em nicali su prvi izdanci proklijalih `bunova, rujevi, patuljaste jasike, `alfije, koji }e, kada budu izrasli, {tititi mladice drve}a. Ukoliko bi bila prepu{tena sebi, ova oblast bi pri postoje}oj ujedna~enoj i ki{noj klimi postala ponovo po{umljena kroz trideset godina, dok bi punu zrelost {ume dostigla za stotinu godina. Ukoliko bi bila prepu{tena sebi. Najednom, {uma je ponovo po~ela: u prostoru, ne u vremenu. Pod helikopterom, beskrajno raznoliko zelenilo li{}a prekrivalo je blage prevoje i nabore bre`uljaka severnog Sornola. Sli~no mnogim Zemljanima na Zemlji, Ljubov nikada pre dolaska ovde nije bio u prilici da kora~a me|u divljim drve}em, niti je ikada video {umu ve}u od gradskog bloka. U prvo vreme boravka na At{eu ose}ao se neprijatno i nelagodno u {umi, zagu{en njenom beskrajnom zgusnuto{}u i nesre|eno{}u stabala, grana i li{}a, zagnjurenih u ve~ni zelekasti ili sme|i sumrak. Mno`ina i prepletenost najraznovrsnijih takma~kih oblika `ivota, koji su svi hrlili i nadirali napolje i gore, prema svetlosti, ti{ina sa~injena od mno{tva sitnih, besmislenih zvukova, sveukupna ravnodu{nost biljnog

41


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e rastinja prema prisustvu uma - sve ga je to onespokojavalo i, poput ostalih, on se poglavito dr`ao ~istina i obala. Ali, malo-pomalo, po~eo je da se navikava. Gose ga je zadirkivao, nazivaju}i ga gospodinom Gibonom; i odista, Ljubov je pomalo li~io na gibona, sa svojim okruglim, tamnim licem, duga~kim rukama i kosom koja je rano po~ela da sedi; ali giboni su bili istrebljeni. Dopalo mu se to ili ne, morao je kao hilfer da odlazi u {umu i tra`i hilfove; sada, posle ~etiri godine, pod drve}em se ose}ao sasvim kao kod ku}e - mo`da pre tu nego na bilo kom drugom mestu. Tako|e su s vremenom po~eli da mu se dopadaju at{eanski nazivi za lokalna kopna i mesta: zvu~ne, dvoslo`ne re~i: Sornol, Tuntar, E{rent, E{sen - to je sada bio Centralvil - Endtor, Abtan, a povrh svega At{e, {to je zna~ilo u isti mah i [uma i Svet. Tako je i zemlja, tera, telus, ozna~avala istovremeno i tle i planetu, dva zna~enja i jedno. Ali za At{eance tle, zemlja, nije predstavljalo ono ~emu se vra}aju mrtvi i od ~ega `ive `ivi. Su{tina njihovog sveta nije bila zemlja, ve} {uma. Zemaljski ~ovek bio je ilova~a, crvena pra{ina. At{eanski ~ovek bio je grana i koren. Oni nisu klesali svoje figure u kamenu, ve} su ih jedino rezbarili u drvetu. Spustio je skaka~a na mali proplanak severno od grada, a zatim pe{ice krenuo prema njemu, u{av{i pokraj `enskog doma. O{tri mirisi at{eanske naseobine ispunjavali su vazduh; dim drveta, ulovljene ribe, aromati~ne trave, tu|inski znoj. Atmosfera jedne podzemne ku}e, ako se Zemljanin uop{te mogao uvu}i u nju, predstavljala je retku smesu CO2 i smradova. Ljubov je proveo mnogo intelektualno podsticajnih ~asova, gr~e}i se i gu{e}i u zapahnjivoj polutami mu{kog doma u Tuntaru. Ali ovoga puta nije ba{ izgledalo da }e biti pozvan unutra. Razume se, `itelji grada znali su za pokolj u Smitovom logoru, koji se zbio pre {est nedelja. Brzo su doznali za njega, po{to su se vesti hitro pronosile ostrvima, premda ne u toj meri da posredi bude 'tajanstvena mo} telepatije', u {ta su drvose~e bile sklone da veruju. Me{tani su tako|e znali da je neposredno posle pokolja u Smitovom logoru oslobo|eno hiljadu dve stotine robova u Centralvilu i Ljubov se saglasio sa pukovnikom da domoroci mogu zaklju~iti kako drugi doga|aj predstavlja posledicu prvog. To bi moglo da stvori ono {to bi pukovnik Dong nazvao 'pogre{nim utiskom', ali verovatno nije bilo va`no. Najva`nije je bilo to da su robovi oslobo|eni. Po~injena zlodela nisu se mogla ra{~initi, ali bar se vi{e nisu ~inila. Mogli bi sada po~eti iznova: domoroci bez onog bolnog pitanja, na koje nije bilo odgovora - za{to, naime, 'ludi' postupaju prema ljudima kao prema `ivotinjama; a on bez tereta obja{njavanja i gri`e savesti zbog neizbrisive krivice. Znaju}i da visoko cene otvorenost i neposrednost u pogledu zastra{uju}ih ili nepovoljnih stvari, o~ekivao je da }e ljudi iz Tuntara razgovarati sa njim o tome, uz likovanje, izvinjavanje, radovanje ili zbunjenost. Ali niko to nije u~inio. Niko gotovo da re~ nije prozborio sa njim. Stigao je u pozno popodne, {to je odgovaralo dolasku u neki zemaljski grad odmah po svitanju. At{eanci jesu spavali - kolonisti su i ovde prevideli uo~ljivu ~injenicu - ali najni`i nivo dejstvovanja njihove fiziologije padao je u razdoblje izme|u podneva i ~etiri ~asa, dok je kod Zemljana odgovaraju}a faza obi~no bila izme{u dva i

42


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e pet ujutru; osim toga, njihov ciklus visoke temperature i visoke aktivnosti imao je dva vrhunca, na prelascima izme|u dana i no}i, u zoru i suton. Ve}ina odraslih spavala je od pet do {est sati dnevno, ali ne odjednom, ve} u nekoliko navrata, kada su, zapravo, dremali; upu}eni ljudi, me|utim, provodili su u spavanju samo dva sata od dvadeset ~etiri; prema tome, ako se odbiju intervali dremanja i stanja sanjanja kao svojevrsno 'lenstvovanje', moglo se re}i da nikada ne spavaju. Bilo je znatno lak{e to tvrditi, nego doku~iti {ta je, zapravo, posredi. U trenutku kada ja Ljubov stigao u Tuntar, grad je upravo po~injao da o`ivljava posle popodnevnog po~inka. Ljubov je odmah primetio prili~no stranaca. Oni su ga posmatrali, ali mu niko nije pri{ao; predstavljali su puke prisutnosti koje prolaze drugim stazama u tmini velikih hrastova. Kona~no, njegovim puteljkom nai|e neko koga je poznavao, ro|aka predvodnice po imenu [erar, starica koja je malo zna~ila i malo razumela. U~tivo ga je pozdravila, ali nije umela ili nije `elela ni{ta da mu odgovori o predvodnici i njegova dva najbolja obavestitelja, Egatu ^uvaru Vo}njaka i Tubabu Sanjaru. Oh, predvodnica je veoma zauzeta, a ko to be{e Egat, da ne misli slu~ajno na Gebana, dok je Tubab mo`da ovde, a ako ne tu, onda tamo, ili ko bi ga ve} znao gde? Pridru`ila se Ljubovu i vi{e ga niko nije oslovio. Nastavio je put u pratnji hrome, kukavne, si}u{ne, zelene babe kroz gajeve i proplanke Tuntara, do mu{kog doma. "Puno su zauzeti unutra", re~e mu [erar. "Sanjaju?" "Otkud bih ja to znala? Po|i sa mnom, Ljubove, po|i da vidi{..." Znala je da je on oduvek voleo da razgleda stvari, ali joj nije padalo na pamet {ta da mu sad poka`e, kako bi ga odmamila odatle. "Hodi da vidi{ ribarske mre`e", re~e ona slaba{nim glasom. Pro{av{i u blizini, jedna devojka, mladi lovac, uputi mu pogled: mra~an i neprijateljski, kakav jo{ nije do`iveo ni od jednog At{eanca, izuzev mo`da od nekog deteta, zastra{enog njegovom visinom i nekosmatim licem. Ali ova devojka nije bila zastra{ena. "U redu", re~e on [erari, shvativ{i da }e najbolje biti ako se pona{a pokorno. Ukoliko se kod At{eanaca odista pojavio - kona~no i iznenada - poriv grupnog neprijateljstva, onda to mora da prihvati i jednostavno da poku{a da im poka`e da je ostao pouzdan prijatelj, koji se nije promenio. Ali kako im se na~in ose}anja i mi{ljenja mogao tako brzo promeniti, posle toliko vremena? I za{to? U Smitovom logoru provokacija je bila neposredna i nesnosna: Dejvidsonova okrutnost nagnala bi na nasilje ~ak i At{eance. Ali ovaj grad, Tuntar, nikada nije iskusio napad Zemljana, nije do`iveo porobljavanje, nije bio svedok kr~enja ili spaljivanja okolnih {uma. Ljubov je, dodu{e, navra}ao ovamo - antropolog ne mo`e uvek da po{tedi sliku koju slika vlastite senke - ali od poslednjeg navrata proteklo je vi{e od dva meseca. Ovde su stigle vesti iz Smita, a bilo je i pribeglica, biv{ih robova, koju su patili pod Zemljanima i rado pri~ali o tome. Ali da li bi vesti i prepri~avanja promenili one koji su ih slu{ali, korenito ih promenili, kada je neagresivnost bila tako duboko ukorenjena u njima, u celoj njihovoh kulturi i dru{tvu, u njihovoj podsvesti, u onom 'snu-vremenu', a mo`da i u samoj njihovoj fiziologiji? Znao je da jedan At{eanac mo`e biti izazvan izuzetnom okrutno{}u da poku{a ubistvo: li~no se u to uverio -

43


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e jednom. Shvatio je da se i cela potla~ena zajednica mo`e na sli~an na~in isprovocirati nesnosnom svirepo{}u: dogodilo se to u Smitovom logoru. Ali da pri~e i glasine, ma koliko zastra{uju}e i jezive bile, mogu da razbesne jednu miroljubivu zajednicu ovih ljudi do te mere da oni po~nu da delaju nasuprot obi~ajima i razumu, da sasvim izi|u izvan okvira dotada{njeg na~ina `ivljenja - u to nije mogao da poveruje. Cela stvar bila je psiholo{ki neverovatna. Neki elemenat je nedostajao. Upravo u ~asu kada je Ljubov prolazio pored doma, iz njega izi|e stari Tubab. Iza starca se pojavi Selver. Selver je ispuzao kroz tunel-vrata, uspravio se i za`mirkao pri dnevnoj svetlosti, sivoj od ki{e i prigu{enoj lisnatim kro{njama. Podigav{i glavu, on srete Ljubovljev pogled. Obojica osta{e bez re~i. Ljubova obuze silan strah. Lete}i skaka~em natrag i poku{avaju}i da doku~i za{to su mu `ivci postali tako napeti, on se upita otkuda strah? Za{to sam se upla{io Selvera? Nedoku~iva intuicija ili samo pogre{na analogija? Iracionalno, u svakom slu~aju. Ni{ta se nije promenilo izme|u Selvera i Ljubova. Ono {to je Selver u~inio u Smitovom logoru moglo se opravdati; ~ak i da se nije moglo opravdati, bilo je svejedno. Prijateljstvo me|u njima bilo je odve} duboko da bi ga mogle nagristi moralne sumnje. Zajedno su proveli mnoge ~asove te{kog rada; u~ili su jedan drugoga svoje jezike, ali nipo{tio samo u doslovnom smislu. Razgovarali su sasvim otvoreno. A Ljubovljeva ljubav prema prijatelju samo je pove}ana zahvalno{}u koju spasitelj ose}a prema onome ~ije je `ivot imao priliku da spase. U stvari, sve do ovog trenutka on gotovo da nije shvatio koliko su duboke njegova naklonost i odanost prema Selveru. Nije li, mo`da, njegov strah predstavljao li~nu bojazan da bi Selver, sada kada je doku~io rasnu mr`nju, mogao da ga odbaci, uprokos njegovoj odanosti, da se ophodi prema njemu ne vi{e kao prema nekome koga oslovljava sa 'ti', nego sa 'jedan od njih'? Posle tog dugog, prvog pogleda Selver stupi polako napred i pozdravi Ljubova, ispru`iv{i ruke. Dodir je bio glavni komunikacioni kanal me|u `iteljima {ume. Kod Zemljana, me|utim, dodir uvek nosi u sebi mogu}nost pretnje, agresije, i za njih ~esto ne postoji ni{ta u rasponu izme|u formalnog rukovanja i seksualnog milovanja. Tu veliku prazninu ispunili su At{eanci raznim obi~ajima dodirivanja. Milovanje kao signal i ospokojavanje bilo im je u podjednakoj meri od su{tinske va`nosti kao i majci i detetu, odnosno ljubavnicima; ali ovaj zna~aj kod njih je bio dru{tveni, a ne samo maj~inski i seksualni. Dodirivanje je bilo deo njihovog jezika, te stoga i ustrojeno, kodifikovano, ali i beskrajno preina~ljivo. "Stalno se me|usobno pipkaju", podsme{ljivo su primetili neki kolonisti, nesposobni da u toj razmeni dodira vide bilo {ta drugo do vlasitu eroti~nost, koja, nagnana da se usredsredi isklju~ivo na seks, a potom potisnuta i osuje}ena, zaposeda i truje svako ~ulno zadovoljstvo, svaku ljudsku reakciju: pobeda obnevidelog, pritajenog Kupidona nad velikom, bri`nom majkom svih mora i zvezda, svog li{}a sa drve}a, svih ljudskih gestova, pobeda nad Venerom Genetriks...

44


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e I tako je Selver istupio sa ispru`enim rukama, na zemaljski na~in se rukovao sa Ljubovom, a zatim ga blago uhvatio za obe mi{ice tik iznad laktova. Jedva da je prema{ao polovinu Ljubovljeve visine, {to je obojici ote`avalo i ~inilo nezgrapnim sve kretnje koje su razmenjivali, ali ipak nije bilo ni~eg nesigurnog ili detinjeg u dodiru njegovih malih ruku, sa tankim kostima i zelenim krznom, koje su po~ivale na Ljubovljevim mi{icama. One su prenosile spokojnost, koju je Ljubov sa zahvalno{}u primao. "Selvere, koje li sre}e da te ovde sretnem. Veoma bih voleo da razgovaram s tobom..." "Ne mogu sada, Ljubove." Kazao je to blago, ali istog ~asa Ljubovljeva nada u neizmenjeno prijateljstvo i{~eznu. Selver se promenio. Promenio se potpuno: iz korena. "Smem li ponovo da do|em", re~e Ljubov `urno, "nekog drugog dana i da porazgovaram sa tobom, Selvere? Veoma mi je va`no..." "Danas odlazim odavde", re~e Selver jo{ bla`e, ali pustiv{i Ljubovljeve ruke i odvrativ{i pogled. Dodir je sada, u doslovnom smislu, bio prekinut. U~tivost je nalagala da i Ljubov postupi na isti na~in i okon~a razgovor. Ali onda vi{e ne bi imao s kim da pri~a. Stari Tubab nije ga ~ak ni pogledao; ceo grad mu je okrenuo le|a. A ovo je Selver, koji mu je bio prijatelj. "Selvere, mo`da misli{ da se me|u nama ispre~ilo ono ubijanje u Kelme Devi. Ali nije tako. Mo`da nas je ono jo{ vi{e zbli`ilo. Osim toga, tvoji ljudi iz ropskih torova svi do jednog su oslobo|eni, pa sada izme|u nas vi{e ne le`i nikakvo zlo. Ali ~ak i da je tako... da je tako uvek bilo... ja sam, svejedno, onaj stari... onaj isti, kao i pre, Selvere." U prvi mah At{eanac nije ni{ta odgovorio. Njegovo neobi~no lice, krupne, duboko usa|ene o~i, istaknute crte, izobli~ene o`iljcima i zasen~ene kratkim, svilastim krznom, koje je pratilo, ali i zatamnjivalo sve obrise, to lice se okrenu od Ljubova, zatvoreno, nedoku~ivo. A onda, iznenada, ono se ponovo upravi prema njemu, ali kao da iza te kretnje nije stajala hotimi~nost. "Ljubove, nije trebalo da dolazi{ ovamo. Mora{ da napusti{ Central kroz dve no}i. Ne znam {ta si ti. Bilo bi bolje da te nikada nisam upoznao." Rekav{i to, on se udalji lakog koraka, poput dugonoge ma~ke - zeleni treptaj me|u tamnim hrastovima Tuntara, koji je za~as minuo. Tubab je lagano po{ao za njim, i dalje ne udostojiv{i Ljubova ni pogleda. Sitna ki{a be{umno je padala po li{}u hrastova i po uskoj stazi, koja je povezivala dom i reku. Jedino ako biste pomno na~uljili u{i, mogli biste da razaberete dobovanje ki{e, odve} mnogozvu~nu muziku da bi je jedan um pojmio, jedan jedini beskrajni akord, sviran na ~itavoj {umi. "Selver je bog", re~e stara [erar. "Po|i sad da vidi{ ribarske mre`e." Ljubov odbi poziv. Sada bi bilo neu~tivo i nepromi{ljeno ostati; osim toga, on nije imao srca za to. Poku{avao je da ubedi sebe da ga Selver nije odbacio kao Ljubova, ve} kao Zemljanina. Ali to je bilo svejedno; oduvek je bilo svejedno.

45


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e Stalno je do`ivljavao neprijatna iznena|enja, otkrivaju}i koliko su mu ranjiva ose}anja, koliko ga boli da bude povre|en. Ovakva mladala~ka preosetljivost bila je sramotna, morao je ve} da joj na|e nekog leka. Sitna starica, ~ije je zeleno krzno svo bilo pra{njavo i posrebreno ki{nim kapima, uzdahnu sa olak{anjem kada se on oprostio. Posmatraju}i je dok je uklju~ivao motor skaka~a, morao je da se osmehne; odskakutala je {epavo me|u grane, {to je br`e mogla, poput kakve male, krastave `abe koja je upravo utekla zmiji. Kvalitet je va`na stvar, ali i kvantitet; srazmerna veli~ina. Normalne reakcije odraslog pojedinca na znatno manju osobu bile bi nadmenost, za{titni~ki stav, pokroviteljsko dr`anje, naklonost, nasilni{tvo - ali ma {ta da je od toga, bolje bi pristajalo nekom detetu, nego odraslom ~oveku. A kada je ta osoba de~jeg stasa jo{ obrasla u krzno, onda se javljala jedna nova reakcija, koju je Ljubov prozvao 'mecin sindrom'. Budu}i da su At{eanci obilato koristili milovanje, njegovo ispoljavanje nije bilo neprili~no, ali su mu pobude izazivale podozrivost. Postojao je, kona~no, i neizbe`an 'sindrom nakaze', ustezanje od ne~ega {to je ljudsko, ali ne izgleda ba{ tako. No, sasvim po strani od svega toga stajala je ~injenica da su At{eanci, sli~no Zemljanima, povremeno naprosto izgledali sme{no. Neki od njih odista su li~ili na male, krastave `abe, buljine, gusenice. [erar nije bila prva stara dama koja se Ljubovu u~inila sme{na otpozadi... A u tome je bio i problem kolonije, pomisli on, podi`u}i se u skaka~u, dok je Tuntar nestajao pod hrastvovima i vo}njacima bez li{}a. Uop{te nemamo starica. Ni staraca, izuzev Donga, a i njemu je tek oko {ezdeset. Ali starice se razlikuju od svih ostalih po tome {to ka`u ono {to misle. At{eancima vladaju - u meri u kojoj je ovaj pojam uop{te prikladan kada su oni u pitanju - stare `ene. Intelekt mu{karcima, politika `enama, a etika i jednima i drugima: takvo im je ustrojstvo. Imalo je ~ari i dejstvovalo je - bar za njih. [teta {to Uprava nije poslala i nekoliko bakuta zajedno sa tim mladim, plodnim, prsatim udava~ama. Devojka sa kojom sam se span|ao pre neko ve~e bila je stvarno zlatna, a i dobra u krevetu, imala je blago srce, ali, blagi Bo`e, potrebno je da protekne jo{ ~etrdeset godina pre no {to ona bude kazala ne{to nekom mu{karcu... Ali sve to vreme, u zale|u razmi{ljanja o staricama i udava~ama, {ok je i dalje bio tu, intuicija ili prepoznavanje koje nije dopu{talo da bude prepoznato. Mora}e dobro da promisli o tome pre no {to podnese izve{taj Glavnom {tabu. Selver: a {ta }emo sa Selverom? Selver je za Ljubova nesumnjivo bio klju~na figura. Za{to? Zato {to ga je dobro poznavao, ili zbog neke mo}i njegove li~nosti, koju Ljubov nikada nije svesno mogao da pojmi? Ali ipak ju je naslu}ivao; veoma brzo je uo~io Selvera kao izuzetnu li~nost. U to vreme su ga zvali 'Sem' i bio je posilni kod trojice oficira koji su delili monta`nu nastambu. Ljubov se se}ao kako se Benson hvalio da su dobili stvarno dobrog stvorca koga su izvrsno dresirali.

46


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e Mnogi At{eanci, a naro~ito Sanjari iz domova, nisu bili u stanju da menjaju svoj policikli~an obrazac spavanja kako bi se prilagodili zemaljskom. Ukoliko bi se i navikli na normalno spavanje no}u, to ih je onemogu}avalo da ostvaruju REM ili paradoksalno spavanje, ~iji je dvo~asovni ciklus upravljao njihovim `ivotima i danju i no}u i nikako se nije mogao usaglasiti sa zemaljskim radnim danom. Kada ste jednom nau~ili da sanjate u potpuno budnom stanju, da dr`ite u ravnote`i du{evno zdravlje ne na rubu razuma, ve} tamo gde }e imati dvostruku podr{ku i gde }e biti fino uravnote`eno, razumom sa jedne, a snom sa druge strane - kada ste to jednom nau~ili, onda se stvar vi{e nije mogla zaboraviti, ba{ kao {to niste mogli zaboraviti ni da mislite. Zbog toga je mnogo mu{karaca postajalao o{amu}eno, zbunjeno, povu~eno, ~ak katatoni~no. @ene, smetene i poni`ene, pona{ale su se mrzovoljno i ravnodu{no, {to je bilo osobeno i za nove robove. Najbolje su prolazili neupu}eni mu{karci i neki mla|i Sanjari; oni su se prilago|avali, radili su te{ke poslove u logorima drvose~a ili su postajali pametne sluge. Sem je bio jedan od njih, delatan, bezli~an posilni, kuvar, pralja, sobar, trlja~ le|a u kupatilu i uop{te `rtveni jarac trojice gospodara. Stekao je ve{tinu da bude nevidljiv. Ljubov ga je pozajmio od vlasnika kao etnolo{kog obavestitelja i odmah u po~etku je, zahvaljuju}i izvesnoj srodnosti uma i prirode, stekao Semovo poverenje. Sem se pokazao kao idealan obavestitelj, dobro upu}en u obi~aje svog naroda, sa punim uvidom u njihova zna~enja, spretan da ih prevede, da ih u~ini razumljivim Ljubovu, premo{}uju}i na taj na~in bezdan koji je zjapio izme|u dva jezika, dve kulture, dve vrste roda ^oveka. Dve godine je Ljubov putovao, izu~avao, razgovarao, posmatrao, ali nije uspeo da do|e do klju~a koji bu mu otvorio vrata uma At{eanaca. ^ak nije znao ni gde je brava. Prou~avao je navike spavanja At{eanaca i ustanovio da one, kako izgleda, uop{te ne postoje. Postavio je nebrojeno mnogo elektroda na nebrojeno mnogo krznenih, zelenih lobanja, ali nije mu po{lo za rukom da razabere bilo kakvo suvislo ustrojstvo me|u poznatim krivuljama i {iljcima, alfama, deltama i tetama, koji su se pojavljivali na grafikonu. Tek mu je Selver, kona~no, rastuma~io {ta na At{eanskom zna~i re~ 'san', {to je tako|e bila re~ za 'koren', i tako mu pru`io klju~ za ulaz u kraljevstvo `itelja {ume. Upravo je na Selverovom EEG-u prvi put doku~io smisao izuzetnog ustrojstva impulsa jednog mozga koji ulazi u stanje sna, ali ni budan, ni zaspao; stanje ~iji je odnos prema zemaljskom sanjanju-spavanju bio ravan odnosu izme|u Partenona i kakve kolibe od blata - u osnovi ista pojava, ali u prvom slu~aju dopunjena nemerljivo ve}om slo`eno{}u, kavalitetom i kontrolom. Selver je imao prilike da pobegne. Najpre je bio u svojstvu sluge, a zatim (zahvaljuju}i jednoj od retkih korisnih Ljubovljevih povlastica) nau~nog asistenta, premda je i kao takav no}u bio zatvaran sa ostalim stvorcima u tor (odnosno u 'nastambe dobrovoljnog, samostalnog, radnog osoblja'). "Prebaci}u te u Tuntar i tamo }u sa tobom raditi", kazao mu je Ljubov, kada su drugi ili tre}i put razgovarali. "Za ime Boga, za{to ostati ovde?" "Moja `ena, Tele, nalazi se u toru", odgovorio mu je Selver. Ljubov je poku{ao da je oslobodi, ali ona je radila u kuhinji glavnog {taba, a narednici koji su upravljali

47


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e tamo{njim osobljem mrzeli su da im se u posao petljaju 'glave{ine' i 'stru~njaci'. Ljubov je morao da bude veoma obazriv, kako se njihova mr`nja ne bi prenela na `enu. Ona i Selver bili su voljni da strpljivo sa~ekaju priliku da zajedno pobegnu ili budu oslobo|eni. U torovima su strogo bili odvojeni mu{karci od `ena - premda niko nije znao za{to tako da su se supruzi retko vi|ali. Ljubov je povremeno uspevao da im priredi sastanke u svojoj nastambi, koja se nalazila na severnom kraju grada. Upravo kada se Tele vra}ala u glavni {tab sa jednog od tih vi|enja, Dejvidson ju je primetio i verovatno mu se dopala njena krhka, zapla{ena ljupkost. Doveo ju je u svoju nastambu te no}i i silovao. Verovatno ju je pri tom i ubio; to se doga|alo i ranije, kao i ishod fizi~ke nejednakosti; ili je mo`da ona prestala da `ivi. Sli~no Zemljanima, i At{eanci su posedovali svojevrstan nagon za smr}u; mogli su da obustave da `ive. No, ma {ta da je posredi, Dejvidson je bio vinovnik njene smrti. Do takvih ubistava dolazilo je i pre. Ranije se, me|utim, nije dogodilo ono {to je Selver potom u~inio, dve no}i posle smrti svoje `ene. Ljubov je stigao na popri{te zbivanja tek pred sam kraj. Jasno se se}ao zvukova: bat njegovih brzih koraka niz glavnu ulicu; pra{ina, vreva ljudi. Cela stvar mogla je da traje jedva pet minuta, ali i to je mnogo za borbu na `ivot i smrt. Kada je Ljubov pri{ao, Selver je bio zaslepljen krvlju, postav{i igra~ka kojom se Dejvidson poigravao, ali je ipak prikupljao poslednju snagu i nastavljao sa nasrtajima, premda ne u mahnitom besu, nego iz promi{ljenog o~aja. Nasrtao je i nasrtao. Dejvidson je bio taj koji se kona~no razbesneo, zastra{en u`asnom uporno{}u protivnika; oboriv{i Selvera jednim sna`nim kro{eom, pri{ao mu je i podigao nogu u te{koj ~izmi, da mu zgnje~i lobanju. Istog ~asa, Ljubov se probio u krug i spre~io pogubljenje (ma koliko da su bili krvo`edni, desetorica ili dvanaestorica ljudi koji su posmatrali borbu ve} su uta`ili taj poriv i stali su na Ljubovljevu stranu, kada je kazao Dejvidsonu da okon~a sukob); od tada je po~eo da mrzi Dejvidsona, a i ovaj je zamrzeo njega, zato {to se ispre~io izme|u ubice i njegove smrti. Jer ako svi mi ostali bivamo ubijeni samoubistvom, onda ubica ubija samog sebe; jedino on to mora da ~ini stalno iznova. Ljubov je podigao Selvera: bio je to lak teret za njegove ruke. Unaka`eno lice prislonilo mu se uz ko{ulju i krv je ubrzo procurila kroz nju, nakvasiv{i mu ko`u. Odneo je Selvera do svog bungalova, stavio mu u da{~ice slomljeni ru~ni zglob, pobrinuo mu se oko lica koliko je mogao, polo`io ga u vlastiti krevet, iz no}i u no} poku{avao da razgovara sa njim, da pronikne do njega kroz o~ajanje bola i srama koji su ga obrvavali. Bilo je to, naravno, protiv pravila. Ali niko ga nije podse}ao na pravila. Nije ni morao. On je dobro znao da time {to ~ini gubi dobar deo one i ina~e skromne naklonosti koju je u`ivao kod oficira kolonije. Do tada je strogo vodio ra~una o tome da bude u dobrim odnosima sa Glavnim {tabom; protestovao je jedino u slu~ajevima krajnje okrutnosti prema domorocima, pribegavao je ube|ivanjima, a ne ina}enju, nastoje}i da sa~uva ono mal~ice mo}i i uticaja {to je imao. Nije mogao da spre~i izrabljivanje At{eanaca. Situacija je bila znatno

48


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e r|avija nego {to je to mogao da pretpostavi na osnovu obuke koju je stekao, ali malo je {ta bio u prilici da pobolj{a ovde i sada. Njegovi izve{taji Upravi i Komitetu za prava mogli su - posle dvosmernog putovanja od pedeset ~etiri godine - da urode nekim plodom; Zemlja je ~ak mogla da do|e do zaklju~ka da je politika otvorene kolonije u slu~aju At{ea predstavljala ozbiljnu pogre{ku. Bolje i kroz pedeset ~etiri godine nego nikad. Ukoliko bi izgubio blagonaklonost pretpostavljenih, oni bi cenzurisali ili proglasili neva`e}im njegove izve{taje, a onda ne bi vi{e bilo nikakve nade. Ali sada je bio odve} ljut da bi se dr`ao te strategije. Do |avola sa ostalima, ako u ovoj brizi za prijatelja budu videli vre|anje Majke Zemlje i izdaju kolonije. Ukoliko mu prika~e naziv 'ljubitelj stvoraca', mo}i }e da bude od male koristi At{eancima ubudu}e; sada, me|utim, nije mogao da pretpostavi mogu}e, op{te dobro neodlo`noj potrebi da se Selveru uka`e pomo}. Ne mo`ete spasiti narod tako {to }ete prodati prijatelja. Dejvidson, koga su neobi~no rasrdile bezna~ajne ranice koje mu je Ljubov naneo, proneo je glas da namerava da dokraj~i buntovni~kog stvorca; to bi nesumnjivo i u~inio, da mu se ukazala prilika. Ljubov je dve nedelje proveo pored Selvera dan i no}, a zatim ga odvezao skaka~em iz Centrala u jedan grad na zapadnoj obali, u Broter, gde je ovaj imao neke ro|ake. Nije bilo ka`njivo pomagati robovima da pobegnu, budu}i da At{eanci uop{te i nisu bili robovi, osim fakti~ki: oni su predstavljali 'dobrovoljno, samostalno, radno osoblje'. Ljubov ~ak nije bio ni ukoren. Ali posle toga, oficiri vi{e uop{te nisu imali poverenja u njega, a ne samo delimi~no, kao ranije; ~ak su mu i kolege iz stru~nih slu`bi, egzobiolog, poljoprivredni i {umarski koordinatori, ekolozi, na razne na~ine stavili do znanja da je postupio nerazumno, donkihotski ili glupo. "Da nisi mo`da mislio da ovamo dolazi{ na piknik?" upitao ga je Gose. "Ne. Uop{te nisam slutio da }e to biti krvavi piknik", uzvratio je Ljubov natmureno. "Nikako ne mogu da razumem za{to se hilferi uvek dobrovoljno javljaju za otvorene kolonije. Dobro znate da }e stvorenja koja izu~avate biti ugro`ena, a mo`da i istrebljena. Stvari naprosto tako stoje. To je ljudska priroda i ti bi morao da zna{ da je ne mo`e{ promeniti. Za{to si onda do{ao i posmatrao sve to? Da nisi mo`da mazohista?" "Ne znam {ta je 'ljudska priroda'. Mo`da u nju spada i ostavljanje zapisa o onima koje istrebljujemo. Je li tebi, kao ekologu, ovde stvarno sve potaman." Gose je pre~uo pitanje. "U redu, samo ti zapisuj. Ali izbegavaj gu`ve. Biolog koji prou~ava koloniju pacova sigurno ne}e da se upu{ta u spasavanje svojih miljenika u njoj, kojima preti uni{tenje." Ljubov vi{e nije mogao da izdr`i. Bilo mu je ve} svega dosta. "Razume se da ne}e", uzvrati on. "Ali samo zato {to pacov mo`e biti jedino miljenik, a ne i prijatelj." To je povredilo sirotog, starog Gosea, koji je oduvek ispoljavao te`nju da se prema Ljubovu ophodi o~inski, i nikome nije donelo nikakvog dobra. No, bilo je ta~no... a i iskrenost osloba|a ljude... Ja volim Selvera, po{tujem ga; spasao sam ga; patio sam sa njim; bojim ga se. Selver mi je prijatelj. Selver je bog.

49


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e Tako je kazala mala, zelena starica, kao da je to ne{to op{te poznato, izgovorila je misao obi~nim glasom, kojim bi za nekoga rekla da je, recimo, lovac. "Selver {a'ab." Ali {ta je to {a'ab zna~ilo? Mnoge re~i `enskog govora, svakodnevni jezik At{eanaca, poticale su iz mu{kog govora, koji je bio istovetan u svim zajednicama; one su ~esto bile ne samo dvoslo`ne, nego i dvostrane. Predstavljale su metalni nov~i}, koji ima lice i nali~je. [a'ab je zna~ilo bog, numensko stvorenje, svemo}no bi}e; no, istovremeno je zna~ilo i ne{to sasvim razli~ito, ali Ljubov nije mogao da se seti {ta. Upravo dok je razmi{ljao o tome, stigao je u bungalov; odmah je uzeo re~nik, koji su on i Selver sa~injavali ~etiri meseca, ulo`iv{i mnogo iscrpljuju}eg, ali i skladnog rada. Razume se: {a'ab - prevodilac. Bilo je gotovo odve} prikladno i primereno. Da li su dva zna~enja bila povezana? ^esto, ali ne i dovoljno da to bude pravilo. Ako je bog bio prevodilac, {ta je onda prevodio? Selver je stvarno bio nadareni prevodilac, ali ta nadarenost do{la je do izra`aja sasvim slu~ajno, zahvaljuju}i okolnosti {to se na mati~nom svetu susreo sa jednim odista stranim jezikom. Da li je {a'ab bio neko ko prevodi jezik sna i filosofije, mu{ki jezik, u svakodnevni govor? Ali to su mogli da rade svi sanjari. Nije li, onda, posredi mo`da bilo prevo|enje u `ivot jave sredi{njeg iskustva vizije: prevodilac bi, naime, bio spona izme{u dve stvarnosti, koje su za At{eance bile ravnopravne, izme|u sna-vremena i sveta-vremena, ~ije su veze, premda `ivotne, ostajale nejasne. Spona: neko ko je glasno mogao da govori opa`anje podsvesti. 'Govoriti' taj jezik zna~i delati. ^initi nove stvari. Menjati ili biti promenjen, potpuno, iz korena. Jer koren je san. A prevodilac je bog. Selver je uveo novu re~ u jezik svog naroda. Po~inio je novi ~in. Re~, ~in, ubistvo. Samo je jedan bog mogao da prevede tako velikog prido{licu kao {to je Smrt preko mosta izme|u svetova. Ali da li je nau~io da ubija svoje bli`nje iz vlastitih snova osramo}enja i ucveljenosti ili iz nesanjanih ~inova tu|inaca. Da li je govorio sopstveni jezik ili jezik kapetana Dejvidsona? Ono {to je izgledalo da ni~e iz korena njegove patnje i da izra`ava njegovo izmenjeno bi}e, moglo je, u stvari, da predstavlja infekciju, tu|insku zarazu, koja od njegove rase ne bi na~inila novi narod, ve} bi je uni{tila. U prirodi Raja Ljubova nije bilo da se pita: '[ta da radim?' Karakter i obrazovanje nalagali su mu da se ne pa~a u poslove drugih ljudi. Njegov zadatak bio je da ustanovi {ta oni rade, a unutra{nji poriv govorio mu je da ih ne sputava u tome. Vi{e je voleo da bude prosve}en, nego da prosve}uje; da traga pre za ~injenicama, nego za Istinom. Ali ~ak se i najnemisionarskija du{a, osim ako ne tvrdi da je li{ena ose}anja, ponekad suo~i sa izborom izme|u delanja i nedelanja. "[ta rade?" najednom je postalo: "[ta radimo?" - a zatim: "[ta moram da radim?" Bio je svestan da se i sam upravo na{ao pred jednim takvim izborom, ali nije jasno razabirao za{to je tako, niti kakve mu alternative stoje na raspolaganju. U ovom trenutku vi{e ni{ta nije mogao da preduzme kako bi pobolj{ao izglede At{eanaca za opstanak; Lepenon, Or i ansibl u~inili su vi{e nego {to se on nadao da }e posti}i tokom celog veka. Uprava na Zemlji bila je jasna u svakoj poruci upu}enoj

50


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e ansiblom, a pukovnik Dong izvr{avao je dobijena nare|enja, iako je jedan deo oficirskog osoblja, zajedno sa predvodnicima drvose~a, vr{io na njega pritisak da prenebregava uputstva. On je odan vojnik; osim toga, [eklton }e se vratiti da vidi kako se nare|enja sprovode u delo, a zatim }e poslati izve{taj o tome. Ovi izve{taji po~eli su da zna~e ne{to sada kada je postojao ansibl, ta machina ex machina, koja je donela okon~anje pre|a{nje lagodne samostalnosti kolonije i jo{ vas za `ivota pozivala na odgovornost za ono {to ste u~inili. Nije vi{e postojala margina od pedeset ~etiri godine za svaku gre{ku. Politika je prestala da bude stati~na. Odluka Lige svetova mogla je namah da zna~i da se kolonija ograni~ava samo na jedno kopno, da vi{e nije dozvoljeno se}i drve}e ili da se podsti~e ubijanje domorodaca - {ta ve} bude. Kako je Liga dejstvovala i kakvu je politiku vodila jo{ se nije moglo razabrati na osnovu {turih uputstava Uprave. Donga je zabrinjavao ovaj mnogostruki izbor budu}nosti, ali Ljubovu se dopadao. U raznovrsnosti je `ivot, a gde ima `ivota ima i nade; bilo je to celo njegovo vjeruju - sasvim skromno, u svakom slu~aju. Kolonisti su ostavili na miru At{eance i At{eanci su ostavili na miru koloniste. Zdrava situacija, koju bez preke potrebe nije trebalo remetiti. Jedino {to ju je moglo ugroziti bio je strah. U ovom trenutku moglo se o~ekivati da su At{eanci podozrivi i jo{ ozloje|eni, ali ne posebno upla{eni. [to se ti~e panike koja je obuzela Centralvil posle vesti o pokolju u Smitovom logoru, ni{ta se nije dogodilo {to bi je ponovo izazvalo. At{eanci vi{e nigde nisu ispoljili nasilno pona{anje; a kada je ukinuto ropstvo, stvorci su se izgubili u svojim {umama, tako da su prekinuti stalna razdra`ljivost i ose}anje ksenofobije kolonista, koji su najzad mogli da predahnu. Ako bi Ljubov podneo izve{taj o tome da je video Selvera u Tuntaru, Dong i ostali bi se uzbunili. Mogli bi da nalo`e poku{aj hvatanja Selvera i njegovo izvo|enje na su|enje. Kolonijski kod zabranjivao je primenu zakona jednog planetnog dru{tva na ~lanove nekog drugog, ali preki sud nije pravio takve razlike. Mogli bi da optu`e Selvera kao vinovnika pokolja, da ga osude i pogube, pri ~emu bi krunski svedok bio Dejvidson, koga bi za tu priliku doveli sa Nove Jave. Oh, ne, pomisli Ljubov, odlo`iv{i re~nik na prenatrpanu policu. Oh, ne, pomisli on ponovo, a zatim smetnu to sa uma. I tako je izvr{io izbor, uop{te ne shvativ{i da je to u~inio. Sutradan je podneo kratak izve{taj. Napisao je da je Tuntar kao i obi~no i{ao za svojim poslovima, odnosno da njemu niko nije pretio, niti ga je terao. Bio je to sasvim bezazlen izve{taj i najneta~niji koji je Ljubov ikada sro~io. U njemu je bilo izostavljeno sve {to je od zna~aja: nepojavljivanje predvodnice, Tubabovo izbegavanje da pozdravi Ljubova, veliki broj stranaca u gradu, izraz lica mladog lovca, Selverovo prisustvo... Razume se, ovo poslednje bilo je hotimice pre}utano, ali se u svim drugim pogledima izve{taj dr`ao ~injenica, pomisli on; naprosto je izostavio subjektivne utiske, ba{ kako to dolikuje jednom nau~niku. Imao je jaku migrenu dok je pisao izve{taj, a glavobolja se jo{ poja~ala kada ga je podneo. Mnogo je sanjao te no}i, ali nije mogao ni~ega da se seti ujutro. U pozni sat druge no}i posle posete Tuntaru iznenada se probudio i kroz histeri~no zavijanje sirena i

51


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e gromki prasak eksplozija kona~no se suo~io sa onim u {ta je odbijao da poveruje. Bio je jedini ~ovek u Centralvilu koji nije do`iveo iznena|enje. U tom trenutku je shvatio {ta je, zapravo: izdajnik. Pa ipak, jo{ nije bio sasvim na~isto sa tim da je posredi napad At{eanaca. U prvi mah, to je bio samo u`as u no}i. Njegova ku}a bila je po{te|ena, stoje}i okru`ena dvori{tem, podalje od ostalih; mo`da ju je {titilo okolno drve}e, pomisli on, hitaju}i napolje. Sredi{te grada bilo je svo u plamenu. ^ak je i kamena kocka Glavnog {taba gorela iznutra, poput razvaljene pe}i za pe~enje cigala. Tamo se nalazio ansibl - ta dragocena spona. Plamen se dizao i sa uzleti{ta za helikoptere i kosmodroma. Odakle im eksploziv? Kako su po`ari svuda buknuli istovremeno? Sve zgrade du` obe strane glavne ulice, sazdane od drveta, bile su zahva}ene plamenom; zvuci gorenja bili su u`asni. Ljubov potr~a prema ognju. Put je bio preplavljen vodom; u prvi mah je pomislio da ona poti~e iz vatrogasne stanice, a onda je shvatio da je prsla glavna vodovodna cev, koja je i{la od reke Menend, i da se voda iz nje beskorisno izliva po tlu, dok su unaokolo buktale ku}e, uz onu groznu, usisavaju}u tutnjavu. Kako su sve to uradili? Postojala je stra`a, uvek je bilo stra`e u d`ipovima na kosmodromu... Pucnjava: plotuni, {tektanje jednog mitraljeza. Svuda oko Ljubova vrvelo je od malih, tr~e}ih prilika, ali on je jurio kroz njih, ne haju}i mnogo da li ga vide. Stigao je do hotela i tu ugledao jednu devojku koja je stajala na vratima; iza nje vatra je `estoko plamtela, a pred njom se pru`ao brisan prostor kojim je mogla da pobegne. Ali nije se micala. On je pozva, a zatim potr~a preko dvori{ta, sti`e do nje, otr`e joj ruke od dovratka, za koji se u panici uhvatila, i povu~e je napred, govore}i joj blago: "Hodi, du{o, hodi." Po{la je, ali ne dovoljno brzo. Dok su prelazili preko dvori{ta, pro~elje sprata zgrade, koji je plamteo uznutra, po~e polako da pada, potiskivano gra|om krova koji se ru{io. [indra i grede stado{e da se rasprskavaju poput {rapnela; za`areni kraj jedne grede sru~i se na Ljubova i obori ga na tle. Pao je licem u blatno jezero, obasjano vatrom, ne stigav{i da vidi kako je jedan mali lovac, zelenog krzna, sko~io na devojku s le|a, povukao je unazad i prerezao joj grlo. Ni{ta vi{e nije video. 6. Pesme nisu pevane te no}i. Bilo je samo vike i ti{ine. Kada su lete}i brodovi buknuli, Selver je osetio kako ga pro`ima likovanje; na o~i su mu navrle suze, ali ne i re~i na usta. Okrenuo se u ti{ini, dr`e}i u rukama te`ak baca~ plamena, i poveo svoju ~etu natrag u grad. Svaku grupu ljudi sa zapada i severa tako|e je predvodio neki biv{i rob, jedan od onih koji su slu`ili ludima u Centralu, pa tako upoznali zgrade i obi~aje grada. Ve}ina ljudi koja je u~estvovala u napadu te no}i nikada ranije nije videla ludski grad; dobar broj njih nije imao prilike da vidi ~ak ni nekog luda. Do{li su zato {to su sledili Selvera, zato {to ih je podsticao zao san, a samo je Selver mogao da ih nau~i da ovladaju njime. Bilo ih je na stotine i stotine, mu{karaca i `ena; ~ekali su u mukloj ti{ini i ki{noj tami oko rubova grada, dok su biv{i robovi, po dvoje ili troje, radili ono {to su smatrali da se prethodno mora u~initi: prekinuli su vodovodnu cev, presekli `ice koje su

52


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e napajale svetiljke iz generatorske centrale, probili se do arsenala i poharali ga. Prve `rtve, stra`ari, pale su be{umno, zahvaljuju}i lova~kom oru`ju, om~ama, no`evima, strelama, veoma brzo, u tami. Dinamit, ukraden ranije te no}i iz logora drvose~a udaljenog deset milja na jug, postavljen je u arsenalu, u podrumu zgrade Glavnog {taba, dok su vatre pripremane na drugim mestima; a onda se oglasila uzbuna i buknuli su plamenovi, progutav{i no} i ti{inu. Pucnjava sli~na praskanju gromova i tresku drve}a koje pada uglavnom je poticala od ludi koji su se branili, budu}i da su jedino biv{i robovi uzeli oru`je iz arsenala i koristili se njime; svi ostali su se zadovoljili kopljima, no`evima i lukovima. No, kada su Resvan i drugi koji su radili u robovskom toru kod drvose~a najzad postavili i potpalili dinamit, razlegla se eksplozija koja je potrla sve ostale zvuke, razorila zidove zgrade Glavnog {taba i uni{tila hangare sa brodovima. Bilo je oko hiljdu sedam stotina ludi u gradu te no}i, od ~ega pribli`no pet sotina `enki; znalo se da su sve `enke ludi povu~ene u veliki grad: zato su Selver i ostali odlu~ili da stupe u dejstvo, iako se jo{ nisu sakupili svi koji su `eleli da uzmu udela u napadu. Izme|u ~etiri hiljade i pet hiljada mu{karaca i `ena do{lo je kroz {ume na sastanak u Endor, a potom se uputilo do ovog mesta, do ove no}i. Vatre su plamtele visoko, a miris paljevine i klanja bio je mu~an. Selverova usta bila su suva, a grlo ga je bolelo, tako da nije mogao da govori; `udeo je da popije malo vode. Dok je vodio svoju grupu niz srednju stazu grada, jedan lud se tr~e}i ustremio prema njemu; postaju}i sve krupniji spram tame, zaslepljuju}ih ognjeva i vazduha ispunjenog dimom. Selver podi`e baca~ plamena i povu~e obara~; istog ~asa, lud se okliznu u blatu i teturavo pade na kolena. Pi{te}i mlaz plamena nije {iknuo iz naprave, po{to je sve gorivo utro{eno na paljenje vazduhoplova koji se nisu nalazili u hangaru. Selver odbaci te{ko oru`je. Lud je bio mu`jak i nenaoru`an. Selver se napre`e da izusti: "Pustite ga da pobegne", ali glas mu je bio slaba{an; jo{ dok je to {aputavo izgovarao, pored njega promako{e dva lovca sa proplanaka Abtam, dr`e}i podignute no`eve. Krupne, gole {ake zahvati{e po vazduhu, a zatim se mlitavo opusti{e. Veliki le{ ostade poput vre}e da le`i na stazi. Na mestu koje je bilo sredi{te grada nalazilo se jo{ mnogo pobijenih. Vi{e se nije dizala velika buka, izuzev one koju je stvaralo buktanje vatri. Selver rastavi usne i promuklo uzviknu zov za povratak, kojim se ozna~ava kraj lova; oni koji su bili oko njega ponovi{e ovaj pokli~ jasnije i glasnije, otegnutim falsetom; drugi glasovi stado{e da odgovaraju, u blizini i dalje, u tami no}i ispunjenoj maglom, dimom i plamenim jezicima. Umesto da odmah povede grupu iz grada, on joj dade znak da produ`i, a sam skrenu u stranu, u kaljugu izme|u staze i jedne zgrade koja je izgorela i sru{ila se. Prekora~io je le{ jedne `enke ludi, a zatim se sagao da osmotri drugo telo koje je le`alo prignje~eno velikom, ugljenisanom, drvenom gredom. U prvi mah nije mogao da razabere crte lica poginulog, po{to je bio sav zamrljan blatom, a i nalazio se u senci. Nije bilo pravedeno; nije bilo neophodno; nije morao da vidi ba{ ovoga me|u toliko ubijenih. Nije morao da ga prepozna u tami. On se uspravi i krenu za svojom grupom. Zatim se okrenu i vrati; napregav{i se, podigao je gredu sa Ljubovljevih le|a;

53


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e kleknuo je i podvukao ruku pod te{ku glavu, tako da je izgledalo da Ljubov sada ugodnije le`i, lica o~i{}enog od zemlje; ostao je tako kle~e}i, nepomi~an. Nije spavao ve} ~etiri dana, a jo{ du`e nije stigao da se malo skrasi kako bi sanjao - ni sam vi{e nije znao koliko. Delao je, govorio, putovao, planirao, no}u i danju, jo{ od kada je krenuo iz Brotera sa onima koji su ga sledili iz Kadasta. I{ao je iz grada u grad, obra}aju}i se `iteljima {ume, pri~aju~i im o novoj stvari, bude}i ih iz sna u svet, vr{e}i pripreme za ono {to je u~injeno no}as, govore}i neprekidno, govore}i i slu{aju}i druge, nikada okru`en ti{inom i nikada ostavljen sam. Saslu{ali bi ga, poslu{ali i krenuli za njim, krenuli novom stazom. Uzeli su u vlastite ruke vatru koje su se bojali; ovladali su zlim snom: pustili su smrt, koje su se bojali, na svoje naprijatelje. Sve je u~injeno onako kako je on kazao da treba. Sve je ispalo onako kako je on rekao da }e biti. Domovi i mnoge nastambe ludi spaljeni su, njihovi vazduhoplovi izgoreli ili skrhani, oru`ja ukradena ili uni{tena; a njihove `enke pobijene. Vatre su se polako gasile, a no} je postojala sve mrklija, ispunjena dimom. Selver je jedva uspevao da nazre ne{to pred sobom; podigao je pogled prema istoku, zapitav{i se da li }e skoro svitanje. Kle~e}i u blatu me|u poginulima, on pomisli: ovo je sada san, zao san. Nadao sam se da }u ja upravljati njime, ali on upravlja mnome. U snu, Ljubovljeve usne pokrenu{e se malo uz dlan njegove {ake; Selver spusti pogled i vide da su mrtva~eve o~i otvorene. Plam vatri koje su gasnule sjajio se na njihovoj povr{ini. Nedugo potom, on izgovori Selverovo ime. "Ljubove, za{to si ostao ovde? Kazao sam ti da ode{ no}as iz grada." Selver to re~e u snu, o{tro, kao da je bio ljut na Ljubova. "Jesi li ti zatvorenik?" upita Ljubov, slaba{no i ne podi`u}i glavu, ali tako obi~nim glasom da se Selveru za trenutak u~inilo da ovo uop{te nije san-vreme, ve} svet-vreme, no} u {umi. "Ili sam mo`da ja?" "Nijedan od nas nije... obojica smo... kako bih mogao da znam? Sve naprave i ma{ine su spaljene. Sve `ene su pobijene. Mu{karce smo pustili da pobegnu ako su hteli. Kazao sam da ne pale tvoju ku}u; sa knjigama je sve u redu. Ljubove, za{to nisi kao ostali?" "Jesam. Ja sam ~ovek. Kao i oni. Kao i ti." "Nisi. Ti si druga~iji..." "Isti sam kao oni. Ba{ kao {to si i ti. Slu{aj me, Selvere. Ne idi dalje. Mora{ se vratiti... do tvojih ... do tvojih korenova." "Kada tvojih ljudi bude nestalo, zao san }e prestati." "Sada", re~e Ljubov, poku{avaju}i da pridigne glavu, ali ki~ma mu je bila slomljena. On pogleda prema Selveru i zausti da jo{ ne{to ka`e. Ali onda mu pogled klonu i on se zagleda u drugo vreme, a usne mu ostado{e razmaknute, ne progovoriv{i ni re~i. Dah mu malo za{i{ta u grlu. Dozivali su Selverovo ime, mnogo udaljenih glasova, dozivali i dozivali. "Ne mogu da ostanem s tobom, Ljubove!" re~e Selver u suzama, a po{to nije bilo nikakvog odgovora, on se pridi`e i poku{a da otr~i. Ali u snu-tami mogao je da se kre}e samo veoma polako, kao neko ko hodi kroz duboku vodu. Jasenov Duh i{ao je pred njim, vi{i

54


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e od Ljubova ili bilo kog luda, visok poput drveta, ne okre}u}i svoju belu masku prema njemu. Odlaze}i, Selver se obrati Ljubovu: "Vrati}emo se", re~e on. "Ja }u se vratiti. Sada. Mi }emo se vratiti, sada, obe}avam ti, Ljubove!" Ali njegov prijatelj, njegov blagi prijatelj, koji mu je spasao `ivot i izdao san, Ljubov, nije odgovorio. I{ao je negde u no}i, blizu Selvera, nevidljiv i tih kao smrt. Grupa ljudi iz Tuntara zatekla je Selvera kako tumara tamom, jadikuju}i i pri~aju}i, nadvladan snom; poveli su ga sa sobom i brzo se vratili u Endtor. Dva dana i dve no}i le`ao je tamo bespomo}an i pomra~enog uma u {atoru podignutom na obali reke, privremenom domu, dok su ga Starci negovali. Sve to vreme ljudi su neprekidno dolazili u Endtor i odlazili iz njega, vra}aju}i se u mesto E{sen, koje se privremeno zvalo Central, da bi sahranili svoje mrtve i mrtve tu|inaca: prvih je bilo vi{e od tri stotine, a drugih vi{e od sedam stotina. Oko pet sotina ludi bilo je zatvoreno u koralu, torovima stvoraca, koji, budu}i prazni i po strani, nisu bili spaljeni. Jo{ toliko je uspelo da pobegne, a neki su stigli do logora drvose~a na jugu, koji nisu bili napadnuti; oni koji su se jo{ skrivali i lutali {umom ili Pose~enim zemljama bili su sada lovljeni. Neki su ubijeni, budu}i da su mnogi mla|i lovci oba pola i dalje ~uli samo Selverov glas koji im je govorio: Ubijte ih! Drugi su ostavili no} ubijanja za sobom, kao da je sve to bilo samo no}na mora, zao san koji se mora razumeti, kako se ne bi ponovio; kada bi neko od njih nai{ao na `ednog, iscrpljenog luda, {}u}urenog u ~estaru, nije ga mogao ubiti. Ali je zato on mo`da ubijao njih. Bilo je grupa od deset ili dvadeset ludi, naoru`anih sekirama drvose~a i revolverima, premda je malo njih sa~uvalo ne{to municije; ove grupe su pra}ene, sve dok se dovoljan broj gonilaca nije okupio u {umi oko njih, a zatim su bivale nadvladane, vezane i odvedene u E{sen. Svi su pohvatani za samo dva ili tri dana, po{to je ceo taj deo Sornola vrveo od `itelja {ume; niko se nije mogao setiti da li se ikada ranije na jednom mestu okupila bar polovina, ili ~ak desetina od tolikog mno{tva ljudi; neki su jo{ dolazili iz udaljenih gradova i sa ostalih zemalja, dok su se drugi ve} vra}ali ku}ama. Pohvatani ludi priklju~ivani su onima koji su bili zatvoreni u koralu, premda je tamo ve} postalo pretesno, a i kolibice su bile odve} male za lude. Hranu i vodu dobijali su dva puta dnevno, a ~uvalo ih je dve stotine naoru`anih lovaca danju i no}u. Sutradan po podne, posle No}i E{sena, jedan vazduhoplov uz grmljavinu se pojavio sa istoka i stao da se spu{ta, kao da }e sleteti, da bi se najednom ponovo vinuo u vazduh, puput kakve ptice-grabljivice koja je proma{ila lovinu, i po~eo da kru`i iznad razorenog sleti{ta, tinjaju}eg grada i Pose~enih zemalja. Resvan se pobrinuo da svi radio-aparati budu uni{teni i sva je prilika da je odsustvo radio-veze dovelo ovamo letelicu sa Ku{ila ili Rie{vela, gde su se nalazile tri varo{ice ludi. Zatvorenici u koralu pojurili su iz baraka i stali da vi~u prema ma{ini kad god bi im zabrujala iznad glava; prilikom jednog od nadletanja, ba~en je neki predmet na malom padobranu u koral; letelica se kona~no izgubila u daljini. Na At{eu su sada preostala ~etiri takva krilata broda; tri na Ku{ilu i jedan na Rie{velu; bile su to male letelice u koje su mogla da stanu ~etiri ~oveka; od naoru`anja su imale mirtraljeze i baca~e plamena. Prili~no su onespokojavale Resvana i ostale, sada

55


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e kada od Selvera nije moglo biti pomo}i, budu}i da je on hodio tajnovitim putevima drugog vremena. Probudio se u svetu-vremena tre}eg dana, slab, o{amu}en, gladan, utihao. Po{to se okupao u reci i nahranio, saslu{ao je Resvana i predvodnicu Berea, kao i ostale koji su bili izabrani za vo|e. Ispri~ali su mu kako je bilo na svetu dok je on spavao. Kada su svi izlo`ili ono {to su imali, on ih je sve dobro osmotrio, a oni su videli boga u njemu. U mu~nini, ga|enju i strahu koji su usledili posle No}i E{sena neki su po~eli da sumnjaju. Snovi su im postali nelagodni, puni krvi i plamena; po ceo dan bili su okru`eni strancima, ljudi su dolazili iz svih krajeva {ume, na stotine, na hiljade njih, svi su se sabirali ovde, kao jastrebovi oko strvine, ne poznaju}i se me|usobno: izgledalo im je kao da je do{ao kraj stvari, kao da vi{e ni{ta ne}e biti isto kao pre, niti pravedno. Ali u Selverovom prisustvu spomenuli su se svrhe; nemir im je ubla`en i sa~ekali su da im se on obrati. "Sa ubijanjem je gotovo", re~e Selver. "Postarajte se da to svi doznaju." On pre|e pogledom po njima. "Moram da razgovaram sa onima u koralu. Ko ih predvodi?" "]uran, Nogata{, Vla`nooki", re~e Resvan, biv{i rob. "]uran je `iv? Dobro. Pomozi mi da ustanem, Greda; kosti kao da su mi sasvim omek{ale..." Kada je malo postojao, osetio se sna`niji, a posle jednog sata krenuto je za E{sen, koji je bio udaljen dva ~asa hoda od Endtora. Kada su stigli, Resven se popeo uz lestve postavljene uza zid korala i razdrao se na kreolskom engleskom koji se koristio u opho|enju sa robovima: "Donga hajde do vrata br`e-br`e!" Dole na prolazima izme|u zdepastih, cementnih baraka neki ludi nadigo{e graju i stado{e da bacaju pra{inu na njega. On se pognu i sa~eka. Nije se pojavio stari pukovnik, ve} Gose, koga su oni zvali Vla`nooki; {epavo je izi{ao iz jedne kolibe i doviknuo Resvenu: "Pukovnik Dong je bolestan, ne mo`e da izi|e." "[ta kako bolestan?" "Stomak, vodna bolest. [ta ho}e{?" "Pri~a-pri~a... Moj gospodaru bo`e", re~e Resven na svom jeziku, pogledav{i prema Selveru, "]uran se krije, ho}e{ li da razgovara{ sa Vla`nookim?" "Ho}u." "Pazite na vrata, strelci!... Na kapiju, gos-pon Gosa, br`e-br`e!" Kapija je otvorena taman toliko {iroko i toliko dugo da se Gose provu~e. Stao je sam pred nju, naspram grupe pored Selvera. Te`ina mu je po~ivala samo na jednoj nozi, po{to mu je druga bila ranjena u No}i E{sena. Nosio je iscepanu pid`amu, zamrljanu blatom i mokru od ki{e. Proseda kosa visila mu je u pravim pramenovima oko u{iju i na ~elu. Dvostruko vi{eiod onih koji su ga zarobili, dr`ao se veoma kruto, posmatraju}i ih hrabro i ljutito, ali i izgledaju}i prili~no bedno. "[ta ho}ete?"

56


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e "Moramo da razgovaramo, gospodine Gose", re~e mu Selver, koji je od Ljubova dobro nau~io engleski. "Ja sam Selver sa Jasenovog drveta iz E{reta, Ljubovljev prijatelj." "Da. Poznajem te. [ta ima da ka`e{?" "Imam da ka`em da je sa ubijanjem gotovo, ako damo obe}anje koje }e po{tovati i tvoj i moj narod. Mo}i }ete slobodno da se kre}ete, ukoliko pozovete ovamo sve ljude iz logora drvose~a na ju`nom Sornolu, Ku{ilu i Rie{velu i svi ostanete na okupu. Mo`ete da `ivite ovde gde je {uma mrtva, gde uzgajate va{e semenje-trave. Ne sme biti vi{e nikakvog se~enja drve}a." Goseovo lice za trenutak se ozari: "Logori nisu napadnuti?" "Nisu." Gose ne uzvrati ni{ta. Selver mu osmotri lice, a onda nastavi: "Mislim da je manje od dve hiljade va{ih ljudi ostalo `ivo na svetu. @ene su vam sve mrtve. U drugim logorima jo{ ima oru`ja; mnoge nas mo`ete pobiti. Ali mi smo se domogli jednog dela va{eg oru`ja. Osim toga, ima nas vi{e nego {to ste u stanju da pobijete. Pretpostavljam da to znate i da zbog toga niste nalo`ili da vam se lete}im brodovima dostave baca~i plamena, kako biste pobili stra`u i pobegli. To ne bi bilo dobro; ima nas stvarno veoma mnogo. Ako nam date obe}anje, to }e biti najbolje, a onda }ete mo}i bez opasnosti da sa~ekate dolazak jednog od va{ih velikih brodova i da odete sa ovog sveta. Do tada treba da proteknu tri godine, mislim." "Da, tri lokalne godine. Otkud zna{?" "Robovi imaju u{i, gospodine Gose." Gose ga kona~no pogleda pravo u o~i, zatim odvrati pogled, prome{kolji se, namesti se u zgodniji polo`aj za ranjenu nogu. Ponovo pogleda Selvera, a potom opet odvrati pogled. "Mi smo ve} 'obe}ali' da vam vi{e nikako ne}emo nauditi. Zato su radnici bili pu{teni ku}i. Ali {ta mari, kad vi niste uva`ili..." "To obe}anje nije nama dato." "Ali kako mo`emo da sklopimo sporazum ili ugovor sa narodom koji nema vladu, ni centralizovanu vlast?" "Ne znam. Nisam siguran da vi uop{te shvatate {ta je obe}anje. Osim toga, ovo je ubrzo bilo prekr{eno." "[ta ho}e{ da ka`e{? Ko ga je prekr{io? Kako?" "Prekr{eno je na Rie{velu, odnosno na Novoj Javi. Pre ~etrnest dana. Ludi iz logora na Rie{vlu spalili su jedan grad i poubijali njegove `itelje." "To je la`. Bili smo neprestano u radio-vezi sa Novom Javom. Sve do pokolja. Niko tamo nije ubijao domoroce. Ni tamo ni bilo gde drugde." "Govorite istinu koju vi znate", re~e Selver, "a ja koju ja znam. Prihvatam da niste bili obave{teni o ubijanju na Rie{velu; ali vi morate prihvatiti moja uveravanja da se to odista dogodilo. Evo {ta proishodi: obe}anja moraju biti data i odr`ana. Verovatno }ete hteti da razgovarate o tome sa pukovnikom Dongom i ostalima."

57


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e Gose krenu da se vrati u koral, ali onda zastade i re~e svojim dubokim, promuklim glasom: "Ko si ti, Selvere? Da li si... jesi li ti organizaovao napad? Da li si ih ti vodio?" "Jesam." "Onda sva prolivena krv ide tebi na du{u", re~e Gose, a zatim dodade uz iznenadnu provalu okrutnosti: "I Ljubovljeva, zna{. I tvoj 'prijatelj Ljubov' je poginuo, naime." Selver nije shvatio idiom. Nau~io je da ubija, ali ose}anje krivice poznavao je gotovo isklju~ivo kao apstraktan pojam. Pogled mu se za trenutak prikova za Goseovo bledo, ozloje|eno lice i on oseti kako ga pro`ima strah. Najednom ga obuze mu~nina, samrtna jeza. On poku{a da je odagna od sebe, zatvoriv{i za~as o~i. "Ljubov je moj prijatelj, tako da nije mrtav", re~e on kona~no. "Vi ste deca", uzvrati Gose glasom punim mr`nje. "Deca, divljaci. Nemate predstavu o stvarnosti. Ovo nije san, ovo je stvarno! Ubili ste Ljubova. On je mrtav. Pobili ste `ene... `ene... `ive ih spalili, poklali kao `ivotinje!" "Da nije mo`da trebalo da ih ostavimo u `ivotu?" re~e Selver; glas mu je bio podjednako `ustar kao i Goseov, ali i blag, ~ak pomalo napevan. "Da se nakotite poput insekata na le{ini Sveta? Da nas nadma{ite po brojnosti? Poubijali smo ih da bismo vas sterilisali. Znam ja ko je realista, gospodine Gose. Ljubov i ja smo razgovarali o tim re~ima. Realista je ~ovek koji poznaje i svet i vlastite snove. Vi ste pomra~enog uma; ~ak ni jedan na hiljadu me|u vama ne zna da sanja. To nije umeo ni Ljubov, a on je bio najbolji. Vi spavate, zatim se budite i zaboravljate snove, pa ponovo spavate, opet se budite... i tako provodite ceo `ivot, misle}i da je to bivstvovanje, `ivot, stvarnost! Vi niste deca, vi ste odrasli ljudi, ali um vam je pomra~en. Upravo smo zato i morali da vas ubijamo, da i od nas ne biste napravili ludake. A sada se vratite i razgovarajte o stvarnosti sa ostalim ljudima pomra~enog uma. Razgovarajte dugo i valjano!" Stra`ari otvori{e kapiju, zadr`av{i kopljima lude koji su nahrupili iznutra. Gose u|e u koral, poviv{i ramena, kao da se {titi od ki{e. Selver je bio veoma umoran. Predvodnica Berea i ostale `ene pri|o{e mu i pomogo{e mu da ide; prebacio im je ruke preko ramena, kako ne bi pao ako posrne. Mladi lovac Greda, ro|aka njegovog Drveta, po~e da se {ali sa njim, a Selver stade da joj vedro uzvra}a, smeju}i se. Povratak u Endtor kao da je potrajao danima. Bio je odve} iznuren, tako da nije mogao da jede. Popio je malo tople ~orbe i legao pokraj mu{ke vatre. Endtor nije bio grad, ve} samo bivak pored velike reke, omiljeno ribolovno mesto `itelja svih gradova koji su se nekada nalazili okolo po {umi, pre no {to su do{li ludi. Nije bilo doma. Dva ognji{na prstena od crnog kamena i duga~ka, travnata obala gde su se mogli podi}i {atori od ko`e i pletenog rogoza - to je bio Endtor. Reka Menend, glavna reka Sornola, neprekidno je `uborila kraj Endtora, ogla{uju}i se u svetu i u snu. Oko vatre je bilo mnogo staraca; neke je poznavao iz Brotera, Tuntara i svog uni{tenog grada E{reta, dok druge nikada ranije nije video; mogao je da razabere u njihovim o~ima i kretnjama, kao i da im ~uje u glasovima da su Veliki Sanjari; ovde se

58


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e sada nalazilo vi{e Sanjara nego {to se ikada ranije sakupilo na jednom mestu, mo`da. Le`e}i opru`en, dr`e}i {ake pod glavom i gledaju}i u vatru, on re~e: "Nazvao sam lude ludima. Jesam li mo`da i sam lud?" "Ne razlikuje{ jedno vreme od drugoga", re~e stari Tubab, stavljaju}i cepanicu u vatru, "zato {to predugo nisi sanjao ni budan ni u snu. Takvi se cehovi dugo pla}aju." "Otrovi ludi imaju gotovo isto dejstvo kao odsustvo spavanja i sanjanja", re~e Heben koji je bio rob i u Centralu i u Smitovom logoru. "Ludi se truju da bi sanjali. Primetio sam sanjarski pogled kod njih kada bi uzeli otrove. Ali oni nisu bili kadri da prizivaju snove, da ih obuzdavaju, da tkaju, da oblikuju, ni da prestanu da sanjaju; snovi su upravljali njima, nadja~avali ih. Uop{te nisu znali {ta je to u njima. Tako je i sa ~ovekom koji nije sanjao mnogo dana. Iako mo`e da bude najmudriji u svom domu, ipak bi bio lud, uvek i svuda, dugo posle toga. Snovi bi upravljali njime, pot~inili ga. Nikako ne bi mogao da razume samoga sebe." Jedan veoma star ~ovek, sa naglaskom iz ju`nog Sornola, polo`i ruku na Selverovo rame, pomilova ga i re~e: "Moj dragi, mladi bo`e, treba da peva{, od toga }e ti biti bolje." "Ne mogu. Pevaj ti umesto mene." Starac zapeva; ostali prihvati{e napev visokim i trskastim glasovima, gotovo nemelodi~nim, poput {uma vetra me|u stabljikama trske kraj Endtora. Pevali su jednu od pesama Jasenovog drveta, o tanano razdeljenom li{}u koje `uti s jeseni, kada bobice rumene, da bi ga potom, jedne no}i, prvi mraz opto~io srebrnom patinom. Dok je Selver slu{ao pesmu Jasena, Ljubov je legao pokraj njega. Opru`en, nije izgledao onako ~udovi{no visok i duga~kih udova. Iza njega nalazila se polusru{ena ku}a, koju je vatra satrla; stajala je crna spram zvezda. "Ja sam kao ti", re~e on, ne gledaju}i Selvera, onim snom-glasom koji kao da nastoji da otkrije vlastitu nestvarnost. Selverovo srce bilo je puno tuge za prijateljem. "Boli me glava", re~e Ljubov, sada sopstevnim glasom, protrljav{i stra`nji deo vrata kao {to je uvek ~inio, a Selver tog ~asa ispru`i ruku da ga dodirne, da ga ute{i. Ali prijatelj mu je u svetu-vremenu bio samo senka i sjaj vatre, a starci su pevali pesmu Jasena, o belim cveti}ima na crnim granama u prole}e, sred razdeljenog li{}a. Narednog dana ludi zatvoreni u koralu poslali su po Selvera. Stigao je u E{sen po podne i sreo se sa njima izvan korala, pod kro{njom jednog hrasta, budu}i da su se Selverovi ljudi ose}ali pomalo nelagodno pod golim, otvorenim nebom. E{sen je nekada bio hrastov gaj; ovo stablo bilo je najve}e od nekoliko koja su kolonisti po{tedeli. Nalazilo se na duga~koj padini iza Ljubovljevog bungalova, jedne od {est ili osam nastambi koje su neo{te}ene pre`ivele no} paljenja. Sa Selverom su pod hrastom bili Resvan, predvodnica Berea, Greda iz Kadasta i drugi koji su `eleli da prisustvuju pregovorima, desetak njih ukupno. Mnogo strelaca ~uvalo je stra`u, iz straha da ludi mo`da imaju skrivena oru`ja; no, zauzeli su busije iza grmlja ili nagorelih ru{evina, kako njihovo otvoreno prisustvo ne bi predstavljalo pretnju. Sa Goseom i pukovnikom Dongom bila su jo{ tri luda sa zvanjem oficira, kao i dvojica iz logora drvose~a; videv{i

59


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e jednoga od njih, po imenu Benton, biv{i robovi za trenutak osta{e bez daha. Benton je imao obi~aj da ka`njava 'lenje stvorce' tako {to ih je javno kastrirao. Pukovnik je izgledo sasu{eno, a njegova ina~e `uto-mrka ko`a postala je blatnjava, `u}kasto-siva; nisu slagali kada su kazali da je bolestan. "Pre svega", re~e on, kada su se svi smestili, ludi stoje}i a Selverovi ljudi ~u~e}i ili sede}i na vla`nim, mekim natalo`inama hrastovog li{}a, "pre svega hteo bih da ~ujem radnu definiciju ta~nog zna~enja tih va{ih uslova, kao i {ta oni zna~e u pogledu zajam~ene bezbednosti osoblja koje se nalazi pod mojim zapovedni{tvom ovde." Usledila je ti{ina. "Razumete engleski, zar ne? Bar neki od vas?" "Da, ali ne razumem va{e pitanje, gospodine Dong." "Pukovni~e Dong, ako nemate ni{ta protiv!" "Onda se vi meni obra}ajte sa 'pukovni~e Selver', ako nemate ni{ta protiv." U Selverovom glasu pojavi se prizvuk napeva; on ustade, spreman za borbu, dok su mu melodije proticale umom poput reka. Stari lud, me|utim, ostade nepomi~an, visok i te`ak, ljut, ali i ne prihvativ{i izazov. "Nisam do{ao ovamo da me vre|ate vi, mali humanoidi", re~e on. Usne mu pri tom zadrhta{e. Bio je star, zbunjen i poni`en. Sva naslu}ivanja o likovanju namah i{~ezo{e iz Selvera. U svetu vi{e nije bilo likovanja, ve} samo smrti. On ponovo sede. "Nisam imao nameru da vas uvredim, pukovni~e Dong", re~e on pomirljivo. "Da li biste ponovili va{e pitanje, molim vas?" "@elim da ~ujem va{e uslove, a tada }ete vi ~uti na{e i to bi bilo sve." Selver ponovi ono {to je kazao Goseu. Dong ga je saslu{ao uz o~igledno nestrpljenje. "U redu. Vama izgleda nije jasno da ve} tri dana imamo ispravan radio u zatvoru-koralu." Selver je to znao, po{to je Resvan odmah proverio koji je predmet ba~en iz helikoptera, `ele}i da se uveri da to nije neko oru`je; stra`a ga je izvestila da je posredi radio i on je dopustio da ga ludi zadr`e. Selver samo klimnu. "Odr`avali smo stalnu vezu sa tri isturena logora, dva na Kraljevoj zemlji i jednim na Novoj Javi, i da smo re{ili da se probijemo i pobegnemo iz zatvorakorala, to bi bilo veoma lako, budu}i da bi nam helikopteri dostavili oru`je i pokrivali na{u akciju vatrom iz vazduha; jedan baca~ plamena bio bi dovoljan da nas izbavi iz korala, a u slu~aju potrebe oni su mogli da upotrebe i bombe koje su kadre da raznesu celo jedno podru~je. Vi jo{, naravno, niste imali prilike da vidite njihovo dejstvo." "Da ste se oslobodili iz korala, kuda biste oti{li?" "U redu. Izostavimo li bespredmetne ili pogre{ne ~inioce, stoji ~injenica da nas va{e snage u ovom trenutku broj~ano daleko nadma{uju; ali mi imamo ~etiri helikoptera u logorima, koje nema svrhe poku{avati da stavite izvan stroja, budu}i da ih sada neprekidno ~uva stra`a pod punim naoru`anjem, ba{ kao i sve ostalo va`nije oru`je; prema tome, nepristrasno govore}i, situacija je u prili~noj meri izjedna~ena, tako da pregovore mo`emo voditi sa ravnopravnih polo`aja. Razume se, to je samo privremeno stanje. U slu~aju potrebe, ovla{}eni smo da preduzimamo odbrambene policijske mere kako bi smo osujetili sveobuhvatni rat. Osim toga, iza nas stoji vatrena mo} svekolike

60


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e zemaljske me|uzvezdane flote, koja mo`e jednim potezom da zbri{e celu va{u planetu. Ali takve predstave prili~no su apstraktne za vas, tako da }u poku{ati da stvari postavim {to jasnije i jednostavnije mogu: spremni smo da pregovaramo sa vama, u ovom trenutku, na ravnoj nozi." Selverovo strpljenje bilo je pri kraju, znao je da ta razdra`ljivost predstavlja simptom pogor{anog du{evnog stanja, ali vi{e nije mogao da se obuzdava. "Hajde, da ~ujemo!" "Pre svega, ho}u jasno da vam stavim do znanja da smo onog ~asa kada smo dobili radio nalo`ili ljudima u drugim logorima da nam ne dostavljaju oru`je niti da preduzimaju poku{aje spasavanja, a odmazde su strogo zabranjene..." "Bilo je to smotreno. Dalje?" Pukovnik Dong zausti da ne{to ljutito uzvrati, ali se obuzda; lice mu je postalo veoma bledo. "Ima li ovde ne{to na {ta bih seo?" upita on. Selver obi|e grupu ljudi, pope se uz obronak, u|e u prazan, dvosobni bungalov i uze stolicu na sklapanje, koja je i{la uz pisa}i sto. Pre no {to je izi{ao iz utihle prostorije, on se sa`e i polo`i obraz na izbrazdano, neobra|eno drvo stola, gde je Ljubov uvek sedeo kada je radio sa njim ili sam; neke njegove hartije jo{ su tamo le`ale; Selver ih blago dodirnu. Zatim iznese stolicu i postavi je Dongu na prljavo, ki{om nakva{eno tle. Starac sede, grizu}i usne, dok su mu se bademaste o~i suzile od bola. "Gospodine Gose, da li biste vi bili dobri da nastavite umesto pukovnika?" upita Selver. "Njemu nije dobro." "Ja }u", re~e Benton, istupiv{i napred, ali Dong odmahnu glavom i promrmlja: "Gose." Sa pukovnikom kao slu{aocem, a ne vi{e sagovornikom i{lo je lak{e. Ludi su prihvatili Selverove uslove. Kada bude dato uzajamno obe}enje, povu}i }e sve isturene logore i nastaviti da `ive na jednom podru~ju, oblasti koju su raskr~ili na srednjem Sornolu: bilo je to oko hiljadu sedam stotina kvadratnih milja talasaste zemlje, sa puno vode. Obavezali su se da ne}e ulaziti u {umu; `itelji {ume, sa svoje strane, ne}e zalaziti u Pose~ene zemlje. ^etiri preostala vazduhoplova predstavljala su povod izvesne rasprave. Ludi su tvrdili da su im oni neophodni za prevo`enje pripadnika njihove vrste sa ostrva na Sornol. No, budu}i da je u ovim letelicama bilo mesta samo za ~etiri putnika, kao i da je svaki let trajao nekoliko ~asova, Selver je bio mi{ljenja da bi ludi znatno br`e stigli u E{sen pe{ice, pa im je ponudio prevoz preko moreuza; ispostavilo se, me|utim, da ludi nisu skloni dugom pe{a~enju. Dobro, u tom slu~aju mogu da zadr`e skaka~e za ono {to su nazvali 'operacija vazdu{ni most'. Posle toga treba da ih uni{te. Odbijanje. Ljutnja. Vi{e su {titili svoje ma{ine nego svoja tela. Selver je najzad popustio, dozvoliv{i im da zadr`e skaka~e, pod uslovom da u njima lete samo iznad Pose~enih zemalja i da uni{te naoru`anje koje je ugra|eno u ove letelice. Oni nisu odmah pristali, ve} su stali da se raspravljaju me|u sobom, dok je Selver ~ekao, povremeno im ponavljaju}i pojedinosti svog zahteva, po{to vi{e nije bio spreman na ustupke.

61


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e "Nema nikakve razlike, Bentone", re~e kona~no stari pukovnik, besan i drhtav. "Zar ne shvata{ da ionako ne mo`emo da upotrebimo to vra`je oru`je? Ima tri miliona tu|inaca i ra{trkani su po svim ovim prokletim ostrvima, prekriveni drve}em i rastinjem, bez gradova, bez vitalne mre`e, bez centralizovane kontrole. Ne mo`e{ bombama osujetiti gerilski tip ustrojstva; odavno je dokazano, deo sveta u kome sam ja ro|en potvr|ivao je to pravilo tridesetak godina, bore}i se protiv jedne super-sile za drugom u dvadesetom stole}u . A mi nismo u polo`aju da ispoljimo nadmo}nost sve dok brod ne do|e. Dignimo ruke od te{kog oru`ja, po{to mo`emo da zadr`imo li~no naoru`anje za lov i samoodbranu!" On im je bio Starac i njegovo mi{ljenje odnelo je prevagu na kraju, ba{ kao {to bi to bilo u mu{kom domu. Benton se nadurio. Gose je po~eo da govori o tome {ta bi se dogodilo ako se primirje prekr{i, ali ga Selver prekide. "To su mogu}nosti, a mi jo{ nismo zavr{ili sa izvesnostima. Va{ veliki brod vrati}e se kroz tri godine, odnosno kroz tri i po prema va{em ra~unanju. Do tada ste slobodni ovde. Ne}e vam biti prete{ko. Ni{ta vi{e ne}e biti uzeto iz Centralvila, izuzev nekih Ljubovljevih radova, koje bih `elo da zadr`im. Sa~uvana vam je ve}ina naprava za se~enje drve}a i preina~enje zemlji{ta; ako vam bude potrebno jo{ alatki, peldelski rudnici gvo`|a nalaze se na va{oj teritoriji. Mislim da je sve bilo jasno. Ono {to je jo{ neophodno utvrditi jeste slede}e: kada brod stigne, {ta }e biti sa vama, a {ta sa nama?" "Ne znamo", re~e Gose, a Dong dodade: "Da niste najpre uni{tili ansibl, mogli smo da dobijemo sve`a obave{tenja o tome, a na{i izve{taji imali bi, razume se, uticaja na odluke koje bi se donele u vezi sa kona~nim re{enjem polo`aja ove planete, za koje bi se onda moglo o~ekivati da po~ne da se sprovodi u delo pre no {to se brod vrati sa Prestnoa. Ali zbog varvarskog ~ina uni{tenja, izazvanog nepoznavanjem va{ih sopstvenih interesa, nije nam ostao ni radio ~iji bi domet prema{ao nekoliko stotina milja." "[ta je ansibl?" Ta re~ se i ranije javila u razgovoru. Selveru je ona bila nova. "ICD", uzvrati pukovnik zlovoljno. "Jedna vrasta radija", re~e Gose osorno. "Pomo}u njega mo`emo da uspostavimo trenutnu vezu sa mati~nim svetom." "Bez ~ekanja od dvadeset sedam godina?" Gose se zagleda u Selvera. "Tako je. Ba{ tako. Mnogo si nau~io od Ljubova, zar ne?" "Nego {ta je", re~e Benton. "Bio je Ljubovljev mali, zeleni prija{ko. Domogao se svega {to je bilo vredno saznati i jo{ malo povrh toga. Kao, na primer, koje su klju~ne ta~ke za sabota`u, gde je razme{tena stra`a, kako prodreti u skladi{te oru`ja. Mora da su bili u vezi sve do samog po~etka pokolja." Gose se oseti nelagodno. "Raj je mrtav. Sve to sada vi{e nije va`no, Bentone. Ovde smo da bismo utvrdili..." "Poku{ava{ li ti to da ka`e{ da je kapetan Ljubov bio upleten u izvesnu delatnost koja bi se mogla ozna~iti kao izdaja kolonije, Bentone?" upita Dong, netremice ga posmatraju}i i pritiskaju}i rukama stomak. "Me|u mojim ljudima nije bilo uhoda ni

62


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e izdajnika, oni su krajnje bri`ljivo izabrani pre polaska sa Zemlje, a i ja vodim ra~una o tome sa kakvim osobljem radim." "Ni{ta ja ne poku{avam, pukovni~e. Jasno i glasno ka`em da je Ljubov bio taj koji je uzmuvao stvorce, kao i da do svega ovoga ne bi do{lo da nam nare|enja nisu promenjena posle dolaska broda flote." Gose i Dong zausti{e da govore u isti mah. "Svi ste vi veoma bolesni", prekide ih Selver, ustaju}i i otresaju}i se, po{to je vla`no i sme|e hrastovo li{}e prianjalo za njegovo kratko telesno krzno kao za svilu. "@ao mi je {to smo morali da vas dr`imo u torovima za stvorce; tamo nije ba{ udobno. Molim vas, po{aljite po va{e ljude u logorima. Kada se svi ovde okupe i kada veliko oru`je bude uni{teno, a svi damo obe}anje, onda }emo vas ostaviti na miru. Kapije korala bi}e otvorene kad ja odem danas. Ima li jo{ ne{to {to treba re}i?" Niko ni{ta nije kazao. Svi ga pogleda{e. Sedam velikih ljudi, `ute ili mrke ko`e bez krzna, opto~enih ode}om, tamnih o~iju, strogih izraza lica; dvanaest malih ljudi, zelenih ili sme|e-zelenih, prekrivenih krznom, krupnih o~iju, poluno}na stvorenja, snenih lica; a izme|u dve grupe, Selver, prevodilac, krhak, unaka`en, dr`e}i sve njihove sudbine u svojim praznim {akama. Ki{a je meko padala po sme|oj zemlji oko njih. "Zbogom, dakle", re~e Selver i povede svoje ljude. "Nisu oni tako glupi", primeti predvodnica Berea, prate}i Selvera na povratku u Endtor. "Mislila sam da su toliki divovi sigurno glupi, ali shvatili su da si ti bog, videla sam to na njihovim licima pred kraj razgovora. Kako samo dobro zna{ to njihovo mumlanje. Ba{ su ru`ni. Misli{ li da su im i deca bez krzna: "Nadam se da to nikada ne}emo saznati." "Fuj! Pomisli samo da hrani{ neko nekosmato dete. Kao da poku{ava{ da podoji{ ribu." "Svi su oni pomra~enog uma", re~e stari Tubab, duboko o`alo{}eno. "Ljubov nije bio takav kada je dolazio u Tuntar. Nije znao ni{ta, ali je bio razborit. Ali ovi se samo sva|aju, podruguju se starcu, mrze se. Evo ovako", i on po~e da izobli~uje lice opto~eno zelenim krznom, opona{aju}i izraze Terana, ~ije re~i, razume se, nije umeo da ponovi. "Jesi li im to kazao da su ludi, Selvere?" "Rekao sam im da su bolesni. Ali sada su pora`eni, ranjeni i zatvoreni u onaj kameni kavez. Svako drugi bi na njihovom mestu tako|e bio bolestan i bilo bi mu potrebno vidanje." "Ko }e da ih vida", re~e predvodnica Berea, "kada su im sve `ene mrtve. Nije im lako. Jadni, ru`ni stvorovi... ba{ su pravi, veliki, goli pauci! Fuj!" "Oni su ljudi, ljudi, kao mi, ljudi", re~e Selver; glas mu je bio rezak i britak kao o{trica no`a. "Oh, moj dragi gospodaru bo`e, znam, znam, samo sam htela da ka`em da izgledaju kao pauci", re~e starica, pogladiv{i ga po obrazu. "Slu{ajte me, svi, Selver je iscrpljen od ovog {etanja izme|u Endtora i E{sena; kako bi bilo da malo sednemo i odmorimo se."

63


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e "Ne ovde", re~e Selver. Jo{ su se nalazili na Pose~enim zemljama, me|u panjevima i travnatim padinama, pod golim nebom. "Kada do|emo pod drve}e..." On posrnu, a oni koji nisu bili bogovi prisko~i{e da ga pridr`e. 7. Dejvidsonu je dobro poslu`io diktafon majora Muhameda. Neko je morao da bele`i doga|aje na Novom Tahitiju, istoriju raspinjanja na krst zemaljske kolonije. Kada brodovi budi stigli sa Majke Zemlje, pokaza}e se u kolikoj su meri ljudi postupili izdajni~ki, kukavi~ki i bezumno, odnosno hrabro, uprkos svim nepovoljnostima. Za vreme slobodnih trenutaka - koji gotovo da su doslovce postali trenuci otkako je preuzeo zapovedni{tvo - zabele`io je celu pri~u o pokolju u Smitovom logoru, a zatim dodao i izve{taje o Novoj Javi, Kralju i Centralu, oslanjaju}i se {to je bolje umeo na {krte i histeri~ne vesti koje je dobijao od Glavnog {taba. [ta se ta~no tamo dogodilo, niko nikada ne}e znati, izuzev stvoraca, budu}i da su ljudi ~inili sve kako bi prikrili vlastita izdajstva i pogre{ke. No, stvar je u op{tim crtama bila jasna. Organizovanoj bulumenti stvoraca, predvo|enoj Selverom, bilo je omogu}eno da prodre do arsenala i hangara, gde se domogla dinamita, granata, pu{aka i baca~a plamena, ~ime je potpuno uni{tila grad i pobila ljude. Stvar je pripremljena iznutra: to je dokazivala ~injenica da je najpre razoren Glavni {tab. Razume se, iza cele rabote stajao je niko drugi do Ljubov, a njegov mali, zeleni prija{ko pokazao se stvarno zahvalan, preklav{i ga kao i ostale. Bar su Gose i Benton tvrdili da su ga videli mrtvog, posle pokolja. Ali da li se moglo verovati ma kome od njih, u stvari? Nije bilo neosnovano zaklju~iti da je svaki ~ovek koji je pre`iveo tu no} u Centralu manje ili vi{e izdajnik. Izdajnik svoje rase. @ene su sve pobijene, tvrdili su. To je bilo stvarno r|avo, ali jo{ je gore bilo to {to nije postojao razlog da se poveruje u tako ne{to. Stvorci su lako mogli da odvedu zarobljenike u {umu; nema ni~eg jednostavnijeg nego uhvatiti jednu u`asnutu devojku koja be`i iz zapaljenog grada. A zar se sitnim, zelenim |avolima ne bi dopalo da se do~epaju neke ljudske devojke kako bi malo vr{ili opite na njoj? Sam Bog zna koliko je jo{ `ena `ivo u leglima stvoraca - `ivo i vezano pod zemljom u onim smrdljivim rupetinama gde ih sada pipkaju, drpaju, gami`u po njima i oskrnavljuju ti odvratni, dlakavi, mali majmuni. Bilo je nazamislivo. Ali, zaboga, ponekad je ~ovek morao da zamisli i nezamislivo. Jedan skaka~ iz Kralja dostavio je zatvorenicima u Centralu primopredajnik; bilo je to ve} narednog dana posle pokolja i Muhamed je od tada snimao sve svoje razgovore sa Centralom. Najneverovatnija stvar bio je jedan dijalog Mua sa pukovnikom Dongom. Preslu{avaju}i traku prvi put, Dejvidson naprosto nije mogao da izdr`i, ve} ju je strgao sa kotura i spalio. Sada mu je bilo `ao {to je nije sa~uvao za svoju arhivu, kao savr{en dokaz o potpunoj nepodobnosti zapovednika i u Centralu i na Novoj Javi. Uni{tio je stvar, ne uspev{i da obuzda plimu plahovitosti. Ali kako je i mogao mirno da sedi i slu{a kako se pukovnik i major dogovaraju o potpunoj predaji stvorcima, o tome kako ne treba preduzimati odmazde, kako se ne treba braniti, kako valja predati

64


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e celokupno te{ko naoru`anje, kako svi treba da se zbiju na komadi} zemlje koji su im stvorci izabrali, u rezervat koji su im udelili velikodu{ni zavojeva~i, male, zelene zveri. Bilo je neverovatno. Doslovce neverovatno. Mo`da stari Ding-Dong i Mu nisu, u stvari, bili izdajice iz ube|enja. Naprosto su {iznuli, izgubili `ivce. A sve to zbog ove vra`ije planete. Bilo je potrebno imati veoma jaku li~nost da bi se ovde opstalo. Postojalo je ne{to u vazduhu, mo`da polenov prah sveg ovog drve}a, ne{to {to je delovalo kao droga i od ~ega su obi~na ljudska bi}a postojala zaglupljena i gubila vezu sa stvarno{}u, ba{ kao stvorci. A kako ih je, osim toga, bilo i nesravnjivo manje, predstavljali su lak plen za stvorce. [teta {to je Muhamed morao da bude uklonjen, ali on nikada ne bi prihvatio Dejvidsonove planove, to je bilo jasno; ve} se ionako duboko zaglibio. Svako ko bi imao prilike da ~uje onu neverovatnu traku, slo`io bi se sa tim. Bilo je stoga bolje {to su ga smakli, pre no {to je stvarno saznao {ta se doga|a, tako da vi{e nikakva sramota ne}e mo}i da bude pripisana njegovom imenu, za razliku od Donga i svih ostalih oficira koji su ostali `ivi u Glavnom {tabu. Dong se ve} neko vreme nije javljao preko radija. Obi~no je na vezi bio Juju Sereng, iz in`enjerije. Dejvidson se ranije dru`io sa Jujuom i smatrao ga je za prijatelja, ali kako je sada ~ovek mogao da ima poverenja u bilo koga. Osim toga, Juju je bio jedan od onih Azijata. Ba{ je bilo ~udno koliko je njih pre`ivelo pokolj u Centralvilu; od onih sa kojima je razgovarao jedino Gose nije spadao u Azijate. Ovde, na Javi, pedeset pet odanih ljudi, preostalih posle prestrojavanja, predstavljali su uglavnom Evroafrikance, ba{ kao {to je i on bio; postojalo je jo{ ne{to Afrikanaca i Afroazijata, ali nijedan ~ist Azijata. Krv nije voda, uostalom. Ne mo`e se biti pravi ~ovek, ako vam u venama ne te~e malo krvi iz kolevke ^oveka. No, to ga ne}e spre~iti da spase one jadne, `ute kopilane iz Centrala; ove stvari su samo doprinosile rastuma~enju njihovog moralnog kraha pod stresom. "Zar ne mo`e{ da shvati{ kakve nam neprilike stvara{, Done?" pitao ga je Juju Sereng svojim jednoli~nim glasom. "Sklopili smo formalno primirje sa stvorcima. A neposredna nare|enja sa Zemlje nala`u nam da ostavimo hilfove na miru i da ne preduzimamo odmazde. A i kao bismo to mogli da u~inimo. Svi momci sa Kraljeve zemlje i ju`nog Centrala sada su ovde sa nama, ali nas nema ni dve hiljade, a koliko je vas tamo na Javi, oko {ezdeset pet ljudi, zar ne? Zar stvarno misli{ da dve hiljade ljudi mo`e da nadvlada tri miliona inteligentnih protivnika, Done?" "Juju, pedeset ljudi je u stanju da to uradi. Sve je stvar volje, ve{tine i naoru`anja." "Sranje! Su{tina je u tome, Done, da je sklopljeno primirje. Ukoliko se ono prekr{i, nadrljali smo. Za sada nas jedino ono vadi. Mo`da }e, kada se brod vrati sa Prestnoa i vidi {ta se dogodilo, odlu~iti da zbri{u stvorce. Ne znamo. Ali, po svemu sude}i, stvorci nameravaju da po{tuju primirje; uostalom, to je bila njihova zamisao, a mi nemamo druge nego da je se dr`imo. U stanju su da nas pregaze samo svojom brojno{}u, u svako doba, kao {to su u~inili u Centralvilu. Bilo ih je na hiljade. Zar ne shvata{ to, Done?"

65


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e "^uj, Juju; sigurno da shvatam. Ako se bojite da upotrebite tri skaka~a koja jo{ imate tamo, mo`ete ih poslati ovde, sa nekolicinom momaka koji imaju iste nazore kao i mi. Ako budem morao sam da vas osloba|am, onda }e mi za to biti potrebno jo{ nekoliko skaka~a." "Ne}e{ ti nas osloboditi, ve} upropastiti, prokleta budalo. Smesta dovezi tog vra`jeg skaka~a u Central; to je li~no pukovnikovo nare|enje tebi kao vr{iocu du`nosti zapovednika. Upotrebi ga da prebaci{ ljude ovamo; za dvanaest tura ne}e ti biti potrebno vi{e od ~etiri lokalna dnevna razdoblja. Dr`i se nare|enja i smesta se daj na posao." Tras, prekinuto: upla{io se dalje rasprave sa njim. Najednom, javi mu se bojazan da bi oni iz Centrala mogli poslati svoja tri skaka~a da bombarduju ili mitraljiraju logor Novu Javu; tehni~ki posmatrano, naime, on nije izvr{avao nare|enja, a stari Dong nije podnosio nezavisne elemente. Kako se samo narogu{io na Dejvidsona zbog malog osvetni~kog pohoda na Smitu. Preduzimljivost se ka`njavala. Ding- -Dong je voleo poslu{nost, kao i ve}ina oficira. No, opasnost je tu u tome {to i sam oficir mo`e postati poslu{an. A onda Dejvidsonu sinu, uz blagi {ok, da mu skaka~i ne predstavljaju pretnju, zato {to su se Dong, Sereng, Gose, pa ~ak i Benton bojali da ih po{alju ovamo. Stvorci su im naredili da ne izle}u skaka~ima izvan ljudskog rezervata: i oni su poslu{no izvr{avali nare|enja. Blagi Bo`e, bilo mu je muka od toga. Kucnuo je ~as da se ne{to preduzme. ^ekali su ve} skoro dve nedelje. Dobro se pobrinuo za odbranu logora; poja~ao je ogradu od kolja i pove}ao joj visinu, tako da je nijedan mali, zeleni majmun nipo{to nije mogao presko~iti, a onaj pametni momak Aabi napravio je puno zgodnih mina i postavio ih svuda oko ograde, u pojasu {irokom sto metara. Do{lo je vreme da se poka`e stvorcima da mogu lako sa onim ov~icama iz Centrala, ali na Novoj Javi ~ekaju ih pravi mu{karci. Uzleteo je u skaka~u i poveo pe{adijsku ~etu od petnaest ljudi do jednog legla stvoraca ju`no od logora. Nau~io je kako da ih uo~i iz vazduha; otkrivao ih je vo}njak, usredsre|enost odre|ene vrsta drve}a, premda stvorci nisu sadili stabla u redovima, kao {to to ljudi ~ine. Bilo je prosto neverovatno koliko se legala pojavljivalo kada biste se izve{tili u tome da ih uo~avate. [uma je vrvela od njih. ^eta koju je vodio ru~no je zapalila leglo ka kome se uputila; no, lete}i natrag sa dvojicom momaka u skaka~u, on je uo~io jo{ jednu jazbinu, nepuna ~etiri kilometra udaljenu od logora. Na njoj je ostavio svoj li~ni potpis, jasan i nepogre{iv, tako da ga je svako mogao pro~itati: bacio je bombu. Obi~nu zapaljivu bombu, ne onu veliku; ali i ova je bila dovoljna da se zelena krzna razlete na sve strane. Nastala je velika rupa u {umi, ~iji su rubovi goreli. Razume se, bi}e to njegovo glavno oru`je kada bude do{lo do masovnih odmazdi. [umski po`ar. Mogao bi da spali celo jedno ostrvo, bombama i plamenim `elatinom, koje bi bacao iz skaka~a. No, najpre }e morati da sa~eka jo{ mesec ili dva, dok ne pro|e sezona ki{a. Da li da pusti vatru na Kralja, Smita ili na Central? Mo`da treba po~eti sa Kraljem, kao malo upozorenje, budu}i da tamo vi{e nije bilo ljudi. A zatim bi red do{ao na Central, ako se prethodno ne urazume.

66


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e "[ta si to naumio?" upita glas preko radija; zazvu~ao je nekako o~ajno, kao da ga je izgovorila kakva starica koju plja~kaju, {to ga je nagnalo da se isceri. "Zna{ li ti uop{te {ta radi{, Dejvidsone?" "Aha." "Misli{ li da }e{ pokoriti stvorce?" Na vezi ovoga puta nije bio Juju, ve} verovatno onaj glavonja Gose, ili neko drugi iz te sojte; svejedno; svi su oni samo blejali. "Da, ba{ tako", uzvrati on ironi~no blagim glasom. "Misli{ da }e, ako nastavi{ da im spaljuje{ sela, oni do}i i predati se, tri miliona njih? Je li tako?" "Mo`da." "Slu{aj, Dejvidsone", oglasi se ponovo radio posle kratke pauze, uz pi{tanje i zujanje; koristili su rezervnu opremu, po{to su izgubili veliki oda{ilja~, zajedno sa onim bleferskim ansiblom, {to, u stvari, i nije bio gubitak. "Slu{aj, ima li u blizini nekog drugog sa kim bismo mogli da razgovaramo?" "Nema; svi su ovde prili~no zauzeti. Nego, uzgred budi re~eno, ba{ nam je svima fino, ali ponestalo nam je klope za desert; znate ve}, vo}ni kokteli, breskve i sli~ne stvar~ice. Nekim momcima to stvarno nedostaje. A taman smo mi bili na redu i za sledovanje marihuane kada su vas rasturili. Ako po{aljem skaka~a, da li biste mogli da nam odvojite ne{to slatki{a i malo travice?" Pauza. "Mogli bismo. Po{alji letelicu." "Odli~no. Stavite svu robu u mre`u, a momci }e je pokupiti bez spu{tanja." On se isceri. Usledilo je neko kome{anje sa druge strane veze, u Centralu, i najednom se oglasio stari Dong; bilo je to prvi put da se obratio Dejvidsonu. Zvu~ao je slaba{no i kao bez daha na piskutavim kratkim talasima. "Slu{aj, kapetane, ho}u da znam da li ti je potpuno jasno na kakave }e me korake tvoji postupci na Novoj Javi nagnati. Ako nastavi{ da ne izvr{ava{ nare|enja. Poku{avam da stvari raspravim sa tobom kao sa razumnim i odanim vojnikom. Kako bih osigurao bezbednost mog osoblja ovde, u Centralu, na}i }u se u polo`aju u kome mi ne}e preostati ni{ta drugo do da ka`em domorocima da mi vi{e nismo u stanju da snosimo odgovornost za ono {to ti ~ini{." "Tako i treba, ser." "Ono {to poku{avam da ti stavim do znanja jeste da }emo se na}i u polo`aju da im moramo re}i kako vi{e nismo u stanju da te spre~imo da prekr{i{ primirje tamo, na Javi. Tvoje osoblje broji {ezdeset {est ljudi, zar ne? E, pa, lepo: ho}u te ljude zdrave i u jednom komadu ovde, u Centralu, sa nama, da sa~ekamo [eklton i odr`imo koloniju. Ti srlja{ u samoubistvo, a ja sam odgovoran za ljude koji su sa tobom." "Ne, niste, ser. Ja sam. Samo se vi ne uzbu|ujte. Jedino kada vidite da d`ungla gori, skupite se nasred nekog ra{~i{}enog pojasa, kako vas ne bismo ispekli zajedno sa stvorcima." "^uj me dobro, Dejvidsone! Nare|ujem ti da prepusti{ zapovedni{tvo poru~niku Tembi! Smesta! A onda do|i na raport ovamo", re~e daleki, piskutavi glas, a

67


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e Dejvidson naglo prekinu vezu, po{to mu je svega bilo dosta. Svi su redom {iznuli, prave}i se da su jo{ vojnici, iako su izgubili sve veze sa stvarnim stanjem stvari. Postojalo je, zapravo, sasvim malo ljudi koji su bili kadri da se suo~e sa stvarno{}u kada do|e do gustog. Kao {to je i o~ekivao, lokalni stvorci nisu preduzeli ba{ ni{ta posle napada na njihova legla. Jedini na~in sa njima, kao {to je to on znao od po~etka, bila je ~vrsta ruka; ni za trenutak im nije trebalo dopustiti da dignu glavu. Ako tako postupate, onda znaju ko je glavni i manji su od makovog zrna. Veliki broj sela u krugu pre~nika trideset kilometara bio je sada napu{ten pre no {to je stigao do njih, ali on je ipak vodio ljude da ih pale svakih nekoliko dana. Momci su postali prili~no nervozni. I dalje im je nalagao da seku {umu, budu}i da su ~etrdeset osam od pedeset pet odanih ljudi bili drvose~e. Ali znalo se da roboteretnjaci sa Zemlje ne}e biti pozvani dole da utovare drvo; nastavi}e da dolaze i kru`i}e orbitom, ~ekaju}i na signal koji nikako ne}e stizati. Nema svrhe se}i drve}e samo radi se~e; bio je to te`ak posao. Sada bi mogli i da ga spaljuju. Podelio je ljude u grupe i po~eo da ih upu}uje u tehniku paljenja vatre. Jo{ je, dodu{e, bilo odve} ki{ovito da bi mnogo postigli, ali tako su bar bili ne~im zauzeti. Kada bi samo imao ostala tri skaka~a, mogao bi da izvodi munjevite akcije. Razmi{ljao je o upadu u Central sa svrhom da se domogne letelica, ali jo{ nije pomenuo tu zamisao ~ak ni Aabiju i Tembi, svojim najboljim ljudima. Neki momci bi napunili ga}e na ideje o napadu na vlastiti Glavni {tab. Ve}ina ih je i dalje govorila: "Kada budemo sa ostalima." Nisu imali pojma da su ih ti ostali napustili, izdali, prodali ih stvorcima. Ali on im to nije kazao, po{to nikako ne bi mogli da svare tako ne{to. Jednoga dana, on, Aabi, Temba i jo{ jedan normalan momak odlete}e za Central, a zatim }e trojica isko~iti sa mitraljezima, svaki uzeti po jednog skaka~a, pa natrag ku}i, natrag ku}i, hopa-cupa! Sa ~etiri fine mutilice za jaja da mutimo jaja. Ne mo`e se napraviti omlet bez mu}enja jaja. Dejvidson se glasno nasmeja u tami bungalova. Zadr`a}e jo{ malo plan za sebe, zato {to ga je ba{ dra{kalo da razmi{lja o njemu. Posle jo{ dve nedelje u prili~noj su meri istrebili legla stvoraca na udaljenosti do koje se moglo sti}i pe{ice iz logora i {uma je tu postala ~ista i uredna. Bez gamadi. Bez dimnih perjanica povrh drve}a. Niko vi{e nije iskakao iz grmlja i bacao se na tle, zatvorenih o~iju, ~ekaju}i da ga zgazite. Nije vi{e bilo malih, zelenih... Samo ogroman preplet drve}a, pro{aran tu i tamo paljevinama. Momci su stvarno postali napeti i nervozni. Kucnuo je ~as da se krene u pohod po skaka~e. Izlo`io je plan jedne no}i Aabiju, Tembi i Postu. U prvi mah niko ni{ta nije odgovorio; kona~no, ti{inu je prekinuo Aabi: "[ta }emo sa gorivom kapetane?" "Imamo dovoljno goriva." "Ne za ~etiri skaka~a; ne bi potrajalo ni nedelju dana." "Ho}e{ da ka`e{ da postoji samo jednomese~na zaliha za ovaj koji imamo?" Aabi klimnu.

68


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e "Pa, onda nam ne preostaje drugo do da uzmemo i malo goriva." "Kako?" "Mu}ni malo glavom oko toga." Svi su samo sedeli i glupo ga posmatrali. To ga je ljutilo. Sve su ~ekali od njega. Bio je ro|eni vo|a, u redu, ali voleo je da mu ljudi misle svojim glavama. "Sna|i se nekako, Aabi, to je tvoja struka", re~e on i izi|e da popu{i cigaretu; smu~ilo mu se kako su se svi pona{ali: kao da su sasvim pogubili `ivce. Naprosto nisu bili u stanju da se suo~e sa hladnim, ~vrstim ~injenicama. Zalihe marihuane sasvim su se istanjile i on ve} dva dana uop{te nije pu{io. No, to mu nije smetalo. No} je bila obla~na i crna, vla`na, topla, puna proletnjih mirisa. U blizini je promakao Ngenene, kre}u}i se poput kliza~a na ledu ili gotovo kao robot na gusenicama; okrenuo se polako, kliskih kretnji, i pogledao Dejvidsona, koji je stajao na tremu bungalova, u prigu{enoj svetlosti {to je dopirala sa vrata. Radio je sa elektri~nom testerom i bio je veoma sna`an. "Izvor moje energije povezan je sa Velikim generatorom, tako da ne mogu da budem isklju~en", re~e on jednoli~nim glasom, netremice posmatraju}i Dejvidsona. "Idi u baraku i ispavaj se!" odbrusi mu Dejvidson glasom sli~nim pucnju bi}a kome su se uvek svi pokoravali; trenutak potom Ngenene nastavi da obazrivo klizi, nezgrapan, ali graciozan. Premnogo ljudi uzima sve vi{e halucinogena. Narkotika su imali dovoljno, ali oni su bili namenjeni drvose~ama kada se odmaraju nedeljom, a ne vojnicima na malom upori{tu usred neprijateljskog sveta. Nije bilo vremena da lete visoko, da sanjaju. Mora}e da dr`i pod klju~em te stvar~ice. Ali onda bi neki od momaka mogli da se raspuknu. Pa neka se raspuknu! Ne mo`e se napraviti omlet, ako se ne raspuknu jaja. Mo`da bi mogao da ih po{alje u Central u zamenu za gorivo. Dajte mi dva, tri rezervoara benzina, a ja }u vam zauzvrat dati dva, tri topla tela, odana vojnika, dobre drvose~e, ba{ va{ tip, malo dublje zabrazdila u sanjarenja... On se isceri i krenu ponovo unutra, da vidi {ta }e Temba i ostala dvojica re}i o ovoj zamisli, kada se najdnom razdra stra`ar postavljen na dimnjaku drvare: "Dolaze!" Uzviknuo je to visokim glasom, kao kakav de~ki} koji se igra Crnaca i Rode`ana. Jo{ neko po~e da vi~e na zapadnom delu ograde, a onda odjeknu i pucanj. Narednog trena stvorci pokulja{e. Blabi Bo`e, doslovce pokulja{e. Neverovatno! Bilo ih je na hiljade. Na hiljade. Bez zvuka, bez ikakvog {uma, sve dok se stra`ar nije razdrao; zatim pucanj; onda eksplozija - bila je to mina - pa jo{ jedna, a potom puno njih, stotine i stotine buktinja koje su jedna drugu palile, {ikljaju}i i uzle}u}i kroz crni, vla`ni vazduh poput raketa; i tada, usred tog vatrometa, ograda najednom kao da je o`ivela: stvorci su navirali i navirali preko nje, upadali, prodirali, na hiljade. Li~ili su na vojsku pacova koju je Dejvidson jednom video kada je bio mali, za vreme poslednjeg Gladovanja, na ulicama Klivilenda, u Ohaju, gde je proveo detinjstvo. Ne{to je isteralo pacove iz rupa i oni su se pojavili usred bela dana, nahrupiv{i preko zida, pulsiraju}i pokrov sazdan od krzna, o~iju, {apica i zuba, a on je stao da doziva mamu i da tr~i kao lud - ili je to mo`da sve bio san koji je sanjao kada je bio mali? Najva`nije je bilo sa~uvati hladnokrvnost. Skaka~ je stajao u toru za stvorce; tamo je i dalje vladala

69


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e tama i on odmah pojuri u tom pravcu. Kapija je bila zaklju~ana: on ju je stalno dr`ao pod klju~em za slu~aj da neka slaba{na sestrica podlegne isku{enju i do|e na pomisao da odleti tatici Dingu-Dongu pod okriljem no}i. U~inilo mu se da ja proteklo u`asno mnogo vremena dok je vadio kju~, sme{tao ga u bravu i otklju~avao je, ali ceo {tos bio je u tome da ostane pribran, a potom mu je bilo potrebno tako|e mnogo vremena da odjuri do skaka~a i otvori ga. U me|uvremenu su prispeli Post i Aabi. Kona~no se oglasilo gromko brujanje rotora, mu}enje jaja, nadja~av{i sve ostale jezive zvuke u no}i, piskutave glasove dranja, vriskanja i pevanja. Vinuli su se u vazduh, ostaviv{i pakao pod sobom: tor pun pacova, zahva}en plamenom. "Treba biti hladnokrvan da se sna|e{ u gadnoj situaciji", re~e Dejvidson. "Brzo ste mislili i brzo delali, momci. Odli~no. Gde je Temba?" "Dobio je koplje u stomak", re~e Post. Aabi, pilot, zatra`i da upravlja skaka~em i Dejvidson ga pusti za komande. On se prebaci na stra`nje sedi{te i zavali se, pustiv{i mi{i}e da mu se opuste. [uma je tekla pod njima, crno pod crnim. "Kuda si krenuo, Aabi?" "U Central." "Ne. Ne}emo u Central." "A kuda }emo onda?" upita Aabi, zakikotav{i se na `enski na~in. "U Njujork? U Peking?" "Samo ti ostani u vazduhu, Aabi, i kru`i iznad logora. Pravi velike krugove da se ne ~ujemo dole." "Kapetane, gotovo je sa logorom Java, nema ga vi{e", re~e Post, nadzornik drvose~a, zdepast, ~vrst ~ovek. "Kada stvorci budu zavr{ili sa paljenjem logora, mi }emo se vratiti i spali}emo stvorce. Dole mora da ih je ~etiri hiljade na jednom mestu. U stra`njem delu helikoptera sme{teno je {est baca~a plamena. Da}emo im dvadesetak minuta. Po~e}emo `elatinskim bombama, a zatim }emo baca~ime plamena da jurimo one koji be`e." "Blagi Bo`e", re~e Aabi, "ali dole }e sigurno biti i na{ih; mo`da }e ih stvorci zarobljavati, ne znamo. Ja ne}u da se vratim i mo`da palim ljude." Nije okrenuo skaka~a. Dejvidson prisloni cev revolvera Aabiju na teme i re~e: "Ho}e{, ho}e{! Vra}amo se; saberi se malo, mom~e, i nemoj da mi pravi{ neprilike." "U rezervoaru imamo dovoljno goriva da se prevezemo do Centrala, kapetane", re~e pilot. Poku{avao je da skloni glavu od uperenog revolvera, kao da je to neka muva koja mu dosa|uje. "Ali samo toliko. To je sve ~ime raspola`emo." "Onda }emo dugo ostati u vazduhu. Vrati letelicu, Aabi." "Mislim da je bolje da produ`imo u Central, kapetane", re~e Post svojim tupim glasom; Dejvidsona je ova urota protiv njega toliko razbesnela da je okrenuo revolver u {aci, uhvatio ga za cev i munjevito udario Posta dr{kom iznad uha. Drvose~a se samo presavi kao bo`i}na ~estitka i ostade da sedi na prednjem sedi{tu, sa glavom me|u kolenima i rukama koje su visile do poda. "Okreni, Aabi", re~e Dejvidson svojim

70


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e bi~evnim glasom. Helikopter stade da kru`i u velikom luku. "Do vraga, gde je logor? Nikada nisam leteo skaka~em no}u bez signala na zemlji", re~e Aabi tupo i {mrkavo, kao da ima kijavicu. "Kreni na istok i tra`i vatru", uzvrati Dejvidson, hladno i mirno. Nijedan od njih nije imao petlju, ~ak ni Temba. Niko nije smeo da ostane uz njega kada stvarno do|e do gustog. Ranije ili kasnije svi se udru`uju protiv njega, zato {to nisu u stanju da idu putem koji je on izabrao. Slabi kuju urote protiv jakih; jak ~ovek osu|en je da ostane sam i da jedino o sebi vodi ra~una. Naprosto se slu~ilo da je takvo ustrojstvo stvari. Gde se deo taj logor? Zapaljene nastambe morale bi se videti sa udaljenosti od mnogo milja pri ovom mrklom mraku, ~ak i uz ki{u. Ali ni{ta se nije moglo razabrati. Sivo-crno nebo, cno tle. Vatre su se sigurno pogasile. Odnosno, bile su uga{ene. Da li je mogu}e da su ljudi savladali stvorce? Po{to je on pobegao? Ta pomisao prostruja mu kroz svest poput mlaza ledenih kapljica. Ne, razume se da je bilo nemogu}e: zar pedeset protiv mnogo hiljada? Ali, za ima Boga, na minskom polju mora da ima sva sila delova raskomadanih stvoraca, u svakom slu~aju. Cela stvar je bila u tome {to su nagrnuli u tolikom mno{tvu. Ni{ta nije moglo da ih zaustavi. Ni{ta nije mogao da preduzme protiv toga. Odakle su se samo deli? Danima nije bilo ni jednog jedinog stvorca u okolnim {umama. Mora da su do{li odnekud, iz svih pravaca, do{unjali se kroz {ume, izmileli iz rupa poput pacova. Nije bilo nikakvog na~ina da se zaustave tolike hiljade i hiljade stvoraca. Gde je, do vraga, taj logor? Aabi sigurno ne{to muti sa kursom. "Prona|i logor, Aabi", re~e on blagim glasom. "Pa to i poku{avam, za ima Boga", uzvrati momak. Post se nije micao, onako presami}en pokraj pilota. "Nije mogao tek tako da nestane, zar ne, Aabi? Ima{ sedam minuta da ga prona|e{." "Prona|i ga sam", obrecnu se Aabi, kre{tavo i mrzovoljno. "Ne}u sve dok se ti ne pridru`i{ Postu, mom~e. Spusti nas ni`e." Minut kasnije Aabi re~e: "Ovo mi li~i na reku." Dole se odista nalazila reka i velika ~istina; ali gde je logor Java? Nije bilo ni traga od njega dok su leteli na sever iznad ~istine. "Ovo mora da je to. Ovde nema nijedne druge velike ~istine", re~e Aabi, krenuv{i ponovo preko ogoljenog predela. Svetla za spu{tanje su im sijala, ali ni{ta se nije moglo videti izvan snopova farova; bilo bi bolje da su isklju~eni. Dejvisdon pru`i ruku preko pilotovog ramena i isklju~i svetla. Neprozirna, vla`na tama, koja je istog ~asa zavladala, stvorila je isti utisak kao da im je neko bacio crne pe{kire preko o~iju. "Za ime Boga!" uzviknu Aabi i, uklju~iv{i ponovo svetla, skrenu helikopter ulevo i po~e da ga di`e, ali nije bio dovoljno brz. Ogromna stabla najednom izroni{e pred njima u tami i prete}e kro{nje do~epa{e se letelice. Elisa zaurla, podigav{i ciklon li{}a i gran~ica kroz jarke snopove svetlosti, ali stabla drve}a bila su veoma stara i sna`na. Mala letelica stade da ponire, a onda se u~ini kao da }e se otrgnuti i osloboditi; me|utim, narednog trenutka ponovo po~e da pada kroz kro{nje, iskriviv{i se na bok. Svetla se pogasi{e. Buka prestade.

71


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e "Ne ose}am se ba{ najbolje", re~e Dejvidson. Zatim to ponovi, ali ne i tre}i put, budu}i da nije bilo nikoga kome se mogao obratiti. A onda shvati da uop{te ni{ta nije kazao. Bio je o{amu}en. Mora da je negde udario glavom. Aabi nije bio tu. Gde li je samo? Ovo je skaka~. Bio je skroz okrenut, ali on se jo{ nalazio na sedi{tu. Mrak je bio tako gust da mu se ~inilo da je slep. On stade da pipa oko sebe i ubrzo prona|e Posta, nepomi~nog, i dalje presami}enog, zgurenog izme|u prednjeg sedi{ta i kontrolne table. Skaka~ bi se zatresao kad god bi se Dejvidson pomerio i njemu kona~no sinu da se letelica uop{te ne nalazi na tlu, ve} da se zaglavila me|u kro{njama, zapetljala poput zmaja. Bol u glavi po~eo je da mu popu{ta i on odlu~i da izi|e iz mra~ne, nagnute kabine. Iskobeljao se na pilotovo sedi{te, proturio noge napolje i pustio se da visi oka~en o ruke, ali nije mogao da dosegne tle, ve} samo grane, koje su ga grebale po nogama {to su se njihale. Posle nekoliko trenutaka oklevanja, on pusti ruke; nije znao na kolikoj je visini, ali morao je da se izvu~e iz kabine. Do tla ga je delilo svega nekoliko stopa. Ponovo je udario glavom o ne{to, ali osetio se bolje kada je stao na noge. Samo da nije tako mra~no, tako tamno. Imao je baterijsku svetiljku za pojasom, uvek ju je nosio no}u po logoru. Ali sada je nije bilo. ^udno. Sigurno mu je ispala. Mora}e da se vrati u skaka~ i da je na|e. Mo`da mu ju je Aabi uzeo. Aabi je namerno oborio skaka~, uzeo Dejvidsonovu baterijsku svetiljku i pobegao. Ljigavi, mali kopilan, nije se razlikovao od ostalih. Vazduh je bio crn i pun vlage i uop{te niste znali gde da stavite nogu u tom korenju, grmlju, prepletima. Sve je unaokolo vrvelo od {umova: kapanje vode, {u{kanje, grebuckanje, kretanje sitnih stvorova po mraku. Bolje da se vrati u skaka~ i uzme baterijsku svetiljku. Ali nije mogao da vidi kako bi se uspeo. Donji kraj vrata bio mu je tik izvan doma{aja prstiju. A onda se pojavi neka svetlost, slaba{ni sjaj koji se palio i gasio me|u drve}em. To je Aabi uzeo baterijsku svetiljku i krenuo u izvidnicu, da ustanovi gde se nalaze; pametan momak. "Aabi!" pozva on prodornim {apatom. Poku{avaju}i da bolje razabere ta~ku svetlosti kroz drve}e, on nagazi na ne{to neobi~no. Najpre je to opipao ~izmom, a zatim spustio ruku, oprezno, budu}i da nije bilo mudro dirati stvari koje ne mo`ete videti. Ne{to vla`no i ljigavo, poput mrtvog pacova. On br`e tr`e ruku, a zatim je spusti malo dalje i napipa - ~izmu. Osetio je pod prstima {nir pertli. To mu pred nogama sigurno le`i Aabi. Ispao je iz letelice kada se sru{ila. Pa, i zaslu`io je to, sa onim svojim Judinim trikom: poku{ajem da pobegne u Central. Dejvidsonu se nije dopao vla`ni dodir ode}e i kose koje nije mogao da vidi. On se uspravi. Ponovo je spazio svetlost, koju su svaki ~as zaklanjala obli`nja i udaljena stabla - daleki sjaj koji se micao. Dejvidson se ma{i za futrolu, ali revolvera nije bilo u njoj. Dr`ao ga je u ruci, za slu~aj da se Aabi i Post uzjogune. Sada ga, me|utim, vi{e nije imao. Mora da je gore u helikopteru, zajedno sa baterijskom svetiljkom. On ~u~nu i ostade nepomi~an; a onda, najednom, dade se u trk. Nije video kuda ide. Stabla su ga odbacivala sa strane na stranu kako je naletao na njih, a korenje ga je spoplitalo. On izgubi ravnote`u i opru`i se koliko je dug, pav{i preko gustog grmlja. Pridigav{i se na {ake i kolena, grozni~avo po~e da tra`i neko skrovi{te. Gole, vla`ne gran~ice zapre~avale su mu put i grebale ga po licu, ali on je uporno napredovao kroz

72


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e grmlje. Um su mu potpuno zaposeli slo`eni mirisi trule`i i rastinja, uvelog li{}a, raspadanja, mladica, paprati, mirisi no}i, prole}a i ki{e. Svetlost ga potpuno obasja. On ugleda stvorce. Setio se {ta oni rade kada se na|u u opasnosti i {ta je Ljubov kazao o tome. Okrenuo se na le|a, zabacio glavu i zaklopio o~i. Srce mu je tuklo u grudima. Ni{ta se nije dogodilo. Bilo je te{ko otvoriti o~i, ali kona~no mu je to po{lo za rukom. Oni su samo stajali oko njega: mnogo njih, izme|u deset i dvadeset. Imali su samo koplja koja su koristili za lov: stvar~ice sli~ne igra~kama, ali ~eli~na se~iva bila su o{tra i bez po muke mogla su vam pro}i kroz stomak. On ponovo zatvori o~i i nastavi nepomi~no da le`i. Opet se ni{ta nije dogodilo. Mahnito kucanje srca mu se primirilo i sada je ve} mogao bolje da misli. Ne{to se uskome{a u njemu, ne{to {to je gotovo li~ilo na smeh. Blagi Bo`e, nisu mu mogli ni{ta! Kad su ga ve} izdali sopstveni ljudi i kad ljudska inteligencija vi{e nikako nije mogla da mu pomogne - sve {to mu je preostalo bilo je da ih osujeti njihovim sopstvenim trikovima, da se napravi mrtav i tako u njima izazove nagonski refleks koji ih je spre~avao da ubiju nekoga ko je zauzeo taj polo`aj. Oni su samo stajali unaokolo, mrmljaju}i ne{to izme|u sebe. Nisu mogli da mu naude. Za njih sada kao da je bio bog. "Dejvidsone!" Morao je ponovo da otvori o~i. Baklja od smole, koju je dr`ao jedan od stvoraca, jo{ je gorela, ali sjaj joj je postao nekako ble|i, a i {uma se sada oblila sivilom, ne vi{e zaronjena u onu katranastu tminu. Kako se to dogodilo? Proteklo je svega pet ili deset minuta. Jo{ se te{ko moglo videti, ali vi{e nije bila no}. Uspeo je da razabere li{}e i granje, {umu. Spazio je lice koje ga je posmatralo. Nije imao nikakvu boju u jednoli~nom sivilu praskozorja. Unaka`eno lice izgledalo je kao ljudsko. O~i su bile kao dve tamne jame. "Pustite me da ustanem", re~e Dejvidson iznenada, bu~nim, promuklim glasom. Drhtao je od studeni zbog dugog le`anja na vla`noj zemlji. Nije mogao vi{e da le`i i posmatra kako ga Selver gleda odozgo. Selver ni{ta nije imao u rukama, ali je zato mno`ina malih vragova oko njega bila naoru`ana ne samo kopljima, nego i revolverima. Ukradenim iz njegovog skladi{ta u logoru. On se uspravi i stade. Ode}a mu je ledeno prianjala uz ple}a i stra`nji deo nogu, tako da nikako nije mogao da obuzda drhtanje. "Svr{imo stvar", re~e on. "Br`e-br`e!" Selver ga je samo posmatrao. Sada je morao da podigne pogled kako bi mogao da gleda Dejvidsonu u lice. "Da li bi `eleo da te sada ubijem?" upita on. Ljubov ga je nau~io da tako u~tivo govori, razume se; ~ak se i u glasu prepoznavao Ljubov. Neverovatno. "Na meni je da to izaberem, zar ne?" "Pa, cele no}i si le`ao u polo`aju koji zna~i da `eli{ da ti po{tedimo `ivot; ho}e{ li sad, pak, da umre{?"

73


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e Bol u glavi i stomaku i mr`nja prema ovoj u`asnoj, maloj nakazi, koja je govorila kao Ljubov i koja ga je bacila u ovu bedu, taj bol i ta mr`nja su se spregli i uskome{ali mu utrobu i on po~e da povra}a, gotovo obrvan ga|enjem, ali je ipak poku{ao da sa~uva hrabrost. Iznenada istupi jedan korak i pljunu Selvera u lice. Usledila je kratka pauza, a onda Selver, napraviv{i svojevrsnu plesnu kretnju, uzvrati istom merom. I nasmeja se. I ne preduze ni{ta da ubije Dejvidsona. Dejvidson obrisa hladnu pljuva~ku sa usana. "Slu{aj, kapetane Dejvidsone", re~e stvorac onim mirnim, tihim glasom od koga se Dejvidsonu vrtelo u glavi i obuzimalo ga ga|enje, "nas dvojica smo bogovi, ti i ja. Ti si pomra~enog uma, a ja nisam siguran da li je i moj pomra~en ili nije. Ali bogovi smo. Vi{e ne}e biti susreta u {umi kao {to je sad ovaj me|u nama. Doneli smo jedan drugome darove kakve bogovi donose. Ti si mi dao tvoj dar: ubijanje pripadnika vlastite vrste, ubistvo. Sada }u ti, koliko to budem mogao, ja dati poklon mog naroda, ali to nije ubijanje. Mislim da nam obojici pada te{ko da nosimo teret dobijenih poklona. Ti ga, me|utim, sam mora{ nositi. Tvoji ljudi u E{senu kazali su mi da, ako te dovedem tamo, oni }e te osuditi i pogubiti po svom zakonu. No, kako ja `elim da ti podarim `ivot, ne}u te odvesti me|u ostale zatvorenike u E{sen; a ne mogu te ni pustiti da luta{ {umom, zato {to nam nanosi{ silnu {tetu. Postupi}emo, stoga, prema tebi kao prema nekome od nas kada si|e s uma. Prebaci}emo te na Rendlep, gde vi{e niko ne `ivi, i ostaviti tamo." Dejvidson se netremice zagleda u stvorca, ne mogav{i da odvoji pogled sa njega. Kao da je ovaj delovao na njega nekom hipnoti~kom mo}i. Niko mu ni{ta nije mogao. "Trebalo je da ti slomim vrat onoga dana kada si nasrnuo na mene", re~e on glasom koji je jo{ bio promukao i nejasan. "Mo`da bi tako bilo najbolje", odgovori Selver. "Ali Ljubov te je spre~io u tome. Kao {to sada spre~ava i mene da te ubijem. Sa ubijanjem je gotovo ovde. I sa se~enjem drve}a. Nema vi{e {ta da se se~e na Rendlepu. Vi to mesto zavete Smetli{no ostrvo. Tvoji ljudi tamo nisu ostavili ni drveta, {to zna~i da ne}e{ mo}i da napravi{ ~amac i ode{ odande. Gotovo da ni{ta vi{e ne raste na Rendlepu, tako da }emo morati da ti dostavljamo hranu i drvo za ogrev. Tamo nema {ta da se ubija. Ni drve}a, ni ljudi. Ranije je bilo i drve}a i ljudi, ali sada su ostali samo snovi o njima. Mislim da je to pravo mesto za tebe da `ivi{, budu}i da mora{ da `ivi{. Mo`da }e{ tamo nau~iti da sanja{, ali je najverovatnije da }e{ nastaviti stazom svog ludila do kraja. Kona~no." "Ubij me sada i prekini sa tim vra`jim i`ivljavanjem." "Da te ubijem?" ponovi Selver; pogled koji je uputio Dejvidsonu sijao je, veoma jasan i u`asan, u osvitu {ume. "Ne mogu te ubiti, Dejvidsone. Ti si bog. Mora{ to sam da u~ini{." On se okrenu i udalji, lako i brzo, nestav{i u samo nekoliko koraka me|u sivim stablima. Om~a skliznu preko Dejvidsonove glave i malo mu se ste`e oko vrata. Tanka koplja primako{e mu se uz le|a i bokove. Nisu poku{avali da ga ozlede. Mogao je da im se otme, da pobegne, oni se nisu usu|ivali da ga ubiju. Se~iva su bila ugla~ana, u obliku

74


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e lista, britka poput brija~a. Om~a ga blago povu~e za vrat. On krenu putem kojim su ga poveli. 8. Selver nije video Ljubova veoma dugo. Onaj san oti{ao je sa njim na Rie{vel. Bio je sa njim kada je poslednji put razgovarao sa Dejvidsonom. Zatim je oti{ao i mo`da je sada spavao u grobu Ljubovljeve smrti u E{senu, budu}i da nikad nije do{ao Selveru u pohod u gradu Broteru, gde je ovaj sada `iveo. Ali kada se veliki brod vratio i kada je on stigao u E{sen, Ljubov ga je sa~ekao tamo. Bio je utihao i slaba{an, veoma tu`an, tako da se stari, tegobni bol ponovo probudio u Selveru. Ljubov je ostao uz njega, poput seni u umu, ~ak i kada se sreo sa ludima iz broda. Bili su to mo}ni stvorovi; veoma su se razlikovali od svih ostalih ludi koje je poznavao, osim njegovog prijatelja, ali bili su znatno sna`niji nego nekada Ljubov. Prili~no je zaboravio jezik ludi, tako da je u po~etku pustio sabesednike da govore. Kada se valjano uverio kakvi su oni stvorovi, pru`io im je te{ku kutiju koju je doneo iz Brotera. "Unutra je Ljubovljev rad", re~e on, prise}aju}i se re~i. "Znao je vi{e o nama od ostalih. Nau~io je moj jezik i mu{ki govor; sve je to zapisao. Pomalo je shvatio kako mi `ivimo i sanjamo. Drugima to nije uspelo. Da}u vam njegovo delo, ako ga odnesete tamo gde je on `eleo. Visoki ~ovek bele ko`e, Lepenon, imao je ozaren izraz lica dok se zahvaljivao Selveru; kazao mu je da }e hartije stvarno biti odnete tamo gde je to Ljubov `eleo, kao i da }e ih na tom mestu veoma ceniti. To je obradovalo Selvera. Ali zadalo mu je bol kada je morao glasno da izgovori prijateljevo ime, jer Ljubov je i dalje imao gorko-tu`an izraz lica kada ga je pogledao u umu. Malo se povukao od ludi i posmatrao ih. Dong, Gose i ostali iz E{sena stajali su sa petoricom iz broda. Ovi su izgledali ~isti i ugla~ani poput novog `eleza. Stari kolonisti pustili su da im kosa izraste po licu, tako da su pomalo li~ili na ogromne At{eance crnog krzna. Jo{ su nosili ode}u, ali ona je bila dronjava i prljava. Nisu izgledali mr{avo, izuzev Starca, koji se uop{te nije oporavio posle No}i E{sena; ali svi su zajedno ostavljali utisak stvorenja koja su ili izgubljena ili luda. Sastanak se odigrao na rubu {ume, na podru~ju gde, po pre}utnom sporazumu, ni `itelji {ume ni ludi nisu podizali nastambe, niti su logorovali tokom proteklih godina. Selver i njegovi pratioci smestili su se u senci jednog velikog jasena, koji je stajao izvan okrilja {ume. Njegove bobice jo{ su bili samo zeleni ~vori}i na gran~icama, ali je zato imao duga~ko i meko li{}e, nepostojano, letnjezeleno. Svetlost pod velikom kro{njom bila je blaga i puna senovitih prepleta. Ljudi su `ivo razgovarali me|u sobom, dolazili i odlazili, da bi kona~no jedan pri{ao jasenovom stablu. Bio je to onaj sna`ni iz broda, zapovednik. ^u~nuo je pored Selvera, ne zatra`iv{i prethodno dozvolu za to, ali i bez ikakve namere da se ophodi neuljudno. "Mo`emo li malo da popri~amo?" upita on.

75


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e "Svakako." "Poznato vam je da odvodimo sve Terane. Dovezli smo jo{ jedan brod za njih. Va{ svet vi{e ne}e biti kolonija." "Tu poruku sam ~uo u Broteru, kada ste stigli pre tri dana." "Hteo sam samo da se uverim da ste shvatili kako je ovo trajno re{enje. Ne}emo se vratiti. Va{ svet stavljen je pod okrilje Lige. Prevedeno na va{ jezik, to bi zna~ilo slede}e: mogu vam obe}ati da niko vi{e ne}e do}i ovde da se~e drve}e ili da vam uzima zemlju, bar dok Liga bude postojala." "Niko od vas vi{e ne}e do}i", re~e Selver glasom koji je zazvu~ao i kao pitanje i kao potvrdni iskaz. "Ne}e. Za pet pokolenja. Niko. A onda }e mo`da sti}i svega nekoliko ljudi, deset ili dvadeset, ali svakako ne vi{e od dvadeset, da razgovara sa va{im narodom, da prou~ava va{ svet, kao {to su to radili neki od ovih koji su ve} bili na At{eu." "Nau~nici, stru~njaci", re~e Selver, a zatim se zadubi u misli nekoliko trenutaka. "Vi donosite odluke tako napre~ac, va{i ljudi", ponovo prozbori on glasom koji je mogao da bude i pitanje i iskaz. "Ne razumem. "Na zapovednikovom licu pojavi se oprezan izraz. "Pa, ka`ete da niko vi{e ne}e se}i drve}e At{ea: i svi prestanete da to ~inite. Ali vi `ivite na mnogo mesta. Kada kod nas predvodnica Kara~a, na primer, izda neko nare|enje, ono ne va`i i za susedno selo, a jama~no ga ne}e poslu{ati svi ljudi na svetu odmah..." "Ne}e, ali to je stoga {to vi nemate jednu vladu koja upravlja svima. Ali mi je imamo, sada je imamo, i ja vas uveravam da se njena nare|enja izvr{avaju. Svi ih izvr{avaju i to smesta. Ali ~ini mi se da sam iz pri~a koje sam ~uo od kolonista ovde razabrao da kada ste vi, Selvere, izdavali nare|enja, onda su ih svi, na svakom ostrvu, odmah izvr{avali. Kako vam je to uspelo?" "U to vreme bio sam bog", re~e Selver bezizra`ajno. Kada je zapovednik oti{ao, pri{ao je lakim korakom onaj drugi, visoki i beli, i upitao da li bi smeo da sedne u senku drveta. Umeo je da se ophodi i bio je izuzetno mudar. Selver se ose}ao nelagodno u njegovom prisustvu. Sli~no Ljubovu, postupao je blago; razumeo bi stvari, ali bi sam ostajao potpuno nedoku~iv. Najbolji me|u njima bili su, naime, u podjednakoj meri neuhvatljivi, nedostupni, kao i najokrutniji. To je i bio razlog {to mu je Ljubovljevo prisustvo u umu bilo bolno, dok su mu snovi u kojima je video i dodirivao svoju mrtvu `enu Tele izgledali dragoceni i puni spokojstva. "Kada sam bio ovde ranije", re~e Lepenon, "sreo sam Raja Ljubova. Gotovo da nisam imao prilike da porazgovaram sa njim, ali se}am se {ta je govorio; pro~itao sam posle neke njegove tekstove o izu~avanju va{eg naroda. Njegov rad, kako vi ka`ete. U velikoj meri zahvaljuju}i tom radu At{e je sada slobodan od teranske kolonije. Ta sloboda bila je glavna svrha Ljubovljevog `ivota, mislim. Vi, kao njegov prijatelj, sigurno uvi|ate da ga smrt nije spre~ila da stigne do cilja, da okon~a putovanje." Selver je sedeo u ti{ini. Nelagodnost mu se u umu pretvorila u strah. Ovaj je govorio kao Veliki Sanjar.

76


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e Ni{ta nije uzvratio. "Da li biste mi kazali ne{to, Selvere? Nadam se da vas pitanje ne}e uvrediti. Posle toga, ni{ta vas vi{e ne}u pitati... Ovde je bilo mnogo ubijanja: u Smitovom logoru, zatim na ovom mestu, E{senu, i kona~no u logoru Nova Java, gde je Dejvidson predvodio grupu pobunjenika. To je bilo sve. Nikakvo novo ubijanje posle toga...Je li to ta~no? Je li stvarno vi{e nije bilo ubijanja?" "Ja nisam ubio Dejvidsona." "To nije va`no", re~e Lepenon, pogre{no ga razumev{i; Selver je hteo da ka`e da Dejvidson nije mrtav, ali Lepenon je shvatio da je neko drugi ubio Dejvidsona. Uvidev{i sa olak{anjem da i ludi mogu da gre{e. Selver ga nije razuverio. "Nije, dakle, bilo novih ubijanja?" "Nije. Oni }e vam to potvrditi", re~e Selver, pokazav{i glavom prema pukovniku i Goseu. "Mislio sam me|u tvojim ljudima. Da li su At{eanci ubijali At{eance?" Selver ne odgovori. Nekoliko trenutaka potom on podi`e pogled prema Lepenonu, prema njegovom neobi~nom licu, belom poput maske Jasenovog Duha, koje se promenilo kada mu je uzvratio pogled. "Ponekad do|e neki bog", re~e Selver. "On donosi novi na~in na koji ne{to valja raditi, ili neku novu stvar koju treba u~initi. Novu vrstu pevanja, ili novu vrstu smrti. Donosi je preko mosta izme|u sna-vremena i sveta-vremena. Kada to uradi, onda je gotovo. Stvari koje postoje u svetu ne mogu se vi{e vratiti u san, ne mogu se zadr`ati u snu zidovima ili pretvaranjem. Nema nikave svrhe da se sada pretvaramo kako ne znamo da se me|usobno ubijamo." Lepenon polo`i svoju duga~ku {aku na Selverovu, tako brzo i blago da je Selver prihvatio dodir kao da ruka nije stran~eva. Zeleno-zlatne senke jasenovog li{}a podrhtavale su nad njima. "Ali ne smete se ni pretvarati da imate razloga da se me|usobno ubijate. Ubijanje nikada nema smisla", re~e Lepenon, lica podjednako bri`nog i tu`nog kao Ljubovljevo. "Oti}i }emo. Kroz dva dana vi{e nas ne}e biti ovde. Nijednog. Zauvek. [ume At{ea ponovo }e biti kao {to su bile ranije." Ljubov izi|e iz senki Selverovog uma i re~e: "Ja }u biti ovde." "Ljubov }e biti ovde", re~e Selver. "I Dejvidson }e biti ovde. Obojica. Mo`da }e posle moje smrti ljudi biti onakvi kakvi su bili pre no {to sam se ja rodio, pre no {to ste vi do{li. Ali sumnjam u to." PROSTRANIJA OD CARSTAVA I SPORIJA Tek tokom ranih decenija postojanja Lige Zemlja je uputila brodove na izuzetno daleka putovanja, preko svih ranijih me|a, do zvezda, i jo{ dalje. Oni su tragali za svetovima koje nisu zasejali niti su ih nastanili Osniva~i Haina - za istinski tu|inskim svetovima. Svi Poznati svetovi bili su hainskog porekla, a Zemljane je vre|alo to {to su ih Hainci ne samo osnovali, nego su ih i spasli. @eleli su da se odvoje od porodi~ne matice. Hteli su da prona|u nekog novog. Poput roditelja zamorno punih razumevanja,

77


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e Hainci su podsticali njihova istra`ivanja, opskrbljuju}i ih brodovima i dobrovoljcima, kao {to je ~inilo i nekoliko drugih svetova Lige. Svi ti dobrovoljci, koji su ulazili u sastav posade za Krajnja istra`ivanja, odlikovali su se istom osobeno{}u: nisu bili sasvim zdrave pameti. Uostalom, koja bi se to osoba zdrave pameti upustila u traganje za podacima koji ne}e biti primljeni narednih pet ili deset stole}a? Smetnje izazvane kosmi~kom masom jo{ nisu bile odstranjene u radu ansibla, tako da je trenutno komuniciranje bilo pouzdano samo u dometu od sto dvadeset svetlosnih godina. Istra`iva~i su, dakle, morali ra~unati sa potpunom izdvojeno{}u. Osim toga, nisu mogli imati nikakvu predstavu o tome {ta }e ih ~ekati pri povratku, ako se uop{te vrate. Nijedno normalno ljudsko bi}e, koje je iskusilo posledice vremenske dilatacije makar i od samo nekoliko decenija na putovanju izme|u svetova Lige, ne bi se dobrovoljno javilo za dvosmernu misiju koja bi potrajala stole}ima. Istra`iva~i su bili eskapisti, malo otka~eni. ]aknuti. Desetoro njih ukrcalo se na transporter na kosmodromu Smeming, a onda, tokom tri dana, koliko je trajao prevoz do broda Gum, preduzelo manje ili vi{e neve{te poku{aje da se me|usobno upozna. 'Gum' je cetijanski naziv, koji pribli`no odgovara na{em 'beba' ili 'ma~e'. Posadu je sa~injavalo dvoje Cetijanaca, dva Hainca, jedna Beldenka i petoro Zemljana; brod cetijanske proizvodnje iznajmila je vlada Zemlje. Njegova {arolika posada teturavo se ukrcala kroz spojnu cev, idu}i jedan po jedan, poput upla{enih spermatozoida koji poku{avaju da oplode Vaseljenu. Transporter se odvojio i udaljio, a navigator je stavio Gum u pogon. Brod je treperio nekoliko ~asova na rubu svemira, udaljen nekoliko stotina miliona milja od kosmodroma Smeming, a onda je naglo nestao. Kada se, posle deset ~asova i dvadeset devet minuta, odnosno dve stotine pedeset {est godina, ponovo pojavio u normalnom svemiru, trebalo je da se nalazi u blizini zvezde KG-E-96651. I odista, zvezda se odmah ukazala u vidu zlatne glave ~iode. Negde u okvirima kugle pre~nika ~etiri stotine miliona kilometara tako|e se nalazila jedna zelenkasta planeta, Svet 4470, koju je kartografisao neki cetijanski stru~njak. Brod je sada trebalo da prona|u planetu. Ovo nije bilo tako lako kako bi moglo da izgleda, s obzirom na to da je plast sena bio veliki ~etiri stotine miliona kilometara. Osim toga, Gum nije mogao da se kre}e unutra{njim prostorom jednog planetnog sistema brzinom bliskom svetlosnoj; ukoliko bi to ipak u~inio, lako se moglo dogoditi da se i on i zvezda KG-E-96651 i Svet 4470 pretvore u ni{tavilo. Morao je da puzi, koriste}i raketni pogon, brzinom od svega nekoliko stotina hiljada milja na sat. Matemati~ar-navigator Asnanifoil prili~no je ta~no znao gde bi planeta trebalo da se nalazi i smatrao je da bi do nje morali da stignu za deset Z-dana. U me|uvremenu, ~lanovima Istra`iva~ke ekipe preostalo je da se jo{ bolje upoznaju. "Ne podnosim ga", re~e Porlok, 'tvrdi' nau~nik (hemija, fizika, astronomija, geologija i tome sli~no), a na br~i}ima mu se pojavi{e mehuri}i pljuva~ke. "Taj ~ovek je lud. Nikako mi ne ide u glavu kako je mogao da pro|e testove za Istra`iva~ku ekipu, izuzev ako ovo nije sra~unat ogled iz nesaglasnosti, smi{ljen na nivou vlade, u kome je nama dodeljena uloga zamor~i}a."

78


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e "Mi obi~no koristimo hr~kove i hainske gole", re~e u~tivo Manon, 'meki' nau~nik (psihologija, psihijatrija, antropologija, ekologija i tome sli~no); bio je to jedan od dvojice Hainaca. "Umesto zamor~i}a. Treba, me|utim, znati da je gospodin Osden odista veoma redak slu~aj. U stvari, on je prva osoba koja je potpuno izle~ena od Renderovog sindroma, jedne vrste infantilnog autizma, za koju se smatralo da je neizle~iva. Veliki zemaljski psihoanaliti~ar Hamergeld pretpostavio je da je uzrok autisti~ke uslovljenosti u ovom slu~aju supernormalni empati~ki kapacitet, te je saobrazno tome pripremio prikladnu terapiju. Gospodin Osden je prvi pacijent koji je podvrgnut toj terapiji, u stvari on je `iveo sa doktorom Hamergeldom do svoje osamnaeste godine. Terapija se pokazala uspe{na." "Uspe{na?" "Pa da. On jama~no vi{e nije austi~an." "Nije. Sada je nesnosan!" "Pa, vidite", re~e Manon, blago posmatraju}i mrlje od pljuva~ke na Porlokovim br~i}ima, "normalna odbrambeno-agresivna reakcija izme|u stranaca koji se susre}u, izme|u vas i gospodina Osdena, recimo, predstavlja ne{to ~ega ste jedva svesni; obi~aji, maniri, neobra}anje pa`nje: sve vam to otupljuje iskonski mehanizam; nau~ili ste da ga prenebregavate, ~ak u toj meri da mu odri~ete svako postojanje. Kao empata, me|utim, gospodin Osden to i te kako ose}a. Ose}a vlastita ose}anja, kao i va{a, a uglavnom je te{ko razlu~iti koja su ~ija. Recimo da postoji normalan elemenat neprijateljstva prema svakom strancu u va{oj emocionalnoj reakciji na njega kada ga sretnete, kao i spontan izraz nedopadanja prema njegovom izgledu, ode}i ili na~inu rukovanja, svejedno prema ~emu. On ose}a to nedopadanje. Kako je odviknut od austi~ke odbrane, pribegava jednom agresivno-odbrambenom mehanizmu, reaguju}i tako na agresiju koju ste vi nehotice projektovali na njega." Manon je jo{ prili~no dugo nastavio da obja{njava. "Ni{ta ne daje ~oveku pravo da bude takav nitkov", re~e na kraju Porlok. "On ne mo`e da nas isklju~i, zar ne?" upita Harfeks, biolog, drugi Hainac. "Stvar je sli~na slu{anju", primeti Olero, pomo}nik 'tvrdog' nau~nika, zadubljena u premazivanje noktiju na no`nim prstima fluorescentnim lakom. "Na u{ima nema kapaka. Empatija nema dugme za isklju~ivanje. On ~uje na{a ose}anja, `eleo to ili ne." "A da li zna {ta mislimo?" upita Eskvana, in`enjer, osvrnuv{i se po ostalima, s izrazom istinskog straha na licu. "Ne", uzvrati `ustro Porlok. "Empatija nije telepatija! Niko nije telepata." "Ko zna", re~e Manon, osmehnuv{i se neupadljivo na svoj na~in. "Neposredno pre no {to sam krenuo sa Haina, stigao je veoma zanimljiv izve{taj sa jednog nedavno otkrivenog sveta; jedan hilfer po imenu Rokanon izvestio je o ne~em {to izgleda kao nau~iva telepatska tehnika koja se koristi kod jedne mutirane hominidne rase; video sam samo sinopsis u HILF biltenu, ali...", i on nastavi da obja{njava. Ostali su ve} shvatili da mogu da razgovaraju dok traju Manonova duga izlaganja; njemu to kao da nije smetalo, niti mu je promicalo mnogo od onoga {to su oni govorili. "A za{to nas on mrzi?" upita Eskvana.

79


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e "Niko te ne mrzi, Andere, du{o", re~e Olero, namazav{i Eskvanin nokat na palcu leve {ake fluorescentnim ru`i~astim prelivom. In`enjera obli rumenilo i on se nelagodno osmehnu. Olero je bila `ena tananog izgleda, ~isto azijskog porekla, s iznena|uju}im glasom, promuklim, dubokim i blagim, poput kakve mlade `abebuka~ice. "Ako mu ve} smeta na{e neprijateljstvo, za{to ga onda samo pove}ava stalnim napadima i uvredama? Ne mogu re}i da imam ba{ visoko mi{ljenje o trerepiji doktora Hamergelda, stvarno, Manone; ko zna, mo`da je bio bolji kao autista..." Ona zastade. U glavnu kabinu u{ao je Osden. Izgledao je kao odran. Ko`a mu je bila neprirodno bela i tanka, tako da se kroz nju prozirala mre`a krvotoka, sli~na kakvoj izbledeloj putnoj karti sa crvenim i plavim oznakama. Adamova jabu~ica, mi{i}i koji su mu okru`ivali usta, kosti i ligamenti zglobova i {aka - sve je to bilo nekako istaknuto, kao da je trebalo da poslu`i kao primer za ~as anatomije. Kosa mu je bila boje blede r|e, sli~na davno usirenoj krvi. Imao je obrve i trepavice, ali ono {to je bilo uo~ljivo bile su kosti iznad o~nih duplji, kapci pro{arani kapilarima i bezbojne o~i. Nisu to bile crvene o~i, jer on nije, zapravo, bio albino, ali ni plave, niti sive; boje su i{~ilile iz Osdenovih o~iju, ostaviv{i za sobom hladnu, vodoliku bistrinu, beskrajno prodornu. Nikada nikoga nije gledao u o~i. Lice mu je bilo li{eno izraza, sli~no kakvom anatomskom crte`u, ili vo{tanoj maski. "Sla`em se", re~e on visokim, hrapavim tenorom, "da je ~ak i autisti~ka povu~enost bolja od smoga jevtinih, drugorazrednih ose}anja kojima me vi okru`ujete. [to si sad tako pun mr`nje, Porlo~e? Ne mo`e{ da me podnese{, a? Idi onda i malo upra`njavaj samoerotiku, kao {to si to no}as ~inio, jer ti to pobolj{ava vibracije. Ko mi je, do vraga, pomerio trake ovde? Ne dirajte moje stvari, niko od vas. Ne dozvoljavam to." "Osdene", re~e Asnanifoil svojim krupnim, sporim glasom, "za{to si takav nitkov?" Ander Eskvana se {}u}uri i stavi ruke pred lice. Prepirke su ga pla{ile. Olero podi`e pogled, praznog ali ljubopitljivog izraza lica, kako dolikuje ve~nom posmatra~u. "A za{to da ne budem?" upita Osden. Nije gledao Asnanifoila i dr`ao se {to je dalje mogao od ostalih u punoj kabini. "Ni u jednom od vas ne postoji razlog koji bi me nagnao da promenim dr`anje." Harfeks, uzdr`an i strpljiv ~ovek, re~e: "Razlog je to {to }emo provesti nekoliko godina zajedno. @ivot }e nam svima biti podno{ljiv ako..." "Zar vam nije jasno da ja ne dajem ni pet para za sve vas?" upita Osden, a zatim uze mikrotrake i izi|e. Eskvana iznenada ode na po~inak. Asnanifoil stade da prstima crta strujnice po vazduhu, mrmljaju}i Obredne proste brojeve. "Ne mo`e se nikako druga~ije objasniti njegovo prisustvo na brodu osim kao plod urote zemaljske vlasti. Odmah sam to prozreo. Ova misija osu|ena je na propast", pro{aputa Harfeks koordinatoru, osvrnuv{i se preko ramena. Porlok je nespretno petljao po dugmetu na pantalonama; u o~ima su mu bile suze. "Kazao sam vam da su svi ludi, ali vi ste mislili da preterujem."

80


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e No, za to je bilo razloga. ^lanovi ekipe za Krajnja istra`ivanja o~ekivali su da }e im kolege biti inteligentne, valjano obu~ene, psihi~ki nestabilne i li~no simpati~ne. Morali su da rade zajedno u tesnim prostorijama i na neprijatnim mestima, tako da je bilo osnovano nadati se da }e paranoje, poti{tenosti, manije, fobije i prinude drugih biti dovoljno blage da omogu}e dobre li~ne odnose, bar tokom prete`nog dela putovanja. Osden je mo`da inteligentan, ali mu je upu}enost u stvari povr{na, a li~nost katastrofalna. Poslat je u misiju samo zbog svoje jedinstvene nadarenosti, mo}i empatije: ta~nije re~eno, zbog bioempati~ke prijem~ivosti velikog raspona. Njegov dar nije se odnosio samo na vrstu kojoj je pripadao; bio je u stanju da doku~i ose}anja u ~uvstva svega {to je kadro da ose}a. Mogao je da deli pohotu sa belim pacovom, bol sa zgnje~enom buba{vabom, fototropiju sa no}nim leptirom. Vlasti su zaklju~ile da }e na jednom stranom svetu biti korisno znati da li je bilo {ta u blizini sposobno da ose}a, a ako je to slu~aj, kakva su mu onda ose}anja prema ~lanovima misije. Osdenova titula bila je nova. On je predstavljao Senzora ekipe. "[ta je ose}anje, Osdene?" upita ga jednoga dana Haito Tomiko u glavnoj kabini, poku{av{i da iznebuha uspostavi nekakav odnos s njim. "[ta je ta~no to {to registruje{ tvojom empati~kom senzitivno{}u?" "Drek", uzvrati ~ovek svojim visokim, razdra`enim glasom. "Psihi~ke izlu~evine `ivotinjskog carstva. Ja gacam po va{im ukropinama." "Poku{ala sam", re~e ona, "da saznam neke ~injenice." Smatrala je da joj je glas zadivljuju}e miran. "Nisi ti tragala za ~injenicama. Poku{ala si mene da se domogne{. Uz ne{to straha, malo radoznalosti i premnogo odvratnosti. Postupala si kao da prebira{ po crknutom psu da bi videla kako gami`u crvi}i. Mo`e{ li najzad jednom za svagda utuviti u glavu da ja nikome ne dam da me se do~epa, da `elim da me ostavite na miru?" Ko`a mu je bila i{arana crvenim i ljubi~astim kapilarima, a glas mu je postao povi{en. "Idi i sama se valjaj u svom kalu, ti, `uta ku~ko!" razdra se on na njeno }utanje. "Smiri se", re~e mu ona, i dalje pribrano, ali odmah ga je ostavila i povukla se u svoju kabinu. Razume se, bio je u pravu u pogledu njenih pobuda; pitanje joj je u dobroj meri bilo samo izgovor, puki napor da ga zainteresuje. Ali {ta ima lo{eg u tome? U trenutku kada je postavila pitanje najvi{e je ose}ala blago nepoverenje prema njemu; uglavnom joj ga je bilo `ao, tog jadnog, nadmenog, pakosnog nitkova, gospodina Besko{ka, kako ga je Olero nazvala. [ta o~ekuje sa takvim pona{anjem? Ljubav? "Mislim da ne mo`e da podnese da ga iko sa`aljeva", re~e Olero, opru`ena na donjoj le`aljki, glade}i bradavice. "Pa onda ne mo`e da uspostavi nikakav ljudski odnos. Sve {to je u~inio doktor Hamergeld bilo da mu preokrene autizam..." "Jadni frot", re~e Olero. "Tomiko, ne}e{ imati ni{ta protiv ako Harfeks navrati malo no}as, je l' da?" "Zar ne bi mogla da ode{ u njegovu kabinu? Dojadilo mi je ve} da stalno sedim u glavnoj kabini sa tom vra`jom olju{tenom repom."

81


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e "Mrzi{ ga, zar ne? Mislim da on to ose}a. Ali spavala sam sa Harfeksom i pro{le no}i, a Asnanifoil bi mogao da postane ljubomoran, s obzirom na to da dele kabinu. Ovde bi bilo zgodnije." "Opslu`i ih obojicu", uzvrati Tomiko grubo, zbog uvre|enog ose}anja ~ednosti. Njena zemaljska subkultura, ona iz isto~ne Azije, bila je puritanska; dr`ala je do neporo~nosti. "Volim jednog na no}", uzvrati Olero bezazleno vedro. Belden, planeta-vrt, nikada nije otkrio neporo~nost, kao ni to~ak za mu~enje. "Poku{aj onda sa Osdenom", re~e Tomiko. Njena li~na nestabilnost retko je bila tako bolna kao sada: duboko nepoverenje u samu sebe, koje se ispoljavalo u vidu destruktivizma. Javila se dobrovoljno za ovaj posao zato {to, po svoj prilici, nije bilo nikakve vajde od njega. Mala Beldenka podi`e pogled, dr`e}i ~etkicu u ruci, dok su joj o~i bile {irom otvorene. "Tomiko, pokvareno je to {to si kazala." "Za{to?" "Bilo bi to nisko! Osden me ne privla~i!" "Mislila sam da ti to nije va`no", uzvrati Tomiko ravnodu{no, premda je znala da nije tako. Ona pokupi neke papire i izi|e iz kabine, primetiv{i uz put: "Nadam se da }ete ti i Harfeks, odnosno ko ve} bude, biti gotovi do poslednjeg zvona; umorna sam." Olero briznu u pla~; suze su joj se slivale na male, pozla}ene bradavice. Lako je plakala. Nasuprot njoj, Tomiko nije zaplakala od kada joj je bilo deset godina. Nije to bio sre}an brod; ali stvari su krenule nabolje kada su Asnanifoil i njegovi ra~unari u{li u trag Svetu 4470. Bio je to tamnozeleni dragulj, sli~an istini na dnu gravitacionog zdenca. Dok su posmatrali kako `adni disk raste, ose}anje zajedni{tva bujalo je me|u njima. Osdenova sebi~nost, njegova sra~unata grubost, sada je slu`ila da zbli`i ostale. "Mo`da je", re~e Manon, "on upu}en u misiju kao gron. Zemljani to nazivaju `rtveni jarac." Niko ovome nije protivslovio, toliko su naprasno postali ljubazni i uvi|avni jedni prema drugima. U{li su na orbitu. Nije bilo svetlosti na no}noj strani, na kontinentima nisu postojale linije i ~vori{ta nastala radom `ivotinja kadrih da grade. "Nema ljudi", promrmlja Harfeks. "Razume se da ih nema", odbrusi Osden, koji je imao svoj zaseban videoekran; glava mu se nalazila u politenskoj vre}i. Tvrdio je da plastika prigu{uje empati~ku buku koju prima od drugih. "Nalazimo se dva svetlosna veka iza granice Hainskog {irenja, a preko nje nema ljudi. Nigde. Ne mislite valjda da bi Postanje po~inilo istu groznu gre{ku dva puta?" Niko nije obra}ao mnogo pa`nje na njega; svi su o~arano promatrali `adno prostranstvo pod sobom, gde je bilo `ivota, ali ne ljudskog. Predstavljali su otpadnike ljudskog roda, a ono {to su videli dole nije bila pusto{, ve} spokoj. ^ak ni Osden nije posmatrao sasvim bezizra`ajno kao obi~no; bio je namrgo|en.

82


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e Spu{tanje u plamenu na more; izvi|anje iz vazduha; prizemljenje. Ravnica prekrivena ne~im {to je li~ilo na travu, gusto, zeleno; povijene stabljike okru`ivale su brod, taru}i se o isturene video-kamere i zapra{uju}i so~iva finim polenom. "Izgleda kao ~ista fitosfera", re~e Harfeks. "Osdene, registruje{ li bilo {ta {to ose}a?" Svi se okrenu{e prema Senzoru. On je napustio ekran i upravo sipao ~aj u {olju. Nije odgovorio. Retko je odgovarao na pitanja koja su mu re~ima upu}ena. Hitinska krutost vojne discipline bila je sasvim neprimerena u ovoj ekipi ludih nau~nika; lanac njihovih komandi stajao je negde izme|u parlamentarne procedure i potpuno labavog hijerarhijskog ustrojstva, {to bi sigurno sasvim sludilo jednog oficira u redovnoj slu`bi. Prema uputstvenoj odredbi vlasti, me|utim, titula Koordinatora dodeljena je doktorki Haito Tomiko i ona je sada prvi put istupila u tom svojstvu. "Gospodine Senzore Osdene", kazala je, "molim vas, odgovorite gospodinu Harfeksu." "Kako mogu da 'registrujem' ne{to spolja", uzvrati Osden, ne okrenuv{i se, "kada se ose}anja devetoro neuroti~nih hominida motaju oko mene kao crvi u konzervi? Kada budem imao ne{to da vam ka`em, re}i }u vam. Svestan sam svoje odgovornosti kao Senzora. Ukoliko biste, me|utim, odlu~ili da mi ponovo izdate neko nare|enje, Koordinatore Haito, smatra}u da sam oslobo|en svake daljnje odgovornosti." "Vrlo dobro, gospodine Senzore. Dr`im da vi{e ne}e biti potrebna nikakva nare|enja." Tomikin `ablji glas bio je pribran, ali Osden kao da se malo trgao, stoje}i okrenut le|ima prema njoj, kao da ga je silina njene potisnute mr`nje fizi~ki gurnula. Biologova slutnja pokazala se ta~na. Kada su preduzeli ispitivanja, ustanovili su da nema nikakvih `ivotinja, ~ak ni na nivou mikrosveta. Ovde niko nikoga nije jeo. Svi oblici `ivota bili su fotosinteti~ki ili saprofitni, {to zna~i da su `iveli na ra~un svetlosti ili mrtvih, a ne `ivih. Biljke: beskrajne biljke, od kojih nijedna nije bila poznata posetiocima iz doma ^ovekovog. Beskrajni prelivi i senke zelenog, ljubi~astog, rumenog, sme|eg, crvenog. Beskrajne ti{ine. Jedino se vetar kretao, nji{u}i li{}e i listove paparati, topli, {umore}i vetar, ispunjen sporama i polenom, koji je raznosio slatkastu, bledozelenu pra{inu po prerijama velikih, tu|inskih trava, vresi{tima bez vresa, bescvetnim {umama gde nijedna noga nikada nije kro~ila, niti je neko oko zavirilo. Topli, tu`ni svet, tu`ni i vedri. [etaju}i se poput izletnika sun~anim ravnicama prekrivenim ne~im nalik na papratnja~e, istra`iva~i su tiho razgovarali. Znali su da njihovi glasovi remete ti{inu staru hiljadu miliona godina, ti{inu vetra i li{}a, li{}a i vetra, koji duva, pa stane, a onda ponovo po~ne da duva. Tiho su razgovarali; ali budu}i ljudi, razgovarali su. "Siroti, stari Osden", re~e D`eni ^ong, biolog i tehni~ar, pilotiraju}i helimlaznjakom prema kvadrantu severnog pola. "Sva ona haj-faj oprema u njegovoj glavi, a ni{ta ne prima. Grozno." "Kazao mi je da mrzi biljke", re~e Olero, zakikotav{i se. "A ~ovek bi pomislio da }e ih voleti, po{to ga ne gnjave kao mi."

83


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e "Ne mogu da ka`em ni da ja preterano ljubim ove biljke", re~e Porlok, posmatraju}i rumena talasanja {uma severnog pola pod njima. "Ispada na isto. Ovde nema uma. Nema promena. Sam ~ovek ovde ubrzo bi po{andrcao." "Ali sve buja od `ivota", re~e D`eni ^ong. "A ~im je `ivo, Osden ga mrzi." "Nije on, u stvari, tako r|av", re~e Olero, velikodu{no. Porlok je pogleda postrance i upita: "Jesi li spavala s njim, Olero?" Olero briznu u pla~ i uzviknu: "Ba{ ste skaredni vi Zemljani!" "Ne, nije", re~e D`eni ^ong spremna na odbranu. "Jesi li ti, Porlo~e?" Hemi~ar se nelagodno nasmeja: ha, ha, ha. Mrlje pljuva~ke pojavi{e mu se na br~i}ima. "Osden ne podnosi da ga dodiruju", re~e Olero drhtavo. "Jednom sam se slu~ajno o~e{ala o njega, a on me je odgurnuo kao da sam ne{to... ku`no. Za njega smo svi samo stvari." "Zao je", re~e Porlok napetim glasom, koji je za~udio dve `ene. "Na kraju }e upropastiti celu ekipu, do}i }e je glave njegove sabota`e. Upamtite moje re~i. On i nije kadar da `ivi sa drugim ljudima!" Spustili su se na severnom polu. Pono}no sunce tinjalo je nad niskim bre`uljcima. Kratka, suva, zelenkasto-ru`i~asta trava, sli~na ugojki, pru`ala se u svim pravcima, koji su svi vodili prema jugu. Obrvani neverovatnom ti{inom, troje Istra`iva~a postavi{e ure|aje i dado{e se na posao, tri virusa koja se si}u{no izvijaju na ko`i nepomi~nog d`ina. Niko nije zvao Osdena da po|e na ovakve izlete kao pilot, fotograf ili zapisni~ar, a on se nikada dobrovoljno nije javljao, tako da je retko napu{tao bivak glavne baze. Vr{io je obradu Harfeksovih botani~kih teksonami~kih podataka na brodskim ra~unarima i pomagao je Eskvani, ~iji se posao ovde poglavito sastojao u opravljanju i odr`avanju. Eskvana je po~eo prili~no dugo da spava, po dvadeset pet ili vi{e ~asova od trideset dvo~asovnog dana, napustiv{i usred posla opravljanje kakvog radija ili proveravanje upravlja~kih kola nekog helimlaznjaka. Koordinator je ostala u bazi jednoga dana radi nadgledanja. Nikoga vi{e nije bilo izuzev Posvet To, koja je bila podlo`na epilepti~kim napadima; Manon ju je uklju~io danas u terapijsko kolo u stanju preventivne katatonije. Tomiko je podnosila izve{taje u skladi{ne memorije, dr`e}i na oku Osdena i Eskvanu. Protekla su dva ~asa. "Treba upotrebiti mikroelemenat 860 za taj spoj", re~e Eskvana svojim mekim, oklevaju}im glasom. "O~igledno!" "Izvini. Video sam da si stavio 840..." "Zameni}u ga kada izvadim 860. Kada ne{to ne budem umeo, in`enjeru, pita}u te za savet." Minut kasnije, Tomiko se osvrnu unaokolo. Glave spu{tene na sto i sa palcem u ustima, Eskvana je spavao kao top. "Osdene."

84


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e Belo lice nije se okrenulo; nije ni{ta kazao, ali je nestrpljivo stavio do znanja da slu{a. "Ne mo`ete biti nesvesni Eskvanine osetljivosti." "Ne odgovaram za njegove psihopatske reakcije." "Ali odgovorni ste za svoje. Eskvana nam je bitan za posao ovde, a vi niste. Ako ne budete kadri da zauzdate svoje neprijateljsko dr`anje, mora}ete potpuno da se okanete ovog ~oveka." Osden odlo`i alatke i podi`e se. "Sa zadovoljstvom!" re~e svojim osvetoljubivim, reskim glasom. "Ti ni slu~ajno ne mo`e{ da zamisli{ kako je to pre`ivljavati Eskvanine iracionalne u`ase. Deliti njegov grozan kukavi~luk, ustuknuti sa njim pred svim i sva~im!" "Poku{avate li to da opravdate grubost prema njemu? Mislila sam da imate vi{e samopo{tovanja." Tomiko oseti kako sva drhti od srd`be. "Ako vas empati~ka mo} odista nagoni da delite Anderov jad, za{to on nikada ne izazove trunku sa`aljenja u vama?" "Sa`aljenje", re~e Osden. "Sa`aljenje. [ta ti zna{ o sa`aljenju?" Ona se zagleda u njega, ali on joj ni ovoga puta ne uzvrati pogled. "Ho}e{ li da ti preto~im u re~i ono {to sada ose}a{ prema meni?" upita on. "U stanju sam da to u~inim znatno ta~nije nego ti. Podjednako sam dobro uve`ban da primam ovakve rekcije, kao i da ih podvrgavam analizi. A sada ih odista primam." "Ali kako mo`ete o~ekivati da }u prema vama biti blagonaklona kada se ovako pona{ate?" "Kakve veze ima to kako se ja pona{am, ti glupa krma~o? Misli{ li da to menja ne{to na stvari? Misli{ li da prose~no ljudsko bi}e predstavlja bezdani zdenac ljubavi i blagonaklonosti? Mogao sam da biram da li da me mrze ili preziru. Po{to nisam ni `ena ni kukavica, `elim da me mrze." "Koje{ta. Samosa`aljenje. Svaki ~ovek ima..." "Ali ja nisam ~ovek", re~e Osden. "S jedne strane ste svi vi, a sa druge sam ja. Ja sam." Zgranuta ovim bezdanim solipsizmom, ona nekoliko trenutaka ostade bez re~i; kona~no, kada mu se ponovo obratila, bilo je to bez srd`be ili sa`aljenja, naprosto klini~ki: "Tako se mo`ete uni{titi, Osdene." "To za tebe, va`i, Haito", odbrusi on. "Ja nisam podlo`an poti{tenosti; kod mene nema sepukua. [ta `eli{ da radim ovde?" "Idite. Po{tedite i sebe i nas. Uzmite vazduhoplov i sabirnik podataka i po|ite da brojite biljne vrste. U {umu; Harfeks jo{ nije ni na~eo {umu. Odaberite jedno {umsko podru~je od sto kvadratnih metara, ma gde u granicama radio-dometa. Ali izvan dometa empatije. Javljajte se svakoga dana u 8 i 24 ~asa." Osden je oti{ao i ni{ta se nije ~ulo od njega pet dana izuzev lakonskih signala koje je slao dva puta dnevno, u znak da je sa njim sve u redu. Raspolo`enje u bivaku glavne baze promenilo se kao da je na bini novi prizor. Eskvana je ostajao budan i po osamnaest ~asova. Posvet To prona{la je negde svoj zvezdani leut i na njemu izvodila

85


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e sama nebeska saglasja ({to je Osdena ranije dovodilo u stanje mahnitosti). Manon, Harfeks, D`eni ^ong i Tomiko - svi su prestali da uzimaju lekove za smirenje. Porlok je ne{to izdestilisao u laboratoriji i to sam ispio. Posle je bio mamuran. Asnanifoil i Posvet To odr`ali su jednu celono}nu broj~anu epifaniju, tu misti~nu orgiju vi{ih matemati~ara koja predstavlja glavno zadovoljstvo religijske cetijanske du{e. Olero je spavala sa svima, posao je dobro napredovao. 'Tvrdi' nau~nik dojuri kao bez du{e u glavnu bazu, probijaju}i se kroz visoke, mesnate stabljike neobi~nih trava. "Ne{to... u {umi...." O~i su mu bile iskola~ene, borio se za dah, br~i}i i prsti su mu drhtali. "Ne{to veliko. Kretalo se, iza mene. Postavljao sam oznaku visine, pognut. Banulo je na mene. Kao da se spustilo sa drve}a. Iza mene." Zurio je u ostale neprozirnim o~ima, punim u`asa ili iscrpljenosti. "Sedi, Porlo~e. Smiri se. Polako sad, ~ujmo sve iz po~etka. Ne{to si video...." "Nejasno. Samo kretnju. Svrhovitu. Jedan... ne znam {ta je to moglo biti. Ne{to {to se samo kretalo. U drve}u, arborima, kako ih ve} zovete. Na rubu {ume." Na Harfeksovom licu pojavi se namrgo|en izraz. "Nema ovde ni~ega {to bi moglo da te napadne, Porlo~e. Ne postoje ~ak ni mikrozoe. Ne mo`e da bude ni govora o nekoj velikoj `ivotinji." "Da nisi mo`da video kako je neki epifit iznenada pao, kako se oslobodila neka lijana iza tebe?" "Ne", re~e Porlok. "Spustilo se odozgo na mene, kroz grane, brzo. Kada sam se okrenuo, hitro se povuklo nagore. Proizvelo je izvestan zvuk sli~an lomljavi. Kao da je bila neka `ivotinja, sam }e ga Bog znati {ta! Bilo je veliko... u najmanju ruku kao ~ovek. Mo`da crvenkaste boje. Nisam siguran, nisam mogao da vidim." "Bio je to Osden", re~e D`eni ^ong. "Izigravao je Tarzana." Ona se nervozno zakikota, a Tomiko prigu{i divlji, nehajni smeh. Ali Harfeks se nije smejao. "^ovek se ose}a nelagodno pod ovim arborima", re~e on u~tivim, prigu{enim glasom. "Zapazio sam to. Mo`da sam ba{ zbog toga odustao od daljeg rada u {umama. Postoji izvesno hipnoti~ko dejstvo u bojama i rasporedu stabljika i grana, naro~ito u onim zavojitog ustrojstva; a baca~i spora rastu tako pravilno razme{teni da se to ~ini neprirodno. Subjektivno govore}i, meni to ne izgleda odve} prijatno. Pitam se, da li bi mo`da jedno ja~e dejstvo ovoga tipa moglo da izazove halucinacije...?" Porlok odmahnu glavom, a onda ovla`i usne. "Bilo je tamo", re~e on. "Ne{to. Kretalo se svrhovito. Poku{alo je da me napadne otpozadi." Kada se Osden javio, ta~an kao i uvek, u dvadeset ~etiri ~asa te no}i, Harfeks ga izvesti o Porlokovom do`ivaljaju. "Jeste li nai{li na bilo {ta, gospodine Osden, {to bi moglo da ide u prilog utisku gospodina Porloka o nekom pokretnom obliku `ivota, kadrom da ose}a, u {umi?" Ssss, uzvrati radio sadroni~no. "Nisam. Sranje", re~e Osdenov neprijatni glas. "Proveli ste u {umi vi{e vremena nego bilo ko od nas", re~e Harfeks podjednako ljubazno kao i pre. "Sla`ete li se sa mojim utiskom da {umska sredina vr{i prili~no uznemiruju}a, a mo`da i halucinogena dejstva na opa`anje?"

86


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e Sss. "Slo`i}u se da je Porlokove mo}i opa`anja lako izbaciti iz koloseka. Ako ga dr`ite u njegovoj laboratoriji, pravi}e vam manje {tete. Ima li jo{ ne{to?" "Nema za sada", re~e Harfeks, a Osden prekide vezu. Niko nije mogao da poveruje u Porlokovu pri~u, ali niko nije mogao ni da je prenebregne. On je bio uveren da je ne{to, ne{to veliko, poku{alo da ga iznebuha napadne. Te{ko je bilo to pore}i, budu}i da su se nalazili na tu|inskom svetu, tako da su svi prilikom ulaska u {umu ose}ali izvesnu zebnju i postajali ispunjeni zlim slutnjama kada bi se obreli pod 'drve}em'. ("Sasvim se mogu nazvati 'drve}e'", kazao je Harfeks. "Jer ovo rastinje je upravo to, premda je u isti mah i sasvim razli~ito.") Slo`ili su se da su se ose}ali nelagodno, ili da su imali utisak da ih ne{to otpozadi posmatra. "Mora}emo da isteramo stvar na ~istinu", re~e Porlok i zatra`i da bude upu}en u {umu kao privremeni pomo}nik biologa, sli~no Osdenu, da istra`uje i osmatra. Olero i D`eni ^ong su se dobrovoljno javile, pod uslovom da po|u kao par. Harfeks ih je sve poslao u {umu blizu mesta gde su podigli bivak, prostran predeo koji je prekrivao ~etiri petine kontinenata D. Uskratio im je lako oru`je. Zadr`ali su se u granicama polukruga pre~nika pedeset milja, gde se trenutno nalazio i Osden. Javljali su se dva puta dnevno tokom tri dana. Porlok je izvestio da mu se u~inilo da je u magnovenju spazio kako se neko veliko, poluuspravljeno obli~je kre}e kroz drve}e sa druge strane reke; Olero je bila sigurna da je ~ula kako se ne{to kre}e blizu {atora tokom druge no}i. "Nema `ivotinja na ovoj planeti", bio je uporan Harfeks. A onda se Osden nije javio narednog jutra. Tomiko je ~ekala ne{to manje od jednog ~asa, a zatim je odletela sa Harfeksom do mesta odakle se Osden javio prethodne no}i. Ali dok je helimlaznjak lebdeo iznad mora rumenog li{}a, bezgrani~nog, neprozirnog, najednom ju je obuzeo pani~ni o~aj. "Kako da ga ovde prona|emo?" "Izvestio je da se spustio na obalu reke. Potra`imo vazduhoplov; sigurno je podigao bivak u blizini letelice, tako da nije mogao daleko da odmakne. Prebrojavanje vrsta prili~no je spor posao. Evo reke." "A eno i letelice", re~e Tomiko, spaziv{i jarki, neprimereni odblesak usred boja i preliva biljaka. "Hajdemo tamo." Podesila je helimlaznjak da lebdi u mestu i izbacila lestve. Spustili su se oboje. More `ivota zaklopilo im se nad glavama. Kada je nogama dodirnula tle {ume, ona otka~i poklopac futrole revolvera; a onda, baciv{i pogled prema Harfeksu koji je bio nenaoru`an, odlu~i da za sada ne dira oru`je. Ali ruka joj je stalno i{la prema njemu. Vi{e nije bilo nikakvog zvuka ~im su se odmakli nekoliko metara od spore, sme|e reke, a svetlost je izgledala prigu{ena. Velika stabla stajala su prili~no razmaknuta, na gotovo pravilnim rastojanjima, bezmalo istovetna; kora im je bila meka, ponekad glatka, a ponekad sun|erasta, siva, zelenkastosme|a ili sme|a, obavijena puzavicama nalik na u`ad i oven~ana epifitama; na sve strane su se pru`ale krute, zapletene pregr{ti velikog, tamnog li{}a, tacnastog oblika, koje je obrazovalo svojevrstan krovni sloj debeo izme|u dvadeset i trideset metara. Tle pod

87


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e nogama bilo je gipko poput madraca, svaki pedalj prepleten korenjem i posut sitnim rastinjem mesnatog li{}a. "Evo {atora", re~e Tomiko, zapla{ena zvukom svog glasa u tom ogromnom zajedni{tvu bezglasja. U {atoru su se nalazili Osdenova vre}a za spavanje, nekoliko knjiga, kutija sa sledovanjima. Trebalo bi da vi~emo, da ga dozivamo, pomisli ona, ali to nije ~ak ni pomenula; ni Harfeks to nije u~inio. Stali su da kru`e oko {atora, pa`ljivo dr`e}i jedno drugo na vidiku kroz gusta prisustva, gustu polutamu. Saplela se o Osdenovo telo, na nepunih trideset metara od {atora; u tom pravcu ju je privukao beli~asti odblesak ispu{tene bele`nice. Le`ao je licem okrenut prema tlu izme|u dva stabla s ogromnim korenjem. Glava i {ake bile su mu prekrivene krvlju, koja je delimi~no bila zgru{ana, a delom jo{ sve`e crvena. Harfeks se u ~asu stvori kraj nje: njegov bledi, hainski ten izgledao je sasvim zelen u polutami. "Mrtav?" "Nije. Udaren je. Tresnut. Otpozadi." Tomiko opipa prstima po krvavoj lobanji, slepoo~nicama, potiljku. "Neko oru`je ili alatka... mislim da nema preloma." Kada je okrenula Osdenovo telo, kako bi mogli da ga podignu, on otvori o~i. Ona ga je dr`ala, nagnuv{i se tik nad njegovo lice. Blede usne mu se zgr~i{e. Nju najednom pro`e samrtni strah i ona sna`no kriknu dva ili tri puta i poku{a da se da u trk, sapli}u}i se i spoti}u}i u stra{noj polutami. Harfeks je uhvati, a na njegov dodir i na zvuk njegovog glasa panika u njoj popusti. "[ta je bilo? [ta je bilo?" ponavljao je on pitanje. "Ne znam", projeca ona. @estoki otkucaji srca i dalje su je potresali i ona nije mogla jasno da vidi. "Strah... ovaj... obuzela me je panika. Kada sam mu videla o~i." "Oboje smo nervozni. Ne shvatam ovo..." "Dobro mi je sada. Po|imo. Moramo se pobrinuti za njega." Delaju}i nerazumno `urno, odvukli su Osdena do obale reke i podigli ga u letelicu pomo}u u`eta koje su mu vezali ispod mi{ica; njihao se poput vre}e, malo se izvijaju}i povrh glutinoznog, tamnog mora li{}a. Uvukli su ga u helimlaznjak i odmah odleteli. Samo minut kasnije stigli su do otvorene prerije. Tomiko se sva unela u navodni signal. Duboko je udahnula, a zatim joj se o~i susreto{e sa Harfeksovim. "Toliko sam se u`asnula da sam se gotovo onesvestila. Nikada mi se to nije dogodilo." "I ja sam se... nerazumno prestra{io", re~e Hainac; odista je izgledao ostareo i potresen. "Ne toliko kao vi. Ali podjednako nerazumno." "To se dogodilo kad sam bila u dodiru sa njim, dr`e}i ga. Izgledalo je za trenutak kao da je svestan." "Empatija?... Nadam se da }e nam mo}i re}i {ta ga je napalo." Sli~an kakvoj skrhanoj manekenskoj lutki prekrivenoj krvlju i blatom, Osden se nalazio u polule`e}em stavu, onako kako su ga sru~ili na stra`nja sedi{ta, obuzeti mahnitom `eljom da {to pre napuste {umu. U bazu su doneli paniku. Uzaludna grubost ovog napada bila je zloslutna i zbunjuju}a. S obzirom na to da je Harfeks trvrdoglavo odricao svaku mogu}nost postojanja `ivotinjskog `ivota, po~ele su da se javljaju pomisli o biljkama kadrim da

88


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e ose}aju, o ~udovi{noj vegetaciji, psihi~kim projekcijama. Prikrivena fobija D`eni ^ong ponovo je uzela maha i ona nije bila u stanju da pri~a ni o ~emu drugom izuzev o Mra~nim egoima koji su pratili ljude, stalno im se motaju}i iza le|a. Ona, Olero i Porlok bili su pozvani natrag u bazu, a niko vi{e nije bio sklon da krene u divljinu. Osden je izgubio prili~no krvi tokom tri ili ~etiri sata koliko je le`ao sam, a udarac i te{ke kontuzije doveli su ga u stanje {oka i polukome. Kada je izi{ao iz tog stanja i kada ga je jo{ jedino morila slaba groznica, nekoliko puta je pozvao 'doktora' jadikovnim glasom: "Doktore Hamergeld..." Po{to se sasvim povratio, dva duga dana kasnije, Tomiko je pozvala Harfeksa u svoje odeljenje. "Osdene, mo`ete li nam re}i {ta vas je napalo?" Blede o~i zacakli{e se mimo Harfeksovog lica. "Bili ste napadnuti", re~e Tomiko blago. Nemirni pogled bio je omra`eno poznat, ali ona je bila lekar, du`nost joj je bila da ubla`uje boli. "Mo`da se toga jo{ ne se}ate. Ne{to vas je napalo. Bili ste u {umi..." "Ah!" uzviknu on; o~i mu se zacakli{e, a crte lica iskrivi{e. "[uma... u {umi..." "[ta je u {umi?" On po~e da se bori za dah. Na licu mu se pojavi izraz ne{to bistrije svesti. Nekoliko trenutaka kasnije on re~e: "Ne znam." "Da li ste videli {ta vas je napalo?" upita Harfeks. "Ne znam." "Sada se se}ate" "Ne znam" "@ivoti svih nas mo`da zavise od toga. Morate nam re}i {ta ste videli!" "Ne znam", re~e Osden, zajecav{i od malaksalosti. Bio je preslab da bi sakrio ~injenicu da krije odgovor, ali ga ipak nije otkrio. Nedaleko odatle, Porlok je grickao br~i}e boje bibera, nastoje}i da razabere {ta se zbiva u odeljenju. Harfeks se na`e nad Osdena i re~e: "Ma, ka`i nam..." Tomiko je morala fizi~ki da se ume{a. Harfeks je uspeo da se obuzda uz napor koji je bilo bolno videti. Bez re~i je oti{ao u svoje odeljenje, gde je nesumnjivo uzeo dvostruku ili trostruku dozu sredstava za umirenje. Ostali mu{karci i `ene, ra{trkani po velikom, krhkom zdanju, koje se sastojalo iz duga~ke, glavne prostorije i deset odeljenja za spavanje, ni{ta nisu kazali, ali su im izrazi lica bili poti{teni i nervozni. Kao i uvek ranije, Osden ih je i sada dr`ao u {aci. Tomiko spusti pogled na njega, a plima mr`nje zape~e je u grlu poput `u~i. Ovaj ~udovi{ni egotizam koji se hranio ose}anjima drugih, ta apsolutna sebi~nost, bili su gori ~ak i od najodvratnije izobli~enosti tela. Kao ro|eno ~udovi{te nije trebalo da `ivi. Nije trebalo da bude `iv. Trebalo je da umre. Za{to mu se glava nije sasvim rascopala? Dok je tako le`ao, opru`en i beo, sa bespomo}nim rukama uz bokove, bezbojne o~i bile su mu {irom otvorene, a iz njihovih uglova tekle su suze. Najednom se tr`e. "Nemoj", re~e slaba{nim, hrapavim glasom, poku{av{i da podigne ruke kako bi za{titio glavu. "Nemoj!"

89


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e Ona sede na stolicu na sklapanje pokraj poljskog kreveta i posle nekoliko trenutaka spusti {ake na njegove. On poku{a da ih izvu~e, ali mu je za to nedostajalo snage. Me|u njima zavlada dugotrajna ti{ina. "Osdene", promrmlja ona najzad, "`ao mi je. Veoma mi je `ao. @elim ti dobro. Dopusti mi da ti `elim dobro, Osdene. Ne}u da ti naudim. Slu{aj, sad shvatam. Bio je to neko od nas. Tako je, zar ne? Ne, ni{ta ne odgovaraj, reci mi samo ako gre{im; ali ne gre{im... Razume se da ima `ivotinja na ovoj planeti. Deset `ivotinja. Svejedno mi je ko je bio. To nije va`no, zar ne. Malo~as sam to mogla i ja da budem. Jasno mi je. Nisam razumela kako je to, Osdene. Nema{ pojma koliko nam je te{ko da shvatimo... Ali slu{aj. Ako bi bila ljubav, umesto mr`nje i straha... Zar nikada nije ljubav?" "Nije" "Za{to? Za{to ne bi bila? Jesu li sva ljudska bi}a toliko slaba? To je u`asno. Ali svejedno, svejedno, ne brini. Budi miran. Bar ovog ~asa nije mr`nja, zar ne? Naklonost bar, bri`nost, `elja da ti bude dobro. Ose}a{ to, Osdene? Da li ose}a{ to?" "Me|u... ostalim stvarima", prozbori on, gotovo ne~ujno. "Buka iz moje podsvesti, pretpostavljam. I svih ostalih u prostoriji... Slu{aj, kada smo te na{li tamo u {umi, kada sam poku{ala da te okrenem, za~as kao da si malo do{ao k svesti i ja sam osetila tvoj u`as. U tom trenutku izbezumila sam se od straha. Jeli to {to sam iskusila bio tvoj strah od mene?" "Nije" [ake su joj i dalje po~ivale na njegovim, a on je sada bio prili~no opu{ten, tonu}i prema snu, kao bolesnik koji je oslobo|en bolova. "[uma", promrmlja on; jedva je mogla da ga razume. "Boji se." Nije ga vi{e zapitkivala, ali je ostavila {aku na njegovoj i posmatrala ga kako tone u san. Znala je {ta sama ose}a, pa, dakle, i {ta on mora da ose}a. Bila je sasvim uverena u to: postoji samo jedno ose}anje, jedno stanje bi}a, koje je kadro da se tako potpuno preokrene, da se polarizuje, u jednom trenu. Na Velikom Hainskom doista postoji samo jedna re~, onta, za ljubav i mr`nju. Ona, razume se, nije bila zaljubljena u Osdena, stvar uop{te nije bila u tome. Ono {to je ose}ala prema njemu bila je onta, polarizovana mr`nja. Dr`ala ga je za ruku i struja je tekla izme|u njih, silan elektricitet dodira, koga se oduvek u`asavao. Dok je spavao, prsten mi{i}a oko ustiju, sli~an kakvoj anatomskoj karti, popustio je i Tomiko ugleda na njegovom licu ono {to niko od njih jo{ nije video, sasvim slaba{an, dodu{e, ali ipak osmeh. Osmeh zgasnu. On nastavi da spava. Bio je ~vrstog kova; narednog dana se pridigao i bio gladan. Harfeks je `eleo da ga ispita, ali Tomiko ga je odvratila. Obesila je list politena preko vrata Osdenovog odelenja, kako je on sam ~esto ~inio. "Da li ti to odista blokira empati~ki prijem?" upitala ga je ona, a on je uzvratio suvim, opreznim tonom, koji su sada koristili u me|usobnom opho|enju: "Ne." "[ta je onda? Upozorenje?" "Delimi~no. Pre talisman. Doktor Hamergeld je smatro da dejstvuje... Mo`da je odista tako, mal~ice."

90


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e Bila je ljubav, jednom. Prestra{eno dete, koje se gu{ilo u plimskim naletima i udarima ogromnih ose}anja odraslih, dete koje se davilo i koje je spasao jedan ~ovek. ^ovek ga je nau~io da di{e, da `ivi. ^ovek koji mu je dao sve, svu za{titu i ljubav. Otac /majka/ bog: sve. "Jeli jo{ `iv?" pitala ga je Tomiko, misle}i o Osdenovoj neverovatnoj usamljenosti i neobi~noj okrutnosti velikih doktora. Bila je zapanjena kada je za~ula njegov usiljen, pritvoran smeh. "Umro je pre najmanje dva i po stole}a", kazao je Osten. "Zar zaboravlja{ gde smo, Koordinatore? Svi smo ostavili iza sebe svoje male porodice..." Sa druge strane politenske zavese osmoro drugih ljudskih bi}a na Svetu 4470 besciljno se kretalo. Glasovi su im bili prigu{eni i napeti. Eskvana je spavao; Posvet To nalazila se na terapiji; D`eni ^ong je poku{avala da tako montira svetiljke u svom odeljenju da ne bacaju nikakvu senku. "Svi su zapla{eni", re~e Tomiko, zapla{ena. "Svi imaju neku zamisao o tome {ta te je napalo. Nekakav majmun-krompir, d`inovski zubati spana}, {ta ti ga ja znam... ^ak i Harfeks. Mo`da si u pravu da ih ne treba nagoniti da uvide. To bi samo pogor{alo stvari, izgubili bi poverenje jedni u druge. Ali za{to smo svi tako labilni, nesposobni da se suo~imo sa ~injenicama, za{to se tako lako raspadamo kao celina? Jesmo li odista svi si{li s uma?" "Uskoro }emo jo{ vi{e biti." "Za{to?" "Postoji ne{to." On zatvori usta, a mi{i}i usana mu se ukruti{e. "Ne{to se ose}a?" "Nekakvo ose}anje." "U {umi?" On klimnu. "Pa {ta je to, onda...?" "Strah." Ponovo je po~eo da izgleda napeto i nemirno se kretao. "Kada sam pao, tamo, zna{, nisam odmah izgubio svest. Ili mi se vra}ala. Ne znam. Pre }e biti da sam bio paralisan." "Bio si." "Nalazio sam se na tlu. Nisam mogao da ustanem. Lice mi je bilo u prljav{tini, u onoj mekanoj plesni od li{}a. Bila mi je u nozdrvama i o~ima. Nisam mogao da se pokre}em. Nisam mogao da vidim. Kao da sam bio u zemlji. Zaronjen u nju, deo nje. Znao sam da sam izme|u dva drveta, iako ih uop{te nisam video. ^ini mi se da sam mogao da osetim korenje. Ispod mene, u zemlji, dole pod zemljom. Ruke su mi bile krvave, mogao sam to da osetim, a krv je prljav{tinu oko mog lica u~inila lepljivom. Osetio sam strah. Rastao je. Kao da su kona~no saznali da sam tamo, da le`im na njima, pod njima, me|u njima, stvar koje su se bojali, ali i sama deo njihovog straha. Nikako nisam mogao prestati da im vra}am natrag strah, a on je rastao, dok ja, me|utim, nisam mogao da se pomerim, nisam bio u stanju da se udaljim. Onesvestio bih se, mislim, ali onda me je strah ponovo osve{}ivao, a i dalje nisam mogao da se pokrenem. Ba{ kao ni oni."

91


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e Tomiko oseti hladno kostre{enje kose, pripravljanje aparata u`asa. "Oni: ko su oni, Osdene?" "Oni, to... ne znam. Strah." "O ~emu on to pri~a?" upita Harfeks, po{to ga je Tomiko izvestila o ovom razgovoru. Jo{ nije htela da pusti Harfeksa da ispita Osdena, ose}aju}i da ga mora za{tititi od bure Hain~evih mo}nih, prekomerno prigu{enih ose}anja. Na `alost, ovo je raspirilo prituljen plamen paranoidne zebnje koji je goreo u sirotom Harfeksu i on je pomislio da su se ona i Osden urotili i da skrivaju neku veoma va`nu i opasnu ~injenicu od ostalih ~lanova ekipe. "To je kao kada bi slep ~ovek poku{ao da opi{e slona. Osden ni{ta vi{e od nas nije video ili ~uo to... ose}anje." "Ali iskusio ga je, draga moja Haito", uzvrati Harfeks, jedva obuzdavaju}i plimu besa. "Ne empati~ki, ve} na vlastitoj lobanji. Do{lo je, tresnulo ga, mlatnulo nekim tupim predmetom. Zar nije mogao da ga vidi ni kraji~kom oka?" "A {ta bi on to video, Harfekse?" upita Tomiko, ali Harfeks pre~u njen naglasak; ~ak je i on odbijao da se suo~i sa tom mogu}no{}u. Strah ulivaju tu|inci. Ubica je neko spolja, stranac, a ne jedan od nas. Zlo nije u meni! "Prvi udarac dobro ga je izbacio iz stroja", re~e Tomiko pomalo umorno, "tako da ni{ta nije video. Ali kada je do{ao k sebi, sam u {umi, osetio je silan strah. Ne svoj vlastiti; bilo je to empati~ko dejstvo. Siguran je u to. A taj strah sasvim izvesno nije poticao ni od koga od nas. Prema tome, proishodi da lokalni oblici `ivota nisu sasvim li{eni sposobnosti da ose}aju." Harfeks je smrknuto pogleda za trenutak. "Poku{ava{ da me zapla{i{, Haito. Ne razumem tvoje pobude." On ustade i uputi se ka svom laboratorijskom stolu, kora~aju}i polako i kruto, kao kakav osadesetogodi{njak, a ne dvostruko mla|i ~ovek. Ona se osvrnu po ostalima. Po~eo je da je obuzima o~aj. Njena nova, krhka i duboka me|uzavisna veza sa Osdenom pru`ala joj je, bila je toga potpuno svesna, izvesnu dodatnu snagu. Ali ako stvar nije mogao da izdr`i ~ak ni Harfeks, ko bi od ostalih to bio u stanju? Porlok i Eskvana bili su ne~im zaokupljeni. Postojalo je ne{to ~udno u vezi sa njihovim polo`ajima. Neko vreme Koordinator nije uspela da razabere {ta je to, a onda je shvatila da svi sede licem okrenuti prema obli`njoj {umi. Igraju}i {ah sa Asnanifoilom, Olero se pomerala na stolici oko stola, sve dok se nije na{la gotovo pokraj njega. Oti{la je do Manona, koji je secirao jedan splet pau~astog, sme|eg korenja, i kazala mu da poku{a da ustanovi {ta stoji u zale|u ovakvog pona{anja. On je smesta razabrao u ~emu je stvar i uzvratio neubi~ajeno kratko: "Dr`e neprijatelja na oku." "Kakvog neprijatelja? [ta ti ose}a{, Manone?" Najednom joj se javila nada u njega kao u psihologa, na ovom mra~nom terenu slutnji i empatija, gde biolozi ne mogu da se sna|u. "Ose}am silnu zebnju zbog ove naro~ite prostorne usmerenosti. Ali ja nisam empata. Prema tome, zebnja se mo`e objasniti iz ugla jedne posebne stresne situacije, napada, naime, na jednog ~lana ekipe u {umi, kao i jedne sveukupne stresne situacije,

92


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e mog prisustva, naime, u potpuno stranoj sredini, za koju arhetipske konotacije re~i '{uma' pru`aju neumitnu metaforu." Vi{e sati kasnije Tomiko su probudili Osdenovi krici izazvani no}nom morom; Manon ga je primirivao, tako da je ona ponovo uronila u svoje vlastite besputne snove koji su se ra~vali u tmini. Ujutro se Eskvana nije probudio. Ni{ta nisu pomogle ni stimulativne droge. ^vrsto je prionuo uz san, klize}i sve dalje i dalje unazad, mrmljaju}i ne{to blago s vremena na vreme, sve dok, potpuno regrediran, nije ostao da le`i skup~an na boku, sa palcem pri usnama, nestao. "Dva dana, dvoje manje. Deset malih Indijanaca, devet malih Indijanaca..." Bio je to Porlok. "A ti si slede}i mali Indijanac", odbrusi mu D`eni ^ong. "Idi i ispitaj vlastitu mokra}u, Porlo~e!" "Sve }e nas oterati u ludilo", re~e Porlok, ustav{i i ma{u}i levom rukom. "Zar ne ose}ate to? Blagi Bo`e, zar ste svi vi gluvi i slepi? Zar ne ose}ate {ta radi, sve te emanacije? Poti~u od njega, iz njegove sobe tamo, iz njegovog uma. Sve nas tera u ludilo tim strahom!" "Na koga misli{?" upita Asnanifoil, nadnose}i se strmoglavo i kosmato nad sitnog Zemljanina. "Moram li da ga imenujem. Osden, onda, Osden! Osden! [ta mislite za{to sam poku{ao da ga ubijem? U samoodbrani! Da nas sve spasem! Zato {to ne}ete da uvidite {ta nam ~ini. Sabotirao je misiju tako {to nas je navodio da se sva|amo, a sada nas tera u ludilo, projektuju}i strah na nas, tako da ne mo`emo ni da spavamo ni da mislimo, sli~an nekom ogromnom radiju koji ne ispu{ta nikakav zvuk, ali ipak emituje sve vreme, onemogu}uju}i vam da spavate i mislite. Haito i Harfeks su ve} pod njegovom kontrolom, ali ostali jo{ mogu da budu spaseni. Morao sam to da u~inim!" "Nisi se pokazao naro~ito ve{t", re~e Osden, stoje}i polunag, sav u zavojima, na vratima svog odeljenja. "Sam sam sebe mogao ja~e da udarim. Do vraga, nisam ja taj zbog koga si obnevideo od straha, Porla~e, ve} ne{to tamo, napolju, u {umi!" Porlok preduze bezuspe{an poku{aj da nasrne na Osdena, ali ga Asnanifoil zadr`a i nastavi da ga dr`i dok mu je Manon davao injekciju sedativa. Kada ga je pustio, ovaj se na sav glas drao o d`inovskim radijima. Ali minut kasnije sedativ je po~eo da deluje i on se pridru`io bla`enoj ti{ini Eskvane. "U redu", re~e Harfeks. "A sad }e{ nam re}i, Osdene, {ta zna{ i sve {to zna{." Osden re~e: "Ne znam ni{ta." Izgledao je slomljen i slab. Tomiko ga smesti da sedne pre no {to je po~eo da govori. "Posle tri dana provedena u {umi po~eo sam da sti~em utisak da povremeno primam izvesna ose}anja." "Za{to nas nisi izvestio o tome?" "Zato {to sam po~injano da {izim, kao i svi vi." "O tome je tako|e trebalo da nas izvesti{."

93


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e "Pozvali biste me natrag u bazu. A to ne bih mogao podneti. Jasno vam je da je moje uklju~enje u misiju predstavljalo veliku gre{ku. Nisam sposoban da `ivim zajedno sa devet neuroti~nih osoba u sku~enom prostoru. Pogre{io sam {to sam se dobrovoljno javio u Istra`iva~ku ekipu, a vlasti su pogre{ile {to su me prihvatile." Niko ni{ta nije rekao; ali Tomiko je primetila, ovoga puta izvesno, trzaj Osdenovih ramena i gr~enje mi{i}a njegovog lica kada je doku~io njihovo gorko slaganje. "U svakom slu~aju, nisam hteo da se vratim u bazu zato {to sam bio znati`eljan. ^ak i postaju}i sve rastrojeniji, kako sam mogao da hvatam empati~ka dejstva kada nije bilo bi}a koja bi ih emitovala? Tada nisu bila r|ava. Veoma nejasna. ^udna. Poput strujanja vazduha u zatvorenoj prostoriji, ne{to {to spazite kraji~kom oka. Prakti~no ni{ta." Za trenutak, nosilo ga je njihovo slu{anje; oni su slu{ali, a on im je govorio. Nalazio se potpuno u njhovoj vlasti. Ukoliko im se ne bude dopao, posta}e omra`en; ukoliko ga budu ismejali, posta}e groteskan; ako ga slu{aju, pri~a}e im. Bio je bespomo}no poslu{an zahtevima njihovih ose}anja, reakcija, raspolo`enja. A bilo ih je sedmoro, premnogo da bi izi{ao nakraj sa svima istovremeno, tako da je stalno morao da oscilira izme|u razli~itih naho|enja. Nikako nije uspevao da uspostavi saglasje. ^ak i dok im je govorio i tako ih dr`ao na okupu, uvek bi ne~ija pa`nja odlutala: Olero je mo`da mislila da on nije neprivla~an, Harfeks je tragao za krajnjim pobudama njegovih re~i, Asnanifoilov um, koji se nije mogao dugo zadr`ati na konkretnostima, bludio je ka ve~nom spokoju brojeva, dok je Tomiko rastrojavalo sa`aljenje, strah. Osdenov glas zatreperi i on izgubi nit. "Ja... ovaj... mislim da to mora biti drve}e", re~e on, a onda za}uta. "Nije drve}e", uzvrati Harfeks. "Ovo ovde podjednako je li{eno nervnog sistema kao i ono hainskog porekla na Zemlji." "Ne vidi{ {umu od drve}a, kako to ka`u na Zemlji", ume{a se Manon, nasme{iv{i se vragolasto; Harfeks se zagleda u njega. "[ta je sa onim ~vorastim krenjem koje nas zbunjuje ve} dvadesetak dana, a?" "Pa, {ta je sa njim?" "Nesumnjivo predstavlja veze. Veze izme|u drve}a. Je l' tako? Pretpostavimo sada, iako je sasvim neverovatno, da ne zna{ ni{ta o ustrojstvu `ivotinjskog mozga, a dobije{ na ispitivanje jedan akson ili izdvojenu gliomnu ~eliju. Kakvi bi izgledi bili da otkrije{ {ta je, zapravo, posredi? Da li bi doku~io da je ta }elija sposobna da ose}a?" "Ne bih. Zato {to ona za to i nije kadra. Pojedina~na }elija mo`e samo mehani~ki da reaguje na nadra`aj. Ni{ta vi{e. Da li ti to mo`da zastupa{ hipotezu da su pojedina~na drveta '}elije' u svojevrsnom mozgu, Manone?" "Ne sasvim. Samo ukazujem na to da su sva ona me|usobno povezana, kako spojevima ~vorastog korenja, tako i tvojim zelenim epifitima u granama. A ti spojevi su neverovatno slo`eni i prostrani. ^ak i prerijske trave poseduju te spojeve preko korenja, zar ne? Znam dobro da sposobnost ose}anja i inteligencija ne predstavljaju predmet, ne mo`e{ ih na}i u }elijama mozga, niti ih izvaditi iz njega radi analize. Posredi je funkcija

94


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e povezanih }elija. Na izvestan na~in to je veza: povezanost. Ne postoji stvarno. Ne poku{avam da ka`em da postoji konkretno, opipljivo. Samo pomi{ljam da bi, mo`da, Osden bio kadar da opi{e to." I Osden preuze re~, po~ev{i da govori kao u transu. "Sposobnost ose}anja bez ~ula. Slepo, gluvo, bez nerava, nepokretno. Izvesna nadra`ljivost, reakcija na dodir. Reakcija na sunce, svetlost, vodu i hemikalije u zemlji, oko korenja. Ni{ta pojmljivo jednom `ivotinjskom umu. Prisustvo bez uma. Svesnost bi}a, bez objekta ili subjekta. Nirvana." "Ali za{to onda prima{ signale straha?" upita Tomiko prigu{enim glasom. "Ne znam. Ne shvatam kako nastaje svest o objektima, o drugima: neopa`ajna reakcija... Ali postojala je nelagodnost, danima. A onda, dok sam le`ao izme|u dva drveta, a moja krv bila na njihovom korenju..." Osdenovo lice zacakli se od znoja. "Postalo je strah", re~e on piskavo, "samo strah." "Kada bi takva funkcij postojala", re~e Harfeks, "ne bi bila kadra da pojmi neki samopokretni, materijalni entitet, niti da reaguje na njega. Ne bi posedovala ni{ta ve}u svest o nama nego {to mi 'posedujemo svest' o beskona~nosti." "'Ti{ina tih beskona~nih prostranstava u`asava me'", promrmlja Tomiko. "Paskal je bio svestan beskona~nosti. Posredstvom straha." "Mi mo`da", re~e Manon, "izgledamo {umi kao {umski po`ari. Orkani. Opasnosti. Ono {to se brzo kre}e opasno je za biljku. Sve {to je li{eno korena strano je, u`asno. A ako je to um, vi{e je nego verovatno da mo`e postati svestan Osdena, ~iji je um otvoren za veze sa svim drugim, sve dok je u svesnom stanju, i koji je le`ao u bolu... bolu punom straha. Nikakvo ~udo {to je i ono iskusilo strah..." "Ne 'ono'", re~e Harfeks, "Ne postoji nikakvo bi}e, nikakvo ogromno stvorenje, nikakva osoba! U najboljem slu~aju mo`e biti re~i o funkciji..." "Postoji samo strah", re~e Osden. Svi su za}utali i to je potrajalo neko vreme; ti{ina je vladala i spolja. "Je li to ono {to ose}am kako me sve vreme vreba otpozadi?" upita D`eni ^ong, skru{eno. Osden klimnu. "Svi to ose}ate, iako ste gluvi. Sa Eskvanom je najte`e, zato {to on poseduje izvesnu empati~ku sposobnost. Mogao bi da {alje ako bi bio obu~en, ali preslab je, nikada ne bi postao ni{ta vi{e od medijuma." "Slu{aj, Osdene", re~e Tomiko, "ti mo`e{ da {alje{. Po{alji, onda, poruku... {umi, strahu tamo napolju... reci mu da mu ne}emo nauditi. S obzirom na to da on ima, ili predstavlja, neku vrstu ~uvstva koje se prevodi u ono {to mi isku{ujemo kao ose}anje, zar ti ne bi mogao da izvr{i{ prevo|enje u suprotnom smeru? Uputi poruku: 'Bezopasni smo i prijateljski nastrojeni'." "Mora{ znati da niko ne mo`e da emituje la`nu empati~ku poruku, Haito. Ne mo`e{ poslati ne{to {to ne postoji." "Ali mi odista ne `elimo da mu naudimo, stvarno smo prijateljski nastrojeni." "Jesmo li? U {umi, kada ste do{li po mene, da li ste bili prijateljski nastrojeni?"

95


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e "Nismo. Bili smo u`asnuti. Ali... to je bilo ono, {uma, biljke, ne moj vlastiti strah, zar ne?" "U ~emu je razlika? Sve si to ti ose}ala. Zar ne shvata{", Osdenov glas postade razdra`eniji, "za{to se vi meni ne dopadate i za{to se ja ne dopadam vama, svima redom? Zar ne uvi|ate da vam vra}am svako negativno ili agresivno ose}anje koje ste mi uputili od ~asa kada smo se prvi put sreli? Vra}am vam neprijateljstvo sa zahvalno{}u. ^inim to u samoodbrani. Kao i Porlok. Ovo je, me|utim, prava samoodbrana; to je jedina tehnika koju sam razvio kao zamenu za prvobitnu odbranu, potpuno povla~enje od drugih. Na `alost, dolazi do nastajanja zatvorenog kola, koje se samo odr`ava i samo poja~ava. Va{a prvobitna reakcija prema meni predstavljala je nagonsku antipatiju prema bogalju. Sada je to, razume se, ve} mr`nja. Zar ne shvatate u ~emu je stvar? [uma-um tamo napolju oda{ilje samo u`as, sada, a to je i jedina poruka koju ja mogu da uputim, jer kad sam izlo`en u`asu, ne mogu da ose}am ni{ta drugo do u`as!" "[ta nam, onda, valja ~initi?" upita Tomiko, a Manon smesta uzvrati: "Premestimo bivak. Na drugi kontinet. Ako i tamo ima biljaka-umova, ne}e nas tako brzo primetiti, ba{ kao {to nisu ni ove; mo`da nas ~ak uop{te ne}e zapaziti." "Bilo bi to silno olak{anje", primeti Osden kruto. Ostali su ga posmatrali sa novom radoznalo{}u. Otkrio se pred njima, videli su ga onakvog kakav jeste bespomo}ni ~ovek u stupici. Mo`da su, kao i Tomiko, uvideli da je sama zamka, njegova grubost i okrutni egoizam, njihova vlastita tvorevina, a ne njegova. Oni su napravili kavez i zatvorili ga u njega... i poput zatvorenog majmuna on je bacio prljav{tinu kroz re{etke. Da su mu, prilikom prvog susreta, ponudili poverenje, da su bili dovoljno jaki da mu ponude ljubav, kako bi im onda izgledao? Niko, od njih, me|utim, nije bio kadar za to, a sada je ve} suvi{e kasno. Da je bilo vremena i kada bi bili sami, Tomiko bi verovatno uspela da uspostavi sa njim tanano saglasje ose}anja, skladnost poverenja, harmoniju; ali nije bilo vremena, po{to ih je ~ekao posao koji je valjalo obaviti. Nije bilo dovoljno prostora za uzgajanje jedne tako velike stvari i oni su se morali zadovoljiti naklono{}u, sa`aljenjem, malom izmenom ljubavi. No, ~ak joj je i to malo dalo snage, premda za njega nije bilo ni izdaleka dovoljno. Mogla je sada da vidi na njegovom oguljenom licu silnu ozloje|enost njihovom radoznalo{}u, pa ~ak i njenim sa`aljenjem. "Idi i lezi, rana ti ponovo krvari", re~e ona, a on je poslu{a. Narednog jutra su se spakovali, rastopili raspr{ni hangar i stambena odeljenja, uzleteli Gumom na mehani~ki pogon i oti{li sa druge strane Sveta 4470, preko crvenih i zelenih zemalja i mnogo toplih, zelenih mora. Izabrali su jedno zgodno mesto na kontinentu G: preriju, dvadeset hiljada kvadratnih kilometara prekrivenih travama koje leluja vetar. Nije bilo ni traga od {ume u krugu pre~nika dve stotine kilometara: ravnica je bila li{ena ~ak i samotnih stabala, odnosno omanjih gajeva. Biljni oblici javljali su se samo u velikim, istovrsnim kolonijama; nikada se nisu me{ali, izuzev u slu~aju nekih sitnih, sveprisutnih saprofita i nosioca spora. ^lanovi eklipe naneli su sloj holomelda preko kostura gra|evina i u smiraj trideset dvo~asovnog dana smestili su se u novi bivak.

96


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e Eskvana je jo{ spavao, a Porlok je i dalje bio pod dejstvom sedativa, ali zato su svi ostali bili veseli. "Ovde se mo`e disati!" stalno su ponavljali. Osden se podi`e i drhtavo krenu prema vratima; nagnuv{i se tu, on pogleda kroz sumrak preko tamnih prostranstava ustalasane trave koja nije bila trava. Ose}ao se slaba{an, slatkast miris polena no{enog vetrom; nije bilo nikakvog drugog zvuka osim blagog, sveprisustnog {uma vetra. Empata je ostao da stoji nepomi~no i dugo, dok ga je zavoj oko glave malo stezao. Spustila se tama, a sa njom su do{le zvezde, svetiljke na prozorima dalekog doma ^ovekovog. Vetar je prestao, nije vi{e bilo nikavog zvuka. On stade da oslu{kuje. U dugoj no}u Haito Tomiko je oslu{kivala. Le`ala je mirno i slu{ala krv u svojim arterijama, disanje onih koji su spavali, vetar koji je duvao, protok u tamnim venama, pribli`avanje snova, poja~anje stati~kog dejstva zvezda kako je Vaseljena polako umirala, zvuk smrti koja kora~a. Ona ustade iz postelje i izi|e iz si}u{ne samo}e svog odeljenja. Spavao je jedino Eskvana. Porlok je le`ao u luda~koj ko{ulji, buncaju}i prigu{eno na svom mra~nom maternjem jeziku. Olero i D`eni ^ong igrale su karte, smrknutih izraza lica. Posvet To nalazila se u ni{i za terapije, uklju~ena. Asnanifoil je crtao mandalu, Tre}i obrazac prostih brojeva. Manon i Harfeks sedeli su sa Osdenom. Ona zameni zavoje na Osdenovoj glavi. Njegova prava, ri|a kosa, na mestima gde nije morala da je obrije, izgledala je neobi~no. Sada je bila poprskana belim. Ruke su joj drhtale dok je radila. Niko jo{ ni{ta nije rekao. "Kako strah mo`e da bude i ovde?" upita ona, a glas joj odjeknu ravno i la`no u u`asnoj ti{ini. "Nije u pitanju samo drve}e, nego i trava..." "Ali udaljeni smo dvanaeset hiljada kilometar od mesta gde smo se jutros nalazili; ostavili smo ga na suprotnoj strani planete." "Sve je to jedno", re~e Osden. "Jedna velika, zelena misao. Koliko je potrebno jednoj misli da prevali put sa kraja na kraj tvog mozga?" "To ne misli. Nije posredi mi{ljenje", re~e Harfeks, be`ivotno. "U pitanju je naprosto mre`a procesa. Grane, epifitsko rastinje, korenje sa onim ~vorastim spojevima me|u pojedinim stablima: mora da su svi kadri da prenose elektrohemijske impulse. U tom slu~aju ne postoje pojedina~ne biljke, ta~nije govore}i. ^ak je i polen deo veze, nesumnjivo, svojevrsna ose}ajnost preko vetra, koja spaja kontinete. Ali sve je to nepojmljivo. Da cela biosfera planete predstavlja komunikacionu mre`u, osetljivu, iracionalnu, besmrtnu, izdvojenu..." "Izdvojenu", ponovi Osden. "U tome je stvar! To je strah! Nije problem u tome {to smo pokretni ili skloni razaranju. Posredi je to {to smo, naprosto, tu. Mi smo drugi. Nikada ovde nije bilo nikakvih drugih." "U pravu si", re~e Manon, gotovo {apu}u}i. "Ono nema sebi ravnih. Nema neprijatelja. Nema veza ni sa ~im drugim osim sa samim sobom. Zauvek samo." "Pa kakva je, onda, funkcija njegove inteligencije u procesu opstanka vrste?" "Mo`da nikakva", re~e Osden. "Za{to toliko dr`i{ do teleologije, Harfekse? Zar nisi Hainac? Nije li mera slo`enosti ujedno i mera ve~ne radosti?"

97


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e Harfeks se nije uhvatio na ovaj mamac. Izgledao je kao da mu nije dobro. "Treba da napustimo ovaj svet", re~e on. "Sada zna{ za{to sam oduvek `eleo da se udaljim, da odem od vas", re~e Osden uz svojevrsnu morbidnu ljubaznost. "Nije prijatan, zar ne, taj strah drugih...? Da je samo posredi `ivotinjska inteligencija. Mogu da iza|em nakraj sa `ivotinjama. Uspevao sam sa kobrama i tigrovima; vi{a inteligencija ti olak{ava stvari. Trebalo je da budem iskori{}en u zoolo{kom vrtu, a ne u ekipi ljudi... Kada bih samo mogao da izi|em nakraj sa ovim vra`jim, glupim krompirom! Kada samo ne bi bio tako sveprisustan...To {to hvatam i dalje je vi{e nego strah, znate. A pre no {to ga je obuzela panika odlikovalo se... vedrinom. Nisam tada mogao da ga primam, nisam imao pojma koliko je veliko. Znati za ceo dan, uostalom, i celu no}. Sve vetrove i vetromire zajedno. Zimske zvezde i letnje zvezde istovremeno. Imati korene, a nemati neprijatelje. Biti celovit. Shvatate li? Bez ometanja. Bez drugih. Biti jedno..." Nikada nije ovako govorio, pomisli Tomiko. "Nema{ odbrane protiv njega, Osdene", re~e ona. "Li~nost ti se promenila. Podlo`an si njegovom dejstvu. Mo`da svi ne}emo poludeti, ali ti ho}e{, ako ne odemo." Oklevao je za trenutak, a onda podi`e pogled prema Tomiko, prvi put se susrev{i sa ne~ijim o~ima - dug, miran pogled, bistar puput vode. "Od kakve mi je koristi ikada bila zdrava pamet?" upita on, podrugljivo. "Ali u pravu si, Haito. Ima u tome ne~ega." "Treba da odemo", promrmlja Harfeks. "Ako mu popustim", re~e naglas trenutnu misao Osden, "da li bih mogao da uspostavim komunikaciju?" "Pretpostavljam", re~e Manon hitrim, nervoznim glasom, "da si pod 'popustiti' podrazumevao prestanak vra}anja empati~kih informacija koje prima{ od biljke-entiteta: prestanak odbacivanja straha, njegovo asimilovanje. To }e te ili smesta ubiti, ili }e te vratiti u potpunu psiholo{ku povu~enost, autizam." "Za{to?" upita Osden. "Njegova poruka je odbacivanje. Ali moje spasenje je odbacivanje. Ono nije inteligentno. Ali ja jesam." "Razmere nisu u redu. [ta mo`e samo jedan ljudski mozak da postigne spram ne~eg tako ogromnog?" "Pojedina~ni ljudski mozak kadar je da pojmi ustrojstva ~ije razmere obuhvataju zvezde i galaksije", re~e Tomiko, "a onda da ih protuma~i kao Ljubav." Manon pre|e pogledom sa jednog na drugog; Harfeks je }utao. "Bilo bi lak{e u {umi", re~e Osden. "Ko }e od vas da me prebaci?" "Kada?" "Sada. Pre no {to vi do`ivite nervni slom ili pribegnete nasilju." "Ja }u", re~e Tomiko. "Ne}e niko od nas", re~e Harfeks. "Ja ne mogu", re~e Manon. "Ja... ovaj... odve} se bojim. Sru{io bih letelicu." "Povedite i Eskvanu. Ako uspem, on bi mogao da poslu`i kao medijum." "Prihvatete li Senzorov plan, Koordinatore?" upita Harfeks formalno.

98


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e "Da." "Ne sla`em se, ali }u po}i sa vama." "Mislim da smo prinu|eni, Harfekse", re~e Tomiko, ne skidaju}i pogled sa Osdenovog lica; ru`na, bela maska bila je sada preobra`ena, po`udna poput lica ljubavnika. Igraju}i karte da bi odvratile misli od ukletih kreveta, od sve ve}eg straha, Olero i D`eni ^ong cvokotale su poput prepla{ene dece. "Ta stvar, u {umi je, do~epa}ete se..." "Bojite se mraka?" podsmehnu im se Osden. "Ali vidi Eskvanu, Porloka, pa ~ak i Asnanifoila..." "Ne mo`e vam naneti nikakvo zlo. To je samo impuls koji prolazi kroz sinapsu, vetar koji struji kroz granje. Samo no}na mora." Uzleteli su u helimlaznjaku; Eskvana, koji je jo{ bio u dubokom snu, nalazio se sklup~an u stra`njem odeljku, Tomiko je pilotirala, a Harfeks i Osden su }utali, gledaju}i preda se u o~ekivanju tamne linije {ume preko nejasnog, sivog prostranstva ravnice obasjane sjajem zvezda. Pribli`ili su se crnoj liniji, pre{li je; sada je pod njima bila tama. Ona potra`i mesto da se spusti, lete}i nisko, iako je morala da se bori protiv mahnite `elje da se vine {to vi{e, da se izbavi odavde, da utekne. Ogromna `ivost biljkesveta bila je daleko izrazitija ovde u {umi, a njena panika tukla je u d`inovskim, tamnim talasima. Pred njima se najednom ukaza bleda mrlja, ogoljen vrh bre`uljka, tek ne{to vi{i od najkrupnijih crnih obli~ja unaokolo; ne-drve}e; ukorenjeno; delovi celine. Ona upravi helimlaznjak prema proplanku i prili~no ga nespretno spusti. Ruke na komandnoj palici bile su joj klizave, kao da ih je protrljala hladnim sapunom. Oko njih je sada stajala {uma, crnilo u tami. Tomiko se {}u}uri i zaklopi o~e. Eskvana je je~ao u snu. Harfeks je disao kratko i ~ujno; ostao je kruto da sedi ~ak i kada se Osden nagnuo preko njega da otvori vrata. Osden ustade; le|a i glava obavijena zavojima jedva su mu se mogli videti pri slaba{nom sjaju kontrolne table, kada je zastao na vratima letelice. Tomiko je drhtala. Nije mogla da podigne glavu. "Ne, ne, ne, ne, ne, ne, ne", {aputala je. "Ne. Ne. Ne." Osden je krenuo naglo i tiho, skliznuv{i sa vrata u tamu. Trenutak potom nije ga vi{e bilo. Dolazim! - re~e jedan veliki glas, ne stvoriv{i nikakav zvuk. Tomiko vrisnu. Harfeks se naka{lja; izgledalo je kao da poku{ava da ustane, ali nije to u~inio. Tomiko se poguri i zgr~i, sva usredsre|ena na slepo oko u svojoj utrobi, u sredi{tu svog bi}a; napolju nije bilo ni~eg drugog osim straha. A onda prestade. Ona podi`e glavu; lagano rastavi ruke. Sede uspravno. No} je bila mrkla, a povrh {ume sijale su zvezde. Nije bilo ni~eg drugog.

99


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e "Osdene", re~e ona, ali nije ispustila nikakv zvuk. Ponovo je progovorila, glasnije, kreket samotne `abe. Nije bilo odgovora. A onda po~e da uvi|a da ne{to nije u redu sa Harfeksom. Poku{ala je da razabere njegovu glavu u tami, po{to je skliznuo sa sedi{ta, kada najednom, u mukloj ti{ini, u mra~nom stra`njem odeljku letelice, prozbori jedan glas. "Dobro", re~e on. Bio je to Eskvanin glas. Ona hitro uklju~i unutra{nju rasvetu i ugleda in`enjera kako le`i zgr~en i usnuo, dr`e}i ruke napola preko usta. Usta se ponovo otvori{e. "Sve u redu", re~e glas. "Osdene..." "Sve u redu", re~e blagi glas iz Eskvaninih usta. "Gde si?" Ti{ina. "Vrati se." Vetar se dizao. "Osta}u ovde", re~e blagi glas. "Ne mo`e{ ostati..." Ti{ina. "Bi}e{ sam, Osdene!" "Slu{aj." Glas je postao slabiji, nerazgovetniji, kao da se gubio u zvuku vetra. "Slu{aj. @elim ti dobro." Ona ga pozva po imenu, ali nije bilo odgovora. Eskvana je le`ao nepomi~no. Harfeks jo{ nepomi~nije. "Osdene!" viknu ona, nagnuv{i se preko vrata u tamu, dok je ti{inu u {umi bi}a potresao vetar. "Vrati}u se. Moram da odvezem Harfeksa u bazu. Vrati}u se, Osdene!" Ti{ina i vetar u li{}u. Zavr{ili su propisano istra`ivanje Sveta 4470, njih osmoro; bio im je potreban jo{ ~etrdeset jedan dan. Asnanifoil i neka od `ena u po~etku su danju odlazili u {umu, tragaju}i za Osdenom u podru~ju oko ogoljenog bre`uljka, premda se Tomiko nije mogla zakleti na koji su se ogoljeni bre`uljak spustili one no}i u samom srcu i vrtlogu u`asa. Ostavili su gomile zaliha za Osdena, hrane dovoljno za pedeset godina, ode}e, {atora, alatki. Traganje nije dugo potrajalo; nije bilo na~ina da se prona|e jedan ~ovek, ako `eli da se krije, u tim beskrajnim lavirintima i mra~nim hodnicima, lozasto prepletenim odozgo, sa korenjem odozdo. Mo`da su pro{li nadohvat ruke od njega, uop{te ga ne primetiv{i. Ali on je bio tamo; jer vi{e nije bilo straha. Razumna, i cene}i razum jo{ vi{e posle nesnosnog iskustva sa besmrtnim bezumom, Tomiko je poku{ala da razumno shvati ono {to je Osden u~inio, ali re~i su joj izmicale kontroli. On je uzeo strah u sebe i, prihvativ{i ga, prevazi{ao ga je. Predao je svoje bi}e tu|incu, ~in neopozive predaje koji nije ostavljao mesta ni za kakvo zlo. On je doku~io ljubav Drugog i tako je dobio sebe celoga. Ali ovo nije re~nik razuma. Ljudi iz Istra`iva~ke ekipe hodili su pod drve}e, kroz ogromne kolonije `ivota, okru`eni snenom ti{inom, setnim spokojem koji ih je tek upola bi svestan, a sasvim ravnodu{an prema njima. Nije bilo ~asova. Razdaljina je bila nebitna. Kad bismo samo

100


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e imali dovoljno sveta i vremena... Planeta se okretala izme|u sun~eve svetlosti i velike tame; vetrovi zime i leta raznosili su tanan, bledi polen preko tihih mora. Gum se vratio, posle mnogo istra`ivanja, godina i svetlosnih godina, do onoga {to je pre vi{e vekova predstavljalo kosmodrom Smeming. Tamo je jo{ bilo ljudi da prime (sa nevericom) izve{taje ekipe i da zabele`e njene gubitke: biolog Harfeks, umro od straha, i Senzor Osden, ostavljen kao kolonista. KRALJ ZIME Kada se virovi pojave u ravnom toku vremena, a istorija kao da stane da se vrtlo`i oko neke izbo~ine iz vode, kako se to ve} zbiva sa onim neobi~nim Sledom u Karhidi, onda se slike pokazuju od velike koristi: snimci koji se mogu na~initi da bi se uporedili roditelj sa detetom, mladi kralj sa starim, snimci koji se isto tako mogu razme{tati i me{ati dok godine ravno teku. Jer uprkos zapletima {to proishode iz trenutnog me|uzvezdanog putovanja brzinama koje su tek ne{to manje od svetlosne, vreme se (kako je primetio opunomo}eni Akst) ne vra}a, niti se smrti mo`e rugati. Stoga, mada je najpoznatija fotografija ona tamna slika {to prikazuje jednog mladog kralja kako stoji iznad jednog starog kralja koji le`i mrtav u hodniku osvetljenom jedino odsjajima plamte}eg grada u ogledalu, ostavite je na~as po strani. Pogledajte prvo snimak samog mladog kralja, ponos nacije, vedru i sre}nu du{u u punom naponu dvadeset dve godine; ali, kada je ova slika na~injena, mladi kralj stajala je le|ima prislonjena uza zid. Bila je prljava, drhtala je, lice joj je bilo prazno i ludo, jer je izgubila i onu poslednju trunku poverenja u ovaj svet koja se naziva zdrav razum. U svojoj glavi ponavljala je, kao {to je to ~inila satima ili godinama, stalno iznova: "Abdicira}u. Abdicira}u. Abdicira}u." U svojim o~ima videla je prostorije crvenih zidova u Dvorcu, kule i ulice Erenranga na koje pada sneg, pitome ravnice Zapadnog Podru~ja, bele vrhove Kargava, i odrekla se svega, svog kraljevstva. "Abdicira}u", re~e ne ba{ glasno, a zatim glasno zavika kada joj se jo{ jednom pribli`i osoba odevena u crveno i belo, govore}i: "Veli~anstvo! Otkrivena je zavera protiv vas u zanatlijskoj {koli", i otpo~e prigu{eno zujanje. Ona sakri glavu u ruke i pro{aputa: "Prestanite, molim vas, prestanite", ali pisak je postajao vi{i, glasniji, bli`i, neumitniji, sve dok nije doma{io takvu visinu i silinu da joj je u{ao u meso, otkidao `ivce iz njihovih kanala i naterao joj kosti da poigravaju i klepe}u, poskakuju}i na njegovu melodiju. Ona je poskakivala i uvijala se, gole kosti zategnute na tankim, belim nitima, plakala je suvim suzama i vikala: "Dr`ite ih... Dr`ite ih... Moraju... pogubljeni... Spre~eni... prestanite!" Prestalo je. Ona se sru{i na pod u obliku zveketave, klepetave gomile. Na kakav pod? Ne na crvene kerami~ke plo~ice, ne na parket, ne na mokra}om stegnuti cement, ve} na drveni pod odaje u kuli, maloj spava}oj sobi kule gde je bila za{ti}ena, za{ti}ena od svog roditelja-ljudo`dera, hladnog, ludog, nebri`ljivog kralja, gde joj je bilo dopu{teno da se igra preme{tanja uzice sa Piri i da sedi pored ognji{ta u Borhubinom toplom krilu, toplom i dubokom poput sna. Osoba odevena u crno do{la je ~ak ovamo, zgrabila joj

101


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e glavu, podigla je, podigla joj kapke koje je poku{ala da spusti na belim, tankim strunama. "Ko sam ja?" Prazna, crna maska zurila je nadole. Mladi kralj borila se za dah, ridaju}i, jer posle toga }e uslediti gu{enje: ne}e biti u stanju da di{e dok ne izgovori ime, ono pravo ime... "Gerer!..." Mogla je da di{e. Bilo joj je dozvoljeno da di{e. Prepoznala je onog u crnom na vreme. "Ko sam ja?" re~e jedan druga~iji glas blago i mladi kralj posegnu za tom prisutno{}u koja joj je uvek donosila san, po~inak, utehu. "Rebade", pro{aputa ona, "reci mi {ta da radim." "Spavajte." Poslu{ala je. San dubok, bez snova, jer bio je stvaran. Snovi nai|o{e pred bu|enje, sada. Nestvarna, u`asna, suva, crvena svetlost smiraja sunca natera je da otvori o~i i ona ponovo stade na balkon Dvorca, posmatraju}i dole pedeset hiljada crnih jama koje su se otvarale i zatvarale. Iz tih jama izlazila je gr~evita provala zvukova, vrisak, ritmi~ko riganje: njeno ime. Vlastito ime joj je tutnjalo u u{ima poput ruganja, poruga. Ona lupi {akama po uskoj, mesinganoj ogradi i povika na njih: "U}utka}u ja vas." Nije mogla da ~uje svoj glas, ve} samo njihove glasove, nesnosna usta gomile koja ju je mrzela, koja je izvikivala: njeno ime. "Sklonite se, moj kralju", re~e jedan blagi glas i Rebade je odvu~e sa balkona u ogroman spokoj crvenih zidova dvorane za audijenciju. Vika prestade istog ~asa. Rebadeov izraz bio je kao i uvek pribran, milosrdan. "[ta }ete sada u~initi?" re~e ona svojim ne`nim glasom. "Ja }u... ja }u abdicirati..." "Ne", re~e mirno Rebade. "To je pogre{no. [ta }ete sada u~initi?" Mladi kralj stajala je bez re~i, drh}u}i. Rebade joj pomo`e da sedne na `elezni poljski krevet, jer zidovi behu potamneli, kao {to je to ~esto bivalo, i opkolili je kao da se nalazi u maloj }eliji. "Pozva}ete..." "Pozva}u erenran{ku stra`u. Nalo`i}u im da pucaju u gomilu. Pucaju i ubijaju. Moraju nau~iti lekciju." Mladi kralj govorila je u`urbano i razgovetno jakim, visokim glasom. Rebade re~e: "Vrlo dobro, moj gospodaru, to je mudra odluka! Ispravno. Svakako }emo uspeti. Postupate ispravno. Imajte poverenja u mene." "Imam.Verujem ti. Vodi me odavde", {aputala je mladi kralj, stiskaju}i Rebadeovu mi{icu: ali njen prijatelj se namr{ti. To nije bilo u redu. Ponovo je odagnala Rebadea i nadu. Rebade je sada odlazila, mirno i `alsno, mada ju je mladi kralj molila da stane, da se vrati, jer buka je lagno ponovo po~injala, jecavo zujanje koje komada um u parampar~ad, a osobe u belom i crvenom ve} su se pribli`avale preko crvenog beskrajnog poda. "Veli~anstvo! Otkrivena je zavera protiv vas u zanatlijskoj {koli..." Niz Staru ulicu luke do ivice vode uli~ne svetiljke plamtale su {upljikavim sjajem. Stra`ar Pepenener na svom obilasku bacila je pogled niz taj isko{eni svod svetlosti, ne o~ekuju}i ni{ta, ali je ipak ugledala kako joj se ne{to teturavo pribli`ava. Pepenerer nije verovala u porngrope, ali videla je jednog porngropa, izmo`denog

102


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e morem, kako posr}e na tankim, pau~inastim stopalima, dahtavo uvla~e}i suvi vazduh, cvile}i... Pri~e starih mornara namah i{~ile{e iz Pepenererovog uma i ona vide nekog pijanca, manijaka ili `rtvu kako se tetura izme|u vla`nih, sivih zidova skladi{ta "Hej, tamo! Stoj!" razdra se ona u trku. Pijanac, napola gola i divljeg pogleda, ispusti krik u`asa i poku{a da uzmakne, okliznu se na plo~niku ulice glatkom od mraza i prostre se koliko je duga~ka. Pepenerer izvu~e pi{tolj i pusti snop od pola sekunde za o{amu}ivanje kako bi samo umirila pijanca; zatim ~u~nu pored nje, odmota radio i zatra`i kola iz zapadne postaje. Obe ispru`ene mi{ice, mlitave i opu{tene na hladnoj kaldrmi, bile su i{arane ubodima od injekcija. Nije pijanac; narkoman. Pepenerer omirisa, ali ne oseti smolasti miris orgrevija. Zna~i, bila je drogirana; lopovi ili neka obredna klanovska osveta. Lopovi ne bi ostavili zlatan prsten na ka`iprstu, veoma masivan, izgraviran, {irok govoto kao zglavak. Pepenerer se nagnu napred da ga pogleda. Zatim okrenu glavu i osmotri izmo`deno, bezizra`ajno lice iz profila, naspram kamenja plo~nika, jarko osvetljeno sjajem uli~nih svetiljki. Ona izvadi jedan novi nov~i} od ~etvrt krune iz svoje vre}ice i zagleda se u levi profil utisnut u svetao kalaj, a potom ponovo u desni profil utisnut na svetlom, senovitom, hladnom kamenu. A onda, za~uv{i brujanje elektri~nog automobila koje je skretao iz Dugoputa u Staru ulicu luke, ona }u{nu nov~i} nazad u vre}icu, promrmljav{i sebi u bradu: "Prokleta budalo." Kralj Argaven se nalazi u lovu u planimama, u svakom slu~aju, ve} dve nedelje; to je stajalo u svim biltenima. "Vidite", re~e Hoge, lekar, "mo`emo pretpostaviti da je podvrgnuta umooblikovanju; ali to nam ne pru`a gotovo nikakvo polazi{te. U Karhidi postoji premnogo stru~njaka za umooblikovanje, ba{ kao i u Orgoreinu, uostalom. Ne kriminalaca koji imaju dosjee u policiji, ve} uva`enih mentalista ili lekara kojima su droge legalno dostupne. Ako su uop{te bili vi~ni svom poslu, trebalo bi da su blokirali sve racionalne pristupe do onoga {to su joj u~inili, tako da sada ni{ta ne bismo mogli izvu}i iz nje. Svi tragovi bili bi zapretani, podsticaji sakriveni, tako da jednostavno ne bismo mogli znati kakva pitanja da postavljamo. Nema na~ina, bez opasnosti da se uni{ti mozak, pronicanja u sve {to je skriveno u njenom umu; ~ak i pod dejstvom hipnoze i jake droge ne bi sada postojao na~in da se odele usa|ene ideje ili ose}anja od njenih vlastitih. Mo`da bi Tu|inci mogli ne{to da u~ine, mada podozrevam da je njihova umonauka tek puko hvalisanje; u svakom slu~aju, to nam je sada van doma{aja. Postoji samo jedna pouzdana nada." "A to je?" upita ravnodu{no lord Gerer. "Kralj je brza i odlu~na. U po~etku, pre no {to su je slomili, mo`da je znala {ta ~ine s njom, pa je tako uspostavila izvesnu blokadu ili otpor, ostavila sebi izvesnu mogu}nost uzmaka..." Dok je Hoge govorila, njen prigu{en glas polako je gubio prizvuk samouverenosti, da bi kona~no zamro u ti{ini visoke, crvene, tmaste prostorije. Nije izvukla nikakav odgovor iz starog Gerera koja je stajala, odevena u crno, ispred vatre.

103


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e Temperatura te odaje u kraljevskom Dvorcu bila je dvanaest stepeni na mestu gde je stajao lord Gerer, a pet stepeni na pola puta izme|u dva velika ognji{ta; napolju je padao sneg, bio je to blagi dan sa temperaturom svega nekoliko stepeni ispod ta~ke mr`njenja. Prole}e je stiglo na Zimu. Vatre na oba kraja odaje pucketale su crvene i zlatne, pro`diru}i trupce debele poput bedara. Veli~anstvenost, opora rasko{, brzi sjaj ognji{ta, vatrometi, munje, meteori, vulkani; takve stvari zadovoljavale su `itelje Karhide na svetu zvanom Zima. Ali, sem u arkti~kim kolonijama iznad trideset petog uporednika, nikada nisu uveli centralno grejanje ni u jednu zgradu, za mnogih vekova svog tehnolo{kog doba. Udobnost je kod njih bila retka, dobrodo{la, netra`ena; dar poput radosti. Kraljev li~ni sluga, koja je sedela pored postelje, okrenula se prema lekaru i Lordu Kancelaru, mada ni{ta nije prozborila. Njih dve u isti mah pre|o{e odaju. Na {irokoj, tvrdoj postelji, visoko na pozla}enim stubovima, te{koj od ukra{enih, crvenih pokriva~a i krevetskih prekrivki, le`alo je kraljevo telo, gotovo na nivou njihovih o~iju. Gereru se u~ini da je to brod koji se nepomi~no suprotstavlja brzoj navali tame, nose}i mladog kralja u seni, u`ase, godine. Zatim, na vlastiti u`as, stari kancelar vide da su Argavenove o~i otvorene, zagledane kroz prozore napola prekrivene zastorima, u zvezde. Gerer se pla{ila ludila; maloumnosti; ni sama nije znala ~ega se bojala. Hoge ju je upozorila: "Kralj se ne}e pona{ati 'normalno', lorde Gerer. Pretrpela je trinaest dana mu~enja, zastr{ivanja, iscrpljivanja i manipulisanja umom. Do{lo je mo`da do o{te}enja mozga, a sigurno }e biti i uzgrednih, naknadnih posledica drogiranja." Ni strah ni upozorenje nisu mogli da spre~e {ok. Argavenove sjajne, umorne o~i okrenu{e se ka Gereru i za trenutak zaustavi{e na njoj svoj prazni pogled; a onda je razabra{e. I Gerer, mada nije mogla da vidi odsjaj crne maske, ugledala je mr`nju, u`as, videla je svog mladog kralja, beskrajno voljenog, kako se bori za vazduh u slaboumnom u`asu; otima slugi, Hogeu, svom svojom slabo{}u u naporu da pobegne, da umakne od Gerera. Stoje}i u hladnom sredi{tu odaje, gde ju je uzglavlje okvira postelje, nalik na brodski pramac, skrivalo do kralja, Gerer ih je ~ula kako umiruju Argavena i ponovo je pole`u. Argavenov glas zvu~ao je piskavo, detinje, pla~ljivo. Tako je stari kralj Emran govorila na vrhuncu svog ludila, detinjim glasom. Zatim ti{ina i buktanje dve velike vatre. Korgri, kraljev telohanitelj, zevnu i protrlja o~i. Hoge odmeri neku te~nost iz bo~ice u {pric. Gerer je stajala o~ajna. Moje dete, moj kralju, {ta su ti u~inili! Toliko poverenje, toliko obe}anje, izgubljeno, izgubljeno. I tako je ona koja je li~ila na kakvu gromadu od napola isklesanog crnog kamena, te`ak, obazriv, neugla|en dvoranin, jadikovala i bila obrvana uzbu|enjem, budu}i da su joj ljubav i slu`enje mladom kralju predstavljali najva`nije stvari na svetu. Argaven prozbori glasno: "Moje dete..." Gerer se trgnu, osetiv{i da su te re~i istrgnute iz njenog vlastitog uma; ali Hoge, koju nije mu~ila ljubav, shvati i re~e ne`no Argavenu: "Princ Emran je dobro, moj

104


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e gospodaru. Ona je sa svojim a|utantima u zamku Varever. U stalnoj smo vezi. Tamo je sve u redu." Gerer ~u kraljevo oporo disanje i malo se prima~e postelji, mada je i dalje ostala van doma{aja njenog pogleda, iza visokog uzglavlja. "Bila sam bolesna?" "Jo{ se niste oporavili", re~e lekar blago. "Gde..." "U va{oj odaji, u Dvorcu, u Erenrangu." Ali Gereer, pri{av{i jo{ jedan korak, mada ne kralju na o~i, re~e: "Ne znamo gde ste bili." Hogeovo glatko lice se namrgodi, ali iako je bila lekar, te tako na svoj na~in vladar nad svima njima, ipak se nije usudila da svoju namrgo|enost upravi na Lorda Kancelara. Gererov glas kao da nije uznemirio kralja koji postavi jo{ jedno pitanje ili dva, razumno i sa`eto, a zatim ostade mirno da le`i. A onda sluga Korgri, koja je sedela sa njom od kada je donesena u Dvorac (sino}, u potaji, na sporedna vrata, poput sramnog samoubice iz poslednje vladavine, ali sve obrnuto), Korgri po~ini ne{to {to je bilo ravno veleizdaji: nagnuta napred na svom visokom trono{cu, dozvolila je da joj glava klone na ivicu postelje i da utone u san. Stra`ar na vratima ustupi mesto novom stra`aru, razmeniv{i s ovim nekoliko re~i {apatom. Slu`benici do|o{e i primi{e najnoviji bilten za javnost o stanju kraljevog zdravlja, tako|e {apatom. Kod kralja su se, dok se nalazio na odmoru na Visokom Kargavu, javili simptomi groznice i stoga je bila primorana da se hitno vrati u Erenrang i sada se zadovoljavaju}e oporavlja, i tako dalje. Lekar Hoge rem ir Hogereme u dvorcu dao je slede}u izjavu, i tako dalje, i tako dalje. "Neka bi se To~ak okrenuo za na{eg kralja", govorili su sve~ano ljudi u seoskim ku}ama, pale}i vatre u oltarima-ognji{tima, na {ta su stariji koji su sedeli uz vatru uzvra}ali: "To je od njenog no}nog lunjanja po gradu i veranja po planinama, sve same ludorije." Ali ostavljali bi uklju~en radio kako ne bi propustili naredni bilten. Veliki broj ljudi do{ao je i oti{ao, dangubio i ~avrljao ovog dana na trgu ispred Dvorca, posmatraju}i one koji su ulazili i izlazili, posmatraju}i prazan balkon; jo{ ih je bilo nekoliko stotina tamo dole, koji su strpljivo stajali unaokolo, na snegu. Argaven XVII bila je omiljena u svojoj oblasti. Posle mra~ne okrutnosti iz vladavine kralja Emrana, koja se zavr{ila u senci ludila i bankrotstvom zemlje, do{la je ona: nepredvidljiva, otmena, mlada, sklona svakojakim promenama, bistrog uma, prepredena, a ipak velikodu{na. Posedovala je vatru, sjaj koji su pristajali njenom narodu. Predstavljala je silu i sredi{te jednog novog doba: kona~no, jedan pravi kralj za pravo kraljevstvo. "Gerere." Bio je to kraljev glas i Gerer uko~eno pohita kroz toplotu i hladno}u velike odaje, kroz svetlost vatre i tame. Argaven se pridizala. Ruke su joj se tresle, a dah zastajao u grlu, o~i su joj plamtele preko tamnog vazduha na Gerera. Pored njene leve ruke, na kojoj se nalazi kraljevski prsten dinastije Harge, le`alo je lice usnulog sluge, nemarno, ozareno. "Gerere", re~e kralj s mukom i jasno, "sazovi ve}e. Reci im da }u abdicirati." Tako

105


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e grubo, tako jednostavno? Sve droge, zastra{ivanje, hipnoza, parahipnoza, stimulacija neurona, nadra`ivanje sinapse, lokalni udari koje je Hoge bio opisao, da bi se postiglo ovo? Ali ube|ivanje mora pri~ekati. Moraju dobiti na vremenu. "Moj gospodaru, kada vam se snaga vrati..." "Sada. Gerere, sazovi ve}e!" A tada pu~e, poput tetive luka, i po~e da muca u besu od straha koji nije prona{ao smisao ni snagu da se zadr`i unutra, a njen verni sluga jo{ je spavala pored nje, gluva. Na slede}oj slici stvari kre}u nabolje, izgleda. Evo kralja Argavena XVII, dobrog zdravlja i u dobroj ode}i, kako zavr{ava obilan doru~ak. Razgovara sa najbli`ih desetak od ~etrdeset ili pedeset ljudi koji jedu s njom ili je slu`e (izuzetnost je kraljevska povlastica, ali retko i zasebnost), dok su ostali pod velikodu{nim pla{tem njene milosti. Kao {to su svi rekli, ponovo li~i na sebe. Me|utim, mo`da ipak ne li~i potpuno na sebe; ne{to nedostaje: mladala~ku ozarenost, samopouzdanje, zamenilo je jedno sli~no, ali manje ospokojavaju}e svojstvo, neka vrsta lakomislenosti. Iz nje se ona uzdi`e dosetkama i toplinom, ali joj se uvek iznova pot~injava, toj tami koja je upija i ~ini je lakomislenom; strah, bol, re{enost? Gospodin mobil Akst, opunomo}eni ambasador Ekumena poznatih svetova na Zimi, koji je proveo poslednjih {est dana na putu, poku{avaju}i da vozi elektri~ni auto br`e od pedeset kilometara na ~as, iz Mi{norija, u Orgoreinu, do Erenranga, u Karhidi, prespavao je doru~ak pa tako stigao u dvoranu za audijenciju na vreme, ali gladan. Stari poglavar ve}a, kraljev ro|ak Gerer rem ir Verhen, sreo je Tu|inca na vratima velike dvorane i pozdravio ga vi{eslo`nom u~tivo{}u Karhi|anja. Opunomo}eni je uzvratio {to je bolje umeo, razabrav{i ispod re~itosti Gererovu `elju da mu ne{to saop{ti. "Re~eno mi je da se kralj odli~no oporavila", primeti on, "i svim srcem se nadam da je to ta~no." "Nije", re~e stari kancelar ~iji glas odjednom postade tup i jednoli~an. "Gospodine Akst, govorim vam ovo imaju}i poverenja u vas; nema u Karhidi ni desetoro ljudi koji znaju istinu. Nije se oporavila. Uop{te nije bila bolesna." Akst klimnu. Razuma se, kolale su glasine. "Ona bi ponekad no}u i{la sama gradom u pu~koj ode}i, {etala, razgovarala sa neznancima. Pritisci kraljevanja... vrlo je mlada." Gerer zastade na trenutak, bore}i se s nekim potisnutim ose}anjem. "Jedne no}i, pre {est nedelja, nije se vratila. U zoru je meni i drugom lordu predata poruka. Ako obelodanimo njen nestanak, bi}e ubijena; ukoliko sa~ekamo pola meseca u miru, bi}e vra}ena nepovre|ena. ]utali smo, lagali ve}e, razastirali la`ne vesti. Trinaeste no}i prona|ena je kako luta gradom. Bila je drogirana i umooblikovana. Ne znamo koji neprijatelj ili koja klika stoje iza toga. Moramo delati u potpunoj tajnosti; ne smemo naru{iti poverenje naroda u nju, njeno vlastito poverenje u sebe. Te{ko je: ni~eg se ne se}a. Ali jasno je {ta su u~inili. Slomili su joj volju i pot~inili joj um samo jednoj stvari. Veruje da mora da abdicira."

106


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e Glas ostade nizak i ravan; samo su o~i odavale strepnju. Okrenuv{i se iznenada, opunomo}eni razabra odraz te strepnje i u o~ima mladog kralja. "Dr`ite audijenciju umesto mene, ro|a~e?" Argaven se nasme{ila, ali otrovno. Stari kancelar se ravnodu{no izvinio, poklonio, oti{ao, jedna strpljiva, nezgrapna prilika koja se smanjivala udaljuju}i se duga~kim hodnikom. Argaven ispru`i obe {ake prema oponomo}enom u znak pozdrava me|u jednakima, jer je u Karhidi Ekumen bio priznat za sestrinsko kraljevstvo, mada ga nijedna `iva du{a nije videla. Ali njene re~i nisu predstavljale ugla|eno opho|enje kakvo je Akst o~ekivao. Sve {to je izgovorila, i to `ustro, bilo je: "Kona~no!" "Krenuo sam ~im sam primio va{u poruku. Putevi su jo{ zale|eni u isto~nom Orgoreinu i Zapadnom Podru~ju, pa nisam mogao br`e. Ali bilo mi je drago {to dolazim. Tako|e {to odlazim odande." Akst se nasmeja rekav{i ovo, jer su on i mladi kralj u`ivali u me|usobnoj iskrenosti. ^ekao je da otkrije {ta je u sebi krila Argavenova dobrodo{lica, posmatraju}i sa izvesnom razdragano{}u `ivahno, divno, androgeno lice. "U Orgoreinu se kote licemeri kao {to se u le{u kote crvi, kako je to primetio jedan od mojih predaka. Drago mi je {to smatrate da je vazduh sve`iji ovde, u Karhidi. Do|ite ovamo. Gerer vam je kazala da sam bila oteta i sve ostalo? Da. Sve se desilo prema starim pravilima. Otmica je u svemu formalan ~in. Da je to izvela jedna od grupa protiv Tu|inaca, koje smatraju da Ekumen namerava da porobi ovaj svet, mogli su da prenebregnu pravila; mislim da je to bila jedna od starih klanovskih klika koja se nada da }e zadobiti mo} preko mene, mo} koju su posedovale za vreme poslednje vladavine. Ali ne znamo, jo{. ^udno je znati da si bio s njima licem u lice, pa ipak ih ne mo`e{ prepoznati; ko zna da li vi|am ta lica svakodnevno? No, nema koristi od takvih razmi{ljanja. Izbrisali su sve tragove. Sigurna sam u jedno. Oni mi nisu rekli da moram da abdiciram." Ona i opunomo}eni i{li su jedno uz drugo duga~kom, veoma visokom odajom prema uzvi{enju sa stolicama na suprotnom kraju. Prozori su bili tek ne{to ve}i od proreza, {to je bilo uobi~ajeno na ovom hladnom svetu; crvenkasto-`ute pruge sun~eve svetlosti dopirale su iz njih dijagonalno na crveno poplo~an pod, tmaste i ble{tave u Akstovim o~ima. On podi`e pogled prema licu mladog kralja u tom prigu{enom, pokretnom sjaju. "Ko je, onda?" "Ja." "Kada, moj gospodaru, i za{to?" "Kada su me se do~epali, kada su po~eli da me oblikuju kako bih odgovarala njihovom kalupu i kako bih igrala njihovu igru. Za{to? Da se ne bih uklopila u njihov kalup i da ne bih igrala njihovu igru! ^ujte, lorde Akste, da su me `eleli mrtvu, ubili bi me. @ele me `ivu, da vladam, da budem kralj. Kao takva treba da sledim nare|enja utisnuta u moj mozak, da dosegnem za njih njihove ciljeve. Ja sam njihovo oru|e, ma{ina koja ~eka da se okrene prekida~. Jedini na~in da se to spre~i jeste... da se odbaci ma{ina."

107


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e Akst je brzo shvatao, budu}i da je to bila osnovna odlika jednog mobila Ekumena; pored toga, opho|enje i obi~aji Karhide, potresi i bune tog `ivopisnog kraljevstva, bili su mu dobro poznati. Mada je Zima bila udaljena, kako u prostoru tako i u psihologiji svojih stanovnika, od ostalog dela ljudskog roda, ipak se njena vode}a nacija, Karhida, pokazala kao odani ~lan Ekumena. O Akstovim izve{tajima raspravljalo se u sredi{nim ve}ima Ekumena, osamdeset svetlosnih godina odavde; ravnote`a Celine po~iva u svim njenim delovima. Akst re~e, kada su seli na velike, tvrde stolice na uzvi{enju ispred vatre, "Ali ako abdicirate, onda ne moraju da okrenu i prekida~." " Mislite, zato {to }u ostaviti svoje dete kao naslednika i jednog namesnika po sopstevnom izboru?" "Mo`da su", re~e obazrivo Akst, "oni ti koji su izabrali namesnika umesto vas." Kralj se namr{ti. "Mislim da nisu", re~e ona. "Koga ste nameravali da imenujete?" Nastupi duga pauza. Akst vide kako se mi{i}i na Argavenovom vratu pomeraju, kao da se borila da oblikuje re~, ime, pored blokade, oporo gr~enje; kona~no izusti, iznu|enim, davljeni~kim {apatom: "Gerera." Akst klimnu zbunjen. Gerer je slu`io kao namesnik godinu dana posle Emranove smrti, a pre Argavenovog stupanja na presto; bilo mu je poznato njeno po{tenje i krajnja odanost mladom kralju. "Gerer ne slu`i nijednoj kliki!" re~e on. Argaven zatrese glavom. Izgledala je iscrpljena. Posle izvesnog vremena uzvrati: "Mo`e li nauka va{ih ljudi da ras~ini ono {to mi je u~injeno, lorde Akste?" "Mo`da. U institutu na Olulu. Ali ako no}as po{aljem po specijalistu, on }e ovamo sti}i kroz dvadeset ~etiri godine. Sigurni ste, zna~i, da je va{a odluka da abdicirate bila..." Ali jedan sluga, u{av{i na bo~na vrata iza njih, postavi mali sto pored opunomo}enog i ispuni ga vo}em, kri{kama hlebne jabuke i srebrnim vr~em piva. Argaven je primetila da joj je gost propustio doru~ak. Mada se jelo na Zimi uglavnom sastojalo od povr}a, i to presnog, te je za Aksta bilo bezukusno, on se zahvalno prihvatio obeda; a kako nije bilo doli~no voditi ozbiljne razgovore za vreme jela, Argaven skrenu na op{te teme. "Jednom ste kazali, lorde Akste, iako sam toliko razli~ita od vas, iako je moj narod toliko razli~it od va{eg, da smo mi ipak krvni srodnici. Da li je to bila moralna ili materijalna ~injenica?" Akst se nasme{i na to tipi~no karhidsko pravljenje razlike. "I jedno i drugo, moj gospodaru. Koliko znamo, a to je tek si}u{an ugao pra{njavog prostora pod kapom vaseljenskom, sva stvorenja na koja smo nai{li ljudska su bi}a. Ali srodstvo se`e u pro{lost milion godina pa i vi{e, do pradoba Haina. Drevni Hainci nastanili su stotinu svetova." "Mi nazivamo vreme pre no {to je moja dinastija zavladala Karhidom 'drevno'. Pre sedam stotina godina!" "I mi nazivamo 'drevno' Doba Neprijatelja, a to je bilo pre manje od {est stotina godina. Vreme se razvla~i i skuplja; menja se sa okom, sa staro{}u, sa zvezdom; ~ini sve sem {to se ne vra}a - niti ponavlja."

108


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e "Zna~i, san Ekumena je da ponovo vaspostavi to drevno zajedni{tvo; da ponovo okupi sve narode sa svih svetova u jedno ognji{te?" Akst klimnu, `va}u}i hlebnu jabuku. "Da se bar me|u njih utka izvestan sklad. @ivot voli da upoznaje sebe, do najudaljenijih granica; njegovo zadovoljstvo je da obujmi slo`enost. Na{a razli~itost je na{a lepota. Svi ti svetovi i razli~iti oblici i na~ini umova, `ivota i tela na njima - zajedno bi tvorili veli~anstveni sklad." "Nijedan sklad ne traje dugo", re~e mladi kralj. "Nikada nijedan nije postignut", uzvrati opunomo}eni. "Zadovoljstvo je u nastojanju." On iskapi vr~ i obrisa prste u salvetu od upredene trave. "To je bilo zadovljstvo koje mi je pripadalo kao kralju", re~e Argaven. "Gotovo je s tim." "Da li bi..." "Gotovo je. Verujte mi. Zadr`a}u vas ovde, lorde Akste, dok mi budete verovali. Potrebna mi je va{a pomo}. Vi ste figura na koju su u~esnici u igri zaboravili! Morate mi pomo}i. Ne mogu da abdiciram protiv volje ve}a. Oni }e odbiti moju abdikaciju, primora}e me da vladam, a ako vladam, slu`im neprijateljima! Ukoliko mi ne pomognete, mora}u da se ubijem. " Govorila je potpuno stalo`eno i razlo`no; ali Akst je znao koliko i samo pominjanje samoubistva, tog ~ina dostojnog krajnjeg prezira, staje jednog Karhi|anina. "Na ovaj ili onaj na~in", re~e mladi kralj. Opunomo}eni se jo{ vi{e uvi u svoj te{ki ogrta~; bilo mu je hladno. Bilo mu je ovde hladno ve} sedam godina. "Moj gospodaru", re~e on, "ja sam tu|inac na va{em svetu, sa {a~icom pomo}nika i jednom malom napravom pomo}u koje mogu da razgovaram sa drugim tu|incima na udaljenim svetovima. Predstavljam mo}, svakako, ali je ne posedujem. Kako bih ja vama mogao pomo}i?" "Imate brod na ostrvu Horden." "Ah. Toga sam se pla{io", re~e opunomo}eni, uzdahnuv{i. "Gospodaru Argavene, taj brod je pode{en da ide na Olul, udaljen dvadeset ~etiri svetlosne godine. Znate li {ta to zna~i?" "Da pobegnem iz svog vremena, u kome sam postala oru|e zla." "Nema bekstva", uzvrati Akst sa iznenadnom `estinom u glasu. "Ne, moj gospodaru. Oprostite mi. To je nemogu}e. Ne mogu da pristanem..." Ledena ki{a prole}a dobovala je po kamenju kule, a vetar je zavijao po uglovima i malim tornjevima krova. Odaja je bila utihla, senovita. Pored vrata je gorelo jedno malo, zaklonjeno svetlo. Negovateljica je le`ala hr~u}i lagano u krevetu, beba je le`ala potrbu{ke u kolevci. Argaven je stajala pored kolevke. Osvrnula se po sobi, premda ju je i bez gledanja videla, poznavala celu. I ona je ovde spavala kao mala. To je bilo njeno prvo kraljevstvo. Ovde je dolazila da podoji dete, svog prvenca, sedela pored vatre dok su mala usta vukla njena prsa i pevu{ila bebi pesme koje je Borhub njoj pevu{ila. Ovo je bilo sredi{te, sredi{te svega.

109


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e Vrlo pa`ljivo i ne`no ona podvu~e {aku ispod bebine tople, vla`ne, paperjaste glave i navu~e preko nje jedan lanac na kome je visio masivan prsten sa ugraviranim znakom lordova Hargea. Lanac je bio preduga~ak i Argaven ga skrati, vezav{i ~vor, zato {to je pomislila da bi se mogao uplesti i udaviti dete. Ubla`iv{i na taj na~in ovaj mali nemir, ona poku{a da ubla`i veliki strah i jad koji su je ispunjavali. Sagnu se dok obrazom ne dodirnu detinji obraz, ne~ujno pro{aptav{i: "Emrane, Emrane, moram te napustiti, ne mogu te povesti, mora{ vladati umesto mene. Budi dobra, Emrane, po`ivi dugo, vladaj valjano, budi dobra, Emrane..." Ona se uspravi, okrenu i pohita iz odaje u kuli, iz izgubljenog kraljevstva. Poznavala je nekoliko na~ina da se neopazice izvu~e iz Dvorca. Izabrala je najbezbedniji, a zatim se uputila ka Novoj Luci kroz jarko osvetljene ulice Erenranga, kojima je brisala susne`ica, sama. Sada nema slike, ona se ne vidi. Kakvim okom biste posmatrali jedan proces koji je za sto milioniti deo jednog postotka sporiji od brzine svetlosti? Ona sada nije kralj, niti ljudsko bi}e; podvrgnuta je translatovanju. Te{ko mo`ete nazvati smrtnim nekog ~ije vreme prolazi sedamdeset hiljada puta sporije od va{eg. Ona je vi{e nego usamljena. Izgleda da ne postoji ni{ta vi{e do jedna nesaop{tena misao; da nikuda ne ide, ni{ta vi{e no {to jedna misao ide. Pa ipak, ona putuje brzinom gotovo ravnoj svetlosnoj, ali je nikada ne dose`e. Ona je samo putovanje. Brza poput misli. Udvostru~ila je svoju starost kada je stigla, a bila je manje od jednog dana starija, u delu prostora zakrivljenog oko jedne ~estice pra{ne nazvane Olul, ~etvrte planete jednog `u}kastog sunca. I sve ovo proteklo je u mukloj ti{ini. A sada, uz buku, plamen i meteorsko ble{tavilo, {to je bilo sasvim dovoljno da se uta`i pohotna `udnja jednog Karhi|anina za sjajem i rasko{i, slo`eni brod stao je da se spu{ta, dodirnuv{i u plamenu isto ono mesto sa koga se otisnuo pre pribli`no pedeset pet godina. Uskoro potom, vidljiva, nemasivna, nesigurna, mladi kralj se pojavi iz njega i zastade za trenutak na izlazu, zakloniv{i o~i od svetlosti tu|inskog toplog sunca. Akst je, razume se, poslao obave{tenje o njenom dolasku, preko trenutnog primopredajnika, pre dvadeset ~etiri godine, ili pre sedamnaest ~asova, u zavisnosti od toga kako gledate na stvar; a|utanti i agenti Ekumena na|o{e se tu da je pozdrave. ^ak ni pa`evi nisu prolazili bez du`ne pa`nje kod tih igra~a velike igre, a ovaj Getenjanin bio je, uostalom, kralj. Jedan agent proveo je jednu godinu od dvadeset ~etiri u~e}i karhidski, kako bi Argaven mogla s nekim da razgovara. Ona smesta re~e: "Kakve su vesti iz moje zemlje?" "Gospodin mobil Akst i njegov naslednik slali su redovne sa`ete izve{taje o doga|ajima, kao i razne privatne poruke za vas; sav materijal na}i }ete u svojim odajama, gospodine Harge. Ukratko, namesni{tvo lorda Gerera bilo je mirno i blagodetno; u prve dve godine vladala je depresija, za vreme koje su va{e arkti~ke naseobine napu{tene, ali sada je ekonomija sasvim postojana. Va{ naslednik je postavljen na presto u osamnaestoj i vlada ve} sedam godina."

110


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e "Da, razumem", re~e osoba koja je koliko sino} poljubila tog jednogodi{njeg naslednika. "^im vam to bude odgovaralo, gospodine Harge, specijalisti u na{em institutu u Belksitu..." "Kad kog vi to budete hteli", re~e gospodin Harge. U{li su u njen um veoma ne`no, vrlo tanano, otvaraju}i vrata. Za zaklju~ana vrata imali su delikatne instrumente koji su uvek pronalazili kombinaciju; a onda bi se povukli u stranu i pustili nju da u|e. Prona{li su osobu odevenu u crno, koja nije bila Gerer, i samilosnog Rebadea, koji nije bio samilostan; stajali su s njom na balkonu Dvorca i s njom se uspinjali pukotinama no}ne more do sobe u kuli; i kona~no, onaj koji je trebalo da bude prvi, prilika u crvenom i belom, pribli`i se rekav{i: "Veli~anstvo, otkrivena je zavera protiv vas..." Gospodin Harge vrisnu u groznom u`asu i probudi se. "Odli~no! Toje bio klju~. Znak da po~nete sa izvr{avanjem ostalih upustava i odredite smer svoje fobije. Indukovana paranoja. Zaista izvanredno indukovana, moram re}i. Evo, popijte ovo, gospodine Harge. Ne, to je samo voda! Mogli ste stvarno postati izuzetno zao vladar, vremenom sve opsednutiji strahom od zavera i prevrata i sve omra`eniji u narodu. Svakako, ne preko no}i. U tome je lepota. Bilo bi vam potrebno nekoliko godina da postanete pravi tiranin; mada su, bez sumnje, nameravali da du` tog puta uvedu izvesna poja~anja, po{to Rebade jednom stekne va{e poverenje... Da, da, shvatam za{to se o Karhidi lepo zbori u Razdeobniku. Ako izvinite moju objektivnost, ovakva vrsta ve{tine i strepljenja tako je retka..." Tako je doktor, umocelitelj, kosmata, proseda, jednopolna osoba koja je pripadala nekakvim Cetijancima, neumorno ~avrljao dok se pacijent oporavljao. "Zna~i, postupio sam ispravno", re~e kona~no gospodin Harge. "Jeste. Abdikacija, samoubistvo ili bekstvo bili su jedini sledstveni ~inovi kojima ste mogli pribe}i po sopstvenoj volji, slobodno. Ra~unali su na va{ moralni veto protiv samoubistva i na glasanje ve}a protiv abdikacije. Ali opsednuti vlastitom ~astohlepno{}u, zaboravili su na mogu}nost odricanja i ostavili su vam jedna vrata otvorena. Vrata koja je samo jedna osoba jakog uma, oprosti}ete mi na mojoj doslovnosti, mogla da izabere i da pro|e kroz njih. Zaista, moram da saznam ne{to vi{e o toj va{oj drugoj umonauci, kako je ono nazvaste, Proricanje? Mislio sam da je re~ o nekoj okultnoj koje{tariji, ali sasvim o~igledno... da, da, o~ekujem da }e od vas uskoro tra`iti da se pojavite u Razdeobniku, da porazgovarate o va{oj budu}nosti, sada kada smo smestili va{u pro{lost tamo gde joj je mesto, je li?" "Kako `elite", re~e gospodin Harge. Razgovarala je sa raznim ljudima u Razdeobniku Ekumena za Zapadne Svetove, a kada su joj predlo`ili da po|e u {kolu, ona je spremno pristala. Jer me|u ovim blagim osobama, ~ija je glavna osobina izgleda bila hladna, duboka tuga nerazdvojiva od tople, duboke razdraganosti - me|u njima biv{i kralj Karhide uvidela je da je varvarska, neuka i nemudra.

111


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e Po{la je u ekumensku {kolu. Stanovala je u velikim zgradama blizu Razdeobnika u gradu Vakstsitu, sa nekoliko stotina drugih tu|inaca, od kojih nijedan nije bio dvopolni, niti biv{i kralj. Kako nikada nije posedovala mnogo toga {to je pripadalao samo njoj i nikada nije imala mnogo mogu}nosti za zasebnost, nije joj smetao ovakav zajedni~ki `ivot; nije se pokazalo ni toliko lo{e kao {to je o~ekivala `iveti me|u jednopolnim ljudima, mada je do{la do zaklju~ka da je njihovo stanje neprestanog kemera zamorno. Uop{te joj ni{ta nije smetalo, ve} je poslove i dane savladavala sa krepko{}u i sposobno{}u, ali uvek i sa izvesnom nehajno{}u, kao neko ~ije je sredi{te negde drugde. Jedinu nelagodnost predstavljala je toplota, u`asna toplota Olula koja se ponekad pela do trideset pet stepeni Celzijusove lestvice za vreme plamte}eg neprekidnog razdoblja u kome sneg ne pada dve stotine dana uzastopce. ^ak i kada je kona~no do{la zima, ona se znojila, jer retko je kada napolju bilo manje od deset stepeni ispod ta~ke smrzavanja, dok je u zgradama bilo sparno - mislila je ona - mada su ostali tu|inci sve vreme nosili debele d`empere. Spavala je preko posteljine naga, prevr}u}i se i snevaju}i o snegovima Kargava, o ledu u Staroj Luci, ledu koji se hvata na pivu u hladnim jutrima u Dvorcu, sudeni, dragoj i ci~oj studeni Zime. Mnogo toga je nau~ila. Ve} je nau~ila da se zemlja ovde naziva Zima, a da se Olul ovde naziva zemlja: jedna od onih ~injenica koje su Vaseljenu preokretale poput kakve ~arape. Nau~ila je da mesna ishrana izaziva proliv u nenaviknutoj utrobi. Nau~ila je da se jednopolni ljudi, o kojima se silno trudila da ne misli kao o nastranima, silno trude da o njoj ne misle kao o nastranoj. Nau~ila je da se neki ljudi smeju kada bi Olul izgovorila Orur. Tako|e je poku{ala da zaboravi da je kralj. Kada ju je {kola jednom uzela pod svoje, nau~ila je i zaboravila mnogo toga. Koriste}i svu silu ma{ina, naprava, iskustava i (najjednostavnije i najte`e) re~i koje su Ekumenu stajale na raspolaganju, otvorili su joj {to su vi{e mogli pristup razumevanju prirode i istorije jednog kraljevstva starog preko milion godina, koje je u promeru imalo mnogo biliona milja. Kada je po~ela da naslu}uje ogromnost ovog kraljevstva ljudskog roda, kao i trajni bol i jednoli~nu pusto{ njegove istorije, tako|e je po~ela da uvi|a {ta se nalazi s one strane njegovih granica u prostoru i vremenu, a me|u ogolelim stenama, usijanim suncima i blistavim pusto{ima {to se pru`aju u nedogled razabrala je izvore razdraganosti i vedrine, nepresu{na vrela. Nau~ila je mnogo ~injenica, brojeva, mitova, i videla je, s druge strane granica onog {to je nau~ila, ponovo Nepoznato, veli~anstvenu ogromnost. U ovom oboga}enju uma i okolnosti {to se nalazi ovde na{la je veliko zadovoljstvo; ipak bila je nezadovoljna. Nisu joj uvek dozvoljavali da napreduje onoliko koliko je `elela na odre|enim poljima, matematici, cetijanskoj fizici. "Kasno ste po~eli, gospodine Herge", reko{e oni, "moramo graditi na postoje}im temeljima. Pored toga, `elimo da napredujete u stvarima koje mo`ete iskoristiti." "Kako iskoristiti?" Oni - u ovom trenutku predstavljao ih je etnograf mobil Gist s druge strane bibliote~kog stola - pogleda{e je usiljeno. "Smatrate li da vi{e ne mo`ete biti ni od kakve koristi, gospodine Harge?"

112


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e Gospodin Harge, koji je uglavnom bio suzdr`an, progovori s iznenadnom `estinom: "Da." "Kralj bez zemlje", re~e Gist svojim ravnim teranskim naglaskom, "koji je sam sebe izgnao, za koga se veruje da je mrtav, mo`e se ose}ati pomalo suvi{an. Ali onda, {ta mislite za{to se mi trudimo oko vas?" "Iz dobrote..." "Oh, dobrota... Koliko god da smo dobri, ne mo`emo vam, znate, pru`iti i{ta {to bi vas usre}ilo. Sem... Da. [teta gubitka. Vi ste nesumnjivo bili pravi kralj za Zimu, za Karhidu, za ciljeve Ekumena. Posedujete ose}anje ravnote`e. Mo`da ste mogli da ujedinite planetu. Zasigurno ne biste mu~ili i cepkali zemlju, kao {to to, izgleda, ~ini sada{nji kralj. Kakv gubitak! Uzmite u obzir samo na{e nade i potrebe, gospodine Harge, kao i vlastite odlike, pre no {to stanete da o~ajavate o tome koliko ste bili korisni u svom `ivotu. Uostalom, imate da po`ivite jo{ ~etrdeset ili pedeset godina..." Poslednji snimak pod tu|inskom sun~evom svetlo{}u: uspravna, u sivom ogrta~u hainskog stila, stoji jedna osoba lepog lika, neodre|enog pola, obilno se znoje}i, na zelenom travnjaku pored glavnog Agenta Ekumena na Zapadnim Svetovima, stabila, gospodina Hoalansa od Alba, koji mo`e (ako to `eli) da uti~e na sudbinu ~etrdeset svetova. "Ne mogu vam narediti da odete tamo, Argavene", ka`e stabil. "Va{a vlastita savest..." "Predala sam svoje kraljevstvo vlastitoj savesti pre dvanaest godina. Bilo je to sasvim dovoljno. [to je dosta, dosta je", ka`e Argaven Harge. Zatim se iznenada nasmeje, tako da se stabil tako|e nasmeje; i oni se rastaju u takvoj slozi kao {to to Sile Ekumena pri`eljkuju da bude me|u ljudskim du{ama. Kraljevina Karhida ustupila je Ekumenu, za vreme vladavine Argavena XV, ostrvo Horden, kraj ju`ne obale ove zemlje, na neograni~eno kori{}enje. Tamo niko nije `iveo. Svake godine pokolenja morehoda ispuzala bi na golo stenje i polagala jaja; potom bi ih izlegla, pa podizala mladunce i kona~no ih vodila natrag u duga~koj povorci do mora. Ali jednom u svakih deset ili dvadeset godina vatra bi zaigrala po stenama, more bi proklju~alo uz obale i tada bi uginuo svaki morehod koji bi se na{ao na ostrvu. Kada je more prestalo da klju~a, opunomo}enikov mali, elektri~ni brod se pribli`io. Zvezdani brod spustio je pau~inaste ~eli~ne skele do brodske palube i jedna osoba stade da se uspinje njima, dok je druga po~ela da se spu{ta, tako da su se srele na sredini, ni na nebu ni na zemlji, izme|u mora i kopna, dvosmislen susret. "Ambasador Horsed? Ja sam Harge", re~e ona iz zvezdane letelice, ali onaj iz broda ve} je kle~ao, govore}i glasno, na karhidskom. "Dobro do{li, Argavene od Karhide!" Kada se ispravio, ambasador dodade brzim {apatom: "Do{li ste otvoreno, kao vi li~no... Objasni}u kada budem mogao..." Iza i ispod njega na brodskoj palubi stajala je

113


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e pove}a grupa ljudi, zure}i pomno u prido{licu. Svi su po izgledu bili Karhi|ani, a nekolicina je bila veoma stara. Argaven Harge stajala je minut, dva minuta, tri, uspravna i potpuno nepokretna, mada je njen sivi ogrta~ lepr{ao i mre{kao se na hladnom morskom vetru. Ona zatim uputi pogled prema prigu{enom suncu na zapadu, pa ka sivoj zemlji preko vode na severu, a onda ga vrati na utihle ljude zbijene ispod nje na palubi. Ona koraknu napred tako iznenada da je ambasador Horsed morao da joj se `urno skloni s puta. Uputila se pravo do jednog starca na palubi broda. "Jesi li ti Ker rem ir Kerheder?" "Jesam." "Prepoznala sam te po sakatoj ruci, Kere." Govorila je jasno; nije trebalo naga|ati {ta ose}a. "Ne bih prepoznala tvoje lice. Posle {ezdeset godina. Ima li me|u vama i drugih koje sam poznavala? Ja sam Argaven." Svi su }utali, netremice je posmatraju}i. Odjednom, jedan od njih, lica izboranog i sme`uranog od starosti poput drveta koje je pro{lo kroz vatru, istupi jedan korak. "Moj gospodaru, ja sam Banit iz stra`e u Dvorcu. Bili ste sa mnomu slu`bi kada sam vodila strojevu obuku. Tada ste jo{ bili dete, malo dete." I seda glava se iznenada pokloni, odaju}i po~ast ili skrivaju}i suze. Zatim istupi jo{ jedna, pa jo{ jedna. Glave koje su se klanjale bile su sede, bele, }elave; glasovi koji su pozdravljali kralja podrhtavali su. Jedna, Ker sa sakatom rukom, koju je Argaven poznavao kao srame`ljivog pa`a od trinaest godina, obrati se besno onima koji su jo{ nepomi~no stajali. "Ovo je kralj! Imam o~i koje su ga videle i koje ga sada vide. Ovo je kralj!" Argaven ih pogleda, lice po lice, pognute glave i one uzdignute. "Ja sam Argaven", re~e ona. "Bila sam kralj. Ko sada vlada u Karhidi?" "Emran", odgovori jedna. "Moje dete Emran?" "Da, moj gospodaru", re~e stari Banit; ve}ina lica bila je bezizra`ajna, ali Ker re~e svojim silovitim, uzdrhtalim glasom: "Argaven, Argaven vlada u Karhidi! @iveo sam da bih video kako se vra}aju svetli dani. Neka dugo `ivi kralj!"Jedan od mladih pogleda prema ostalima i odlu~no re~e: "Neka bude. @iveo kralj!" I sve se glave nisko pognu{e. Argaven mirno prihvati njihovo odavanje po~asti, ali ~im je ulu~ila priliku da oslovi Horseda, opunomo}enika, nasamo, ona upita: "[ta je ovo? [ta se dogodilo? Za{to sam zavaravana? Re~eno mi je da ovamo dolazim da se vama na|em pri ruci, kao pomo}nik, iz Ekumena..." "To je bilo pre dvadeset ~etiri godine", uzvrati ambasador, izvinjavaju}i se. "Ja ovde `ivim samo pet godina, moj gospodaru. Stvari stoje veoma lo{e u Karhidi. Kralj Emran je pro{le godine raskinuo veze sa Ekumenom. Ja stvarno ne znam sa kakvim vas je namerama stabil poslao ovamo u vreme kada vas je poslao; ali sada gubimo Zimu. Stoga su mi agenti Haina nalo`ili da uvedem u igru na{eg kralja." "Ali ja sam mrtva", Argaven re~e besno. "Mrtva sam ve} {ezdest godina."

114


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e "Kralj je mrtav", re~e Horsed. "@iveo kralj." Kako su se neki od Karhi|ana pribli`ili, Argaven se okrete od ambasadora i ode do ograde. Siva voda stvarala je mehurove i slivala se niz strane broda. Obala kontinenta le`ala im je sada sa leve strane, sivo pro{arano belim. Bilo je hladno. Rani zimski dan ledenog doba. Brodski motor blago je preo. Argaven nije ~ula zujanje elektri~nog motora ve} punuh dvanaest godina, tu jedinu vrstu motora koju je karhidsko sporo i postojano tehnolo{ko doba uvelo u upotrebu. Njegov zvuk bio joj je veoma prijatan. Ona progovori odjednom, ne okrenuv{i se, kao neko ko je od detinjstva znao da nekog uvek ima ko }e odgovoriti: "Za{to idemo na istok?" "Idemo prema Kermlandiji?" "Za{to Kermlandiji?" Odgovori joj jedan od mla|ih koji je pristupio: "Jer se taj deo zemlje pobunio protiv... protiv kralja Emrana. Ja sam Kermlan|anin: Peret ner Sode." "Da li je Emran u Erenrangu?" "Erenrang je pao u ruke Orgoreinu pre {est godina. Kralj je u novoj prestonici, isto~no od planina - staroj prestonici, u stvari, u Reru." "Emran je izgubio Zapadno Podru~je?" upita Argaven i tada se potpuno okrenu prema odva`noj, mladoj plemkinji. "Izgubio Zapadno Podru~je? Izgubio Erenrang?" Peret se povu~e jedan korak, ali spremno odgovori: "Krijemo se iza planina {est godina." "Orgote su u Erenrangu?" "Kralj Emran je potpisao ugovor sa Orgoreinom pre pet godina, predav{i im Zapadno Podru~je." "Sraman ugovor, va{e veli~anstvo", upade stara Ker, be{nja i drhtavija no ikad. "Ugovor ludaka! Emran igra kako Orgorein svira. Svi smo mi ovde pobunjenici, izgnanici. I ambasador je u izgnanstvu, krije se." "Zapadno Podru~je", re~e Argaven. "Argaven I osvojio je Zapadno Podru~je za Karhidu pre sedam stotina godina..." zapo~e ona, ali zastade. "Koliko ste jaki u Kermlandiji? Da li je Obala sa vama?" "Ve}ina Ognji{ta sa juga i istoka je sa nama." Argaven je }utala neko vreme. "Da li Emran ima naslednika?" "Nema naslednika u telu, moj gospodaru", re~e Banit. "Otac je {estorice." "Imenovala je Girvrija Hargea rem ir Oreka za svog naslednika", re~e Peret. "Girvri? Kakvo je to ime? Kraljevi Karhide zovu se Emran", re~e Argaven, "i Argaven." Sada kona~no dolazi tamna slika, snimljena pri svetlosti vatre - svetlosti vatre jer su elektrane Rera uni{tene, vodovi prekinuti i pola grada je u plamenu. Sneg se gusto kovitla iznad plamenova i zasija crvenilom na trenutak pre no {to se istopi usred vazduha, slabo za{i{tav{i. Sneg, led i gerilski odredi dr`e Orgorein sa zapadne strane Kargavskih planina. Nikakva pomo} nije stigla starom kralju Emranu kada se njena zemlja podigla protiv nje.

115


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e Stra`ari su joj se razbe`ali, grad je u plamenu i sada se kona~no na{la licem u lice sa uzurpatorom. Ali zadr`ala je, na kraju, ne{to od porodi~nog nehajnog ponosa. Nije obra}ala pa`nju na pobunjenike. Zurila je u njih i nije ih videla, le`e}i u tamnom hodniku, osvetljenom jedino ogledalima u kojima su se odra`avale udaljene vatre; pi{tolj kojim se ubila le`ao joj je u blizini {ake. Nagnuv{i se nad telom, Argaven podi`e tu hladnu {aku i stade da skida sa ~vornovatog, stara~kog ka`iprsta masivan, izgraviran, zlatan prsten. Ali nije to u~inila dokraja. "Zadr`i ga", pro{aputa ona, "zadr`i ga." Na trenutak se pognula jo{ ni`e, kao da {apu}e u mrtvo uho, ili kao da je polo`ila svoj obraz uz to hladno i izborano lice. Zatim se uspravila, postajala malo, a onda izi{la kroz tamne hodnike, pored prozora osvetljenih sjajem udaljenih ru{evina, krenuv{i da dovede svoj dom u red: Argaven, kralj Zime. SEMLEJINA OGRLICA Kako razlu~iti predanje od ~injenica na ovim svetovima koji su toliko godina udaljeni - planetama bez imena, koje njihovi `itelji zovu, naprosto, Svet, planetama bez istorije, gde je pro{lost stvar mita i gde istra`iva~ koji se vratio otkriva da je ono {to je ~inio pre nekoliko godina preraslo u dela jednog boga? Nerazum zatamnjuje taj vremenski jaz koji premo{}uju na{i svetlosni brodovi i u toj tmini neodre|enosti i nesrazmere bujaju poput korova. U poku{aju da ispri~ate pri~u o jednom ~oveku, obi~nom nau~niku Lige, koji je oti{ao na jedan takav bezimen, polupoznat svet ne tako davno, ose}ate se kao arheolog me|u hiljadugodi{njim razvalinama koji se probija kroz zagu{ene spletove li{}a, cve}a, grana i vinove loze ka iznenadnoj, svetloj geometriji to~ka ili ugla~anog kamenatemeljca, da bi potom stupio kroz neki obi~an, suncem obasjan ulaz i unutra, u tami, prona{ao nemogu} treptaj plamena, odblesak dragulja, napola uo~enu kretnju `enske ruke. Kako da razlu~ite ~injenice od predanja, istinu od istine? Kroz Rokanonovu pri~u vra}a se taj dragulj, plavi odblesak vi|en samo za tren. Po~nimo stoga njime: Galakti~ka oblast 8, br. 62: FOMALHAUT II. Visokointeligentni oblici `ivota: Vrste sa kojima je uspostavljan kontakt: Vrsta I. A) Gdemijari (jednina Gdem): Visokointelegentni, potpuno hominoidni no}ni trogloditi visoki od 120 do 135 cm, svetle puti, tamne kose. Prilikom uspostavljanja kontakta ovi `itelji pe}ina posedovli su oligarhijsko urbano dru{tvo sa strogo odeljenim slojevima, preobrazovano delimi~nom kolonijskom telepatijom, sa tehnolo{ki usmerenom kulturom mla|eg ~eli~nog doba. Tehnologija je dostigla in- dustrijski nivo, stepen C, za vreme misije Lige od 252. do 254. godine. Godine 254. jedan brod na

116


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e automatski pogon (na liniji za Novu Ju`nu D`ord`iju) predstavljen je oligarhima zajednice iz oblasti kirijenskog mora. Status C-jedan. B) Fije (jednina Fijan): Visokointeligentna, potpuno hominoidna dnevna bi}a; prose~na visina 130 cm, zapa`eni pojedinci uglavnom svetle puti i kose. Kratki kontakti ukazuju na postojanje seoskog i nomadskog komunalnog dru{tva, delimi~nu kolonijsku telepatiju, kao i izvesne znake kratkodometne TK. Rasa izgleda netehnolo{ka i te{ko odredljiva, sa minimalnim i nepostojanim obrascima kulture. Trenutno bez klasifikacije. Status E-upitnik. Vrsta II Liuari (jednina Liu): Visokointeligenta, potpuno hominoidna dnevna bi}a, prose~ne visine 170 cm. Ova vrsta poseduje tvr|avno/ seosko, klanovsko-rodovsko dru{tvo, tehnologiju zamrznutu na nivou bronzanog doba i feudalno-herojsku kulturu. Obratiti pa`nju na vodoravan dru{tveni rasloj na dve pseudorase: a) Olgijori, 'srednjaci', svetle puti i tamne kose; b) Angijari, 'gospodari', veoma visoki, tamnoputi, `ute kose... "To je ona", re~e Rokanon, podigav{i pogled sa Skra}enog d`epnog priru~nog vodi~a za inteligentne oblike `ivota ka veoma visokoj, tamnoputoj, `utokosoj `eni koja je stajala na sredini duga~ke muzejske dvorane. Stajala je mirno i uspravno, okrunjena sjajnom kosom i netremice posmatrala ne{to u jednoj vitrini. Oko nje su se vrzmala ~etiri uznemirena i neprivla~na kepeca. "Nisam znao da na Fomalhautu II pored troga `ive i svi ovi ostali ljudi", re~e Keto, kustos muzeja. "Nisam ni ja. Ovde su nazna~ene ~ak i neke 'nepotvr|ene' vrste sa kojima nikad nije uspostavljan kontakt. Izgleda da je kucnuo ~as za temeljitiju istra`iva~ku misiju na tom mestu. Pa, sad bar znamo {ta je ona." "Voleo bih da postoji neki na~in da se sazna ko je ona..." Ona je bila iz jedne drevne porodice, potomak prvih kraljeva Angijara i uprkos svem svom siroma{tvu, kosa joj je blistala ~istom, postojanom, zlatnom bojom njenog porekla. Mali ljudi, Fije, klanjali su se kada je prolazila, jo{ dok je bila bosonoga devoj~ica koja je jurila poljima, razvedravaju}i nemirne vetrove Kirijena svetlom i vatrenom kometom svoje kose. Bila je jo{ sasvim mlada kada ju je Durhal od Halana video, udvarao joj se i odveo je iz razru{enih kula i vetrovitih dvorana njenog detinjstva u svoj visoki dom. U Halanu, na planinskom obronku, tako|e nije bilo udobnosti, iako se nekada{nji sjaj jo{ zadr`ao. Prozori su bili nezastakljeni, a kameni podovi goli; za vreme hladnogodine doga|alo se da ~ovek osvane i ugleda no}ni sneg u duga~kim, niskim nanosima ispod svakog prozora. Durhalova nevesta stajala je uzanim, bosim stopalima na sne`nom podu, upli}u}i vatru svoje kose i smeju}i se svom mladom mu`u u srebrnom ogledalu koje je visilo u njihovoj sobi. To ogledalo i ven~anica njegove majke, u koju je bilo u{iveno

117


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e hiljadu si}u{nih kristala, predstavljali su jedino njegovo bogatstvo. Neki od njegovi ni`ih srodnika iz Halana jo{ su posedovali {krinje sa brokatnom ode`dom, name{taj od pozla}enog drveta, zlatne hamove za svoje hate, oklope i ma~eve opto~ene srebrom, nakit i dragulje - a na ove poslednje Durhalova nevesta gledala je sa zavi{}u, osvr}u}i se za dijademom od dragog kamenja ili kakvim bro{em ~ak i kada bi se vlasnica takvog ukrasa uklanjala da je propusti u znak po{tovanja zbog njenog ro|enja i visokog polo`aja ste~enog udajom. Na ~etvrtom mestu od po~asnog sedi{ta sve~ane dvorane Halana sedeli su Durhal i njegova nevesta Semleja, tako blizu gospodara Halana da je starina po~esto svojom rukom sipao vino Semleji i razgovarao o lovu sa svojim ne}akom i naslednikom Durhalom, gledaju}i mladi par sa smrknutom, beznade`nom ljubavlju. Nada je retko pohodila Angijare od Halana i sve zapadne oblasti od kada su se gospodari zvezda pojavili sa svojim zastra{uju}im oru`jem koje je moglo da sravni brda. Oni su im poremetili sve stare obi~aje i ratove, i premda je iznos bio mali, Angijari su ose}ali silnu sramotu {to moraju da im pla}aju porez, danak za rat koji su gospodari zvezda vodili sa nekim ~udnim neprijateljem, negde u {upljim prostorima izme|u zvezda, na kraju godina. "To }e biti va{ rat", rekli su, ali su Angijari ve} jedno pokolenje sedeli u sramotnoj dokolici, u svojim sve~anim dvoranama, posmatraju}i kako njihovi dvostruki ma~evi r|aju, kako im sinovi stasavaju, ne zadav{i nijedan udarac u boju, kako im se k}eri udaju za siromahe, pa ~ak i za srednjake zato {to su bile li{ene miraza od juna~kog plena koji bi donele plemenitom mlado`enji. Lice gospodara Halana bilo je turobno kada bi posmatrao plavokosi par i slu{ao njihov smeh dok su pili oporo vino i zajedno se {alili u studenoj, dotrajaloj, ali ipak sjajnoj tvr|avi njihove rase. Semlejino lice bi otvrdlo kada bi pogledala niz dvoranu i videla na sedi{tima daleko ispod njenog, pa ~ak i me|u meleskinjama i srednjakinjama, sjaj i blesak dragog kamenja spram svetle puti i crne kose. Ona nije ni{ta donela u miraz svome mu`u, ~ak ni srebnu ukosnicu. Ode`du sa hiljadu kristala odlo`ila je u {krinju za dan ven~anja svoje k}eri, ukoliko bude su|eno da se k}er rodi. Bilo je tako su|eno i dado{e joj ime Haldre. A kada su malje na njenoj maloj, mrkoj lobanji izrasle, zasjale su postojanom, zlatnom bojom - nasle|e gospodarskih predaka - jedino zlato koje }e ikad posedovati... Semleja nije pominjala mu`u svoje nezadovoljstvo. Iako je uvek bio ne`an prema njoj, Durhal je u svom silnom gospodarskom ponosu ose}ao jedino prezir prema zavisti, prema ta{tim `eljama, a ona se bojala njegovog prezira. Poverila se, ipak, Durhalovoj sestri, Durosi. "Moja porodica imala je nekad jedno veliko blago", re~e ona. "Bila je to ogrlica, sva od zlata, sa plavim draguljom u sredini... safirom?" Durosa odmahnu glavom, sme{e}i se, i sama nesigurna u pogledu naziva. Bilo je to pred kraj toplogodine, kako su ovi severni Angijari nazivali leto godine od osam stotina dana, zapo~inju}i ciklus meseci iznova svake ravnodnevice. Semleji je ovaj kalendar delovao tu|e, podse}ao ju je na srednja~ki na~in ra~unanja. Njena porodica `ivela je u zabiti, ali je bila starija i ~istija od bilo koje rase ovih severozapadnih

118


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e kraji{nika koji su se previ{e slobodno me{ali sa Olgijorima. Obasjana sun~evom svetlo{}u, sedela je sa Durosom na kamenom prozorskom sedi{tu, visoko u velikoj kuli gde su se nalazile odaje starije `ene. Obudovela mlada i bez dece, Durosa se drugi put udala za gospodara Halana, brata njenog oca. Budu}i da je to bila ro|a~ka veza i uz to oboma drugi brak, ona nije stekla zvanje gospodarice Halana koje }e Semleja jednog dana poneti; no, sedela je pored starog gospodara na po~asnom sedi{tu i vladala zajedno s njim njegovim posedima. Starija od svog brata, Durhala, volela je njegovu mladu `enu i u`ivala u svetlokosoj bebi Haldre. "Bio je kupljen", nastavi Semleja "celokupnim novcem koji je moj predak Leinen dobio kada je osvojio ju`ne feude - sav novac ~itavog jednog kraljevstva, pomisli samo, za jedan dragulj. Oh, to bi sjajem zasigurno nadma{ilo bilo {ta ovde u Halanu, ~ak i one kristale velike kao jaja kooba koje nosi tvoja ro|aka Isar. Bio je tako lep da su mu nadenuli posebno ime; nazvali su ga Morsko oko. Nosila ga je moja prababa." "Nikad ga nisi videla", upita zaludno starija `ena, gledaju}i put zelenih planinskih obronaka gde je dugo, dugo leto slalo svoje vrele, neumorne vetrove da lutaju {umama i kovitlaju se du` belih drumova koji su se spu{tali ka udaljenoj morskoj obali. "Izgubljen je pre nego {to sam ro|ena." "Ne, otac mi je rekao da je bio ukraden pre no {to su gospodari zvezda do{li u na{e carstvo. Nije voleo da razgovara o tome, ali postojala je jedna stara srednjakinja puna pri~a koja mi je uvek ponavljala da Fije znaju gde se nalazi." "Ah, kako bih `elela da vidim Fije!" re~e Durosa. "Pominju se u mno{tvu pesama i pri~a; zbog ~ega nikad ne dolaze u zapadne zemlje?" "Mislim da je ovde zimi za njih suvi{e visoko i hladno. Oni vole sun~evu svetlost dolina na jugu." "Jesu li oni kao Glinari?" "Glinare nikad nisam videla; dr`e se podalje od nas, na jugu. Zar nisu beli kao srednjaci i uz to jo{ i izobli~eni? Fije su lepi; izgledaju kao deca, samo su sitniji i mudriji. Oh, pitam se da li znaju gde je ogrlica, ko ju je ukrao i gde se krije. Zamisli, Durosa: kad bih mogla da se pojavim u halanskoj sve~anoj dvorani i sednem pored mu`a sa bogatstvom jednog kraljevstva oko vrata, ~ime bih zasenila sve druge `ene kao {to on zasenjuje sve mu{karce!" Durosa nadvi glavu povrh bebe koja je sedela posmatraju}i svoje mrke no`ne prste na krznenoj prekrivci izme|u majke i tetke. "Semleja je budalasta", promrmlja ona bebi. "Semleja koja sija kao zvezda padalica, Semleja ~iji mu` ne voli drugo zlato do zlata njene kose..." Blude}i pogledom preko zelenih padina leta u pravcu udaljenog mora, Semleja je }utala. Ali po{to je jo{ jedna hladnogodina munula i po{to su gospodari zvezda ponovo do{li da prikupe danak za rat protiv kraja sveta - koriste}i ovog puta dvojicu patuljastih Glinara kao tuma~e, ~ime su toliko ponizili Angijare da se ovi umalo nisu pobunili - pa jo{ jedna toplogodina, a Haldre izrasla u divnu, brbljivu devoj~icu, Semleja je dovede

119


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e jednog jutra u Durosinu sun~anu sobu u kuli. Na sebi je imala stari, plavi ogrta~ sa kapulja~om navu~enom na kosu. "Pri~uvaj mi Haldre nekoliko dana, Durosa", re~e ona brzo i mirno. "Idem na jug do Kirijena." "Da vidi{ oca?" "Da prona|em svoje nasledstvo. Tvoji ro|aci sa feuda Harget rugaju se Durhalu. ^ak je i onaj melez Parna u stanju da ga uznemiri zato {to Parnina `ena ima satenski pokriva~ za svoju postelju, dijamantske nau{nice, kao i tri odore, ta dvoli~na, crnokosa drolja. Dok Durhalova `ena mora da krpi svoju odoru..." "Da li se Durhal ponosi svojom `enom ili onim {to ona nosi?" Ali Semleju to nije odvratilo. "Gospodari Halana postaju sirotinja u vlastitoj ku}i. Done}u miraz mom gospodaru, kakav prili~i pripadnici moje loze." "Semleja! Zna li Durhal da odlazi{?" "Moj povratak bi}e sre}an: toliko mu samo reci", odgovori mlada Semleja, prasnuv{i za trenutak u razdragan smeh; zatim se na`e da poljubi k}er, okrete se i pre nego {to je Durosa mogla bilo {ta da prozbori, odjuri brza kao vetar preko kamenih podova obasjanih suncem. Angijarske udate `ene nikada nisu jahale iz razonode, pa tako ni Semleja nikad nije izbivala iz Halana jo{ od svog ven~anja. Stoga se sada, dok se pela u visoko sedlo vetrohata, ponovo osetila kao devojka, neobuzdana kakva je bila nekad, kada je jahala poluukro}ene hate na severnom vetru preko kirijenskih polja. @ivotinja na kojoj se sada spu{tala sa halanskih brda bila je plemenite pasmine, sa prugastim, glatkim krznom koje je prianjalo uz {uplje, leta~ke kosti, zelenih o~iju, stisnutih zbog vetra, i lakih, mo}nih krila koja su se njihala gore-dole s obe Semlejine strane, otkrivaju}i i zaklanjaju}i oblake iznad i brdo ispod nje. Tre}eg jutra stigla je u Kirijen i ponovo se obrela u ru{evnim dvoranama. Njen otac pio je ~itavu no} i, ba{ kao i u stara vremena, jutarnja svetlost koja se probijala kroz razvaljenu tavanicu razdra`ivala ga je, a pojava njegove k}eri samo mu je uve}ala tu razdra`enost. "Zbog ~ega si se vratila?" promrmlja on, osmotriv{i je na~as podnadulim o~ima, a zatim skrenu pogled. Ognjena kosa njegove mladosti bila je kao uga{ena, a sede vitice stajale su mu zamr{ene na temenu. "Zar se mladi Halan nije o`enio tobom, pa si se sada dovukla ku}i?" "Ja sam Durhalova `ena. Do{la sam po miraz, o~e." Pijanac zabrekta sa ga|enjem, no ona mu se tako milo nasmeja da je morao jo{ jednom da je pogleda, trep}u}i. "Je li istina, o~e, da su Fije ukrale ogrlicu Morsko oko?" "Otkud znam? Stare pri~e. Mislim da je ta stvar nestala pre mog ro|enja. Kamo sre}e da se nikad nisam ni rodio. Idi k njima i vrati se mu`u. Ostavi me samog ovde. U Kirijenu nema mesta za devojke, zlato i sve ostalo iz te pri~e. Ovde je ta pri~a zavr{ena; ovo je sru{eno mesto, ovo je prazna dvorana. Sinovi Leinena su svi odreda mrtvi, a njihovo blago je izgubljeno. Idi svojim putem, devojko."

120


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e Sed i podbuo, poput kakvog pauka koji prede mre`u po razvalinama, on se okrenu i uputi se teturavo prema podrumima u kojima se krio od dnevne svetlosti. Vode}i prugastog vetrohata iz Halana, Semleja ostavi svoj stari dom i pe{ice si|e niz strmo brdo, pro|e kroz srednja~ko selo u kome je pozdravi{e sa mrzovoljnim uva`avanjem, pa preko polja i pa{njaka, gde su pasli krupni, poludivlji herilori potkresanih krila, sti`e u dolinu zelenu poput obojene zdele do vrha pune sun~eve svetlosti. U dubini te doline le`alo je selo Fija, i dok se spu{tala vode}i svog hata, mali, vi`ljasti ljudi pojuri{e prema njoj iz svojih koliba i vrtova, smeju}i se i izvikuju}i slaba{nim tankim, glasovima. "Zdravo da si, halanska nevesto, gospodarice Kirijena, vetrovko, Semlejo predivna!" Nadevali su joj ljupka imena, a njoj se dopadalo da ih slu{a; uop{te nije marila za njihov smeh, jer oni su se smejali svemu {to bi izgovorili, a tako je i ona postupala. Govorila je i smejala se. Stajala je onako visoka u duga~kom, plavom ogrta~u usred njihove razigrane dobrodo{lice. "Zdravo da ste, svetli narode, `itelji sunca. Fije, prijatelji ljudi." Poveli su je u selo i uveli u jednu od svojih prozra~nih ku}a, de~ica koja su je pratila tr~e}i. Odraslom Fijanu nije se mogla odrediti starost; bilo ih je ~ak te{ko razlikovati jedne od drugih i biti siguran, dok su se brzo kretali unaokolo kao leptirice oko sve}e, da ona uvek govori sa istim. Ali ~inilo se da je jedan od njih sada neko vreme razgovarao sa njom, jer su ostali hranili i timarili njenog hata, doneli joj vode da uta`i `e| i zdele vo}a iz svojih vrtova maju{nog drve}a. "Nikada jedan Fijan ne bi ukrao ogrlicu gospodara iz Kirijena!" zavapi mali ~ovek. "[ta bi Fije sa zlatom, gospo? Za nas postoji sun~eva svetlost za vreme toplogodine i se}anje na sun~evu svetlost za vreme hladnogodine; `uto vo}e i `uto li{}e na kraju doba i `uta kosa na{e gospe od Kirijena; nikakvo drugo zlato." "Zna~i da je neki srednjak ukrao tu stvar?" Smeh je dugo i prigu{eno odzvanjao oko nje. "Kako bi se jedan srednjak usudio na to? O, gospo od Kirijena, kako je veliki dragulj ukraden, to nijedan smrtnik ne zna, nijedan ~ovek, srednjak, Fijan ili bilo ko me|u sedam naroda. Samo mrtve du{e znaju kako je nestao pre mnogo vremena kada je Kirelej Ponosni, ~ija je praunuka Semleja, sam hodio pokraj morskih pe}ina. No, mo`da bi se mogao na}i me|u Suncemrscima." "Glinarima?" Razlegao se bu~niji, nervozan smeh. "Sedi sa nama Semlejo, suncokosa, koja si nam se vratila sa severa." Sela je sa njima da jede i oni behu zadovoljni njenom ljupko{}u, ka{ kao i ona njihovom. Ali kada su ~uli kako ponavlja da }e oti}i do Glinara da prona|e svoje nasledstvo ukoliko je tamo, prestajali su da se smeju i malo-pomalo sve ih je manje bilo oko nje. Na kraju ona ostade samo sa onim sa kojim je, mo`da, razgovarala pre obeda. "Ne idi me|u Glinare, Semlejo", re~e joj i ona za trenutak oseti kako je odlu~nost izdaje. Spustiv{i polako {aku preko o~iju, Fijan zamra~i sav vazduh oko njih. Vo}e na poslu`avniku poprimi pepeljastobelu boju, a sve zdele sa ~istom vodom posta{e prazne.

121


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e "U planinama daleke zemlje Fije i Gdemijari su se razdvojili. Davno je to bilo ", re~e vi`ljasti, mirni Fijan. "Pre toga bili smo jedno. Ono {to mi nismo, oni jesu. Ono {to mi jesmo, oni nisu. Pomisli na sun~evu svetlost, travu i drve}e koje ra|a vo}e, Semlejo, pomisli na to da svi putevi koji vode dole ne vode gore." Fijan se nakloni, kratko se nasmejav{i. Izvan sela ona uzjaha svog prugastog vetrohata i, otpozdraviv{i im, vinu se u vetar poslepodneva i polete na jugozapad ka pe}inama koje su se nalazile uz stenovite obale Kirijenskog mora. Strahovala je da }e morati da u|e duboko u te tunelaste pe}ine da bi prona{la ljude koje je tra`ila, jer se pri~alo da Glinari nikad ne izlaze iz svojih pe}ina na svetlost dana, pa ~ak i da se klone Velike zvezde i meseca. Bilo je to dugo putovanje; prizemila se samo jedanput, pustiv{i svog hata da lovi {umske pacove dok se sama zalo`ila komadi}em hleba iz torbe na sedlu. Hleb se do tada stvrdnuo i osu{io, poprimiv{i ukus ko`e, no ipak je zadr`ao izvesnu slast sve`ine, tako da je na tren, dok ga je jela sama na jednom proplanku ju`nih {uma, za~ula tih glas i videla Durhalovo lice okrenuto prema njoj u svetlosti sve}a u Halanu. Sedela je zakratko sanjare}i o tom ozbiljnom, `ivahnom, mladom licu i o tome {ta }e mu re}i kada se vrati ku}i sa otkupom vrednim kraljevstva oko vrata. "@elela sam dar dostojan mog mu`a, gospodaru..." Potom je nastavila put, ali kada je stigla do obale, sunce je ve} bilo za{lo, a Velika zvezda je tonula za njim. Sa zapada je zaduvao opak vetar, poduhvataju}i, nale}u}i i zanose}i, tako da se vetrohat iznurio bore}i se protiv njega. Dopustila mu je da se meko spusti na pesak. Odmah je skupio krila i svio svoje debele, lagane udove ispod sebe, ispustiv{i zvuk predenja. Semleja je stajala, dr`e}i ogrta~ ~vrsto oko vrata, i gladila mu vrat, tako da je zastrigao u{ima i ponovo po~eo da prede. Toplo krzno prijalo je njenoj ruci, no sve {to su njene o~i videle be{e sivo nebo puno mrlja od oblaka, sivo more i taman pesak. A onda preko peska pretr~a jedna niska, tamna spodoba - i jo{ jedna - ~itava grupa njih koje su ~u~ale, tr~ale i zastajkivale. Glasno ih je pozvala. Iako se ~inilo da je ne vide, sada su se za~as sve sjatile oko nje. Dr`ale su se podalje od vetrohata; ovaj je prestao da prede, a dlaka mu se malo nakostre{ila pod Semlejinom rukom. Prihvatila je uzde, zahvalna zbog za{tite koju joj je pru`io, ali pribojavaju}i se nervozne `estine koju je mogao da ispolji. Neobi~ne prilike stajale su }utke zure}i, debelim, bosim stopalima utonule u pesak. U pogledu njih nije se moglo pogre{iti: visinom su bili jenaki Fijama, a u svemu ostalom senka, nali~je onog nasmejanog naroda. Nagi, zdepasti, kruti, ravne, crne kose i sivobele ko`e koja je izgledala vla`na poput omota~a larve; o~i su im bile nalik kamenju. "Vi ste Glinari?" "Gdemijari smo, narod gospodara carstva no}i." Glas je bio neo~ekivano jak i dubok i pompezno je odzvanjao kroz slanu, vetrovitu tamu; no, ba{ kao i kod Fija, Semleja nije bila sigurna koji je od njih govorio. "Pozdravljam vas, gospodari no}i. Ja sam Semleja od Kirijena, `ena Durhala od Halana. Do{la sam kod vas da tra`im svoje nasledstvo, ogrlicu zvanu Morsko oko, davno izgubljenu."

122


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e "Za{to je ovde tra`i{, Angija? Ovde postoje samo pesak, so i no}." "Zato {to je poznato da se izgubljene stvari nalaze na skrovitim mestima", re~e Semleja, sasvim pripravna za igru dosko~ica "a zlato koje dolazi iz zemlje na|e put da se vrati pod zemlju. Pored toga, ka`u da se stvoreno ponekad vra}a svom tvorcu." Ovo pitanje bilo je samo naga|anje, no pogodilo je metu. "Istina je da nam je ogrlica Morsko oko znana po imenu. Na~injena je u na{im pe}inama pre mnogo godina kada smo je prodali Angijarima. Plavi kamen je poreklom sa glinenih polja na{eg roda na istoku. No, to su veoma stare pri~e, Angija." "Mogu li da ih ~ujem tamo gde se pri~aju." Zdepasti ljudi za trenutak utonu{e u muk, kao u nedoumici. Siv vetar duvao je preko peska, a spu{tao se mrak dok je zalazila Velika zvezda; huk mora poja~avao se i sti{avao. Duboki glas javi se jo{ jednom: "Da, gospo od Angijara. Mo`e{ u}i u duboke dvorane. Po|i sada sa nama." Glas mu je postao druga~iji, laskav. Semleja se nije obazirala na to. Stala je da sledi Glinare preko peska, vode}i na skra}enoj uzdi hata o{trih kand`i. Na ulazu u pe}inu, nalik na bezuba, razjapljena usta iz kojih se {irila smrdljiva toplota, jedan od Glinara re~e: "Vazdu{na zver ne mo`e da u|e." "Mo`e", re~e Semleja. "Ne", reko{e zdepasti ljudi. "Mo`e, ne}u da ga ostavim ovde. Nije moj, te ne mogu da ga ostavim. Ne}e vas ozlediti sve dok mu dr`im uzde." "Ne", ponovi{e duboki glasovi, ali drugi se ume{a{e: "Kako `eli{", i posle kratkog oklevanja krenu{e dalje. ^inilo se kao da se ulaz u pe}inu sklopio iza njih: takav je mrak zavladao ispod stene. Kretali su se jedan za drugim sa Semlejom na za~elju. Tama tunela po~e da jenjava i oni se na|o{e pod loptom slaba{ne, bele vatre, koja je visila sa tavanice. Malo dalje bila je jo{ jedna, pa jo{ jedna. Izme|u njih, sa stena su u vencima visili duga~ki, crni crvi. Kako su napredovali, ove vatrene kugle bile su postavljene sve gu{}e, tako da je ~itav tunel bio obasjan blistavom, hladnom svetlo{}u. Semlejini vodi~i zaustavi{e se na raskrsnici triju tunela zapre~enih vratima koja su izgledala kao da su od `eleza. "Sa~eka}emo, Angija", reko{e oni i osmorica njih ostade sa njom dok su trojica otklju~ala jedna vrata i u{la unutra. Vrata se za njima zalupi{e sa treskom. Uspravna i mirna stajala je k}er Angijara u belom, netreperavom sjaju svetiljke, dok je njen vetrohat po~ivao zguren pored nje, ma{u}i vrhom svog prugastog repa. Velika, skupljena krila na mahove su mu se podizala, odgovaraju}i na kratkotrajne podsticaje za letenje. U tunelu iza Semleje ~u~alo je osam Glinara, mrmljaju}i me|u sobom dubokim glasovima na svom jeziku. Sredi{na vrata otvori{e se sa zveketom. "Neka Angija stupi u carstvo no}i!" uzviknu jedan nov glas, razmetljiv i bu~an. Jedan glinar koji je nosio ne{to ode}e na svom debelom, sivom telu stajao je u dovratku i domahivao joj rukom. "U|i i osmotri ~uda na{ih zemalja, ~udesa rukom na~injena, tvorevine gospodara no}i!"

123


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e ]utke, uz trzaj uzde svog vetrohata, Semleja sagnu glavu i krenu za ovim stvorom ispod niskog dovratka na~injenog prema meri ~oveka patuljastog rasta. Ispred njih se pru`ao jo{ jedan ble{tav tunel u kome su memljivi zidovi zaslepljuju}i sijali od bele svetlosti, ali umesto staze po kojoj bi moglo da se kora~a, pod je nosio dve {ipke od ugla~anog `eleza koje su se naporedo protezale unedogled. Na {ipkama je po~ivala svojevrsna ko~ija sa metalnim to~kovima. Pokoravaju}i se znakovima ruku svog novog vodi~a, bez oklevanja i bez najmanjeg znaka ~u|enja na licu, Semleja zakora~i u ko~iju, povev{i vetrohata koji se {}u}uri kraj nje. Glinar se tako|e pope i sede naspram nje, pomeraju}i {ipke i to~kove. Di`e se silna, {kripava buka, rezak zvuk trenja metala o metal, a zatim zidovi tunela stado{e da uz trzanje promi~u. Zidovi su sve br`e klizili mimo njih, sve dok se vatrene kugle iznad glava ne pretopi{e u jednu mrlju, a ustajao, topli vazduh ne postade smrdljiv vetar koji sma~e kapulja~u sa njene kose. Ko~ija se zaustavi. Semleja po|e za vodi~em uz bazaltne stepenice do prostranog predvorja, a potom do jo{ prostranije dvorane; izdubilo ju je vekovno delovanje voda, ili su je Glinari iskopali u steni. Njena tama, koja nikada nije upoznala sun~eve zrake, bila je odagnana tajnovitim, hladnim sjajem kugli. U re{etkastim otvorima u zidu okretala su se i okretala golema se~iva, menjaju}i ustajao vazduh. Veliki, zatvoreni prostor zujao je i tutnjao od buke, prodornih glasova Glinara, {kripavog i piskavog brujanja i treperenja se~iva i to~kova koji su se okretali, kao i umno`enog odbijanja svega ovoga o stene. Ovde su sve zdepaste prilike Glinara bile odevene sli~no gospodarima zvezda - posebno ~ak{ire, meke ~izme i tunike sa kapulja~ama, premda je nekoliko `ena koje su se mogle videti kako po`uruju uslu`ne patuljke bilo nago. Me|u mu{karcima mnogi su bili vojnici koji su na bokovima nosili oru`je nalik na strahotne baca~e svetlosti gospodara zvezda, iako je ~ak i Semleja mogla razabrati da su to samo uobli~ene gvozdene toljage. Ono {to je videla, videla je bez gledanja. I{la je putem kojim su je vodili, ne okre}u}i glavu ni levo ni desno. Kada je stigla do grupe Glinara koji su nosili gvozdene kolute na svojim crnim kosama, njen vodi~ se zaustavi, pokloni se i zabrunda: "Visoki gospodari Gdemijara!" Bilo ih je sedmorica i svi pogleda{e navi{e u nju sa takvom oholo{}u na tupavim, sivim licima, da ona po`ele da se nasmeje. "Do{la sam me|u vas da tra`im izgubljeno blago moje porodice, o gospodari tamnog carstva", re~e im ona sve~anim glasom. "Tra`im Leinenov plen, Morsko oko." Glas be{e jedva ~ujan u buci ogromne, zasvo|ene odaje. "Tako vele na{i glasnici, gospo Semlejo." Ovog puta mogla je da odredi onog koji je govorio. Taj je bio ~ak i ne{to ni`i od ostalih, dose`u}i jedva do Semlejinih prsa; imao je belo, mo}no i surovo lice. "Nemamo stvar koju tra`i{." "Pri~a se da ste je nekad imali." "Mnogo se pri~a gore gde sunce `mirka." "A re~i raznose vetrovi, tamo gde vetrovi duvaju. Ne pitam vas kako je ogrlica nestala nama i vra}ena vama, njenim tvorcima iz starina. To su stare pri~e, stare klevete. Jedino `elim da je sada prona|em. Vi je sada nemate, ali mo`da znate gde se nalazi."

124


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e "Ovde nije." "Onda je negde drugde." "Tamo je gde ne mo`e{ dospeti. Nikada, osim ako ti mi ne pomognemo." "Onda mi pomozite. Tra`im to kao va{ gost." "Re~eno je : Angijari uzimaju, Fije daju, Gdemijari uzimaju i daju. Ako ti to u~inimo, {ta }e{ da nam da{?" "Svoju zahvalnost, gospodaru no}i." Stajala je visoka i blistava me|u njima, osmehuju}i se. Zurili su u nju sa te{kim ~u|enjem i zlovoljnom `udnjom. "Slu{aj, Angija, veliku uslugu tra`i{ od nas. Ni ne sluti{ koliko je to velika usluga. Ne mo`e{ to da razume{. Ti si od rase koja ne}e da razume, koja ne mari ni za {ta osim za jahanje na vetru, uzgajanje `itarica, borbu ma~evima i zajedni~ku dreku. Ali ko je na~inio va{e ma~eve od blistavog ~elika? Mi, Gdemijari. Tvoji gospodari do|u ovamo k nama ili u Glinopolja, kupe svoje ma~eve i odu, ne gledaju}i, ne shvataju}i. Ali ti si sada ovde, gleda}e{ i mo}i }e{ da vidi{ ne{to malo od na{ih nebrojenih ~uda: svetiljke koje ve~no gore, kola koja se kre}u sama od sebe, ma{ine koje prave na{u ode}u, kuvaju na{u hranu, osve`avaju na{ vazduh i slu`e nam u svim stvarima. Znaj da su sve ove stvari izvan tvoje mo}i razumevanja. I znaj jo{ ovo: mi, Gdemijari, prijatelji smo onih koje zovete gospodarima zvezda! Mi smo do{li sa njima u Halan, Reohan, Hul-Oren, u sve va{e zamkove da im pomognemo da razgovaraju sa vama. Gospodari kojima vi, gordi Angijari, pla}ate danak, na{i su prijatelji. ^ine nam usluge kao {to i mi njima ~inimo! [ta, onda, tvoja zahvalnost mo`e nama da zna~i?" "To je pitanje na koje vi sami treba da odgovorite", re~e Semleja "a ne ja. Ja sam postavila svoje pitanje. Odgovorite na njega, gospodaru." Narednih nekoliko trenutaka, sedmorica su se savetovala re~ima i }utanjem. Pogledali su na nju i odvra}ali pogled, mrmljali i }utali. Gomila je rasla unaokolo. Privla~ili su se polagano i }utke, jedan za drugim, sve dok se Semleja ne na|e okru`ena stotinama ~upavih, crnih glava i dok ~itav, ogroman, hu~e}i pod pe}ine ne postade prekriven ljudima, sa izuzetkom ono malo prostora neposredno oko nje. Vetrohat je drhtao od predugog suzbijanog straha i razdra`enosti, a o~i su mu bile veoma ra{irene i blede kao o~i u hata primoranog da leti no}u. Gladila je toplo krzno njegove glave, {apu}u}i: "Budi miran, hrabri, blistavi, gospodaru vetra..." "Angija, odve{}emo te do mesta gde le`i blago." Glineni ~ovek svetlog lica i sa `eleznom krunom na glavi okrenu se jo{ jednom prema njoj. "Vi{e od toga ne mo`emo da ti u~inimo. Mora{ da po|e{ sa nama da tra`i{ ogrlicu tamo gde se ona nalazi, od onih koji je ~uvaju. Vazdu{na zver ne mo`e da ide sa tobom. Mora{ da po|e{ sama." "Koliko je dugo to putovanje, gospodaru?" Njegove usne su se sve vi{e tanjile. "Veoma dugo putovanje, gospo. Pa ipak, traja}e samo jednu dugu no}." "Zahvljujem vam na predusretljivosti. Ho}e li moj vetrohat biti bri`ljivo ~uvan tokom te no}i. Ni{ta mu se ne sme dogoditi."

125


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e "Spava}e do tvog povratka. Do ponovnog susreta sa ovom `ivotinjom jaha}e{ jednog mo}nijeg vetrohata. Zar ne}e{ da upita{ kuda te vodimo?" "Mo`emo li uskoro da krenemo na to putovanje? Ne bih `elela da dugo izbivam iz ku}e." "Da. Uskoro." Sive usne ponovo se ra{iri{e dok je piljio navi{e u njeno lice. Ono {to se dogodilo u narednih nekoliko ~asova Semleja ne bi bila kadra da prepri~a. Sve je bilo `urba, zbrka, buka, nepoznanica. Dok je dr`ala glavu svog hata, jedan Glinar zario je duga~ku iglu u zlatno, prugasto bedro. Videv{i to, umalo nije kriknula, no njen hat se samo tr`e a onda prede}i, utonu u san. Odnela ga je grupa Glinara koji su o~ito morali da skupe hrabrosti da bi dodirnuli njegovo toplo krzno. Ne{to kasnije bila je prinu|ena da gleda kako se igla zabada i u njenu ruku - mo`da da bi se stavila na probu njena hrabrost, pomislila je, jer nije imala utisak da joj se od toga spava, iako nije bila sasvim sigurna. A potom je morala da putuje u {inskim ko~ijama, prolaze}i pokraj stotina i stotina zelenih vrata i zasvo|enih pe}ina; jednom je {inska ko~ija projurila kroz pe}inu koja se sa obe strane beskrajno pru`ala u tamu, a sva ta tama bila je puna velikih stada herilora. Mogla je da ~uje njihove guktave, promukle zovove, kao i da razazna delove stada u snopovima prednjih svetiljki ko~ija; potom je neke videla jasnije u beloj svetlosti i zapazila da su svi bez krila i slepi. Na to je zaklopila o~i. No, trebalo je pro}i jo{ mnogo tunela i jo{ vi{e pe}ina, videti jo{ mnogo sivih tela, surovih lica i ~uti jo{ puno bubnjavih, razmetljivih glasova, sve dok na kraju iznenada nisu izbili na otvoren vazduh. Bila je duboka no}. Radosno je podigla o~i ka zvezdama i jedinom mesecu koji je blistao na zapadu - malenom Helikiju. Ali svuda oko nje jo{ su bili Glinari i sada je nagna{e da se popne u neku novu vrstu ko~ije ili pe}ine - nije ta~no znala u {ta. To je bilo malo, puno sitnih, trp}u}ih svetala poput `eravica; izgledalo je veoma uzano i blistavo posle velikih, memljivih pe}ina i zvezdane no}i. Sada su joj zaboli jo{ jednu iglu i saop{tili joj da }e morati da je ve`u na svojevrsnu ravnu stolicu, da joj sapnu glavu, ruke i noge. "Ne}u", re~e Semleja. No, kada je videla da su ~etiri Glinara, koji su bili odre|eni kao vodi~i, dopustili da ih prve ve`u i sama je pristala. Ostali izi|o{e. Za~uo se tutnjaju}i zvuk za kojim je usledila duga ti{ina; pritisnula ju je nekakva velika te`ina koju nije mogla da vidi. A onda vi{e nije bilo nikakve te`ine, nikakvog zvuka, ni~ega uop{te. "Jesam li mrtva?" upita Semleja. "Oh, ne, gospo", re~e jedan glas koji joj se nije dopao. Otvoriv{i o~i, ugledala je belo lice nagnuto nad nju, uvu~ene {iroke usne, o~i sli~ne kamen~i}ima. Veze popusti{e i ona sko~i na noge. Bila je bez te`ine, bestelesna; ose}ala je sebe samo kao izliv straha na vetru. "Ne}emo te ozlediti", re~e jedan sumoran glas ili vi{e njih. "Dopusti nam samo da te dodirnemo. @eleli bismo da ti dodirnemo kosu. Dopusti nam da ti dodirnemo kosu." Okrugla ko~ija u kojoj su se nalazili malo zadrhta. S one strane jedinog prozora prostirala se prazna no} ili je to bila izmaglica, ili mo`da uop{te ni{ta? Jedna duga no},

126


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e rekli su. Veoma duga. Sedela je nepokretna i podnosila dodire njihovih te{kih, sivih ruku na svojoj kosi. Potom su stali da joj pipaju {ake, stopala i mi{ice, a jedan se usudio da joj dodirne vrat; ovo je bilo previ{e i ona ustade, {to ih je nateralo da se povuku. "Nismo te ozledili, gospo", reko{e. Ona odmahnu glavom. Po{to su je ostavili na miru, ponovo je legla na stolicu koja je povu~e nani`e; a kada je u prozoru svetlost blesnula zlatnom bojom, do{lo joj je da zapla~e od onog {to je videla, ali se pre toga onesvestila. "Pa", re~e Rokanon "sad bar znamo {ta je ona." "Voleo bih da postoji neki na~in da se sazna ko je ona", promrmlja kustos muzeja. "Ona `eli ne{to {to imamo ovde u muzeju - da li to ka`u trogi?" "Nemoj da ih zove{ 'trogi'", re~e Rokanon ozbiljnim glasom. Kao hifler, etnolog za visoko inteligentne oblike `ivota, ose}ao je odbojnost prema takvim re~ima. "Oni nisu mnogo lepi, ali su tu|inci sa statusom C... Pitam se zbog ~ega se Komisija odlu~ila da ba{ njih razvija? ^ak i pre nego {to je stupila u kontakt sa svima ostalim hilf-vrstama? Kladim se da su ~lanovi bili sa Kentaura. Kentaurani su uvek skloni no}nim bi}ima i `iteljima pe}ina. U ovom slu~aju mislim da bih ja podr`ao vrstu II." "Izgleda da trogloditi ose}aju prili~no strahopo{tovanje prem njoj." "Ne ose}a{ li i ti?" Keto jo{ jednom osmotri visoku `enu, zatim pocrvene i nasmeja se. "Da, na neki na~in. Nikad nisam video tako prelep tu|inski tip za osamnaest godina koliko sam ovde na Novoj D`ord`iji. U stvari, nikad nigde nisam video tako lepu `enu. Izgleda kao boginja." Crvenilo je sada ve} osvojilo i teme njegove }elave glave, jer, bez ikakvog preterivanja, Keto je bio stidljiv kustos. No Rokanon samo uzdr`ano klimnu, slo`iv{i se. "Voleo bih kad bismo mogli da razgovaramo sa njom bez ovih tro... Gdemijara kao prevodilaca. Ali tu nema druge." Rokanon se uputi ka posetiocima, a kada ona okrenu svoje blistavo lice prema njemu, on se pokloni veoma duboko, spustiv{i se na jedno koleno, pognute glave i zatvorenih o~iju. Bilo je to ono {to je nazivao svenamenskom me|ukulturnom ljubazno{}u, a on ju je izvodio ne bez izvesne ljupkosti. Kada se ponovo uspravio, lepa `ena se osmehnu i prozbori. "Ka`e, zdravo da si, gospodaru zvezda", promumla jedan od njenih guravih pratilaca na pid`in-galakti~kom. "Zdravo da si, gospo od Angijara", uzvrati Rokanon. "Na koji na~in mi iz muzeja mo`emo da budemo na usluzi gospi?" Spram trogloditskog brundanja glas joj je jezdio poput brzog, srebrnog vetra. "Ka`e, molim dajte joj ogrlicu koja je krasila rod - pretke davno, davno." "Koju ogrlicu", upita on, a ona, shvativ{i ga, pokaza na sredi{nji eksponat u vitrini ispred njih: jedan veli~anstveni predmet - lanac od `utog zlata, masivan, ali prefinjeno izra|en, u koji je bio usa|en veliki safir toploplave boje. Rokanon podi`e ve|e, a Keto promrmlja preko njegovog ramena: "Ima dobar ukus. To je ogrlica Fomalhaut: ~uvena rukotvorina."

127


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e Osmehnula se dvojici ljudi i jo{ jednom im se obratila preko glava troglodita. "Ka`e, o gospodari zvezda, stariji i mla|i `itelji Ku}e blaga, ovo blago jednom njeno. Dugo dugo vreme. Hvala vam." "Kako smo do{li do ove stvari, Keto?" "Sa~ekaj; samo da pogledam u katalog. Imam ga ovde. Evo. Dobili smo je od ovih troga... patuljaka... {ta li su ve}: Gdemijari. Pri~a se da im je strast trgovina: morali smo da im dozvolimo da kupe brod kojim su do{li ovamo - jedan AD-4. Ovo je deo isplate za to. Posredi je njihov ru~ni rad." "A kladim se da vi{e nisu u stanju da izrade ovako ne{to, budu}i da su usmereni na industrijsku tehnologiju." "No, izgleda da oni smatraju da je ova stvar njena, a ne njihova ili na{a. To mora da je va`no, Rokanone, jer ina~e ne bi stra}ili ovoliko vremena na putu samo njoj za ljubav. Stvarna udaljenost do Fomalhauta mora da je poprili~na." "Vi{e godina, bez sumnje", re~e hilfer koji je bio naviknut na me|uzvezdane skokove. "Ali ne previ{e. Ni Priru~nik ni Vodi~ ne pru`aju mi dovoljno podataka da stvar pouzdano procenim. Ove vrste o~igledno uop{te nisu valjano prou~ene. Mo`da su mali dru{kani naprosto u~tivi prema njoj. Ili mo`da ~itav jedan rat izme|u vrsta zavisi od tog prokletog safira. Mo`da njene `elje vladaju njima zato {to se oni smatraju potpuno podre|enim njoj. Ili, pak, ma kako stvari izgledale, mo`da je ona njihov zarobljenik, njihov mamac. Kako da znamo?... Mo`e{ li da joj da{ tu stvar Keto?" "Oh, da. Celokupna Egzotika tehni~ki je pozajmljena, nije na{e vlasni{tvo; s vremena na vreme pojavljuju se ovakvi zahtevi. Retko im ne iza|emo u susret. Mir iznad svega, sve dok ne do|e do rata..." "Onda predla`em da joj da{ ovo." Keto se osmehnu. "^ini}e mi ~ast." Otvoriv{i vitrinu, izvadio je veliki, zlatni lanac, a onda ga stidljivo predao Rokanonu, rekav{i: "Ti joj ga daj." Tako je plavi dragulj prvi put, za trenutak, po~inuo u Rokanonovoj ruci. Njegove misli nisu bile usredsre|ene na to; on se, sa {akom punom plave vatre i zlata, okrenu pravo prema ovoj lepoj, tu|inskoj `eni. Ona nije pru`ila ruke da je uzme, ve} je pognula glavu, te joj on nama~e ogrlicu preko kose. Stajala je poput plamte}e rastopline oko njenog zlatnomrkog vrata. Podigla je pogled sa nje sa izrazom takvog ponosa, ushi}enja i zahvalnosti na licu da je Rokanon ostao bez re~i, dok je mali kustos u`urbano mrmljao na vlastitom jeziku: "Nema na ~emu, nema na ~emu." Naklonila je svoju zlatnu glavu prema njemu i Rokanonu. Zatim je, okrenuv{i se, klimnula zdepastim stra`arima - ili tamni~arima? - i, prigrnuv{i svoj pohabani, plavi ogrta~, krenula niz duga~ku dvoranu i uskoro nestala sa vidika. Keto i Rokanon stajali su kao ukupani i gledali za njom. "Ono {to ose}am..." zapo~e Rokanon. "Dakle?" upita Keto promuklim glasom, posle dugog }utanja. "Ono {to ponekad ose}am jeste da sam... susre}u}i ove ljude sa svetova koje tako malo poznajemo, zna{, ponekad... da sam se zapleo u jednu legendu, u jedan tragi~an mit koji, mo`da, ne razumem..."

128


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e "Da", re~e kustos muzeja, pro~istiv{i grlo. "Pitam se... pitam se kako se zove..." "Semleja predivna, Semleja zlatna, Semleja od Ogrlice." Glinari su se povinovali njenoj volji, a isto su u~inili ~ak i gospodari zvezda na onom jezivom mestu gde su je Glinari odveli, u gradu na kraju no}i. Poklonili su joj se i rado joj dali blago iz svojih bogatih riznica. Ali ona jo{ nije mogla da se otrese spomena na one pe}ine oko nje gde se stenje nisko nadnosilo, gde se nije moglo odrediti ko govori ili ko {ta ~ini, gde su glasovi grmeli, a sive ruke posezale - dosta joj je bilo toga. Platila je za ogrlicu; vrlo dobro. Sada je njena. Cena je pla}ena, pro{lost je pro{lost. Njen vetrohat izvukao se iz svojevrsne kutije. Preko o~iju mu je stajala koprena, a krzno mu je bilo operva`eno ledom. Kada su napustili pe}ine Gdemijara, nije otprve hteo da poleti. Sada je ponovo izgledao kako treba i glatko je jezdio niz ju`ni vetar, spram svetlog neba u pravcu Halana. "Pohitaj, pohitaj", govorila mu je, po~inju}i da se smeje, dok je vetar odagnavao tamu iz njenih misli. "@elim da vidim Durhala, {to pre, {to pre..." I leteli su brzo, stigav{i u Halan u sumrak drugog dana. Pe}ine Glinara izgledale su joj sada kao neka pro{logodi{nja no}na mora, dok je hat sa njom preletao povrh hiljadu stepenica Halana i preko ponormosta, gde su {ume ponirale hiljadu stopa u dubinu. Sjahala je, obasjana zlatnom svetlo{}u ve~eri, na sleteli{te i popela se uz poslednje stepenice izme|u krutih kipova heroja i dva stra`ara na kapiji koji joj se nakloni{e, zure}i u lepu, ognjenu stvar oko njenog vrata. U predvorju je zaustavila jednu devojku koja je tuda prolazila, veoma lepu devojku, po izgledu zasigurno Durhalovu blisku ro|aku, iako Semleja nije mogla da se seti njenog imena. "Poznaje{ li me, devojko? Ja sam Semleja, Durhalova `ena. Da li bi htela da javi{ gospi Durosi da sam se vratila?" Jer bojala se da sama produ`i put i mo`da iznenada susretne Durhala; bila joj je potrebna Durosina podr{ka. Devojka ju je gledala netremice, sa veoma ~udnim izrazom lica. Ipak, promrmljala je; "Da, gospo", i po`urila prema kuli Semleja je ~ekala, stoje}i u pozla}enoj, ru{evnoj dvorani. Niko se nije pojavljivao. Da li su svi bili za trpezom u sve~anoj dvorani? Ti{ina je pritiskala. Minut kasnije Semleja krenu prema stepenicama koje su vodile u kulu. No, preko kamenog plo~nika u susret joj je i{la jedna starija `ena, ra{irenih ruku, sva uplakana. "Oh, Semlejo, Semlejo!" Nikad ranije nije videla ovu sedokosu `enu, te ustuknu. "Ali, gospo, ko ste vi?" "Ja sam Durosa, Semlejo." Sle|eno je }utala za sve vreme dok ju je Durosa grlila, dok je ridala i ispitivala je da li je istina da su je Glinari zarobili i dr`ali je za~aranu sve ove duge godine, ili su to

129


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e mo`da bile Fije sa svojim neobi~nim ve{tinama? A onda, izmakav{i se malo, Durosa prestade da pla~e. "Jo{ si mlada, Semlejo. Mlada kao i onog dana kada si oti{la odavde. A ima{ i ogrlicu oko vrata..." "Donela sam dar svom mu`u, Durhalu. Gde je on?" "Durhal je mrtav." Semleja ostade nepomi~na. "Tvoj mu`, moj brat, Durhal, gospodar Halana, pao je u boju pre sedam godina. Bila si odsutna devet godina. Gospodari zvezda se vi{e nisu pojavljivali. Zakav`ili smo se sa isto~nim zamkovima, sa Angijarima Loga i Hul-Orena. Durhal je, vojuju}i, pao od srednja~kog koplja, jer nije imao dovoljno jak oklop za svoje telo, a nikakav za svoj duh. Po~iva sahranjen u poljima povrh orenske mo~vare. Semleja se okrenu. "Onda idem k njemu", re~e ona, polo`iv{i ruku na te{ki, zlatni lanac na svome vratu. "Preda}u mu svoj dar." "Sa~ekaj, Semlejo! Pogledaj sada Haldre, prelepu, Durhalovu k}er, tvoju k}er!" Bila je to ona devojka sa kojom je najpre razgovrala i koju je poslala po Durosu, devojka od oko devetnaest godina, tamnoplavih o~iju nalik Durhalovim. Stajala je pored Durose, posmatraju}i svojim postojanim pogledom ovu `enu, Semleju, koja je u isti mah bila njena majka i njena vr{njakinja. Bile su istih godina, imale su istu zlatnu kosu i lepotu. Jedino {to je Semleja bila ne{to vi{a i {to je na prsima nosila plavi kamen. "Uzmi ga, uzmi ga. Donela sam ga sa kraja duge no}i za Durhala i Haldre", uzviknu Semleja, sagnuv{i glavu da bi smakla te{ki lanac. Ispustila je ogrlicu tako da je ova pala na kamen uz hladan, te~an zvek. "O, uzmi je, Haldre", uzviknu jo{ jednom, a onda se, glasno zaplakav{i, okrenu i otr~a iz Halana, preko mosta, pa niz bezbrojne {iroke stepenice, i, odjezdiv{i prema istoku, u {ume na planinskom obronku, poput kakve divlje zveri u begu, nestade. DAN UO^I REVOLUCIJE Govornikov glas bio je bu~an poput praznih kamiona za prevoz piva u nekoj kamenoj ulici, a ljudi na mitingu bili su tesno zbijeni, kamenje u kaldrmi, i taj silni glas tutnjao je nad njima. Taviri je bio negde na drugoj strani dvorane. Morala je da dospe do njega. Gurala se i kr~ila sebi put kroz tamno odevene, tesno zgurane ljude. Nije ~ula re~i, niti je videla lica: samo tutnjava i tela zbijena jedno iza drugog. Nije mogla da vidi Tavirija, bila je preniska. [iroka trbu{ina i prsa u crnoj tunici uzdizala su se pred njom, zatvarala joj put. Mora se probiti do Tavirija. Znoje}i se, silovito je zabila pesnicu. Kao da je udarila u stenu, ~ovek se nije ni pomerio, ali ogromna plu}a ispusti{e tik nad njenom glavom silni zvuk, urlik. Pogurila se. Onda shvati da urlik nije bio usmeren na nju. I ostali su vikali. Govornik je ne{to rekao, ne{to lepo o porezima ili senkama. Odu{evljena, i ona se pridru`i vici: "Da! Da!" i nastaviv{i da se gura, lako izbiv{i na otvoreni prostor Regimentalnog ve`bali{ta u Parheou. Gore je ve~ernje nebo po~ivalo duboko i bezbojno, a svuda oko nje klimao je glavama visoki korov suvih, belih, zbijenih cvasti. Nikada nije doznala kako se zove. Cve}e joj je klimalo nad glavom,

130


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e njihalo se na vetru koji je ve~no duvao preko polja u sutonu. Tr~ala je kroz njega, a ono se meko ulegalo u stranu i ponovo se dizalo, zanjihano, nemo. Taviri je stajao u visokom korovu u svom dobrom odelu, onom tamnosivom, u kome je li~io na profesora ili glumca, oporo otmen. Nije delovao sre}no, ali smejao se i ne{to joj govorio. Od zvuka njegovog glasa osetila je `elju da zapla~e, posegla je da ga uhvati za ruku, ali nije stala, ne sasvim. Nije mogla da stane. "Oh, Taviri", re~e ona, "eno ga tamo!" Neobi~ni, slatki miris belog korova bio je te`ak kada je nastavila. Bilo je trnja, prepletenog granja pod njenim nogama, bilo je strmina, jama. Pla{ila se da }e pasti, da }e pasti, zastala je. Sunce, blistavi jutarnji sjaj, pravo u o~i, nemilosrdno. Sino} je zaboravila da navu~e `aluzine. Okrenula je le|a suncu, ali na desnom boku nije joj bilo udobno. Ne vredi. Dan. Dvaput je uzdahnula, ustala, prebacila noge preko ivice postelje i sela, pogrbljena, u spava}ici, zagledana u sopstvene noge. No`ni prsti, sabijeni ~itavim `ivotom jeftinih cipela, bili su gotovo ~etvrtasti na mestima gde su se dodirivali, {tr~e}i u izbo~inama; nokti su bili bezbojni i bezobli~ni. Izme|u kostiju no`nog zgloba, nalik ~vorovima, pru`ale su se fine, suve bore. Kratko, malo zaravnjenje u osnovi prstiju zadr`ao je glatko}u, ali ko`a je bila boje blata, a prepletene vene isprugale su zglavak. Odvratno. Tu`no, bedno. Zlo. Jadno. Oprobavala je sve te re~i i svaka je pristajala, poput ogavnih {e{iri}a. Ogavno: da, i to. Gledati sebe i zaklju~iti kako je prizor ogavan, to ti je posao i po! Ali opet, kada nije bila ogavna, da li je tako sedela i gledala se? Ne mnogo! Valjano telo nije predmet, nije dodatak, nije vlasni{tvo kome se mo`e{ diviti, to si, naprosto, ti, ti li~no. Tek kada to vi{e nisi ti, ve} ne{to tvoje, stvar posedovana, da li brine{ o njemu... Da li je u dobrom stanju? Ho}e li mo}i da poslu`i? Ho}e li potrajati? "Koga je briga?" re~e Laia o{tro i ustade. Zavrtelo joj se od naglog ustajanja. Morala je da stavi jednu ruku na no}ni sto~i}, jer se u`asavala pada. Uto pomisli na posezanje za Tavirijem u snu. [ta je ono rekao? Nije mogla da se seti. Nije bila sigurna ni da li mu je dodirnula ruku. Namr{tila se, poku{ala da silom podstakne se}anje. Toliko je pro{lo otkako je poslednji put sanjala Tavirija; a sada, ~ak ni da upamti {ta je rekao! Nestalo je, nestalo. Stajala je tamo, pogurena u spava}ici, sa jednom rukom na sto~i}u pored kreveta. Koliko je pro{lo otkako je mislila na njega - da ne pominjemo snove - makar samo pomislila, kao na 'Tavirija'? Koliko je pro{lo otkako mu je izgovorila ime? Asieo je rekao ovo ili ono. Kada smo Asieo i ja bili u zatvoru na severu. Pre nego {to sam upoznala Asiea. Asieova teorija uzajamnosti. O, da, govorila je o njemu, govorila o njemu previ{e, bez sumnje, naklapala, potezala ga. Ali kao 'Asiea', prezime, javnog ~oveka. Privatni ~ovek je nestao, u potpunosti nestao. Tako je malo ostalo onih koji su ga li~no znali. Svi su nekada bili u zatvoru. U to vreme ~ovek se tome smejao, toliko prijatelja po toliko zatvora. Ali danas ih ~ak nije bilo ni tamo. Bili su po zatvorskim grobljima. Ili u zajedni~kim grobnicama. "Oh, oh, Bo`e", re~e Leia naglas i ponovo spuznu na krevet, jer nije mogla da stoji pod se}anjima na te prve nedelje u Tvr|avi, u }eliji, te prve nedelja od devet godina

131


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e u Tvr|avi u Driu, u }eliji, te prve nedelje po{to su joj rekli da je Asieo poginuo tokom borbi na trgu Kapitol i sahranjen sa hiljadu ~etiri stotine ostalih u kre~om posutim jarcima iza kapije Oring. U }eliji. Njene ruke pado{e u stari polo`aj u krilu, leva stegnuta i zabravljena unutar stiska desne; desni palac i{ao je mapred-nazad i blago pritiskao i trljao zglob levog ka`iprsta. Sati, dani, no}i. Mislila je na sve njih, na svakoga, svakog pojedina~nog od hiljadu ~etiri stotine, kako su le`ali, kako je `ivi kre~ delovao na njihovo meso, kako su se kosti dodirivale u usplamteloj tmini. Ko je dodirivao njega? Kako li su vitke kosti njegove ruke po~ivale sada? Sati, godine. "Taviri, nikada te nisam zaboravila!" pro{apta, a glupost toga vrati je jutarnjoj svetlosti i izgu`vanoj postelji. Razume se da ga nije zaboravila. Takve stvari idu pre}utno izme|u mu`a i `ene. Njene glupe, matore noge ponovo su bile na podu, ba{ kao ranije. Nigde nije dospela, samo je i{la ukrug. Ona ustade uz frktaj napora i nezadovoljstva i pri|e plakaru da uzme haljinu. Mlade` je i{la po hodnicima Ku}e u sve ve}oj raskala{nosti, ali ona je bila prestara za to. Nije `elela da pokvari doru~ak nekom mladi}u kome bi pogled pao na nju. Osim toga, oni su odrasli uz na~elo slobode odevanja, seksa i svega ostalog, a ona nije. Ona je to samo izumela. Nije to ista stvar. Kao kad je govorila za Asiea: "Moj mu`". Lecnuli bi se na to. Re~ koju je trebalo da koristi kao dobar odonjanin bila je, razume se, 'ortak'. Ali zbog ~ega je, do |avola, morala da bude dobar odonjanin? Odgegala se niz hodnik do kupatila. Mairo je bila tamo, prala je kosu u lavabou. Laia je sa divljenjem gledala duga~ke, ravne, mokre uvojke. Sada je tako retko izlazila iz Ku}e da nije znala kada je poslednji put videla pokorno obrijanu glavu, pa ipak joj je pogled na glavu pokrivenu kosom izazivao zadovoljstvo, oporo zadovoljstvo. Koliko puta su je ismevali jer je dugokosa, dugokosa, policajci ili mlade siled`ije ~upali je, iscereni vojnici u svakom novom zatvoru brijali joj kosu do samo skalpa? A onda joj je kosa ponovo rasla, u o{tre dla~ice, u {i{ke, u uvojke, u grivu... u starim danima. Za ljubav Bo`ju, da li je danas bila u stanju da misli o bilo ~emu drugom izuzev o starim danima? Odevena, namestiv{i postelju, si{la je do zajedni~kih prostorija. Doru~ak je bio dobar, ali apetit joj se nikada nije povratio posle proklete kapi. Popila je dve {olje ~aja od lekovitog bilja, ali nije mogla da dovr{i par~e vo}a koje je uzela. Kako je samo kao dete `udela za vo}em da ga je ~ak krala; a u Tvr|avi - oh, za ljubav Bo`ju, prekini s tim! Sme{ila se i uzvra}ala na pozdrave i prijateljsko obra}anje drugih ljudi koji su doru~kovali i Aevija koji je jutros poslu`ivao. On je bio taj koji joj je ponudio breskvu: "Vidi ovo, ~uvao sam je za tebe", pa kako je mogla da odbije? I ina~e je uvek volela vo}e, a nikada ga nije dobijala dovoljno; jednom, kada je imala {est ili sedam godina, ukrala je plod sa prodav~evih kolica u Re~noj ulici. Ali bilo je te{ko jesti kada su svi toliko uzbu|eno pri~ali. Bilo je novosti iz Tua, pravih novosti. Najpre je bila sklona tome da ih odbaci, budu}i podozriva prema lakom odu{evljavanju, ali kada je pro~itala ~lanak u novinama i pronikla izme|u redova, pomislila je sa nekom neobi~nom sigurno{}u, dubokom, ali hladnom: da, to je to; dogodilo se. I to u Tuu, ne ovde. Tu }e se

132


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e slomiti pre ove zemlje; revolucija }e najpre pobediti tamo. Kao da je to bilo bitno! Ne}e biti vi{e nacija. A opet, na neki na~in, bilo je bitno, ~inilo ju je pomalo hladnom i tu`nom - zavidljivom, zapravo. Od svih bezgrani~nih gluposti. Nije se mnogo uklju~ivala u razgovor i uskoro je ustala da ode do svoje sobe, ose}aju}i sa`aljenje prema samoj sebi. Nije bila u stanju da deli njihovo odu{evljenje. Bila je izvan toga, zaista izvan. Nije to lako, re~e ona sebi kao da se pravda, uz napor se uspinju}i stepeni{tem, prihvatiti da si izvan svega kada si bila u tome, u samom sredi{tu, tokom pedeset godina. Oh, za ljubav Bo`ju. Cvili{! Ostavila je stepeni{te i samosa`aljenje iza sebe i u{la u svoju sobu. Bila je to dobra soba i bilo je dobro da bude sama sa sobom. Bilo je to veliko olak{anje. Iako nije bilo ba{ sasvim ispravno. Postojala su deca u podrumima u kojima su `ivela po petoro u sobama ne ve}im od ove. Uvek je bilo vi{e ljudi koji su voleli da `ive u odonjanskoj ku}i nego da budu valjano sme{teni. Imala je tu veliku sobu samo za sebe jedino zbog toga {to je bila starica koja je do`ivela mo`dani udar. I mo`da zbog toga {to je bila Odo. Da nije bila Odo, ve} samo starica koju je udarila kap, da li bi je imala? Vrlo verovatno. Na kraju krajeva, ko bi, do |avola, `eleo da deli sobu sa benavom staricom? Ali bilo je te{ko biti siguran. Favoritizam, elitizam, obo`avanje vo|a gmizavo su se vra}ali i nicali odasvud. Ali ona se i nije nadala da }e ih videti izbrisane tokom svog `ivota, u jednom pokolenju; samo Vreme donosi velike promene. U me|uvremenu bila je to lepa, prostrana, sun~ana soba, odgovaraju}a za benavu staricu koja je zapo~ela svetsku revoluciju. Njen sekretar sti}i }e za jedan sat da joj pomogne da obavi dnevni posao. Odvukla se do radnog stola, divnog, velikog komada name{taja, poklona od stolarskog sindikata u Niu, zbog toga {to je neko ~uo njenu primedbu kako je jedini komad name{taja za kojim je ikada stvarno ~eznula bio radni sto sa ladicama i dovoljno prostora odozgo... Proklet bio, vrh je bio prakti~no prekriven papirima sa prika~enim bele{kama, uglavnom pisanim Noijevim sitnim, razgovetnim rukopisom: Hitno - Severne oblasti Posavet. sa R.T? Njen sopstveni rukopis vi{e nije bio isti posle Asieove smrti. Bilo je to ~udno, kad bolje razmisli{ o svemu. Na kraju krajeva, tokom pet godina posle njegove smrti napisala je ~itavu Analogiju. A bila su tu i pisma koja je onaj visoki stra`ar sa vodenastosivim o~ima, kako mu be{e ime, nije va`no, krijum~ario za nju iz Tvr|ave tokom dve godine. Sada su ih zvali Zatvorska pisma, a izi{la su u desetak razli~itih izdanja. Sve te stvari, pisma za koja su joj ljudi govorili da su toliko puna 'duhovne snage' - {to je verovatno zna~ilo da je lagala samu sebe u o~i sve do iznemoglosti dok ih je pisala, poku{avaju}i da podigne sebi moral - i Analogija koja je sigurno bila najpostojaniji intelektualni rad koji je ikada na~inila, sve to bilo je napisano u Tvr|avi u Driu, u }eliji, posle Asieove smrti. ^ovek mora ne{to da radi, a u Tvr|avi dozvoljavaju posedovanje hartije i pera... Ali sve to je napisano `urnom, {krabaju}om rukom koju nikada nije ose}ala kao svoju, ne sopstvenu poput okruglih, crnih svitaka rukopisa Dru{tva bez vlade, {etrdeset i pet godina starih. Taviri je odneo sa sobom u `ivi kre~ ne samo `elju njenog tela i srca, nego ~ak i njen dobar, jasan rukopis.

133


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e Ali joj je ostavio revoluciju. Kako je bilo hrabro {to si nastavila, radila, pisala u zatvoru, posle takvog poraza pokreta, posle smrti svog ortaka, govorili su ljudi. Proklete budale. [ta je drugo mogla da ~ini? Hrabrost, juna{tvo - {ta to be{e juna{tvo? Nikada nije shvatila. Nepla{enje, govorili su neki. Pla{enje, a ipak nastavljanje, govorili su drugi. Ali {ta je ~ovek mogao da radi nego da nastavi? Da li je ikada neko imao pravi izbor? Smrt je samo zna~ila nastavak u drugom pravcu. Ukoliko ste `eleli da se vratite ku}i, morali ste da nastavite da se kre}ete, to je imala na umu kada je napisala: "Pravo putovanje je povratak", ali to nikada nije bilo ni{ta vi{e od naga|anja, a sada je bila dalje nego ikada od sposobnosti da to racionalizuje. Sagla se, previ{e naglo, tako da je malo zabrundala na {kriput u svojim kostima, i po~ela da kopa po najni`oj ladici radnog stola. Ruka joj nai|e na fasciklu omek{alu od starosti i izvu~e je, jer ju je prepoznala dodirom pre nego {to je to vid potvrdio: rukopis Sindikalna organizacija u revolucionarnom prelazu. On je od{tampao naslov na fascikli i ispisao svoje ime ispod njega, Taviri Odo Asieo, IX 741. Bio je to elegantan rukopis, svako slovo valjano uobli~eno, polumasno i te~no. Ali on je vi{e voleo glaso{tampa~. Rukopis je ~itav bio ura|en glaso{tampa~em, i to kvalitetno, zastajkivanja su izba~ena, a osobenosti govora normalizovane. Tu niste mogli videti kako je izgovarao duboko, grleno 'o', kako se to ve} ~inilo na Severnoj obali. Tu nije bilo ni~ega od njega osim uma. Nije imala ni{ta od njega osim imena ispisanog na fascikli. Nije zadr`ala njegova pisma, bilo je sentimentalno ~uvati pisma. Osim toga, nikada nije ni{ta ~uvala. Nije bila u stanju da se seti i~ega {to je posedovala vi{e od par godina, izuzev tog ra{timovanog, starog tela, razume se, a i s time se zaglibila... Ponovo dualizuje. "Ona" i "to". Starost i bolest stvaraju dualistu, stvaraju eskapistu; um je tvrdio: Nisam to ja, nisam to ja. Ali bio je. Mo`da su mistici bili u stanju da odvoje um od tela, uvek im je prili~no ~e`njivo zavidela na toj sposobnosti, bez nade da }e mo}i da ih opona{a. Bekstvo nikada nije bilo njena igra. Tragala je za slobodom, ovde, sada, telom i du{om. Najpre samosa`aljenje, onda samouzdizanje, i, eto, i dalje je tu sedela, za ljubav Bo`ju, i dr`ala Asieovo ime u {aci, za{to? Zar mu nije znala ime bez gledanja u njega? [ta joj se to de{avalo? Ona di`e fasciklu do usana i poljubi rukom ispisano ime ~vrsto i stameno, vrati fasciklu u zadnji deo donje ladice, zatvori ladicu i ispravi se na stolici. U desnoj {aci ju je golicalo. Po~e{a je, a onda je zatrese u vazduhu, prkosno. Ta {aka nikada nije sasvim prebrodila kap. Niti desna noga, ni desno oko, ili desni ugao usta. Bili su lenjivi, nespretni, ose}ala je golicanje u njima. Terali su je da se ose}a kao robot sa kratkim spojem. A vreme je odmicalo, Noi }e sti}i, {ta je uop{te radila jo{ od doru~ka? Ustala je toliko `urno da se zanela i dograbila naslon stolice da bi bila sigurna da ne}e pasti. Oti{la je niz hodnik do kupatila i zagledala se tamo u veliko ogledalo. Njena siva kosa bila je opu{tena i visila je, nije je valjano za~e{ljala pre doru~ka. Neko vreme borila se s njom. Bilo joj je te{ko da dr`i ruke u vazduhu. Amai, koja utr~a da se ispi{ki, zastade i re~e: "Daj da ja to uradim!" i sredi je ~vrsto i ve{to u tili ~as svojim

134


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e oblim, sna`nim, slatkim prstima, nasme{ena i }utljiva. Amai je napunila dvadesetu, manje od tre}ine starosti Laie. Oba roditelja bili su joj ~lanovi pokreta, jedan je poginuo u nemirima {ezdesetih, drugi je i dalje regrutovao po Ju`nim oblastima. Amai je odrasla u odonjanskim ku}ama, ro|ena za revoluciju, prava k}er anarhije. I tako tiho, slobodno i divno dete, dovoljno da te raspla~e kada pomisli{: evo za {ta smo radili, evo {ta smo mislili, to je to, evo je, `iva je, drago, slatko stvorenje. Desno oko Laie Asieo Odo otplaka nekoliko malih suza dok je stajala izme|u umivaonika i latrine i pu{tala da joj kosu name{ta k}erka koju nikada nije rodila; ali levo oko, ono sna`no, nije zaplakalo, pa ~ak nije ni primetilo {ta radi desno. Zahvalila se Amai i po`urila do svoje sobe. U ogledalu je primetila mrlju na okovratniku. Verovatno sok od breskve. Prokleta, matora slinavica. Nije `elela da Noi do|e i zatekne je sa balama na okovratniku. A kada joj se ~ista bluza na|e preko glave, ona pomisli: {ta je to tako posebno u vezi s Noiem? Pritegla je ukrasne kop~e na okovratniku levom rukom, lagano. Noi je imao tridesetak godina i bio je vitak, mi{i}avi tip, mekog glasa i `ivahnih, tamnih o~iju. Eto {ta je bilo posebno u vezi s Noiem. Tako jednostavno. Dobri, stari seks. Nikada je nije privukao neki plavokos mu{karac, niti debeo, niti, pak, visok tip krupnih bicepsa, nikada, ~ak ni kada joj je bilo ~etrnaest i kada se zaljubljivala u svakog prdonju u prolazu. Crnomanjasti, vitki i `estoki, to je bio recept. Taviri, razume se. Taj de~ko nije vredeo ni zakrpe na Taviriju {to se mozga ti~e, ~ak ni {to se ti~e izgleda, ali eto kako je ispalo: nije `elela da je vidi sa balama na okovratniku i rasutom kosom. Prore|enom, sedom kosom. Noi u|e, tek zastav{i na otvorenim vratima - moj Bo`e, nije ~ak ni zatvorila vrata dok je presvla~ila bluzu! Ona ga pogleda i vide sebe. Staricu. Mo`e{ da ~e{lja{ kosu i menja{ bluzu, mo`e{ da nosi{ bluzu od pro{le nedelje i sino}no perje, ili da obu~e{ ode}u od zlata i da pospe{ obrijanu glavu dijamantskim prahom. Ni{ta od toga ne}e stvoriti ni najmanju razliku. Starica }e izgledati tek ne{to manje, ili ne{to vi{e, groteskno. ^ovek se dr`i uredno iz ~istog po{tenja, ~iste normalnosti, svesti o drugim ljudima. A najzad ~ak i to ode i ~ovek po~ne da balavi bez ikakvog stida. "Dobro jutro", re~e mladi} blagim glasom. "Zdravo, Noi." Ne, Boga mu, nije to bilo iz ~iste pistojnosti. Neka je prokleta pristojnost. Zbog toga {to je ~ovek koga je volela i kome njena starost ne bi bila bitna - zbog toga {to je on bio mrtav, da li je morala da se pretvara da je bespolna? Da li je morala da potiskuje istinu, poput prokletog, puritanskog autoritativca? Jo{ pre samo {est meseci, pre kapi, navodila je mu{karce da je gledaju i da vole da je gledaju; a sada, iako vi{e nije mogla da stvara zadovoljstvo, tako joj Boga, mogla je bar da zadovolji sebe.

135


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e Kada je imala {est godina i kada je tatim prijatelj Gadeo dolazio da razgovara o politici sa tatom posle ve~ere, stavila bi ogrlicu boje zlata koju je mama na{la u |ubretu i donela joj je. Bila je tako kratka da je uvek ostajala skrivena ispod okovratnika, tamo gde niko nije mogao da je vidi. Volela je da bude tako. Sedela je na pragu i slu{ala ih kako govore i znala da je lepa za Gadea. Bio je crnomanjast, belih, blistavih zuba. Ponekad ju je zvao 'lepa Laia'. "Eno moje lepe Laie!" Pre {ezdeset {est godina. "[ta? Glava mi je sva smu{ena. Imala sam u`asnu no}." Bilo je to istina. Spavala je jo{ manje nego obi~no. "Pitao sam da li ste videli jutro{nje novine." Klimnula je. "Zadovoljni ste zbog Soinehea?" Soinehe je bila provincija Tua koja je sino} proglasila secesiju od tuvijanske dr`ave. Bilo mu je drago zbog toga. Beli zubi su mu sevali u tami, lice je bilo napeto. Lepa Laia. "Da. I zabrinuta." "Znam. Ali ovoga puta je prava stvar. To je po~etak kraja vlade u Tuu. Nisu ~ak ni poku{ali da narede trupama da odu u Soinehe, znate. To bi samo izazvalo vojnike da se ranije pobune, i oni to znaju." Slo`ila se s njim. I sama je osetila tu sigurnost. Ali nije mogla da deli njegovo odu{evljenje. Posle ~itavog `ivota pro`ivljenog u nadi zbog toga {to ne postoji ni{ta drugo izuzev nade, ~ovek gubi ose}anje radosti u pobedi. Pravom ose}aju likovanja mora da prethodi pravo o~ajanje. Odu~ila se od o~ajanja jo{ davno. Nije bilo vi{e likovanja. ^ovek je naprosto nastavljao. "Ho}emo li danas da dovr{imo ona pisma?" "Dobro. Koja pisma?" "Ljudima sa severa", re~e on bez nestrpljenja. "Sa severa?" "Parheo, Oaidun." Ro|ena je u Parheu, prljavom gradu na prljavoj reci. Nije do{la ovde, u glavni grad, sve dok nije napunila dvadeset drugu i bila spremna da donese revoluciju. Iako je u tim danima, pre nego {to su je ona i ostali valjano osmislili, to bila vrlo `utokljuna i nedotupavna revolucija. [trajkovi za bolje nadnice, pravo glasa za `ene. Glasanje i nadnice - Mo} i Novac, za ljubav Bo`ju! Pa, ~ovek ipak {to{ta nau~i za pedeset godina. Ali onda sve mora da zaboravi. "Po~nimo sa Oaidunom", re~e ona i sede u stolicu sa naslonom. Noi je bio za radnim stolom, spreman da se lati posla. ^itao joj je odlomke iz pisama na koja je trebalo da odgovori. Ona poku{a da obra}a pa`nju i uspela je toliko da je izdiktirala jedno celo pismo i zapo~ela drugo. "Upamtite da je u ovoj fazi va{e bratstvo izlo`eno pretnji... ne, opasnosti... od..." Petljala je dok Noi ne predlo`i: "Opasnosti od obo`avanja vo|a?"

136


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e "U redu. I da se ni{ta ne kvari toliko brzo potragom za mo}i kao altruizam. Ne. I da ni{ta ne kvari altruizam - ne. O, za ljubav Bo`ju, zna{ {ta poku{avam da ka`em, Noi; ti to napi{i. I oni znaju, sve je to ista stara stvar, za{to ne ~itaju moje knjige!" "Dodir", re~e Noi blago, sa sme{kom, navode}i jednu od sredi{njih tema odonjana. "U redu, ali umorilo me je stalno dodirivanje. Ukoliko napi{e{ pismo, ja }u ga potpisati, ali ne mogu se baktati sa time ovog jutra." Gledao ju je malo upitno ili zabrinuto. Ona re~e, iznervirano: "Moram ne{to drugo da uradim!" Kada je Noi oti{ao, ona sede za radni sto i po~e da pretura po hartijama, prave}i se da ne{to radi, zbog toga {to je bila pometena, zapla{ena re~ima koje je izgovorila. Nije imala da radi ni{ta drugo. Nikada nije imala da radi bilo {ta drugo. Ovo je bio njen posao: njeno `ivotno delo. Govorni~ke ture i mitinzi po ulicama bili su za nju sada van doma{aja, ali je i dalje mogla da pi{e i to joj je bio posao. A osim toga, da je i imala ne{to drugo, Noi bi znao; on joj je vodio raspored poslova i sa puno takta podse}ao je na razne stvari, kao, na primer, na posetu stranih studenata danas po podne. Oh, prokletstvo. Volela je mlade, a od stranca se uvek moglo ne{to nau~iti, ali zamorila se od novih lica i zamorila se od toga da stalno bide na videlu. U~ila je od njih, ali oni nisu u~ili od nje; nau~ili su sve {to je imala da ih podu~i jo{ davno, iz njenih knjiga, iz Pokreta. Dolazili su samo da je vide, kao da je kakva znamenitost poput velikog tornja u Rodaredu, ili kanjona Tulaevea. Prirodna lepota, spomenik. Bili su puni strahopo{tovanja, obo`avanja. Re`ala je na njih: - Mislite sopstvene misli! - Nije to anarhizam, to je obi~an obskurantizam. - Ne mislite da se sloboda i disciplina me|usobno isklju~uju, zar ne? - Prihvatali su {ibanje jezikom pokorno poput dece, zahvalno, kao da je bila neka vrsta sveop{te majke, idol velike za{titni~ke materice. Ona! Ona koja je minirala brodogradili{ta u Seiserou i psovala premijera Inoilta u lice pred masom od sedam hiljada, rekav{i mu da bi odsekao sopstvena jaja, obojio ih bronzom i prodao kao suvenire ako bi pomislio da u tome ima imalo profita - ona koja je klela, psovala, {utirala policajce, pljuvala popove, javno se popi{kila na veliku, bronzanu, ornamentiranu plo~u na trgu Kapitol na kojoj je pisalo: OVDE JE OSNOVANA SUVERENA NACIONALNA DR@AVA A-I0, itd, itd, pi{{{{{{{ na sve to! A sada je bila sva~ija baka, draga, stara gospa, slatki, matori spomenik, do|ite da je obo`avate tamo kod utrobe. Vatra je uga{ena, deco, bezbedno je pri}i bli`e. "Ne, ne}u", re~e Laia naglas. "Ne}u." Nije bila svesna da razgovara sama sa sobom, jer je uvek razgovarala sama sa sobom. "Laiina nevidljiva publika", govorio je Taviri dok bi kora~ala sobom i mrmljala. "Ne treba da do|ete, ne}e me biti", re~e ona sada nevidljivoj publici. Upravo je odlu~ila {ta da u~ini. Morala je da izi|e. Da po|e na ulice. Bilo je netakti~no razo~arati strane studente. Bilo je pogre{no, tipi~no senilno. Bilo je neodonjanski. Pi{{{{{{{ na sve to. [ta je vredelo raditi za slobodu ~itavog `ivota i okon~ati bez ikakve slobode? Izi}i }e da se pro{eta. [ta je to anarhista? Onaj ko, svesnim izborom, prihvata odgovornost izbora.

137


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e Po{av{i niz stepeni{te odlu~ila je, mrgodno, da ostane i vidi strane studente. Ali onda }e izi}i. Bili su to vrlo mladi studenti, vrlo ozbiljni: golubijih o~iju, ~upava, draga stvorenja sa zapadne polulopte, Benbili i kraljevstvo Manda, devojke u belim pantalonama, mladi}i u duga~kim kiltovima, sve ratni~ki i arhai~no. Govorili su o svojim nadama. "Mi u Mandu toliko smo daleko od revolucije da smo joj mo`da blizu", re~e jedna devojka, ~e`njivo i nasme{eno: "Krug `ivota!" - i ona pokaza kako se krajnosti dodiruju u krugu njenih vitkih, tamnoputih prstiju. Amai i Aevi slu`ili su ih belim vinom i crnim hlebom, gostoprimstvo Ku}e. Ali posetioci, nenametljivi, svi ustado{e da krenu posle jedva pola sata. "Ne, ne, ne", re~e Laia, "ostanite ovde, razgovarajte sa Aevijem i Ama. Samo je posredi to da se uko~im od sedenja, vidite, moram da promenim polo`aj. Bilo je tako lepo upoznati vas, ho}ete li ponovo do}i da me vidite, mala moja bra}o i sestre, uskoro?" Jer srce joj je pri{lo uz njih, a njihova uz nju, pa je izmenjala poljupce u krug, nasmejana, odu{evljena tamnim, mladim obrazima, o~ima punim ljubavi, mirisnom kosom, pre nego {to se odgegala na sprat. Zaista je bila malo umorna, ali oti}i gore i odremati zna~ilo bi poraz. @elela je da izi|e. Izi}i }e. Nije bila sama napolju jo{ od - kada? Od zime! Pre udara. Nikakvo ~udo da je postajala morbidna. Bila je to redovna zatvorska kazna. Napolju, na ulicama, eto gde je `ivela. Tiho je izi{la na bo~na vrata ku}e, pored povrtnjaka, na ulicu. Uska traka kiselog gradskog zemlji{ta divno je obdelavana i proizvodila je lepu letinu pasulja i ceee, ali Laino oko za povrtarstvo nije bilo prosvetljeno. Razume se, bilo je jasno da anarhisti~ke zajednice, ~ak i u prelaznim vremenima, moraju delati u smeru optimalnog samoodr`avanja, ali kako se to ostvarivalo preko stvarnog zemlji{ta i bilja nije je se ticalo. Time su se bavili ratari i agronomi. Njen posao bio je na ulicama, bu~nim, smrdljivim ulicama od kamena, tamo gde je odrasla i `ivela ~itav `ivot, izuzev petnaest godina u zatvoru. Ponosno je pogledala pro~elje Ku}e. To {to je sagra|ena kao banka pru`alo je naro~ito zadovoljstvo njenih sada{njim stanovnicima. Dr`ali su vre}e bra{na po trezorima za novac otpornim na bombe i starili jabukova~u u pretincima sefova. Nad ornamentiranim stubovima okrenutim ulici i dalje je stajao uklesan natpis: "Bankarsko udru`enje nacionalnih investitora i kreditora u poljoprivredi". Pokret nije bio jak u imenima. Nisu imali zastavu. Slogani su dolazili i odlazili kako je bilo potrebno. Uvek se mogao urezati krug `ivota po zidovima i plo~nicima na kojima bi ih vlasti videle. Ali kada su imena bila u pitanju, uvek su bili ravnodu{ni, prihvataju}i i zanemaruju}i sva imena koja su im davana, u strahu da }e ih utamni~iti i registrovati ih, bez straha da }e ispasti apsurdni. Zbog toga, ova najpoznatija i druga po starosti od svih kooperativnih Ku}a nije imala drugog imena osim Banka. Gledala je na {iroku i tihu ulicu, ali samo jedan blok dalje po~injala je Tameba, otvorena tr`nica, nekada slavna kao sredi{te crne berze psihogenika i teratogenika, sada svedena na povr}e, polovnu ode}u i bedne va{arske predstave. Njena raskala{na `ivotnost je nestala, ostaviv{i samo poluparalizovane alkoholi~are, narkomane, bogalje,

138


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e preprodavce i petorazredne kurve, zalagaonice, kockarske {atre, gatare, telesne skulptore i jeftine hotele. Laia se okrenula Temebi kao {to voda te`i vodoravnom polo`aju. Nikada se nije pla{ila grada niti ga je prezirala. Bila je to njena teritorija. Ne}e biti takvih ubogih mesta ukoliko pobedi revolucija. Ali bi}e bede. Uvek }e biti bede, tra}enja, surovosti. Nikada se nije pretvarala da menja ljudsko stanje, da je mama koja uzima tragediju od dece kako ona ne bi sebi na{kodila. Sve drugo. Sve dok su ljudi slobodni da biraju, ukoliko odaberu da piju muharu i `ive po slivnicima, bila je to njihova stvar. Sve drugo, samo da nije stvar Velikog Biznisa, izvor profita i put do mo}i drugih. Sve je to ose}ala jo{ pre no {to je i{ta znala; pre nego {to je napisala prvi pamflet, pre no {to je napustila Parheo, pre no {to je nau~ila {ta zna~i 'kapital', pre nego {to je dospela dalje od Re~ne ulice u kojoj se igrala 'ide maca oko tebe', kle~e}i na krastavim kolenima na plo~niku sa drugim {estogodi{njacima, znala je to: da su ona, ostala deca, roditelji, njihovi roditelji, pijanci i kurve i ~itava Re~na ulica na dnu ne~ega - da su temelj, stvarnost, izvori{te. Ali `eli{ li da odvu~e{ civilizaciju u blati{te? - vri{tali su {okirani ~estiti gra|ani, kasnije, a ona je godinama poku{avala da im objasni da, ukoliko je blato jedino ~ime raspola`e{, onda, ako si bog, od njega pravi{ ljudska bui}a, a ako si ljudsko bi}e, onda poku{ava{ da ga pretvori{ u ku}e po kojima }e ljudska bi}a mo}i da `ive. Ali to nije razumeo niko ko je mislio da je bolji od blata. Sada, voda u potrazi za vodoravno{}u, blato blatu, Laia se gegala kroz smrdljivu, bu~nu ulicu, a sva ru`na slabost njene starosti ostala je kod ku}e. Pospane kurve, njihove lakirane frizure oronule i nakrive, jednooka `ena koja je umorno izvikivala da bi prodala povr}e, maloumna prosjakinja koja je pljeskala muve, to su joj bile zemljakinje. Izgledale su poput nje, sve su bile tu`ne, bedne, zle, jadne, ogavne. Bile su joj sestre, njen narod. Nije se ose}ala ba{ dobro. Dugo ve} nije hodala toliko daleko, ~etiri ili pet blokova, sasvim sama, po galami, gu`vi i razornoj, letnjoj jari ulica. @elela je da ode do parka Koli, trougla kr`ljave trave na kraju Temebae i da sedi tamo neko vreme sa drugim starcima i staricama koji su uvek sedeli tamo, da vidi kako je to sedeti i biti star; ali bilo je predaleko. Ukoliko se ne vrati sada, mo`da dobije napad vrtoglavice, a u`asavala se od padanja, padanja i le`anja, prisiljena da gleda kako ljudi dolaze da pilje u staricu koja je dobila napad. Okrenula se i po{la ku}i, namr{tena od napora i ga|enja prema samoj sebi. Ose}ala je da joj je lice vrlo zajapureno, a u u{i joj je dolazio i odlazio ose}aj plivanja. Bilo je to mal~ice previ{e, zaista se pla{ila da bi se mogla preturiti. Ugledala je prag neke ku}e u senci i uspela da do|e do njega, spustila se oprezno, sela, uzdahnula. U blizini je bio prodavac vo}a, sedeo je }utke iza svoje pra{njave, sme`urane robe. Ljudi su prolazili. Niko nije kupovao od njega. Niko nije gledao u nju. Odo, ko be{e Odo? Slavni revolucionar, autor Zajednice, Analogije itd, itd. Ona, ko be{e ona? Starica sede kose i zajapurenog lica {to sedi na prljavom pragu u sirotinjskoj ~etvrti i mrmlja ne{to sebi u bradu. Istina? Da li je to bila ona? To je svakako bilo ono {to su videli svi prolaznici. Ali da li je to bila ona, li~no, i{ta vi{e nego {to je to bila slavna revolucionarka itd? Ne. Nije. Ali ko je onda bila ona? Ona koja je volela Tavirija.

139


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e Da. Dovoljno istinito. Ali nedovoljno. To je pro{lo; toliko je ve} dugo bio mrtav. "Ko sam ja?" promrmlja Laia svojoj nevidljivoj publici, a oni su znali odgovor i rekli su joj ga jednim glasom. Bila je devoj~ica krastavih kolena koja je sedela na pragu i gledala nani`e kroz zlatnu izmaglicu Re~ne ulice u vrelini poznog leta, {estogodi{njakinja, {esnaestogodi{njakinja, `estoka, luckasta devojka, opsednuta snovima, nedirnuta, nedodirljiva. Ona je bila ona. Zaista je bila neumorni radnik i mislilac, ali krvni ugru{ak u veni oduzeo joj je tu `enu. Zaista je bila ljubavnica, pliva~ u bujici `ivota, ali Taviri, svojom smr}u, odneo je tu `enu sa sobom. Nije ostalo ni{ta, zaista, osim temelja. Stigla je ku}i; nikada nije ni po{la od ku}e. "Pravo putovanje je povratak." Pra{ina, blato, prag u sirotinjskom kraju. A iza toga, na daljem kraju ulice, polje puno visokog, suvog korova, talasavog na vetru dok se spu{ta no}. "Laia! [ta to radi{ ovde? Je li ti dobro?" Jedna od onih iz ku}e, razume se, fina `ena, malo fanati~na i uvek raspri~ana. Laia nije mogla da joj se seti imena, iako ju je znala godinama. Pustila je da bude odvedena ku}i, `ena je sve vreme pri~ala. U velikoj, sve`oj, zajedni~koj odaji (nekada punoj ~inovnika koji su brojali pare iza poliranih {altera, pod nadzorom naoru`anih stra`ara) Laia sede na stolicu. Nije bila u stanju da se upravo sada suo~i sa usponom uz stepeni{te, iako bi volela da bude sama. @ena je i dalje pri~ala, a stigo{e i drugi uzbu|eni ljudi. Izgledalo je da su planirane demonstracije. Doga|aji u Tuu zbivali su se tako brzo da je raspolo`enje planulo i ovde i ne{to se moralo u~initi. Preksutra, ne, sutra, bi}e odr`an mar{, veliki, od Starog grada do trga Kapitol - stara mar{ruta. "Novi ustanak devetog meseca", re~e mladi}, `estok i nasmejan, baciv{i pogled na Laiu. Nije bio jo{ ni ro|en u vreme ustanka devetog meseca, za njega je sve to bila istorija. Sada je `eleo da napravi malo sopstvene istorije. Odaja se napunila. Op{ti skup bi}e odr`an sutra ovde, u osam ujutro. "Ti mora{ govoriti, Laia." "Sutra? Oh, sutra ne}u biti ovde", re~e ona o{tro. Onaj koji joj se obratio osmehnuo se, neko drugi se nasmejao, iako se Amai obazirala oko sebe, zbunjenog pogleda. Nastavili su da pri~aju i vi~u. Revolucija. [ta ju je, za ime sveta, nateralo da to ka`e? Kakva izjava za dan uo~i revolucije, makar bila i istinita. ^ekala je da do|e njen trenutak, uspela je da ustane, a onda, i pored sve svoje nespretnosti, izvukla se neprime}ena me|u ljudima previ{e zauzetim svojim planovima i uzbu|enjem. Dospela je do hodnika, do stubi{ta i po~ela da se uspinje jednim po jednim stepenikom. "Generalni {trajk", govorio je jedan glas, dva glasa, deset glasova u odaji pod njom, iza nje. "Generalni {trajk", promrmlja Laia, odmaraju}i se na~as na podestu. A gore, napred, u njenoj sobi, {ta ju je ~ekalo? Privatna mo`dana kap. To je bilo pomalo sme{no. Po{la je uz drugo krilo stepeni{ta, jedan po jedan stepenik, po jednu nogu, poput malog deteta. Vrtelo joj se, ali vi{e se nije pla{ila pada. Napred, tamo dalje, suvi, beli cvetovi klimali su i {aptali na otvorenim poljima ve~eri. Sedamdeset dve godine i jo{ nije stigla da dozna kako se zovu. DEVET @IVOTA

140


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e Bila je `iva iznutra, ali mrtva spolja, njeno lice crna i sme|a mre`a nabora, tumora i brazgotina. Bila je }elava i slepa. Drhtaji koji su prolazili Librinim licem bili su naprosto titraji raspadanja. A ispod, u crnim hodnicima, dvoranama ispod ko`e, u tami, klju~alo je i previralo, hemijska no}na mora koja je trajala vekovima. "O, prokleta, prevrtljiva planeto", promrmlja Pju kada je kupola zadrhta, a stub pare {iknuo kilometar prema jugozapadu i prosuo srebrni gnoj preko lica zalaze}eg sunca. Sunce je zalazilo poslednja dva dana. "Ba{ }e mi prijati da opet vidim jedno ljudsko lice." "Hvala", re~e Martin. "Svakako, i tvoje je ljudsko", re~e Pju, "ali toliko sam ga gledao da ga vi{e i ne vidim." Signal radvida za~angrlja po komunikatoru kojim je upravljao Martin, nestade ga, pa se vrati u vidu lica i glasa. Lice je ispunilo ekran, nos asirskog kralja, o~i samuraja, bronzana ko`a i mlade, veli~anstvene o~i. "Da li ljudska bi}a tako izgledaju?" upita Pju s po{tovanjem. "Zaboravio sam." "Umukni, Ovene, uklju~eni smo." "Istra`iva~koj stanici na Libri, javite se, molim, ovde modul Paserina." "Ovde Libra. Snop fiksiran. Po|ite dole, module." "Izbacivanje kroz sedam E-sekundi. Preuzmite." Ekran se isprazni i zaiskri. "Da li svi izgledaju tako? Martine, ti i ja smo gadniji nego {to sam mislio." "Umukni, Ovene..." Martin je dvadeset dva minuta vodio brod u spu{tanju, a zatim ga obojica ugleda{e kroz kupolu koju su u~ini prozirnom, malu zvezdu sve ni`u na istoku boje krvi. Brod se spu{tao odmereno i tiho, Librina retka atmosfera slabo je prenosila zvuk. Pju i Martin zatvorili su {lemove svojih im-odela, isko~ili iz vazdu{ne komore kupole i potr~ali duga~kim, lebde}im skokovima, Ni`inski i Nurejev, u smeru letelice. Tri modula s opremom dolebde{e u razmacima od po ~etiri minuta i na rastojanjima od po sto metara isto~no od letelice. "Izi|ite", re~e Martin u radio u svom odelu. "^ekamo vas pred vratima." "Samo napred, proverili smo metan", re~e Pju. Izlaz se otvori. Mladi} koga su videli na ekranu izi|e uz atletski okret i dosko~i na tro{nu pra{inu i {ljaku Libre. Martin se rukova s njim, ali Pju nastavi da zuri prema izlazu, kroz koji izi|e jo{ jedan mladi} uz isti precizni okret i skok, pra}en mladom `enom koja izi|e uz isti precizni okret, ukra{en uvijanjem, i skok. Svi su bili visoki, bronzane ko`e, crne kose, visoko postavljene nosne kosti, epsko-anti~kog dr`anja, istog lica. Svi su imali isto lice. "Martine moj", re~e Pju "dobili smo klona." "Tako je", re~e jedan od njih, "mi smo desetoklon. Ime nam je D`on ^ou. Vi ste poru~nik Martin?" "Ja sam Oven Pju." "Alvaro Gilen Martin", re~e Martin formalno, uz mali naklon. Izi|e jo{ jedna devojka, istog prekrasnog lica. Martin se upiljio u nju, a o~i su mu kolutale kao u nervoznog ponija. O~igledno, nikada ranije nije razmi{ljao o klonima, pa je pretrpeo

141


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e tehnolo{ki {ok. "Polako", re~e Pju argentinskim nare~jem, "to su samo prekomerni blizanci." Stajao je pokraj Martinovog lakta. Njemu li~no bilo je drago zbog kontakta. Nije lako sresti se sa strancem. I najve}i ekstrovert oseti izvesnu zebnju u susretu sa makar i najponiznijim strancem, iako mo`da i nije svestan tog. Ho}e li napraviti budalu od mene, uni{titi moju predstavu o sebi samome, napasti me, uni{titi me, izmeniti me? Ho}e li biti druga~iji od mene? Ovo poslednje sigurno ho}e. To je ono najstra{nije: razli~itost jednog stranca. Po{to ste proveli dve godine na mrtvoj planeti, od toga poslednjih {est meseci izdvojeni unutar dvo~lane grupe, samo vi i onaj drugi, susret sa strancem pada vam jo{ te`e, koliko god dobrodo{ao. Odviknete se od razli~itosti, izgubile dodir; i tako se strah vra}a, primitivni nemir, iskonski u`as. Klon, pet mu{karaca i pet `ena, za minut-dva uradio je ono za {ta bi pojedincu bilo potrebno dvadeset: pozdravio se sa Pjuom i Martinom, razgledao Libru, istovario teret, pripremio sve za polazak. U{li su i ispunili kupolu, roj zlatnih p~ela. Tiho su zujali i brujali, popunjavali svaki kutak ti{ine, svaki deli} prostora medenozlatnim rojem ljudskog prisustva. Martin je zbunjeno posmatrao dugonoge devojke, a one su mu se sme{ile, po tri odjednom. Sme{ak im je bio ne`niji nego kod momaka, ali nije ni{ta manje zra~io ispunjeno{}u samim sobom. "Puni sebe", {apnu Oven Pju svom prijatelju, "to je to. Zamisli da si desetostruko svoj. Jo{ po devet sekundi za svaki pokret, jo{ devet glasova na svakom glasanju. Bilo bi veli~anstveno." Ali Martin je spavao. I svi D`on ^oui zaspali su odjednom. Kupolu je ispunilo njihovo tiho disanje. Bili su mladi, nisu hrkali. Martin je uzdisao i hrkao, lice boje ~okolade bilo mu je opu{teno u bledom sjaju zaostalom iza Librine mati~ne zvezde koja je najzad za{la. Pju je u~inio kupolu prozirnom i unutra su sada gledale zvezde, izme|u njih i Sol, ogromna fabrika svetla, klon sjaja. Pju je usnio i sanjao da ga neki jednooki div goni kroz uzdrhtale hodnike pakla. Iz svoje vre}e za spavanje Pju je posmatrao bu|enje klona. Svi su ustali u roku od jednog minuta, osim jednog para, mladi}a i devojke, koji su, ne`no isprepletani, spavali u istoj vre}i. Kada Pju to vide, u njemu do|e do udarca, dubokog potresa nalik jednom od Librinih zemljotresa. On toga nije bio svestan, pa je ~ak pomislio da je zadovoljan zbog onoga {to je video; takvih prijatnosti ina~e nije bilo na tom mrtvom i praznom svetu. Bla`eni bili svi ljubavnici sveta. Jedan od ostalih pri|e paru. Probudili su se i devojka se di`e u sede}i polo`aj, rumena i sanjiva, nagih, zlatnih dojki. Jedna sestra ne{to joj ne{to {apnu; ona pogleda Pjua i nestade u vre}i za spavanje; iz drugog pravca do|e napeti pogled, iz tre}eg glas: "Bo`e, navikli smo da imamo svoju sobu. Nadam se da vam ne smeta, kapetane Pju." "Bilo mi je drago", re~e Pju, samo upola iskreno. Morao je da ustane samo u ga}icama u kojima je spavao i sada se ose}ao poput o~erupanog petla, sav u belim, kr`ljavim pregibima i bubuljicama. Gotovo nikada ranije noje toliko zavideo Martinu na ujedna~enoj preplanulosti. Ujedinjeno Kraljevstvo pro{lo je kroz Veliku Glad dobro, izgubiv{i manje od polovine stanovni{tva: rekord postignut strogom kontrolom hrane. Crnoberzijanci i gomilaoci zaliha su pogubljivani. Mrvice su ravnopravno deljene. Dok

142


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e je u bogatijim zemljama ve}ina poumirala, a retki uspevali da `ive dobro, u Britaniji su samo neki poumirali, a niko nije `iveo dobro. Svi su postali mr{avi. Sinovi su im bili su mr{avi, njihovi unuci mr{avi, mali, tankih kostiju, podlo`ni infekcijama. U vreme kada se civilizacija pretvorila u liniju fronta, Britanci su ostali u redovima i na taj na~in pre`ivljavanje najja~ih zamenili pre`ivljavanjem najpo{tenijih. Oven Pju bio je skvr~en, sitan ~ovek. Svejedno, bio je tu gde jeste. U tom trenutku vi{e je `eleo da nije. Tokom doru~ka D`on re~e: "Voleli bismo da nas upoznate sa stanjem, kapetane Pju." "Samo Ovene." "Ovene, treba da napravimo radni plan. Ima li novosti u vezi sa rudnikom od kako ste poslali Misiji poslednji izve{taj? Va{e izve{taje videli smo kada je Paserina stigla na orbitu planete V, gde je i sada." Martin nije odgovarao, iako je rudnik bio njegovo otkri}e i njegov projekat, tako da je Pju morao svojski da se potrudi. Bilo je te{ko razgovarati sa njima. Ista lica, svako s istim izrazom inteligentnog zanimanja, sva nagnuta prema njemu naspram stola pod gotovo istim uglom. Svi su istovremeno klimali glavama. Preko znaka Eksploatacionih trupa na odelima imali su trake s imenom, prezime naravno ^ou, a ime D`on, ali srednje ime razli~ito. Mu{karci su bili Alef, Kaf, Jod, Gimel i Samed; `ene Sadhe, Dalet, Zajin, Bet i Re{. Pju je poku{ao da koristi imena, ali se odmah predao; ponekad nije uspevao ni da pogodi ko je govorio, jer glasovi su im bili vrlo sli~ni. Martin je namazao dvopek maslacem i sa`vakao ga, a onda se kona~no ume{ao: "Vi ste tim. Je li tako?" "Ta~no!" reko{e dva D`ona. "Bo`e, kakav tim! Nisam odmah shvatio. Koliko svako od vas zna {ta ostali misle?" "Nimalo, zapravo", odgovori Zajin, jedna od devojaka. "Nikakav ESP, nikakve neobi~ne stvari. Ali razmi{ljamo sli~no. Imamo potpuno istu spremu. Uz iste podsticaje, pred istim problemima, verovatno }emo istovremeno na}i ista re{enja. Obja{njavanje je jednostavno - ~esto nije ni potrebno. Vrlo retko do|e do nesporazuma. To nam zaista olak{ava zajedni~ki rad." "Hriste, svakako", re~e Martin. "Tokom {est meseci Pju i ja sedam sati od svakih deset tra}imo na me|usobno nerazumevanje. Kao i ve}ina ljudi. A {ta je sa vanrednim stanjima, da li ste isto toliko dobri kada nai|ete na neo~ekivani problem kao i nor... nepovezan tim?" "Statistike do sada ka`u da jesmo", spremno odgovori Zajin. Mora biti da klone uve`bavaju, pomisli Pju, da o~ekuju pitanja, da uveravaju i obja{njavaju. Sve {to su govorili imalo je blagi i u{togljeni oblik odgovora na{minkanih za javnost. "Ne mo`emo davati ideje jedni drugima kao {to to ~ine ~lanovi timova sastavljenih od pojedinaca, ali imamo prednost koja to nadokna|uje. Kloni se dobijaju od najboljeg ljudskog materijala,

143


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e jedinki s devedeset devet postotnim IIQ, genetskim sklopom alfa dvostruko A i tako dalje. Imamo vi{e adutaa od ve}ine pojedinaca." "I sve to pomno`eno ~iniocem deset. Ko je... ko je bio D`on ^ou?" "Genije u svakom slu~aju", re~e Pju u~tivo. Njegovo zanimanje za kloniranje nije bilo tako sve`e i `ivo kao Martinovo. "Tip leonardovske svestranosti", re~e Jod. "Biomatemati~ar, tako|e violinista i podvodni ribolovac, sa zanimanjem za probleme strukturalnog in`enjeringa i tako dalje. Poginuo je pre nego {to je stigao da postavi glavne teorije." "Onda svako od vas predstavlja razli~iti deo njegovog uma, njegove nadarenosti?" "Ne", re~e Zajin, odmahuju}i glavom s jo{ nekoliko ostalih. "Naravno, op{te obrazovanje i te`nje su nam isti, ali svi smo in`enjeri za planetna istra`ivanja. Neki budu}i klon mo}i }e da se {koluje tako da razvije i druge vidove osnovnog obrazovanja. Sve je to stvar ve`be: genetska tvar je istovetna. Mi jesmo D`on ^ou. Ali druga~ije smo obrazovani." Martin je delovao kao posle udarca. "Koliko vam je godina?" "Dvadeset tri." "Rekli ste da je umro mlad - jesu li mu pre toga uzeli polne }elije ili tako ne{to?" Preuzeo je Gimel. "Poginuo je u dvadeset ~etvrtoj u aviomobilskom sudaru. Nisu mogli da spasu mozak, pa su uzeli ne{to telesnih }elija i odgajili ih za kloniranje. Reproduktivne }elije ne koriste se za kloniranje, jer sadr`e samo polovinu hromozoma. Ispostavilo se da je utrobne }elije jednostavnije despecijalizovati i preprogramirati za op{ti rast." "Svi iverje iste klade", re~e Martin hrabro. "Ali kako je mogu}e... da su neki od vas `ene?" Preuzela je Bet: "Lako je prepodesiti polovinu }elija namenjenih kloniranju da budu `enske. Samo treba ukloniti mu{ki gen i one }e same pre}i u osnovni oblik, a to je `enski. Te`e je i}i obrnutim putem, treba ubacivati ve{ta~ke Y hromozome. Zbog toga uglavnom kloniraju mu{karce, po{to kloni najbolje funkcioni{u u me{ovitim grupama." Opet Gimel: "Sve tehni~ke i funkcionalne pojedinosti pa`ljivo su razra|ene. Poreski obveznici `ele da dobiju samo ono najbolje za svoj novac, a kloni su, naravno, skupi. Uz }elijske manipulacije, inkubaciju u posteljicama tipa Ngama, uzgoj i vaspitanje u grupama la`nih roditelja - na kraju cena svakog od nas dosti`e tri miliona." "A slede}e pokolenje", upita Martin, i dalje se napre`u}i, "pretpostavljam da se... rasplo|ujete?" "Mi `ene smo jalove", re~e Bet savr{eno ravnodu`no. "Se}ate se da je Y hromozom uklonjen iz na{ih prvobitnih }elija. Mu{karci mogu da oplode pogodne pojedinke, ukoliko to `ele. Ali da bi se opet dobio D`on ^ou, kad god je to potrebno, naprosto treba ponovo klonirati jednu }eliju nekog od nas." Martin se kona~no predao. Klimnuo je i po~eo da `va}e hladan dvopek. "Dobro", re~e jedan D`on i svi odjednom promeni{e raspolo`enje, poput jata ~voraka

144


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e koje skrene u jednom treptaju krila, toliko brzo slede}i predvodnika da nijedno oko ne mo`e videti koji od njih, zapravo, vodi. Bili su spremni za polazak. "Kako bi bilo da malo pogledamo rudnik? Posle }emo raspakovati opremu. U robobrodovima ima zanimljivih novih modela; sigurbno bisate voleli da ih vidite. Je li tako?" Da se Pju ili Martin i nisu slo`ili, bilo bi im te{ko da to naglas ka`u. D`onovi su bili ljubazni, ali uvek jednoglasni; njihove odluke bile su kona~ne. Pju, zapovednik stanice Libra 2, oseti se teskobno. Zar je mogao da {efuje nad tim nadljudskim mu{ko-`enskim desetostrukim bi}em? Koje je pored svega jo{ i genije? On pri|e Martinu dok su se odevali za izlazak napolje. Nijedan od njih nije rekao ni re~. Sme{teni po ~etvoro u tri velika mlaznjaka, pohitali su severno od kupole preko Librine zagasite, izbrazdane ko`e, po svetlosti zvezda. "Pusto{", re~e neko. S Pjuom i Martinom bili su mladi} i devojka. Pju se pitao da li je to ono dvoje koje su pro{le no}i videli u vre}i za spavanje. Sigurno se ne bi ljutili kada bi ih pitao. Seks mora da je za njih isto {to i disanje. Jeste li vas dvoje disali pro{le no}i? "Da", re~e on. "Prava pusto{." "Ovo nam je prvi put da izlazimo, osim tokom ve`bi na Luni." Devoj~in glas bio je nepobitno ne{to vi{i i ne`niji. "Kako ste podneli veliki skok?" "Drogirali su nas. A ba{ sam `eleo da ga iskusim." To je bio mladi}; zvu~ao je ~e`njivo. Ovako, samo po dvoje, kao da su imali vi{e li~nosti. Da li ponavljanje jedinke pori~e pojedina~nost?" "Bez brige", re~e Martin. "Ne mo`ete iskusiti ne-trajanje, jer njega tamo nema." "Naprosto bismo `eleli da jednom probamo", re~e jedno od njih. "Da bismo znali." Planine Merionet na istoku zasvetluca{e leprozno pod svetlo{}u zvezda, srebrnasta perjanica ledenog gasa dizala se nad grotlom na zapadu, a letelica jurnu prema tlu. Blizanci se na trenutak lecnu{e, a onda oboje napravi{e kratak pokret, kao da `ele da za{tite jedno drugo. Tvoja ko`a je moja, pomisli Pju, ali doslovce, a ne u prenesenom smislu. Kako li bi, onda, bilo imati nekoga tako bliskog kao oni? Uvek dobiti odgovor kada progovori{; nikada ne biti sam u bolu. Ljubi bli`njega svoga kao samoga sebe... Veliki, stari problem bio je re{en. Bli`nji si bio ti li~no: ljubav je bila savr{ena. A pred njima nalazio se rudnik ^eljust pakla. Pju je bio vanzmaljski geolog istra`iva~ke misije, Martin njegov tehni~ar i kartograf. Ali kada je Martin, prave}i snimke lokalnog terena, otkrio rudnik urana, Pju mu je dao sva ovla{}enja, ba{ kao i obavezu da ispita rudne naslage i isplanira poslove tima za eksploataciju. Ova deca poslata su sa Zemlje godinama pre nego {to je tamo primljen Martinov izve{taj i nisu znala kakav }e im biti posao sve dok nisu stigla dovde. Eksploatacione trupe jednostavno su slale ljude ravnomerno i naslepo, kao {to masla~ak pu{ta seme, znaju}i da }e za njih biti posla na Libri, na slede}oj planeti ili na nekoj za koju do tada nisu ni ~uli. Vladi je uran bio odve} potreban da bi ~ekala da izve{taji pre|u

145


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e svetlosne godine na putu ku}i. Ruda je bila poput zlata, staromodna, ali neophodna, vredna otvaranja vanzemaljskih rudnika i me|uzvezdanog prevoza, vredna svoje te`ine u ljudima, pomisli Pju gorko, posmatraju}i kako visoki, mladi mu{karci i `ene ulaze u crnu rupu kojoj je Martin dao naziv ^eljust pakla. Kada su u{li, njihove istovetne ~eone svetiljke sinu{e ja~e. Dvanaest treperavih zrakova skliznu niz vla`ne, neravne zidove. Pju za~u kako Martinov radijacioni broja~ upozoravaju}e pi{ti pred njima. "Evo cilja", re~e Martinov glas u interkomu odela, nadja~av{i pi{tanje i mrtvu ti{inu koja ih je okru`ivala. "Nalazimo se u bo~nom hodniku, ispred nas je glavno okomito grotlo." Pred njima je zjapila crna praznina, njen udaljeni kraj nije se mogao videti pod svetlo{}u lampi na kacigama. "Izgleda da je poslednji put bilo vulkanski aktivno pre nekoliko hiljada godina. Najbli`a raselina nalazi se na dvadeset osam kilometara isto~no, u [ancu. Veliki, bazaltni svod nad nama stabili{e sve podstrukture, u onoj meri u kojoj je i sam stabilan. Va{a sredi{nja `ica nalazi se na dubini od trideset {est metara i vodi prema grupi od pet vulkanskih pe}ina. Posredi je prava naslaga, `ica izuzetno bogata rudom. Videli ste podatke o procentima, zar ne? S va|enjem ne}e biti problema. Samo treba da pri|ete naslagama odozgo." "Skine{ poklopac i pusti{ ih da polete." Kikot. Glasovi za`amori{e, ali svi glasovi bili su jedan isti, a radio u odelu nije davao polo`aj u prostoru. "Da ih sasvim otvorimo. - Tako je najsigurnije. - Ali to je ~vrst, bazaltni krov, koliko je ovde debeo, deset metara? - Izve{taji ka`u izme|u tri i dvadeset. - A svuda razbacana dobra ruda. Da iskoristimo ovaj prilaz gde smo sada, malo da poravnamo i spustimo robo-{ine. Uvoz teglja~a. - Imamo li dovoljno materijala za potpore? - Koje su tvoje procene u pogledu ukupne isplative koli~ine, Martine?" "Recimo, vi{e od pet miliona kila, a manje od osam." "Prevoz }e sti}i ovamo za pet E-meseci. - Mora}e da ponesu pre~i{}eno. Ne}e, do danas je problem mase u NAFAL-prevozu sigurno re{en, seti se da ima {esnaest godina otkako smo pro{log utorka po{li sa Zemlje. - Jeste, posla}e celu gomilu i pre~istiti je na Zemljinoj orbiti. - Ho}emo li da si|emo, Martine?" "Samo izvolite. Ja sam ve} bio dole." Prvi od njih - Alef (hebrejski, vo, predvodnik) - po|e niz lestve. Ostali su ga sledili. Pju i Martin stajali su na rubu ponora. Pju je podesio interkom na vezu samo s Martinom, primetiv{i da je i Martin u~inio isto. Bilo je pomalo zamorno slu{ati jednu istu osobu kako naglas razmi{lja u deset glasova - ili je to jedan glas govorio misli deset umova? "Sjajni `ivci, re~e Martin, zagledan u crni ponor po ~ijim su izbrazdanim, neravnim zidoima, daleko u dubini, lutali zraci svetlosti sa kaciga. "Kao konopci. Prokleto izdr`ljivi." Martinov broja~ pijukao je poput izgubljenog pileta. Stajali su u utrobi mrtve, ali epilepti~ne planete i udisali vazduh iz rezervoara, obu~eni u odela neprobojna za otrovne materije i {kodljivo zra~enje, otporna u temperaturnom opsegu od dvesta stepeni, nepoderiva i izdr`ljiva na udare koliko god je to bilo mogu}e s obzirom na ne`nu, povredljivu sadr`inu.

146


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e "U slede}em skoku", re~e Martin, "voleo bih da prona|em planetu na kojoj nema ba{ ni~ega za eksploataciju." "Ovo si sam prona{ao." "Vi{e me ne pu{taj od ku}e." Pju je bio zadovoljan. Nadao se da }e Martin hteti da nastavi rad s njime, ali nijedan od njih nije voleo da mnogo pri~a o svojim ose}anjima, a on se ustezao da upita. "Poku{a}u", re~e on. "Mrzim ovo mesto. Svi|aju mi se pe}ine, zna{. Zato sam i do{ao ovamo. ^ista opsednutost. Ali ova planeta je ku~ka. Zla. Ovde nikada ne mo`e{ da se opusti{. Pretpostavljam da }e ovi ipak umeti da se sna|u. Razumeju se u posao." "Mlade nade, {ta li?" re~e Pju. Mlade nade pojavi{e se, guraju}i se, uz lestve, poneso{e Martina kraj ulaza i za`agori{e oko njega: "Imamo li dovoljno potpornog materijala? - Da, ukoliko jedan od servo motora za va|enje pretvorimo u o~vr{}iva~. - Je li to dovoljno da izdr`i miniudar? - Kaf mo`e da prora~una naprezanje." Pju je ponovo uklju~io interkom da bi ih ~uo; pogledao ih je, mno{tvo misli brbljanih u nestrpljivom umu, zatim Martina koji je }utke stajao me|u njima, pa ^eljust pakla i njene neravne zidove. "Dogovoreno. Kako vam se ~ini kao preliminarni plan, Martine?" "Vi odlu~ujete", re~e Martin. U roku od pet dana D`onovi su istovarili i pripremili sav materijal i opremu i po~eli sa otvaranjem rudnika. Radili su savr{eno delotvorno. Pju je istovremeno bio o~aran i prestravljen njihovom delotvorno{}u, pouzdano{}u, nezavisno{}u. Nije im bio ni od kakve koristi. Klon bi, razmi{ljao je on, zaista mogao biti potpuno uravnote`eno, samodovoljno ljudsko bi}e. Kad jednom odraste, ne bi mu vi{e bila potrebna ni~ija pomo}. Bio bi dovoljan samom sebi fizi~ki, seksualno, emotivno, intelektualno. Ma {ta da uradi neki njegov ~lan, uvek je imao podr{ku i odobravanje svojih drugova, svojih drugih ja. Niko im vi{e nije bio potreban. Po dva klona ostajala su u kupoli i vr{ila prora~une i vodila administraciju, ~esto putuju}i sankama do rudnika radi merenja i testiranja. To su bili matemati~ari, Zajin i Kaf. U stvari, kao {to je objasnila Zajin, svih desetoro steklo je potpuno matemati~ko obrazovanje od tre}e do dvadeset prve godine, ali izme|u dvadeset prve i dvadeset tre}e ona i Kaf nastavili su s matematikom, dok su ostali poja~ali studije drugih struka, geologije, rudarstva, ma{instva, elektronike, robotike, primenjene atomistike i tako dalje. "Kaf i ja ose}amo", re~e ona, "da smo deo klona koji je najbli`i onome {to je D`on ^ou bio u ranijem `ivotu. Ali, naravno, on se uglavnom bavio biomatematikom, a nas u toj oblasti nisu mnogo obrazovali." "Bili smo im najpotrebniji na ovom polju", re~e Kaf s patriotskim ponosom koji su ponekad ispoljavali. Uskoro su Pju i Martin nau~ili da razlikuju ovaj par od ostalih, Zajin po pona{anju, a Kafa jedino po o{te}enom noktu domalog prsta leve ruke, {to je bilo posledica pogre{no naciljanog ~eki}a u {estoj godini. Bez sumnje je me|u njima bilo jo{

147


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e mnogo takvih razlika, fizi~kih i psihi~kih; priroda je mo`da i bila istovetna, ali odgajanje nije. Samo, te razlike bilo je te{ko uo~iti. Deo pote{ko}a nastajao je i usled toga {to oni nikada nisu stvarno razgovarali sa Pjuom i Martinom. [alili su se s njima, bili ljubazni, uvek se lepo slagali. Ni{ta nisu pru`ali. Nije bilo ni~ega na {ta se ~ovek mogao po`aliti; bili su vrlo prijatni, ispoljavali su standardnu ameri~ku dru`eljubivost. "Dolazi{ li iz Irske, Ovene?" "Niko ne dolazi iz Irske, Zajin." "Ima puno Amerikanaca irskog porekla." "Svakako, ali nema Iraca. Dve hiljade na ~itavom ostrvu, koliko je meni poznato. Zna{, oni nisu uveli kontrolu ra|anja, pa im je ponestalo hrane. Kada je do{la tre}a glad, vi{e uop{te nije bilo Iraca, izuzev sve{tenika, a oni se svi pridr`avaju celibata, ili bar gotovo svi." Zajin i Kaf se usiljeno nasme{i{e. Oni nisu znali za verski fanatizam, niti za ironiju. "[ta si ti onda po narodnosti?" upita Kaf, a Pju odgovori: "Vel{anin." "Da li to Martin i ti razgovarate na vel{kom?" [ta te se ti~e, pomisli Pju, ali odgovori: "Ne, to je njegov jezik, a ne moj: argentinski. Ogranak {panskog." "Nau~io si ga radi va{ih poverljivih razgovora?" "Od koga to da krijemo razgovore? Re~ je naprosto o tome da ~ovek ponekad po`eli da progovori maternji jezik." "Da li je Vel{ neobi~an?" upita Zajin. "Vel{? Ah, Vels, tako se zove. Jeste, Vels je neobi~an." Pju uklju~i seka~ kamenja, koji je izlu|uju}om piskom spre~io svaki dalji razgovor, a dok je pi{talo, on okrenu le|a i re~e jednu nepristojnu re~ na vel{kom. Te no}i koristili su argentinski radi poverljivih razgovora. "Da li se uvek pari isto dvoje, ili se menjaju svake no}i?" Martin je delovao iznena|eno. Na tren je imao izraz la`ne stidljivosti, koji uop{te nije odgovarao njegovim crtama lica. Toga nestade. I on je bio radoznao. "Ja mislim da oni to rade nasumce." "Ne {ap}i, ~ove~e, zvu~i pokvareno. Ja mislim da se smenjuju." "Po planu?" "Tako da nikoga ne izostave." Martin se vulgarno nasmeja i uti{a se. "A mi? Nas nisu presko~ili?" "Nisu ni razmi{ljali o tome." "[ta ako zamolim neku od cura?" "Ispri~a}e ostalima, pa }e kolektivno odlu~iti." "Nisam im ja bik", re~e Martin, a tamno, te{ko lice mu pocrvene. "Ne}e one mene da procenjuju..." "Polako, ma~isto", re~e Pju. "Misli{ li da zamoli{ neku." Martin mrgodno sle`e ramenima. "Nek' se dr`e i dalje svog incesta." "Da li je to incest ili masturbacija?" "Briga me, sve dok to rade da ih ja ne ~ujem!"

148


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e Prvi poku{aji klona da glume ~ednost ubrzo su se iscrpli, nemotivisani bilo kakvom dubljom samoodbranom, bilo sve{}u o okru`enju. Pju i Martin su svakodnevno bili sve vi{e okru`eni prisno{}u njihove stalne emocionalno-seksualno-mentalne razmene: okru`eni, a ipak isklju~eni. "Jo{ dva meseca do polaska", re~e Martin jedne ve~eri. "Do ~ega?" re~e Pju. U poslednje vreme bio je prili~no mrzovoljan i Martinova namrgo|enost i{la mu je na nerve. "Do olak{anja." Kroz {ezdeset dana posada istra`iva~ke misije trebalo je da se vrati iz obilaska ostalih planeta sistema. Pju je bio svestan toga. "Precrtava{ dane u kalendaru?" podsmehnu se on. "Sredi se, Ovene." "Ma, {ta ho}e{?" "To {to sam rekao." Razi{li su se ose}aju}i prezir i uvre|enost. Pju u|e u kupolu po{to je dva dana proveo sam na Pampi, {irokoj, vulkanskoj visoravni ~ija se najbli`a ivica nalazila na dva sata leta prema jugu. Bio je umoran, ali samo}a ga je osve`ila. Nije bilo preporu~ljivo da idu sami na du`a putovanja, ali u poslednje vreme ~esto su to ~inili. Martin je bio nagnut pod blistavim osvetljenjem i crtao je jednu od svojih divnih, elegantnih karata. Ova je predstavljala ~itavo lice Libre, lice unaka`eno rakom. Ina~e je kupola bila prazna, delovala je mra~no i prostrano, kao u vreme pre dolaska klona. "Gde je zlatna banda?" Martin zagrokta da ne zna, a zatim di`e glavu da bi bacio pogled prema suncu koje je mlitavo ~u~alo na isto~noj zaravni, poput ogromne, crvene `abe, a zatim prema satu, na kome je stajalo 18:45. "Danas je bilo jakih zemljotresa", re~e on, vrativ{i se mapi. "Jesi li ih osetio tamo dole? Okolo je popadala gomila kutija. Pogledaj seizmo." Igla je skakutala i podrhtavala na valjku. Ovde se nikada nije zaustavljala. U toku popodneva valjak je registrovao pet zemljotresa velikog intenziteta; igla je dvaput isko~ila sa valjka. "Epicentar 61' severno sa 42' 4'' isto~no." "Ovog puta nije u [ancu." "^inio mi se druga~iji od uobi~ajenih. O{triji." "U Bazi Jedan de{avalo mi se da po ~itavu no} le`im budan, ose}aju}i kako zemlja poskakuje. ^udno kako se ~ovek navikne na takve stvari." "Ina~e pobrljavi{. [ta ima za jelo?" "Mislio sam da si ti kuvao." "^ekao sam klona." Ose}aju}i se prevareno, Pju izvadi dvanaest paketi}a sa hranom, gurnu dva u instape}, izvu~e ih napolje. "Dobro, evo ve~ere." "Ba{ sam razmi{ljao", re~e Martin dok je prilazio stolu, "{ta kad bi neki klon klonirao samog sebe? Ilegalno. I napravio hiljadu kopija - deset hiljada. ^itavu vojsku. Predstavljali bi poprili~nu silu, zar ne?"

149


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e "Ali koliko bi miliona ko{tala tolika rulja? Ve{ta~ke materice i sve te stvari. Bilo bi te{ko dr`ati to u tajnosti, osim kada bi imali ~itavu planetu za sebe... Pre Gladi, kada je Zemlja imala nacionalne vlade, pri~alo se o tome: klonirajte najbolje vojnike, napravite ~itave legije. Ali nestalo je hrane pre nego {to su stigli da se poigraju time." Razgovarali su prijateljski, kao i obi~no. "^udno", re~e Martin, `va}u}i. "Jutros su nas rano napustili, zar ne?" "Svi sem Kafa i Zajin. Mislili su da danas izvade prvu turu. O ~emu je re~?" "Nisu se vratili na ru~ak." "Sigurno ne}e umreti od gladi." "Oti{li su u sedam." "Jesu." Onda Pju shvati. Imali su zalihe vazduha za osam sati. "Kaf i Zajin poneli su rezervne boce kada su po{li. Imali su ih ~itavu gomilu." "Jesu, ali sve su vratili radi ponovnog punjenja." Martin ustade i pokaza prema jednoj od gomila stvari koje su izdelile kupolu na hodnike i odaje. "Na svakom im-odelu postoji alarmni ure|aj." "Nije automatski." Pju je bio umoran i gladan. "Sedi i jedi, ~ove~e. Umeju oni i sami da brinu o sebi." Martin sede, ali nije jeo. "Bio je jak zemljotres, Ovene. Onaj prvi. Dovoljno jak da se upla{im." Posle pauze Pju uzdahnu i re~e: "Dobro." Bez imalo odu{evljenja izvadili su dvosede sanke koje su im uvek bile na raspolaganju i odvezli se prema severu. Dugi zalazak sunca sve je prekrio otrovno crvenom sluzi. Vodoravna svetlost i senke ote`avale su im vidljivost, podigle su pred njima zidove od la`nog gvo`|a kroz koje su proletali, pretvorile dolinu iza ^eljusti pakla u ogromnu jamu ispunjenu krvavom vodom. Oko ulaza u tunel ~itav haos ma{inerije, kranova, kablova, servomotora, to~kova, ma{ina-kopa~ica, robo-kola, kliza~a i kontrolnih ku}ica nahereno je {tr~ao u crvenoj svetlosti. Martin sko~i sa sanki i utr~a u rudnik. Zatim istr~a do Pjua. "O Bo`e, Ovene, sru{ilo se", re~e on. Pju u|e, a na pet metara od ulaza ugleda svetlucavi, vla`ni, crni zid kojim se tunel zavr{avao. Odskora izlo`en vazduhu, delovao je organski, poput tkiva utrobe. Ulaz u tunel, pro{iren eksplozijama i sa dvosmernom {inskom vezom postavljenom za robokola, u~inio mu se neizmenjen, sve dok nije primetio na hiljade pau~inastih pukotina u zidovima. Pod je bio pokva{en nekom lepljivom te~no{}u. "Bili su unutra", re~e Martin. "Mo`da su i dalje. Sigurno su imali rezervne boce sa vazduhom..." "Pogledaj, Ovene, pogledaj bazaltni krov, zar ne vidi{ {ta je napravio zemjotres, pogledaj." Niska grba tla koja je natkriljavala pe}ine i dalje je odavala nestvarni utisak opti~ke varke. Izokrenula se, utonula u sebe, ostaviv{i prostrano ulegnu}e ili udubljenje. Dok je Pju kora~ao po njemu, video je da je i ono prekriveno mnogobrojnim si}u{nim

150


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e pukotinama. Iz nekih je curio beli~asti gas, tako da se sun~eva svetlost prelamala na povr{ini gasnog bazena kao u vodi mutnog crvenog jezera. "Nije rudnik kriv. Nije bilo gre{ke u njemu!" Pju se brzo vrati do njega. "Ne, nema gre{ke, Martine - vidi, sigurno nisu svi bili zajedno unutra." Martin ga je sledio, tragaju}i izme|u izlomljenih ma{ina najpre utu~eno, a zatim sve `ivlje. On primeti vazdu{ne sanke. Sletele su iz pravca severa i zabile se ukoso u jamu ispunjenu koloidnom pra{inom. Nosile su dva putnika. Jedan je bio dopola prekriven pra{inom, ali merni ure|aji njegovog odela normalno su funkcionisali; drugi je, privezan, visio sa nagnutih sanki, im-odelo mu je bilo razderano na polomljenim nogama, a telo smrznuto poput kamena. To je bilo sve {to su na{li. Po{to to preporu~uju i obi~aji i pravila, smesta su kremirali poginulog laserskim pi{toljima koje su nosili po propisu i koje nikada ranije nisu upotrebili. Znaju}i da }e mu pripasti muka, Pju podi`e pre`ivelog na dvosede sanke i posla Martina u kupolu sa njime. Zatim povrati, izbaci ostatke iz odela i, na{av{i neo{te}ene ~etvorosede sanke, po|e za Martinom, tresu}i se kao da se Librina hladno}a probila do njega. Pre`iveli je bio Kaf. Bio je u stanju dubokog {oka. Na zatiljku su mu prona{li oteklinu koja je mogla da zna~i potres mozga, ali nije bilo nikakvih vidljivih preloma. Pju donese dve ~a{e s koncentratom hrane i dve posude s akvavitom. "Hajde", re~e on. Martin poslu{a i ispi napitak. Posedali su na kutije u blizini vise}ih postelja i nalili akvavit. Kaf je le`ao nepokretan, vo{tanog lica, glatke, crne kose rasute po ramenima, uko~ene usne bile su mu malo razdvojene da bi propustile dahtavo disanje. "Bi}e da je to bio prvi udar, onaj veliki", re~e Martin. "Sigurno je ~itavu strukturu oborio postrance. Sve dok se nije uru{ila. Mora da u pobo~nim stenama ima gasa, kao u onim formacijama u trideset prvom kvadrantu. Ali nije bilo nikakvog nagove{taja..." i dok je to govorio, svet polete ispod njih. Stvari posko~i{e i zaklopara{e, vi~u}i: Ha! Ha! Ha! "Ovo je bilo kao u ~etrnaest ~asova", re~e Razum drhtavo Martinovim glasom, me|u par~i}ima i ru{evinama sveta. Ali Nerazum ustade, dok se buka sti{avala, a stvari prestajale da ple{u, i po~e glasno da vri{ti. Pju sko~i preko svog prolivenog akvavita i poku{a da zadr`i Kafa u le`aju. Mi{i}avo telo samo ga strese sa sebe. Martin mu pritisnu ramena. Kaf je vri{tao, borio se, gu{io; lice mu je pobledelo. "Oksi", re~e Pju, a ruka mu instinktivno prona|e pravu iglu; dok je Martin pridr`avao masku, un zabode iglu u blizini nerva vagusa, vra}aju}i Kafa u `ivot. "Pojma nisam imao da se razume{ u te stvari", re~e Martin, zadihan. "Lazarov ubod, otac mi je bio lekar. ^esto poma`e", re~e Pju. "Hteo bih tog pi}a koje sam prosuo. Da li je zemljotres gotov? Ja ne umem da ka`em." "Naknadni udari. Nije to samo tvoja drhtavica." "Za{to se gu{io?" "Ne znam, Ovene. Pogledaj u priru~nik."

151


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e Kaf je disao normalno, a boja mu se vratila; jo{ su mu jedino usne bile tamne. Nalili su jo{ po jednu ~a{u i seli pored njega uz medicinski priru~nik. "Ni~ega nema o cijanozi ili prestanku disanja u poglavljima '[ok' ili 'Potres mozga'. Sigurno nije ni{ta udahnuo dok je imao odelo na sebi. Ne znam. Isto toliko koristi imali bismo i od 'Maminog ku}nog travara'... 'Analni hemoroidi', fuj!" Pju zavitla knjigu na gornju povr{inu jedne kutije. Nije uspeo da dobaci, jer su ili on ili povr{ina kutije i dalje bili nemirni. "Za{to nije dao signal?" "Molim?" "Ono osmoro u rudniku nije imalo vremena. Ali on i devojka sigurno su bili napolju. Mo`da se ona nalazila kraj ulaza, pa je bila zahva}ena prvim klizanjem. On je svakako bio napolju, mo`da u kontrolnoj ku}ici. Utr~ao je, izvukao je napolje, stavio na sanke, po{ao prema kupoli. Za sve to vreme uop{te nije pritisnuo alarmno dugme u imodelu. Za{to?" "Pa, dobio je udarac po glavi. Ne verujem da je uop{te bio svestan da je devojka mrtva. Nije vladao sobom. Ali i da jeste, ne znam da li bi se setio da nam uputi signal. Oni su, pomo}i radi, tra`ili jedno drugo." Martinovo lice bilo je poput indijanske maske, sa brazdama u uglovima usana i o~ima od tamnih komada uglja. "Je li? [ta li je onda osetio tada, kada je po~eo zemljotres, a on bio napolju, sam..." Umesto odgovora, Kaf po~e da vri{ti. Zatim pade sa vise}eg le`aja uz te{ke gr~eve ~oveka koji se gu{i, smesta obori Pjua razmahanim rukama, saplete se preko gomile kutija i pade na pod, plavih usana, belih o~iju. Martin ga odgurtnu nazad na le`aj i dade mu kiseonika, zatim kleknu pored Pjua koji je sedeo i brisao pose~enu jagodicu. "Ovene, jesi li dobro, ho}e li ti biti dobro, Ovene?" "Mislim da jesam", re~e Pju. "Za{to mi time trlja{ lice?" Bilo je to kratko par~e kompjuterske trake, sada umrljano Pjuovom krvlju. Martin ga baci. "Mislio sam da je ubrus. Isekao si obraz na toj kutiji tamo." "Je li ga pro{lo?" "Izgleda." Gledali su Kafa koji je le`ao uko~en, sa zubima pretvorenim u belu crtu izme|u tamnih, stisnutih usana. "Kao epilepsija. Mo`da je povreda mozga?" "[ta misli{ o tome da mu damo punu dozu meprobamata?" Pju zavrte glavom. "Ne znam {ta je sve bilo u onome {to sam mu ubrizgao zbog {oka. Ne `elim da ga predoziram." "Mo`da }e sada prespavati celu stvar." "I sam bih to voleo. Imam ose}aj da izme|u zemljotresa i njega ne mogu da se odr`im na sopstvenim nogama." "Ima{ tu gadan rez. Sredi ga, ja }u jo{ malo ostati s njim." Pju o~isti pose~eni obraz i svu~e ko{ulju, a zatim zastade.

152


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e "Ima li ne{to {to je trebalo da uradimo - da probamo." "Svi su mrtvi", re~e Martin polako, tiho. Pju le`e preko vre}e za spavanje, a ve} trenutak kasnije probudi ga neprijatni, uznemiruju}i zvuk borbe. On teturavo ustade, prona|e iglu, tri puta poku{a da je zabode bez uspeha, zatim zapo~e masa`u Kafovog srca. "Usta na usta", re~e on i Martin poslu{a. Ubrzo Kaf o{tro udahnu, kucanje srca mu se ustali, zgr~eni mi{i}i po~e{e da se opu{taju. "Koliko sam spavao?" "Pola sata." Stajali su oznojeni. Tle zadrhta, materijal kupole se zatalasa i ule`e. Libra je opet plesala strahotnu polku, svoj Totentanz. Sunce je, iako se uzdizalo, izgledalo sve ve}e i crvenije; gasovi i pra{ina sigurno su se podigli visoko u retku atmosferu. "[ta mu je, Ovene?" "Mislim da umire s njima." "Njima... Ali ka`em ti da su svi mrtvi." "Njih devetoro. Svi su mrtvi, smrvljeni ili ugu{eni. Svi su bili on, sav je bio sa~injen od njih. Izginuli su, a on sada pro`ivljava njihove smrti, jednu po jednu." "Uh, jad Bo`ji", re~e Martin. Slede}i put bilo je isto. Peti put bilo je gore, jer se Kaf borio i buncao, poku{avao da govori, ali nije uspevao da istisne re~i, kao da su mu usta bila zatvorena kamenjem ili blatom. Posle toga, napadi su oslabili, ali i on sam. Osmi napad do|e oko ~etiri i trideset; do pet i trideset Pju i Martin ~inili su sve {to mogu da zadr`e `ivot u telu koje je, bez ikakvog otpora, klizilo u smrt. Zadr`ali su ga, ali Martin re~e: "Slede}i }e ga dokusuriti." Tako je i bilo; ali Pju je ubacivao sopstveni dah u nepokretna plu}a, sve dok se i sam nije obeznanio. Probudio se. Kupola je bila neprozirna, a svetla poga{ena. Oslu{nuo je i za~uo disanje dva usnula ~oveka. Zaspao je i vi{e ga ni{ta nije budilo dok to nije u~inila glad. Sunce se nalazilo prili~no visoko iznad tamnih visoravni, a planeta je prestala da igra. Kaf je spavao. Pju i Martin pili su ~aj i gledali ga s ponosom vlasnika. Kada se Kaf probudi, Martin mu pri|e: "Kako si, stari?" Nije bilo odgovora. Martinovo mesto zauze Pju i zagleda se u sme|e, mutne o~i koje su zurile u njegove, ne vide}i ih. Kao i Martin, brzo se okrenuo na drugu stranu. Podgrejao je koncentrat hrane i odneo ga Kafu. "Hajde, ispij." Video je kako su se mi{i}i na Kafovom vratu zategli. "Pustite me da umrem", re~e mladi}. "Ti ne umire{." Kaf je govorio jasno i precizno: "Devet desetina mene je mrtvo. Nije me dovoljno ostalo u `ivotu." Ta preciznost uveri Pjua i on po~e da se bori protiv uverenosti. "Ne", re~e on o{tro. "Oni su mrtvi. Ostali. Ti nisi me|u njima, ti si `iv. Ti si D`on ^ou. Tvoj `ivot je u tvojim rukama." Mladi} je i dalje le`ao, zagledan u tamu koje nije bilo.

153


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e Martin i Pju su na smenu odvozili teglja~ Eksploatacionih trupa do ^eljusti pakla i rezervni par roboa da bi spasli opremu i za{titili je od Librine opake atmosfere, jer je vrednost stvari bukvalno bila astronomska. Bio je to spor posao za samo po jednog ~oveka, ali nisu `eleli da ostave Kafa samog. Onaj koji je ostajao u kupoli bavio se sre|ivanjem dokumentacije, dok je Kaf sedeo ili le`ao zagledan u svoju tamu, ni{ta ne govore}i. Dani su nemo prolazili. Radio zapucketa i progovori: poziv misije sa broda. "Bi}emo na Libri za pet nedelja, Ovene. Ta~nije govore}i, za trideset ~etiri E-dana i devet ~asova. Kako stoje stvari u dobroj staroj kupoli?" "Ne valja, {efe. Eksploataciona grupa je izginula u rudniku, svi sem jednoga. Zemljotres. Pre {est dana." Radio zapucketa i zapeva pesnu zvezda. Pauza od {esnaest sekundi u oba smera; brod se sada nalazio na orbiti planete II. "Svi mrtvi osim jednog? Ti i Martin ste nepovre|eni?" "U redu smo, {efe." Trideset dve sekunde. "Paserina je ovde s nama ostavila eksploatacioni tim. Mogao bih da ih po{aljem na projekat ^eljust pakla, umesto na projekat iz kvadranta sedam. Sredi}emo to kada se spustimo. U svakom slu~aju, ti i Martin bi}ete oslobo|eni kupole dva. Dr`'te se. Jo{ ne{to?" "Ni{ta vi{e." Trideset dve sekunde. "Dobro, onda. Zdravo, Ovene. Sve ovo ~uo je i Kaf, a kasnije mu Pju re~e: "[ef }e te mo`da pitati `eli{ li da ostane{ ovde s novom eksploatacionom grupom. Ti zna{ kako je ovde." Upu}en u tegobe `ivota na dalekim svetovima, `eleo je da upozori mladi}a. Kaf nije odgovorio. Otkako je rekao: "Nije me dovoljno ostalo u `ivotu", nije progovorio ni re~. "Ovene", re~e Martin u interkom odela, "on ga je odsvirao. Opaljen. Psiho." "Dobro se dr`i za nekoga ko je umirao devet puta." "Dobro? Kao {to je isklju~eni android dobro. Jedino ose}anje koje mu je preostalo jeste mr`nja. Pogledaj mu o~i." "Nije to mr`nja, Martine. Slu{aj, istina je da je na neki na~in on stvarno bio mrtav. Ne mogu ni da zamislim {ta ose}a. Ali to nije mr`nja. On ne mo`e ~ak ni da nas vidi. Previ{e je mra~no." "Vratove seku po mraku. Mrzi nas jer nismo Alef, Jod i Zajin." "Mo`da. Ali ja mislim da je on sam. Ne vidi nas, niti ~uje, u tome je stvar. Nikada ranije nije morao da vidi nikoga. Nikada ranije nije bio sam. Mogao je da vidi samoga sebe, da razgovara sa sobom, da `ivi, devet sopstvenih ja tokom ~itavog `ivota. On ne zna kako se gura kad si sam. Mora da u~i. Daj mu vremena." Martin zatrese masivnom glavom. "Odsvirao", re~e on. "Kada bude{ nasamo s njim, priseti se da bi mogao da ti slomi vrat jednom rukom."

154


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e "Mogao bi", re~e Pju, ~ovek mekog glasa, povre|ene jagodice; sme{io se. Tek {to su izi{li iz vazdu{ne komore kupole da programiraju jedan servo za popravku o{te}enog teglja~a. Videli su kako Kaf sedi unutar ogromne, polujajaste kupole, poput muve u }ilibaru. "Daj mi onaj blok. Zbog ~ega misli{ da }e mu biti bolje?" "O~igledno ima jaku li~nost." "Jaku? Obogaljenu. Devet desetina mrtvu, kako to sam re~e." "Ali on nije mrtav. @iv je ~ovek: D`on Kaf ^ou. Do{ao je na svet na mnogo otka~en na~in, ali, najzad, svaki de~ko mora da nau~i da se odvoji od porodice. Uspe}e on." "Ne vidim kako." "Razmisli malo, moj Martine. ^emu slu`i kloniranje? Da popravi ljudsku rasu. Saterani smo u {kripac. Pogledaj mene. IIQ i GC ne dosti`u ni pola D`onovih. Ipak, toliko su me `eleli za slu`bu na dalekim svetovima da su me primili ~im sam se pojavio, snabdeli me ve{ta~kim plu}nim krilom i popravili mi kratkovidost. Da okolo ima dovoljno valjanih, zdravih momaka, misli{ da bi primili kratkovidog Vel{anina sa polovinom plu}a?" "Nisam znao da ima{ ve{ta~ko plu}no krilo." "Eto, imam. Nije limeno, razume{. Ljudsko, izraslo u rezervoaru iz par~eta nekoga; klonirano, ako ti se tako vi{e svi|a. Tako se prave organi za presa|ivanje, op{ta zamisao ista kao kod kloniranja, ali par~ad i komadi}i umesto gotovih ljudi. To je sad moje plu}no krilo, kako god okrene{. Ali ho}u da ka`em da ovih dana na svetu ima previ{e ljudi nalik meni, a nedovoljno poput D`ona ^oua. Oni poku{avaju da ponovo podignu ljudsko genetsko stablo koje se, otkako se populacija srozala, svelo na kr`ljavu travku. Zna~i, ukoliko su ga klonirali, sna`an je i bistar ~ovek. To je jedina logika, u svakom slu~aju." Martin zagrokta; servo po~e da bruji. Kaf je malo jeo; imao je problema sa gutanjem hrane, gu{io se, tako da je odustajao posle nekoliko zalogaja. Izgubio je osam ili deset kila. Ipak, posle neke tri nedelje, apetit po~e da mu se vra}a, a jednog dana on po~e da razgleda li~ne stvari klonova, vre}e za spavanje, alat, hartije koje je Pju uredno slo`io na daljem kraju avenije kutija i predmeta. Slagao ih je, uni{tio hrpu hartije i drangulija, od preostalog napravio paketi}, zatim ponovo zapao u komu na nogama. Posle dva dana je progovorio. Pju je poku{avao da otkloni zavijanje zvuka magnetofona; Martin je odleteo mlaznjakom, proveravaju}i mape Pampe. "U pakao i prokletstvo", re~e Pju, a Kaf odvrati bezbojnim glasom: "Ho}e{ li da ja to uradim?" Pju posko~i, sabra se i dade ma{inu Kafu. Mladi} je rastavi, ponovo sklopi i ostavi na stolu. "Pusti neku traku", re~e Pju, sra~unato nehajno, zauzet kod drugog stola. Kaf stavi prvu traku na redu, koral, a zatim le`e na svoj le`aj. Zvuk stotina ljudskih glasova koji su zajedno pevali ispuni kupolu. Nepomi~no je le`ao, praznog lica.

155


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e Slede}ih dana uradio je nekoliko rutinskih poslova, bez tra`enja. Nije preduzimao ni{ta {to je zahtevalo inicijativu, a kada bi ga zamolili da uradi ne{to uop{te nije odgovarao. "Dobro se snalazi", re~e Pju argentinskim nare~jem. "Ne. Pretvara se u ma{inu. Radi ono za {ta je programiran, ne reaguje na bilo {ta drugo. Gore mu je nego dok ni{ta nije radio. Vi{e nije ljudsko bi}e." Pju uzdahnu. "Pa, laku no}", re~e on na engleskom. "Laku no}, Kafe." "Laku no}." To je rekao Martin. Kaf nije. Slede}eg jutra, tokom doru~ka, Kaf pru`i ruku preko Martinovog tanjira da dohvati dvopek. "Za{to nisi tra`io?" re~e Martin sa dobro}udno{}u prigu{enog o~ajanja. "Mogao sam ja da ti ga dodam." "Mogao sam da ga dohvatim", re~e Kaf svojim ravnim glasom. "Da, ali pazi. Kada zatra`i{ da ti neko doda ne{to, ka`e{ laku no} ili zdravo, takve stvari nisu va`ne, ali svejedno, kada neko ne{to ka`e ~ovek treba da odgovori..." Mladi} je nezainteresovano gledao Martina; o~i kao da mu nisu dopirale do osobe koju je gledao. "Za{to bih odgovarao?" "Zato {to ti je neko ne{to rekao." "Za{to?" Martin sle`e ramenima i nasmeje se. Pju sko~i i uklju~i seka~ kamena." Kasnije je rekao: "Mani se toga, molim te, Martine." "Maniri su od su{tinske va`nosti u malim, izdvojenim posadama, bar neka vrsta manira, {ta god bio zajedni~ki posao. U~ili su ga tome, te stvari znaju svi na dalekim svetovima. Za{to sve to namerno odbacuje?" "Govori{ li ti sebi laku no}?" "Pa {ta s tim?" "Zar ne vidi{ da Kaf nikada nije poznavao nikoga izuzev sebe?" Martin malo razmisli, a onda prasnu: "Onda, bogami, ~itavo to zame{ateljstvo sa kloniranjem ni{ta ne valja. [ta }e nam gomile iskopiranih genija, kada oni ~ak i ne znaju da postojimo?" Pju klimnu. "Mo`da bi bilo mudrije razdvajati klonove i uzgajati ih sa drugima. Ali ovako ~ine stvarno sjajan tim." "Da li? Ne znam ba{. Da je tamo bila grupa od deset prose~nih, nedelotvonih vanzemaljskih in`enjera, da li bi svi izginuli? [ta ako su, kada je stigao zemljotres i kada su stvari po~ele da se uru{avaju, {ta ako su sva ta deca potr~ala istim putem, mo`da dublje u rudnik, da bi spasla onoga koji je bio najdublje? ^ak je i Kaf bio napolju i krenuo unutra... To je hipoteza. Ali stalno ne{to mislim, od deset obi~nih, zbunjenih momaka, vi{e bi ih se izvuklo." "Ne znam. Istina je da istovetni blizanci ~esto umiru u pribli`no isto vreme, ~ak i ako nisu videli jedan drugog. Istovetnost i smrt, sve je to vrlo ~udno..." Dani su prolazili, crveno sunce gmizalo je preko tamnog neba, Kaf nije odgovarao kada bi mu se obratili, Pju i Martin svakog dana sve ~e{}e su re`ali jedan na drugoga. Pju se po`alio na Martinovo hrkanje. Uvre|en, Martin je pomerio le`aj na drugi

156


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e kraj kupole i jedno vreme nije govorio sa Pjuom. Pju je zvi`dukao vel{ke tu`balice dok se Martin nije pobunio, a onda je Pju izvesno vreme prestao da govori. Dan pre nego {to je trebalo da stigne brod misije, Martin objavi da ide do Merioneta. "Mislio sam da }e{ mi pomo}i na kompjuteru da zavr{im analizu stena", re~e Pju, o`alo{}en. "To mo`e i Kaf. Hteo bih da jo{ jednom vidim [anac. Prijatno", dodade na nare~ju, nasmeja se i ode. "Kakav je to jezik?" "Argentinski. Zar ti nisam to ranije rekao?" "Ne znam." Posle izvesnog vremena mladi} dodade: "Mislim da sam zaboravio mnoge stvari." "Zapravo, i nije bilo va`no", re~e Pju, najednom shvativ{i koliko je bitan taj razgovor. "Ho}e{ li da mi pomogne{ sa kompjuterom, Kafe?" On klimnu. Pju je ostavio mnogo nedovr{enih stvari, pa im je posao oduzeo ~itav dan. Kaf je bio dobar saradnik, mnogo br`i i sistemati~niji i od samog Pjua. Njegov ravni glas, sada kada je ponovo progovorio, prili~no je nervirao Pjua; ali ni to nije bilo va`no, jer trebalo je izdr`ati samo jedan dan sa njime, a onda }e do}i brod, stara posada, drugovi i prijatelji. Tokom pauze za ~aj, Kaf re~e: "[ta }e se desiti ako se istra`iva~ki brod sru{i?" "Svi na njemu }e izginuti." "Mislio sam s nama." "S nama? Poslali bismo radijom SOS signale i `iveli na pola obroka sve dok ne stigne spasila~ka ekipa iz oblasti tri. To je na ~etiri i po E-godine odavde. Ovde mo`emo da prehranimo tri ~oveka, da vidim, mo`da ~etiri do pet godina. Bilo bi malo tesno." "Da li bi poslali krstaricu zbog tri ~oveka?" "Bi." Kaf vi{e nije govorio. "Dosta veselih spekulacija", re~e veselo Pju i ustade da se vrati na posao. No, istog trena polete u stranu, a stolica mu se izma~e ispod ruke; napravio je neku vrstu polupiruete i o{tro tresnuo o pod kupole. "Bogo moj", re~e on, vrativ{i se izra`avanju iz svog rodnog kraja, "{ta je to?" "Potres", re~e Kaf. [oljice uz plasti~ni kikot posko~i{e po stolu, rolna papira izlete iz kutije, ko`a kupole zatalasa se i nabra. Pod nogama im se zaori titanska buka, napola zvuk, napola podrhtavanje, podzvu~ni tutanj. Kaf je nepomi~no sedeo. Zemljotres ne pla{i ~oveka koji je devet puta poginuo u zemljotresu. Pju, bledog lica, krute, crne kose koja mu je {tr~ala oko glave, re~e: "Martin je u [ancu." "Kakvom {ancu?"

157


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e "Velika raselina. Epicentar lokalnih zemljotresa. Pogledaj seizmograf." Pju se borio sa zaglavljenim vratima komore koja se jo{ tresla. "Kuda }e{?" "Za njim." "Martin je po{ao mlaznjakom. Nije bezbedno koristiti sanke za vreme zemljotresa. Gubi se kontrola nad njima." "Zaboga, ~ove~e, u}uti!" Kaf ustade, govore}i ravnim glasom kao i obi~no: "Nepotrebno je sada po}i za njim. To je preduzimanje suvi{nog rizika." "Ukoliko mu se alarm izgubi, javi mi to radiom", re~e Pju, zatvori {lem svog odela i otr~a u komoru. Kada je izi{ao, Libra zadi`e poderanu suknju i zaigra trbu{ni ples, po~ev od njegovih nogu pa sve do crvenog obzorja. Unutar kupole, Kaf je gledao kako se sanke uzdi`u, trep}u poput meteora u mutnocvenom svetlu dana i nestaju na jugoistoku. Pod kupole zadrhta, zemlja se zaka{lja. Grotlo ju`no od kupole izbljuva oblak crnog gasa koji se sporo uzdizao. Zvono zaurla i crveno svetlo blesnu na glavnoj kontrolnoj tabli. Na natpisu ispod svetiljke pisalo je "Odelo 2", a ispod toga bilo je na{krabano A. G. M; Kaf nije isklju~io signal. On poku{a da pozove Martina radiom, zatim Pjua, ali nijedan nije odgovarao. Kada su naknadni potresi oslabili, on se vrati poslu i dovr{i Pjuov prora~un. To mu je oduzelo oko dva sata. Svakih pola sata poku{avao je da uspostavi vezu s odelom 1 i nije uspevao, zatim s odelom 2, ali ni tu nije uspevao. Posle jednog sata crveno svetlo prestade da trep}e. Bilo je vreme za ve~eru. Kaf zgotovi obrok za jednu osobu i pojede ga. Zatim le`e na svoj le`aj. Naknadni udari su prestali, osim slaba{nih, razmazanih drhtaja sa dugim razmacima. Sunce je visilo na zapadu, pljosnato, bledocrveno, ogromno. Nije se vidljivo spu{talo. Nije bilo ba{ nikakvog zvuka. Kaf ustade i po~e da kora~a po neurednoj, poluspakovanoj, kutijama ispunjenoj, pustoj kupoli. Ti{ina se nastavljala. Pri{ao je magnetofonu i pustio prvu traku koja mu se na{la pri ruci. Bila je to instrumentalna muzika, ~isto elektronska, bez harmonija, bez glasova. Zavr{ila se. Ti{ina se nastavila. Gornji deo Pjuove uniforme, bez jednog dugmeta, visio je sa gomile uzoraka stenja. Kaf ga je gledao neko vreme. Ti{ina se nastavljala. Detinji san: na ~itavom svetu nema nikog `ivog osim mene. Na ~itavom svetu. Nisko na nebu, ju`no od kupole, blesnu meteor. Kafova usta se otvori{e, kao da poku{ava ne{to da ka`e, ali nije se ~uo nikakav zvuk. On `urno pri|e severnom zidu i zapilji se u `elatinozno, crveno svetlo. Mala zvezda pojavi se i po~e da se spu{ta. Dve prilike zakloni{e vazdu{nu komoru. Kaf je stajao pokraj komore kada su u{li. Martinovo im-odelo bilo je

158


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e prekriveno nekom vrstom pra{ine, tako da je izgledalo crvenkasto i bradavi~avo, poput Librine povr{ine. Pju ga je dr`ao za ruku. "Da li je povre|en?" Pju strese odelo, pomo`e Martinu da slju{ti svoje. "Prodrman", re~e kratko. "Komad grebena survao se na mlaznjak", re~e Martin, sedaju}i za sto i ma{u}i rukama. "Ali ne dok sam ja bio unutra. Parkirao sam ga, razume{, i po~eo da nju{kam po onoj oblasti sa ugljenom pra{inom, kada sam osetio da stvari skaku}u okolo. Zato sam oti{ao na jedno lepo par~e ranog vulkanskog tla koje sam primetio odozgo, dobra podloga i prili~no udaljena od grebena. Zatim sam video kako se komad planine obru{ava na letelicu, prili~no uzbudljiv prizor, i tek posle izvesnog vremena sinulo mi je da su rezervne boce s kiseonikom bile u njoj, pa sam pritisnuo alarmno dugme. Ali nisam uhvatio nikakvu radio-poruku. To se ovde uvek de{ava kada su zemljotresi, tako da nisam znao da li se signal probio. Stvari su i dalje skakale, a komadi grebena obru{avali su se, okolo je letelo manje kamenje, a pra{ine je bilo toliko da nisam mogao da vidim ni na metar ispred sebe. Stvarno sam po~eo da se pitam {ta li }u udisati u sitne sate, zna{, kada ugledah dobrog starog Ovena kako zuji po [ancu, po svoj toj pra{ini i |ubretu, poput velikog, ru`nog {i{mi{a..." "Ho}e{ da jede{?" "Naravno da ho}u. Kako si ti pro{ao za vreme zemljotresa, Kafe? Nema o{te}enja? U stvari, i nije bio naro~ito veliki, zar ne, {ta ka`e seizmo? Nevolja je sa mnom bila u tome {to sam se na{ao usred svega. Stari epicentar - Alvaro. U~inilo mi se da ima petnaest Rihtera - potpuno uni{tenje planete." "Sedi", re~e Pju. "Jedi." Po{to je Martin malo jeo, bujica njegovih re~i presahnu. Ubrzo je oti{ao do svog le`aja koji se jo{ nalazio u udaljenom uglu, tamo gde ga je odneo kada se Pju po`alio na njegovo hrkanje. "Laku no}, Vel{anine s pola plu}a", re~e on preko kupole. "Laku no}." Martin vi{e ni{ta nije rekao. Pju je u~inio kupolu neprozirnom, smanjio osvetljenje do `u}kastog sjaja slabijeg od svetlosti sve}e i seo, ne rade}i ni{ta, ne govore}i ni{ta, povu~en u sebe. Ti{ina se nastavljala. "Dovr{io sam prora~un." Pju klimnu glavom: hvala. "Martinov signal se probio, ali nisam mogao da uspostavim vezu ni sa njim, ni sa tobom." Uz napor, Pju re~e: "Nije trebalo da po|em. ^ak i sa jednim rezervoarom imao je vazduha za jo{ dva sata. Kada sam krenuo, moglo se desiti da on ve} `uri ku}i. Ovako smo svi bili odse~eni jedan od drugoga. Upla{io sam se." Ti{ina se vrati, isprekidana Martinovim otegnutim, tihim hrkanjem. "Voli{ li ti Martina?" Pju di`e pogled, gnevnih o~iju: "Martin mi je prijatelj. Radimo zajedno, dobar je ~ovek." On stade. Posle izvesnog vremena dodade: "Da, volim ga. Za{to si to pitao?"

159


Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e Kaf ni{ta nije rekao, ali je gledao prema sabesedniku. Lice mu se izmenilo, kao da je ugledao ne{to {to ranije nije prime}ivao; i glas mu se promenio. "Kako mo`e{... Kako si..." Ali Pju nije umeo da odgovori. "Ne znam", re~e on. "To je, delom, stvar navike. Ne znam. Naravno, svi smo mi sami. [ta drugo mo`e{ nego da dr`i{ ruku pru`enu u tami." Kafov ~udni pogled se spusti, sa`e`en sopstvenom ja~inom. "Umoran sam", re~e Pju. "Bilo je gadno, tragati za njim po svoj toj crnoj pra{ini i prljav{tini, a po zemlji su se otvarala i zatvarala usta... Odoh u krevet. Brod }e nam se javiti oko {est ili tako ne{to." On ustade i protegnu se. "To su klonovi", re~e Kaf. "Druga eksploataciona grupa koju dovode sa sobom." "Je li?" "Dvanaestoklon. Stigli su sa nama na Paserini." Kaf je sedeo u malom, `utom oreolu svetiljke, kao da iza nje vidi ono ~ega se pla{io: novog klona, mnogostruko ja ~iji on nije bio deo. Izgubljeni komad razbijenog kompleta, odlomak, nestru~njak za samo}u, ~ak bez znanja kako se uzvra}a ljubav drugom pojedincu, sada se morao suo~iti sa apsolutnom, zatvorenom samodovoljno{}u klona od dvanaest ~lanova; to je zaista bio preveliki zahtev za tog jadnog momka. Pju mu u prolazu polo`i ruku na rame. "[ef ne}e tra`iti da ostane{ ovde sa novim klonom. Mo`e{ da po|e{ ku}i. Ili }e{, po{to si jedan od obu~enih za daleke svetove, mo`da po}i dalje sa nama. Mogao bi nam biti od pomo}i. Ne `uri. Sigurno }e{ pravilno odlu~iti." Pjuov tihi glas se izgubi. Stajao je i raskop~avao se, malo poguren od umora. Kaf ga je gledao i video ono {to nije primetio nikada ranije, video je njega: Ovena Pjua, drugog ~oveka, stranca ruke ispru`ene u tami. "Laku no}", promrmlja Pju, uvla~e}i se u vre}u za spavanje, ve} napola usnuo, tako da nije ~uo kako Kaf uzvra}a posle stanke i ponavlja blagoslov preko tame.

160


Ursula k le guin hainske price  
Advertisement
Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you