Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e Ona sede na stolicu na sklapanje pokraj poljskog kreveta i posle nekoliko trenutaka spusti {ake na njegove. On poku{a da ih izvu~e, ali mu je za to nedostajalo snage. Me|u njima zavlada dugotrajna ti{ina. "Osdene", promrmlja ona najzad, "`ao mi je. Veoma mi je `ao. @elim ti dobro. Dopusti mi da ti `elim dobro, Osdene. Ne}u da ti naudim. Slu{aj, sad shvatam. Bio je to neko od nas. Tako je, zar ne? Ne, ni{ta ne odgovaraj, reci mi samo ako gre{im; ali ne gre{im... Razume se da ima `ivotinja na ovoj planeti. Deset `ivotinja. Svejedno mi je ko je bio. To nije va`no, zar ne. Malo~as sam to mogla i ja da budem. Jasno mi je. Nisam razumela kako je to, Osdene. Nema{ pojma koliko nam je te{ko da shvatimo... Ali slu{aj. Ako bi bila ljubav, umesto mr`nje i straha... Zar nikada nije ljubav?" "Nije" "Za{to? Za{to ne bi bila? Jesu li sva ljudska bi}a toliko slaba? To je u`asno. Ali svejedno, svejedno, ne brini. Budi miran. Bar ovog ~asa nije mr`nja, zar ne? Naklonost bar, bri`nost, `elja da ti bude dobro. Ose}a{ to, Osdene? Da li ose}a{ to?" "Me|u... ostalim stvarima", prozbori on, gotovo ne~ujno. "Buka iz moje podsvesti, pretpostavljam. I svih ostalih u prostoriji... Slu{aj, kada smo te na{li tamo u {umi, kada sam poku{ala da te okrenem, za~as kao da si malo do{ao k svesti i ja sam osetila tvoj u`as. U tom trenutku izbezumila sam se od straha. Jeli to {to sam iskusila bio tvoj strah od mene?" "Nije" [ake su joj i dalje po~ivale na njegovim, a on je sada bio prili~no opu{ten, tonu}i prema snu, kao bolesnik koji je oslobo|en bolova. "[uma", promrmlja on; jedva je mogla da ga razume. "Boji se." Nije ga vi{e zapitkivala, ali je ostavila {aku na njegovoj i posmatrala ga kako tone u san. Znala je {ta sama ose}a, pa, dakle, i {ta on mora da ose}a. Bila je sasvim uverena u to: postoji samo jedno ose}anje, jedno stanje bi}a, koje je kadro da se tako potpuno preokrene, da se polarizuje, u jednom trenu. Na Velikom Hainskom doista postoji samo jedna re~, onta, za ljubav i mr`nju. Ona, razume se, nije bila zaljubljena u Osdena, stvar uop{te nije bila u tome. Ono {to je ose}ala prema njemu bila je onta, polarizovana mr`nja. Dr`ala ga je za ruku i struja je tekla izme|u njih, silan elektricitet dodira, koga se oduvek u`asavao. Dok je spavao, prsten mi{i}a oko ustiju, sli~an kakvoj anatomskoj karti, popustio je i Tomiko ugleda na njegovom licu ono {to niko od njih jo{ nije video, sasvim slaba{an, dodu{e, ali ipak osmeh. Osmeh zgasnu. On nastavi da spava. Bio je ~vrstog kova; narednog dana se pridigao i bio gladan. Harfeks je `eleo da ga ispita, ali Tomiko ga je odvratila. Obesila je list politena preko vrata Osdenovog odelenja, kako je on sam ~esto ~inio. "Da li ti to odista blokira empati~ki prijem?" upitala ga je ona, a on je uzvratio suvim, opreznim tonom, koji su sada koristili u me|usobnom opho|enju: "Ne." "[ta je onda? Upozorenje?" "Delimi~no. Pre talisman. Doktor Hamergeld je smatro da dejstvuje... Mo`da je odista tako, mal~ice."
90