Patologija i patofiziologija

Ivan Damjanov i Valerija Blažičević / PATOLOGIJA I PATOFIZIOLOGIJA, udžbenik za srednje medicinske i zdravstvene škole

MEDICINSKA NAKLADA ZAGREB BIBLIOTEKA SREDNJOŠKOLSKI UDŽBENICI Ivan Damjanov i Valerija Blažičević / PATOLOGIJA I PATOFIZIOLOGIJA, udžbenik za srednje medicinske i zdravstvene škole

Autori: prof. dr. sc. Ivan DAMJANOV, The University of Kansas School of Medicine, Kansas City, Kansas, USA mr. sc. Valerija BLAŽIČEVIĆ, KB Osijek, Zavod za patološku anatomiju i sudsku medicinu Recenzenti: prof. dr. sc. Mara DOMINIS, patolog akademik Stjepan GAMULIN, patofiziolog prof. dr. sc. Snježana TOMIĆ, patolog

CIP zapis dostupan u računalnom katalogu Nacionalne i sveučilišne knjižnice u Zagrebu pod brojem 716934

ISBN 978-953-176-458-2

© Sva prava pridržana. Ova je knjiga zaštićena autorskim pravima i ne smije se ni djelomično reproducirati, pohraniti u sustavu za reproduciranje, niti prenositi u bilo kojem obliku i na bilo koji način bez pismenoga dopuštenja autora i izdavača.

Ivan Damjanov i Valerija Blažičević

PATOLOGIJA I PATOFIZIOLOGIJA udžbenik za srednje medicinske i zdravstvene škole

MEDICINSKA NAKLADA ZAGREB, 2009.

Predgovor Ovaj udžbenik patologije i patofiziologije napisali smo za vas, učenike srednjih medicinskih škola. Nastojali smo da knjiga ne bude ni prevelika ni premala, tako da bi vas vaši profesori s lakoćom mogli provesti kroz nju u zadano vrijeme. Kako je patologija znanstvena osnovica cijele medicine, ovaj bi vas udžbenik, drugim riječima, trebao uvesti u praktičnu medicinu i pripremiti vas za daljnje proučavanje pojedinih kliničkih grana medicine.

Pri pisanju ovog udžbenika držali smo se službenog nastavnog plana i programa za srednje zdrastvene škole. Gradivo je podijeljeno u 14 poglavlja u kojima obrađujemo jedan za drugim sve glavne koncepte suvremene patologije i patofiziologije. Kao što ćete vidjeti, naglasak je na općim principima, a u detalje smo ulazili jedino da prikažemo kako se opće odražava u pojedinačnim patološkim promjenama i specifičnim bolestima. Nastojali smo, što je više moguće, prilagođeno vama opisati teoretske principe bolesti, a onda ih zorno prikazati u primjerima i ilustrirati slikama u boji. Iznad svega, nastojali smo naglasiti da je patologija spona ili premosnica između anatomije i fiziologije, s jedne strane, i praktične kliničke medicine, s druge strane, kao i to da je patologija osnova znanstvene medicine. Istodobno smo vam htjeli prikazati da je patologija ne samo teoretska znanost već i primijenjena laboratorijska struka, koja ima bitnu ulogu u suvremenoj dijagnostici bolesti.

Znanstveni smo tekst knjige nadopunili slikama, jer jedna slika, kaže se, vrijedi tisuću riječi. Teoretske principe nakon opće rasprave pokušali smo primijeniti u rješavanju praktičnih problema iz svakodnevne medicinske prakse. Umetke, koje smo nazvali Teme za diskusiju, nadopunili smo i pitanjima te se nadamo da će vam primjeri iz stvarnog života poslužiti ne samo za utvrđivanje gradiva već i kao poticaj za daljnje učenje.

Za učenike koji žele znati malo više uvrstili smo u svako poglavlje dodatni tekst i označili ga posebnom bojom. Ako nemate vremena, ovaj dio pojedinih poglavlja možete naprosto preskočiti. Iako ovo neobvezatno štivo nije bitno za razumijevanje glavnoga dijela teksta, možda vam ono ipak pomogne u razumijevanju našeg izlaganja, možda ga učini manje suhoparnim, a možda i nešto zanimljivijim.

Nadamo se da ćete ovu knjigu proučavati sa zanimanjem, nadamo se da će vam se svidjeti i da će vam učenje patologije i patofiziologije biti ugodno i korisno. U očekivanju vaših primjedbi, komentara ili sugestija, koje ćemo usvojiti u drugom izdanju, a koje možete uputiti e-mailom na adresu: valery@net.hr, želimo vam mnogo uspjeha i zadovoljstva tijekom ove školske godine.

Autori

v

Sadržaj Uvod u patologiju i patofiziologiju . . . . . . . . . . . . . . . . . .1 Definicija patologije i patofiziologije . . . . . . . 2 Dužnosti patologa i metode rada u patologiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2 Metode rada u patologiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3 Razudba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4 Priprema tkiva za mikroskopsku pretragu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 Mikroskopska pretraga tkiva . . . . . . . . . . . . . . . . 7 Citološka pretraga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 Biopsija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 Patomorfološka dijagnoza . . . . . . . . . . . . . . . . . 10

Jesu li sve stanice međusobno jednake? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28 Imaju li sve stanice iste sastavne dijelove? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 Što je jezgra?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 Što je citoplazma? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30 Koji su najvažniji citoplazmatski organeli? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30

Homeostaza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31

Oštećenje stanice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32 Uzroci oštećenja stanice . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32 Endogeni uzročnici oštećenja stanice . . . . . . 33 Egzogeni uzročnici oštećenja stanice . . . . . . 33

Zdravlje i bolest . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13

Pomanjkanje kisika. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33 Kemijski čimbenici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34 Fizikalni čimbenici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34 Mikrobiološki čimbenici . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35

Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 Zdravlje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 Bolest . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14

Akutno reverzibilno oštećenje stanice . . . . . 35 Akutno ireverzibilno oštećenje stanice . . . . 36 Kronično reverzibilno oštećenje stanice . . . 38

Anatomska podjela bolesti . . . . . . . . . . . . . . . . 15

Masna pretvorba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38 Prekomjerno nakupljanje pigmenta . . . . . . . . 39

Lokalizirane bolesti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 Generalizirane bolesti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 Bolesti na razini tkiva, stanica, staničnih organela i molekula . . . . . . . . 17

Simptomi i znakovi bolesti . . . . . . . . . . . . . . . . . 18 Simptomi bolesti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18 Znakovi bolesti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 Povezivanje simptoma sa znakovima bolesti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19

Klasifikacija bolesti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 Principi klasifikacije bolesti . . . . . . . . . . . . . . . 20 Etiološko-patogenetska podjela bolesti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20

Obilježja glavnih životnih dobi ljudskoga života i bolesti koje se u njima pojavljuju . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 Novorođenačka dob . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 Nedonoščad . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23

Dojenačka dob . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 Dječja dob . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24 Pubertet i dob adolescencije . . . . . . . . . . . . . . 24 Odrasla dob . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24 Staračka dob . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25

Oštećenje stanice . . . . . . . . . . . . . . . . . 27 Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28 Normalna stanica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28 Što je stanica?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28

Kronično ireverzibilno oštećenje stanice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40 Alzheimerova bolest . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40

Prilagodbe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43 Prilagodbe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44 Atrofija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44 Fiziološka atrofija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45 Starenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45 Nedostatna prehrana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46 Prekid inervacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46 Prekid hormonske stimulacije . . . . . . . . . . . . . 47

Hipertrofija i hiperplazija . . . . . . . . . . . . . . . . . 48 Fiziološka hipertrofija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48 Radna hipertrofija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48 Hormonska hiperplazija i hipertrofija . . . . . . 49 Virusna hiperplazija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50

Metaplazija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50 Kliničko značenje metaplazije. . . . . . . . . . . . . . 51

Smrt stanice i tkiva . . . . . . . . . . . . . . . 55 Smrt stanice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56 Apoptoza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56 Osnove apoptoze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56 Fiziološka apoptoza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58

vii

Patološka apoptoza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59

Patologija upale . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92

Nekroza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60

Serozna upala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93 Gnojna upala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93 Ulcerozna upala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94 Fibrozna upala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94

Mehanizam nekroze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60 Ishemijska nekroza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61 Nekroza uzrokovana kemijskim tvarima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62 Nekroza zbog kombiniranog djelovanja višečimbenika . . . . . . . . . . . . . . 62

Ishod nekroze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63 Mjesto nekroze. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63 Veličina područja nekroze . . . . . . . . . . . . . . . . . 64 Ovapnjenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64

Klinički simptomi i znakovi upale . . . . . . . . . . 95 Vrućica. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96 Normalna termoregulacija . . . . . . . . . . . . . . . 96 Nastanak vrućice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97 Kliničke posljedice vrućice . . . . . . . . . . . . . . . . 98

Laboratorijski nalazi tijekom upale . . . . . . . . 99

Bol . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101 Smrt . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67 Definicija smrti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68 Agonija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68 Oblici smrti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68 Klinička smrt . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69 Moždana smrt . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69 Biološka smrt . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69

Vrste smrti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70 Prirodna smrt . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70 Nasilna smrt . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70 Sumnjiva smrt . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70 Nagla prirodna smrt . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70 Prividna smrt. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70

Znakovi smrti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71 Rani znakovi smrti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71 Sigurni znakovi smrti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71 Mrtvačka bljedoća . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71 Mrtvačka hladnoća. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72 Mrtvačka ukočenost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72 Mrtvačke pjege . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72

Kasni znakovi smrti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73 Truljenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73 Mumifikacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73 Saponifikacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73

Upala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75 Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76 Definicija upale . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76 Podjela upala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77 Uzročnici upale . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79 Klasični znakovi upale. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80 Nazivi pojedinih vrsta upale . . . . . . . . . . . . . . . 82

Mehanizam upale . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82 Vaskularne promjene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82 Stanične promjene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84 Bijele krvne stanice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84 Tkivne stanice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86

Ishod akutne upale . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87 Kronična upala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88 Cijeljenje upale i rane. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90

viii

PATOLOGIJA za srednje škole

Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102 Definicija bola. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103 Vrste bolova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103

Patogeneza nociceptivnih bolova . . . . . . . . 103 Podražaj receptora ili živčanih završetaka . 104 Prijenos živčanih podražaja . . . . . . . . . . . . . . . 105 Nadzor i modulacija osjeta bola . . . . . . . . . . . 106 Percepcija, interpretacija i reakcija na bol. . 107

Neuropatski bol . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108 Psihogeni bol . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108 Kliničke značajke bola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109 Lokalizacija bola. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109 Površinski bolovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109 Dubinski skeletni bolovi . . . . . . . . . . . . . . . . . 110 Visceralni bolovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110 Odraženi bolovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110

Kakvoća bola. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110 Percepcija i mjerenje bola . . . . . . . . . . . . . . . 112

Neke klinički posebne vrste bolova . . . . . . . 113 Srčani bol . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113 Glavobolja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113 Funkcijske glavobolje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114 Simptomatske (sekundarne) glavobolje . 115

Poremećaji prometa vode i elektrolita . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117 Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118 Odjeljci tjelesnih tekućina . . . . . . . . . . . . . . . 118 Odnos tkivnih tekućina . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120 Koncentracija otopina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120 Difuzija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121 Osmoza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121 Koncentracijski gradijent kroz staničnu membranu . . . . . . . . . . . . . . . . . . 122

Regulacija prometa vode i elektrolita . . . . . 123 Regulacija prometa vode i natrija . . . . . . . . . 123 Regulacija prometa kalija . . . . . . . . . . . . . . . . . 124 Regulacija prometa kalcija i fosfora . . . . . . . 125

Poremećaji prometa vode i elektrolita . . . . 125 Dehidracija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125

Prekomjerna hidracija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126 Hiponatrijemija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126 Hipernatrijemija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127 Hipokalijemija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 128 Hipokalcijemija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 128 Hiperkalcijemija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129

Patologija infarkta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 158 Težina oštećenja tkiva u infarktu . . . . . . . . . . 159 Kliničko značenje infarkta. . . . . . . . . . . . . . . . . 159 Infarkt srca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 160

Infarkt mozga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 162

Šok

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 163

Edem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129

Normalni krvni optok. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 163

Klinički važni oblici edema . . . . . . . . . . . . . . . . 129 Patogeneza edema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130

Srce . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 163 Krvnožilni sustav . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 164 Krv 164

Hidrostatički edem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131 Onkotički edem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131

Limfedem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132 Upalni edem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133

Vrste šoka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 165 Patogeneza šoka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 165 Kardiogeni šok . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 165 Hipovolemijski šok . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 167 Septički šok . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 167

Poremećaji acido-bazne ravnoteže. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135

Patologija šoka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 168 Kliničke manifestacije šoka . . . . . . . . . . . . . . . 168

Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 136 Održavanje acido-bazne ravnoteže . . . . . . . 136

Poremećaji imunosti . . . . . . . . . . . . . 171

Kiselost tjelesnih tekućina . . . . . . . . . . . . . . . . 136 Nastanak kiselina u tijelu i njihovo izlučivanje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137 Regulatori acido-bazne ravnoteže . . . . . . . . 138 Puferi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 138 Dišni sustav . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 139 Bubrezi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 139

Uzroci poremećaja acido-bazne ravnoteže . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 139 Respiracijska acidoza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 140 Respiracijska alkaloza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 140 Metabolička acidoza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141 Metabolička alkaloza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 142

Poremećaji krvnog optoka . . . . . . . 145 Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146 Krvni optok . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146 Poremećaji krvnog optoka. . . . . . . . . . . . . . . . 147

Krvarenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 147 Uzrok krvarenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 148 Anatomska podjela krvarenja . . . . . . . . . . . . . 148 Klinički značajna krvarenja. . . . . . . . . . . . . . . . 149 Kliničke posljedice krvarenja . . . . . . . . . . . . . . 149

Poremećaji zgrušavanja krvi . . . . . . . . . . . . . 150 Mehanizam zgrušavanja krvi. . . . . . . . . . . . . . 150 Uzroci tromboze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 151 Morfologija tromba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 152 Ishod tromboze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 153 Kliničke posljedice tromboze . . . . . . . . . . . . . 154

Embolija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 154 Vrste tromboembola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 155 Kliničko značenje embolije . . . . . . . . . . . . . . . 156 Ostali uzroci embolije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157

Infarkt . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 158 Uzroci infarkta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 158

Imunosni sustav . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 172 Glavne vrste imunosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 172 Imunosni organi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 173 Mehanizam specifične imunoreakcije . . . . . 173 Stanice specifične imunosti . . . . . . . . . . . . . . . 174

Poremećaji imunosti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 176 Imunodeficijencija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 177 Urođene imunodeficijencije . . . . . . . . . . . . . . 177 Simptomi i klinički znakovi bolesti . . . . . . . 177 Patogeneza imunosnih poremećaja . . . . . 177 Specifični poremećaji imunosti . . . . . . . . . . 178

Stečene imunodeficijencije . . . . . . . . . . . . . . . 179 Malnutricija kao uzrok imunodeficijencije . . . . . . . . . . . . . . . . . . 179 Lijekovi kao uzrok imunodeficijencije . . . . 179

Sindrom stečene imunodeficijencije (AIDS) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 180 Etiologija i epidemiologija AIDS-a . . . . . . . 180 Patogeneza HIV-infekcije . . . . . . . . . . . . . . . . 181 Patologija AIDS-a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 181 Klinička slika AIDS-a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 182

Preosjetljivost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 183 Peludna hunjavica. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 183 Patogeneza peludne hunjavice . . . . . . . . . . 183

Kontaktni dermatitis. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 184 Patogeneza kontaktnog dermatitisa . . . . . 184

Autoimunosne bolesti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 185 Patogeneza autoimunizacije . . . . . . . . . . . . . . 185 Sistemne i organospecifične autoimunosne bolesti . . . . . . . . . . . . . . . . 186 Organospecifične bolesti . . . . . . . . . . . . . . . . 186 Sistemne autoimunosne bolesti . . . . . . . . . 186

Transfuzijska reakcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 187 Normalne krvne grupe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 187 Transfuzijska reakcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 188 Novorođenačka hemolitička bolest . . . . . . . 189

ix

Transplantacijska reakcija. . . . . . . . . . . . . . . . 190

Klinička obilježja novotvorina . . . . . . . . . . . . 216

Novotvorine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 193

Lokalni učinci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 216 Sistemni učinci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 217

Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 194 Pojam raka kao bolesti . . . . . . . . . . . . . . . . . . 194 Onkološki pojmovnik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 195

Osnovne značajke novotvorina . . . . . . . . . . 196 Autonomni rast novotvorina . . . . . . . . . . . . . . 196 Nepravilni i dezorganizirani rast novotvorina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 196 Nesvrhovit rast . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 197 Parazitski rast . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 198

Klinička podjela novotvorina. . . . . . . . . . . . . 198 Dobroćudne novotvorine. . . . . . . . . . . . . . . . . 199 Zloćudne novotvorine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 200 Kliničkopatološke pretrage za dijagnozu novotvorina . . . . . . . . . . . . . . . 200 Makroskopski izgled novotvorina . . . . . . . . . 201 Mikroskopski izgled novotvorina . . . . . . . . . 202

Kaheksija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 217 Smanjena otpornost na infekcije . . . . . . . . 217 Vrućica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 218 Sklonost krvarenju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 218 Metaboličke promjene . . . . . . . . . . . . . . . . . . 218

Uzrok smrti u bolesnika s malignim tumorima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 219

Prevencija i rano otkrivanje raka . . . . . . . . . 219 Citološki pregledi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 220 Serološki tumorski biljezi . . . . . . . . . . . . . . . . . 220 Mamografija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 221 Kolonoskopija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 221

Epidemiologija novotvorina . . . . . . . . . . . . . 222

Poremećaji svijesti. . . . . . . . . . . . . . . 225

Biološke značajke novotvorina . . . . . . . . . . . 204

Definicija svijesti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 226 Anatomija živčanog sustava . . . . . . . . . . . . . 226

Rast novotvorina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 204 Širenje novotvorina po tijelu . . . . . . . . . . . . . . 205 Štetno djelovanje novotvorina na tijelo . . . 206

Poremećaji svijesti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 229

Mikroskopski pregled novotvorina . . . . . . . 206 Dijagnostika novotvorina . . . . . . . . . . . . . . . . . 206 Dijagnostika dobroćudnih i zloćudnih novotvorina. . . . . . . . . . . . . . . . 206

Mikroskopska klasifikacija tumora . . . . . . . 207 Novotvorine epitelnih stanica . . . . . . . . . . . . 208 Novotvorine vezivnih (mezenhimalnih) stanica . . . . . . . . . . . . . . 210 Novotvorine krvotvornih stanica i limfatičnoga tkiva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 211 Novotvorine stanica živčanoga sustava . . . 211 Novotvorine spolnih stanica . . . . . . . . . . . . . . 212

Uzroci novotvorina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 213 Kemijski kancerogeni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 213 Kancerogeno djelovanje pušenja . . . . . . . . 214

Fizikalni kancerogeni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 214 Kancerogeno djelovanje Sunčevih zraka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 215

Mikrobiološki kancerogeni . . . . . . . . . . . . . . . 215

x

Onkogeni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 216 Tumor-supresorski geni . . . . . . . . . . . . . . . . . . 216

Kliničke posljedice transplantacijskih reakcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 190

PATOLOGIJA za srednje škole

Stanice središnjega živčanog sustava . . . . . 227 Moždane krvne žile . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 228 Kvalitativni poremećaji svijesti . . . . . . . . . . . . 229 Kvantitativni poremećaji svijesti . . . . . . . . . . 230

Moždana krvarenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 231 Podjela moždanih krvarenja . . . . . . . . . . . . . . 231 Intracerebralno krvarenje . . . . . . . . . . . . . . . . . 231

Ozljede središnjega živčanog sustava . . . . 234 Potres mozga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 234 Nagnječenje mozga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 234 Intrakranijalna krvarenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . 235 Epiduralno krvarenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 235 Subduralno krvarenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 235

Upalne bolesti središnjega živčanog sustava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 236 Meningitis . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 236 Encefalitis . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 237

Idiopatske i degenerativne bolesti središnjega živčanog sustava . . 237 Alzheimerova bolest . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 237 Epilepsija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 238

1.

Uvod u patologiju i patofiziologiju

Sadržaj Definicija patologije i patofiziologije . . . . . . . .2 Dužnosti patologa i metode rada u patologiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2 Metode rada u patologiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3

Razudba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4 Priprema tkiva za mikroskopsku pretragu . . . . 5 Mikroskopska pretraga tkiva . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 Citološka pretraga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 Biopsija 9 Patomor fološka dijagnoza . . . . . . . . . . . . . . . . . .10

Ciljevi 1. poglavlja Kad proučite ovo poglavlje trebali biste moći sljedeće: definirati patologiju i patofiziologiju opisati dužnosti patologa opisati glavne metode rada u patologiji s posebnim osvrtom na razudbu, pripremu tkiva za mikroskopsku pretragu i mikroskopsku pretragu tkiva definirati biopsiju i opisati kako se rade biopsije objasniti kako se postavlja patohistološka dijagnoza.

1

Generalizirane bolesti Generalizirane bolesti zahvaćaju cijelo tijelo.

Za razliku od lokaliziranih bolesti, generalizirane bolesti nisu ograničene na jednu regiju ili na jedan organ, već zahvaćaju cijelo tijelo. Kako ove bolesti često zahvaćaju pojedine organske sustave, nazivamo ih i sistemne bolesti. Naprimjer, u bolesnika koji boluje od šećerne bolesti (dijabetesa) nastaju brojne metaboličke promjene koje zahvate brojne organe kao što su bubrezi, oči ili jetra (sl. 2-3).

Mnoge generalizirane bolesti započinju u lokaliziranom obliku pa se onda prošire po ostalim dijelovima tijela. Najbolji primjer takve generalizirane bolesti su pojedine sistemne virusne bolesti (»viroze«), kao što je npr. gripa ili influenca. Bolesnik koji je obolio od gripe ima simptome upale gornjih dišnih puteva, ali ga bole i ruke i noge i mišići prsnoga koša. Bolesnik često kaže da se osjeća kao prebijen! Virus gripe, koji je u tijelo najvje-

centralna ateroskleroza dijabetička retinopatija metabolička acidoza hiperventilacija

koronarna bolest srca ventrikularna hipertrofija (hipertenzija) kronični dermatitis masna jetra bakterijske pustule

nekroza masnoga tkiva (mjesto injekcije)

motorna/senzorna neuropatija

dijabetička nefropatija • glomeruloskleroza • pijelonefritis • papilarna nekroza

dijabetička fetopatija periferna ateroskleroza intermitentne klaudikacije atrofija mišića

parestezija (osjećaj žarenja) gangrena gubitak osjeta i bola Slika 2-3. Šećerna bolest.

16

PATOLOGIJA za srednje škole

rojatnije ušao kroz dišne puteve, očito se proširio krvlju u druge dijelove tijela te je uzrokovao upalu i mnogim drugim organima. Osim toga, važno je reći da ljudski organizam djeluje kao cjelina, tako da će cijelo tijelo reagirati na infekciju.

Bolesti na razini tkiva, stanica, staničnih organela i molekula Kao što se sjećate iz anatomije i fiziologije, tijelo se sastoji od organa, organi su građeni od tkiva, tkiva od stanica, a stanice od brojnih organela i molekula. Kao što se ljudsko tijelo može proučavati u normalnim uvjetima od cjeline do najmanjih detalja, tako se i bolesti mogu proučavati na nekoliko razina: od cijeloga tijela do tkiva i stanica, pa čak i molekula i atoma. Isto je tako moguće i bolesti klasificirati na nekoliko razina: od sistemnih bolesti koje zahvaćaju cijelo tijelo, s jedne strane, do onih koje su lokalizirane na pojedine organe, tkiva, stanice pa čak i molekule koje čine pojedine gene (tabl. 2-1).

Za vas koji počinjete učiti o bolestima najvažnije je uočiti da se razne bolesti mogu dijagnosticirati raznim pristupima. U nekom slučaju liječnik će postaviti dijagnozu nakon fizikalnoga pregleda. Drugi put će dijagnozu postaviti nakon rentgenskoga pregleda. Treći put će morati napraviti biopsiju i poslati uzorke na pregled patologu. Četvrti put će se dijagnoza postaviti tek laboratorijskim metodama, a u vrlo složenim slučajevima tek nakon molekularnobiološke obradbe. Dijagnostički pristup mora u svakom slučaju biti primjeren težini dijagnostičkoga problema.

Tablica 2-1. Podjela bolesti prema lokalizaciji i proširenosti Naziv bolesti

Narav bolesti

Primjer

sistemne bolesti

zahvaća cijelo tijelo

sistemna viroza (npr. gripa)

regionalne bolesti

zahvaća dio tijela

glavobolja

bolesti specifične za pojedine organe

zahvaća jedan organ

upala gušterače (pankreatitis)

bolesti pojedinoga tkiva

zahvaća jednu vrstu tkiva

herpes na usnicama (infekcija epidermalnih stanica usnice)

bolesti jedne vrste stanica

zahvaća jednu vrstu stanica

virusni hepatitis, tj. upala jetara prouzročena »hepatotropnim« virusima koji inficiraju samo jetrene stanice

genske bolesti

zahvaćaju samo jedan gen – bolesti nastale mutacijom jednoga gena, kao što je albinizam

(urođeni manjak pigmenta melanina u koži i očima)

Zdravlje i bolest

17

pretvori u neoplaziju, tj. rak. Ako međutim, bolesnik prestane pušiti, metaplazija se može u cijelosti povući, te ne dođe do progresije u karcinom.

Intestinalna metaplazija jednjaka naziva se još i Barrettova promjena, a očituje se nadomještanjem pločastog epitela jednjaka žljezdanim epitelom koji sliči na epitel crijeva (sl. 4-11). Ova promjena nastaje u donjem dijelu jednjaka u bolesnika koji imaju kroničnu žgaravicu.

Slika 4-11. Barrettova promjena u jednjaku.

Žgaravica je posljedica povratnog slijevanja želučanog soka u jednjak (tzv. gastro-ezofagealni ref luks). Enzimi i solna kiselina iz želučanog soka djeluju na pločasti epitel jednjaka pa ga na taj način kemijski oštete. Tijekom regeneracije oštećenog epitela jednjaka dođe kojiput do metaplazije, pa taj dio jednjak poTema za diskusiju

METAPLAZIJA JEDNJAKA Blaž, dobi 60 godina, umirovljeni željezničar, provodi dane u društvu svojih prijatelja s kojima jede i pije kadgod stigne. Već godinu dana ima žgaravicu koja ne reagira na lijekove koje mu je dao njegov susjed. Na kraju je, odlučio otići na liječnički pregled. Liječnik je utvrdio da je Blaž pretio, ali da inače nema nikakvih očitih znakova bolesti. Liječnik ga je poslao specijalistu gastroenterologu na endoskopiju. Tijekom endoskopije učinjena je biopsija, koju su poslali patologu da je pregleda mikroskopski.

Pitanja: 1. Zašto Blaž ima žgaravicu?

2. Kako gastro-ezofagealni refluks može oštetiti jednjak?

3. Zašto je važno napraviti endoskopiju i biopsiju jednjaka?

4. Kako ćete liječiti Blaža?

52

PATOLOGIJA za srednje škole

stane obložen intestinalnim epitelom, koji sliči sluznici tankoga crijeva. Intestinalni epitel u jednjaku podložan je pretvorbi u prekancerozni displastični epitel, iz kojega se onda može razviti karcinom jednjaka. Danas se Barrettova promjena smatra potencijalnim prekursorom karcinoma jednjaka, pa se ti bolesnici moraju redovno pratiti da se na vrijeme operiraju ako se u njihovu jednjaku razvije zloćudna novotvorina.

Sažetak 4. poglavlja Prilagodbe su fiziološke ili patološke promjene koje u tijelu nastaju kao posljedica dugotrajnih podražaja ili djelovanja nepovoljnih uvjeta.

Prilagodbe su većinom reverzibilne, tj. kad nestane uzrok koji je izazvao promjenu, stanica, tkivo i organ, vrate se u normalno stanje.

Najčešće prilagodbe su: atrofija, hiperplazija i hipertrofija te metaplazija.

Atrofija znači smanjenje obujma stanice, ili smanjenje broja stanica, pa time i tkiva i organa te organizma u cijelosti.

Atrofija može biti fiziološka, npr. smanjenje timusa u pubertetu, ili patološka zbog: nedostatne prehrane, prekida inervacije te prekida djelovanja hormona.

Opća patološka atrofija nastaje u zloćudnim bolestima i naziva se kaheksija.

Hipertrofija je prilagodba tijekom koje stanica poveća svoj obujam, dok pri hiperplaziji dolazi do umnažanja broja stanica, pa tkivo i organ postaju veći.

Izolirana hipertrofija nastaje samo u skeletnim mišićima i u srčanom mišiću, a najčešće je posljedica pojačanog rada – tzv. radna hipertrofija, dok su u ostalih organa hipertrofija i hiperplazija povezani procesi, npr. povećanje maternice u trudnoći zbog djelovanja hormona trudnoće.

Metaplazija je prilagodba u kojoj se jedna vrsta stanica zamijeni drugom, obično otpornijom na oštećenje.

Najvažniji oblici metaplazije su pločasta metaplazija bronha, u kojoj dolazi do zamjene bronhalnoga cilindričnog epitela otpornijim pločastim epitelom, i intestinalna metaplazija jednjaka, u kojoj dolazi do zamjene pločastog epitela jednjaka crijevnim epitelom.

Prilagodbe

53

!

Za one koji žele znati više U literaturi je opisan slučaj izrazito debele žene koja je umrla od žute groznice u 18. stoljeću. Pronašli su je u 19. stoljeću radnici koji kopaju grobove, očuvana izgleda i u cijelosti saponificiranu; nazvali su je »soap Lady« (žena od sapuna).

Sažetak 6. poglavlja Smrt je stanje nastalo prestankom rada srca, prestankom disanja i gubitka moždanih funkcija.

Agonija je stanje neposredno prije smrti.

Tijekom agonije bolesnik je obično pomućene svijesti i miran, ali može biti i nemiran. Ako je održana svijest, govor je otežan, teško razumljiv i tih, rukopis drhtav i izmijenjen.

Tijekom agonije osjetila slabe uvijek određenim redoslijedom: prvo slabi vid, zatim njuh i okus, dok osjet sluha ostaje najdulje očuvan.

S obzirom na pojedine faze procesa umiranja možemo razlikovati ove oblike smrti: klinička smrt, moždana smrt i biološka smrt.

S obzirom na način smrti (tj. kako je nastao uzrok smrti) razlikujemo: prirodnu, nenasilnu smrt i nasilnu smrt, zatim sumnjivu smrt, te naglu prirodnu smrt i prividnu smrt ili obamrlost.

Promjene koje nakon smrti nastaju na tijelu nazivamo znakovima smrti.

Rani znakovi smrti uključuju prestanak rada srca, prestanak disanja i gubitak refleksa.

Sigurni znakovi smrti su mrtvačka bljedoća, mrtvačka hladnoća, mrtvačka ukočenost i mrtvačke pjege.

Kasni znakovi smrti su truljenje, mumifikacija i saponifikacija.

Pitanja za učenje i ponavljanje: 1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

10.

74

Što je smrt i kako smo je definirali? Što je agonija?

Koje oblike smrti razlikujemo?

Koja su obilježja kliničke smrti?

Koja je razlika između moždane i biološke smrti?

Kakva smrt može biti s obzirom na uzrok?

Koja su obilježja nagle smrti? Što je to prividna smrt?

Nabroji i ukratko opiši znakove smrti!

Koja je razlika između ranih i sigurnih znakova smrti?

PATOLOGIJA za srednje škole

7.

Upala Sadržaj Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76 Definicija upale . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .76 Podjela upala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .77 Uzročnici upale . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .79 Klasični znakovi upale . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .80 Nazivi pojedinih vrsta upale. . . . . . . . . . . . . . . . .82

Mehanizam upale. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82 Vaskularne promjene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .82 Stanične promjene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .84 Ishod akutne upale . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .87

Kronična upala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .88 Cijeljenje upale i rane . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .90

Patologija upale . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92 Serozna upala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .93 Gnojna upala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .93 Ulcerozna upala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .94 Fibrozna upala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .94

Klinički simptomi i znakovi upale . . . . . . . . 95 Vrućica

96

Laboratorijski nalazi tijekom upale . . . . . . 99

Ciljevi 7. poglavlja Kad proučite ovo poglavlje trebali biste moći sljedeće: definirati upalu razvrstati upale i znati razlike između akutne i kronične upale nabrojiti uzročnike upale objasniti nastajanje klasičnih znakova upale znati nazive upala opisati vaskularne i stanične promjene tijekom akutne upale nabrojiti krvne i tkivne stanice koje sudjeluju u upali i objasniti ulogu leukocita i makrofaga u upali opisati ishod akutne upale opisati nastanak i bitne značajke kronične upale opisati izlječenje upale i cijeljenje rane znati razne patološke oblike upala kao što su serozna, gnojna, ulcerozna ili fibrozna upala opisati kliničke znakove i simptome upale navesti najvažnije laboratorijske nalaze koji upućuju na postojanje upale.

75

• • •

novotvorine krvotvornih stanica i limfatičnoga tkiva novotvorine stanica živčanoga sustava novotvorine spolnih stanica.

Novotvorine epitelnih stanica Epitelne stanice stvaraju površinski dio kože i sluznica koje oblažu najveći dio probavnoga, dišnoga ili urogenitalnog sustava. Epitelne stanice osim toga oblažu izvodne kanaliće raznih žlijezda, a nalaze se i na površini potrbušnice i poplućnice.

Epitelne stanice stvaraju skupine ili slojeve koji su obično okruženi bazalnom membranom koja ih razdvaja od vezivnotkivne strome. U jednostavnim epitelima sve su stanice u dodiru s bazalnom membranom (npr. u crijeviA ma), dok je u nekim drugim tkivima (npr. u koži) epitel višeslojan. Prema tomu, pokrovne epitele možemo podijeliti u nekoliko skupina: • mnogoslojni orožnjeni pločasti epitel (npr. epitel kože) • prijelazni epitel (npr. urotel mokaćnoga mjehura), • jednostavni cilindrični i kubični epitel (npr. u kanalićima žlijezda ili na površini crijeva) • sekretorni epitel (npr. acinarni epitel žliB jezda kao što je gušterača).

Benigni tumori pločastog epitela, koji se obično izbočuju poput bradavice, nazivaju se pločasti papilomi. Zloćudni se tumori nazivaju karcinomi pločastog epitela ili planocelularnim karcinomima.(sl. 13-13).Maligni tumori prijelaznog epitela nazivaju se karcinomima prijelaznog epitela ili urotelijalnim karcinomima.

Benigni tumori epitelnih stanica, koji su građeni od stanica nalik na stanice kanalića ili žlijezda, nazivaju se adenomi, dok se maligni tumori istih stanica nazivaju adenokarcinomi. Adenomi su građeni od žljezdanih struktura pravilnih oblika, a stanice koje stvaraju Slika 13-13. Invazivna maligna novotvorina plote žlijezde jednolika su izgleda. S druge stračastog epitela. A – tračci tumorskih stanica urastane, adenokarcinomi su građeni od žljezdanih ju u vezivno tkivo s površine, B – unutar tračaka plostruktura nepravilnih oblika, a oblažu ih staničastog epitela vide se rožnate perle (lukovice). Oko ce koje imaju sve patološke značajke malignih epitelnih stanica nalazi se vezivna stroma svijetlostanica(sl. 13-14). crvenkaste boje.

208

PATOLOGIJA za srednje škole

Uz ovu osnovnu dijagnozu adenoma ili adenokarcinoma patolozi često imaju dodatne izraze da potanje opišu tumor. Naprimjer, adenom koji se na sluznici debeloga crijeva izbočuje u lumen poput prstiju na ruci ili poput čvorića koji je uz sluznicu povezan peteljkom, nazivamo tubularnim ili viloznim polipoznim adenomom (sl. 13-15) ili kraće rečeno polipom.

Adenom jajnika koji stvara tekućinom ispunjene mjehuriće (ciste) nazivamo cistadenomom. Takvi cistični tumori mogu biti i maligni, pa ih onda nazivamo cistadenokarcinomima (sl. 13-16).

A

Slika 13-14. Adenokarcinom. Maligne tumorske stanice stvaraju žljezdane tvorbe koje imaju centralni otvor (lumen).

B

? vilusi

peteljka

Jeste li znali?

Riječ polip je izvedena od grčke riječi za hobotnicu, jer su drevni liječnici uspoređivali polipe s krakovima hobotnice!!

Slika 13-15. Polipi debelog crijeva. A – tubualrni adenom ima peteljku na koju se nadovezuje prošireni dio (»glava polipa«) građena od tubularnih žlijezda, B – vilozni adenom ima široku bazu od koje se prema lumenu izdižu prstoliki produljci (vilusi).

Ovisno o vrsti specijaliziranih epitela koji se nalaze u tumoru, patolozi će tumorima davati razne nazive, no ovdje ne ćemo ulaziti u te detalje. Ono što treba zapamtiti jest da se u na-

A

B

Slika 13-16. Papilarni serozni cistadenokarcinom jajnika. A – otvoreni cistični tumor s papilarnim strukturama žute boje, B – mikroskopski papile strše u lumen ciste.

Novotvorine

209

Ozljede središnjega živčanog sustava Ozljede središnjega živčanog sustava nastaju zbog djelovanja mehaničkih sila, koje osim mozga i kralježnične moždine obično oštete i koštani dio lubanje ili kosti kralježnice. Ozljede najčešće nastaju u prometnim nesrećama, ali mogu nastati i pri padu na glavu, pri udarcu u glavu tupim tvrdim predmetima ili pri ranjavanju vatrenim oružjem.

Potres mozga Potres mozga (lat. commotio cerebri) nastaje zbog pomicanja mozga unutar lubanjske šupljine, Slika 14-8. Subarahnoidalno krvarenje na što će nastati pri naglom ubrzanju, a zatim naglom bazi mozga kao posljedica pucanja bobičausporavanju kretnji glave. Pri potresu mozga u većiste aneurizme. ni slučajeva ne će doći do vidljivih oštećenja moždanoga tkiva. Klinički, bolesnik može prolazno izgubiti svijest, a nakon toga se tuži na glavobolju. Katkad se pojavljuje prolazna retrogradna amnezija (zaboravljanje određenih događaja), ali se u pravilu većina ozlijeđenih osoba potpuno oporavi bez ikakvih posljedica.

Nagnječenje mozga

Slika 14-9. Nagnječenje mozga zbog udara glave o tvrdu podlogu. Ozljeda mozga nastaje na prednjem dijelu mozga zbog akceleracije, a na na stražnjem dijelu mozga zbog deceleracije mozga u odnosu na kosti lubanje.

234

PATOLOGIJA za srednje škole

Nagnječenje mozga (lat. contusio cerebri) nastaje djelovanjem vrlo snažne sile u području glave, najčešće udarca tupim tvrdim predmetom ili padom na glavu, ili u prometnoj nesreći kad osoba udari glavom o dio vozila. Veličina i ishod nagnječenja mozga ovise o težini ozljede.

Da biste shvatili kako se mozak nagnječi pri udaru glave o tvrdu plohu, morate shvatiti da se pri udaru mozak (koji je mekan) kreće drugačijom brzinom od kostiju lubanje (koje su čvrste).

Kad se lubanja zaustavi u dodiru s tvrdom plohom (npr. zid) mozak će nastaviti ubrzano kretanje pa kažemo da je došlo do akceleracijske ozljede. Onda će se i lubanja i mozak odbiti od čvrste plohe i krenuti u suprotnome smjeru pa će stražnji dio mozga udariti o stražnji dio lubanje. Tada kažemo da je došlo do deceleracijske ozljede (sl. 14-9).

Pri tomu će u području udarca doći do sitnih krvarenja oko krvnih žila, što ćemo vidjeti kao točkasta krvarenja u području sive i bijele tvari mozga. Ove ozljede imaju za posljedicu veliku smrtnost.

Intrakranijalna krvarenja Ozljede glave mogu imati za posljedicu i krvarenja unutar lubanjske šupljine. S obzirom na njihov smještaj i uzrok, razlikujemo dva glavna oblika krvarenja: a) epiduralno krvarenje i b) subduralno krvarenje. Sva intrakranijalna krvarenja uzrokuju povišenje intrakranijalnog tlaka, s posljedičnim glavoboljama i neurološkim ispadima. Bolesnici često izgube svijest ili zapadnu u komu i umru.

Epiduralno krvarenje Epiduralno krvarenje (lat. haematoma epidurale) je krvni podljev izvan tvrde moždane ovojnice (sl. 14-10). Krvarenje potječe iz arterija, a nastaje kao posljedica prijeloma kostiju lubanje. Krv se nakuplja iznad tvrde moždane ovojnice, tj. između dure i kostiju lubanje. Ako se ne prepozna, ili ne liječi, gotovo uvijek vodi ka smrtnom ishodu.

Subduralno krvarenje Subduralno krvarenje (lat. haematoma subdurale) je krvni podljev ispod tvrde moždaSlika 14-10. Intrakranijalna krvarenja. A – epiduralno krvarenje, B – ne ovojnice. Najčešće ovaj hemasubduralno krvarenje, i C – subarahnoidalno krvarenje. tom nastaje kao posljedica ozljeda glave nakon udara tupim predmetom ili prometne nesreće. Ove ozljede uzrokuju pucanje mostnih vena koje premošćuju prostor između dure i arahnoideje. Subduralno krvarenje može nastati i nakon ozljede mozga i posljedičnoga moždanog krvarenja, a posebice površinskih krvarenja ispod pije. Kronična subduralna krvarenja često se nalaze u profesionalnih boksača ili starih osoba koje često padaju jer ne mogu održati ravnotežu i slabe su na nogama.

Pravodobnim neurokirurškim zahvatom može se spasiti život bolesnika s akutnim epiduralnim ili subduralnim hematoPoremećaji svijesti

235