Issuu on Google+

Gradovi budućnosti

putujemmagazin.com | mart 2011. 41


MASDAR SITI U ABU DABIJU BIĆE ZAVRŠEN 2020. GODINE I TAKO JE PREDODREDJEN DA UOPŠTE NEMA OTPADA NITI EMISIJE UGLJEN-DIOKSIDA

42

K

ada, otprilike 2020. bude bio potpuno spreman, čitav Masdar Siti je pred­određen da uopšte nema otpada i emisije ugljen-dioksida, recikliraće veći deo svoje vode i osloniće se na solarnu energiju i druge obnovlji­ ve izvore. Automobili na benzin su zabranjeni, biće zamenjeni tranzitnim mrežastim sistemima koji rade na akumulator i putuju pod zemljom. To je vizionarski prototip za svet sutrašnjice. Dok Masdar Siti nije “non plus ultra” buduće metropole, njegovi planeri teško da su jedini vizionar­ski urbanisti sveta. Širom sveta, arhitekte i inžinjeri stanovanja imaju potpuno jedinstvene

pristupe redefinisanju funkcioni­ sanja grada. I putovanje u te vi­ zionarske gra­dove danas vam daje osećaj sveta sutrašnjice. Jedan od najvećih, i najvidljivijih, problema koji muče grad? Sao­ bra­ćaj. Da bi smanjile povećani broj saobraćajnih gužvi, mnoge metropole uvode programe bicikl-šeringa. Najnovija novina je u istočnom kineskom Hangzu, gde se sezonci, turisti i meštani smenjuju krstareći na 50 hiljada bicikala. Kako kaže Sara Gudjir, urednik “Grist”- a, vebsajta kon­ centrisanog na okolinu, “To otva­ra ideju da bi bickli mogli da budu održivi oblik prevoza, oni ne služe samo za rekreaciju i bavljenje sportom.”


Niste baš za dvotočkaš? Naš stari prijatelj, autobus, takođe do­ bija poboljšanje. Iako se gradski autobusi često kreću brzinom pu­ža, brzi tranzitni autobuski sis­ tem Brazila u gradu Kuritibi je san brzine svetlosti. Autobusi stižu na svakih 90 sekundi, i pošto putnici plaćaju pre ulaska, ukrcavanje putnika traje svega 15 sekundi. Kada autobusi krenu, zabruje sopstvenim trakama, neometani od strane nepokretnih automobi­ la ili taksija. Vizija Kuritibe je takva da privla­či planere iz gradova širom sveta, koji dolaze da se iz prve ruke uvere u san, i da, možda, ponesu neke od ideje kući sa sobom.

putujemmagazin.com | mart 2011 43


OLIMPIJSKI STADION U SOČIJU DIZAJNIRAN JE TAKO DA PODSEĆA NA ŠKOLJKU, DOK SU MU ZIDOVI OBMOTANI U POLUPROVIDNU KRISTALNU OPLATU KOJA REFLEKTUJE SUNČEVU SVETLOST Seul: Međunarodni most Glatki, izvajani Pajk Nam Jun Medijski most povezuje Dang-Li elektranu u Seulu sa zgradom nacionalnog komiteta. Biće više­ slojno čudesno delo. Unutar luka osvetljenog pomoću solarnog sistema zateći ćete vrtove (po­ prskane sprovedenom kišnicom), biblioteku, muzej i radnje. Pešaci i biciklisti mogu nesmetano da prođu mostom bez kola, a brodovi mogu da se ukrcaju u podnožju. Pošto je luk nazvan po čuvenom korejskom video umetniku, oče­ kujte da se most koristi kao platno za umetničke prikaze. Izgradnja je zakazana da počne 2012.

Talin, Estonija: Javni internet Možete proveriti svoj imejl i ažurirati svoj status na Fejsbuku iz gotovo svakog dela prestonice baltičkog dela koji je net-obrazovan, gde vlada besplatni internet smatra se rođenjem stečeno pravo. Zahvaljujući inicijativi “Skok tigra” o umrežavanju nacije, svaka škola je povezana na internet. Meštani mogu onlajn da glasaju na izborima, besplatne wi-fi usluge pokrivaju parkinge, vozove, muzeje, kafiće i aerodrom. Ali, ne trošite sve svoje vreme onlajn, stari grad Talina je mesto svetske kulturne baštine UNESCO-a.

Masdar Siti, Abu Dabi: Održivost Borci za ekologiju, upoznajte Meku, Masdar Siti obećava da će biti naj­održivije urbano mesto kada bude završen. Grad će napajati solarna i energija vetra, recikliraće se većina otpadnih voda, i pokušaće da sve­ de otpad na nulu koristeći neobične metode kao što su pretvaranje biološkog otpada u zemlju i đubrivo. Obimni zid koji okružuje Masdar će ga zakloniti od pustinjskih vetrova, dok će se ulice u senci boriti pro­tiv blještavog sunca. Automobili na benzin, oni su izba­čeni iz okvira grada i zamenjeni tranzitom i mrežnim vozilima koja putuju pod zemljom.

44 mart 2011 | putujemmagazin.com


Klivlend: Urbano ratarstvo Dok se napušteni čelični mlinovi raspadaju, tržni centri u gradu oži­ vljavaju biljni svet. U nekadašnjoj Galeriji Irivju tržnog centra, projekat smeštenih vrtova ispod stakla pomaže tržnom centru da preraste u staklenik. Sunčeva svetlost se probija kroz stakleni krov, kao i hidro­ poni sistem, omogućavajući bujni rast biljaka kao što su spanać, salata i paradajz. Kada se jednom uzbere, povrće se prodaje na nedeljnoj pijaci tržnog centra. Soči, Rusija: Sprotski stadion Pripremajući se za zimske olim­ pijske igre 2014., Rusija je projek­ tovala obuhvatan, održivi Soči olimpijski stadion kao imitaciju školjke, tako imajući na umu svo­ja čuvena Faberžeova jaja. Da bi se to postiglo, zidovi stadiona i krov su obmotani u poluprovidnu, kristalnu oplatu koja reflektuje sunčevu svetlost, odbijajući obliž­ nje Crno more i noću se može osvetliti. Ukoliko bi olimpijska de­ šavanja dosadila posetiocima, mogu se zadovoljiti upijajući predivne panorame planina Krasnaje Poljane. Dezu, Kina: Energetska rešetka Kina je poludela za ugljem. Možda ne deluje kao pionir za zaštitu okoline, ali ima svoj ulog za zelenu budućnost u ovom severnom kineskom gradu. Ovde su obradive površine i šume ogoljene da bi se stvorila industrijska zona namenjena Solarnoj dolini. Grad je toliko posvećen sunčevoj energiji da više od 80% zgrada ima grejače vode na solarnu energiju (Dezu je najveći proizvođač tih uređaja na svetu), ulice su osvetljene solarnom energijom i luksuzni stanovi, ekološki prihvatljivi, svakako su opremljeni bazenima na solarno grejanje.

putujemmagazin.com | mart 2011 45


Hangzu, Kina: Program bicikl-šeringa Istorijski gledano, Peking je bio grad najviše pomahnitao za bi­ ciklima, ali Hangzu, smešten na nekoliko sati severozapadno od Šangaja, je ukrao krunu grada dvotočkaša zahvaljujući svom dalekosežnom pro­gramu bicikl šeringa. Više od 50 hiljada sve­ tlocrvenih bicikala, oprem­ljenih sa korpama i zvoncima su po­ stavljeni na brojnim mestima za iznajmljivanje po Hangzuu. Iznajmiti bicikl je jednostavno, nakon na­bavke transportne kar­tice (imate sredstva za iznajmlji­ vanje), zgrabite bicikl i možete da vozite, zapravo, besplatno, prvi sat ne košta ništa.

Pariz: Javno održavanje Nakon više decenija izgradnje tmurnih, blokovnih socijalnih zgrada i svojim banliue (fasadama grada), Pariz je počeo da unajmljuje vo­deće arhitekte da povrate javno održavanje u okviru pravila grada. Na primer, siva sedamanestoprat­ nica Tur Bua le Petr je modifikova­ na sa balkonima, i stanovi su pro­šireni da bi se povećala prirodna svetlost. U modernom sedmom okrugu, projekat socijalnog odr­ žavanja u ulici Sen Dominik se razlikuje sa svojim dizajnom koji podseća na lego, različitim otva­ranjima prozora i spoljnim zidovi­ ma ukrašenim sa šarom zlatnih pahulja. Ostavite Francuzima da javno održavanje učine seksipilnim.

46 mart 2011 | putujemmagazin.com

Kuritiba: Javni prevoz U većini metropola je brže hodati nego ići autobusom na drugi kraj grada. Tako nije u Kuritibi. U ’60-tim, planeri grada su razmotrili svoj grad koji raste, i, da bi smanjili zakrčenje, uveli su opsežnu šemu javnog prevoza: brzi autobuski tranzit. Da bi ubrzali ukrcavanja na duge gusenice, poput autobusa, putnici, više od osamdeset posto populacije, plaćaju jeftine karte unapred (oko četrdeset centi po vožnji za neograničena presedanja). Flota koja često nailazi ubrzava nezaustavljivo niz rezervisane trake. Često se napominje kao idealan sistem javnog prevoza.


Tajčung, Tajvan: Plutajuće opservatorije Naredne godine će, u trećem po veličini tajvanskom gradu, po­ četi izgradnja nebodera u obliku debladrveta. Osam “listova” su super-lake, helijumom ispunjene palube opservatorije koje klize gore i dole sa strane zgrade, omogućavajući pogled na grad i ulicu Tajvan iz ptičje perspektive. Osim što je vi­zuelno zadivljujuća, konstrukcija je na­me­njena za kancelarije, resto­rane i muzej. Takođe će biti podržana održi­vom tehnologi­jom poput solar­nih ćelija, turbina na vetar, reciklažnim sistemom kišnice i sa geotermalnom ele­ktranom smeštenom u podrumu.


Detroit: Urbano ratarstvo Da bi pomogao Detroitu da stane na noge, milioner Džon Hanc je kupio stotine hektara napuštenog zemljišta i odlučio da stvori najve­ ću urbanu farmu na svetu. Ovog proleća, Hanc planira da počne sadnju na 280 hektara, odvojenih u različite “mreže” preko grada, sa jabukama, paradajzom i sala­ tom, koji će, da bi se uštedelo na prostoru, rasti vertikalno. U buduć­nosti, “Hanc Farme” se nada pro­širivanju na hidropone (uzgoj bilja­­ka u mineralno-pirinča­­noj vodi), aeropone (uzgoj biljaka u vazduhu bez zemlje) i akva­kul­ turu (ribarstvo). London: Šard Međunarodno priznati italijanski arhitekta Renco Pjano (Pompidu centar u Parizu, “Njujork Tajms zgrada” u Njujorku) je zamislio ovaj neboder oblika trougla, koji će biti najviša zgrada u Evropi, visoka oko 310 metara, sa 72 sprata od staklene oplate i otvo­ renom palubom opservato­rije koja se proteže u oblake. Kada nebo-dosežna, višenamenska zgrada bude završena 2012, predstavljaće spoj kancelarija, stanova, kvalitetnih restorana i luksuznih hotela, taman na vreme da dočekaju posetioce za Olimpijadu 2012.

PREDVIDJA SE DA ĆE SE DO 2040. GODINE VOZITI OKO DVE STOTINE HILJADA ELEKTRIČNIH AUTOMOBILA ULICAMA AMSTERDAMA


Tokijo: Šimicu gradska mega piramida Da bi rešili problem stanovanja, arhitekte su nagoveštaj uzele iz Egipta da bi projektovale gradsku mega piramidu. Zahvaljujući poto­pljenim stubovima, građevina od osam kvadratnih kilometara će plutati u zali­ vu Tokija, uključivaće preko 50 piramidalnih građevina i predstavljati nebodere oklopljene šupljim egzoskeletom. Struja će se dobijati od fotovoltažnog filma koji će obavijati građevinu, ili iz ćelija goriva koje će napajati alge. Procenjeno je da će 750 hiljada stanovnika putovati preko lične brze tranzitne mreže. Previše dobro da bi bilo istinito? Jeste. Ti svemirski, lagani materijali koji su potrebni da bi se izgradila piramida se još uvek razvijaju. Amsterdam: Električni automobili Da bi odvratili vozače u Amster­damu da voze automobile na benzin, grad je zabranio u dale­kosežnom planu time što je omo­gućio da po­ sedovanje električ­nog vozila bude sitnica. Amsterdam je počeo da postavlja mrežu od nekoliko stotina napajajućih sta­nica za čamce, mo­pede, skutere i automobile, nadajući se da će do 2040. ulicama voziti 200 hilja­da električnih automobila. Da bi ponudu učinili privlačnijom, Am­sterdam će pokriti do 61 hiljadu dodatnih dolara za kupovinu ele­ ktričnog vozila, i vlasnici će imati posebno rezervisana parking mesta. Mineapolis: Javni pristup internetu Wi-fi servis pokriva 150 kvadratnih kilometara glavnog grada Minesote, gde je bežična mreža Mineapo­lisa jedna od najuspešnijih internet inicija­ tiva Amerike. Brzi pristup je omogućen sa više od dve hiljade bežičnih uređaja postavljenih na semafore, bandere i zgrade. Iako korisnici plaćaju mesečnu naknadu, postoji više od stotinu bes­ plat­nih mesta kao što su na primer parkovi, i javni tehnološki centri koji takođe omogućavaju besplatan pristup internetu. I još, wi-fi je unapre­ dio gradski servis: tokom rušenja mosta I-35 2007. godine, bežični pristup je omogućio policiji i vatrogascima Minesote da postave ispostavu komandnog centra.

putujemmagazin.com | mart 2011 49


Katar: Fudbalski stadioni svetskog kupa Kada Katar bude domaćin svet­ skog kupa 2022. godine, to će učiniti sa nizom ultramodernih stadiona. Da bi se izborili sa izu­ zetnom letnjom vrelinom u zemlji (prosek temeperatura u junu je 40 stepeni), mesta na otvorenom će biti hlađena sa klimama na solarni pogon, održavajući tem­ pe­raturu na stalnih prijatnih 20 stepeni. Najbitnije stvari uključuju stadion Al-Rajan, koji će biti oba­vijen fasadom “medijske membra­ne” koja će se koristiti za emito­va­ nje utakmica i ažuriranje novo­­sti, kao i Lusail ikonski stadion, mesto finala svetskog prvenstva, koji će biti okružen šancem.

50 mart 2011 | putujemmagazin.com


putujemmagazin.com | mart 2011 51


Okean: Djir Podvodni život u najboljoj ponudi. Sveobuhvatni vodeni toranj bi plu­tao po okeanu, koristeći energiju vetra, sunca i vodenih struja. Kombi­ nacija istraživačke stanice i utočišta bi zaronila u vodene dubine na više od 400 metara sa četiri ogromna “kraka” koji se pružaju sa gla­ vnog tornja, kako bi građevina plutala i omogućila bezbednu luku za čamce koji se ukrcavaju.

Pacifički okean: Zeleni plovak Tražite dom okrenut ka okeanu, ali ne možete da nađete imanje koje možete priuštiti? Japanska tehnološka firma Šimicu (vizionari koji stoje iza japanske mega pi­ ramide) su smislili ovaj futuristički model za život na vodi koji se sa­ stoji od bujne, kilometar široke “ćelije” koja pluta na pontonima u pacifičkom okeanu blizu Ekvatora. Svaka ćelija (koja može biti pove­zana sa ostalima) će moći da udo­mi do pedeset hiljada ljudi i u gra­du na nebeskoj kuli i u rezi­den­ci­jalnim kućama postavljenim oko obima ćelije. Šume i polja bi omo­gućile ratarstvo i stočarstvo, dok bi se struja dobijala od vetra i solarne energije, toga ne manjka u okolini Ekvatora. SAMOODRŽAVAJUĆI MOREDER JE OSMIŠLJEN DA PRIKUPLJA ENERGIJU OKEANSKIH STRUJA, A TAKODJE BI BIO OPREMLJEN DA IZBACIJE HRANLJIVU VODU I POMOGNE RAST FITOPLANKTONA

52 mart 2011 | putujemmagazin.com


Okean: Moreder Samoodržavajući moreder bi mo­ rao da bude usidren u oblastima sa jakim okeanskim strujama koje napajuju podvodne turbine i omogućuju beskrajnu besplatnu energiju. Konkavni oblik moredera omogućava sunčevoj svetlosti da prodire do donjih delova gra­ đevine, i fabrika desalinacije bi morsku vodu pretvorila u slatko­ vodnu. Takođe, moreder bi bio opremljen da izbacuje hranljivu vodu koja bi pomogla rast fito­ planktona i idealno hranila reljef­nu okolinu za dom riba.

putujemmagazin.com | mart 2011 53


Article on world's most visionary cities