4
Мај 2006.
наставак са стр. 3.
O ЕВХАРИСТИЈИ – СВЕТОЈ ТАЈНИ ПРИЧЕШЋА
Али, док се ми свега тога сећамо кроз Свету Литургију, то се све поново и збива! Отац мој до сада дјела, и ја дјелам. (Јн. 5,17) и то делање никада не престаје. Тајнодејство и сама Тајна Свете Евхаристије јесте управо у томе што се она не састоји само у томе што ми чинодејствујемо. Литургија нам пружа праву, аутентичну заједницу са Богом тако што на свакој Литургији, хлеб и вино што се донесу у олтар тајинствено се претварају у Тело и Крв Христову, просвећујући сваког оног ко се Њима причешћује. Исто тако, у том тренутку када се веру јући причести Телом и Крвљу Господа Исуса Христа, он не само сазнајно (умно) или тобоже, већ стварно, истински бива сједињен са Самим Богом. За време Литургије, испу њење Божијег обећања да ће бити међу људима извршава се управо кроз потпуно човеково просветљење. Ниспошиљући Божанску силу у овај свет, свако од нас бива причасник те енергије, и тако се савршава јединствено Божије дејство. Та сила улази у нас, у наша срца, и дела кроз нас у свему што чинимо. Сила Божија учествује у свему што чиниш, иако наоко безначајна, она има неизрецив значај и дубину – управо у томе лежи сав духовни смисао Православља. Достојно учествујући у светој Евхаристији и кроз све што један хришћанин чини у овом свету, сила Божија улази у свет,
и та сила преображава свет, благосиља овај свет, чини га бољим. Она то чини упркос чињеници што свет то не разуме. Овај свет чак и не зна за то. Ето шта је Света Евхаристија! И то је разлог што је од најранијих времена Евхаристија – жртва благодарења, ломљења хлеба – увек била срж хришћанског живота. Евхаристија је најбољи израз хришћанског јединства, живота у Једном Телу, Једној Светој Цркви Христовој. Управо ова Тајна је извор тог јединства. Ми смо Једно Тело – Његово Тело. Сви ми, живи и мртви, једно смо. У олтару свештеник чита ове речи: И све оне који се причешћују од овог Хлеба и пију из ове Чаше, Ти присаједини једне са другима… Све оне који стоје овде, и живе и мртве, и Цркву војујућу и Цркву прослављену, која има Једну Главу. Због свог сиромаштва, због таме свог егоистичног ја, из велике потребе, прилазим Божанским Даровима и улазим у Светлост. Твоја светлост ме обасја и просветли моју таму. У тим тренуцима, ми, иако још увек овде на земљи, већ смо ушли у Његов облагодаћени живот, јер њему ћемо доћи и у њему ћемо се настанити (Јн. 14,23). Током Евхаристије дешава се оно најважније: Христос долази међу нас. Где су двоје или троје сабрани у Моје Име (а хришћани се управо сабирају на Свету Евхаристију), Ја сам међу њима. Христос је међу
нама свом силом Своје састрадалне љубави, спреман да свакоме да по његовој потреби, како би семе речи Божије могло пасти у сваку душу када чује Свето Јеванђеље, ту Благу Вест; да та реч не буде изгубљена и улудо посејана, већ да расте у срцу сваког хришћанина. Усред владавине безакоња и хаоса у овоме свету, Света Тајна Евхаристије, Божанствене Литургије, јесте антиципација другачијег света, другачијег Царства, где је светлост Божија. Евхаристија је веза која спаја садашњост и будућност – наше садашње стање са оним предивним Преображењем које треба да буде. У Евхаристији време не постоји, оно улази у вечност. И ми припадамо, и већ сада учествујемо у тој вечности. Јер свега што се ми сећамо да је било – Христових проповеди, Тајне вечере итд. – у нашем уму то ЈЕ БИЛО, али у Богу ЈЕСТЕ. Све што је било, и јесте. Немогуће је људском уму ово да схвати. Смрт Господа Исуса Христа је жртва. Ту је Његова смрт, Васкрсење и Вазнесење. Све је то било, и јесте. За нас то све тек треба да буде, а за Господа већ јесте. А шта је то што треба да буде? Наша смрт, наше васкрсење, наше вазнесење. Али оно већ и јесте. Кроз Свету Литургију, ми смо у прошлости, у садашњости и у будућности. И то није некакав концепт, фантазија или идеја, већ је то права, истинска стварност. Таква је Тајна Евхаристије. превод са енглеског: сестринство Тројеручице Шибеник