Изложба
Југ Србије у Великом рату (1915 -1918) године (лесковачки, врањски, топлички, нишки и пиротски крај) Ни 100 година после бугарске, немачке и аустријске окупације Србије у Првом светском рату историографија није целовито истражила ни потпуно сагледала окупацију југа Србије од 1915. до1918. године. Сурдулица 1915. и Арапова долина 1917. године – два су најмрачнија споменика бугарске окупације у време Првог светског рата, остала дубоко урезана у свест и предања народа југа Србије, два догађаја недовољно расветљена ни историографски детаљно проучена. Својевремена документарна писања Сретена Динића и Јована Хаџи Васиљевића представљају само део слике те тешке историјске прошлости, историје патње и злочина, народног страдања великих размера Објављене публикација на тему Првог светског рата и Топличког устанка нису целовито приказле југ Србије за време окупације, бугарски окупациони систем, а поготову не стравичне злочине над српским народом од стране Бугара од 1915. до 1918. године. Наиме, у до сада објављеним књигама делимично су приказани бугарски злочини у време окупације и дати непотпуни спискови оних који су у то време страдали као цивили или као српски војници. То је био и наш основни мотив да да свеобухватније прикажемо учешће југа Србије у Првом светском рату, односно у време окупације од 1915. до 1918. Било је потребно поново истражити документацију у архивима, урадити списак - Поменик свих оних који су у том периоду, као жртве бугарских освајача, изгубили живот на окупираној територији, у интернацији или борбеним дејствима; забележити имена и оних који су умрли касније, од последица мучења. Тај Поменик погинулих и умрлих током окупације и касније од последица мучења, пре свега, одужен је дуг према свим српским жртвама у Великом рату. С тим циљем истражени су архивски фондови у Војноисторијском институту у Београду, Архиву Србије, Архиву Југославије, Српској академији наука и уметности, Историјском архиву у Лесковацу, музејима у Лесковцу, Прокупљу, Врању, Власотинцу и Нишу, Дому културе у Медвеђи, приватне збирке породица потомака ратника, архивске збирке породице Чуљковић, Драгољуба Стојановића Никца из Београда и др. *** После великих успеха Српске војске у првој години Првог светског рата, Србија је 1915. године била окупирана. Јужни и источни део Србије запосели су Бугари и успоставили окупациони систем који је био по многоме специфичан, а по суровости јединствен. Број убијених лица на подручју јужне Србије од стране бугарских окупатора никада није тачно утврђен – спискови убијених који су рађени непосредно после ослобођења Србије 1918. године нису потпуни. У неким општинама су евидентирани само убијени за време Топличког устанка. Нису евидентирани и они који су умрли или ликвидирани у интернацији или на путу ка местима интернирања. Најзначајнија пратећа појава и најважнија карактеристика бугарске окупације и присуства била