Page 1


Историјски aрхив „31. јануар” Врање

50 година

у служби истине 1962-2012.

Врање, март 2012.


Историјски aрхив „31. јануар” Врање 50 година у служби истине 1962-2012. Редакција Сузана Петровић, Радојица Стојиљковић, Божа Јањић, Божидар Ђорђевић, Бранка Јаначковић, Мирољуб Стојчић Рецензент Мирослав Перишић Лектор Нела Димитријевић Дизајн корица Мирослав Ђерић Уредник Сузана Петровић Издавач Историјски архив „31. јануар“ Врање Партизанска 17а, 17500 Врање Тел: 017/423-334 istarhivvr@gmail.com www.vranjearhiv.com Штампа „Плутос“ Врање Тираж 500 примерака Монографија је штампана захваљујући средсдствима Министарства културе Републике Србије, а на основу пројекта у области заштите културног наслеђа ISBN 978-86-88105-07-01


ПРИЧУВАЈ У ВРАЊУ СРЦЕ И ДУШУ Нека свак – ко у Врање дође, причува душу да му се не истопи, јер у овом граду има нешто што није за очи да се гледа, а ни за руке да се дохвати, а ни за памет, него само за срце и душу, и то двоје треба овдје причувати... Не треба питати ни младе ни старе што је то што Врање може од људи да начини – може од заљубљених да начини „суво дрво, суво дрво јаворово!“ Може да учини да човјек путем ходи, а за пут пита, да коња води, а пјешке ходи, да лебац носи, а лебац проси.Додајмо на ове ријечи из старе врањске песме врањску „музику за умирање“, а ми ћемо добити нешто што се не зна шта је а од чега – ко душу има може да болује... Сунце је другим градовима учинило неправду, оно је од свих њих изабрало ово Врање, да га чим изјутра изгрије иза планине, цијелог обасја и у чело пољуби. Нема тада авлије, нема капије која није у сунцу – и није слика друкчија него као да је ово Врање, обје своје руке, дигло према сунцу да му их огрије... Градови могу да имају своју душу, као и ми људи. Душу Врања могу да осјете само они који га заволе, они који умију да се загледају у прошлост његову, у садашњост његову – у све његово што је старо и све што је ново, они који умију да гледају и слушају и имају ухо за „чалгиџије“. Те чалгиџије најбоље је слушати кад се по Врању проспе мјесечина, кад је свуд тихо, а кроз тишину свирка... Намјењена је сваком ко душу има; Зато своју душу треба причувати да се не истопи... Тако је то Врање... А нико не зна како је. Да је делија, скитало би се по друмовима. Да је хаџија, бројало би зрна на бројаници. Да је старац, гледало би и тад „лепотињу“. Да је млади момак или дјевојка, пјевало би песму како младост, као Морава доље, у неповрат отиче; није то ниједно – него оно што јесте: уз брегове прислоњен, ни велик ни малени град, по имену Врање. Сунце другим градовима чини неправду тиме што Врање најпре огрије.

Ћамил Сијарић

(ђак врањске Гимназије)


50 година у служби истине 1962–2012.

Врање

В

рање је град на југу Србије. Лежи у котлини, на Врањској реци, недалеко од њеног улива у Јужну Мораву. Испод познатог изле­ тишта Пржар, налази се административни, привредни, еко­ном­ски, политички и културни центар Пчињског округа. Нема поузданих података када је и где је формирано насеље и на чијим темељима је изникао град Врање. Претпоставља се да се то до­ годило у време Траколира (Римљана), Византије, Грка или Словена који су ове просторе насељавали у VI и VII веку. Међутим, једно је сасвим јасно: ово је изузетно важно геостратешко подручје на коме су се од памтивека укрштали каравански путеви. Тако да је најлакши пут ка једноме и ка другоме, освајаче водио преко врањског поморавља. Први писани траг о Врању оставила нам је Ана Комнина, византијска принцеза, ћерка византијског императора Алексија Комнина, још у XI веку, пишући о владавини свога оца. Она у биографским списима „Алексијада” каже да је рашки жупан Вукан 1093. године у свом осваја­чком походу стигао до Врања и освојио га. Не задуго, он се пред моћнијом Византијом морао повући. Други пут 1193. године Врање је од Византије привремено преотео велики рашки жупан Стефан Немања и припојио га средњовековној српској држави. Ипак, у састав српске државе Врање је дефинитвно ушло 1207. године када га је освојио Стефан Првовенчани. Интересантно је напоменути да је приликом распада српске средњо­ вековне државе Врање постало самостална област под управом кесара Угљеше, „господара Врања, Прешева и Куманова”. Ова самостална област нестала је после Косовске битке, када је Врање ушло у састав држа­ве деспота Стефана Лазаревића. Распадом српске средњовеквне државе, Турци су Врање освојили 14. јуна 1455. године и држали га у својим рукама све до 31. јануара 1878. године, на светог Антанаса, када је варош освојила српска војска под командом генерала Јована Белимарковића. Врање је под турском влашћу било 422 године. Град је у Кнежевини Србији дочекало слободу са нешто више од 8.000 становника. На почетку 20. века Врање је имало око 12. 000 становника. Као погранични град Кнежевине Србије, служио је као полазно место за упад 5


Историјски aрхив „31. јануар” Врање

четника (комите) у Стару Србију. У то време у граду се налазио и конзулат Османског царства. У Балканским и два светска рата Врање и овај крај поново су били на мети освајача. У Првом балканском рату 1912. године операцијама против Турака одавде су лично командовали краљ Петар I Карађорђевић, председник владе Никола Пашић са више министара и Генералштаб са начелником штаба Врховне команде војводом Радомиром Путником. Но, ови простори су, посебно у новој историји, били честа мета бугарских освајача који су овде починили нечувене злочине. У Првом светском рату Бугари су окупирали Врање 16/17. октобра 1918. године. Слобода је тада плаћена са 514 живота на фронту и 335 недужно стрељаних. У Другом светском рату Немци су у овај град ушли 9. априла 1941. године, да би га 22. априла предали у руке бугарским фашистима. Они су у Врању за четири године починили нечувена зверства – стрељали су око 700, а интернирали 4.000 људи. У борбама је учествовало око 12.000 бораца, од којих 956 није дочекало слободу 7. септембра 1944. године. Од свог настанка, па до данас Врање има своју богату историју која је оставила дубоке трагове у животу и култури читавог краја. У Врању су испеване многе песме о мераку и севдаху. Врањска баштина, богата народном ношњом, музиком и песмом, писаним делима, драгоцено је културно наслеђе српског народа. Бора Станковић, Јустин Поповић, Ђорђе Тасић, Јован Хаџивасиљевић и многи други ствараоци, прославили су Врање широм Европе и света.

6


50 година у служби истине 1962–2012.

Шта чувамо

У

спремиштима од око 850м², у тишини и мирису остарелих архи­­валија, у пожутелим и бледим рукописима, опстаје трајање човеково на овом тлу, у овим крајевима – садржаји који ће досегнути сми­сао и значај једног времена и порука које оно носи: о појединцима, о генерацијама, о нама и другима. Кроз те папире тражимо могућности да разумемо судбину човека и друштва, да потражимо светлости и таме ми­ нулих векова, да видимо када се летело а када падало – да сачувамо нит постојања и порука упућених из дубине времена. Комплексни историографски извори, сачињени од извештаја, запи­ с­ника, пописа и статистике, преписке, забележених сећања, пројеката, уго­ вора, планова, судских докумената, фотографија, штампе и периодике – испуњавају полице и хиљаде архивских кутија, опирући се воденици вре­ мена, која неумољиво меље и људе и њихова дела... Чувамо прошлост, ради овог времена и ради времена које ће доћи. Сазнање о прошлости, о ономе што се догодило, како се догодило и због чега се догодило, никада није коначно. Селективне реконструкције многих догађаја, насталих промена у политичком, привредном и културном животу, могу се увек надограђивати, исправљати и обогаћивати новим са­ знањима сачуваним у милионима старих докумената - да не остану исто­ ријске празнине, да се не забораве велики догађаји, да се сачува снага давне визије која је стремила ка истини и напретку. Нама су поверене те информације и ми се у складу са нашим ко­ де­­ксима понашања трудимо да их сачувамо од нестајања и разградње у свим облицима њиховог настанка, да би својим садржајем и контекстом доприносиле грађењу будућности и исписивању историје и судбине нашег народа. Не можемо оспорити чињеницу да јавност није довољно свесна зна­ чаја архива као чувара нашег памћења, националог и културног идентитета сва­ког народа. Архиви су посебна места у животу сваког народа и сваке државе. То су установе које чувају доказе о томе да смо постојали, ко смо били и шта смо радили и у њима се изграђује углед државне институције, однос пре­ма националној историји и култури... 7


Историјски aрхив „31. јануар” Врање

Архиви се баве културном баштином. Предмет баштине је у ствари реални предмет који својим материјалом и обликом приказује реалност у којој је настао, у којој је живео и с којом је ушао у садашњост. Предмети баштине имају богате слојеве значења којима комуницирају поруке прошлости у садашњост и чувају их за будућност. Својом основном делатношћу да прикупља, чува, врши заштиту и сређивање архивске грађе и омогућава њено коришћење у научне и друге сврхе, архив, осим што обавља послове заштите културне баштине, у зна­ чајној мери доприноси обликовању научно засноване слике о прошлости, чиме остварује своју стручну, културну и опште друштвену улогу. Можда је о значају архива као културне установе најтачније говорио књижевник Иво Андрић: „... мислим да у нашим приликама треба увек подвлачити и свуда ис­ти­цати чињеницу да архиви нису никакви мртви колосеци ни пасивне позиције у нашем друштвеном и културном животу, а да је непажња према архивском материјалу културна брука и национална срамота”. У својој богатој историји наш град има релативно мало сачуваних до­кумената, што нам отежава да у потпуности реконстуишемо прошлост. Баш то нас обавезује да се данас са великом одговорношћу односимо према документима као сведочанствима наше историје.

8


50 година у служби истине 1962–2012.

Историјски архив „31. jануар” у Врању

С

рпски архиви су у највећем броју оснивани педесетих година про­ шлог века и представљају младе организације заштите културних

добара. Историјски архив у Врању, започео је свој рад међу последњим инсти­ туцијама те врсте – тек на почетку седме деценије двадесетог века. До тада, архивско наслеђе већ је претрпело ненадокнадиве губитке. Ку­да су нестали велики архивски фондови: Начелства округа врањског, општинских управа, судова, црквених општина, школа и других инсти­туција које су постојале до почетка Другог светског рата, ко је уништио, ко је однео те архивске фондове, немамо поузданих сазнања, а тужно је што их је остало врло мало. Све до краја Другог светског рата нема података о чувању и посто­ја­ њу архивске грађе, њеном евидентирању и заштити на територији Окру­га врањског. Да ли је можда, фебруара 1878. године, синђел Фирмилијан, као иза­ сланик министра просвете и црквених дела, пописујући црквена добра у тек ослобођеним крајевима пописао и архиву у црквама врањске парохије, није познато. Три деценије пре овог датума, Његош је, путујући по Италији, писао: „Венеција је предивна, Трг Светог Марка створен је за пировање, канал Гра­ нде за дивљење, а остала Венеција за окупљање филозофа. Али архива, ах архива!“1 Такви уздаси на овом често пустошеном и сиромашном југу Србије ни­су се чули дуго. Средином 1945. године Окружни народно­ослободи­ ла­­чки одбор у Врању преко свог одељка за унутрашње послове доставио је цир­куларно акт Владе Србије – Кабинета председништва, бр.131. од 1. јуна 1945. године свим срезовима на свом подручју којим тражи обезбе­ ђење од уништавања, архиве непријатеља и њихових помагача. Те архиве и забелешке у то време имале су оперативну функцију у утврђивању злочина окупатора. Комитет националног ослобођења Југославије Владе ФНРЈ 12. априла 1948. године доноси Наредбу о привременом обезбеђењу архива2 коју је спроводило Министарство просвете НР Србије у споразуму са Државном 1 2

Из писма П. П. Његоша руском конзулу у Венецији Василију Фрајгенгу, 1848. године. Архивист“,свеска 1,Београд,1951., стр.14.

9


Историјски aрхив „31. јануар” Врање

архивом НР Србије. Врање као седиште округа одређено је за могуће архивско средиште. Наредба је имала веома добру намеру: поред осталог, налагала је и хитан попис сачуваних архива. Нема података да је ова Наредба реализована на подручју тадашњег Округа врањског. Државни архив НР Србије 16. маја 1951. године упутио је у Врање Момчила Жеравчића, архивског саветника, да изврши преглед рада архив­ ског средишта и обави консултације о проширењу архивске мреже.3 У архивској грађи ГНО града Врања, сачуваној за 1951. годину, нису пронађени било какви записи о овој посети која је трајала до 20. маја те године. Вероватна је констатација да Врање нема ни простора ни кадрова за спровођење ових задатака, па је из тих разлога брига о архивској гра­ђи врањ­ ског округа поверена Градској државној архиви у Нишу којој је одређена те­ри­торијална надлежност за прикупљање и заштиту архивске грађе и у сре­зо­вима: Врањском, Јужноморавском, Масуричком, Босилеградском и Пчињском. Ефекти предузетих активности нису били значајни па суделујући у овим пословима, среске власти у току 1952, 1953. и 1954. године преко просветних одсека достављају на својим подручјима, свим органима вла­­ сти, обрасце за попис архиве. Сачувано је само неколико примерака ових пописа, а и данас би били драгоцени за истраживање несталих архи­ва. Покушаји да се архивска грађа попише, прикупи и заштити, чи­ње­ ни су и касније. Крајем 1955. године начелник Секретаријата за ку­лтуру Среза Врање посетио је Градску државну архиву у Лесковцу ради припрема за оснивање архива у Врању, а 1. августа 1957. године Савет за културу Народног одбора среза Врање на својој седници константује да се „важне архивске ствари губе и упропашћују“ и формира седмочлану комисију за прикупљање архивске грађе. Убрзо је сачињен и предлог за оснивање Државног архива, а 26. новем­ бра 1957. године, донето је и решење о формирању Савета Државног архива у Врању. Урађен је и Статут Архива. Међутим, на самом почетку 1958. године Секретаријат за школство и културу обавештава Државни архив НР Србије у Београду да се са радом на попису и прикупљању грађе до сада ништа није урадило због недостатка просторија за смештај архиве и њену обраду, као и због проблема око обезбеђења материјалних трошкова за особље Архива. Тиме је ово питање одложено до даљег. Потреба за оснивање архивске институције била је толико очигледна, да је на седници Савета за културу НОС Врање 10. Фебруара 1962. године дат предлог Народном одбору среза за оснивање Историјског архива среза Врање. 3

ИА Врање, акт НОГО Врање, бр.8057. од 19. маја 1951. године.

10


50 година у служби истине 1962–2012.

Записник са седнице Савета за културу од 10. фебруара 1962. године 11


Историјски aрхив „31. јануар” Врање

Тако је Народни одбор Среза Врање 31. марта 1962. године на посеб­ ним седницама Среског већа и Већа произвођача донео Решење бр. 03687/1-62 о оснивању Историјског архива среза Врање са задатком „да при­ купља, чува, заштићује, обрађује и публикује архивску грађу и омогући њену научну, службену и другу употребу“, као и „да унапређује архивистичку слу­ жбу, сарађује са свим архивским установама у земљи у циљу унапређења архивске службе и размене искустава“.

Решење о оснивању Историјског архива, 31. март 1962. године 12


50 година у служби истине 1962–2012.

Решењем бр. 03. 7778/1-62, 19. октобра 1962.године, за првог управника Историјског архива постављен је Риста Симоновић (1962-1973).

Први управник Историјског архивa Риста Симоновић

Решење о именовању чланова Савета Архивa, 31. март 1962. године

Пословање новоформираног архива званично је започело 1. нове­м­ бра 1962. године. Прва седница Савета Историјског архива одржана је 6. де­цем­бра 1962. године. Истога дана на заједничкој седници оба већа донето је Решење о именовању чланова Савета Историјског архива среза Врање у који су ушли: Драгољуб Стојиљковић, Радмила Милосављевић, Даница Михајловић, Војислав Стојилковић, Круна Ђајић, Миодраг Пешић, Милош Протић, Риста Симоновић, Бора Стошић и Славко Станковић. На овој седници донета су нормативна акта Архива и одређена је територија рада Архива у општинама: Босилеград, Власина - Округлица, Сурдулица, Владичин Хан, Врање, Врањска Бања, Бујановац, Прешево, Власе и Трговиште. Одлучено је да Архив своју делатност обавља у једној од зграда Пашиног конака – Селамлуку. Пашин конак саградио је Рауф бег Џиноли 1765. године. Како је у то време било уобичајено, зграда је била подељена на 13


Историјски aрхив „31. јануар” Врање

део у коме је боравио бег са мушком пратњом Селамлук и Харемлук – део у коме су биле смештене женске одаје. Владика врањски Пајсије, откупио је овај комплекс од ћерке последњег турског паше у Врању и поклонио га граду. Године 1881. у овом здању била је смештена врањска Гимназија, а данас је Селамлук - Народни музеј, а Харем­ лук - ресторан. Услови за рад на сређивању преузете архивске грађе били су веома не­повољни због неодговарајућег и скученог простора. Из ових разлога, ис­те године, због великог прилива преузете архивске грађе, Архив се се­ ли у другу зграду Пашиног конака – Харемлуку, из које ће после једне де­ ценије започети малу одисеју: најпре до напуштених просторија Народне библиотеке, а затим у приземне просторије Гимназије. После неколико година део измештених фондова враћен је у Конак, овога пута у још лошије услове за смештај.

Пашин конак - Селамлук

14


50 година у служби истине 1962–2012.

Прикупљање архивске грађе

О

днос према архивској грађи на подручју бившег Округа врањ­ ског, са великим закашњењем, коначно је промењен; тежак, али частан задатак, да се спасу преостале архиве и „да се ради на уздизању свести људи“ о њиховом зна­чају за нашу науку и културу, припао је адвокату Ристи Симоновићу. До краја 1962. године укинут је велики Срез Врање4, а много раније (до краја 1955. године) престали су са радом сви срезови у Округу врањском и више народних одбора општина. Велике количине архиве укинутих орга­ на власти, приликом предаје Народном одбору среза Врање, биле су само делимично пописане и налазиле су се у разним спремиштима, дуги низ го­ дина изложене пропадању по влажним подрумима и таванима. Не треба заборавити да је и на овом подручју једна Наредба Владе ФНРЈ из 1949. године5 нанела велику штету на и иначе оскудно сачуваној писаној заоставштини. Наредба која је налагала државним надлештвима и установама да при­купљају „све одпатке од хартије“ настале у процесу њи­ховог рада, погре­ шно је протумачена па је у котлове за прераду отишло много од онога што је записано до 1950. године. На брзину су уништене читаве архиве и нестала су значајна документа из нашег политичког, духо­вног и културног живота. Драгоцени историјски подаци из времена пре Другог светског рата и из периода обнове земље до 1950. године, заувек су уништени. Упутство Председништва Владе ФНРЈ (пов. бр. 1542. од 2. новембра 1949. године) за неке администрације је закаснило - зато велики архивски фо­нд Народног одбора среза Врање нема архиву до 1951. године, фонд Оп­ шти­не Врање такође почиње од 1951. године, као и остали фондови органа власти; правосудне архиве су углавном остале читаве после 1945. године, а до 1941. године сачувани су фрагментарно само фонд Окружног суда у Вра­ њу и Среског суда у Прешеву, највећим делом кривични предмети. У многим градовима у Србији архивска средишта су у току свог по­ стојања урадила значајне послове на евидентирању сачуваних архивалија Врање није имало ту срећу. 4 5

Службени гласник НРС, бр. 45/1962. Службени лист ФНРЈ, бр. 83/1949.

15


Историјски aрхив „31. јануар” Врање

Новоосновани Архив, без искусних и стручних људи, започео је масо­вно прикупљање архивске грађе у простору који није гарантовао без­ бедност, без опреме и са само три службеника. Гомиле помешаних до­ку­ мената у врећама, дрвеним сандуцима и картонским кутијама испуниле су мрачни хол Селамлука. При сваком отварању улазних врата промаја је разносила извештаје, пописе, судска акта, записнике, занатска и друга документа различите про­ венијенције. У тим документима, на влажном поду од цигле били су путеви и људи на њима, занати, трговина, пољопривреда, власти и ин­­сти­туције, школе и цркве, регулациони планови, одузете имовине, наслеђа, кривице – велика прича о човековој патњи и опстајању на овим про­сторима. Све се ту могло видети у фрагментима: национализације, колективизације села, радне акције, изградња, школе, изгреди у кафанама, прославе, територијалноадминистративне промене, стање усева и пописи стоке, градобије и суше, рађања и исељавања и многа друга догађања. Ништа у том прикупљеном богатству није било уређено, разврстано или пописано, а ту је била историја малих људи, културна и политичка историја, економски и привредни раст Округа врањског. Стара зграда Пашиног конака која је готово пре једног века при­хва­ тила прве врањске гимназијалце, овај пут те 1962. године, отворила је своја велика врата за уношење првих архивских фондова. Тај простор није био довољан, а својим стањем није ни гарантовао поуздану заштиту; било је обијања, било је крађа, а трули и црвоточни подови нису давали сигурност за оптерећене дрвене полице. Спрат објекта није могао да се користи. Имајући ово у виду, Савет Архива, на састанку 27. јуна 1963. године тражи да се изврше поправке објекта, а како је зграда била под заштитом др­­жаве, затражена је помоћ и од Завода за заштиту споменика културе у Нишу.6 На истом састанку разматра се и питање преузимања грађе Начелства округа врањског од Државног архива Србије, односно селективно ми­кро­ фи­лмовање овог фонда, као и могућност увида у архиву Манастира св. Прохора Пчињског. На шестој седници Савета Архива, 15. новембра 1963. године, поново се исказује проблем простора и тражи се решење да се прикупи и преузме лични фонд Јована Хаџи-Васиљевића, грађа око које је у то време био по­ кренут судски спор наследника заоставштине. Лични фонд Јована ХаџиВасиљевића никада није приспео у Архив, али после више година архива Начелства и Манастира је преузета. Крајем 1963. године, након само једне године активности Државног 6

Записник Савета Државног архива у Врању,од 27. јуна 1963. године.

16


50 година у служби истине 1962–2012.

архива у Врању, управник Риста Симоновић суочен са проблемом простора за депоновање архивске грађе, пише Скупштини среза Лесковац: „Премештање Архива из садашњих просторија у зграду Пашиног харема не одговара потребама Архива јер су обе зграде јако старе, сунчане и изложене надирању сваковрсне прашине, те обе зграде као такве не испу­ њавају основне услове за чување свршене архивске грађе.“7 У истом акту, образлажући значај архивске грађе и потребу да се она сачува, управник Симоновић, даје и један радикалан предлог: подизање нове зграде за Архив у Врању, са канцеларијама, читаоницом, библиотеком и осам одељења од по 25 метара квадратних, изолованих од влаге и светло­ сти, за чување архивске грађе. „Место за подизање ове зграде требало би да буде тамо где се данас налазе темељи бивше започете а недовршене зграде Соколског дома у Турско гробље“8 (сада простор испред Учитељског факултета). Овај добар предлог није имао подршку од стране Савета Архива, а ни Народни одбор среза Лесковац није ништа предузео, али више обележених делова на самом акту, уверава нас да је добро проучен. У време када су у Архив унети први фондови, полице за смештај нису постојале, грађа је била размештена по подовима у холу и у четири приземна одељења Конака. На првим седницама (1963.) Савет Архива је обавештен да ће дрвене полице бити урађене према неком моделу који користи Архив Србије. Осталу опрему су чинили стари столови бившег Среза врањског и неколико столица. Велики део документарног мате­ри­јала, преузиман је без записника и по­писа садржаја, само да би се спасао од про­падања. Тако је преузета и архив­ска грађа Црквене општине Врање, 1964. године, у четири платнене вреће са различитим садржајима. Те вреће су све до лета 1971. године седеле затрпане у једном углу хола зграде Харемлука, када ће бити дате тек упошље­ном при­правнику с инструкцијом да се ма­теријал регистратурски среди. Управо у архиви тог фонда, пронађен је нај­старији документ који овај Архив са­да чува – Књига добровољних при­лога хришћана Саборне цркве Свете Тро­јице у Врању из 1858. године. Из преузетих фондова прикупљене су разне стручне књиге и часописи и полако се издвајао један одељак библиотечке грађе, а 1964. године Архив први пут купује неколико књига за своју библиотеку, књига које су својим садржајем обрађивале завичајну проблематику. Те 1964. године, Архив је потпуно пресељен у зграду Харемлука, и направљене су прве дрвене полице, које су и данас у употреби. Из зграде 7 8

Акт Државног архива у Врању, бр. 314. од 23. децембра 1963. године. Исто.

17


Историјски aрхив „31. јануар” Врање

је исељена служба Дома на­ родног здравља у Врању, али ће још увек остати Атеље „Простор“ и Омладинска ор­ ганизација Па­мучног ко­м­би­ ната Врање обе на спрату ове старе ку­ће и још неколико година оме­тати рад Архива. Савет Архива, разма­ тра­јући заштиту архивске гра­­­­ђе и њено чување, налаже директору да преузме архиву Среског суда у Прешеву, а нарочито Шеријатског су­да у Прешеву. Фонд Ше­ри­ја­тског суда никада није преузет, а фонд Среског су­да у Прешеву у количини од десетак ме­ т­ара дужних, са­чуван само фрагментарно, пре­узет је мно­го касније. Де­лови овог фо­нда пре не­ко­­лико година издвојени су и из архиве Статут о организацији и раду Општинског суда у Бујановцу Државног архива у Врању, 1964. године с траговима изразитог немара у чувању.После две године рада и више обављених консултација, ура­­ђени су и први сумарни ин­вентари. Већа количина архивске грађе укинутих општина: Власе, Врањска Бања и Власина Округлица, унесена је у већ испуњене просторије Архива у току 1966. године. У тим годинама ради откупа Архиву је понуђена архивска грађа Трго­ вачког обавештајног завода Београд, документа настала између два светска рата са значајним подацима из привредног живота врањског округа. Занимљиво је да је 1965. године разматран и један акт Дубровачког архива из којег се види да тамо постоји грађа која се односи на Врање и околину. Ради упознавања са радом и пружања стручне помоћи, архивиста Државног архива Србије Даница Гавриловић 30. јуна 1965. године посетила је Архив, а 21. и 22. јула исте године Архив у Врању посетио је и Марко Миладиновић, инспектор Државног архива Србије. Оцене након обе посете 18


50 година у служби истине 1962–2012.

биле су врло похвалне. Преузимање архивске грађе наставља се и у каснијим годинама. Откупљен је и део рукописа прича и књижевних чланака Вуке ПопМладенове, а 1966. године Архив први пут излаже документа о развоју народне власти на изложби у Лесковцу. Било је то лоше искуство: са изложбе је украдена књига записника Окружног народноослободилачког одбора у Врању (1944 - 1945) за коју је касније исплаћено обештећење у судском спору који је вођен више од две деценије. За садржаје Архива почињу да се интересују многи истраживачи, али и појединци ради решавања својих личних потреба. Услови смештаја нису побољшани, грађа је и даље нагомилана у препуним дрвеним полицама и у разним сандуцима и врећама на поду хола Харемлука. Заједница културе општине Врање 9. јула 1970. године предлаже да се архивски фондови преселе у „Мозерову вилу“ у Врањској Бањи.

„Мозерова вила’’ у Врањској Бањи

Понуђена је и барака општине Врање у непосредној близини Конака, али то су били мали простори па је директору налагано да за Архив тражи и зграду Школе ученика у привреди или ниску зграду бивше Команде места у Врању. Историјски архив среза Врање, под овим називом, радио је до 24. фебруара 1971. године, када је на седници Радне заједнице Архива донета одлука да носи назив Историјски архив. У 1972. години преузет је део фонда Општинског суда Врање, до 1958. године. Припреме за предају грађе биле су завршене за период до 1960. године, али места није било. 19


Историјски aрхив „31. јануар” Врање

Извештај Архива Србије са службеног обиласка

Јован Величковић 20

На седници Радне заје­ днице Архива од 11. октобра 1973. године због влаге која је угрозила неке просторије раз­матра се нова могућност за пресељење у „Милосав­ље­ ви­ћеву кућу“ (преко пута Хи­ руршког павиљона) али и тај објекат није имао довољно про­стора јер је грађен као кућа за становање. Половином 1975. го­ди­ не настаје период извесног успона архивске делатности, доласком дипломираног еко­ но­мисте Јована Величковића за директора Архива. Запошљавањем нових ра­д­­­ника квалификациони са­­­­­с­тав је и даље био на ни­с­ ком нивоу – шест радника са средњом школом и два рад­ ника са осно­вном школом. И поред тежњи дире­ ктора, да кроз стручно ус­а­ вршавање радника путем по­ хађања архивистичког течаја у Архиву Србије и полагања стру­чног испита, побољша ква­­­­­­литет рада и оспособи п­о­јединце за самостало оба­ вљање сложенијих послова, то му није пошло за руком. Од шесторо запослених са средњим школским обра­ зовањем само један радник, у периоду од 1977. до 1985. го­дине положио је стручни испит. У овом периоду, зна­тно је побољшана материјална


50 година у служби истине 1962–2012.

си­­­­ту­ација архива. Иако је Архив до тада практично обављао делатност заштите архивске грађе на територији бившег среза. Врање, питање финансирања Архи­ ва као међуопштинске установе није би­ ло регулисано све до 1977. године када је од стране општина: Врање, Владичин Хан, Сурдулица, Бујановац, Прешево, Босилеград и Трговиште потписан Са­ мо­управни споразум о заједничком фи­­­­ нансирању делатности Историјског ар­ хива у Врању. Године 1978. наведене општине до­­­­неле су Одлуку о оснивању Исто­риј­ ског архива у Врању за подручје ових општина. У овом периоду врши се почетак набавке техничке опреме, потребних апарата за опремање фотолабораторије, ксерокс апарата и једне количине ме­ талних полица за смештај грађе. Али, оно што је посебно значајно за Архив са аспекта заштите архив­ских докумената који се налазе ван Архива у регистратурама, јесте оснивање Службе евиденције и заштите архивске грађе и регистратурског материјала у 1976. годи­ни. У вези са тим организована су саветовања са ствараоцима архивске грађе на терену и формирање евиденција о ре­ги­стратурама. Али, морамо рећи да су од 1976. године до данас улагани велики напори да се добијени простори максимално прилагоде својој намени. Спремишта многих српских архива не испуњавају све стандарде за безбедно чување архивске грађе. Та констатација се односи и на депое нашег архива.

Раднице Архива - Смиља Јањић и Надежда Цветковић

Правилник о одговорности радника Историјског Архива у Врању, 1978. године 21


Историјски aрхив „31. јануар” Врање

Надежда Цветковић, архивски помоћник

Одлука Одбора за изградњу Дома културног центра у Врању 22

Почетком 1977. године слу­жбе Архива су пресељене у три канцеларије недовршеног Дома културног центра у Вра­ њу, а у осталих пет мањих про­­сторија монтиране су пр­ ве металне полице за сме­ штај архивске грађе. У овим про­сторијама и данас се на­ ла­зи Историјски архив. Из Харемлука је пресељена једна трећина сређених фондова. Неколико година раније ти исти фондови измештани су у испражњене просторије На­­­­­­­родне библиотеке у Вра­њу, а убрзо одатле грађа је пре­­ сељена у три приземна ма­ га­цина врањ­ске Гимназије, та­мо где су санитарни чво­ рови, влага и врло неповољни микроклиматски услови. Из тих просторија због високе кирије после го­ ди­ну дана све је враћено на првобитно одредиште. Одлу­ ком радне заједнице Архива 19. марта 1979. године за назив Архива узима се датум ослобођења Врања од Турака 31. јануар 1878. године, тако да ова установа и данас носи ово име – Историјски архив „31. јануар’’. Период између 1981. и 1983. године је период готово тоталне стагнације Архива, ка­­да је Архив после смрти та­ дашњег директора готово био препуштен сам себи.


50 година у служби истине 1962–2012.

Према неким изворима из архивских списа, у околностима када Архив готово све ово време није имао руководиоца (послове вршиоца дужности директора од јула до децембра 1981. године обављао је радник архива Радојица Стојиљковић, након чије оставке је установом руководило трочлано тело) и када самоуправна тела, Програмски савет и Збор радних људи, нису функционисала у складу са њиховим обавезама и овлашћењима, било је немогуће очекивати неке евидентне резултате и организован рад. Архив је био препуштен стихији. Te 1982. године на згради Конака извођени су рестаураторски радови, а велике количине архивске грађе у свежњевима и без кутија, било је потпуно прекривено прашином. У том објекту служба депоа боравиће само повремено, због потреба корисника или уређивања поретка у испремештаним фондовима, све до 1988. године. Много времена и труда је уложено на чишћењу и отпрашивању те грађе. Сеобе су нанеле велике штете архивској грађи, нарочито оној која није имала заштитне кутије. Физички фактори деловања нису се могли избећи. Велики свежњеви повезани канапом лако су се растурали, јер тешко је било надгледати раднике који су помагали, а несређена грађа без инвентарне ознаке или бар записничке нумерације, споро се уређивала. Годинама после тога, па и данас, не може се окончати идентификација књига и списа по фондовима, а важно је да се то у потпуности заврши. Новоизабраног директора Ми­лана Јовановића, археолога који је по­­четком маја месеца 1983. године ступио на ову дужност, очекивали су велики задаци и проблеми које је синхронизовано требало решавати у наредном периоду. Затечено ста­ње у Архиву било је више него за­брињавајуће. Од уку­пно седморо ра­д­ника, двоје је било са основном, а петоро са средњом школом од којих је само један радник имао положен стручни архивистички испит. Финансирање Архива од стране општина било је потпуно занемарено што је проузроковало веома не­си­гу­ран материјални положај Архива и запо­ слених у њему. Милан Јовановић 23


Историјски aрхив „31. јануар” Врање

Стање у регистратурама такође је било незадовољавајуће и крајње забрињавајуће, јер се нису спроводили законски прописи о чувању архивске грађе и регистратурског материјала у регистратурима. Грађа са терена пре­ узимана је углавном у несређеном стању. Самоуправни односи у Архиву били су на ниском нивоу. Збор радних људи и Програмски савет нису функцио­нисали у складу са својим обавезама. Овај период после 1983. године био је период консолидације Архива на свим пољима својих делатности, али и период нових активности у осно­ вној делатности Архива и увођења нових технологија у раду. У циљу јачања кадровске структуре Архива већ од 1985. године за­ по­шљавају се високообразована стручна лица која се кроз похађање архи­ вистичких течајева у Архиву Србије и полагање стручног архивистичког испита оспособљавају за самостално обављање и најсложенијих послова у Архиву. Ово је био почетак кадровског јачања Архива и стручног оспосо­бља­ вања запослених које ће овај архив у наредном периоду наставити доследно да спроводи. Један од битних задатака Архива био је стварање одговарајућих услова за целокупан рад ове установе, као и услова за смештај и заштиту архивске грађе у њој.

24


50 година у служби истине 1962–2012.

Депои

Д

епои су увек били најважнији делови једног архива. То су про­ сторије које својим оптимално стабилним амбијенталним усло­ вима чине основ превентивне заштите свега онога што се подразумева под појмом архивска грађа. Од тренутка када један архивски документ, један предмет, једна архивска јединица, заузме своје место у депоу, започињу друге активности усмерене на очување историјског, културног, естетског и физичког инте­ гри­тета, на различите начине забележених информација, за будућа поко­ љења. Изградњом друге фазе Дома културног центра у Врању са средствима од делимитиране потрошње СИЗ-а културе у Врању за 1985. годину, при­ ступило се реализацији проје­ кта адаптације простора од око 550 метара квадратних за смештај архивске грађе. Извршен је ископ за још три просторије, од којих ће једна бити реали­зована као трезор, урађена је галерија, ка­ко би био искоришћен про­ стор у висини, постављени су винас подови, сигурносна врата и након завршених радова по­чели смо сами да монтирамо металне полице и да уносимо архивске фондове. До јесени 1988. године, де­ финитивно је окончана оди­ сеја целокупне архивске за­ остав­штине прику­пљене до тада. После оних стотину ква­­­драта на којима је за две де­­ценије прикупљено око Одлука о изградњи Архивског депоа 1300 метара архивске грађе, у 1986. године 25


Историјски aрхив „31. јануар” Врање

Део депоа опремљен 1986. године

том тренутку чинило се да су смештајни капацитети на површини од 550 метара квадратних довољни и да ће издржати реалну динамику преузимања бар за једну деценију. Али, није било тако. Одушевљење је трајало кратко. За само неколико година простор је попуњен, а после промена у Србији започетих крајем другог миленијума и транзиционих процеса, које су пратиле приватизације и стечаји многих организација на подручју Пчињског округа, архивска грађа је поново заузела подове, пролазне просторије и сваки могући слободан простор. Било је фондова из којих никада није вршено одабирање а унети су у Архив. Такви фондови имали су и преко 500 дужних метара документарног материјала, све док није извршено одабирање. Таквих фондова биће још. Архивске службе то знају и чине велике напоре да се преузме само одабрана и пописана архивска грађа. То није једноставно, понекад је неизбежно одступање од правила да би се нешто спасило од пропадања. Такви фондови, преузети без потпуног пописа, са много безвредног регистратурског материјала, какав је на пример велики фонд Здравственог центра у Врању (1945-2006) кроз многе године биће проблематични за кори­шћење, а преузимани су само из разлога да не буду уништени. На основу Закона о јавним службама Скупштина општине Врање је од 7. септембра 1992. године оснивач Историјског архива, а са добијањем статуса града 2008. године, град Врање постаје оснивач Архива. Архив врши своју делатност на територији града Врања и осталих шест општина Пчињског округа. 26


50 година у служби истине 1962–2012.

Утврђивањем архивске мреже 1996. године од стране Министарства културе Републике Србије потврђена је надлежност Архива на територији овог округа. Иако су општине и по овом решењу биле дужне да средства за рад Архива обезбеђују из својих буџета, оне то углавном нису чиниле, па је Архив и даље, поготово у време велике кризе 1993. године, морао да се сам сналази и обезбеђује извесна допунска средства.

Депо опремљен 2011. године

27


Историјски aрхив „31. јануар” Врање

Годинa 1999. пролеће 1999. године, када је почело бомбардовање Србије од стране НАТО алијансе, нисмо имали посебне инструкције како да поступамо са архивском грађом. Бојали смо се да и поред свих конвенција о заштити културних добара које су потписале државе Југославија и Србија, не будемо можда случајна или намерна мета - јер су у истој згради били телевизија, радио и новине. Присећали смо се како је Архиву Србије после мартовских демонстрација 1941. године издата наредба за припремање евакуације од које се одустало, па како је архива избацивана и враћана, одвожена вагонима и на крају смо ипак одлучили да реализујемо своје припреме за ванредне ситуације.

У

Записник Стручног већа из 1999. године 28


50 година у служби истине 1962–2012.

Већу количину, унапред издвојене и пописане архивске грађе, при­ премили смо за дислоцирање. Тадашњи директор Милан Јовановић и руководилац службе депоа и техничке заштите Радојица Стојиљковић, убрзано су изместили више од 100 дужних метара архивске грађе, целокупну микрофилмотеку и све инвен­ таре и евиденције, на две безбедније позиције, обе на крајњој периферији града. У сандуцима и картонским кутијама, старом „Заставом 128“, оно што је било издвојено, уз спискове и реверсе, за само неколико дана изнесено је из депоа. Штаб за одбрану града није обезбедио возило за транспорт, иако смо тражили такву помоћ. Неколико дана пре наше одлуке о измештању, Архив је посетио председник општине заједно са командантом одбране града, разгледа­ ли су простор депоа и отишли. Убрзо, простор депоа је одређен за јавно склониште. На зидовима зграде видели смо излепљене ознаке „Јавно склониште“, са стрелицама које су показивале правац за улаз. Службе архива измештене су у једну учионицу Основне школе „Доситеј Обрадовић“ у Врању, а у канцеларије Архива пресељена је Мати­ чна служба општине Врање. Врата нису закључавана. Дежурали смо и дању и ноћу. Било је тешко тада контролисати ко све улази међу полице са архив­ ском грађом, под изговором да се ту склања. Ипак неке штете или крађе није било. Просторије депоа тих дана служиле су телевизијским екипама за монтирање репортажа, за смештај различите техничке опреме, матичној служби општине Врање, и сваком случајном пролазнику који је чуо сигнал за опасност. У тај простор смештене су и матичне архиве наших служби, али и документа неких служби са неких других угрожених подручја која су и да­нас у нашем депоу, без икаквих пописа или записника о депоновању. Наравно да све то чувамо са једнаком бригом као и фондове са овог подручја. Да ли ће се неко сетити да то потражи, можда онај ко је то донео – нисмо сигурни. Једнога дана те архиве ми ћемо прегледати, уредити, пописати и учинити их транспарентним. Поуке из тог времена су ипак корисне. Научили смо да опасности треба на време препознати и сагледати могућа деловања разних штетних и разарајућих фактора како би бар на нивоу институције планирали мере безбедности и поступке техничке заштите, као превентиву у заштити целокупне архивске грађе. 29


Историјски aрхив „31. јануар” Врање

Након 2000. године

Н

Миодраг Јањић

30

акон 5. октобра 2000. године и про­ мена у Србији, за директора Архива у Врању 2001. године, постављен је Миодраг Јањић, архивист. Већ идуће, 2002. године на основу члана 2. Тачке 7. Закона о буџетском систему („Сл. гл. РС“ бр. 9/2002) и дописа Владе Републике Срб­ ије - Министарства културе и јавног ин­фор­ми­­ сања број 401-00-42/02-01 од 17. 10. 2002. го­дине, архиви у Србији поново су враћени на фи­ насирање од стране локалних самоуправа.


50 година у служби истине 1962–2012.

Године 2003. Историјски архив у Врању, за немерљив допринос очу­ вању драгоцене српске баштине, из Фонда Александра Арнаутовића добио је награду „Златна архива“, као најбољи архив у Србији.

31


Историјски aрхив „31. јануар” Врање

Године 2004. од стране Скупштине општине Врање, Архив је добио јавно признање „Седми септембар“ за изузетне резултате у области друштвене делатности.

Период транзиције убрзао је прилив велике количине документарног материјала разних укинутих организација и установа, тако да су све просторије депоа за врло кратко време попуњене. Смештајни простор поново се исказује као акутни проблем, те се је Архив суочио са проблемом смештаја културног блага, изузетно важног за Пчињски округ. У току 2006. године, за реализацију једног од својих пројеката, Народни музеј у Врању добио је средства да изгради депое за смештај музејских експоната иза укопаних просторија архивског депоа. До тог момента Архив је гајио наду да ће у неком економски бољем тренутку, моћи да овај простор прикључи свом депоу. Закаснили смо, а било је потребно да се само отвори улаз из депоа и излаз на јужну страну објекта, погодан за прилаз транспорта. Да невоља буде већа, за унутрашње комуникације музејског депоа били смо принуђени да уступимо део пространог архивског трезора. Трагајући за проширењем спремишта Историјски архив „31. јануар” у Врању, на основу закључака Општинског већа општине Врање, бр.06-20/2007-04, добио је на 32


50 година у служби истине 1962–2012.

коришћење простор у склопу Дома културног центра у површини од 326 метара квадратних који се налази у продужетку постојећег депоа. Припремајући се за адаптацију овог простора, Архив је израдио сву потребну техничку документацију, као и акциони план за спровођење овог пројекта по фазама, односно врсти радова које треба обавити и њиховом трајању. Активношћу новопоставњеног дире­ ктора, Сузане Петровић, ди­пло­мираног еко­­номисте, са при­пре­мљеним пројектима Архив је конкурисао код Национално ин­ве­ стиционог плана (2007-2009), Министарства културе Републике Србије, а преко Града Врања и код Народне лутрије Србије, тако да је захваљујући добро схваћеном проблему, Архив обезбедио потребна средства. Изабран је најповољнији извођач ра­ дова, и средином 2010. године почело се је са реализацијом овог пројекта, према утврђе­ ној динамици, радови су дефинитивно за­вр­ Сузана Петровић шени до краја исте године. Адаптацијом и опремањем овог про­ стора, значајно су унапређени и побољшани услови за смештај и техничку заштиту ар­ хивске грађе са територије града Врања и осталих шест општина Пчињског округа за један дужи период. Монтирани су раније набављени ар­­­ хив­ски регали, а у току 2011. године Ми­ нистарство културе Републике Србије фи­ нансирало је набавку још педесетак ду­жних ме­тара архивских полица, које су одмах и монтиране. Из средстава овог Ми­ нистарства извршена је и набавка око 3000 заштитних архивских кутија. У оквиру новог простора депоа налази се и архивска фотолабораторија са опремом за микрофилмовање: корачном камером, апаратом за развијање микрофилма, микрочитачима са штампачем и др. Да би овај простор био у потпуности искоришћен, биће потребно да се набави још 60 метара дужних металних полица, а са том набавком замениле би се и преостале дрвене полице.Истовремено, поред заштите, обезбедило се је и ефикасније коришћење архивске грађе, како за приватно – правне, тако и за научне потребе. 33


Историјски aрхив „31. јануар” Врање

Неколико година, све до краја 2011. године, делови неких обимнијих фондова (Општински суд у Бујановцу, Историје болести врањске болнице, Предшколске установе „Наше дете“ у Врању и др.), били су смештени у незавршене просторије Народног музеја. Архивска грађа тих фондова сада је размештена у депоима на више места и у току су послови на разврставању и паковању у архивске кутије. Схватајући важност противпожарне заштите за овај тип установе, а с обзиром да застарели модел централе није могао бити поправљен због непостојања резервних делова, Архив је конкурисао код Министарства културе Републике Србије и добио средства за уградњу нове противпожарне централе са оптичким јављачима, замењена је разводна инсталација, и целокупан простор оба депоа као и радне просторије, стављени су под електронски надзор за сигналазицају опасности од пожара. Ефекат реализације овог пројекта битан је за безбедност и заштиту врло значајне архивске грађе из прошлости најјужнијих крајева Србије и очување идентитета српског народа на овим просторима, геополитички врло важним. Сада су услови за чување архивске грађе сигурнији а повећана је и безбедност запослених.

Микрофилмовање

Недовољан радни простор, захваљујући разумевању руководства града Врања, увећан је за око 100метара квадратних канцеларијског простора, на спрату објекта. Те просторије су преуређене у потпуности и вертикалном комуникацијом су повезане са досадашњим просторијама. Радне просторије, више година уназад, нису уређиване, хол је био испуњен ормарима, било је и полица са грађом, а зидови су били оштећени због уношења и одлагања архивске грађе. Тоалетне просторије су нарочито чиниле ружну слику – све то, наметнуло је низ занатских радова. Из сопствених прихода, ангажовањем мајстора и заузимањем свих запослених, простор у којем се свакодневно борави и ради, уређен је на најбољи могући начин: канцеларије и ходници су обојени, сувишне ствари су изнесене, постављене су стазе на подовима, замењене су неисправне 34


50 година у служби истине 1962–2012.

инсталације и уређаји, а слике и други детаљи учинили су простор прија­ тнијим. Тоалетне просторије су у потпуности реновиране. Архив у Врању је међу малобројним архивима у Србији који имају тре­зор. Трезор је опремљен сигурносним металним вратима, металним ре­ галима и једном батеријом компакт затворених ормана.

Нови изглед Архива 2012. године

У току 2011. године из трезора су измештени привремено одложени фондови правосуђа и делови различите архивске грађе која је била у поступку разграничења на фондове, а унети су сви фондови и збирке категорисане архивске грађе којој ће у будуће бити посвећена посебна пажња. У саставу оба депоа постоји просторија за уношење грађе - прихватни депо, за обављање свих предрадњи пре смештаја архивске грађе на одређено место. У току је и пројекат за изградњу улаза за прихват архивске грађе транспортним лифтом. Све просторије депоа, снабдевене су осетљивим оптичким уређајима за благовремену сигнализацију опасности од пожара. На сваких 100 метара квадратних распоређен је по један апарат за суво гашење пожара, а постоје и уграђени хидранти. Електричне инсталације се искључују увек по завршетку радног дана, а више година уназад периодично се прати стање грађе и бележе се запажања о насталим променама. Микроклиматске промене (релативна влажност и температура) про­веравају се једном недељно и колико год је то могуће, коригују се про­ ветравањем. 35


Историјски aрхив „31. јануар” Врање

Међу поступцима техничке заштите које проводи овај Архив, значајан сегмент је и микрофилмовање, као заштитни облик репродуковања архивске грађе и најтрајнији и признати облик супституције оригинала. Неки делови опреме за микрофилмовање набављени су још 1976. године:9 купљена је линија за развијање филмова, копирни апарат, микрочитач и још неки ситни делови. Корачна камера није могла да се купи, јер била је скупа а и ретка на тржишту. Архив је микрофилмовање обављао у фотолабораторији Архива Србије, на 35mm филму, а касније у неким приватним фирмама у Нишу. Снимања су рађена на 16mm неперфорираном филму а једним мањим делом и на микрофишу. Урађено је око 450.000 микројединица. Прва заштитна снимања рађена су селективно за само неке категорије издвојене грађе (црквене матице, записници органа власти, збирке, појединачна документа) а касније и цели фондови друштвено-политичких организација, школа, манастира и др. Урађен је инвентар микрофилмотеке. Пре десетак година из неколико експозитура ликвидиране „Инвест банке“ Београд, откупљена је коришћена опрема за микрофилмовање. Ту опрему чине три проточне и једна корачна камера марке „Canon“, два процесора за аутоматско развијање и сушење филмова, више микрочитача, уређаји за израду копија, дензиметри и др. Током 2005. године опрема је испробана и урађено је око 35.000 снимака задовољавајућег квалитета. Ради сигурности у раду препоручено је да се опрема сервисира. У међувремену, уз последњу адаптацију простора за депое, урађена је и наменска засебна просторија за фотолабораторију. Уређаји су прикупљени и инсталирани и надамо се да ће у скорије време ови послови бити обављани самостално.

Нова фотолабораторија

9

Записник збора радних људи Архива, од 16. марта 1976. године.

36


50 година у служби истине 1962–2012.

Коришћење архивске грађе

З

а већи број архивских фондова формирана су досијеа која остају отворена за све потребне допуне. Служба депоа и техничке заштите води Књигу пријема архивске грађе и чува све инвентаре, регистре и пописе, неопходне за рад са архивском грађом. Значајна је улога ове службе у обезбеђивању потпуног приступа у коришћењу архивске грађе, како у научне тако и у административне сврхе. Излазећи у сусрет многобројним захтевима, архивски радници, како би свима удовољили, истражили су велики број архивских фондова и збирки, па и библиотечког материјала. На основу архивске грађе објављено је више научних радова; урађено више хроника, монографија, дипломских радова и библиографија, а то је и сврха постојања једне овакве установе. Интересовање за истраживање података из архивске грађе није престало ни у време развоја информатичког друштва. Историчари, новинари, студенти, ученици, а неретко и самостални истраживачи који пишу хронике својих места или родослове фамилија, чести су посетиоци Архива. Али, ваља похвалити и запослене у установи, који се баве истраживањем и објављивањем архивске грађе, вршећи тиме и њену најсигурнију заштиту. Истраживањем чињеница из архивске грађе, годишње се корисницима изда око 350 до 400 различитих уверења или копија списа о конфискацијама, национализацијама, радном стажу, стамбеној изградњи, завршеним школама, судским споровима и др. и претражи више од 2.500 архивских јединица. Истраживачима се пружају све информације везане за предмет њиховог интересовања и омогућава коришћење архивске грађе у библиотеци Архива, сваког радног дана Истраживачима приступ у архивски депо није дозвољен, али сваки корисник – истраживач има право да добије копију документа у стандардном или електронском формату, има могуђност да користи микрочитач, као и сва обавештајна средства о грађи фондова које чува Архив. О корисницима – истраживачима води се посебна књига евиденције. Садржаји свих архивских фондова преузетих до 1998. године, ис­ка­ зани су у „Водичу кроз архивске фондове“ штампаном 2000. године. 37


Историјски aрхив „31. јануар” Врање

Велики број фондова из раније обраде остао је са баластом безвредних списа, јер неколико чиновника, у то време без архивистичког знања, једно­ ставно се није усуђивало да нешто излучи. Први инвентари само су пописи деловодних бројева предмета који постоје и не пружају никакву информацију о садржајима тих фондова. Каснији инвентари имају неку форму сумарног инвентара са низом не­ достатака, насталих пре свега због сређивања које не прати било какав план. Списи нису систематизовани, фолијација и сигнатура нису исписиване, књиге нису издвајане. У то време нарочита пажња је поклањана именским регистрима, у које су преписивани чак и платни спискови. Историјске белепшке нису рађене, све до почетка активности на изради „Водича кроз архивске фондове“. Данас Архив има 300 фондова и збирки садржаних у око 2.500 метара дужних архивске грађе и чини неодвојиви и значајан део архивске службе у Србији и историје и судбине нашег народа кроз векове - зарад истине, овакве или онакве.

38


50 година у служби истине 1962–2012.

Архивска грађа

У

Историјском архиву у Врању чува се 293 фондова и 7 збирки са око 2500 метара дужних архивске грађе. Већи део грађе је из друге половине 20. века, односно настао је у времену од 1945. године до данашњих дана, док је из 19. и прве половине 20. века мали део архивске грађе и то у количини од око 35 метара. Из 19. века је фонд Начелства округа врањског чија архивска грађа обухвата период од 1880. до 1915. године, црквене матичне књиге и поједине фотографије Врања и околине. Из прве половине 20. века је архивска грађа Краљевске банске управе Вардарске бановине – Просветно одељење у Скопљу, Окружног суда у Врању, Среског суда у Прешеву, архивска грађа појединих школа, банака, удру­ жења занатлија, Врањске учитељске кредитне задруге, Врањске обућарске задруге, Фонда занатског дома, Друштва за пошумљавање Пљачковице, Крстило­вице и осталих голети у околини Врања, Српске православне црквене општине у Врању, Манастира Свети Прохор Пчињски, документи из збирке Вариа, фотографије и друга архивска документа. Небрига друштва, као и ратни догађаји, допринели су да архивска грађа старијег датума највећим делом буде уништена. Део грађе из тог периода који се налази у Архиву је фрагментарно сачуван и сведочи о до­ гађајима из тог времена. Највећи део архивске грађе је из друге половине 20. века и припада фондовима органа управе, правосудним органима, школама, привредним предузећима, друштвено-политичким организацијама и удружењима са подручја Пчињског округа. Ови фондови су непотпуни или скоро у целости сачувани. Најстарији документ је Књига добровољних прилога Саборне цркве Свете Тројице у Врању из 1858. године, из фонда Српске православне црквене општине у Врању. У оквиру информативне делатности Архив у Врању води Општи инвентар и Регистар архивске грађе, као основна информативна средства о свим фондовима и збиркама. Општи инвентар урађен је 1995. године на обрасцу О-1 и од тада се редовно уписују сви преузети фондови, са основним подацима о садржају архивске грађе. До сада је уписано 300 фондова и збирки. 39


Историјски aрхив „31. јануар” Врање

Књига добровољних прилога у Врању из 1858. године

Регистар архивске грађе води се на обрасцу Р-1 у који су уписана 292 фонда. На основу категоризације архивске грађе, ова установа поседује културна добра од изузетног значаја, великог значаја и значајна културна добра. 40


50 година у служби истине 1962–2012.

Категоризација је урађена на основу Одлуке о утврђивању архивске грађе од изузетног значаја која се чува у архивима од 5. маја 1979. године, објављене у Службеном гласнику СРС бр. 18/79 и Одлуке од 18. новембра 1998. године, објављене у Службеном гласнику РС бр. 42/98. Архивска грађа од великог значаја утврђена је на основу Листе архивске грађе од великог значаја која се чува у архивима, донете 21. децембра 1998. године од стране Комисије за категоризацију архивске грађе при Архиву Србије. На основу ових одлука, односно листи архивске грађе од изузетног и великог значаја, Архив у Врању поседује 6 фондова и црквене матичне књиге од изузетног и 12 фондова од великог значаја. Остала архивска грађа припада категорији значајна културна добра. Од изузетног значаја су фондови: Начелство округа врањског, Окружни суд у Врању, Комисија за ратну штету Народног одбора Среза врањског, Комисија за арондацију Народног одбора среза Врање, Комисија за националоизацију најамних зграда и грађевинског земљишта Народног одбора среза Врање, Комисија за експропријацију Народног одбора среза Врање и црквене матичне књиге. Фондови који припадају категорији архивске грађе од великог значаја су народни одбори срезова: босилеградског, бујановачког, врањског, среза Врање, пољаничког, јужноморавског, масуричкоги и пчињског. Осим народних одбора срезова у овој категорији је архивска грађа фондова: Среског суда у Прешеву, Среског већа Савеза синдиката Југославије за срез Врање, Среског комитета Народне омладине Србије среза Врање и Манастира свети Прохор Пчињски. Остала архивска грађа припада категорији значајне архивске грађе. Део категорисане архивске грађе уписан је у Регистар архивске грађе.

41


Историјски aрхив „31. јануар” Врање

Архивски фондови и збирке Историјског архива „31. јануар“ Врање А. АРХИВСКИ ФОНДОВИ ДРЖАВНИХ ОРГАНА, УСТАНОВА, ОРГАНИЗАЦИЈА И ДРУГИХ ИНСТИТУЦИЈА 1. УПРАВА И ЈАВНЕ СЛУЖБЕ 1.1. АРХИВСКИ ФОНДОВИ ДО 1918. Окружна начелства 1.1.1. Начелство округа врањског – Врање 1880-1915. 3 кут.

(180)

1.2. АРХИВСКИ ФОНДОВИ ДО 1941. 1.2.2. Краљевска банска управа Вардарске бановине Просветно одељење Скопље 1936-1938. 1 кут. (-) 1.4. АРХИВСКИ ФОНДОВИ ОД 1944. Народни одбори округа 1.4.3. Народни одбор Округа врањског – Врање 1944-1947. 34 књ. и 73 кут. (26) Срески народни одбори – Народни одбори срезова 1.4.4. Народни одбор Среза боисилеградског – Босилеград 1944-1945. 92 књ. и 116 кут. (48) 1.4.5. Народни одбор Среза бујановачког – Бујановац 1945-1962. 155 књ. и 64 кут. (49) 1.4.6. Срески народни одбор Среза пољаничког – Владичин Хан 1944-1947. 12 књ. и 2 кут. (42/1) 42


50 година у служби истине 1962–2012.

1.4.7. Народни одбор Среза јужноморавског – Владичин Хан 1947-1955. 37 књ. и 54 кут. (42/2) 1.4.8. Народни одбор Среза врањског – Врање 1945-1955. 125 књ. и 13 св.

(15)

1.4.9. Народни одбор среза Врање – Врање 1955-1962. 43 књ. 346 кут. и 763 св.

( - )

1.4.10. Народни одбор Среза масуричког – Сурдулица 1944-1955. 55 књ. и 40 кут.

(43)

1.4.11. Срески народни одбор Среза пчињског – Трговиште 1944-1952, 1954-1956. 60 књ. и 12 кут. (52) Скупштине општина 1.4.12. Скупштина општине Босилеград – Босилеград 1955-1970. 40 књ. и 220 св.

(212)

1.4.13. Скупштина општине Бујановац – Бујановац 1937, 1945-1970. 294 књ. 254 кут. и 184 св.

(51)

1.4.14. Скупштина општине Владичин Хан – Владичин Хан 1947-1976. 45 књ. 53 кут. и 200 регистратора (178) 1.4.15. Скупштина општине Власе – Власе 1945-1965. 42 књ. и 114 св.

(205)

1.4.16. Скупштина општине Власина Округлица – Власина Округлица 1946-1965. 26 књ. и 94 св. (-) 1.4.17. Скупштина општине Врање – Врање 1944-1980. 176 књ. и 749 кут.

(-)

1.4.18. Скупштина општине Врањска Бања – Врањска Бања 1944-1965. 135 књ. и 102 кут. (41) 1.4.19. Скупштина општине Прешево – Прешево 1946-1981. 54 књ. 5 кут. и 292 св.

(184)

1.4.20. Скупштина општине Сурдулица – Сурдулица 1948-1971. 101 књ. 123 кут. и 257 св.

(175)

1.4.21. Скупштина општине Трговиште – Трговиште 1947-2004. 181 књ. 68 кут. и 267 св.

(50)

43


Историјски aрхив „31. јануар” Врање

Народни одбори општина 1.4.22. Народни одбор општине Барелић – Барелић 1945-1957. 17 књ. и 10 кут. (158) 1.4.23. Народни одбор општине Белишево – Белишево 1944-1955. 2 кут. (86) 1.4.24. Народни одбор општине Биљача – Биљача 1946-1960. 38 књ. и 13 кут. (141) 1.4.25. Народни одбор општине Бранковци – Бранковци 1945-1959. 1 књ. и 1 кут. (82) 1.4.26. Народни одбор општине Буштрање – Буштрање 1944-1955. 47 књ. и 9 кут. (75) 1.4.27. Народни одбор општине Велики Трновац – Велики Трновац 1946-1961. 20 књ. и 7 кут. (149-150) 1.4.28. Народни одбор општине Власина Рид – Власина Рид 1948-1950, 1952. 1 књ. и 1 св. (200) 1.4.29. Народни одбор општине Големо Село – Големо Село 1945-1958. 54 књ. и 3 св. (-) 1.4.30. Народни одбор општине Горња Лисина – Горња Лисина 1944-1955. 14 књ. и 1 кут. (196) 1.4.31. Народни одбор општине Горња Љубата – Горња Љубата 1946, 1948-1952, 1954-1957. 3 књ. и 3 кут. (195) 1.4.32. Народни одбор општине Грамађе – Грамађе 1946, 1952-1955. 1 књ. и 1 кут. (179) 1.4.33. Народни одбор општине Дикава – Дикава 1945-1955. 15 књ. и 1 кут. (125) 1.4.34. Народни одбор општине Доње Тламино – Доње Тламино 1952-1962. 19 књ. и 8 кут. (145) 1.4.35. Народни одбор општине Доње Требешиње – Доње Требешиње 1944-1957. 42 књ. и 7 кут. (70) 1.4.36. Народни одбор општине Доњи Вртогош – Доњи Вртогош 1945-1955. 41 књ. и 4 кут. (72) 1.4.37. Народни одбор општине Доњи Нерадовац – Доњи Нерадовац 1944-1960. 47 књ. и 4 кут. (85) 44


50 година у служби истине 1962–2012.

1.4.38. Народни одбор општине Доњи Стајевац – Доњи Стајевац 1951-1957. 11 књ. и 2 кут. (194) 1.4.39. Народни одбор општине Дреновац- Дреновац 1940-1941, 1944-1958, 1960. 42 књ.

(-)

1.4.40. Народни одбор општине Дубница – Дубница 1945-1955. 94 књ. и 2 св.

(66)

1.4.41. Народни одбор општине Жбевац – Жбевац 1945-1957. 17 књ. и 1 кут.

(69)

1.4.42. Народни одбор општине Зарбинце – Зарбинце 1946-1955. 17 књ. и 5 кут.

(165)

1.4.43. Народни одбор општине Златокоп – Златокоп 1949, 1949-1950, 1952-1957. 5 књ. и 4 кут.

(87)

1.4.44. Народни одбор општине Јагњило – Јагњило 1947-1955. 18 књ. и 2 кут.

(91)

1.4.45. Народни одбор општине Јастребац – Јастребац 1945-1953. 3 књ. и 1 кут.

(169-170)

1.4.46. Народни одбор општине Јелашница – Јелашница 1946-1953, 1955. 3 кут. (215) 1.4.47. Народни одбор општине Кијевац – Кијевац 1945-1953. 16 књ. и 4 кут.

(126 и128)

1.4.48. Народни одбор општине Кленике – Кленике 1944-1960. 60 књ. и 27 кут.

(155-156)

1.4.49. Народни одбор општине Корбевац – Корбевац 1946-1962. 12 кут.

(44)

1.4.50. Народни одбор општине Крива Феја – Крива Феја 1945-1962. 63 књ. и 12 кут. (45) 1.4.51. Народни одбор општине Левосоје – Левосоје 1946-1957. 50 књ. и 3 кут.

(119)

1.4.52. Народни одбор општине Лепеница – Лепеница 1946-1953, 1955-1957. 16. књ. и 3 кут.

(111)

1.4.53. Народни одбор општине Лепчинце – Лепчинце 1944-1957. 19 књ. и 5 кут.

(-)

1.4.54. Народни одбор општине Мачкатица – Мачкатица 1945-1955. 41 књ.и 5 кут. (122) 45


Историјски aрхив „31. јануар” Врање

1.4.55. Народни одбор општине Муховац – Муховац 1946-1957. 27 књ. и 8 кут.

(151-152)

1.4.56. Народни одбор општине Назарица – Назарица 1947-1952, 1955. 7 књ. и 1 кут.

(76)

1.4.57. Народни одбор општине Ново Село – Ново Село (Срез масурички) 1944-1955. 32 књ. и 3 кут. (123) 1.4.58. Народни одбор општине Ново Село – Ново Село (Срез бујановачки) 1945-1955. 34 књ. и 6 кут. (153-154) 1.4.59. Народни одбор општине Првонек – Првонек 1945-1962. 33 књ. и 5 кут.

(46)

1.4.60. Народни одбор општине Преображење – Преображење 1945-1955 32 књ. и 5 кут. (68) 1.4.61. Народни одбор општине Прибој – Прибој 1946-1955. 5 књ. и 5 кут.

(99)

1.4.62. Народни одбор општине Радичевци – Радичевци 1946, 1949, 1952-1955, 1958, 1960. 4 књ. и 1 кут. (80) 1.4.63. Народни одбор општине Рајинце – Рајинце 1946-1957. 22 књ. и 3 кут.

(116)

1.4.64. Народни одбор општине Раковац – Раковац 1945-1955. 25 књ. и 10 кут.

(97)

1.4.65. Народни одбор општине Ратаје – Ратаје 1945-1958. 6 књ. и 3 кут.

(67 и 163)

1.4.66. Народни одбор општине Ристовац – Ристовац 1945-1947, 1953, 1956-1959. 9 кут.

(83 и 168)

1.4.67. Народни одбор општине Спанчевац – Спанчевац 1945-1955. 34 књ. и 6 кут. (98) 1.4.68. Народни одбор општине Стари Глог – Стари Глог 1950-1962. 16 књ. и 6 кут. (47) 1.4.69. Народни одбор општине Сувојница – Сувојница 1945-1951, 1953-1954. 29 књ. и 2 кут.

(124)

1.4.70. Народни одбор општине Тибужде – Тибужде 1944-1955. 58 књ. и 8 кут.

(64)

46


50 година у служби истине 1962–2012.

1.4.71. Народни одбор општине Ћуковац – Ћуковац 1944-1955. 75 књ. и 4 кут.

(71)

1.4.72. Народни одбор општине Шајинце – Шајинце 1946-1955. 12 књ. и 2 кут.

(159 и 162)

Месни народни одбори 1.4.73. Месни народни одбор Алакинце – Алакинце 1944-1952. 26 књ. и 2 кут.

(127)

1.4.74. Месни народни одбор Барбаце – Барбаце 1946-1952, 1956. 9 књ. и 1 кут.

(118)

1.4.75. Месни народни одбор Битврђа – Битврђа 1946-1952. 13 књ. и 1 кут.

(137)

1.4.76. Месни народни одбор Брњаре – Брњаре 1945-1946. 2 књ. и 1 св.

(203)

1.4.77. Месни народни одбор Врбово – Врбово 1946-1952. 1 књ. и 2 кут.

(92)

1.4.78. Месни народни одбор Гложје – Гложје 1947-1952. 2 књ. и 1 кут.

(202)

1.4.79. Месни народни одбор Горње Јабуково – Горње Јабуково 1946-1951. 4 кут. (94) 1.4.80. Месни народни одбор Градња – Градња 1946-1952. 6 књ. и 1 св.

(-)

1.4.81. Месни народни одбор Доња Лисина – Доња Лисина 1945-1952, 1960. 3 књ. и 1 кут. (81) 1.4.82. Месни народни одбор Доње Жапско – Доње Жапско 1945-1953. 20 књ. и 1 кут. (63) 1.4.83. Месни народни одбор Драјинци – Драјинци 1946-1952. 6 књ. и 1 св.

(74)

1.4.84. Месни народни одбор Дукат – Дукат 1945-1953. 2 књ. и 1 св.

(78)

1.4.85. Месни народни одбор Извор – Извор 1943, 1945-1952. 1 кут.

(77)

1.4.86. Месни народни одбор Јовац – Јовац 1944-1952. 3 кут.

(93) 47


Историјски aрхив „31. јануар” Врање

1.4.87. Месни народни одбор Катун – Катун 1945-1946. 4 књ.

(204)

1.4.88. Месни народни одбор Клиновац – Клиновац 1945-1952. 35 књ. и 4 кут.

(148)

1.4.89. Месни народни одбор Лесница – Лесница 1900-1953, 1957. 10 књ. и 2 кут.

(183)

1.4.90. Месни народни одбор Луково – Луково 1945-1946. 6 књ. и 1 св.

(65)

1.4.91. Месни народни одбор Лучане – Лучане 1945-1952. 8 књ. и 1 кут.

(109)

1.4.92. Месни народни одбор Масурица – Масурица 1944-1952. 50 књ. и 1 св.

(136)

1.4.93. Месни народни одбор Несалце – Несалце 1947-1953. 1 кут.

(171)

1.4.94. Месни народни одбор Петка – Петка 1949-1952, 1954, 1956. 6 књ. и 2 кут.

(100)

1.4.95. Месни народни одбор Равна Река – Равна Река 1945-1946. 1 св.

(-)

1.4.96. Месни народни одбор Рајчиловци – Рајчиловци 1945-1952, 1956, 1960. 3 књ. и 1 кут.

(73)

1.4.97. Месни народни одбор Свињиште – Свињиште 1946-1952. 4 књ. и 1 св.

(108)

1.4.98. Месни народни одбор Стубал – Стубал 1947-1952. 1 кут.

(95)

1.4.99. Месни народни одбор Студена – Студена 1945-1952. 7 књ. и 1 кут.

(201)

1.4.100. Месни народни одбор Топли Дол – Топли Дол 1946-1952. 3 књ. и 1 св.

(134)

1.4.101. Месни народни одбор Трстена – Трстена 1942-1943, 1944-1952, 1954. 38 књ. и 2 кут.

(199)

1.4.102. Месни народни одбор Црнотинце – Црнотинце 1945-1952. 22 књ. и 4 кут.

(160-161)

48


50 година у служби истине 1962–2012.

Управе и управне установе 1.4.103. Завод за унапређење привреде – Врање 1960-1965. 8 књ. 3 св. и 14 регистратора ( - ) 1.4.104. Стамбена заједница Врање – Врање 1954-1960. 1 књ. и 5 кут.

(229)

Самоуправне интересне заједнице 1.4.105. Самоуправна интересна заједница за геолошка истраживања Јужноморавске регионалне заједнице - Врање 1978-1986. 2 књ. и 75 св. (-) 1.4.106. Самоуправна интересна заједница шумарстава Јужноморавске регионалне заједнице – Врање 1976-1996. 4 књ. и 157 св. (-) 1.4.107. Самоуправна интересна заједница културе општине Владичин Хан – Владичин Хан 1974-1984. 1 кут. (-) 1.4.108. Самоуправна интересна заједница културе општине Врање – Врање 1969-1990. 19 књ. и 13 св. (-) 1.4.109. Самоуправна интересна заједница основног образовања и васпитања општине Владичин Хан – Владичин Хан 1974-1984. 1 књ. и 2 кут. (-) 1.4.110. Самоуправна интересна заједница основног образовања и васпитања општине Врање – Врање 1967-1989. 9 књ. и 31 св. (-) 1.4.111. Самоуправна интересна заједница социјалне заштите Владичин Хан – Владичин Хан 1974-1985. 1 књ. и 3 кут. (-) 1.4.112. Самоуправна интересна заједница физичке културе општине Владичин Хан – Владичин Хан 1974-1984. 1 кут. (-) 1.4.113. Самоуправна интересна заједница за стамбено комуналну делатност општине Врање – Врање 1959-1996. 6 књ. и 210 св. (247)

49


Историјски aрхив „31. јануар” Врање

2. ПРАВОСУЂЕ 2.1. АРХИВСКИ ФОНДОВИ ДО 1941. 2.1.114. Окружни суд Врање – Врање 1909-1941. 83 св.

(19)

2.1.115. Срески суд – Прешево 1934-1941. 59 св.

(233)

2.3. АРХИВСКИ ФОНДОВИ ДО 1944. 2.3.116. Окружни суд – Врање 1945-1979. 174 књ. и 1027 св.

(-)

2.3.117. Срески суд – Тговиште 1945-1952. 19 св.

(14)

2.3.118. Општински суд – Бујановац 1945-1986. 352 књ. и 1182 св.

(-)

2.3.119. Општински суд – Врање 1945-1958. 431 св.

(10)

2.3.120. Општински суд – Сурдулица 1945-1958. 95 св.

(17)

2.3.121. Окружни аграрни суд – Врање 1946-1948. 2 кут.

(-)

2.3.122. Војни суд Нишке војне области, Веће код команде врањског војног подручја – Врање 1944-1949. 2 кут. (28) 2.3.123. Основни суд удруженог рада – Врање 1979-1991. 17 књ. и 16 регистратора

(-)

2.3.124. Друштвени правобранилац самоуправљања за територију општина: Врање, Бујановац, Трговиште, Прешево и Босилеград – Врање 1975-1992. 39 књ. 71 св. и 29 регистратора ( - ) 2.3.125. Општинско јавно тужилаштво – Врање 1946-1980. 101 књ. и 21 св.

(243)

2.3.126. Општинско јавно тужилаштво – Сурдулица 1946-1972. 155 књ. и 75 св.

(245)

50


50 година у служби истине 1962–2012.

4. ПРОСВЕТНЕ И УСТАНОВЕ КУЛТУРЕ 4.1. ПРОСВЕТНЕ УСТАНОВЕ 4.1.127. Виша педагошка школа Ниш – Одељење у Врању – Врање 1961-1974. 5 књ. и 183 св. (206) 4.1.128. Гимназија – Босилеград 1946-1980. 35 књ. и 3 кут.

(189)

4.1.129. Гимназија „Бора Станковић“ – Врање 1918-1964. 463 књ. и 1 кут.

(39)

4.1.130. Државна мешовита гимназија – Сурдулица 1945-1959. 15 књ.

(35)

4.1.131. Учитељска школа – Врање 1946-1973. 33 књ. и 21 кут.

(61)

4.1.132. Економска школа – Босилеград 1960-1965. 9 књ. и 1 св.

(117)

4.1.133. Економско-трговинска школа – Врање 1955-1977. 22 књ.

(173)

4.1.134. Мешовита школа за квалификоване раднике – Бујановац 1946-1975. 40 књ. и 30 кут. (96) 4.1.135. Стручна школа за ученике у индустрији и занатству – Владичин Хан 1948-1958. 4 књ. и 3 кут. (185) 4.1.136. Женска занатска школа – Врање 1952.1956. 26 књ. и 2 св.

(18)

4.1.137. Основна школа „Христијан Тодоровски – Карпош“ – Биљача 1945-1962. 8 књ. (-) 4.1.138. Државна народна школа „Карађорђе Петровић“ – Бресница 1928-1941. 1 књ. (56) 4.1.139. Основна школа „Вук Караџић“ – Врање 1952-1963. 32 књ.

(59)

4.1.140. Основна школа – Доњи Нерадовац 1928-1964. 6 књ.

(58)

4.1.141. Основна школа „29. новембар“ – Моштаница 1935-1946. 4 књ.

(55) 51


Историјски aрхив „31. јануар” Врање

4.1.142. Основна школа „Радисав Јовић“ – Првонек 1926-1945. 3 књ.

(-)

4.1.143. Основна школа „Стефан Немања“ – Стари Глог 1931-1940. 1 књ.

(-)

4.1.144. Основна школа „Бора Станковић“ – Тибужде 1938-1971. 68 књ.

(-)

4.1.145. Основна школа „Иво Лола Рибар“ – Џеп 1919-1979. 19 књ. и 2 кут.

(191)

4.2. УСТАНОВЕ КУЛТУРЕ 4.2.146. Историјски архив „31. јануар“ – Врање 1963-2003. 9 књ. 42 кут. и 16 регистратора( - ) 4.2.147. Народно позориште „Бора Станковић“ – Врање 1946-1954. 16 књ. и 6 кут.

(32)

4.2.148. Дом културе „Бора Станковић“ – Врање 1961-1968. 4 књ. и 2 кут.

(-)

4.2.149. Народни музеј – Врање 1962-2006. 42 регистратора

(-)

5. СОЦИЈАЛНЕ И ЗДРАВСТВЕНЕ УСТАНОВЕ 5.1. СОЦИЈАЛНЕ УСТАНОВЕ 4.2.150. Завод за запошљавање радника – Бујановац 1954-1965. 1 књ и 24 кут.

(187)

4.2.151. Завод за запошљавање радника – Владичин Хан 1948-1965. 15 кут.

(186)

4.2.152. Завод за запошљавање радника – Врање 1951-1979. 16 књ. 92 кут и 40 св.

(40)

4.2.153. Завод за запошљавање радника – Сурдулица 1949-1965. 51 св.

(-)

4.2.154. Републички завод за здравствено осигурање – Београд Филијала Пчињског округа - Врање 1953-2008. 101 књ. и 31 св. (-)

52


50 година у служби истине 1962–2012.

5.2. ЗДРАВСТВЕНЕ УСТАНОВЕ 4.2.155. Дом народног здравља – Врање 1953-1959. 3 кут.

(217)

4.2.156. Здравствене станице 1, 2, 3 – Врање 1960-1963, 1969. 1 кут.

(222)

4.2.157. Градска поликлиника – Врање 1947, 1949-1950. 1 св.

(221)

4.2.158. Здравствени центар – Врање 1945-2006. 1022 књ. и 2258 св.

(-)

4.2.159. Апотека „Здравље“ – Врање 1955-1969. 1 св.

(-)

4.2.160. Бањско-климатско лечилиште – Врањска Бања 1944-1960. 29 књ.

(107)

6. ПРИВРЕДА И БАНКАРСТВО 6.1. ПЕРИОД ДО 1944. 6.1.1. Банке и новчани заводи 6.1.1.161. Врањска кредитна банка – Врање 1920-1949. 37 књ. и 4 св.

(-)

6.1.1.162. Врањска привредна банка – Врање 1921-1949. 16 књ. и 1 св.

(-)

6.1.1.163. Врањска прометна банка за кредит и штедњу – Врање 1926-1946. 16 књ. (-) 6.1.1.164. Трговачки обавештајни и инкасо завод „Кредит-информ“ – Београд 1929-1941. 1 кут. (-) 6.1.2. Привредна удружења 6.1.2.165. Окружни одбор занатског удружења – Врање 1933-1941, 1945-1947. 3 књ. и 4 кут.

(13/1)

6.1.2.166. Удружење занатлија за Срез јужноморавски – Владичин Хан 1928, 1930-1941, 1945-1948. 1 књ. и 1 св. (62/1) 6.1.2.167. Удружење занатлија за Срез пчињски – Врање 1919-1941, 1944-1951. 39 књ. и 12 кут.

(13/2) 53


Историјски aрхив „31. јануар” Врање

6.1.2.168. Удружење занатлија за Срез масурички – Сурдулица 1912-1941, 1945-1950. 7 књ. и 4 кут. (131) 6.1.2.169. Еснаф обућарско–сарачки – Врање 1900-1904, 1906-1912. 7 књ. и неколико списа (13/3) 6.1.5. Задруге 6.1.5.170. Врањска учитељска кредитна задруга – Врање 1932 1947. 15 књ. и 1 кут.

(227)

6.1.5.171. Врањска обућарска задруга – Врање 1921-1941. 10 књ.

(-)

6.2. ПЕРИОД ОД 1944. 6.2.1. Банке и новчани заводи 6.2.1.72. Београдска банка АД филијала „Инвестбанка“ Београд – Пословна јединица – Врање 1973-2002. 94 књ. 1076 св. и 137 регистратор ( - ) 6.2.2. Привредна удружења Коморе 6.2.2.173. Срека занатска комора Среза босилеградског – Босилеград 1950-1961. 7 књ. и 1 кут. (133) 6.2.2.174. Среска занатска комора Среза јужноморавског – Владичин Хана 1950-1963. 7 књ. и 5 кут. (62/2) 6.2.2.175. Занатско-комунална комора среза Врање – Врање 1948-1965. 34 књ. 55 кут. и 24 регистратора (13/4) 6.2.2.176. Среска занатска комора Среза масуричког – Сурдулица 1950-1951, 1953-1962. 20 књ. и 8 кут. (132) 6.2.2.177. Среска трговинска комора – Врање 1952-1963. 16 књ. 33 кут. и 6 св.

(9)

6.2.2.178. Угоситељска комора среза Врање – Врање 1955-1962. 9 књ. и 9 кут.

(12)

6.2.2.179. Среска пољопривредно-шумарска комора – Врање 1960-1962. 1 књ. и 9 св. (-)

54


50 година у служби истине 1962–2012.

Основни савези земљорадничких задруга 6.2.2.180. Основни савез земљорадничких задруга – Босилеград 1950-1955. 2 кут. (-) 6.2.2.181. Основни савез земљорадничких задруга – Бујановац 1948-1955. 2 кут. (-) 6.2.2.182. Основни савез земљорадничких задруга – Владичин Хан 1947-1955. 1 књ. и 2 кут. (-) 6.2.2.183. Основни савез земљорадничких задруга среза Врање – Врање 1947-1962. 2 књ. 2 кут. и 86 св. (-) 6.2.2.184. Основни савез земљорадничких задруга – Сурдулица 1950-1955. 2 књ. и 3 кут. (-) 6.2.3. Привредна предузећа 6.2.3.1. Индустрија и рударство 6.2.3.1.185. Радна организација за дистрибуцију електричне енергије „Електродистрибуција-Врање“ – Врање 1956-2003. 390 св. (238) 6.2.3.1.186. Јавно предузеће „Водовод“- Врање 1957-1998. 24 књ. 189 св.

(246)

6.2.3.1.187. Кудељара „Поморавље“ – Врањска Бања 1946-1960. 12 књ. 38 кут. и 7 регистратора

(20)

6.2.3.1.188. Текстилна индустрија Врањска Бања – Врањска Бања 1960-1974, 1976, 1978, 1984-1991. 6 књ. и 34 кут. (220) 6.2.3.1.189. Предузеће за производњу цигле – Врање 1954-1957. 4 књ. и 2кут.

(21)

6.2.3.1.190. Индустријско предузеће за производњу сапуна, козметичких и других хемијских производа „Аеро“ – Врање 1957-1960. 5 књ. и 16 кут. (22) 6.2.3.1.191. Дуванска индустрија „Врање“ АД – Врање 1909-1912, 1945-2002. 135 књ. и 173 кут.

(239)

6.2.3.1.192. Холдинг компанија ДД „Коштана“ – Врање 1958-2009. 88 књ. и 796 св.

(253)

6.2.3.1.193. Штампарија „Графофлекс“ – Прешево 1966, 1970, 1980-1996. 20 св. и 26 регистратора

(312) 55


Историјски aрхив „31. јануар” Врање

6.2.3.1.194. Рудник молибдена „Мачкатица“ – Бело Поље 1944-1955. 18 књ.

(57)

6.2.3.1.195. Рудник антимона – Бујановац 1945-1958. 6 књ. и 14 св.

(53)

6.2.3.1.196. Биро за геолошко-технолошка рударска истраживања – Врање 1954-1955, 1960-1962. 6 књ. и 2 кут. (237) 6.2.3.1.197. Јужноморавски рудници метала и неметала „Грот“ – Врање 1955-1964. 39 књ. и 45 кут. (225) 6.2.3.1.198. Радна организација за експлоатацију и прераду камена „Јединство“ – Момин Камен 1944-1986. 31 књ. и 78 кут. (192) 6.2.3.2. Пољопривреда и шумарство 6.2.3.2.199. Градска економија – Врање 1949-1954. 3 кут.

(-)

6.2.3.2.200. Радна организација за пољпривредну производњу „Пољопродукт“ – Врање 1970-2004. 26 књ. и 262 св. (-) 6.2.3.2.201. Јавно предузеће „Србијашуме“- Шумско газдинство Врање – Врање 1946, 1950-1997. 3 књ. и 67 св. (241) 6.2.3.3. Трговина и угоститељство 6.2.3.3.202. Предузеће за посредовање, заступање и промет мешовите робе на велико и мало „Напредак“ – Бујановац 1972-1978, 2 књ. и 5 регистратора (-) 6.2.3.3.203. Трговинско предузеће „Масурица“ – Сурдулица 1950-1959. 30 књ. и 4 кут. (129) 6.2.3.3.204. Среско предузеће за откуп и промет пољопривредних производа „Сурдулица“ – Сурдулица 1950-1953. 5 књ. и 1 кут. (138) 6.2.3.3.205. Угоститељско предузеће „Власина“ – Сурдулица 1950-1956. 3 књ. и 2 кут. (-)

56


50 година у служби истине 1962–2012.

6.2.3.5. Грађевинарство 6.2.3.5.206. Грађевинско предузеће „Морава“ – Бујановац 1955-1975. 40 књ. и 100 кут. (190) 6.2.3.5.207. Грађевинско занатско предузеће за високу и ниску градњу „Србија“ – Власина Округлица 1959-1967. 7 књ. и 19 св. (-) 6.2.3.5.208. Грађевинско предузеће „Новоградња“ – Врање 1956-1962. 23 књ. (103) 6.2.3.5.209. Грађевинско предузеће „Грађевинар“ – Врање 1951-1956. 2 књ. и 5 св. (104) 6.2.3.5.210. Грађевинско предузеће „Градитељ“ – Врање 1946-1956. 11 књ. и 4 св.

(101)

6.2.3.5.211. Градско-грађевинско предузеће – Врање 1948-1952. 3 књ. и 1 св.

(102)

6.2.3.5.212. Среско грађевинско предузеће „Напредак“ – Трговиште 1949-1952. 1 књ. (24) 6.2.3.5.213. Грађевинско и грађевинско-занатско предузеће – „Рад“ – Врање 1950-1960. 7 књ. и 1 св. (105) 6.2.3.5.214. Грађевинско занатско услужно производно предузеће „1. мај“ – Врањска Бања 1963-1967. 13 књ. и 22 св. и 6 регистратора (-) 6.2.3.5.215. Предузеће за одржавање путева „Лесковац“ – Врање 1948-1952. 4 књ. и 5 кут. (219) 6.2.3.5.216. Друштвено предузеће „Водоградња“ – Врање 1955-1989. 37 св. и 22 регистратора

(232)

6.2.3.5.217. Предузеће за пројектовање и инжињеринг, грађевинарство, саобраћај, трговину и извоз-увоз „Рас“ – Врање 1990-1995. 1 књ. и 13 регистратора (-) 6.2.4. Занатство 6.2.4.218. Грађевинска занатска задруга „Балкан“ – Власина Округлица 1959-1963. 4 св. (-) 6.2.4.219. Занатско предузеће „Солидарност“ – Бујановац 1955-1962. 5 књ. и 2 кут. (181) 6.2.4.220. Занатско-комунално предузеће „4. јули“ – Прешево 1964-1966. 1 кут. (-) 57


Историјски aрхив „31. јануар” Врање

6.2.5. Задруге 6.2.5.221. Столарска набавно прерађивачка задруга – Врање 1945-1952. 21 књ. и 1 св. (13/5) 6.2.5.222. Прва кројачка прерађивачка задруга „Обнова“ – Владичин Хан 1947-1952. 1 књ. и 1 св. (62/3) 6.2.5.223. Прва обућарско опанчарска прерађивачка задруга „Развитак“ – Владичин Хан 1947-1953. 1 књ. и 2 кут. (62/4) 6.2.5.224. Ужарска задруга – Врање 1945-1960. 2 књ. и 1 кут.

(-)

6.2.5.225. Занатска набавно продајана задруга – Владичин Хан 1945-1950. 1 књ. и 1 св. (62/5) 6.2.5.226. Занатска набавно-продајна задруга – Врање 1947-1962. 5 књ. и 1 кут.

(-)

6.2.5.227. Радничко службеничка набављачко потрошачка задруга – Сурдулица 1945-1950. 1 књ. и 1 кут. (-) Земљорадничке задруге 6.2.5.228. Земљорадничка задруга – Крива Феја 1945-1970. 8 књ. и 1 кут.

(-)

Сељачке радне задруге 6.2.5.229. Сељачка радна задруга „Партизан“ – Биљача 1949-1953. 8 књ. и 8 кут.

(84)

6.2.5.230. Сељачка радна задруга „29. новембар“ – Кршевица 1950-1953. 7 књ. и 1 св. (-) 6.2.5.231. Сељачка радна задруга „Пролетер“ – Рељан 1949-1953. 6 књ. и 1 св.

58

(106)


50 година у служби истине 1962–2012.

7. ДРУШТВЕНО-ПОЛИТИЧКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ, ДРУШТВА И УДРУЖЕЊА 7.1. ПОЛИТИЧКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ Савез комуниста Југославије 7.1.232. Срески комитет Савеза комуниста Србије Среза босилеградског – Босилеград 1945-1955. 1 кут. (112) 7.1.233. Срески комитет Савеза комуниста Србије Среза бујановачког – Бујановац 1945-1955. 1 књ. и 5 кут. (113) 7.1.234. Срески комитет Савеза комуниста Србије Среза јужноморавског – Владичин Хан 1945-1955. 5. књ. и 3 кут. (147) 7.1.235. Срески комитет Савеза комуниста Србије среза Врање – Врање 1946-1962. 22 књ. и 18 кут. (139) 7.1.236. Срески комитет Савеза комуниста Србије Среза масуричког – Сурдулица 1945-1947, 1950-1955. 9 књ. и 2 кут. (114) 7.1.237. Срески комитет Савеза комуниста Србије Среза пчињског – Трговиште 1945-1952. 4 књ. и 5 кут. (115) 7.1.238. Општински комитет Савеза комуниста Србије општине Владичин Хан – Владичин Хан 1955-1984. 14 књ. и 9 кут. (230) 7.1.239. Општински комитет Савеза комуниста Србије општине Власе – Власе 1955-1965. 3 књ. и 2 кут. (143) 7.1.240. Општински комитет Савеза комуниста Србије општине Врање – Врање 1945-1985. 20 књ. 5 кут. и 94 св. (140) 7.1.241. Општински комитет Савеза комуниста Србије општине Врањска Бања – Врањска Бања 1956-1965. 3 књ. и 6 кут. (142) 7.1.242. Општински комитет Савеза комуниста Србије општине Ристовац – Ристовац 1956-1959. 3 књ. и 1 кут. (144) 59


Историјски aрхив „31. јануар” Врање

Савез омладине Југославије 7.1.243. Срески комитет Народне омладине Србије среза Врање – Врање 1946-1962. 27 књ. и 8 кут. (31) 7.1.244. Општинска конференција Савеза социјалистичке омладине Србије – Врање 1967-1990. 9 књ. 6 кут. и 6 регистратора (236) 7.2. ГРАЂАНСКЕ И ДРУГЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ Савез синдиката Југославије 7.2.245. Среско веће Савеза синдиката Југославије за срез Врање – Врање 1945-1962. 6 књ. и 4 кут. (174) 7.2.246. Општинско веће Савеза синдиката Југославије – Владичин Хан 1963-1984. 4 књ. и 4 кут. (234) Савез удружења бораца народноослободилачког рата 7.2.247. Срески одбор Савеза бораца народноослободилачког рата Среза босилеградског – Босилеград 1947-1955. 1 књ. и 1 кут. (-) 7.2.248. Срески одбор Савеза бораца народноослободилачког рата Среза бујановачког – Бујановац 1948-1955. 5 књ. и 2 кут. (-) 7.2.249. Срески одбор Савеза удружења бораца народноослободилачког рата среза Врање – Врање 1947-1962. 6 књ. и 12 кут. (27) 7.2.250. Општински одбор Савеза удружења бораца народноослободилачког рата – Врање 1947-1968. 2 књ. 15 кут. и 2 св.

(29)

Савез ратних војних инвалида Југославије 7.2.251. Окружни одбор Удружења ратних војних инвалида – Врање 1945-1947. 2 књ. и 1 св. (-) 7.2.252. Срески одбор Савеза ратних војних инвалида Србије среза Врање – Врање 1946-1962. 20 књ. и 12 кут. (33)

60


50 година у служби истине 1962–2012.

7.2.253. Подружница удружења носилаца албанске споменице 1915-1916. – Врање 1967-1976. 2 књ. и 4 кут. (-) 7.2.254. Удружење резервних официра и подофицира општине Врање – Врање 1956-1966. 3 књ. и 3 св. (-) 7.5. ХУМАНИТАРНА ДРУШТВА 7.5.255. Срески одбор Југословенског црвеног крста – Врање 1948, 1951-1966. 6 књ. и 6 кут. (226) 7.5.256. Општински одбор Југословенског црвеног крста – Врање 1929-1931, 1948-1970. 9 књ. и 8 кут. (228) 7.5.257. Фонд занатског дома – Врање 1936-1943, 1945-1950. 6 књ. и 1 св.

(13/6)

7.6. КУЛТУРНО-ПРОСВЕТНА ДРУШТВА 7.6.258. Културно-просветна заједница среза Врање – Врање 1956-1957. 2 књ. и 1 кут. (-) 7.9. ОСТАЛО 7.9.259. Друштво за пошумљавање Пљачковице, Крстиловице и осталих голети у околини Врања – Врање 1908-1914, 1919-1941. 2 књ. и 1 св. (231) 7.9.260. Омладинска радна акција „Врање“ – Врање 1977-1989. 3 књ. и 12 кут.

(224)

7.9.261. Туристички савез општине Врање – Врање 1970-1991. 4 књ. и 7 кут.

(223)

7.9.262. Ауто-мото друштво – Врање 1959-1971. 3 књ. и 1 кут.

(216)

7.9.263. Општинска конференција Феријалног савеза Врање – Врање 1969-1989. 3 књ. и 4 св. и 16 регистратора ( - ) 7.9.264. Удружење пензионера – Врање 1946-1989. 4 књ.

(-)

61


Историјски aрхив „31. јануар” Врање

8. ВЕРСКЕ УСТАНОВЕ И ОРГАНИЗАЦИЈЕ 8.265. Саборна црква у Врању 1879-1923. 23 књ.

(-)

8.266. Црква Пресвете Богорoдице у Врању 1879-1924. 1 књ.

(-)

8.267. Српска православна црквена општина у Врању 1858, 1869, 1884-1941. 28 књ. и 12 кут.

(-)

8.268. Црква у Вртогошу 1893-1908.

2 књ.

(-)

8.269. Црква у Големом Селу 1915. 1 књ.

(-)

8.270. Манастир Свети Стефан у Горњем Жапском 1893-1907. 1 књ.

(-)

8.271. Црква у Градњи 1879-1918.

2 књ.

(-)

8.272. Црква у Доњем Требешињу 1893-1911. 3 књ.

(-)

8.273. Црква у Клисури 1899-1908.

(-)

2 књ.

8.274. Манастир Свети Прохор Пчињски 1903, 1907-1915, 1918-1960, 1972-1973. 77 књ. и 5 кут. (193) 8.275. Црква у Лукову 1840-1920.

1 књ.

(-)

8.276. Црква у Преображењу 1879-1919. 3 књ.

(-)

8.277. Црква у Ратају 1893-1901.

1 књ.

(-)

8.278. Црква у Содерцу 1879-1907.

1 књ.

(-)

8.279. Црква у Сурдулици 1900-1904.

1 књ.

(-)

8.280. Црква у Стублу 1879-1915.

3 књ.

(-)

62


50 година у служби истине 1962–2012.

8.281. Црква у Тесовишту 1879-1918.

3 књ.

(-)

8.282. Црква у Тибужду 1893-1922.

3 књ.

(-)

8.283. Црква у Топлацу 1893-1920.

2 књ.

(-)

Б. ПОРОДИЧНИ И ЛИЧНИ АРХИВСКИ ФОНДОВИ Б.2. ЛИЧНИ АРХИВСКИ ФОНДОВИ 2.284. Др Сретен З. Николић 1905-1941. 1 кут.

(-)

2.285. Благоје К. Ристић 1916-1944.

(-)

1 кут.

В. ЗБИРКЕ 1.286. Картографска збирка 1937-1980. 60 карата

(-)

1.287. Збирка фотографија и негатива 1879. и 20. век 2086 фотографија и 1923 негатива ( - ) 1.288. Збирка филмова и дијапозитива 1879. и 20 век 1742 дијапозитива

(-)

1.289. Збирка планова и пројеката 1922-1962. 3 кут.

(-)

1.290. Збирка печата 1945-1974. 200 печата и штамбиља

(-)

1.291. 1.292.

Збирка копија докумената Добрија Јовановића 1941-1947. 30 св. и 3650 фотографија (-) Varia 1870, 1873-1874, 1878-1886, 1893-1898, 1906, 1910, 1914, 1916-1917, 1919-1941, 1943-1946, 1948, 1951, 1959. 2 књ. и 3 кут. (V) 63


Историјски aрхив „31. јануар” Врање

Организациона структура Архива

А

рхив обавља своју делатност преко организационих јединица које представљају делове процеса рада. Организационе јединице имају облик служби. Службе Архива су: - Служба евиденције и заштите архивске грађе и регистратурског материјала ван Архива, - Служба депоа и техничке заштите архивске грађе, - Служба сређивања и обраде, - Служба дигитализације архивске грађе, - Служба информативне, културно-просветне, образовне и пропагандне делатности, - Служба за опште послове. Свака служба има свог координатора рада који је уједно и члан Стручног већа Архива. Многи стручни проблеми у оквиру основне дела­ тности Архива су редовна тема разматрања. Посебно се води рачуна о праћењу рада радника свих служби у сми­слу квалитетније реализације рада, поштовања препорука и упутстава Архив­ ског већа Србије, општих међународних стандарда и законских про­писа који прате проблематику заштите културних добара.

Колектив Архива 2010. године 64


50 година у служби истине 1962–2012.

Радници Архива

Д

ужности директора овог архива од оснивања 1962. године до данас обављали су: Риста Симоновић (1962-1973), Јован Величковић (1976-1981), Милан Јовановић (1983-2001), Миодраг Јањић (2001-2008), Су­ зана Петровић (од 2008). Послове вршиоца дужности обављали су: Петар Јовановић (19731975) и Радојица Стојиљковић (јул-децембар 1981). Историјски архив „31. јануар“ има двадесет и два запошљена радника. Деветнаест радника има положен стручни испит за одређено звање у струци и оспособљени су да самостално обављају послове на заштити архивске грађе. Од двадесет и два радника, седам су са високом стручном спремом (архивисти) од којих два имају звање вишег архивисте, а два звање архивског саветника. Од два запошљена радника са вишом стручном спремом, један има више стручно звање (виши архивски помоћник I врсте), а једанаест са средњом стручном спремом (архивски помоћник), од којих два имају више стручно звање (архивски помоћник I врсте). Запослени у Архиву од оснивања до данас били су: Риста Симоно­ вић (1962-1973), Милорад Анђелковић (1963-1965), Војислав Недељковић (1963-1970), Радивоје Милосављевић (1963-1987), Смиља Јањић (19631991), Радојица Стојиљковић (1971- ), Надежда Цветковић (1974-1998), Јован Величковић (1976-1981), Јовица Стошић (1976-1979), Мирослава Стојановић (1978-2001), Снежана Тасић (1979-1994), Миодраг Јањић (1980), Милан Јовановић (1983-2001), Божа Јањић (1985-), Чеда Николић (19861987), Божидар Ђорђевић ( 1987- ), Слађана Петрушијевић (1989- ), Сунчица Јанчић (1989-2002), Бранка Јањић (1991- ), Зоран Станимировић (19941996), Биљана Папић (1995- ), Драгана Станисављевић (од 1998), Слађана Стевановић (2001-), Александра Јанчић (2001-), Славица Димитријевић (2002-), Мирослав Димић ( 2002), Драгана Стојановић (2002-), Мирољуб Стојчић ( 2003-), Јасмина Станковић (2004 -), Весна Мерџијевић (2005-), Весна Цветковић ( 2005-), Весна Ивковић (2005-2011), Живорад Станојевић (2005-), Предраг Стојковић (2005-), Сузана Петровић (2008-), Анита Грујић (2009-), Недељко Младеновић (2011-), Бранислава Стојковић (2011- ). Архив је кренуо активно од 2010. године и са програмима запошљавања волонтера и приправника на одређене периоде. 65


Историјски aрхив „31. јануар” Врање

Програм волонтирања је обављао Оливер Петрушијевић у периоду од 04. 10. 2010. године до 04. 04. 2011. без новчане надокнаде, а након истека тог периода стекао је право на полагање стручног испита. Програмом “Стручна пракса’’ коју је покренула Национална служба за запошљавање, Архив на место приправника упошљава Милену Јовановић априла 2011. године, на период од годину дана. Обоје су положили стручни испит и добили звања у складу са својом стручном спремом. На основу Јавног позива Националне службе за запошљавање, је­ ди­ни­цима локалне самоуправе да се укључе у суфинансирање програма или мера активне политике запошљавања у 2012. години, Архив је узео учешће у упошљавању троје приправника на период од годину дана, од новембра 2011.до новембра 2012.године. Од којих је двоје приправника са високом стручном спремом, дипломирани правник Бисерка Алексић и Милена Шкарић дипломирани политиколог и са вишом стручном спремом,економиста Марјан Првуловић. Након истека овог перида стичу право на полагање стручног испита.

66


50 година у служби истине 1962–2012.

Евиденција и заштита архивске грађе и регистратурског материјала ван архива

З

аштита архивске грађе и регистратурског материјала ван архива једна је од основних функција рада Историјског архива у Врању, од које у значајној мери зависи рад ове установе. Служба евиденције и заштите архивске грађе и регистратурског материјала редовно врши над­зор над грађом у регистратурама, проверава да ли се архивска грађа и регистратурски материјал налази у сређеном стању, брине о вођењу евиденција о целокупној грађи, њеном смештају, архивирању, евиденти­ рању у архивску књигу, одабирању и друго. Гаранција за спровођење ефикасније заштите архивске грађе и регистратурског материјала је систематско спровођење надзора Архива над регистратурама и детаљно вођење и ажурирање евиденција о архивској грађи и регистратурском материјалу. Немар према писаном документу и непостојање одговорних лица задужених за архивску документацију карактерисали су време почетка рада Службе евиденције и заштите архивске грађе и регистратурског ма­ теријала ван архива. Међутим, свакодневни контакти радника ове службе са ра­дницима у регистратурима, њихова умешност и стрпљење, променили су у великој мери свест о значају архивске документације код ствараоца исте. Од оснивања Архива у Врању обилазак регистратура вршили су радници који су радили у основној делатности, указујући радницима регистратура на основне мере заштите архивске грађе и регистратурског материјала. Оснивањем посебне службе за заштиту архивске грађе и регистратурског материјала ван архива, 1976. године, усвојен је програм активности за рад на терену. Непосредни сараднички контакти радника спољне службе са одговорним радницима у регистратурама, почињу да доприносе ефикасном отклањању недостатака у раду на заштити архивске грађе и регистратурског материјала ван архива. Радници спољне службе на терену почињу са прикупљањем свих одговарајућих података у циљу евидентирања регистратура, архивске грађе и регистратурског материјала и поступка мера за спровођење њихове заштите. 67


Историјски aрхив „31. јануар” Врање

Један од основних задатака Историјског архива у Врању у погледу евиденције и заштите архивске грађе и регистратурског материјала ван архива је евидентирање регистратура. На терену радници спољне службе ступају у контакт са новооснованим регистратурама, уносе утврђене податке у регистар, картотеку и помоћне евиденције о регистратурама, архивској грађи и регистратурском материјалу, отварају досијеа регистратура и врше остале послове из домена евидентирања регистратура. Упутство архивског већа при Архиву Србије о евидентирању регистратура, архивске грађе и регистратурског материјала10, регулисало је евидентирање архивске грађе и регистратурског материјала и поступак спровођења мера њихове заштите. Ове евиденције омогућују стварање јасне слике о стању архивске грађе и регистратурског материјала у регистратурама. Поред прописаних евиденција Архив води и помоћне евиденције о појединим активностима на заштити архивске грађе и регистратурског материјала ван архива. Евиденције се воде о прегледу архивске грађе и регистратурског материјала у регистратурама, о донетим листама категорија регистратурског материјала са роковима чувања, о излучивању безвредног регистратурског материјала у регистратурама, о преузетој архивској грађи, о достављеним преписима архивске књиге. Упутство, ради обезбеђења података за евиденције о регистратурама, архивској грађи и регистратурском материјалу предвиђа и вођење архивске књиге као основног инвентарног прегледа регистратурског материјала насталог у раду регистратура. Упутство предвиђа и то да регистратуре архивима достављају податке о организационој структури регистратура, плану архивских ознака за архивирање, количини архивске грађе, статусним променама и друго. Архив у Врању на основу Закона о заштити културних добара обавља стручни надзор у регистратурама на пољу смештаја и чувања архивске грађе и регистратурског материјала, сређивања и архивирања, евидентирања у архивску књигу, вођења канцеларијског пословања, поступка излучивања и друго. Служба евиденције и заштите архивске грађе и регистратурског материјала ван архива, врши комплетан преглед стања архивске грађе и регистратурског материјала, израђује записник о извршеном прегледу са налозима за отклањање утврђених недостатака константованих прегледом. У непосредним контактима са радницима у регистратурама, радници спољне службе пружају и непосредну стручну помоћ у вези са смештајем архивске грађе и регистратурског материјала, вођења основне евиденције

10

Донето 1968. године.

68


50 година у служби истине 1962–2012.

предмета и аката, архивирања, сређивања, евидентирања у архивску књигу, одабирања и друго. Одабирање архивске грађе и излучивање безвредног регистратурског материјала један је од најодговорнијих задатака рада архивске службе. Према законским прописима11, одабирање архивске грађе и излучивање безвредног регистратурског материјала врше ствараоци архивске грађе, комисијски, на основу листе категорија регистратурског материјала са роковима чувања, коју доносе у сагласности са архивом. Поступак одабирања архивске грађе и излучивања безвредног регистратурског материјала допуњен је одговарајућим подзаконским актима12. Архивска грађа одабира се из регистратурског материјала излучивањем оних његових делова којима је престала важност за текући рад и који немају својство архивске грађе. Листа категорија регистратурског материјала са роковима чувања је нормативни акт који доносе ствараоци архивске грађе у сагласности са надлежним архивом. Уколико се током године јаве нове врсте предмета, регистратуре врше измене и допуне постојеће листе категорија и достављају је на сагласност надлежном архиву.У појединим регистратруама услед нередовног излучивања безвредног регистратурског материјала долази до нагомилавања грађе, која се чува у неадекватним просторијама за смештај архивске грађе и регистратурског материјала. У раду на терену увек се посебно истиче значај смештаја архивске грађе и регистратурског материјала у посебне, наменске просторије, како би био заштићен од пропадања и уништења. Свакодневним радом регистратуре стварају велику количину документације, која садржи изузетно значајне податке из свих области. Међутим, услови њихових чувања најчешће нису добри. Документација се смешта у подрумске просторије или поткровља, а регистратуре немају стручна лица одговорна за одлагање, смештај, чување и издавање документације. Систем заштите архивске грађе и регистратурског материјала у Републици Србији уређен је Законом о заштити културних добара (Сл. гл.СРС и РС:28/77, 34/81, 24/85, 6/90,71/94). Поред закона као основног акта, ова област се даље разрађује подза­конским актима и другим прописима (Прописи о канцеларијском пословању органа управе13, Упутство о спровођењу уредбе14, Упутство о одабирању архив­ске грађе, излучивању безвредног регистратурског Закон о културним добрима „Сл. гл. СРС“ бр. 6/90. Упутство о одбирању архивске грађе излучивању безвредног регистратурског материјала и о начину примопредаје архивске грађе „Сл. гл. СРС“ бр. 47/81. 13 Уредба Сл. гл. СРС бр. 18/81. 14 Сл. гл. СРС бр. 51/81. 11 12

69


Историјски aрхив „31. јануар” Врање

материјала и о начину примопредаје грађе15, Упутство о начину вођења и коришћења архивске књи­ге16, Правилници о канцеларијском и архивском пословању, Листе категорија регистратурског материјала са роковима чувања и другим прописима о вођењу евиденција за поједине делатности). Архивску грађу старију од 30 година која је по закону доспела за пре­ узимање, Архив у Врању не може преузети због недостатка смештајног простора у депоу архива. Поред недостатка смештајног простора јављају се и потешкоће због нередовног одабирања и сређивања регистратурског материјала код стваралаца, који често грађу задржавају и из оперативних разлога. Примопредаја архивске грађе врши се комисијски. Комисија саста­в­ љена од представника регистратуре која предаје и Архива Врања који пре­ узима архивску грађу, састављају записник о примопредаји архивске гра­ђе. Уједно са архивском грађом, архиву се предају и основне евиденције о кре­ тању предмета и аката који се односе на архивске фондове који се пре­дају. Архив Врања на подручју Пчињског округа, на коме обавља своју надлежност, обилази 258 регистратура. На основу Закона о заштити култ­ у­р­них добара радници спољне службе Архива врше стручни надзор над чувањем, архивирањем, одржавањем и одабирањем архивске грађе и излучивањем безвредног регистратурског материјала. У складу са овим, спољна служба врши преглед стања архивске грађе и регистратурског материјала и налаже мере за отклањање недостатака константованих прегледом. Рад спољне службе на терену најбоље осликава рад Архива као установе која се непосредно стара и истиче значај заштите и правилног односа према архивској грађи и регистратурском материјалу, као културном добру од општедруштвеног значаја. По природи посла радници спољне службе су најистуренији делови Архива који у непосредним контактима са радницима у регистратурама доприносе ефикасном отклањању недостатака у раду на заштити архивске грађе и регистратурског материјала ван Архива. Евиденција и заштита архивске документације у приватном вла­ сништву је један од приоритета рада Службе евиденције и заштите архивске грађе и регистратурског материјала ван Архива. Вредну и врло значајну документацију која се налази у приватном вла­сништву треба евидентирати, открити где се наведена документација чува и на који начин. Треба истаћи да је на овом плану у досадашњем раду врло мало урађено због неповерења власника архивске документације према Архиву, 15 16

Сл. гл. СРС бр. 47/81. Сл. гл. СРС бр. 47/81.

70


50 година у служби истине 1962–2012.

недостатка законске регулативе по овом питању, недостатка средстава за откуп и других разлога. Повећање архивске документације на терену захтева додатно анга­ жо­вање радника евиденције и заштите архивске грађе и регистратурског ма­теријала циљу њене ефикасније заштите. Јер садашње стање архивске документације на терену, иако је боље од некадашњег, још увек није за­ до­­вољавајуће. Због тога је у свакодневним контактима са радницима у регистратурама потребно ојачати њихову свест о значају архивске доку­ ментације као културног добра од општедруштвеног значаја. Поред не­по­ средних контаката са радницима у регистратурама, радници спољне службе користе и друге облике заштите грађе ван архива: саветовања, информације и анализе о појединим проблемима на терену... Посебно ме­сто у раду Службе евиденције и заштите архивске грађе и регистратурског материјала ван Архива заузеће евиденција и заштита архивске грађе и регистратурског материјала у процесу приватизације и аутоматска обрада података.

71


Историјски aрхив „31. јануар” Врање

Сређивање и обрада архивске грађе

Д

оступност и важност архивске грађе, као и информације које она пружа, је код нас и у свету опште призната категорија и пред­ ставља један од битних разлога складног друштвеног развоја. Архивска грађа представља јединствено материјално сведочанство о постојању, организацији и функционисању једне државе и друштва у целини. Због тога ова врста културног добра има велики значај за науку и културу једне државе, као и за физичка лица која на основу података из архивске грађе остварују одређена права. У овом смислу улога архива и уопште архивска делатност у целини треба да се схвати као непристрасно огледало које ће нам осветлити тамне ла­виринте наше прошлости. Зато се, по природи посла, при оснивању сва­ког архива прво формира Служба сређивања и обраде архивске грађе. Убрзо по формирању Историјског архива у Врању 1962. године, у Служби сређивања и обраде архивске грађе у почетку је радило, сем директора, још троје архивских помоћника и један помоћни радник. Исти су запошљени 1963. године. Сређивање и обрада архивске грађе је један од најсложенијих стручних послова у раду самог архива. Одмах по оснивању и добијању минималних услова за рад, Архив се укључује у велику борбу како би истра­ живачима и другим корисницима учинио доступном огромну коли­чину архив­ске грађе, како у самом Архиву тако и код стваралаца и имаоца исте. Будући да нису постојали одговарајући прописи у области канце­ла­ ријског и архивског пословања код стваралаца и имаоца архивске грађе и регистратурског материјала, исти је био препуштен чувању и сређивању нестручним чиновницима у регистратурама. Тек 1957. постављени су темељи канцеларијког пословања. Наиме, те године је донета Уредба о канцеларијском пословању органа државне управе као и Упуство које је пратило ову Уредбу и објављени су у Службе­ ном листу број 50/57. Овом Уредбом углавном су утврђена општа начела у организацији и начину канцеларијског пословања код органа државне управе. Ова документа су касније, уз сугестије и стручну помоћ архива, при­ хватиле како радне тако и друштвено-политичке организације. Уредбом је успостављен ред у канцеларијском пословању код ствара­ лаца и имаоца архивске грађе, што у ранијем периоду није био случај. Овим 72


50 година у служби истине 1962–2012.

пропиисима је постигнут велики напредак на заштити архивске грађе и регистратурског материјала, јер несређена, невалоризована и необра­ ђена архивска грађа ни у ком случају не може да се користи као ни да се публикујРад на сређивању и обради сачуване и преузете архивске грађе био је превасходни задатак Службе обраде архивске грађе. Радници Архива, иако недовољно стручно оспособљени, марљиво су радили на проналажењу и прикупљању сачуване архивске грађе у органима управе, установама и предузећима. На тај начин су у Архив је доспела у великој количини несређена, код појединих фондова, фрагмертарно сачувана архивска грађа и регистра­ турски материјал. Посебно је лоше очувана архивска грађа настала у раду органа власти до 1951. године “захваљујући’’ лоше протумаченом распису ви­ших органа да се непотребна стара хартија предаје на даљу прераду јер се оскудева у папиру. Архивска грађа и регистратурски материјал су примани у несређеном и лоше очуваном стању и без записника, тако да о једном делу тог примљенога материјала не постоји никаква евиденција. Добар део примљене архивске грађе и регистратурског материјала није био разграничен на фондове, о чему се сазнавало тек приликом приступања сређивању и обради одређеног фонда. Тада је морала да се прво одабере архивска грађа, излучи безвредни регистратурски материјал, а затим и изврши разграничавање архивске грађе на фондове, па тек онда да се отпочне са обрадом исте. У самом почетку било је неопходно извршити сређивање и евидентирање архивске грађе и на најбољи начин учинити је доступном корисницима, тј. омогућити њено лакше и брже коришћење како у научно-истраживачке тако и у приватноправне сврхе. Приоритет у сређивању даван је фондовима органа власти који и преовлађују у саставу грађе нашег Архива. У циљу ослобађања од велике количине безвредног регистратурског материјала који је заузимао и онако недовољан смештајни простор, приоритетно је вршено одабирање архивске грађе при чему је излучиван безвредни регистратурски материјал. Сређивање је у почетку вршено на основу искуственог сазнања и неких препорука од стране Државног архива Србије, све до 1973. године када је од стране Архивског већа при Архиву Србије, као стручног тела, донето Упуство о сређивању архивских фондова органа управе, радних, друштвено - политичких и других организација. Овим Упуством су раз­ ре­шене дилеме у вези стручних захтева у области сређивања и обраде архивске грађе. Дилеме које су постојале међу архивским радницима на овај начин су у већој мери отклоњене и архивским радницима је омогућено да обраду архивске грађе усмере на сигурнији начин, како би била што пре 73


Историјски aрхив „31. јануар” Врање

и што стручније обрађена и стављена на коришћење науци. Само стручно сређена и пописана архивска грађа може да се евидентира у за то прописане евиденције и на тај начин материјално заштити и представи јавности у зависности од потребе и намене коришћења исте. Међутим, због старих навика, ово Упуство није одмах заживело у нашем Архиву. Фондови су и даље обрађивани на стари начин те се Упуство у потпуности није примењивало. Превише је давана важност персоналној документацији и иста је добијала приоритет у сређивању. Нису писане прелиминарне ни коначне Историјске белешке фондова и збирки и није исписивана сигнатура на архивској грађи. Квалитет рада у овој Служби зависио је пре свега од броја стручно оспособљених радника, што у почетку рада Архива то није био случај. Тек 1977. године један радник са средњом стручном спремом похађао је Архивистички течај при Архиву Србије и положио стручни испит. Од 1985. године сви новопримљени радници, независно од стручне спреме, били су у обавези да похађају Архивистички течај при Архиву Србије и положе стручни испит. Тако да данас радници који раде на пословима сређивања и обраде архивске грађе имају положен стручни испит, што је и гарант стручног и квалитетног рада. Побољшавањем квалификационе структуре радника који су завршили Архивистички течај при Архиву Србије започиње се са потпуном применом овог Упуства у раду Службе обраде архивске грађе. Данас се у потпуности примењује ово Упуство од стране радника нашег Архива који раде на обради архивске грађе. И поред свих настојања, од оснивања Архива па до данас највећи део архивске грађе која се налазила по установама, предузећима и код разних органа није била довољно обезбеђена и заштићена. Зато се настојало што више преузети је и заштити, иако је простор Архива био ограничен и недовољан за преузимање. Недостатак простора за смештај архивске грађе био је и остао стални пратилац и озбиљна препрека у раду наше Установе. Надамо се не задуго. У протеклом периоду од оснивања Архива 31. марта 1962. године до данас Служба сређивања и обраде архивске грађе средила је и обрадила 182 фонда у количини од 418 метара дужних. Остало је несређено 114 фондова у количини од 1809 метара дужних. Од самог почетка рада Архива за све сређене и обрађене фондове урађена су научно - информативна средства и то: Сумарни инвентари и Именични регистри. За један фонд урађен је Аналитички инвентар. За фондове који су несређени и необрађени урађени су привремени пописи на основу којих се могу добити подаци о садржају архивске грађе одређеног 74


50 година у служби истине 1962–2012.

фонда. Као најзначајније и најприступачније информативно средство урађен је Водич кроз архивску грађу који истраживачима пружа све по­ требне податке о архивској грађи која се чува у депоима нашег Архива. У овој години радници ове Службе, по плану и програму, раде на обради двананаест фондова који су настали на територији града Врања и општина Пчињског округа и то: органи државне управе - четири фонда (Скупштина општине Босилеград, Народни одбор среза Масуричког – Сурдулица, Скупштина општине Власе, Скупштина општине Трговиште), друштвено-политичке организације - један фонд (Општински комитет СКС - Врање), правосуђе - један фонд (Срески суд Прешево – Бујановац), друштвене организације - један фонд (Општинска конференција феријалног савеза - Врање), образовне установе - један фонд (Виша педагошка школа Ниш – одељење у Врању), привредна удружења - један фонд (Срески савез земљорадничких задруга – Бујановац), привредна предузећа - два фонда (Друштвено предузеће „Водоградња“ – Врање и Јужноморавски рудници метала и неметала „Грот“ – Врање) и један фонд – друштвене организације (Подружница Удружења носилаца Албанске споменице) који обрађује приправник уз менторски рад координатора Службе, док три радника волонера раде на сређивању архивске грађе Здравственог центра – Врање, такође уз менторски рад координатора Службе. У години јубилеја у Служби на сређивању и обради архивске грађе ради један архивски саветник који обавља посао координатора Службе, један архивиста, два виша архивска помоћника, један архивски помоћник прве врсте, шест архивских помоћника, један архивиста – волонтер, један приправник и три волонтера. По питању стручног и квалитетног рада Служба је организована и надгледана од стране координатора.

75


Историјски aрхив „31. јануар” Врање

Дигитализација архивске грађе

У

протеклим годинама на обликовање архивске службе значајно је утицао убрзани технолошки развој и развој информационог друштва уопште. Ови глобални трендови умногоме су проширили архивску делатност, те су пред читаву архивску службу поставили нове захтеве. У временима када је опрема за стварање и коришћење дигиталних докумената постала широко доступна, повећана је и популарност дигитално обрађених докумената. Тако је пред архиве уз чување докумената на традиционалним носачима – папиру, постављен и нови задатак – брига о растућем броју дигитализованих докумената у разним форматима. Масовно стварање база података, потреба и начин сакупљања, обрађивања, чувања и претраживања дигиталних докумената, отворило је нова питања на која савремена архивистика мора наћи одговоре. Још 2002. године у Србији је створен Национални центар за дигита­ лизацију. Оснивачи Центра били су Археолошки институт Српске ака­де­ мије наука и уметности, Архив Србије, Југословенска кинотека, Матема­ тички факултет из Београда, Математички институт Српске академије наука и уметности, Народна библиотека Србије, Народни музеј из Београда и Републички завод за заштиту споменика културе. Међутим, опште на­ ционалне смернице за дигитализацију архивске грађе и уопште покретне културне баштине у Србији још увек нису званично објављене, већ је пракса дигитализације далеко развијенија од њеног теоријског утемељења. Средином 2009. године Министарство културе Републике Србије наја­ вило је два документа од велике важности: „Националну стратегију за дигитализацију културног наслеђа“ и „Правилник о дигитализацији култур­ ног наслеђа“, којима ће бити успостављен нормативни оквир за делатности из области дигитализације. Пратећи тенденције развоја дигиталне технологије у Србији, Управни одбор Историјског архива „31. јануар” у Врању 23. априла 2008. године усвојио је нови Правилник о систематизацији послова и радних места у Историјском архиву „31. јануар” у Врању. Правилник је ступио на снагу 1. маја 2008. године и овим правилником формирана је нова служба у Историјском архиву у Врању – Електронско рачунарски центар (ЕРЦ) и дигитализација архивске грађе. Служба је формирана са задатком да развије 76


50 година у служби истине 1962–2012.

и одржава информациони систем Историјског архива у Врању и формира електронску базу података о архивској грађи коју Архив у Врању поседује. У служби је тренутно запошљен један архивист, који уједно обавља и послове координатора. Да би смо разумели рад ове Службе на дигитализацији архивске грађе прво морамо објаснити основне кораке у самом процесу дигитализације. Дигитализација није само скенирање и фотографисање архивске грађе, већ су ове операције само кораци у процесу дигитализације који претходе осталим: организацији дигитализоване грађе у колекције, додељивању метаподатака свим дигитализованим јединицама, изради базе података на основу које ће колекције бити претраживе, као и изради интерфејса преко којег ће корисници користити колекције. Дакле, дигитализацију можемо дефинисати као преношење неког аналогног материјала у дигитални облик и организовање дигитализоване грађе кроз колекције које се могу прегледати и претраживати од стране корисника. Непосредно након формирања ове службе отпочело се са постављањем здравих основа за сваки од наведених корака у поступку дигитализације. За потребе скенирања и фотографисања архивске грађе набављен је скенер Mustek Scan Express A3 USB са 48-битним external color модом и скен подручјем од 297x431,8 милиметра, резолуције од 300x600dpi до макси­ма­ лних 9600x9600dpi, као и дигитални фотоапарат BenQ DC C1020 од 10Mpx. У једној од просторија архивског депоа импровизована је лабо­ра­ торија за фотографисање књига великог формата у којој се отпочело са дигитализацијом старих Црквених матичних књига рођених, венчаних и умрлих, из периода од 1879-1924. године. Дигитализоване Црквене матичне

Портфолио уз Регистар Матичне књиге рођених

Регистар Матичне књиге рођених у PDF формату 77


Историјски aрхив „31. јануар” Врање

књиге организоване су у колекцију књига у PDF (Portable Document Format) формату, у којој је сваку од књига лако пронаћи и истражити, а да при том оригинална књига остаје заштићена од хабања и брзог пропадања. Такође, дигитализовани су и Регистри матичних књига држављана, Регистри матичних књига рођених и Регистри матичних књига венчаних за подручје општине Бујановац. У укупно осам портфолиа у PDF формату сређено је и смештено 316 књига - регистара. Паралелно са снимањем Црквених матичних књига, започето је и скенирање свих доступних издања „Слободне речи“, како би се створила јединствена дигитална колекција овог листа за период од 1944-2008. године. Овај лист одабран је за дигитализацију из разлога јер је за своје 64 године постојања, како текстом тако и новинском фотографијом, забележио многе

Портфолио уз колекцију „Слободне речи“

„Слободна реч“ у PDF формату

привредне, друштвене, културне, просветне, здравствене и комуналне про­блеме, бележио судску хронику, вести из спорта, али и објављивао дописе читалаца. Уз стварање колекција израђују се и документи који садрже метаподатке уређене у форматима предвиђеним „Препоруком формата метаподатака за објекте дигитализоване националне баштине“, усвојеном од стране Националног центра за дигитализацију и Националног комитета UNESCO-a за дигитализацију, и то за сваки дигитализовани број листа „Слободна реч“. Такође, свака од дигитализованих страница листа „Слободна реч“ обрађена је у OCR (Optical Character Recognition) софтверу за препознавање текста, на основу чега ће бити генерисан XML фајл за претрагу колекција у пуном тексту. Приликом одлагања дигитализованих докумената, поставило се и питање формата у којима ће се ови документи чувати. У зависности од 78


50 година у служби истине 1962–2012.

тога ко ће у будућности користити документ и у које сврхе, дигитализовани документи чувају се у неком од стандардизованих формата. У Архиву у Врању, скенирање се врши у TIFF и JPEG форматима. Документе за које се претпоставља да ће једном бити тражени за штампу, скенирамо и чувамо у TIFF формату, који има предност компресије без губитака, док са друге стране заузима доста меморије. Остали документи који су намењени корисницима архивске грађе, чувају се у JPEG формату, који је идеалан за презентације, за рад на рачунару уопште и који подржава већина апликација, као и интернет. Предност овог формата је у пуно већој компресији, чиме се заузима мање меморије, али се са друге стране губе поједине информације које је немогуће вратити. Дигитализоване целине, типа претходно наведених матичних књига и регистара, новинских чланака и слично, чувају се у PDF формату, углавном у виду PDF портфолиа. Овако дигитализовани документи чувају се на DVD-ROM-овима. При томе се намећу многа питања везана за чување таквих носача, јер чак и да их редовно мигрирамо са једног носача на други, без сталне бриге, контроле и одржавања, нећемо бити у стању да трајно осигурамо приступ дигиталном запису. Такође, као неизбежно јавило се и питање презентовања дигиталних докумената, као и самог рада Архива и пружања услуга преко интернета. Све више људи свакодневно се служи интернетом у истраживању, при чему се од Архива тражи помоћ, копирање докумената, преузимање дигитално обрађених докумената, претраживање база података итд. Зато је Историјски архив „31. јануар“ још 2008. године на адреси www.vranjearhiv.com покренуо презентацију на којој се могу наћи подаци о оснивању и раду Архива, информације о публикацијама, али и детаљне информације о приређеним изложбама и промоцијама од 2008. године до данас. У подмени „Регистар фондова“ унешени су подаци за 270 фондова и збирки, а корисници, поред увида у садржај фондова, имају и могућност преузимања образаца за подношење захтева. Укупна посећеност сајта до данас је око 31.000 корисника. И као што је један од директора Архива у Врању, Миодраг Јањић, 2008. године, увидео неопходност формирања службе дигитализације, његов наследник Сузана Петровић имала је разумевања и изразиту вољу да ову службу Архива развије у што већој мери. Увидевши да је будућност Архива у великој мери усмерена и на одређени начин зависна од праћења и развоја информационих технологија у Архив је, како путем донација, тако и издвајањем одређених материјалних средстава, у периоду од 2008 – 2011. године набављено је 11 рачунара и три 79


Историјски aрхив „31. јануар” Врање

Интернет презентација Историјског архива „31. јануар“ у Врању

штампача. Тако је свака канцеларија опремљена са бар по једним рачунаром који, има приступ глобалној мрежи. На овај начин у великој мери је олакшан рад запошљенима при изради стручних упутстава и обавештајних средстава и омогућено им је перманентно стручно усавршавање кроз праћење свих домаћих и страних сајтова који се баве архивском струком. У години јубилеја, очекује се да у Архив стигне најсавременија опрема за дигитализацију књига великог формата и штампе – ATIZ BookDrive pro, чиме ће у великој мери бити унапређен рад на припреми архивских фндова за дигитално коришћење, од чега ће користи имати и Архив, јер ће архивска грађа на папиру бити мање изложена хабању услед сталног коришћења, као и корисници јер ће уз само неколико „клика“ моћи да истражују највреднију архивску грађу о којој се Историјски архив „31. јануар“ деценијама стара.

80


50 година у служби истине 1962–2012.

Културно-просветна делатност

И

сторијски архив у Врању бави се чувањем и заштитом архивске грађе као културног добра. Већ пет деценија је у служби расветљавања дагађаја из наше ближе и даље прошлости. Да би изворни документи били доступни широј јавности, а не само уском кругу архивиста, историчара, односно појединаца, потребно је презентовати архивску грађу публици и упознати је са богатством ове установе. Што је старији документ, он је и интересантнији, ако уз то садржи битне и значајне податке о неком догађају, онда је његова вредност већа. Изворни документи и по свом изгледу привлаче пажњу публике, било да су у питању разне дипломе, захвалнице, повеље или мајсторска и калфенска писма. Фотографије такође заузимају посебно место као архивска грађа, јер представљају јасан отисак времена. У оквиру културно-просветне делатности Архив у Врању представља своје најзначајније и најинтересантније документе широј публици, и то углавном путем изложби, а у мањој мери и путем медија. Изложбама ова установа настоји да изворни документи који су похрањени у кутијама угледају светлост дана на добробит свих оних који су заинтересовани за догађаје из наше завичајне историје. Изложбе архивских докумената су добар вид упознавања шире популације са нашим историјским и културним богатством, а уједно могу да утичу на јавност да промени однос према документима ради њиховог очувања као културног богатства за будуће генерације. У првим годинама рада, Архив у Врању није довољно поклањао пажњу овој делатности, пре свега због недостатка стручног кадра. Тек након више од једне деценије постојања активно се укључио у припремање изложбе, заједно са другим установама југа Србије, поводом стогодишњице ослобођења ових крајева од Турака 1878. године.

81


Историјски aрхив „31. јануар” Врање

Изложбе

У

припремању и реализацији изложбе „Револуционарна делатност и ослободилачке акције југоисточне Србије против Турака у 19. веку“ били су укључени архиви и музеји из Ниша, Лесковца, Пирота, Врања и Прокупља, као и Завод за заштиту споменика културе из Ниша. Изложба је у Врању представљена почетком фебруара 1979. године. На изложби је било изложено 392 експоната од којих су 35 сведочили о ослобођењу врањског кра­ја. Ова установа, на овој изложби је учествовала са седам експоната. Након неколико година, Архив у Врању је 1986. године приказао изло­жбу „90 година земљорадничког задругарства у Србији“ коју је Ар­ хив Србије приредио и приказао 1984. године, поводом девет деценија од почетка и раз­воја задругарства. Поставка изложбе била је допуњена до­ ку­ментима из врањског архива. Изложба је била презентована у емисији Знање-имање 1986. године. Савез архивских радника Југославије је 1988. године приредио изло­ жбу „Богатство југословенских архива“ која је приказана у Београду те године. Архив у Врању је учествовао на овој изложби са три документа. Изложбу посвећену политици несврстаних земаља, ова установа при­­казала је 1989. године под називом „Несврстани“ , у време одржавања самита несвртаних земаља у Београду. Са формирањем Информативне службе, почетком 90-их година прошлог века, Архив у Врању је интензивирао своје послове на културнопросветном пољу. Почиње активно да припрема самосталне изложбе архивских докумената из својих фондова и збирки, са циљем да буде установа отворена за све посленике друштвених наука који су заинтересовани за проучавање завичајне историје. Прву самосталну изложбу из својих фондова и збирки ова установа приредила је поводом деветовековног постојања града под називом „Врање 1093-1993. - писани документи, фотографски снимци“. Да би изложба била комплетна и обухватила документа од једанаестог па све до краја 20. века успостављена је сарадња са другим сродним установама, и то са Архивом Србије, Историјским институтом САНУ из Београда и Народним музејем из Врања. Представљена су 252 писана документа и фотографија. Изложба је била саставни део програма за обележавање девет векова Врања под покровитељством Скупштине општине града. 82


50 година у служби истине 1962–2012.

Наредне године Архив је наставио активности у оквиру културнопро­светне делатности, ангажујући се на припремању изложбе поводом сто­­годишњице земљорадничког задругарства у Србији. Изложба „Земљо­ радничко задругарство у Србији кроз архивску грађу 1894-1994“ садржала је 116 експоната, фотокопије докумената о задругарству у Србији преузете од Архива Србије и оригинална документа о задругарству са територије Пчињског округа. Изложбу је врањска публика видела у јулу, а у Бујановцу и Трговишту приказана је током новембра. Ова изложба приказана је и 1996. на међународном научном скупу „Власински сусрети 96.“ у Црној Трави. Гостујућу изложбу Народног музеја из Лесковца под називом „Савез­ ничко бомбардовање Лесковца, 6. септембар 1944.“ Архив у Врању при­ казао је 1994. године. Изложба „Врањска Бања на старим фотографским снимцима“ при­ ређена је и представљена у оквиру манифестације „Дани каранфила“ у Вра­ њ­ској Бањи јуна 1995. године. Фотографије су дочарале изглед Бање с кра­ја 19. и из прве половине 20. века. Ова изложба приказана је у Врању поводом 35 година рада Архива, 1997. године. Сарадњу са другим сродним установама Архив је наставио 1996. годи­ не, када је приказао изложбу Архива Србије „Никола Пашић – тра­гом до­ ку­мената“. Успостављена је сарадња и са Народним музејем из Прокупља, тако да је наредне године преузета изложба „Топлички устанак 1917.“ Изложбу су поводом 80-о годишњице овог устанка приредили Народни музеј из Про­купља, Удружење ратних добровољаца 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца и Друштво за неговање традиција ослободилачких ратова Србије до 1918. године. Две гостујуће изложбе Архив је приказао 1998. године. У октобру месецу врањска публика имала је прилике да види изложбу Архива Косова и Метохије приређену поводом пробоја Солунског фронта под називом „80 година пробоја Солунског фронта“. Убрзо након ове изложбе, у част великог јубилеја манастира Хиландар, представљена је изложба „Хиландар 800 година“ коју је приредио Одбор за обележавање 800 година овог манастира. Изложба се састојала од 177 екс­ поната и то фотографија, карата и планова Свете горе и Хиландара. Изложбом „Архивски документ“ приређеном 2000. године, Архив у Врању дао је допринос обележавању јубилеја стогодишњице Архива Србије и почетка заштите архивске грађе у Србији. На изложби је представљено 156 писаних докумената и фотографија из фондова и збирки ове установе. Представљени су најрепрезентативнији документи којима ова установа располаже. 83


Историјски aрхив „31. јануар” Врање

Исте године, поводом овог значајног јубилеја, Архив Србије је при­ редио изложбу „Благо архива Србије“. На изложби су били представљени документи из 38 архива са територије Србије. Врањски Архив је био заст­у­ пљен са четири документа. У част јубилеја четрдесетогодишњице од оснивања и рада ове уста­ нове, 2002. године приказана је изложба „Москва у животу А. С. Пушкина“ преузета од Архива Србије. Изложбу су приредили Московски уједињени градски архив и Државни музеј А. С. Пушкина. Ова поставка докумената дала је слику песниковог живота у Москви, као и слику града Москве почетком 19. века. Поводом 31. јануара, дана ослобођења Врања од Турака, 2003. године представљена је изложба „Врање у ослободилачким ратовима Србије 18761916.“ Изложба је реализована документима Војно-историјског института, а врањска публика била је у прилици да се упозна и са архивском грађом која сведочи о ослобођењу Врања од турске владавине 1878. године. С обзиром да Архив у Врању поседује богату збирку фотографија, у сарадњи са Туристичком организацијом из Врања, исте године, приређена је изложба фотографија под називом „Врање некад и сад“, а приказана је поводом градске славе Свете Тројице. На изложби се могао видети раз­вој града од некадашње турске касабе до урбаног, административног, при­ вредног и културног центра. Наредне године приређена је изложба архивских докумената „Врање у ослободилачким ратовима Србије 1914-1918.“ Поставка је садржала до­ ку­мента Војно историјског института. Допуњена са документима о ба­л­­ канским ратовима приказана је и 2008. године поводом 90 година осло­ бођења Врања у Првом светском рату. Изложба „Архивски документи - сведоци прошлости“ приређена је из фондова и збирки ове установе, 2009. године. Посетиоци су тада могли да виде најстарији документ који се чува у овој установи, а то је Књига добровољних прилога хришћана Саборне цркве Свете тројице из Врања, из 1858. године, као и многа друга документа из 19. и 20. века која сведоче о прошлости врањског краја. Наредне године приређена је изложба „Врањска Бања некад и сад“ са 120 фотографија, које потичу из друге половине 19. и 20 века, као и са фо­тографским снимцима начињених у години припремања изложбе. Фо­ то­графије су дале слику о изгледу некадашње Бање, са посебним акцентом на купатила, Стационарног лечилишта, приватних вила, реке Бањштице и парка. Сарадња са Архивом Југославије, у оквиру ове делатности успо­ста­ вљена је 2010. године, када је приказана изложба „Александар Први краљ Југославије 1918-1934“. Одабрани документи сведоче о личном животу, 84


50 година у служби истине 1962–2012.

политичком деловању и улози коју је имао Александар Карађорђевић у свим важнијим догађајима наше и европске историје. У част великог јубилеја врањске Гимназије, Архив у Врању приредио је 2011. године изложбу „130 година Ги­мназије у Врању“. Представљено је 105 докумената из фондова и збирки ове установе, као и других установа. Документи о раду Гимназије од осни­ вања до 1915. године преузети су из фонда Министарства просвете - Архива Србије, док о раду школе из­међу два светска рата сведоче документи из Архива Југославије, ко­ ји припадају фонду Министарства просвете Краљевине Југославије. Изложба „Кнез Павле Карађор­ ђевић, краљевски намесник 19341941“ Архива Југославије приказана је 2011. године и представља наставак ус­ пешне сарадње са овим Архивом. У част свог јубилеја педе­сето­го­ дишњице рада, а поводом 31. јануара, Да­­на града и дана ослобођења Врања од Турака 1878. године, Архив је приредио изложбу фотографија „Врање – људи и догађаји“. Фотографски снимци, на­­ стали у првој половини 20. века, одсли­ ка­вају дух и атмосферу тадашњег жи­ вота обичних људи у Врању. За већину приређених изложби Ар­хив је урадио пратеће каталоге са уводним текстом, пописом докумената и одабраним илустрацијама.

Са изложбе „Александар Први краљ Југославије 1918-1934’’

Изложба „130 година Ги­мназије у Врању’’ 2011. године

Са изложбе „Врање – људи и догађаји’’ 2012. године 85


Историјски aрхив „31. јануар” Врање

Промоције књига, предавања, научни скупови

П

ромоција књига из наше националне историје представља посебан вид деловања Архива у оквиру ове делатности. У сарадњи са Народном библиотеком из Врања Архив је промовисао публикацију аутора Банета Јовановића „Пера Тодоровић трагом креманских пророка“ 1998. године. Наредне године врањској публици представљена је књига „Неза­ висност слободољубивих – велика источна криза и Србија 1875-1878“, ау­ тора др Слободана Бранковића, научног саветник Војно-историјског ин­ ститута у Београду. Књиге „Ђенерал Белимарковић“, аутора Огњана Топаловића и „Ми­ нистри војни Кнежевине и Краљевине Србије 1862-1918“, аутори Љубо­ драг Поповић и Милић Милићевић, представљене су 2000. године. Архив и Народна библиотека у Врању, 2003. године, су представили публикације Института за савремену историју и то: „Слободан Јовановић и југословенска држава“, аутора др Небојше Поповића; Коста Миловановић „Пећанац – биографија“, аутори др Момчило Павловић и др Божица Мла­ деновић; „Прошлост без историје – полемике у југословенској исто­рио­ графији 1961-1991“, аутор др Коста Николић и часопис овог института под називом „Историја 20. века“.

***

Т

еме из ближе и даље прошлости такође привлаче пажњу публике. Предавање на тему „Геноцид над српским народом у 20. веку“ одржано је 2003. године. Учесници предавања били су Милоје Пршић са Војно-историјског института, Јован Пејин, архивски саветник Архива Срб­ ије и др Зоран Станковић, тадашњи начелник Војно-медицинске ака­демије у Београду. Након две године у организацији ове установе одржано је предавање на тему „Организација и формација српске војске до 1918. године“ и „Први пешадијски пук врањски Књаз Милош Велики у ослободилачким ратовима Србије“. 86


50 година у служби истине 1962–2012.

Институт за савремену историју из Београда, Универзитет из Токиа, Факултет за безбедност из Београда и Историјски архив, из Врања 2006, год­ ине организовали су међународни научни скуп на тему „Герила на Балкану – борци за слободу, бунтовници и бандити – истраживање гериле и па­ ра­милитарних формација на Балакану у периоду од 15. до 20. века“. Учесници овог скупа били су из Јапана, Француске, Немачке, Аустрије, Хрват­ске, Бугарске и Србије. Поред наведених предавања и научних скупова чији је домаћин био Историјски архив, радници архива су учествовали и на саветовањима и научним скуповима у организацији Друштва архивских радника Србије и сродних установа у области културе. На трећем научном скупу „Историја медицине, фармације, ветерине и народна здравствена култура“ одржаном у Зајечару 29-30. септембра 2011. године, учествовао је радник нашег Архива Божа Јањић, са темом „Туберкулоза и виолончело – др Драгољуб Михајловић“. Све активности Архива везане за културно-просветну делатност биле су забележене у локалним медијима информисања. Током свог рада, ова установа културе је у више наврата презентовала архивску грађу на радију, телевизији и у локалним новинама. Повод за презентовање докумената били су значајни датуми из наше националне историје. У оквиру ове делатности врата Архива увек су била отворена свим посетиоцима, а посебно истраживачима и ученицима основних и средњих школа. Организована посета ученика Архиву представља добру прилику да се млади људи упознају са драгоценим богатсвом ове установе и да се још од ране младости едукују о значају изворног документа, као културне баштине за проучавање националне и локалне историје. Културно-просветна делатност допринела је афирмацији и угледу врањ­ског Архива који добија већи значај и другачију улогу као установа ку­ лтуре, која се бави не само чувањем и заштитом старина, већ и презенто­ вањем свог културног блага.

87


Историјски aрхив „31. јануар” Врање

Издавачка делатност

И

здавачком делатношћу Архив у Врању почео је да се бави још у првим годинама свог рада. До сада је у издању ове установе културе објављено 15 публикација библиографскског, историјског и књи­ жевног садржаја. Издања библиографског карактера о Врању и нашем по­ знатом књижевнику Бори Станковићу резултат су рада и ангажовања првог управника Архива Ристе Симоновића, који је приредио следеће наслове: - Врање околина и људи – Библио­гра­ фија објављених чланака и књига, 1963. године; - Борисав Станковић и његово књи­­ жевно дело, библиографија обја­ вљених радова, чланака и књига, 1966. године; - Људи и дела, Биографски подаци и библиографија објављених радо­ва познатих људи из Врања и околине I, 1968. године; - Живот и књижевно дело Бори­сава Станковића I, 1968. године. - Борисав Станковић и његово књи­жевно дело, Библиографија објављених радова, чланака и књига II, 1968. године - Борисав Станковић и његово књижевно дело, Библиографија објављених радова, чланака и књига III, 1972. године - Врање околина и људи, Библиографија објављених чланака и књига, 1973. године. Запослени у овој установи културе имали су слуха и за приповедачко дело Вуке Поп-Младенове, објављивањем њених прича 1972. године, под називом „Људски јади – приче из живота старог Врања“. Да би архивски документи били доступни ширем кругу истраживача читалаца, односно да би пут до њих био бржи и једноставнији указала се потреба и да се публикују. Објављена архивска грађа престаје да буде недоступна ширем кругу заинте­ресованих, већ постаје саставни део ли­чних и градских библиотека, 88


50 година у служби истине 1962–2012.

што омо­гућава љубитељи историје, да нај­јед­ но­ставнији начин дођу до же­ље­них инфо­р­ мација. Са публиковањем архивских доку­ме­на­ та Архив је почео 1973. године када је објавио део фонда Скупштине оп­шти­не Врање под на­зивом „Градски народно­ослободилачки од­бор Врање 1944-1945. I“. Објављена архив­ ска грађа представља записнике настале током рада овог одбора. Велики подухват у целокупном раду ове установе и презентовању информација о архивској грађи, односно о фондовима и зби­ркама, пред­ставља израда „Водича Исто­ риј­ског архива ‘31. јануар’ Врање“, који је објављен крајем 2000. године, а промоција је одржана почетком наредне године. У Водичу су дате информације за 254 фонда и 6 збирки. Водич по свом садржају представља информативно средство са детаљним прика­зом целокупне архивске грађе којом је ова установа до тада располагала. Во­ дич врањског Архива је 11 књига у едицији „Водича кроз архивску грађу Србије“. Приређивачи ове публикације су ра­­дни­ци архива Божа Јањић, Бра­нка Јаначковић, Божидар Ђорђевић и Радојица Стојиљковић. Главни и одго­ ворни уредник био је тадашњи директор Милан Јовановић. Након две године,а поводом 40 година од оснивања и рада ове уста­ нове, у издању Архива изашла је публикација „Југоисточна Србија сред­њег века“ аутора др Синише Мишића. С обзиром да се у овој књизи налазе подаци и за врањски крај из периода српске средњовековне државе, Архив у Врању је обезбедио средства за њено штампање, на­кон чега је уследила и промоција књиге. Аутор књиге „Тефтери и спискови – ста­ но­вништво Врања у 19. веку“ Иван Јовановић, за писање овог рада користио је архивску грађу фонда Српске православне црквене општине у Врању. Коришћена је Књига добровољних при­лога хришћана Саборне цркве Свете Тројице из 1858. године и Попис становника за црквене потребе из 1869. године. Ова публикација обја­вљена је 2009. године, када је и одржана њена промоција у Врању. 89


Историјски aрхив „31. јануар” Врање

Публикација „Краљевска банска управа Вардарске бановине - Просветно одељење - до­кументи 1936-1938.“, приређивача Бра­ нке Јаначковић, архивисте, настала је обја­в­ љи­вањем архивске грађе истоименог фонда. Архивски документи овог фонда садрже дра­ гоцене податке о школама са подручја та­да­ шњих срезова: кривопаланачког, бујано­ва­ чког, прешевског, пчињског и босиљградског. Подаци се односе на пе­риод од 1912. до 1937. године. Промоција књиге одржана је почетком 2010. године. Наредне године Архив је објавио пу­бли­ кацију „Краљевска банска уп­рава Вардар­ ске бановине – Просветно одељење, књига 2, Учитељи“, аутора Бра­ нке Јаначковић, у којој су представљене кратке биографије 89 учи­теља и школских надзорника који се помињу у претходној књизи. Настала је истраживањем података у службеничким листовима учитеља, фонда Ми­нистарства просвете Народне Републике Србије у Архиву Србије, а у мањој мери истраживањем архивске грађе фонда Министарства про­свете Краљевине Југославије - Архива Југославије и одговарајуће литературе. Послови на објављивању изворних докумената настављени су и то­ ком 2011. године, када је објављена архивска грађа Литерарне дружине „Бора Станковић“ која је деловала у оквиру врањске Гимназије. Божа Јањић - архивист приредио је за објављивање све сачуване записнике настале радом дружине под називом „Ђачка литерарна дружина Бора Станковић – Врање, 1928-1941, документи“. Записници за период од 1928-1935. године налазе се у Архиву Македоније, док за период од 19391941. године су саставни део фонда Гимназија „Бора Станковић у Врању који се налази на чувању у овој установи. Издавачка делатност вра­­њ­ског Архива, а посебно обја­вљена архивска грађа и пу­бликације историјске са­ држине, доприносе сазнањима у расветљавању чињеница из ло­калне историје, а национална исто­риографија обогаћена је но­вим издањима. Са промоције књиге 90


50 година у служби истине 1962–2012.

Библиотечка делатност

С

а набавком књига за архивску библиотеку почело се веома рано. Књижни фонд се углавном повећавао разменом публикација и поклоном. Због скромних средстава веома мали број књига је набављен куповином. Фонд библиотеке чине публикације из области архивистике, историје, књижевности, филозофије, политике, школства, уметности, медицине, збо­р­­ници закона, објављена грађа других архива, шумарства, саобраћаја, технике, као и један број монографија. Библотеци Архива прикључена је и мања библиотека из поклон зби­рке Добрија Јовановића из Врања, коју углавном чини историјска литература. У Инвентар књига до сада је уписано 2.192 монографске публикације и 1.300 серијских публикација. Најстарији примерци књижног фонда ове библиотеке су публико­вана књига под називом „Рат Србије са Турском за ослобођење и незави­сност 1877-1878.“ у издању Врховне команде српске војске, објављена 1879. године. Целокупан књижни фонд би­ блио­теке доступан је корисницима, о којима се води редовна евиденција. Уре­ђењем и пренаменом простора у Архиву, 2011. године, целокупан би­ блиотечки фонд, осим службених гла­­ сника, старих годишта „Борбе“ и ло­ калних новина, пресељен је у по­се­бну просторију, која ће истовремено има­ти и функцију читаонице за коришћење архивске грађе. Библиотека је опремљена за­ тво­реним дрвеним ормарима, а од 2010. године, уместо УДК система кла­ сификације, прешла је на примену Библио програма каталогизације за ин­­вентарисање књижног фонда. 91


Историјски aрхив „31. јануар” Врање

Предлог редовној Скупштини Округа врањског за изградњу касарне, болнице и Гимназије у Врању, 1899. године (фонд Начелство Округа врањског) 92


50 година у служби истине 1962–2012.

Диплома Друштва за подизање споменика мучки побијених Срба од Бугара у Сурдулици у Првом светском рату издата Ковачко, поткивачко, лимарско и казанџијском еснафу-члану добротвору, 7. новембар 1922. године (Збирка Вариа) 93


Историјски aрхив „31. јануар” Врање

Калфенско писмо из 1910. године (Збирка Вариа) 94


50 година у служби истине 1962–2012.

Признање општине града Врања додељено Миловану Ј. Рафајловићу, капетану у пензији за заслуге за народ, 1. децембар 1928. године (Збирка Вариа) 95


Историјски aрхив „31. јануар” Врање

Уверење којим Господар и Књаз српски Милан М. Обреновић IV одликује златном медаљом за храброст, у рату за народно ослобођење и независност 1877/1878. године генерала Јована Белимарковића, 9. април 1978. године (Збирка Вариа) 96


50 година у служби истине 1962–2012.

Допис Американског васпитног дома за српску ратну сирочад у Врању упућен старешини манастира Свети Прохор Пчињски, 19. јул 1926. године (Фонд Манастир Свети Прохор Пчињски) 97


Историјски aрхив „31. јануар” Врање

Попис архива Месних народних одбора у Лепчинцу и Доњем Нерадовцу, 1952. године 98


50 година у служби истине 1962–2012.

Допис Трговинског предузећа упућено Народном одбору општине Владичин Хан о откупу архиве, 1958. године Извештај о уништењу архиве на подручју општине Бујановац за време Другог светског рата, 1954. године 99


Историјски aрхив „31. јануар” Врање

Списак несталих архива на подручју општине Сурдулица за време Првог и Другог светског рата 100


50 година у служби истине 1962–2012.

Списак несталих архива на подручју општине Бујановац за време Првог и Другог светског рата, 1954. године 101


Историјски aрхив „31. јануар” Врање

Пoвеља са плакетом додељена Архиву 102


50 година у служби истине 1962–2012.

Плакета додељена Архиву

103


Историјски aрхив „31. јануар” Врање

Захвалница додељена Архиву

104


50 година у служби истине 1962–2012.

Некадашњи изглед Архива у Врању

Детаљ са отварања изложбе “Земљорадничко задругарство у Србији кроз архивску грађу 1894-1994“ у Трговишту, 1994. године

105


Историјски aрхив „31. јануар” Врање

Отварање изложбе “Врањска Бања некад и сад”, 1997. године

Отварања изложбе “80 година пробоја Солунског фронта’’, 1998. године

106

Детаљ изложбе “Хиландар 800 година”, 1998. године


50 година у служби истине 1962–2012.

Колектив Архива, 2000. године

Промоција Водича Историјског архива “31. јануар” Врање, јануар 2001. године 107


Историјски aрхив „31. јануар” Врање

Радници из Архива Врања и Архива Прокупља у Манастиру Свети Прохор Пчињски, 2010. године

Дружења – на фотографији запослени из архива Прокупље, Лесковца, Пирота и Врања 2011. године 108


50 година у служби истине 1962–2012.

Обилазак Архива и депоа ученика Економске школе у Врању, 2011. година

Нови део депоа 109


Историјски aрхив „31. јануар” Врање

Депо Архива

Прослава 8. марта 2011. године

Женски део колектива на прослави 8. марта 2012. године 110


Садржај 05

Врање

07

Шта чувамо

09

Историјски архив „31. јануар” Врање

15

Прикупљање архивске грађе

25

Депои

28

Година 1999.

30

Након 2000. године

37

Коришћење архивске грађе

39

Архивска грађа

42

Архивски фондови и збирке историјског архива

64

Организациона структура Архива

65

Радници Архива

67 Евиденција и заштита архивске грађе и регистратурског материјала ван Архива 72

Сређивање и обрада архивске грађе

76

Дигитализација архивске грађе

81

Културно просветна делатност

82

Изложбе

86

Промоције књига, предавања, научни скупови

88

Издавачка делатност

91

Библиотечка делатност


Monografija "50 godina u službi istine" 1962-2012  

Istorijski arhiv "31. januar" Vranje, Vranje 2012. godina. Grupa autora.

Advertisement