Субота 15. октобар 2016. година LX, број 27 Први број је објављен 14. априла 1957. године
03 БОБ ДИЛАН На осматрачници дуж целе тврђаве дуге 04 РОДЕО Ласо око врата 05 СЛУЧАЈ МЕДЕНИЦА– БЛАГОЈЕВИЋ Државу на рабош правити 07 СВЕТ У ОБЈЕКТИВУ Сусрети у Арлу
КУЛТУРА УМЕТНОСТ НАУКА
Дајте деци савременике, да их уведу у класике Покушаји претходних година да се ђацима понуде нови књижевни изазови: „Читач” Бернхарда Шлинка, „72:73” Михајла Пантића, „Покошено поље” Бранимира Ћосића, „Име руже” Умберта Ека, дела Орхана Памука, Горана Петровића… још ће сачекати
НАША ТЕМА: ШТА СЕ ЧИТА У ШКОЛСКОЈ ЛЕКТИРИ
Марина Вулићевић
Н
екада су ученици уз уџбенике добија ли комплете лектире коју су читали током распуста, а после о књигама из тих одабраних књига расправљали у разреду. Данас такви комплети књи га више нису део ђачких обавеза, а литерату ра често зависи и од маштовитости професо ра, који имају слободу да поједина дела уврсте у школски програм. Поред тога што професо ри могу да креирају и сопствено „Друштво мр твих песника” по угледу на професора Китинга у тумачењу сјајног Робина Вилијамса, и даље су актуелне расправе о томе како у школске про граме, поред класика, уврстити домаће и ино стране савремене писце, за које ћете често чути да их деца и млади воле да читају. Међу њима су Јасминка Петровић, Весна Алексић, Урош Пе тровић, Игор Коларов, Дејан Алексић, Бранко Стевановић и други. Покушаји претходних година да се ђацима понуде нови књижевни изазови: „Читач” Бер нхарда Шлинка, „72:73” Михајла Пантића, „По кошено поље” Бранимира Ћосића, „Име руже” Умберта Ека, дела Орхана Памука, Горана Пе тровића… још ће сачекати. По речима Јасминке Петровић, новине у наш образовни систем долазе врло тешко и споро, а апсурд је у томе што млади предност дају упра во новим садржајима. Ова наша награђивана књижевница прошле године на Међународ ном београдском сајму књига учествовала је на трибини „Креативног центра” посвећеној управо проблему обнављања школске лекти ре. Закључак овог разговора био је тај да деца школског узраста треба да читају класике, али да ће лакше савладати дела класичних писаца уколико имају могућност да читају и савреме не ауторе. – Министарство просвете би требало да спро веде и једно детаљно истраживање о томе које класике деца воле да читају. Имамо петнаестак активних писаца за децу који обилазе школе и библиотеке у Србији и имају контакте са учени цима. Библиотеке су тренутно најважнија „коп ча” између савремених аутора и младих читала ца – сматра Јасминка Петровић.
Мало часова матерњег језика Сличног је мишљења и Дејан Алексић, који наш образовни систем види као гломазан и инертан, без израженог сензибилитета за честе промене, нарочито када је реч о школској лектири.
– Говоримо о класичним делима домаће и стране књижевности, потврђеним у времену. Несумњиво је да се и данас у нашој књижев ности, нарочито оној намењеној деци и мла дима, јављају остварења изузетне вредности, а њихов изостанак из корпуса лектире само је одраз неспремности система да брзо реагује. Мало предузимљивији учитељи и наставници користе могућност давања изборне лектире уче ницима, па се на тај начин, каткада, одговори на потребу деце за новим садржајима те врсте. Понекад сам у прилици да чујем мишљења деце да су поједине књиге из обавезне лектире неза нимљиве или неразумљиве. Такође, уколико је одређено класично дело екранизовано, већи на ће сматрати да је довољно погледати филм – каже Алексић. Како увести више савремених писаца у шко ле? Одговор на ово питање даје и Зона Мркаљ, председница Друштва за српски језик и књи жевност, институције која одређеним предло зима може да утиче на неке будуће програме лектире, али не и на време када ће до ревизи је програма доћи. Највећи проблем код нас је мали број часова српског језика и књижевно сти. По речима Зоне Мркаљ, Србија има најма њи број часова матерњег језика међу земљама у окружењу, код нас је то четири у основној и три часа недељно у средњој школи , а у окружењу је седам часова недељно.
Поред тога што професори могу да креирају и сопствено „Друштво мртвих песника” по угледу на професора Китинга и даље су актуелне расправе о томе како у школске програме, поред класика, уврстити домаће и иностране савремене писце
најзначајнијих награда, заслужује квалитетом својих дела да буде увршћен у школску лекти ру. Његова поетика довољно је утемељена на провереним обрасцима класике, а истовреме но носи врло модерни сензибилитет и искуства авангарде. Сигуран сам да такво штиво припре ма и отвара младог читаоца за сусрет са ствара лаштвом које нам се примиче из будућности. И то је важна функција образовања у култури – каже Драгољуб Којчић, директор Завода за уџбенике. Књижевник Михајло Пантић и члан жири ја „Нинове” награде такође сматра да школску лектиру треба осавременити: – Педесет година, од времена када сам био ђак, па све до данас, слушам приче да наставу књижевности и списак лектире треба промени ти, односно прилагодити новим временима и новим генерацијама. Нико ту потребу не оспо рава, сви имају примедбе, мало ко има примен љиве предлоге. За тих педесет година књижев ност је изг убила улог у и значај симболички репрезентативне форме културе. Од сто људи, само троје, и код нас и у Европи, има навику читања, сви остали гледају филмове, слушају музику, гледају телевизију, „шврљају” нетом… Да би се нешто заиста променило, потребан је консензус шта, како и када учинити. Верујем да ћемо до њега сигурно доћи у наредних пе десет година. ¶
Глас за Енеса Халиловића – Друштво за српски језик и књижев ност предлагало је једном од претходних сазива Министарства просвете, науке и тех нолошког развоја повећање броја часова српског језика и књижевности. Постоји корпус текстова који се зову научнопо пуларни, информативни и остали тек стови, међу које наставник може самои ницијативно да уведе одређене наслове за које уочи да су за тај узраст најзани мљивији. На тај начин предавач форми ра библиотеку за одређени разред, која би била актуелна одређене школске године – каже Зона Мркаљ, дода јући да Друштво за српски језик и књижевност предлаже да у школе буду уведени изборни предмети: Језичка култура и Књижевност нашег доба, где би била читана дела савреме них писаца и да на Филоло шком факултету буде уведен предмет Књижевност друге половине 20. и почетка 21. века, пошто и наши студен ти изучавају књижевност за кључно са педесетим годинама 20. века. Матуранти Техничке школе „Иван Сарић” из Суботице, уз препоруку своје пр офесорке Светлане Кулић, одабрали су роман Бранислава Јанковића „Сузе Светог Николе” као своју изборну лектиру, уз образложење да је тај роман другачији од онога што имају при лику да читају. Светлана Кулић још истиче да Јанковићев роман нуди ново читалачко иску ство у коме и сам читалац престаје да буде „оби чан”, и постаје „читалац-сарадник”. Роман „Сузе Светог Николе” чита се у овој школи, дакле, као изборна лектира. – Лектира мора да садржи и савремене пи сце. Примера ради, Енес Халиловић, песник и прозаиста млађе генерације и лауреат наших
Драган Стојановић