POLITIKIN KULTURNI DODATAK 15.10.2016.

Page 1

Субота 15. октобар 2016. година LX, број 27 Први број је објављен 14. априла 1957. године

03 БОБ ДИЛАН На осматрачници дуж целе тврђаве дуге 04 РОДЕО Ласо око врата 05 СЛУЧАЈ МЕДЕНИЦА– БЛАГОЈЕВИЋ Државу на рабош правити 07 СВЕТ У ОБЈЕКТИВУ Сусрети у Арлу

КУЛТУРА УМЕТНОСТ НАУКА

Дај­те де­ци са­вре­ме­ни­ке,­ да их уве­ду у кла­си­ке По­ку­ша­ји прет­ход­них го­ди­на­ да се ђа­ци­ма по­ну­де но­ви­ књи­жев­ни иза­зо­ви: „Чи­тач”­ Бер­нхар­да Шлин­ка, „72:73”­ Ми­хај­ла Пан­ти­ћа, „По­ко­ше­но по­ље” Бра­ни­ми­ра Ћо­си­ћа, „Име ру­же” Ум­бер­та Ека, де­ла Ор­ха­на­ Па­му­ка, Го­ра­на Пе­тро­ви­ћа…­ још ће са­че­ка­ти

НА­ША ТЕ­МА: ШТА СЕ ЧИ­ТА­ У ШКОЛСКОЈ ЛЕК­ТИ­РИ

Ма­ри­на Ву­ли­ће­вић

Н

е­ка­да су уче­ни­ци уз уџ­бе­ни­ке до­би­ја­ ли ком­пле­те лек­ти­ре ко­ју су чи­та­ли то­ком рас­пу­ста, а по­сле о књи­га­ма из тих ода­бра­них књи­га рас­пра­вља­ли у раз­ре­ду. Да­нас та­кви ком­пле­ти књи­ га ви­ше ни­су део ђач­ких оба­ве­за, а ли­те­ра­ту­ ра че­сто за­ви­си и од ма­што­ви­то­сти про­фе­со­ ра, ко­ји има­ју сло­бо­ду да по­је­ди­на де­ла увр­сте у школ­ски про­грам. По­ред то­га што про­фе­со­ ри мо­гу да кре­и­ра­ју и соп­стве­но „Дру­штво мр­ твих пе­сни­ка” по угле­ду на про­фе­со­ра Ки­тин­га у ту­ма­че­њу сјај­ног Ро­би­на Ви­ли­јам­са, и да­ље су ак­ту­ел­не рас­пра­ве о то­ме ка­ко у школ­ске про­ гра­ме, по­ред кла­си­ка, увр­сти­ти до­ма­ће и ино­ стра­не са­вре­ме­не пи­сце, за ко­је ће­те че­сто чу­ти да их де­ца и мла­ди во­ле да чи­та­ју. Ме­ђу њи­ма су Ја­смин­ка Пе­тро­вић, Ве­сна Алек­сић, Урош Пе­ тро­вић, Игор Ко­ла­ров, Де­јан Алек­сић, Бран­ко Сте­ва­но­вић и дру­ги. По­ку­ша­ји прет­ход­них го­ди­на да се ђа­ци­ма по­ну­де но­ви књи­жев­ни иза­зо­ви: „Чи­тач” Бер­ нхар­да Шлин­ка, „72:73” Ми­хај­ла Пан­ти­ћа, „По­ ко­ше­но по­ље” Бра­ни­ми­ра Ћо­си­ћа, „Име ру­же” Ум­бер­та Ека, де­ла Ор­ха­на Па­му­ка, Го­ра­на Пе­ тро­ви­ћа… још ће са­че­ка­ти. По ре­чи­ма Ја­смин­ке Пе­тро­вић, но­ви­не у наш обра­зов­ни си­стем до­ла­зе вр­ло те­шко и спо­ро, а ап­сурд је у то­ме што мла­ди пред­ност да­ју упра­ во но­вим са­др­жа­ји­ма. Ова на­ша на­гра­ђи­ва­на књи­жев­ни­ца про­шле го­ди­не на Ме­ђу­на­род­ ном бе­о­град­ском сај­му књи­га уче­ство­ва­ла је на три­би­ни „Кре­а­тив­ног цен­тра” по­све­ће­ној упра­во про­бле­му об­на­вља­ња школ­ске лек­ти­ ре. За­кљу­чак овог раз­го­во­ра био је тај да де­ца школ­ског уз­ра­ста тре­ба да чи­та­ју кла­си­ке, али да ће лак­ше са­вла­да­ти де­ла кла­сич­них пи­са­ца уко­ли­ко има­ју мо­гућ­ност да чи­та­ју и са­вре­ме­ не ау­то­ре. – Ми­ни­стар­ство про­све­те би тре­ба­ло да спро­ ве­де и јед­но де­таљ­но ис­тра­жи­ва­ње о то­ме ко­је кла­си­ке де­ца во­ле да чи­та­ју. Има­мо пет­на­е­стак ак­тив­них пи­са­ца за де­цу ко­ји оби­ла­зе шко­ле и би­бли­о­те­ке у Ср­би­ји и има­ју кон­так­те са уче­ни­ ци­ма. Би­бли­о­те­ке су тре­нут­но нај­ва­жни­ја „коп­ ча” из­ме­ђу са­вре­ме­них ау­то­ра и мла­дих чи­та­ла­ ца – сма­тра Ја­смин­ка Пе­тро­вић.

Мало часова матерњег језика Слич­ног је ми­шље­ња и Де­јан Алек­сић, ко­ји наш обра­зов­ни си­стем ви­ди као гло­ма­зан и инер­тан, без из­ра­же­ног сен­зи­би­ли­те­та за че­сте про­ме­не, на­ро­чи­то ка­да је реч о школ­ској лек­ти­ри.

– Го­во­ри­мо о кла­сич­ним де­ли­ма до­ма­ће и стра­не књи­жев­но­сти, по­твр­ђе­ним у вре­ме­ну. Не­сум­њи­во је да се и да­нас у на­шој књи­жев­ но­сти, на­ро­чи­то оној на­ме­ње­ној де­ци и мла­ ди­ма, ја­вља­ју оства­ре­ња из­у­зет­не вред­но­сти, а њи­хов из­о­ста­нак из кор­пу­са лек­ти­ре са­мо је од­раз не­спрем­но­сти си­сте­ма да бр­зо ре­а­гу­је. Ма­ло пред­у­зи­мљи­ви­ји учи­те­љи и на­став­ни­ци ко­ри­сте мо­гућ­ност да­ва­ња из­бор­не лек­ти­ре уче­ ни­ци­ма, па се на тај на­чин, кат­ка­да, од­го­во­ри на по­тре­бу де­це за но­вим са­др­жа­ји­ма те вр­сте. По­не­кад сам у при­ли­ци да чу­јем ми­шље­ња де­це да су по­је­ди­не књи­ге из оба­ве­зне лек­ти­ре не­за­ ни­мљи­ве или не­ра­зу­мљи­ве. Та­ко­ђе, уко­ли­ко је од­ре­ђе­но кла­сич­но де­ло екра­ни­зо­ва­но, ве­ћи­ на ће сма­тра­ти да је до­вољ­но по­гле­да­ти филм – ка­же Алек­сић. Ка­ко уве­сти ви­ше са­вре­ме­них пи­са­ца у шко­ ле? Од­го­вор на ово пи­та­ње да­је и Зо­на Мр­каљ, пред­сед­ни­ца Дру­штва за срп­ски је­зик и књи­ жев­ност, ин­сти­ту­ци­је ко­ја од­ре­ђе­ним пред­ло­ зи­ма мо­же да ути­че на не­ке бу­ду­ће про­гра­ме лек­ти­ре, али не и на вре­ме ка­да ће до ре­ви­зи­ је про­гра­ма до­ћи. Нај­ве­ћи про­блем код нас је ма­ли број ча­со­ва срп­ског је­зи­ка и књи­жев­но­ сти. По ре­чи­ма Зо­не Мр­каљ, Ср­би­ја има нај­ма­ њи број ча­со­ва ма­тер­њег је­зи­ка ме­ђу зе­мља­ма у окру­же­њу, код нас је то че­ти­ри у основ­ној и три ча­са не­дељ­но у сред­њој шко­ли , а у окру­же­њу је се­дам ча­со­ва не­дељ­но.

По­ред то­га што­ про­фе­со­ри мо­гу да­ кре­и­ра­ју и соп­стве­но­ „Дру­штво мр­твих­ пе­сни­ка” по угле­ду­ на про­фе­со­ра Ки­тин­га­ и да­ље су ак­ту­ел­не­ рас­пра­ве о то­ме ка­ко­ у школ­ске про­гра­ме,­ по­ред кла­си­ка,­ увр­сти­ти до­ма­ће­ и ино­стра­не­ са­вре­ме­не пи­сце

нај­зна­чај­ни­јих на­гра­да, за­слу­жу­је ква­ли­те­том сво­јих де­ла да бу­де увр­шћен у школ­ску лек­ти­ ру. Ње­го­ва по­е­ти­ка до­вољ­но је уте­ме­ље­на на про­ве­ре­ним обра­сци­ма кла­си­ке, а исто­вре­ме­ но но­си вр­ло мо­дер­ни сен­зи­би­ли­тет и ис­ку­ства аван­гар­де. Си­гу­ран сам да та­кво шти­во при­пре­ ма и отва­ра мла­дог чи­та­о­ца за су­срет са ства­ра­ ла­штвом ко­је нам се при­ми­че из бу­дућ­но­сти. И то је ва­жна функ­ци­ја обра­зо­ва­ња у кул­ту­ри – ка­же Дра­го­љуб Кој­чић, ди­рек­тор За­во­да за уџ­бе­ни­ке. Књи­жев­ник Ми­хај­ло Пан­тић и члан жи­ри­ ја „Ни­но­ве” на­гра­де та­ко­ђе сма­тра да школ­ску лек­ти­ру тре­ба оса­вре­ме­ни­ти: – Пе­де­сет го­ди­на, од вре­ме­на ка­да сам био ђак, па све до да­нас, слу­шам при­че да на­ста­ву књи­жев­но­сти и спи­сак лек­ти­ре тре­ба про­ме­ни­ ти, од­но­сно при­ла­го­ди­ти но­вим вре­ме­ни­ма и но­вим ге­не­ра­ци­ја­ма. Ни­ко ту по­тре­бу не оспо­ ра­ва, сви има­ју при­мед­бе, ма­ло ко има при­мен­ љи­ве пред­ло­ге. За тих пе­де­сет го­ди­на књи­жев­ ност је из­г у­би­ла уло­г у и зна­чај сим­бо­лич­ки ре­пре­зен­та­тив­не фор­ме кул­ту­ре. Од сто љу­ди, са­мо тро­је, и код нас и у Евро­пи, има на­ви­ку чи­та­ња, сви оста­ли гле­да­ју фил­мо­ве, слу­ша­ју му­зи­ку, гле­да­ју те­ле­ви­зи­ју, „швр­ља­ју” не­том… Да би се не­што за­и­ста про­ме­ни­ло, по­тре­бан је кон­сен­зус шта, ка­ко и ка­да учи­ни­ти. Ве­ру­јем да ће­мо до ње­га си­гур­но до­ћи у на­ред­них пе­ де­сет го­ди­на. ¶

Глас за Енеса Халиловића – Дру­штво за срп­ски је­зик и књи­жев­ ност пред­ла­га­ло је јед­ном од прет­ход­них са­зи­ва Ми­ни­стар­ства про­све­те, на­у­ке и тех­ но­ло­шког раз­во­ја по­ве­ћа­ње бро­ја ча­со­ва срп­ског је­зи­ка и књи­жев­но­сти. По­сто­ји кор­пус тек­сто­ва ко­ји се зо­ву на­уч­но­по­ пу­лар­ни, ин­фор­ма­тив­ни и оста­ли тек­ сто­ви, ме­ђу ко­је на­став­ник мо­же са­мо­и­ ни­ци­ја­тив­но да уве­де од­ре­ђе­не на­сло­ве за ко­је уо­чи да су за тај уз­раст нај­за­ни­ мљи­ви­ји. На тај на­чин пре­да­вач фор­ми­ ра би­бли­о­те­ку за од­ре­ђе­ни раз­ред, ко­ја би би­ла ак­ту­ел­на од­ре­ђе­не школ­ске го­ди­не – ка­же Зо­на Мр­каљ, до­да­ ју­ћи да Дру­штво за срп­ски је­зик и књи­жев­ност пред­ла­же да у шко­ле бу­ду уве­де­ни из­бор­ни пред­ме­ти: Је­зич­ка кул­ту­ра и Књи­жев­ност на­шег до­ба, где би би­ла чи­та­на де­ла са­вре­ме­ них пи­са­ца и да на Фи­ло­ло­ шком фа­кул­те­ту бу­де уве­ден пред­мет Књи­жев­ност дру­ге по­ло­ви­не 20. и по­чет­ка 21. ве­ка, по­што и на­ши сту­ден­ ти из­у­ча­ва­ју књи­жев­ност за­ кључ­но са пе­де­се­тим го­ди­на­ма 20. ве­ка. Ма­ту­ран­ти Тех­нич­ке шко­ле „Иван Са­рић” из Су­бо­ти­це, уз пре­по­ру­ку сво­је пр­ о­фе­сор­ке Све­тла­не Ку­лић, ода­бра­ли су ро­ман Бра­ни­сла­ва Јан­ко­ви­ћа „Су­зе Све­тог Ни­ко­ле” као сво­ју из­бор­ну лек­ти­ру, уз обра­зло­же­ње да је тај ро­ман дру­га­чи­ји од оно­га што има­ју при­ ли­ку да чи­та­ју. Све­тла­на Ку­лић још ис­ти­че да Јан­ко­ви­ћев ро­ман ну­ди но­во чи­та­лач­ко ис­ку­ ство у ко­ме и сам чи­та­лац пре­ста­је да бу­де „оби­ чан”, и по­ста­је „чи­та­лац-са­рад­ник”. Ро­ман „Су­зе Све­тог Ни­ко­ле” чи­та се у овој шко­ли, да­кле, као из­бор­на лек­ти­ра. – Лек­ти­ра мо­ра да са­др­жи и са­вре­ме­не пи­ сце. При­ме­ра ра­ди, Енес Ха­ли­ло­вић, пе­сник и про­за­и­ста мла­ђе ге­не­ра­ци­је и ла­у­ре­ат на­ших

Драган Стојановић


Turn static files into dynamic content formats.

Create a flipbook
Issuu converts static files into: digital portfolios, online yearbooks, online catalogs, digital photo albums and more. Sign up and create your flipbook.