Page 1

Субота 3. септембар 2016. година LX, број 21 Први број је објављен 14. априла 1957. године

02 ФИЛМСКИ ФЕСТИВАЛ ПАНЧЕВО Све­тла бу­дућ­ност­ ау­тор­ског фил­ма 05 ИЗ­МЕ­ЂУ ПРА­ВО­СЛА­ВЉА И ФЕ­МИ­НИ­ЗМА За­што же­не иду у цр­кву 06 ПИСМА СА БОСФОРА Опа­сан по­вра­так у Ис­тан­бул 07 НОВИ РОМАН ОРХАНА ПАМУКА Жена црвене косе

Деј­ми­јан Херст­ – умет­ник­ или бренд? Про­бле­ма­ти­ка фе­ти­ши­зма ма­сов­не кул­ту­ре,­ ко­ја сво­је ко­ре­не има у аван­гар­ди, би­ла је јед­на­ од глав­них те­ма умет­ни­ка осам­де­се­тих го­ди­на ко­ји­ су кри­тич­ки пре­и­спи­ти­ва­ли суп­тил­ну ли­ни­ју из­ме­ђу­ умет­нич­ког де­ла и ин­ду­стриј­ског објек­та

СЦЕНА

На­та­ша Васиљевић Вен­ту­ри

КУЛТУРА УМЕТНОСТ НАУКА У

све­т у са­в ре­м е­н е умет­н о­ сти име Деј­ми­ја­на Хер­ста (1965) иза­зи­ва­ло је од са­ мог по­чет­ка нај­о­преч­ни­ја ми­шље­ња и раз­ли­чи­те де­ ба­те. Да се ра­ди о про­ниц­љи­вом уму, ве­ли­ком би­зни­сме­ну, праг­ма­ти­ча­ру, ку­сто­су пер­фек­ци­о­ни­сти, стра­стве­ној и та­лен­то­ва­ној осо­би, ипак ни­је до­ ве­де­но у пи­та­ње. Херст је ра­до­ви­ма не­за­пам­ће­ног ко­мер­ци­јал­ног успе­ха (ре­но­ми­ра­на аук­циј­ска ку­ћа Са­де­би оства­ри­ла је ре­корд­них 111 ми­ли­о­на фун­ти у са­мо два да­на про­да­је ње­го­ вих ра­до­ва) по­кре­нуо пи­та­ња о ре­ ал­ној вред­но­сти умет­нич­ких де­ла и спо­соб­но­сти умет­ни­ка ме­на­џе­ра да се при­ла­го­ди тр­жи­шту и уку­су бо­га­ те кли­јен­те­ле и да све­сно сер­ви­ра те исте же­ље на та­њир. Да ли је ње­го­ва умет­ност ло­ги­чан след Ди­ша­но­вог ре­ди­меј­да, ми­ни­ма­ли­стич­ких скулп­ ту­ра До­нал­да Џу­да, се­ри­јал­но­сти и поп-кул­ту­ре Ен­ди­ја Вор­хо­ла, уну­тра­ шњег све­та де­мо­на Фран­си­са Беј­ко­ на ко­ји осци­ли­ра­ју из­ме­ђу жи­во­та и смр­ти или Херст тран­сфор­ми­ше умет­нич­ки пред­мет у про­из­вод, по­

пут ње­му бли­ског Џе­фа Кун­са, где се ре­ди­мејд до­во­ди до ап­сур­да, при­бли­ жа­ва­ју­ћи умет­ност нај­чи­сти­јем ки­чу ви­со­ке кул­ту­ре? Не­мач­ки те­о­ре­ти­ чар Вал­тер Бе­ња­мин је за­па­зио ка­ко ка­пи­та­ли­стич­ко дру­штво ком­пен­зу­је гу­би­так ау­ре умет­нич­ког де­ла и са­ мог умет­ни­ка кроз „ла­жну ча­ро­ли­ ју” про­из­во­да и сла­ве. Ра­до­ви Кун­са и Хер­ста то ја­сно ма­ни­фе­сту­ју. Ма ко­ли­ко фор­мал­не и те­мат­ске од­ лу­ке у од­ре­ђе­ном дру­штве­но-исто­риј­ ском тре­нут­ку би­ле под­ло­жне кри­ти­ ци, Херст је за­слу­жио сво­је ме­сто у све­ту са­вре­ме­не умет­но­сти. Шта нам ње­го­ви ви­со­ко ко­ти­ра­ни ра­до­ви, до ско­ра ја­ко тра­же­ни, го­во­ре о по­тре­ ба­ма и ста­њу са­вре­ме­не умет­но­сти? За по­зна­тог кри­ти­ча­ра Бе­ња­ми­на Бу­ кло­ка прак­се по­пут Хер­сто­вих и Кун­ со­вих за­пра­во са­мо оја­ча­ва­ју фе­ти­ши­ зам пред­ме­та ви­со­ке кул­ту­ре: они не пре­и­спи­ту­ју ни­ти је­дан еле­мент или аспект си­сте­ма ко­ји до­при­но­си фе­но­ ме­ну фе­ти­ши­зма. Ипак, за раз­у­ме­ва­ ње јед­ног умет­нич­ког пе­ри­о­да нео­п­ ход­но је са­гле­да­ти све тен­ден­ци­је ко­је га са­чи­ња­ва­ју: оне ко­је до­при­но­се ши­

2

ре­њу „ло­шег уку­са” и оне дру­ге, ко­је по­ку­ша­ва­ју да се кри­тич­ки кон­фрон­ ти­ра­ју. Про­бле­ма­ти­ка фе­ти­ши­зма ма­ сов­не кул­ту­ре, ко­ја сво­је ко­ре­не има у аван­гар­ди, би­ла је јед­на од глав­них те­ ма умет­ни­ка осам­де­се­тих го­ди­на ко­ји су кри­тич­ки ис­пи­ти­ва­ли суп­тил­ну ли­ ни­ју из­ме­ђу умет­нич­ког де­ла и ин­ду­ стриј­ског објек­та. Алан Ме­ко­лум, Џон Најт, Кен Лум, Ан­дреа Зи­тел, Бар­ба­ ра Блум и Сем Дју­рант су са­мо не­ки од Хер­сто­вих са­вре­ме­ни­ка ко­ји се су­ прот­ста­вља­ју ње­го­вим прак­са­ма. Ко је за­пра­во Деј­ми­јан Херст? Ње­ гов при­ја­тељ, сли­кар Мат Ко­ли­шав на­звао га је „ху­ли­га­ном и есте­том”. Кон­тра­дик­тор­ност ових пој­мо­ва се пре­но­си и на те­мат­ски ду­а­ли­тет ње­ го­вих ра­до­ва, опреч­не кри­ти­ке, функ­ ци­ју умет­ни­ка би­зни­сме­на и на ње­гов при­ват­ни жи­вот. При кра­ју сту­ди­ја на Гол­дсмит уни­вер­зи­те­ту у Лон­до­ну, Херст је осно­вао нео­кон­цеп­ту­ал­ну гру­пу Мла­ди бри­тан­ски умет­ни­ци, за ко­ју је ор­га­ни­зо­вао ве­ли­ку ко­лек­ тив­ну из­ло­жбу, отва­ра­ју­ћи им вра­та умет­нич­ког тр­жи­шта.  Наставак на другој страни

Фото Andrea Soler/CC BY-SA 2.0

1. Д. Херст, инсталација­ са изложбе у Македонији 2. Херст и Џеф Кунс 3. Уметник испред свог рада

1

Уз дозволу Paul Stolper Gallery, Damien Hirst and Science Ltd. All rights reserved, DACS 2016

3

Фото Joaquín Martínez/CC BY 2.0

Да ли је Хер­сто­ва умет­ност ло­ги­чан след Ди­ша­но­вог ре­ди­меј­да­ или он тран­сфор­ми­ше умет­нич­ки пред­мет у про­из­вод, по­пут ње­му­ бли­ског Џе­фа Кун­са, где се ре­ди­мејд до­во­ди до ап­сур­да, при­бли­жа­ва­ју­ћи­ умет­ност нај­чи­сти­јем ки­чу ви­со­ке кул­ту­ре


3. септембар 2016. kulturni.dodatak@politika.rs 02 Субота

ТЕНДЕНЦИЈЕ

Све­тла бу­дућ­ност ау­тор­ског фил­ма

Т

ре­ће из­да­ње Ме­ђу­на­род­ног филм­ског фе­сти­ва­ла крат­ког и ду­го­ме­тра­жног фил­ма у Пан­че­ву (7–11. сеп­тем­бра), чи­ји је умет­нич­ки ди­рек­тор ре­ди­тељ Ог­њен Гла­во­нић, до­но­си но­ве про­гра­ ме у из­бо­ру до­ма­ћих и стра­них се­лек­то­ра, вер­не основ­ној иде­ји фе­сти­ва­ла – по­др­шци не­за­ви­сној ау­тор­ској ки­не­ма­то­гра­фи­ји и ус­по­ста­вља­њу кон­ ти­ну­и­те­та из­ме­ђу крат­ко­ме­тра­жних фил­мо­ва мла­дих ау­то­ра на по­чет­ку ка­ри­је­ре и це­ло­ве­чер­ ње ау­тор­ске про­дук­ци­је. Фо­кус је на мла­ди­ма, па про­грам Ра­ни ра­до­ви оце­њу­је жи­ри сред­њо­шко­ ла­ца, са при­зна­тим филм­ским умет­ни­ци­ма као мен­то­ри­ма. Фе­сти­вал про­мо­ви­ше и ви­со­ко­бу­ џет­ну ау­тор­ску про­дук­ци­ју ко­ја не­гу­је кре­а­ти­ван и ори­ги­на­лан из­раз, ка­кви су хо­рор фил­мо­ви у про­гра­му По­ноћ­на је­за и ду­го­ме­тра­жни игра­ни фил­мо­ви у се­лек­ци­ји Све­ти­о­ни­ци. Из­бор елит­ них хо­рор оства­ре­ња на овом фе­сти­ва­лу све­до­чи о про­ме­ни ста­ту­са овог жан­ра, ко­ји се све ви­ше схва­та као про­стор кре­а­тив­ног ау­тор­ског из­ра­за и дру­штве­не кри­ти­ке, на­су­прот њи­хо­вом ра­ни­ јем по­и­ма­њу – по­го­то­во „Б хо­ро­ра” – као треш кул­ту­ре и за­ба­ве за по­ма­ло на­стра­не гле­да­о­це. О кон­цеп­ту фе­сти­ва­ла, про­гра­ми­ма и го­сти­ ма, за По­ли­ти­ку го­во­ри је­дан од се­лек­то­ра, Сте­ фан Иван­чић, мла­ди ре­ди­тељ чи­ји су фил­мо­ви 1973, Ле­то без ме­се­ца и Про­лећ­на сун­ца осво­ји­ ли мно­ге до­ма­ће и стра­не на­гра­де. Филм­ски фе­сти­вал у Пан­че­ву осно­ван је с иде­јом да про­мо­ви­ше не­за­ви­сни ау­тор­ски филм. Ко­је ме­сто он има у Ср­би­ји?

Наставак са прве стране У то вре­ме је раз­вио при­ја­тељ­ство и са­рад­њу са јед­ним од нај­у­ти­цај­ни­јих ко­лек­ци­о­на­ра, Чар­лсом Са­чи­јем, ко­ји му је дао под­сти­цај. Та­ко је 1991. го­ ди­не на­стао пр­ви у ни­зу ра­до­ва ко­ји су зна­чај­но про­ме­ни­ли ње­го­ву тр­жи­ шну и кри­тич­ку по­зи­ци­ју – „Фи­зич­ ка не­мо­гућ­ност смр­ти у све­сти не­ког жи­вог”, ти­гар-ај­ку­ла у аква­ри­ју­му с фор­ма­ли­ном ду­жи­не 4,3 ме­тра. Две го­ди­не ка­сни­је пред­ста­вио је сли­чан кон­цепт на Ве­не­ци­јан­ском би­је­на­лу, где је из­ло­жио рад „Мај­ка и де­те (раз­ дво­је­ни)”. Са­чи је без сум­ње био јед­на од нај­ бит­ни­јих ка­ри­ка Хер­сто­вог ко­мер­

Га­ше­ње би­о­ско­па до­ве­ло је­ до то­га да у Ср­би­ји „ве­ли­ки”­ ау­тор­ски фил­мо­ви те­шко на­ла­зе ме­сто у кла­сич­ној ди­стри­бу­ци­ји, та­ко да се они код нас гле­да­ју­ на фе­сти­ва­ли­ма. То не оста­вља­ про­стор за ма­ње, хра­бри­је,­ аван­гард­ни­је и ра­ди­кал­ни­је­ фил­мо­ве, ка­же ре­ди­тељ­ Сте­фан Иван­чић,­ је­дан од се­лек­то­ра Филм­ског фе­сти­ва­ла Пан­че­во

ИНТЕРВЈУ

„ве­ли­ки” ау­тор­ски фил­мо­ви – они ко­ји осва­ја­ ју на­гра­де у Ка­ну, Бер­ли­ну и Ве­не­ци­ји – те­шко на­ла­зе ме­сто у кла­сич­ној ди­стри­бу­ци­ји, та­ко да се они код нас гле­да­ју на фе­сти­ва­ли­ма. То не оста­вља про­стор за ма­ње, хра­бри­је, аван­гард­ни­ је и ра­ди­кал­ни­је фил­мо­ве, ко­ји се у мно­гим зе­ мља­ма при­ка­зу­ју у му­зе­ји­ма и кул­ту­р­ним цен­ три­ма, док су на­ши му­зе­ји за­тво­ре­ни. Пан­че­во филм фе­сти­вал смо осно­ва­ли јер смо у це­лом про­це­су „уче­ња” и „ства­ра­ња” фил­ма осе­ти­ли те не­до­стат­ке и сма­тра­ли да по­сто­ји про­стор ко­ји ни­је по­пу­њен. Филм­ски фе­сти­вал не чи­ни са­мо не­ко­ли­ко са­ла у ко­ји­ма се пу­шта­ју фил­мо­ ви. То је ме­сто оку­пља­ња, где се раз­ме­њу­ју иде­је и где се де­ба­ту­је.

По че­му се раз­ли­ку­је при­ступ ки­не­ма­то­гра­ фи­ји у Ру­му­ни­ји и Ср­би­ји? Са­вре­ме­ни ру­мун­ски ау­то­ри учи­ли су у др­жав­ ној филм­ској шко­ли да ства­ра­ју у огра­ни­че­ним усло­ви­ма, што их је на­те­ра­ло да про­на­ђу од­ре­ ђе­ну еко­но­мич­ност у по­гле­ду фор­ме и при­ча ко­ји­ма се ба­ве. Код нас је глав­ни циљ од де­ве­ де­се­тих на­о­ва­мо био да се опо­на­ша аме­рич­ка ки­не­ма­то­гра­фи­ја. Пре­суд­но је, ме­ђу­тим, да се ау­тор ба­ви со­бом, сво­јом кул­ту­ром, сво­јим ме­ стом у све­ту, чак и он­да ка­да то ра­ди у од­но­су на „оног дру­гог”.

По­се­бан про­грам­ски блок чи­ни из­бор фил­ мо­ва филм­ског кри­ти­ча­ра Ола­фа Ми­ле­ра – „За­ди­вље­ни гле­да­лац”. Ко је за­пра­во Ми­лер и шта мо­же­мо оче­ки­ва­ти од ње­га? Олаф Ми­лер је је­дин­стве­на лич­ност. Уред­ник је за Евро­пу аме­рич­ког ча­со­пи­са Филм ко­мент и ау­тор се­лек­ци­ја за Филм­ски му­зеј у Бе­чу и ве­ ли­ке фе­сти­ва­ле као што су Бер­лин, Ро­тер­дам и Ло­кар­но, те фе­сти­вал крат­ког фил­ма у Обер­ха­ у­зе­ну, ко­ји је ше­зде­се­тих и се­дам­де­се­тих го­ди­ на про­шлог ве­ка био ре­дов­на ста­ни­ца за ју­го­ сло­вен­ске ау­то­ре по­пут Же­ли­ми­ра Жил­ни­ка, Кар­па Го­ди­не, Влат­ка Ги­ли­ћа, Ду­ша­на Ву­ко­ти­ ћа. Олаф увек се­ди на сред­њем се­ди­шту пр­вог ре­да би­о­скоп­ске са­ле, да би мо­гао што бли­же да при­ђе фил­му, да у вид­ном по­љу не би имао ни­шта дру­го осим филм­ске сли­ке.

У ко­јим окол­но­сти­ма је осно­ван ваш фе­сти­ вал и ка­ко сте га за­ми­сли­ли? Га­ше­ње би­о­ско­па, и са­мим тим не­ста­нак би­о­ скоп­ске пу­бли­ке, до­ве­ло је до то­га да у Ср­би­ји

Ива­на Кро­ња

ци­јал­ног успе­ха, све до 2003. го­ди­не, ка­да је Херст по­стао већ са­свим до­ бро по­зи­ци­о­ни­ран и ни­је ви­ше имао по­тре­бу за га­ле­ри­ја­ма (иа­ко је пред­ ста­вљен од стра­не је­да­на­ест га­ле­ри­ја) ни­ти ко­лек­ци­о­на­ри­ма ка­ко би про­ да­вао сво­је ра­до­ве, чи­ја се тр­жи­шна вред­ност ме­ри ми­ли­о­ни­ма фун­ти. Иа­ко ње­го­ви ра­до­ви осци­ли­ра­ју из­ ме­ђу са­вр­ше­но ди­зај­ни­ра­них пред­ме­ та и умет­но­сти, кроз сво­ју фор­му и те­му ука­зу­ју на не­мо­гућ­ност „ар­хи­ви­ ра­ња” по­сто­ја­ња, јер пр­о­ла­зност жи­ во­та над­ја­ча­ва сва­ку на­у­ку и тех­нич­ ка до­стиг­ну­ћа. Упр­кос кон­стант­ним ре­ста­у­ра­ци­ја­ма Хер­сто­вих фор­ма­ лин­ских ра­до­ва, ко­ји се по­и­гра­ва­ ју на­шом пер­цеп­ци­јом, чи­не­ћи нас

Чи­ње­ни­ца да не по­сто­ји филм­ска ин­ду­стри­ја мо­же да на­ве­де на за­кљу­чак да је сва ки­не­ма­ то­гра­фи­ја у Ср­би­ји „не­за­ви­сна”. Про­блем до­ ма­ће ки­не­ма­то­гра­фи­је, ка­ко је при­ме­тио је­дан ко­ле­га, је­сте што ни­је има­ла од­го­вор на ге­о­по­ ли­тич­ке про­ме­не у Евро­пи: на пад Бер­лин­ског зи­да, рас­пад СССР и СФРЈ. На­кон кра­ха зе­мље као да нам је од­у­зе­та на­ша исто­ри­ја фил­ма. За раз­ли­ку од нас, ком­ши­је из Ру­му­ни­је су се бо­ ље сна­шле. До пре де­се­так го­ди­на, осим Лу­ чи­ја­на Пин­ти­ли­јеа, они прак­тич­но ни­су има­ ли ки­не­ма­то­гра­фи­ју. Али код њих је још 1992. на­пра­вљен филм ка­кав на­ма и да­ље не­до­ста­је: Ви­де­о­гра­ми ре­во­лу­ци­је Ан­дре­ја Уји­це и Ха­ру­ на Фа­ро­ки­ја.

све­до­ци­ма бе­смрт­но­сти ко­је вре­ме не на­гри­за, ме­со ипак про­па­да, тру­ ли и не­при­мет­но не­ста­је пред на­шим очи­ма. Је­дан од нај­ек­спли­цит­ни­јих при­ме­ра је­сте рад „Хи­ља­ду го­ди­на” (1990), ко­ји пред­ста­вља жи­вот­ни ци­ клус: уну­тар ми­ни­ма­ли­стич­ке ста­кле­ не ви­три­не на­ла­зи се ле­гло цр­ва ко­ ји пре­ра­ста­ју у му­ве, а пре­жи­вља­ва­ју за­хва­љу­ју­ћи исе­че­ној кра­вљој гла­ви ко­ја ле­жи у кр­ви. Екс­пли­цит­на те­ма­ти­ка ду­ал­но­сти жи­во­та и смр­ти и ре­ли­гиј­ска по­за­ди­ на ни­су Хер­стов је­ди­ни ин­те­рес. Ја­сне су ре­фе­рен­це на мр­тву при­ро­ду, е­нто­ мо­ло­ги­ју, ана­ли­зу бо­је и ну­ме­ро­ло­ ги­ју. На сли­ка­ма леп­ти­ри по­ку­ша­ва­ ју да се од­ле­пе од по­за­ди­не, ин­сек­ти

су ујед­но и бо­је – Херст ин­си­сти­ра на ау­то­ном­но­сти и слу­чај­но­сти њи­хо­вог по­сто­ја­ња. Сви ра­до­ви, би­ло ин­ста­ла­ци­је би­ ло сли­к е, има­ј у фор­м у кла­с ич­н их ви­три­на, на­лик они­ма ко­је ви­ди­мо у При­род­њач­ком му­зе­ју. Херст је и стра­стве­ни ко­лек­ци­о­нар, ко­ји под сво­јим кро­вом има ко­лек­ци­је ми­не­ ра­ла, ин­се­ка­та, ег­зо­тич­них жи­во­ти­ ња, за­јед­но са ра­до­ви­ма са­вре­ме­не умет­но­сти. Ка­же да „вин­дер­ка­мер” (ка­би­нет рет­ко­сти) у ком жи­ви пред­ ста­вља ње­го­во раз­ми­шља­ње о жи­ во­ту и ево­лу­ци­ји и сва­ко­днев­но га под­се­ћа на не­спо­ји­вост на­уч­не ри­ го­ро­зно­сти са пр­о­ла­зно­шћу и крх­ ко­шћу жи­во­та.

„Са ко­лек­ци­ја­ма се мо­ра жи­ве­ти, за­ то и по­сто­је. Оне нас под­се­ћа­ју на то што би мо­гле по­ста­ти и са том иде­јом се мо­ра­мо сва­ко­днев­но су­о­ча­ва­ти”, ка­же Херст. Ок­то­бра про­шле го­ди­не у Лон­до­ну је отво­рио Њу­порт улич­ну га­ле­ри­ју, из­ло­жбе­ни про­стор од 3.500 ме­та­ра ква­драт­них у ко­ме пред­ста­вља де­ла из сво­је умет­нич­ке ко­лек­ци­је. На про­гра­му је тре­нут­но из­ло­жба „Но­во” Џе­фа Кун­са. За Хер­ста то је при­ли­ка да се вра­ти ку­сто­ским по­че­ци­ма. Умет­ник за 2017. го­ди­ну на­ја­вљу­је ве­ли­ки по­вра­так. До та­да ње­го­ве ра­до­ве на­ша пу­бли­ка мо­же пр­ви пут да ви­ди на из­ло­жби у Му­зе­ју са­вре­ме­не умет­но­сти Вој­во­ди­не (од 2. сеп­тем­бра до 14. ок­то­бра 2016). ¶

Та­шти­на пра­зни­не По­пут ро­ке­ра на за­ла­ску,­ Херст је љу­бав пре­ма­ фар­ма­ко­ло­ги­ји за­ме­нио­ ре­ли­ги­јом – ве­ром у но­вац

не­го умет­нич­ки по­крет – до­не­ли су та­лас про­ во­ка­тив­них про­ме­на. Реч „но­во”, до та­да ре­ зер­ви­са­на за брен­динг, про­ди­ре у све сфе­ре дру­штва: но­ва умет­ност, но­ва Бри­та­ни­ја, но­ви, сјај­ни свет ко­ји из­ла­зи из сен­ке та­че­ри­зма и од­ра­жа­ва го­ру­ћу же­љу за ко­мер­ци­јал­ним успе­ хом. Отво­ре­но тр­жи­ште по­кре­ће пред­у­зет­нич­ке

Мла­ди бри­тан­ски умет­ни­ци се кон­зер­ва­ти­ ви­зму су­прот­ста­вља­ју шо­ком и спек­та­клом, по­зајм­љу­ју­ћи стил­ске аспек­те ми­ни­ма­ли­зма, кон­цеп­ту­а­ли­зма и поп-ар­та, као и мрач­ни­је са­ вре­ме­не го­ти­ке. Пра­ве­ћи играч­ке за из­у­зет­но бо­га­те, они оку­пља­ју но­ву ге­не­ра­ци­ју ко­лек­ци­о­ на­ра: би­зни­сме­ни су фа­сци­ни­ра­ни ви­тал­но­шћу

ко­ји под ја­ким обез­бе­ђе­њем штан­цу­ју фо­то­ре­ а­ли­стич­ке сли­ке ће­ли­ја ра­ка, ло­гое, по­ли­тич­ке сло­га­не и дру­ге си­му­ла­кре раз­ли­чи­тих аспе­ка­ та дру­штве­них бо­ле­сти. Ова ин­ду­стриј­ска хи­пер­ про­дук­ци­ја да­ле­ко над­ма­шу­је Вор­хо­ло­ву Фа­бри­ ку: до 2013. го­ди­не Хер­стов пер­со­на­ли­зо­ва­ни умет­нич­ки опус бро­јао је шест хи­ља­да сли­ка и скулп­ту­ра и пре­ко две хи­ља­де цр­те­жа. ОСВРТ Ње­гов бренд се штам­па као но­вац. Умет­нич­ки про­цес је брз – јер се не ба­ви иде­јом. По­ла­зе­ћи од то­га да је Алек­сан­дра Ла­зар све већ ви­ђе­но, пре­у­зи­ма мо­ти­ве, те­ ме, иде­је, слич­но као што ре­кла­ме ко­ ри­сте сли­ке и сло­га­не. Смрт­ност и но­ ерст је уја­хао у Ср­би­ју на оли­ња­лом вац оста­ју до­ми­нант­на ин­те­ре­со­ва­ња, кљу­се­ту ста­ре ро­кер­ске сла­ве. Умет­ док су на­у­ка и ре­ли­ги­ја пред­ста­вље­не ник ко­ји је 1997. уче­ство­вао у спек­та­ као две стра­не истог стра­ха од смр­ клу „Сен­за­ци­ја”, да би де­сет го­ди­на ка­ ти. Код ло­ба­ње оп­то­че­не ди­ја­ман­ти­ сни­је из­гу­био по­др­шку кри­ти­ке ка­да је ма стра­хо­по­што­ва­ње ули­ва це­на (50 по­чео да сли­ка, те про­да­вао сво­је де­вал­ви­ра­не ми­ли­о­на фун­ти), док код ај­ку­ле у фор­ ра­до­ве на аук­ци­ји у Са­де­би­ју, нај­зад је на свет­ ма­ли­ну („Фи­зич­ка не­мо­гућ­ност смр­ти ској ту­ри до­шао и до нас. Као и сви ро­ке­ри на у све­сти не­ког жи­вог”) фи­зич­ка бли­ за­ла­ску, Херст је љу­бав пре­ма фар­ма­ко­ло­ги­ји скост смр­ти про­во­ци­ра страх. за­ме­нио ре­ли­ги­јом – ве­ром у но­вац, да бу­де­мо За раз­ли­ку од плит­ко­ум­ног па­кла ка­ пре­ци­зни. Из­ло­жба „Но­ва ре­ли­ги­ја” у Му­зе­ју са­ пи­та­ли­стич­ког ки­ча ко­ји ства­ра ње­гов вре­ме­не умет­но­сти Вој­во­ди­не, ко­ја при­ка­зу­је узор Џеф Кунс, Херст за­ди­ре у ду­бље Хер­сто­ве гра­фи­ке и скулп­ту­ре из псе­у­до­са­крал­ те­ме пра­зним је­зи­ком адвер­тај­зин­ ног ци­клу­са, пред­ста­вља да­ле­ки од­јек ње­го­вих Д. Херст, са изложбе у Македонији Уз дозволу Paul Stolper Gallery, Damien Hirst and Science Ltd. All rights reserved, DACS 2016 га. Лич­ни став је си­му­ли­ран, умет­ник чу­ве­них ра­них ра­до­ва. оста­је са­кри­вен, као лик из култ­не се­ Де­ве­де­се­те го­ди­не про­шлог ве­ка су у Бри­та­ ини­ци­ја­ти­ве и оп­ти­ми­стич­ну ве­ру у по­тен­ци­јал без пре­те­ра­не ду­би­не ко­ја не­ма ве­зе с мо­ра­ли­ ри­је „Неј­тан Бар­ли” из 2005, кроз ко­ји је па­ро­ ни­ји би­ле пе­ри­од дру­штве­не тран­сфор­ма­ци­је. за пра­вље­ње нов­ца. По­кре­ћу се ал­тер­на­тив­ни са­њем и не зах­те­ва по­зна­ва­ње исто­ри­је умет­но­ ди­ран свет у ко­ме сва­ки иди­от мо­же да про­дре у Но­ви ла­бу­ри­сти, са То­ни­јем Бле­ром на че­лу, и умет­нич­ки про­сто­ри, као што је ле­ген­дар­на из­ сти. До­во­љан је за­јед­нич­ки је­зик нов­ца. ме­ди­је. На сли­чан на­чин на ко­ји се­ри­ја ко­ри­сти но­ва умет­ност оли­че­на у Мла­дим бри­тан­ским ло­жба „Фриз” („Fre­e­ze”, 1988) у ис­точ­ном Лон­ Жур­ке, тра­че­ви и це­не за­се­њу­ју умет­ност, иа­ко ин­тер­нет и ди­ги­тал­ну те­ле­ви­зи­ју, Херст ко­ри­сти умет­ни­ци­ма (Young Bri­tish Ar­tists) ­– ге­не­рич­ до­ну, а ку­стос из­ло­жбе на до­ко­ви­ма Са­ри­ја је нај­зна­чај­ни­ја де­ла – као што је Хер­сто­ва ај­ку­ла у Бле­ро­во тр­жи­ште: по­ну­да хип­но­ти­ше по­тра­жњу, ки тер­мин ко­ји зву­чи ви­ше као млад кром­пир не­по­зна­ти Деј­ми­јан Херст. фор­ма­ли­ну – оста­ју па­ра­диг­ме вре­ме­на. Вр­ху­нац за­тим ме­та­ста­зи­ра у све­при­сут­ну ро­бу, где увре­ је би­ла „Сен­за­ци­ја”, по­сле че­га хајп по­сте­пе­но да и сим­бол по­ста­ју ге­не­ра­циј­ски иде­ал. опа­да. Че­тврт ве­ка ка­сни­је, мла­ди умет­ни­ци су Кли­нац ко­ји је не­ка­да био бес­при­зор­ник на пе­де­се­то­го­ди­шња­ци, а кон­тро­верз­ни кон­цеп­ту­а­ ули­ца­ма Лид­са не ве­ру­је ни­ко­ме и ни у шта, ми­ Издаје: Политика новине и магазини д.о.о.­ ли­стич­ки поп уто­пљен је у еста­бли­шмент. ну­ци­о­зно кон­тро­ли­шу­ћи про­цес ко­јим од­ла­же Директор: Мира Глишић-Симић. Директор: Нина Самарџић.­ Херст, ко­ји од­ли­чан ку­стос, у ме­ђу­вре­ме­ну је сво­је стреп­ње. Умет­ност му до­но­си мо­ме­нат В. д. главног и одговорног уредника: Жарко Ракић. Уредник Додатка: Ана Оташевић.­ по­стао вла­сник ком­па­ни­је Са­јенс лтд. и Њу­порт уну­тра­шњег ми­ра, али ка­да је реч о умет­нич­ Графички дизајн: Илија Милошевић. Телефон: 330-1751. Факс: 3373-393.­ стрит га­ле­ри­је, у ко­јој из­ла­же ра­до­ве из при­ват­ ком тр­жи­шту Деј­ми­јан ће ра­ди­је пре­ва­ри­ти не­ Електронско издање: www.politika.rs не ко­лек­ци­је. Са­јенс има око 160 за­по­сле­них, го би­ти пре­ва­рен. ¶

Х

КУЛТУРА УМЕТНОСТ НАУКА


Субота 3. септембар 2016. kulturni.dodatak@politika.rs

АУТОРСКИ ФИЛМ

03

Олаф ни­ка­да ни­је био у Ка­ну, из иде­о­ло­шких раз­ло­га. По­след­њи пут сам га ви­део у цр­ве­ној ма­ји­ци са Вуч­ком, ма­ско­том зим­ске олим­пи­ ја­де у Са­ра­је­ву. У ње­го­вом про­гра­му на фе­сти­ ва­лу је и ре­мек-де­ло Вер­но­на Чет­ме­на Фај­ нал флеш (2009), озби­љан и над­ре­а­лан филм о сма­ку све­та, на ко­ји би Бу­њу­ел и Да­ли би­ ли по­но­сни. Прет­ход­них го­ди­на при­ка­за­ли сте ре­тро­ спек­ти­ве крат­ких фил­мо­ва ита­ли­јан­ског ре­ди­те­ља Ђа­ко­ма Абру­це­зеа и Да­не­та Ко­ мље­на. Овај пут ће би­ти при­ка­за­ни ра­до­ви Иго­ра Бе­зи­но­ви­ћа из Хр­ват­ске. По че­му је ње­гов стил по­се­бан? Игор Бе­зи­но­вић филм сма­тра ин­те­грал­ним де­лом свог ан­га­жма­на, у чи­јем сре­ди­шту су дру­штве­не те­ме и су­ко­би и за­у­зи­ма­ње за обес­ пра­вље­не со­ци­јал­не гру­пе. За се­бе ка­же да се тру­ди да пра­ти мак­си­му Бо­ри­са Бу­де­на: „Сви смо ми по­че­ли као ама­те­ри, али са­мо нај­бо­љи од нас су то и оста­ли.” У се­ри­ји ње­го­вих крат­ких и ве­о­ма крат­ких фил­мо­ва ко­је ће­мо при­ка­за­ти очи­гле­дан је не са­мо ква­ли­тет „ама­тер­ског” ен­ту­зи­ја­зма и не­ спу­та­но­сти већ и ве­ли­ка филм­ска еру­ди­ци­ја ко­ју по­ка­зу­је од­лич­но се сна­ла­зе­ћи у раз­ли­ чи­тим жан­ро­ви­ма, фор­ма­ма, бу­џе­ти­ма, тех­ ни­ка­ма и те­ма­ма. Про­јек­ци­је сво­јих оства­ре­ ња до­жи­вља­ва као шан­су за су­срет и ак­тив­ни раз­го­вор са пу­бли­ком. По­зна­ти филм­ски кри­ ти­чар Нил Јанг свр­ста­ва га у нај­ва­жни­је мла­де европ­ске ре­ди­те­ље. ¶

Едуардо Вилијамс, „El auge del humano”

Иго­р Бе­зи­но­ви­ћ, „Кратки обитељски филм”

На­кон кра­ха зе­мље као­ да нам је од­у­зе­та на­ша исто­ри­ја­ фил­ма. За раз­ли­ку од нас,­ ком­ши­је из Ру­му­ни­је су се­ бо­ље сна­шле

Саломе Ламас, „Елдорадо XXI” Извор прес фестивала

Есте­ти­ка­ сва­ко­дне­ви­це Но­ве филм­ске те­ме зах­те­ва­ле су и но­ви филм­ски­ по­сту­пак и но­ви од­нос пре­ма сли­ци ЦР­НИ ТА­ЛАС (2) Не­вен­ка Стан­ко­вић

„Љу­бав­ни слу­чај или тра­ге­ди­ја слу­жбе­ни­це ПТТ”

Сцене из филма „Чо­век ни­је ти­ца”

Н

о­в и ју­го­сло­в ен­с ки филм или „цр­ни та­лас” уво­ди но­ ве те­ме у ју­го­сло­вен­ску ки­ не­ма­то­гра­фи­ју ше­зде­се­тих и се­дам­де­се­тих го­ди­на про­ шлог ве­ка и ус­по­ста­вља нови филм­ ски по­глед на свет. Ау­то­ри ви­де свет она­квим ка­кав је­сте, без иде­о­ло­шких или књи­жев­них упли­та­ња. Сва­ко­дне­ ви­ца и про­стор у ко­ме жи­ве обич­ни љу­ди по­ста­ју око­сни­це ин­те­ре­са мла­ дих филм­ских ре­ди­те­ља. Но­ве филм­ ске те­ме зах­те­ва­ле су и но­ви филм­ски по­сту­пак и но­ви од­нос пре­ма сли­ци ко­ју об­ли­ку­је осло­бо­ђе­на ка­ме­ра сво­ јим круп­ним пла­но­ви­ма и су­бјек­тив­ ним ка­дро­ви­ма. Ка­ме­ра пра­ти про­та­ го­ни­сте у сва­ко­днев­ном про­сто­ру и ак­тив­но­сти­ма. Ду­шан Ма­ка­ве­јев у свом тек­сту Ко­ кан Ра­ко­њац или бе­сми­сле­ни по­глед кроз про­зор пи­ше да ам­би­јент у ко­ме жи­ви­ мо по­ста­је естет­ска чи­ње­ни­ца, а да ти про­сто­ри са­гле­да­ни не­мир­ним оком ка­ме­ре зра­че но­ве ин­фор­ма­ци­је и на тај на­чин се по­ја­вљу­је но­ва ди­мен­зи­ја на­ших сва­ко­днев­них жи­во­та. За раз­ли­ку од пар­ти­зан­ских фил­ мо­ва ко­ји су ве­ли­ча­ли уче­шће Ко­му­

ни­стич­ке пар­ти­је у бор­би про­тив на­ ци­зма у Дру­гом свет­ском ра­ту, мла­де ре­ди­те­ље „цр­ног та­ла­са” за­ни­ма­ле су дру­штве­не при­ли­ке и про­бле­ми ма­ лог чо­ве­ка у сва­ко­днев­ном жи­во­ту ко­је ис­тра­жу­ју с по­ли­тич­ки ан­га­жо­ ва­них по­ла­зи­шта.

Историјска дегенерација Је­дан од пр­вих при­ме­ра но­вог филм­ ског при­сту­па је­сте филм Ма­ка­ве­је­ва Чо­век ни­је ти­ца из 1965. го­ди­не. Рад­ ња фил­ма је сме­ште­на у ин­ду­стриј­ ски гра­дић у ис­точ­ној Ср­би­ји. Филм се ба­ви по­ло­жа­јем рад­ни­ка у со­ци­ја­ ли­стич­ком, са­мо­зва­ном бес­кла­сном дру­штву. По­сред­ством ли­ка ју­на­ка фил­ма Ја­на (Ја­нес Вр­хо­вец), ин­же­ ње­ра сред­њих го­ди­на из Сло­ве­ни­је, ко­ји до­ла­зи да ра­ди у Бо­ру, Ма­ка­ве­јев при­ка­зу­је пр­о­бле­ме ко­ји­ма је со­ци­ја­ ли­стич­ка Ју­го­сла­ви­ја би­ла ду­бин­ски про­же­та: ужа­сни усло­ви ра­да, не­до­ ста­так про­сто­ра за ста­но­ва­ње, на­за­ дан дру­штве­ни од­нос пре­ма же­на­ма, рет­ки кул­тур­ни до­га­ђа­ји, не­до­вољ­но обра­зо­ва­ње и про­бле­ми у ме­ђу­соб­ној ко­му­ни­ка­ци­ји. Пи­та­ња ко­ји­ма се овај филм ба­ви ве­о­ма су осе­тљи­ва, уто­ли­

ко пре што су вла­сти по­ку­ша­ва­ле да их при­кри­ју под па­ро­лом бес­кла­сног дру­штва. Ма­ка­ве­јев гле­да­о­цу пру­жа ви­ше­ слој­ну сли­ку те­шког жи­во­та рад­ни­ка у Бо­ру кроз сва­ко­днев­не си­ту­а­ци­је у ко­ји­ма ју­на­ци фил­ма по­ку­ша­ва­ју да се из­бо­ре за сво­је ме­сто у дру­штву. Та­ ко је ју­на­ки­ња фил­ма Рај­ка (Ми­ле­на Дра­вић) рас­тр­за­на из­ме­ђу свог ста­ ри­јег љу­бав­ни­ка Ја­на, ко­ји је зо­ве да по­ђе са њим у Сло­ве­ни­ју и за­поч­не но­ви жи­вот, и мла­дог и ле­пог во­за­ча ка­ми­о­на (Бо­рис Двор­ник), да би на кра­ју фил­ма од­лу­чи­ла да оста­не у Бо­ ру и на­ста­ви да жи­ви у до­бро по­зна­ тим окол­но­сти­ма. Ма­ка­ве­јев ко­ри­сти лик сло­ве­нач­ког ин­жи­ње­ра Ја­на ко­ји до­ла­зи у учма­лу сре­ди­ну и до­но­си дах но­вог и дру­га­чи­јег да би ука­зао на фе­ но­мен га­стар­бај­те­ра ко­ји је по­чео да узи­ма ма­ха од сре­ди­не ше­зде­се­тих го­ ди­на про­шлог ве­ка. Сле­де­ћи филм Ма­ка­ве­је­ва из 1967. го­ди­не, Љу­бав­ни слу­чај или тра­ге­ди­ја слу­жбе­ни­це ПТТ, филм о љу­ба­ви дво­је мла­дих, Иза­бе­ле (Ева Рас) и Ах­ме­да (Сло­бо­дан Али­гру­дић), за­вр­ша­ва се тра­гич­но. Ма­ка­ве­јев ком­по­ну­је филм

од раз­ли­чи­тих филм­ских струк­ту­ра, игра­ног де­ла фил­ма, до­ку­мен­тар­ног и екс­перт­ских ана­ли­за сек­со­ло­га и кри­ми­но­ло­га. Филм се упо­ре­до ба­ви ши­рим дру­штве­ним окол­но­сти­ма у со­ци­ја­ли­стич­кој зе­мљи чи­ји сим­бо­ ли пред­ста­вља­ња, као што су за­ста­ве, зве­зде и па­ра­де, при­ка­за­ни на пре­те­ ра­но сти­ли­зо­ва­ни на­чин, упу­ћу­ју на још је­дан ни­во зна­че­ња, на кри­ти­ку не­ис­пу­ње­них обе­ћа­ња со­ци­ја­ли­зма и ње­го­ве исто­риј­ске де­ге­не­ра­ци­је.

Филм о граду Сво­ју љу­бав­ну при­чу Ма­ка­ве­јев сме­ шта у град. Она се од­ви­ја кроз од­нос из­ме­ђу гра­да и ње­го­вих ста­нов­ни­ка, чи­је се жи­вот­не при­че раз­ви­ја­ју и за­ вр­ша­ва­ју на­спрам по­за­ди­не и уну­тар струк­ту­ре ме­тро­по­ле. Кре­та­ње уче­ сни­ка у фил­му кроз град – би­ло да су у згра­да­ма или ме­ња­ју ста­но­ве, би­ло да уче­ству­ју у град­ским до­га­ђа­њи­ма, као што је ди­за­ње огром­ног плат­не­ ног тран­спа­рен­та с Ле­њи­но­вим ли­ ком на фа­са­ду До­ма син­ди­ка­та и по­ сма­тра­ње со­ци­ја­ли­стич­ке рад­нич­ке па­ра­де или ше­та­ју гра­дом – чи­ни Љу­бав­ни слу­чај фил­мом о гра­ду. Ма­

ка­ве­јев сли­ка жи­во­те сво­јих ли­ко­ва из угла њи­хо­ве по­ве­за­но­сти, то јест усло­вље­но­сти, с град­ском сре­ди­ном. За раз­ви­ја­ње ви­зу­ел­них и на­ра­тив­них то­ко­ва у овом фил­му као оквир ау­тор ко­ри­сти ар­хи­тек­ту­ру гра­да и ње­го­ во исто­риј­ско би­ће да би ис­тра­жио ње­гов по­ли­тич­ки кон­текст, у овом слу­ча­ју со­ци­ја­ли­зам. Ко­ри­шће­њем ви­со­ко сти­ли­зо­ва­них и пре­на­гла­ше­ них сим­бо­ла со­ци­ја­ли­зма Ма­ка­ве­јев у овом фил­му ана­ли­зи­ра об­ма­не со­ ци­ја­ли­стич­ког си­сте­ма и ње­го­вих ау­ то­ри­тар­них струк­ту­ра. У сво­ј а пр­в а два ду­го­м е­т ра­ж на филм, Чо­век ни­је ти­ца (1965) и Љу­ бав­ни слу­чај или тра­ге­ди­ја слу­жбе­ни­ це ПТТ (1967), ре­ди­тељ гра­ди по­се­ бан на­р а­т ив­н о-ви­з у­ел­н и филм­с ки си­стем ко­ји сво­јим ни­ка­да пре то­га ви­ђе­ним при­сту­пом по­ста­вља ау­то­ра у сам врх „цр­ног та­ла­са”. Ови фил­мо­ ви сво­јом филм­ском сли­ком до­но­се но­во зна­че­ње фил­му на гло­бал­ном ни­воу, а те­мат­ски ана­ли­зи­ра­ју и раз­ гра­ђу­ју ау­то­ри­тар­ни и мо­но­лит­ни со­ци­ја­ли­стич­ки си­стем, пру­жа­ју­ћи исто­вре­ме­но мо­дел сло­бод­ни­јег и пра­вич­ни­јег дру­штва. ¶


3. септембар 2016. kulturni.dodatak@politika.rs 04 Субота

КРОЗ ВРЕМЕ

Путем око света У сво­јим пи­сми­ма са пу­то­ва­ња и пу­то­пи­си­ма Је­ле­на Ди­ми­три­је­вић нај­ја­сни­је по­ка­зу­је оно што су­ од­ли­ке ње­не це­ло­куп­не жи­вот­не­ и ства­ра­лач­ке при­че: отво­ре­ност пре­ма дру­гим кул­ту­ра­ма,­ ин­те­лек­ту­ал­ну и лич­ну хра­брост, ви­со­ку кул­ту­ру, ин­те­ре­со­ва­ње­ за ста­тус же­на, спо­соб­ност­ ем­па­ти­је, ко­смо­по­лит­ски дух и, исто­вре­ме­но, ду­бо­ку емо­тив­ну­ ве­зу са до­мо­ви­ном

Ка­и­ро, 28. де­цем­бар 1926. По­што­ва­ни Го­спо­ди­не Уред­ни­че, Да ли се се­ћа­те да сам на овај пут по­шла још про­ шле го­ди­не? По­шла сам, али ни­сам до­шла у овај део све­та, јер су ме беч­ки оку­ли­сти од­вра­ти­ли од то­га, по­што је ма­ло тре­ба­ло, па да из­гу­бим оч­ни вид, да га из­гу­бим за на­век. На вре­ме сам се обра­ ти­ла за са­вет и опе­ра­ци­ја мо­га ока је ус­пе­ла. И сад сам по­шла да оства­рим, што се ни­је мо­гло оства­ ри­ти про­шле го­ди­не. Пи­смо, ко­је ша­љем пре­ко По­ли­ти­ке Гђи Дел­фи Ива­нић­ки, на­пи­са­ла сам за јав­ност. У ње­му не­ма ни­че­га при­ват­ног и ја др­жим да ће­те му ви да­ти ме­ста у ва­шем ли­сту ко­ји ја бо­ље це­ним од свих ли­сто­ва, на­ших див­них ли­сто­ва што из­ла­зе у на­ шој зе­мљи. Нај­леп­ше мо­лим кад се штам­па – ако се штам­ па – ово мо­је пи­смо, да се обра­ти па­жња на ко­ рек­ту­ру и да се у тек­сту ни­шта не ме­ња ни­ти до­да­је. Мо­жда је ова на­по­ме­на из­ли­шна, по­што је По­ли­ти­ка у то­ме озбиљ­ни­ја и па­жљи­ви­ја не­го на­ши ли­те­рар­ни ли­сто­ви. Ми­слим на штам­пар­ ске гре­шке. За­хва­љу­ју­ћи вам на до­бро­ти, Го­спо­ди­не уред­ни­че, ја вас мо­лим да уз мо­је ис­кре­не по­здра­ве при­ми­ те и уве­ре­ње да вас осо­би­то це­ним. Је­ле­на Ј. Ди­ми­три­је­вић

П

и­смо глав­ном уред­ни­ку По­ли­ти­ке ко­је је Је­ле­на Ди­ми­три­је­вић пи­са­ла у Ка­и­ру 28. де­цем­бра 1926. го­ди­не чу­ва се у ру­ко­пи­сној за­о­став­шти­ни у На­род­ној би­бли­о­те­ци Ср­би­је. Оно са­жи­ма ва­жне де­та­ље ве­за­не за жи­вот ове књи­ жев­ни­це, до­бро­твор­ке и ак­ти­вист­ки­ње ко­ја, у тре­нут­ку ка­да га пи­ше, има 64 го­ди­не и пу­ту­је око све­та. Је­ле­на Ди­ми­три­је­вић у сво­јим пи­ сми­ма са пу­то­ва­ња и пу­то­пи­си­ма нај­ја­сни­је по­ ка­зу­је оно што су од­ли­ке ње­не це­ло­куп­не жи­ вот­не и ства­ра­лач­ке при­че: отво­ре­ност пре­ма дру­гим кул­ту­ра­ма, ин­те­лек­ту­ал­ну и лич­ну хра­ брост, ви­со­ку кул­ту­ру, ин­те­ре­со­ва­ње за ста­тус же­на, спо­соб­ност ем­па­ти­је, ко­смо­по­лит­ски дух и, исто­вре­ме­но, ду­бо­ку емо­тив­ну ве­зу са до­мо­ ви­ном. Ко је би­ла ова из­у­зет­на же­на ко­јом би се сва­ка кул­ту­ра по­но­си­ла и ка­ко је из­гле­дао њен жи­вот­ни пут? Је­ле­на Ди­ми­три­је­вић је ро­ђе­на 1862. го­ди­не у Кру­шев­цу у по­ро­ди­ци тр­гов­ца Ни­ко­ле Миљ­ко­ ви­ћа. Би­ла је де­се­то де­те, а ње­на мај­ка Ста­мен­ ка, по оцу Кнез-Ми­лој­ко­вић, има­ла је 46 го­ди­на ка­да ју је ро­ди­ла. По смр­ти Ни­ко­ле Миљ­ко­ви­ ћа, по­ро­ди­ца пре­ла­зи у Алек­си­нац, у дом нај­ ста­ри­јег по­лу­бра­та Је­ле­не Миљ­ко­вић, Ни­ко­ле Пе­тро­ви­ћа, имућ­ног тр­гов­ца. Ту Је­ле­на по­чи­ње са­мо­стал­но да учи стра­не је­зи­ке – од европ­ских на­у­чи­ће не­мач­ки, фран­цу­ски, ен­гле­ски, грч­ки и, ве­ро­ват­но, ита­ли­јан­ски.

„Сун­це јар­ко” из те збир­ке пе­ва­ла се ка­сни­је као на­род­на пе­сма. У Ни­шу Је­ле­на Ди­ми­три­је­ вић по­чи­ње да учи тур­ски је­зик и да по­се­ћу­је ха­ре­ме, жен­ске де­ло­ве му­сли­ман­ских до­мо­ва. О то­ме све­до­че Пи­сма из Ни­ша (о ха­ре­ми­ма), сво­је­вр­стан пу­то­пис ко­ји опи­су­је сло­је­ве гра­

Из путописа „Се­дам мо­ра­ и три оке­а­на” Јер не­ма ве­ћег ужи­ва­ња не­го по стра­ним гра­до­ви­ма ту­ма­ра­ти сам-сам­цит и за­стај­ ки­ва­ти, за­гле­да­ти, раз­ми­шља­ти, по­не­кад с не­ким раз­го­ва­ра­ти, рас­пи­ти­ва­ти и до­зна­ти оно од не­ког ме­шта­ни­на што ни­кад не би до­знао ни од јед­ног про­фе­си­о­нал­ног во­ђе, ни­ти из ијед­не пут­нич­ке књи­ге, па чак ни из Бе­де­ке­ра „ко­ји све зна”.

Српска Сапфо Ње­но обра­зо­ва­ње је би­ло кућ­но, али оп­се­жно, но по­вре­да ока ко­ју је за­до­би­ла ка­да је има­ла је­ да­на­ест го­ди­на обе­ле­жи­ла јој је чи­тав жи­вот и то ви­ди­мо и из по­ме­ну­тог пи­сма. У ра­ној мла­до­ сти су јој због те по­вре­де огра­ни­ча­ва­ли чи­та­ње и уче­ње, али је ње­на ин­те­лек­ту­ал­на глад би­ла ја­ча од за­бра­на. Не са­мо што је кри­шом чи­та­ла књи­ге из бра­то­вље­ве би­бли­о­те­ке, већ је, ма­кар де­лом, и свој из­бор брач­ног дру­га уте­ме­љи­ла на љу­ба­ви пре­ма књи­га­ма. На­и­ме, са 19 го­ди­на уда­ла се за Јо­ва­на Ди­ми­три­је­ви­ћа, ар­ти­ље­риј­ ског пот­по­руч­ни­ка, чи­је су по­кућ­ство, ка­ко је за­па­зи­ла, чи­ни­ле углав­ном – књи­ге. Са њим је исте го­ди­не пре­шла у Ниш, где су, уз по­вре­ме­ не пре­ки­де, оста­ли на­ред­них се­дам­на­ест го­ди­на. То је и пре­лом­ни тре­ну­так за ње­ну пе­снич­ку и спи­са­тељ­ску исто­ри­ју. У Ни­шу об­ја­вљу­је пр­ву збир­ку по­е­зи­је Је­ле­ни­ не пе­сме ко­ја јој до­но­си на­ди­мак „срп­ска Сап­фо” и уз ко­ју се ве­зи­ва­ло на­га­ђа­ње да ли је ау­тор­ ка пе­са­ма Тур­ки­ња од­бе­гла из ха­ре­ма. Пе­сма

„Са­да­шњи Еги­пат ме­не пот­се­ћа на про­шлу Тур­ску, на ону Тур­ску ко­ју сам ја по­зна­ла још у пр­вој сво­јој мла­до­сти, и у ко­јој сам про­ве­ла нај­ леп­ше ча­со­ве сво­га жи­во­та ме­ђу тур­ским же­на­ ма, во­ле­ћи их, пр­о­у­ча­ва­ју­ћи их и пи­шу­ћи о њи­ ма не са­мо с то­ли­ко по­зна­ва­ња, не­го и с то­ли­ко љу­ба­ви, и са са­жа­ље­њем.” Ниш је Је­ле­на Ди­ми­три­је­вић опе­ва­ла и у пе­сми из 1892, под на­сло­вом „Ба­ба Кра­са: У мој зе­ман и с’г”, у ко­јој је ко­ри­сти­ла ди­ја­ле­кат. По то­ме, као и по мо­ти­ви­ма, ова пе­сма на­го­ ве­шта­ва дра­ма­тич­ну но­ве­лу „Ђул Ма­ри­ки­на при­ка­жња” (об­ја­вље­на 1901) ко­ја се та­ко­ђе де­ша­ва у Ни­шу. Са му­жем пре­ла­зи у Бе­о­град 1898. и у ку­ћи у Ули­ци Фран­цу­ској број 29 (та­да По­зо­ри­шној)

жи­ви до смр­ти. Је­ле­на Ди­ми­три­је­вић је уче­ство­ ва­ла у бал­кан­ским ра­то­ви­ма као бол­ни­чар­ка, а у Пр­вом свет­ском ра­ту 1915. го­ди­не оста­је без му­жа, свог „не­за­бо­ра­вље­ног дру­га”. Пи­сма из Со­лу­на, пи­са­на 1908. го­ди­не, по­ка­зу­ју не са­мо сли­ке мла­до­тур­ске ре­во­лу­ци­је и ње­ног ути­ца­ ја на жи­во­те же­на већ и дир­љи­во при­сан од­нос дво­је су­пру­жни­ка ко­ји се ме­ђу­соб­но по­др­жа­ ва­ју и по­ма­жу. Вр­ло је мо­гу­ће да лик бла­го­род­ ног Али-бе­ја из ро­ма­на Но­ве (1912), на­ста­лог на под­ло­зи Пи­са­ма из Со­лу­на, има цр­те Јо­ва­на Ди­ми­три­је­ви­ћа. Је­ле­на Ј. Ди­ми­три­је­вић, Каиро, 1926.

Опчињеност Американкама

да до­ступ­не ма­ло ко­ме. Та се књи­га, за­си­ће­на тур­ским из­ра­зи­ма и чи­та­вим ре­че­ни­ца­ма на тур­ском је­зи­ку ис­пи­са­ним ћи­ри­ли­цом, мо­же чи­та­ти и као ро­ман о љу­ба­ви и изо­ла­ци­ји тур­ ских же­на. Мно­го го­ди­на ка­сни­је, у пу­то­пи­су Се­дам мо­ра и три оке­а­на Је­ле­на Ди­ми­три­је­вић је за­пи­са­ла:

На по­чет­ку пу­то­пи­са Но­ви свет или у Аме­ри­ци го­ди­ну да­на, Је­ле­на Ди­ми­три­је­вић ће на­го­ве­сти­ ти да је је­дан од раз­ло­га што је те 1919. го­ди­не кре­ну­ла на да­ле­ки пут же­ља да се за­бо­ра­ви рат и зло ко­је је до­нео. Сам пу­то­пис је из­у­зет­но за­ ни­мљи­во све­до­чан­ство о жи­во­ту же­на у САД у вре­ме ве­ли­ког про­спе­ри­те­та и – про­хи­би­ци­ је. Ау­тор­ка је про­сто оп­чи­ње­на чи­ње­ни­цом да

Колекције народног музеја у Београду: од женскиња до грађанки (4) Ка­ко су жи­ве­ле же­не у Ср­би­ји кра­јем 19. и по­чет­ком 20. ве­ка? Ка­ко су из­гле­да­ле, ка­ко су се обла­чи­ле, шта су ра­ди­ле и ка­ко су се бо­ри­ле за свој по­ло­жај у зе­мљи ко­ја је, осло­ба­ђа­ју­ћи се осман­ског на­сле­ђа, про­ ла­зи­ла кроз по­ли­тич­ки, дру­штве­ни, еко­ном­ски и кул­тур­ни пре­о­бра­жај? О ду­гом пу­ту еман­ци­па­ци­је же­на уну­тар ри­гид­них па­три­јар­хал­них и кон­зер­ва­тив­них окви­ра све­до­че ра­до­ви на­ших умет­ни­ка из ко­лек­ци­је На­род­ног му­зе­ја у Бе­о­гра­ду. Ова де­ла по­слу­жи­ла су исто­ри­чар­ки умет­ но­сти Гор­да­ни Ста­ни­шић да ре­кон­стру­иш ­ е ме­сто и уло­гу же­на у овој уз­бу­дљи­вој епо­хи срп­ске исто­ри­је у ко­јој су по­ста­вље­ни те­ме­љи мо­дер­ ног гра­ђан­ског дру­штва.

Го­спо­ђи­це­ с европ­ским­ уку­сом

У

пе­ри­о­ду од 1903. до 1914. го­ди­не, од чу­ве­ног Мај­ског пре­вра­та до по­чет­ка Ве­ли­ ког ра­та, од сме­не ви­ше­де­це­ ниј­ске вла­да­ви­не ди­на­сти­је Обре­но­вић ди­на­сти­јом Ка­ра­ђор­ђе­ вић, Ср­би­ја је на­пра­ви­ла ве­ли­ки пре­ о­крет не са­мо на по­ли­тич­ком већ и на кул­тур­ном пла­ну. По­чи­ње, исто­риј­ ски ве­ри­фи­ко­ва­но, „злат­но до­ба” срп­ ског пар­ла­мен­та­ри­зма и де­мо­кра­ти­је, тран­сфор­ма­ци­ја по­ли­тич­ки ори­јен­ ти­са­не ели­те у ин­те­лек­ту­ал­ну ели­ту, чи­ме но­ва, про­гре­сив­на свест свр­сис­ ход­но ути­че на раз­ли­чи­те аспек­те дру­ штва у це­ли­ни. Све­сне де­кла­ра­тив­не (му­шке) пред­ у­сло­вље­но­сти да „же­не пр­во тре­ба обра­зо­ва­ти, па им тек он­да да­ти пра­ во гла­са”, же­не да­ље се­бе усме­ра­ва­ју у прав­цу ин­те­лек­ту­ал­не еман­ци­па­ци­

је као је­ди­не уте­ме­ље­не ба­зе за из­ла­ зак из за­ча­ра­ног кру­га. Оне ви­ше не желe да бу­ду „до­бре же­не” са тра­ди­ ци­о­нал­ним вр­ли­на­ма ко­ји­ма је же­на удо­во­ља­ва­ла по­ро­ди­ци, али и све­ту у уло­зи му­зе или укра­са са умет­нич­ ких сли­ка. Же­на до­ко­ли­це у де­ли­ма Ана­ста­ са Јо­ва­но­ви­ћа, Уро­ша Кне­же­ви­ћа и свих оста­лих умет­ни­ка – пор­тре­ти­ ста 19. ве­ка код ко­јих је овај вид из­ ра­жа­ва­ња имао ди­мен­зи­ју по­твр­ђи­ ва­ња или чак пре­ди­мен­зи­о­ни­ра­ња дру­ш тве­н ог ста­т у­с а пор­т ре­т и­с а­н е лич­но­сти и као та­кав по­ста­јао пре­ сти­жни кла­сни ре­пре­зент, са свим атри­бу­ти­ма ле­по­те, успе­ха, али и „до­ брог уку­са” са­мог ау­то­ра – оста­је да ег­зи­сти­ра у ра­до­ви­ма Па­је Јо­ва­но­ви­ ћа. Ње­го­ве же­не из­ви­ру из тра­ди­ци­ ја ака­дем­ске умет­но­сти, ко­ја се, ка­

Бета Вукановић

Ко­ло срп­ских се­ста­ра

ко је ви­део Ми­ро­слав Ти­мо­ти­је­вић, ни­је оп­те­ре­ћи­ва­ла „про­бле­мом од­ но­са умет­но­сти и мо­ра­ла” ка­рак­те­ ри­стич­ним за есте­ти­ку мо­дер­ног до­ ба. Ње­го­ве же­не су апо­те­о­за ле­по­те, оне се „раз­ме­ћу” лук­су­зним то­а­ле­та­ ма и на­ки­том, за­до­вољ­ством у от­ме­ ним ен­те­ри­је­ри­ма, и да­ље у функ­ци­ ји „иде­о­ло­шког естет­ског су­бјек­та” из прет­ход­ног вре­ме­на.

Излазак у јавни простор Упр­кос стан­дард­но кон­зер­ва­тив­ној ин­сти­ту­ци­ји бра­ка, у ко­јој су, пре­ма крај­ње од­ре­ђе­ним гра­ђан­ским за­ко­ ни­ма на сна­зи би­ле тра­ди­ци­о­нал­не вред­но­сти, ку­ћу у зна­че­њу „зби­ра сли­ ка ко­је чо­ве­ку да­ју илу­зи­ју ста­бил­но­ сти” же­на ви­ше не до­жи­вља­ва као им­ пе­ра­тив за очу­ва­ње (илу­зи­је) сре­ће и за­шти­ће­но­сти. Јед­но­став­но, ку­ћа

Б. Вукановић, Дом ученица у Крунској улици, акварел на папиру

оста­је до­ми­цил при­ват­но­сти про­ шло­сти и са­да­шњо­сти, јав­ни жи­вот по­ста­је сми­сао бу­дућ­но­сти. Од пр­ве де­це­ни­је 20. ве­ка уз до­бро­ твор­не ба­ло­ве и при­је­ме, по­зо­ри­шне пред­ста­ве, кон­цер­ти и књи­жев­ни со­ а­реи по­ста­ју до­ступ­ни са­др­жа­ји ко­ји оку­пља­ју гра­ђа­не и гра­ђан­ке раз­ли­ чи­тих про­фи­ла. Ба­ло­ви су би­ли ма­ ни­фе­ста­ци­ја ле­по­те и мо­де, от­ме­ног по­на­ша­ња и кул­ту­ре. Ни­су ор­га­ни­зо­ ва­ни са­мо на дво­ру већ и у са­ло­ни­ма лук­су­зних хо­те­ла, у Град­ској ка­си­ни и Офи­цир­ском до­му, али и у На­род­ном по­зо­ри­шту и Ви­шој жен­ској шко­ли, где су има­ли и еду­ка­тив­ни ка­рак­тер. У при­ре­ђи­ва­њу ба­ло­ва уче­ство­ва­ ле су и чла­ни­це Жен­ског дру­штва и Жен­ског му­зи­кал­ног дру­штва, а бе­ о­град­ска умет­ни­ца Бе­та Ву­ка­но­вић је у сво­јим ка­ри­ка­ту­ра­ма, љуп­ким

хро­ни­ка­ма вре­ме­на и про­сто­ра, за­ бе­ле­жи­ла мно­ге ути­цај­не и углед­не лич­но­сти, ат­мос­фе­ру Бе­о­гра­да ба­ ло­ва и от­ме­них при­је­ма, прин­це­за у про­то­ко­лар­ним ве­чер­њим то­а­ле­та­ма и обич­них гра­ђан­ки ко­ји­ма су јав­на дру­же­ња та­квог ти­па зна­чи­ла мно­го ви­ше од са­мог пле­са. Ова­ква ме­ста же­не ви­ше не до­жи­ вља­ва­ју као пр­о­сто­ре ко­ји им ис­кљу­ чи­во отва­ра­ју мо­гућ­ност да по­вре­ме­ но де­мон­стри­ра­ју за­пад­но­е­вроп­ске ак­ту­ел­не мод­не трен­до­ве и пре­сти­ жне ма­ни­ре, већ их ко­ри­сте за про­ мо­ци­ју лич­них ста­во­ва и лич­них ин­ те­ре­со­ва­ња што се од обра­зо­ва­не и од­луч­не је­дин­ке но­во­га дру­штва та­да и оче­ки­ва­ло. Ре­фор­ме у оде­ва­њу ни­су ви­ше циљ, већ са­мо јед­на по­сле­ди­ца су­штин­ских про­ме­на све­сти уну­тар др­жав­ног функ­ци­о­ни­са­ња, та­ко да је


Субота 3. септембар 2016. kulturni.dodatak@politika.rs

ХОРИЗОНТИ

су Аме­ри­кан­ке осво­ји­ле пра­во гла­са, као и не­ ким њи­хо­вим осо­би­на­ма – вред­но­ћом, пре све­ га. У тре­нут­ку ка­да је овај пу­то­пис об­ја­вљен 1934. Аме­ри­ка се умно­го­ме про­ме­ни­ла, али је то да­нас из­у­зет­но за­ни­мљи­во исто­риј­ско све­ до­чан­ство. Пу­то­пис Се­дам мо­ра и три оке­а­на: пу­тем око све­та об­ја­вљен је тек 1940, прем­да опи­су­је пу­ те­ше­стви­је по Егип­ту, Па­ле­сти­ни, Си­ри­ји, Ли­ ба­ну, ко­је се до­го­ди­ло 1926–1927. Пу­то­пис је на­ста­јао у об­ли­ку пи­са­ма упу­ће­них, из­ме­ђу оста­лих, Дел­фи Ива­нић, ду­го­го­ди­шњој при­ја­ те­љи­ци, осни­ва­чи­ци Ко­ла срп­ских се­ста­ра, чи­ја је чла­ни­ца би­ла и на­ша ау­тор­ка. Као ак­ти­вист­ ки­ња и фе­ми­нист­ки­ња, она је би­ла пот­пу­но по­ не­та и су­сре­том са Хо­дом Ша­ра­ви, пред­сед­ни­ цом Са­ве­за еги­пат­ских фе­ми­ни­ста. Дру­ги део овог пу­то­пи­са по­сто­ји са­мо у ру­ко­пи­су, а об­ у­хва­та по­гла­вља ко­ја се од­но­се на пут по Ин­ ди­ји, Ки­ни и Ја­па­ну. О том де­лу пу­та по­сто­је и Пи­сма из Ин­ди­је (об­ја­вље­на 1928), у ко­ји­ма Је­ ле­на Ди­ми­три­је­вић опи­су­је сво­је на­сто­ја­ње да се су­срет­не са Ра­бин­дра­на­том Та­го­ром, ко­ји је у том тре­нут­ку бо­ло­вао од ма­ла­ри­је. Је­ле­на Ди­ми­три­је­вић је умр­ла у апри­лу 1945. го­ди­не. Из не­по­зна­тог раз­ло­га са­хра­на је одр­ жа­на два са­та ра­ни­је не­го што је на­ја­вље­но у но­ви­на­ма, па је на веч­ни по­чи­нак оти­шла без прат­ње. Ти­ме као да је на­го­ве­ште­на мар­ги­на­ ли­за­ци­ја ко­ја је тра­ја­ла при­лич­но ду­го: ин­тен­ зив­но ин­те­ре­со­ва­ње за Је­ле­ну Ди­ми­три­је­вић об­на­вља се тек од сре­ди­не осам­де­се­тих го­ди­на про­шлог ве­ка и на­ста­вља у овом – до са­да су јој по­све­ће­на два на­уч­на ску­па (одр­жа­на 2004. и 2016. го­ди­не); ма­ги­стар­ски и док­тор­ски рад, тек­сто­ви у ча­со­пи­су и ба­зи Књи­жен­ство (www. knjizenstvo.rs) и дру­гим на­уч­ним ча­со­пи­си­ма; кру­ше­вач­ка би­бли­о­те­ка је ди­ги­та­ли­зо­ва­ла и учи­ни­ла до­ступ­ним не­ка ње­на де­ла, а по­но­во су, код по­зна­тих из­да­ва­ча, об­ја­вље­на Пи­сма из Ни­ша (1986), Пи­сма из Со­лу­на (2008), ро­ман Но­ве (2012) и пу­то­пис Се­дам мо­ра и три оке­а­на (2016). Об­ја­вљен је и је­дан ро­ман ко­ји пред­ста­ вља ње­ну фик­ци­о­на­ли­зо­ва­ну би­о­гра­фи­ју. Ули­ це у Ни­шу и Алек­син­цу ко­је но­се ње­но име, као и би­ста на ни­шкој твр­ђа­ви ау­то­ра Алек­сан­дра Ша­ки­ћа, под­се­ћа­ју на ову из­у­зет­ну же­ну и ау­ тор­ку ко­ја по­ла­ко осва­ја за­слу­же­но ме­сто у на­ шој кул­ту­ри.

За­што же­не иду у цр­кву Вер­ске ин­сти­ту­ци­је су та­ко­ по­ста­ле цен­три за со­ци­ја­ли­за­ци­ју, ме­ста за раз­ме­ну ис­ку­ста­ва.­ Цр­кве су про­стор у ко­ме же­не­ про­на­ла­зе оно што им је­ на дру­гом ме­сту ус­кра­ће­но ИЗ­МЕ­ЂУ ПРА­ВО­СЛА­ВЉА И ФЕ­МИ­НИ­ЗМА

Ан­дреа Јо­ва­но­вић

Ж

е­на у Ср­би­ји да­нас ку­ва, чи­сти и пе­ре, ра­за­пе­та из­ме­ђу два спа­ си­лач­ка по­кре­та – пра­во­сла­вља и ли­бе­рал­ног фе­ми­ни­зма. Сва­ки од њих пре­тен­ду­је да је ње­гов ре­ цепт о то­ме ка­ко жи­вот же­не тре­ба да из­гле­да ис­пра­ван, да ће јој олак­ша­ти му­ке и од ње на­ чи­ни­ти „пра­ву же­ну“. Пра­во­слав­на цр­ква про­пи­су­је раз­ли­чи­та огра­ни­че­ња мо­де­ла жен­ског по­на­ша­ња и про­ мо­ви­ше фи­гу­ру же­не као скром­не, бри­жне и ћу­ тљи­ве мај­ке. Ра­зно­вр­сне фе­ми­ни­стич­ке ор­га­ни­ за­ци­је кри­ти­ку­ју цр­кве­ну по­зи­ци­ју, за­сту­па­ју­ћи западњачки модел улоге же­не као са­мо­стал­не пред­у­зет­ни­це која је спрем­на да јед­на­ко као и му­шка­рац га­зи по све­ту ка­ко би оства­ри­ла сво­ је ци­ље­ве. Пр­ви је по­зи­ва­ју да се ока­ни се­бе и по­све­ти му­жу и по­ро­ди­ци, дру­ги од ње зах­те­ ва­ју да се „од­рек­не бо­га“ и при­гр­ли вред­но­сти вр­лог но­вог све­та.

Нужност и дужност

Ди­рект­ни су­ко­би ове две по­зи­ци­је би­ли су уче­ ста­ли­ји и ва­тре­ни­ји то­ком де­ве­де­се­тих, ка­да је цр­ква игра­ла ва­жни­ју уло­гу у по­ли­тич­ком жи­ Би­ља­на Дој­чи­но­вић, во­ту Ср­би­је не­го да­нас. То­ком две­хи­ља­ди­тих су управ­ни­ца Ка­те­дре за оп­шту­ фе­ми­нист­ки­ње, а по­себ­но ор­га­ни­за­ци­ја Же­не књи­жев­ност и те­о­ри­ју књи­жев­но­сти­ у цр­ном, по­све­ћи­ва­ле те­ми „же­не у пра­во­сла­ на Фи­ло­ло­шком фа­кул­те­ту вљу“ про­стор на сво­јим кон­фе­рен­ци­ја­ма или

Наталија Цветковић, Картање,­ оловка на папиру, 1915.

мо­да све ви­ше тек се­кун­дар­ни екс­по­ нент стра­те­ги­је у ис­ти­ца­њу ста­ту­сне и род­не при­пад­но­сти. У том сми­слу, гра­ђан­ка мо­дер­ног до­ба по­ста­је со­ ци­јал­но ан­га­жо­ва­на же­на ко­ја сво­ ју јав­ну ак­тив­ност нај­де­ло­твор­ни­је спро­во­ди пре­ко на­мен­ски раз­ли­чи­ то пр­о­фи­ли­са­них удру­же­ња, ко­ја су ве­ћи­ном и па­три­от­ски и ху­ма­ни­тар­ но ори­јен­ти­са­на. На ини­ци­ја­ти­ву На­де­жде Пе­тро­ вић и на­став­ни­це из Ско­пља Дел­фе Ива­нић, у но­вој Кра­ље­ви­ни Ср­би­ ји 1903. го­ди­не у Бе­о­гра­ду се осни­ ва Ко­ло срп­ских се­ста­ра ко­је сво­јим про­гра­мом, уз основ­ну, ху­ма­ни­тар­ну де­лат­ност, об­у­хва­та и кул­тур­но-про­ све­ти­тељ­ски рад. Као обич­но, по­че­ так но­вог ве­ка пра­ћен је све­оп­штим ен­ту­зи­ја­змом, што је на­го­ве­сти­ло ста­бил­ни­ју пер­спек­ти­ву и но­ви по­

Н. Цветковић са колегиницама­ у Уметничко-занатској школи 1904.

тен­ци­јал, на че­му су же­не раз­ли­чи­ тих про­фи­ла кул­ту­ре и умет­но­сти сти­му­ли­са­не у прав­цу еман­ци­па­ци­ је сво­јих про­фе­си­о­нал­них иде­ја, али и па­три­от­ских иде­а­ла. Од 1900. го­ди­не до бал­кан­ских ра­ то­ва, по­ред Ко­ла срп­ских се­ста­ра, мно­ге дру­ге ини­ци­ја­ти­ве На­де­жде Пе­тро­вић до­при­не­ле су то­ме да јав­ но екс­по­ни­ра­ње срп­ске же­не по­ста­ не со­ци­јал­но све ви­ше ан­га­жо­ва­но, а њен ста­тус у дру­штву и умет­но­сти при­су­тан и при­ви­ле­го­ван. По­сле сво­ је пр­ве (и је­ди­не) са­мо­стал­не из­ло­ жбе у Бе­о­гра­ду (у про­сто­ри­ја­ма Ве­ли­ ке шко­ле) уче­ству­је у ор­га­ни­зо­ва­њу Пр­ве ју­го­сло­вен­ске умет­нич­ке из­ло­ жбе, 1904. го­ди­не, уз још јед­ну умет­ ни­цу, Бе­ту Ву­ка­но­вић, и не­ко­ли­ко ју­ го­сло­вен­ских умет­ни­ка, по­ма­же при осни­ва­њу Дру­штва срп­ских умет­ни­

05

у на­уч­ним збор­ни­ци­ма. На Фи­ло­зоф­ском фа­ ко­је ту уло­гу ра­ди­је ви­ди као „ду­жност“, пру­жа кул­те­ту у Ни­шу је, кра­јем ју­на, одр­жа­на ме­ђу­ про­стор за сво­је­вр­сни от­клон од на­ту­ра­ли­за­ци­је на­род­на на­уч­на кон­фе­рен­ци­ја по­све­ће­на ре­ „мај­чин­ског по­сла“ и мо­гућ­ност да се тај рад бар до­не­кле при­зна. По­вла­шће­но ме­сто ко­је мај­ка ли­ги­ји и ро­ду. Ка­да се уђе у обим­ну ли­те­ра­ту­ру (би­ло да су има у пра­во­слав­ном све­ту че­сто јој омо­гу­ћа­ва то „све­ти спи­си“, би­ло про­све­ћу­ју­ћи фе­ми­ни­ да вр­ши ути­цај и да је ува­же­на од дру­гих чла­ стич­ки збор­ни­ци), уоч­љи­во је да се обе стра­не но­ва по­ро­ди­це. овом те­мом ба­ве др­же­ћи се зва­нич­них цр­кве­ них про­по­ве­ди, би­ло та­ко што их бра­не, би­ло Овостране потребе та­ко што их кри­ти­ку­ју. По­је­ди­не ре­ли­гиј­ске прак­се ди­рект­но се на­до­ Не­где на рас­кр­шћу ових су­ко­бље­них по­зи­ци­ ве­зу­ју на „ово­стра­не“, све­тов­не по­тре­бе же­на. ја о (не)ис­прав­но­сти „све­тог сло­ва“ на­ла­зи се Же­не да­нас у мно­гим пи­та­њи­ма тра­же по­моћ од „обич­на“ же­на. О њој се нај­ма­ње го­во­ри, и она „цр­кве“, а не од не­ке се­ку­лар­не ин­сти­ту­ци­је. нај­ма­ње има пра­ва да го­во­ри. У овом де­струк­ Број­не дру­штве­не ин­сти­ту­ци­је су, на­и­ме, за­ тив­ном ра­ту о то­ме шта же­на тре­ба да бу­де, ни­ тво­ре­не или про­па­ле као по­сле­ди­ца бру­тал­не јед­на стра­на се не пи­та за­што же­не да­нас у Ср­ тран­зи­ци­је у по­след­ње две де­це­ни­је. То је по­себ­ би­ји „иду у цр­кву“? но уоч­љи­во ка­да се по­гле­да си­ту­а­ци­ја из­ван ве­ И цр­кве­ња­ци и фе­ми­нист­ки­ње на же­ну гле­да­ ћих гра­до­ва у Ср­би­ји. Кул­тур­ни и омла­дин­ски ју као на сво­је­вр­сну та­бу­лу ра­су, пра­зно плат­но цен­три, би­о­ско­пи и по­зо­ри­шта, го­то­во да ниг­ на ко­је тре­ба да упи­шу ап­стракт­не вред­но­сти де ви­ше не по­сто­је. Ме­ста оку­пља­ња за­јед­ни­це ко­је ће им по­мо­ћи да ор­га­ни­зу­ју жи­вот. Сва­ко­ углав­ном се сво­де на ка­фа­не и – цр­кве. дне­ви­ца и иза­зо­ви с ко­ји­ма се су­о­ча­ва­ју же­не Вер­ске ин­сти­ту­ци­је су та­ко по­ста­ле цен­три у Ср­би­ји не за­ни­ма­ју мно­го ова два ар­би­тра. за со­ци­ја­ли­за­ци­ју, ме­ста за раз­ме­ну ис­ку­ста­ва. Прак­тич­ни на­чи­ни на ко­је же­не ин­те­гри­шу ве­ Цр­кве су про­стор у ко­ме же­не про­на­ла­зе оно ру у свој жи­вот, уко­ли­ко је ис­по­ве­да­ју, и сво­је што им је на дру­гом ме­сту ус­кра­ће­но. Ло­кал­ни (не)фе­ми­ни­стич­ке по­гле­де, оста­ју по стра­ни у све­ште­ни­к има улогу сво­је­вр­сног са­ве­то­дав­ца, овој ра­чу­ни­ци. ако не и пси­хи­ја­тра или лај­фко­у­ча. Же­не од све­ Же­не вер­ни­це да­нас у Ср­би­ји ни­су тек ома­ ште­ни­ка тра­же по­моћ, смер­ни­це или са­мо уте­ ђи­ја­на или за­о­ста­ла ску­пи­на ко­ја бес­ ху. Изо­ло­ва­ност у при­ват­ном жи­во­ту Ло­кал­ни­ по­го­вор­но пра­ти на­ло­ге вер­ских по­ све­ште­ни­к­ че­сто их спре­ча­ва да о сво­јим про­бле­ гла­ва­ра. На­чин на ко­ји ће се од­ре­ђе­но има улогу­ ми­ма јав­но го­во­ре, а др­жав­не слу­жбе, ре­ли­гиј­ско пра­ви­ло усво­ји­ти у ве­зи је сво­је­вр­сног ко­је би би­ле над­ле­жне за то, рет­ко где с број­ним дру­гим фак­то­ри­ма, укљу­чу­ са­ве­то­дав­ца,­ су до­ступ­не. При­ват­на по­моћ пси­хи­ ју­ћи и тра­ди­ци­о­нал­не жен­ске ме­то­де ако не и­ ја­тра је, по­ред то­га што још увек ва­жи бор­бе про­тив пра­ви­ла ко­је им ус­кра­ пси­хи­ја­тра­ за та­бу, пре­ску­па у Ср­би­ји. или лај­фко­у­ча. ћу­ју мо­гућ­но­сти. Уоч­љи­ва је и све ве­ћа уло­га ал­тер­на­ Је­дан од та­квих при­ме­ра је­сте пи­ Же­не од­ тив­не ме­ди­ци­не у ма­на­сти­ри­ма. Ов­де та­ње пра­ва на абор­тус, ко­ји се из цр­ све­ште­ни­ка­ не ми­слим на осве­шта­не про­из­во­де кве­не пер­спек­ти­ве тре­ти­ра као „че­ тра­же по­моћ, или по­моћ у мо­ли­тви, већ на раз­ли­ смер­ни­це или до­мор­ство“. У ствар­но­сти, ме­ђу­тим, са­мо уте­ху чи­те биљ­не пре­па­ра­те пра­вље­не по ве­ћи про­блем од оно­га шта про­пи­су­је тра­ди­ци­о­нал­ним жен­ским ре­цеп­ту­ цр­ква же­на­ма пред­ста­вља но­вац ко­ји мо­ра­ју да ра­ма. Ле­ко­ви­тост ових на­пи­та­ка ни­је ниг­де зва­ из­дво­је за ову ме­ди­цин­ску ин­тер­вен­ци­ју. Ли­бе­ нич­но по­твр­ђе­на, али у си­ту­а­ци­ји у ко­јој же­не рал­не фе­ми­нист­ки­ње ов­де им ни­су од по­мо­ћи, и по шест ме­се­ци че­ка­ју ред за ма­мо­гра­фи­ју, бу­ду­ћи да, иа­ко се на­чел­но за­го­ва­ра­ју пра­во на од­лу­ка да у ме­ђу­вре­ме­ну по­ку­ша­ју не­што дру­ абор­тус, исто­вре­ме­но за­ла­жу за еко­ном­ске ме­ го не мо­же да се на­зо­ве вер­ском ира­ци­о­нал­но­ ре ко­ји­ма се све ве­ћем бро­ју же­на уки­да пра­во шћу. Сто­па смрт­но­сти же­на обо­ле­лих од кар­ци­ на бес­плат­ну ме­ди­цин­ску не­гу, а це­на абор­ту­ но­ма у Ср­би­ји јед­на је од нај­ве­ћих у Евро­пи, а са ра­сте, чак и у слу­ча­ју да има­ју здрав­стве­но цр­ква ну­ди не­ке од­го­во­ре, ма ко­ли­ко они би­ли оси­гу­ра­ње. не­до­вољ­ни. Агре­си­ван ли­бе­рал­ни фе­ми­ни­стич­ки при­ступ Же­не у Ср­би­ји ве­ћи­ном до­жи­вља­ва­ју ли­бе­ ни­је осе­тљив на на­чи­не на ко­је се же­не но­се с рал­не фе­ми­ни­стич­ке вред­но­сти као на­мет­ну­ цр­кве­ним за­бра­на­ма и че­сто их од­ба­цу­је. До­бар те са За­па­да, не­што што им је стра­но, а цр­кве­ при­мер је по­што­ва­ње ко­је пра­во­сла­вље ука­зу­је не про­по­ве­ди као зах­те­ве ко­ји се мо­гу за­о­би­ћи мај­ка­ма, а ко­је же­не че­сто ко­ри­сте у сво­јој бор­би или тек де­ли­мич­но при­ме­ни­ти. да се на рад у ку­ћи не гле­да као на не­што што се Да би се раз­у­мео од­нос же­на у Ср­би­ји пре­ма под­ра­зу­ме­ва, већ тре­ба да се це­ни. Ка­пи­та­ли­зам пра­во­сла­вљу, по­треб­но је по­ћи од про­бле­ма ко­ бри­гу мај­ке при­пи­су­је ње­ној при­ро­ди и ви­ди је ји су утка­ни у њи­хо­ву из­вор­ну, су­штин­ски фе­ као пу­ку ну­жност. Па­ра­док­сал­но, пра­во­сла­вље, ми­ни­стич­ку бор­бу.  ¶

Паја Јовановић, Скица за портрет жене која чита писмо, оловка на папиру, 1905–1910.

ка Ла­да, 1905. по­кре­ће Ју­го­сло­вен­ ску умет­нич­ку ко­ло­ни­ју у Си­ће­ву, а 1912. и Сли­кар­ску шко­лу у Бе­о­гра­ ду. По­ред свог про­фе­си­о­нал­ног, сли­ ка­р­ског, пе­да­го­шког и кри­ти­чар­ског ра­да, ни­зом дру­гих ак­тив­но­сти На­ де­жда Пе­тро­вић је бра­ни­ла не са­мо ста­тус же­не већ и сти­му­ли­са­ла ње­ну свест ка уз­ди­за­њу оп­ште­на­ци­о­нал­них иде­а­ла. Као па­три­от­ки­ња ко­ја је у вре­ ме на­сил­не, тзв. анек­си­о­не кри­зе ор­ га­ни­зо­ва­но де­мон­стри­ра­ла за пра­во на по­ли­тич­ко са­мо­о­пре­де­ље­ње, по­ кре­ће осни­ва­ње Од­бо­ра Срп­ки­ња и Ли­ге за на­ци­о­нал­на пра­ва по­тла­че­ них же­на, а сво­ју не­у­мо­р­ну ху­ма­ни­ тар­ну ак­тив­ност на­ста­вља од­ла­ском на фронт, нај­пре у свој­ству до­бро­вољ­ не бол­ни­чар­ке у бал­кан­ским ра­то­ви­ ма, а по­том, све до смр­ти, и у Пр­вом свет­ском ра­ту.

Про­дор со­ци­ја­ли­стич­ких иде­ја, ко­ је су ра­дом Све­то­за­ра Мар­ко­ви­ћа, на ши­рем пла­ну, за­жи­ве­ле и ме­ђу срп­ ским же­на­ма, за­тим и озва­ни­че­ње Ме­ђу­на­род­ног пра­зни­ка же­на, као и ве­ћа сло­бо­да штам­пе и ли­бе­ра­ли­за­ ци­ја по­на­ша­ња и де­ло­ва­ња – што је са но­вим ве­ком и дру­га­чи­јом др­жав­ ном упра­вом прет­по­ста­вља­ло и но­ву ка­ко ин­ди­ви­ду­ал­ну, та­ко и ко­лек­тив­ ну мо­ти­ва­ци­ју, као и про­спе­ри­тет гра­ ђан­ског, ин­те­лек­ту­ал­ног дру­штва – у дру­гој де­це­ни­ји 20. ве­ка дра­ма­тич­но је пре­ки­нут рат­ним го­ди­на­ма.

Опасна Српкиња Тај пе­ри­од је за мно­ге Срп­ки­ње, без ика­кве сум­ње, био да­ле­ко из­над са­ ме афир­ма­ци­је род­них пра­ва. Под­ стак­ну­те та­квим, рат­ним окол­но­сти­ ма, сво­јим ан­га­жо­ва­ним до­при­но­сом

у бор­ба­ма за на­ци­о­нал­ну сло­бо­ду и му­шким са­мо­по­у­зда­њем у по­сле­рат­ ном пе­ри­о­ду же­не су оства­ри­ле го­то­ во ре­во­лу­ци­о­нар­ни по­мак у осва­ја­њу пра­ва на су­ве­ре­ни­тет из­бо­ра, у на­ди за (ипак, мно­го ка­сни­је) оства­ри­ва­ње пра­ва гла­са и ин­те­гра­ци­ју у дру­штво без ика­квих род­них пре­фик­са. На­де­жда Пе­тро­вић је би­ла нај­о­ длуч­ни­ја, иа­ко не и је­ди­на дру­штве­но ан­га­жо­ва­на гра­ђан­ка ме­ђу умет­ни­ца­ ма. Мла­да сли­кар­ка Да­ни­ца Јо­ва­но­ вић већ то­ком уче­ња на Мин­хен­ској ака­де­ми­ји по­ста­је члан па­три­от­ског удру­же­ња срп­ских сту­де­на­та Ср­ба­ ди­ја, да би је, због ње­ног не­до­лич­ног по­ли­тич­ког ан­га­жо­ва­ња, на са­мом по­чет­ку ра­та, ау­стро­у­гар­ска вој­ска стре­ља­ла под сум­њом да је „опа­сна Срп­ки­ња”. За раз­ли­ку од Да­ни­це Јо­ва­но­вић, ко­ја се на фо­то­гра­фи­ја­ма наjчешће мо­гла ви­де­ти об­у­че­на у „ма­ску­ли­зи­ ра­ни” са­ко и с кра­ва­том, Бе­та Ву­ка­ но­вић је за­пам­ће­на као углед­на да­ма у то­а­ле­ти од чип­ке и ру­жа. Од 1900. го­ди­не, Ву­ка­но­ви­ће­ва ру­ко­во­ди Срп­ ском цр­тач­ком и сли­кар­ском шко­лом са су­пру­гом Ри­стом, ба­ви се пе­да­го­ шким по­слом, из­ла­же сво­је ра­до­ве и као бол­ни­чар­ка у ра­то­ви­ма до­при­но­ си осло­бо­ди­лач­кој бор­би Кра­ље­ви­не Ср­би­је. И две Бе­ти­не уче­ни­це, сли­ кар­ке са ди­пло­мом на­став­ни­ца цр­та­ ња и сли­ка­ња, обра­зо­ва­не „го­спо­ђи­це с европ­ским уку­сом” На­та­ли­ја Цвет­ ко­вић и Ан­ђе­ли­ја Ла­за­ре­вић би­ле су ме­ђу оним мла­дим Срп­ки­ња­ма ко­је су сво­јим до­бро­вољ­ним ра­дом по­ма­ га­ле у рат­ним бол­ни­ца­ма. Лич­ност же­не је из­ме­ње­на, култ сми­ре­но­сти, рав­но­ду­шно­сти и ме­лан­ хо­ли­је „за­тво­ре­ног при­ват­ног про­ сто­ра” де­фи­ни­тив­но су де­вал­ви­ра­ни пред зах­те­ви­ма и им­пул­си­ма но­вог вре­ме­на. То је зна­чи­ло да се пор­трет улеп­ша­не же­не у рас­ко­шном ам­би­јен­ ту са­чу­вао тек у тра­го­ви­ма код по­је­ ди­них умет­ни­ка. ¶


3. септембар 2016. kulturni.dodatak@politika.rs 06 Субота

ПРОЗОР

Опа­сан по­вра­так у Ис­тан­бул Ко мо­же да раз­у­ме Тур­ску? Она оста­је ве­ли­ка ми­сте­ри­ја,­ џин на глиненим но­га­ма

сло­же­но­сти то­ли­ко и због уз­бу­дљи­ ве исто­ри­је, ко­ја хра­ни машту и не­ спо­ра­зу­ме.

Ана­то­ли­ја?

ПИСМА­ СА БОСФОРА

Се­ба­сти­јан­ де Кур­тоа

„Са­ма реч Ана­то­ли­ја – Ана­до­лу на тур­ ском до­ла­зи од грч­ке ре­чи ана­то­ле – зна­чи ме­сто где из­ла­зи сун­це, ука­ зу­ју­ћи на Ма­лу Ази­ју”, об­ја­шња­ва грч­ки исто­ри­чар Ко­стас Ста­ма­то­пу­ лос. Са европ­ске стра­не, тур­ска гра­ ни­ца пра­ти Грч­ку и Бу­гар­ску пре­ко Тра­ки­је, док се са ис­точ­не стра­не на­ сла­ња на Кав­каз, Иран, Ирак и Си­ри­ ју, зе­мљу са ко­јом де­ли ви­ше од 800 ки­ло­ме­та­ра углав­ном не­за­хвал­не и

ски Ис­ток, ко­ји се­же до Ви­зан­ти­је, и му­сли­ман­ски Ис­ток, ко­ји по­чи­ње од тур­ских осва­ја­ња.” Го­ди­не 1900, грч­ко пра­во­слав­но ста­нов­ни­штво је још увек чи­ни­ло 16,5 од­сто по­пу­ла­ци­је у тој це­ли­ни ко­ја се про­сти­ра­ла до Та­у­ру­са на ју­го­и­сто­ку и ре­ги­о­на Пон­та на Цр­ном Мо­ру, око Тре­би­зон­да, не ра­чу­на­ју­ћи при­су­ство број­них Јер­ме­на и Си­ри­ја­ца до 1915, на­ро­чи­то на ис­то­ку зе­мље. „Но све је то, на­жа­лост, про­шлост”, об­ја­шња­ва исто­ри­чар. „Ства­ри су по­ста­ле у исто вре­ме јед­но­став­ни­је и сло­же­ни­је, због ви­ше­стру­ких ли­ца са­вре­ме­не Тур­ске ко­ја про­ла­зи кроз ве­ли­ке про­ме­не,

26. ав­гу­ста је ве­ли­чан­ствен. На­да­ле­ ко ши­ри по­ру­ку су­сре­та и про­жи­ма­ ња раз­ли­чи­тих кул­ту­ра, без мр­жње и на­си­ља. Но је ли то до­вољ­но да спа­си ову зе­мљу од са­ме се­бе с пра­вом мо­ же­мо да се за­пи­та­мо. На­да­ти се? Да, тре­ба се на­да­ти, сто­га по­ру­чу­јем још јед­ну фла­шу ра­ки­је.

Не­до­ђи­ја Ако ово ле­то на­пе­то­сти са­гле­дам очи­ ма ту­ри­сте, имам ути­сак да се на­ла­ зим на кра­ју све­та. Про­вео сам од­мор на оба­ли Егеј­ског мо­ра, у јед­ном из­ гу­бље­ном ме­ста­шце­ту зва­ном Асос. На­ла­зи­мо се на­спрам грч­ког остр­ва

С

ле­том ко­је се при­ми­че кра­ ју, Ис­тан­бул се вра­ћа сво­јој уо­би­ча­је­ној опу­ште­но­сти. Све је у по­кре­ту, али се ни­ шта не ме­ња. Мој ку­ће­па­ зи­тељ Су­леј­ман по­но­во је за­у­зео сво­ је ме­сто. Жи­те­љи­ма овог ком­ши­лу­ка увек слу­жи чај на исти на­чин. Про­ на­ла­зим Сул­та­ни­ју, сво­ју чи­ста­чи­цу ци­ган­ског по­ре­кла ко­ја до­ла­зи да ми пе­гла ко­шу­ље. За­јед­но пи­је­мо тур­ску ка­фу и пу­ши­мо по ци­га­ре­ту на мом бал­ко­ну. Град из­гле­да исто као ка­да сам га оста­вио кра­јем ју­ла, у вру­ћи­ни и пре­ви­ра­њу од­мах на­кон др­жав­ног уда­ра. То ни­је обич­но, сва­ко­днев­но ис­ку­ство. Се­ћа­ћу га се це­лог жи­во­та: гле­да­ти исто­ри­ју ка­ко се од­ви­ја пред на­шим па­сив­ним по­гле­дом, не­моћ­ни да ишта учи­ни­мо, па чак ни раз­у­ме­ мо. Про­на­ла­зим свој крај, сво­је ка­фи­ ће, мач­ке ко­је су ау­тен­тич­ни жи­те­љи Ис­тан­бу­ла. Има не­што ма­ње све­та, ту­ри­сти ни­су ви­ше ту, рад­ње су за­ тво­ре­не у Ис­ти­кла­лу – ве­ли­кој тр­го­ вач­кој ули­ци у исто­риј­ском цен­тру Бе­јо­глу – због пра­зног хо­да тур­ске еко­но­ми­је. Ко ина­че мо­же да раз­у­ме Тур­ску? Она оста­је ве­ли­ка ми­сте­ри­ја, џин на глиненим но­га­ма. Уве­рен сам да чи­ тав жи­вот не би био до­во­љан. За то је по­треб­на скром­ност и стр­пље­ње. Ипак, Бос­фор је увек ту, ми­ран и ве­ ли­чан­ствен, из­ме­ђу Евро­пе и Ази­је, ме­сто ко­је је по­ста­ло гра­ни­ца. Тур­ска ви­ше ни­је са­мо зе­мља већ кон­ти­нент; кон­ти­нент ко­ји не оста­вља рав­но­ду­ шним, ко­ли­ко због сво­је стра­те­шке

Између Европе и Азије: мост „Султан Селим” на Босфору Фото Фонет

пу­стињ­ске зе­мље. За­па­д–И­сток? Пи­ та­ње ко­је за­слу­жу­је да бу­де по­ста­вље­ но, јер де­мар­ка­ци­о­на ли­ни­ја ни­је са­ свим ја­сна: „Иде­ја Ис­то­ка ми се чи­ни бо­га­ти­ја и са­др­жај­ни­ја”, на­ста­вља он. „Сво­је­вре­ме­но је Ис­ток по­чи­њао од Ве­не­ци­је и Бу­дим­пе­ште, а по­том од Бе­о­гра­да. По­сто­ји та­ко­ђе и хри­шћан­

Ло­ги­ка су­ко­ба Струк­ту­ра Па­му­ко­вог но­вог­ ро­ма­на на­лик је пре­се­ку Зе­мљи­не ко­ре. Је­дан ни­во при­че, из угла­ јед­ног ли­ка, та­ло­жи се на при­чу­ дру­гог ли­ка, све док се­ не фор­ми­ра је­дин­ствен текст ПРИКАЗ

На­ђа Бо­би­чић

Н

о­ви ро­ман Ор­ха­на Па­му­ка го­во­ри о су­ ко­би­ма, раз­об­ли­чу­ју­ћи ди­на­ми­ку и ме­ ха­ни­зме ко­ји сто­је у њи­хо­вој осно­ви, за­сни­ва­ју­ћи се на би­нар­ним по­де­ла­ ма на „За­пад” и „Ис­ток”, ста­ро и но­во, ста­ри­је и мла­ђе, оца и си­на, еп и дра­му, му­шко и жен­ско. Па­му­ков пре­по­зна­тљи­ви стил, на­пе­ то при­по­ве­да­ње и обр­ти чи­не ро­ман Же­на цр­ве­не ко­се (Ге­о­по­е­ти­ка, Бе­о­град, 2016) под­јед­на­ко за­ ни­мљи­вим ко­ли­ко и иза­зов­ним за чи­та­ње. На омо­ту књи­ге на­ла­зи се ре­про­дук­ци­ја гра­ фи­ке Кра­љи­ца ср­ца Дан­теа Га­бри­је­ла Ро­се­ти­ја, вик­то­ри­јан­ског сли­ка­ра и јед­ног од осни­ва­ча брат­ства пре­ра­фа­е­ли­та, на ко­јој је при­ка­зан про­ фил же­не цр­ве­не ко­се. На­зив гра­фи­ке, ис­пи­сан у гор­њем де­сном углу, не мо­же се ја­сно про­чи­та­ ти, због че­га је по­тре­бан од­ре­ђе­ни ис­тра­жи­вач­

то­ну­ћи у ау­то­ри­та­ри­зам и екс­тре­ми­ стич­ки ислам. Ако се За­пад де­фи­ни­ ше као про­стор де­мо­кра­ти­је, људ­ских пра­ва и вер­ске то­ле­ран­ци­је, евро­а­зиј­ ска гра­ни­ца се по­ме­ра да­ље на за­пад. Гра­ни­ца Дар­да­не­ла и Бос­фо­ра по­ста­ је, да­кле, ге­о­граф­ска чи­ње­ни­ца.” Тре­ ћи мост ко­ји је на Бос­фо­ру отво­рен

ки рад ка­ко би се утвр­ди­ло о ко­јој је Ро­се­ти­је­вој гра­фи­ци реч. Ма­да се же­на, и то цр­ве­но­ко­са кра­ љи­ца ср­ца, на­ла­зи на омо­ту и у на­сло­ву, Па­мук за­плет ро­ма­на заснива, с јед­не стра­не, на ми­ту о Еди­пу, јед­ном од те­мељ­них ми­то­ва европ­ске кул­ ту­ре, а с дру­ге, на пер­сиј­ском епу о Ру­сте­му и Су­ хра­бу, у ко­ме отац Ру­стем уби­ја си­на Су­хра­ба.

Борба оца и сина При­ча по­чи­ње јед­ног ле­та осам­де­се­тих го­ди­на про­шлог ве­ка, ка­да је гим­на­зи­ја­лац Џем био ше­грт бу­нар­џи­је Мах­му­та. На­кон што је отац, не­мир­ни ко­му­ни­ста, на­пу­стио ње­га и ње­го­ву мај­ку, ше­сна­е­сто­го­ди­шњи Џем ће, ка­ко би пла­ тио при­прем­не ча­со­ве за фа­кул­тет, на­ћи по­сао у ма­лом ме­сту по­ред Ис­тан­бу­ла, где је тре­ба­ ло да на­у­чи да ра­ди на­пор­не фи­зич­ке по­сло­ве и да бу­де од­го­во­ран за се­бе и сво­ју по­ро­ди­цу. Па­ра­лел­но са том вр­стом са­зре­ва­ња, од­ви­ја се и ње­го­во сек­су­ал­но са­зре­ва­ње, ка­да се гим­на­ зи­ја­лац за­љу­бљу­је у же­ну цр­ве­не ко­се, глу­ми­цу пу­ту­ју­ћег по­зо­ри­шта. Не­ста­нак оца и по­тра­га за очин­ском фи­гу­ром, коју проналази у мајстору Махмуту, као и Џе­мо­во од­ра­ста­ње, те­ма су пр­ вог де­ла овог ро­ма­на, ко­ји би се мо­гао чи­та­ти као обра­зов­ни ро­ман. Дру­ги део ро­ма­на пра­ти до­га­ђа­је три­де­сет го­ ди­на ка­сни­је. Џем је са­да успе­шан по­слов­ни чо­ век, ко­ји са сво­јом су­пру­гом има гра­ђе­вин­ску фир­му „Су­храб”. Ипак, ње­гов жи­вот је од­ре­ђен не­ми­лим до­га­ђа­јем из­ме­ђу ње­га и мај­сто­ра Мах­ му­та пре три­де­сет го­ди­на. Ка­ко би на не­ки на­чин раз­у­мео то што се до­го­ди­ло и оправ­дао соп­стве­ не по­ступ­ке, Џем го­ди­на­ма оп­се­сив­но тра­га за смислом у при­ча­ма о оцеубиству и синоубиству, у митовима о Еди­пу и о Ру­сте­му и Су­хра­бу. На кра­ју ће се, под оправ­да­њем ула­га­ња у но­ве ин­ве­ сти­ци­је, ко­нач­но вра­ти­ти у ме­сто из мла­до­сти. Глас же­не цр­ве­не ко­се чу­је се у нај­кра­ћем, за­ вр­шном де­лу ро­ма­на. Као што се ње­ним ту­жним мо­но­ло­гом над ли­ко­ви­ма Ру­сте­ма и Су­хра­ба за­ вр­ша­ва­ла и пред­ста­ва ко­ју је из­во­ди­ла у по­зо­ ри­шту три де­це­ни­је ра­ни­је, та­ко се ње­ним ре­чи­ ма и са­да ту­ма­че и за­о­кру­жу­ју суд­би­не му­шких ли­ко­ва у ро­ма­ну. Ви­де­ће се ка­ко она ни­је са­мо

Ле­збос. Из­над ку­ће је све­то бр­до са хра­мом по­све­ће­ним бо­ги­њи Ате­ни, укра­ше­ним дор­ским сту­бо­ви­ма. У пи­ та­њу је ве­ли­чан­стве­на бо­ги­ња, ћер­ка Зев­са, но та­ко­ђе бо­ги­ња ра­та, бо­ги­ ња на­шег вре­ме­на. Ве­сти из Ис­тан­бу­ ла и Ан­ка­ре ко­је сти­жу до нас из­гле­ да­ју уда­ље­но, као да нас се ви­ше не

од­раз му­шких же­ља и „ле­по­ти­ца” ко­јом мо­гу да ма­ни­пу­ли­шу, већ је с пра­вом та ко­ја се на­ла­ зи на на­слов­ни­ци, ње­не ре­чи су по­след­ње, али ујед­но и пр­ве. Као и прет­ход­ни Па­му­ко­ви ро­ма­ни, и Же­на цр­ве­не ко­се об­у­хва­та ви­ше зна­чењ­ских ни­воа ко­ ји се ме­ђу­соб­но пре­кла­па­ју, упот­пу­њу­ју, али и суб­вер­ти­ра­ју. Та­ко се бор­ба оца и си­на умно­жа­ ва кроз ге­не­ра­ци­је, али са увек отво­ре­ним и на­ пе­тим пи­та­њем ко је отац, а ко син, и ко ће ко­га на кра­ју по­ко­ри­ти, ко ће над­жи­ве­ти су­коб, а ко осво­ји­ти моћ. Али, ова бор­ба ни­је и је­ди­на, већ је у њој при­ка­зан обра­зац дру­гих су­ко­ба. Та­ко се, из­ме­ђу оста­лог, у бор­би оче­ва и си­но­ва огле­да и бор­ба из­ме­ђу ста­ре и но­ве Тур­ске, из­ме­ђу ста­рог и но­вог Ис­тан­бу­ла, ле­ви­ча­ра и де­сни­ча­ра, ду­би­ на зе­мље и ви­си­на не­ба, из­ме­ђу цр­ве­ них то­но­ва и пла­ви­ча­стих ни­јан­си. Ма­да су мит­ски обра­сци осно­ва за са­вре­ме­ну при­чу, на шта та­ко­ђе ука­ зу­је и же­на цр­ве­не ко­се у свом за­вр­ шном мо­но­ло­гу, и они су са­ми ме­ђу­ соб­но су­ко­бље­ни. Мит о Еди­пу, као јед­на од осни­вач­ких при­ча „за­пад­не” ци­ви­ли­за­ци­је, сто­ји на­спрам „ори­јен­ тал­не” тра­ди­ци­је с при­чом о Ру­сте­му и Су­хра­бу. Та­ко­ђе, уну­тар ове по­де­ле кри­је се и књи­жев­на по­де­ла на ро­до­ ве – дра­му, од­но­сно по­зо­ри­ште, на јед­ној стра­ ни, и еп­ску тра­ди­ци­ју при­ча­ња при­че, ко­ја је у ве­зи са жан­ром ро­ма­на, на дру­гој. Али, као што отац не по­сто­ји без си­на и обрат­но, та­ко су и ове две тра­ди­ци­је ме­ђу­соб­но уве­за­не.

Између нужности и слободе Ди­на­ми­ка и на­пе­тост у ро­ма­ну по­сти­жу се и ти­ ме што се пи­сац успе­шно ко­ри­сти жан­ров­ским ма­три­ца­ма три­ле­ра, љу­бав­ног и обра­зов­ног ро­ ма­на. При­по­ве­дач ма­ни­пу­ли­ше зна­њем чи­та­ла­ ца и чи­та­тељ­ки, стал­но од­ла­жу­ћи за­о­кру­же­ње при­че. То нас до­во­ди до још јед­ног су­ко­ба ко­ји је ва­жан и на ни­воу струк­ту­ре ро­ма­на. На­и­ме, бор­ба ко­ја се од­ви­ја све вре­ме, а ко­ја на кра­ју до­ би­ја ви­ше од јед­ног по­бед­ни­ка, је­сте бор­ба ко­ја се во­ди на на­ра­то­ло­шком ни­воу, из­ме­ђу раз­ли­

ти­чу. Ка­сно на­ве­че, на­кон по­след­ње мо­ли­тве у џа­ми­ји, док узи­мам сла­до­ лед се­о­ски трг то­не у уо­би­ча­је­ни мир. Не­ко­ли­ко му­шка­ра­ца спу­шта ка­ци­ ге на ка­ме­не сто­ло­ве на­пра­вље­не од не­ке вр­сте гра­ни­та, јер се на­ла­зи­мо у не­ка­да­шњем вул­кан­ском под­руч­ ју. Пре­по­зна­јем сјај­ни мер­мер хе­ле­ ни­стич­ких гра­до­ва ути­снут у зи­до­ве. Кроз по­нов­ну упо­тре­бу да­је му се но­ ви жи­вот, кроз не­ку вр­сту ме­темп­си­ хо­зе ка­ме­на, као да је не­ка­да­шњи град по­но­во ро­ђен у да­на­шњим зи­ди­на­ма. „Онај ко­ји је био по­но­во ће се ро­ди­ ти”, го­во­рио је Пи­та­го­ра. Асос је та­ко­ђе зе­мља ма­сли­ња­ка и ма­сли­но­вог уља. Још увек по­сто­је за­ бо­ра­вље­на се­ла ко­ја одр­жа­ва­ју ову древ­ну тра­ди­ци­ју. Ту су и ри­ба­ри ко­ ји на­ве­че до­но­се лиг­ње и џи­нов­ске хо­бот­ни­це ко­је је­де­мо у ре­сто­ра­ни­ма на оба­ли мо­ра. Све је мир­но, спо­кој­ но. Во­да је хлад­на, ве­тар је врео. Не­ма ни­ко­га. Из­ним­но нео­би­чан део Тур­ ске ко­ји из­гле­да као да је од­се­чен од све­та. Мо­гу да пу­шим ци­га­ре­те са­ња­ ре­ћи о Оди­се­је­вој епо­пе­ји. Сви ми жи­ви­мо на остр­ви­ма иа­ ко то­га ни­смо све­сни. Су­се­ди су нам стра­ни, као Дру­ги у про­ла­зу, као жи­ тељ се­ла ко­ји ис­под ока по­сма­тра стран­ца ко­ји ту до­ла­зи да се на­ста­ ни. Кли­це ове ар­ха­ич­не по­бу­не про­ тив иде­је отва­ра­ња пре­ма дру­го­ме нас тру­ју. У ма­ју ме­се­цу, од­ла­зе­ћи на Пат­мос бро­дом из Бо­дру­ма, схва­тио сам ре­ци­проч­ну рав­но­ду­шност из­ме­ ђу Тур­ске ко­ју сам на­пу­штао и је­дин­ стве­не кул­ту­ре грч­ких остр­ва, из­ме­ ђу оду­ше­вље­на и од­бој­но­сти. Као да та два све­та не же­ле да се срет­ну, као да су про­ла­зи­ла кроз раз­ли­чит ци­ви­ ли­за­циј­ски про­цес. По­сма­тра­ју­ћи обли­жњи Ле­збос са про­че­ља хра­ма на Асо­су раз­ми­шљао сам о то­ме шта нас по­ве­зу­је. Све­ти Па­вле је кре­нуо истим пу­тем: „На Асо­су смо се укр­ца­ли на брод и кре­ ну­ли пут Ми­ти­ле­не”, по­твр­ђу­ју нам апо­стол­ска де­ла. Асос је и град где је Ари­сто­тел пре­да­вао не­ко­ли­ко го­ди­ на пре не­го што ће оти­ћи код оца из­ ве­сног Алек­сан­дра Ве­ли­ког. Но, то је већ дру­га при­ча... (пре­вео с француског Бо­рис Пе­тро­вић)

чи­тих при­по­ве­да­ча ко­ји те­же да осво­је моћ да ис­при­ча­ју при­чу из свог угла. Мај­стор Мах­мут под­у­ча­ва Џе­ма не са­мо ве­шти­ ни про­на­ла­же­ња во­де у ду­би­на­ма зе­мље већ и јед­ ној дру­гој ве­шти­ни, при­по­ве­да­њу при­ча. Упор­ ност мај­сто­ра да ко­па све док не про­на­ђе во­ду исто­вет­на је упор­но­сти ко­ју пи­сац тре­ба да раз­ви­ је ка­ко би уоб­ли­чио ли­ко­ве и њи­хо­ву при­чу, ко­ја пре­ма кри­те­ри­ју­ми­ма још из Ари­сто­те­ло­ве по­е­ ти­ке, тре­ба да бу­де ре­а­ли­стич­на, по­пут исти­ни­ тих при­ча, али и да де­лу­је по­зна­то, по­пут ле­ген­ ди. На­су­прот Мах­му­то­вим при­ча­ма из Ку­ра­на, ка­да на Џе­ма до­ђе ред, он ће ис­при­ча­ти „за­пад­ну” при­чу о Еди­пу. На­кон три­де­сет го­ди­на, пра­во да ис­при­ча при­чу до­би­ће још је­дан син, чи­ме се по­ но­во ду­пли­ра­ју гла­со­ви ко­ји же­ле да њи­хо­ве ре­чи од­ре­де суд­би­ну ли­ко­ва. По­след­ња ко­ја се укљу­чу­је као при­по­ве­да­чи­ца, же­на цр­ве­не ко­се, пре­ки­ну­ће низ оче­ва и си­ но­ва и за­кљу­чи­ти при­чу. У осно­ви свих ових су­ко­ба је­сте су­ коб из­ме­ђу ну­жно­сти, то јест суд­би­не, и сло­бо­де. Ко се из­бо­ри да при­по­ве­да при­чу, тај или та од­ре­ђу­је и сво­ју суд­ би­ну и суд­би­ну оста­лих ли­ко­ва. Же­на цр­ве­не ко­се, ко­ја је у јед­ном тре­нут­ ку до­слов­но пре­у­зе­ла сво­ју суд­би­ну у сво­је ру­ке и од­лу­чи­ла да се офар­ба у цр­ве­но, и је­сте сто­га кра­љи­ца ср­ца. Али, иа­ко је њен мо­но­лог за­вр­шни и де­лу­је као да је по­ бед­ни­ца у су­ко­бу из­ме­ђу ро­до­ва, му­шког и жен­ ског, и она по­сто­ји са­мо у су­од­но­су са оста­лим ли­ко­ви­ма и са њи­хо­вим при­ча­ма. Струк­ту­ра Па­му­ко­вог но­вог ро­ма­на на­лик је пре­се­ку Зе­мљи­не ко­ре. Је­дан ни­во при­че, из угла јед­ног ли­ка, та­ло­жи се на при­чу дру­гог ли­ка, све док се не фор­ми­ра је­дин­ствен текст. Ро­ман Же­на цр­ве­не ко­се мо­жда ни­је по оби­му и бро­ју ли­ко­ва по­ро­дич­на са­га, на на­чин на ко­ји су то не­ки од прет­ход­них Па­му­ко­вих ро­ма­на, али оно што им је за­јед­нич­ко је­сте то што и у ње­му ау­тор за осно­ ву узи­ма при­че из књи­жев­них тра­ди­ци­ја „Ис­то­ ка” и „За­па­да” и по­нов­но их об­ли­ку­је на са­вре­ мен и ори­ги­на­лан на­чин, што га и чи­ни јед­ним од нај­бо­љих пи­са­ца да­на­шњи­це. ¶


Субота 3. септембар 2016. kulturni.dodatak@politika.rs

КЊИЖЕВНОСТ

Же­на цр­ве­не ко­се Одломак из необјављеног романа Орхана Памука „Же­на цр­ве­не ко­се”, у књижарама од 5. септембра­ у издању Геопоетике; превела с турског­ Мирјана Маринковић 18 По из­ла­ску из по­зо­ри­шне ша­тре но­ге су ми са­ме кре­ну­ле на­зад. Утом сам угле­дао Же­ну Цр­ве­не Ко­се по­ред сто­ла ко­ји је слу­жио као би­ле­тар­ни­ца. Би­ла је у сва­ко­днев­ној оде­ћи за ули­цу, без ко­сти­ма ко­ји је но­си­ ла на сце­ни. Има­ла је на се­би ду­гу сук­њу за­га­си­то­пла­ве бо­је ноћ­ ног не­ба. Под ути­ца­јем сво­је при­ми­тив­не љу­ба­ви, оно­га што сам ви­део на по­зор­ни­ци и ра­ки­је, био сам та­ко опи­јен да ни­сам мо­гао да жи­вим у са­да­шњи­ци; у том тре­нут­ку сам ми­слио да сам или у про­шло­сти или у фан­та­зи­ји ко­ју сам пра­вим. Осим то­га, све је би­ло ис­пре­ки­ да­но по­пут се­ћа­ња. „Је ли ти се сви­де­ла на­ша пред­ста­ва?”, упи­та­ла је сме­ше­ћи се. „Хва­ла за апла­у­зе.” „Мно­го ми се сви­де­ла”, од­го­во­рио сам осо­ко­љен ње­ним слат­ким осмеј­ком. Са­да, по­сле то­ли­ко го­ди­на, же­лим да чак и од чи­та­о­ца љу­бо­мор­ но са­кри­јем ње­но име. Али тре­ба да све у мо­јој при­чи по­ште­но ис­ при­чам. За­то што смо се јед­но дру­гом пред­ста­ви­ли по име­ну, као Аме­ри­кан­ци у фил­мо­ви­ма: „Џем.” „Гул­џи­хан.” „Од­лич­но си игра­ла”, ре­кох, „па­жљи­во сам те гле­дао.” Му­чио сам се да јој ка­жем „ти”, јер је би­ла ста­ри­ја не­го што сам из да­љи­не ви­ део и ми­слио. „Ка­ко иде бу­нар?” „По­не­кад ми­слим да ни­ка­да не­ће из­би­ти во­да”, од­го­во­рих. „Ја сам у ства­ри у Он­го­ре­ну да бих мо­гао те­бе да ви­ђам!”, же­лео сам да ка­ жем, али мо­гао бих ти­ме са­мо да је збу­ним. „Ју­че је и твој мај­стор био у на­шем ша­то­ру!”, ре­че Же­на Цр­ве­ не Ко­се. „Ко?” „Мај­стор Мах­мут. Он је убе­ђен да ће на­ћи во­ду. И ње­му се мно­го до­пао те­а­тар, на­ша пред­ста­ва. От­це­пи­ли смо му кар­ту, пла­тио је.” „Мај­стор Мах­мут у жи­во­ту ни­је гле­дао ни­јед­ну пред­ста­ву”, ре­кох ја љу­бо­мор­но. „Ја сам му јед­ном по­ми­њао Еди­па и Со­фо­кла, а он се на ме­не на­љу­тио. Ка­ко сте га на­го­во­ри­ли?” „У пра­ву је, грч­ке дра­ме се не при­ма­ју у Тур­ској.” Је ли то Же­на Цр­ве­не Ко­се хте­ла да бу­дем љу­бо­мо­ран на мај­сто­ ра Мах­му­та? „Али он се љу­ти за­то што у пред­ста­ви син спа­ва с мај­ком.” „Си­ноћ се на кра­ју ко­ма­да уоп­ште ни­је на­љу­тио што је отац убио си­на...”, при­ме­ти­ла је Же­на Цр­ве­не Ко­се. „А мно­го му се до­па­да­ју ста­ре при­че и ми­то­ви.” Је ли то би­ло и са­ста­ја­ња и раз­го­во­ра са мај­сто­ром Мах­му­том по­ сле пред­ста­ве? Ни­ка­ко ни­сам мо­гао да ве­ру­јем да је мај­стор Мах­ мут уве­че оти­шао у Он­го­рен у по­зо­ри­ште по­што сам ја за­спао, по­ пут вој­ни­ка ко­ји до­би­ју из­лаз не­де­љом. „Мај­стор Мах­мут је у су­шти­ни вр­ло строг пре­ма ме­ни”, ре­као сам. „Он ни на шта дру­го не гле­да осим да про­на­ђе во­ду. Ни­је же­лео ни да ја идем у по­зо­ри­ште. Да зна да сам ве­че­рас до­шао ова­мо, на­љу­ тио би се на ме­не.”

„Не бри­ни, ја ћу раз­го­ва­ра­ти с њим”, ре­че Же­на Цр­ве­не Ко­се. Осе­тио сам та­кву љу­бо­мо­ру да не­ко вре­ме ни­сам мо­гао да про­ го­во­рим. Је­су ли то мај­стор Мах­мут и Же­на Цр­ве­не Ко­се по­ста­ли при­ја­те­љи? „Да ли ти мај­стор мно­го на­ре­ђу­је, је ли мно­го строг?”, упи­та­ла је. „Он ме у ства­ри не­жно шти­ти као ка­кав отац, чак се и дру­жи са мном. Али оче­ку­је да се по­ви­ну­јем сва­кој ње­го­вој на­ред­би, да га стал­но слу­шам.” „Па ти га он­да слу­шај!”, уз­вра­ти­ла је, слат­ко се сме­шка­ју­ћи. „Он те не те­ра на си­лу да бу­деш ше­грт... Тво­ја по­ро­ди­ца за­и­ста ло­ше сто­ји с па­ра­ма?” Је ли то мај­стор Мах­мут ис­при­чао Же­ни Цр­ве­не Ко­се да сам ја из фи­не ку­ће? Је­су ли то њих дво­је раз­го­ва­ра­ли о ме­ни? „Отац нас је на­пу­стио!”, од­го­во­рих. „Он­да ти и ни­је био отац”, ре­че Же­на Цр­ве­не Ко­се. „Па ти се­би на­ђи дру­гог оца. У овој зе­мљи сва­ко има оца. Др­жав­ног оца, Бо­га оца, ге­не­рал­ског оца, ма­фи­ја­шког оца... Ов­де ни­ко не мо­же да жи­ ви без оца.” Са­да сам сма­трао да је Же­на Цр­ве­не Ко­се и ле­па и па­мет­на. „Мој отац је био марк­си­ста”, ре­кох јој. (За­што ни­сам ре­као „он је марк­ си­ста”?) „Са­слу­ша­ва­ли су га и му­чи­ли. Кад сам био ма­ли, го­ди­на­ма је ле­жао у за­тво­ру.” „Ка­ко ти се зо­ве отац?” „Акин Че­лик. Али апо­те­ка нам се не зо­ве ’Че­лик’ не­го ’Жи­вот’.” Же­на Цр­ве­не Ко­се се за­ми­сли­ла. Уз­дах­ну­ла је и ду­го ни­је го­во­ ри­ла. За­што је на њу оста­ви­ло ути­сак то што ми је отац марк­си­ста? Мо­жда сам се за­ва­ра­вао. Би­ла је са­мо умор­на и уто­ну­ла у ми­сли. При­чао сам јој о оцу ко­ји је де­жу­рао у апо­те­ци „Жи­вот”, о то­ме ка­ ко сам му но­сио ве­че­ру и о чар­ши­ји на Бе­шик­та­шу. Па­жљи­во је слу­ ша­ла шта сам го­во­рио. Али ни­је ми при­ја­ло да по­ми­њем оца као ни мај­сто­ра Мах­му­та. Ма­ло смо за­ћу­та­ли. „Ја сам од­се­ла ов­де с му­жем”, ре­кла је, по­ка­зу­ју­ћи на згра­ду по­ред ко­је сам то­ли­ко пу­та про­шао и у чи­је сам про­зо­ре увек гле­дао. Ср­це ми се сло­ми­ло; ра­жа­ло­стио сам се као да сам пре­ва­рен. Али, упр­кос пи­јан­ству, мо­гао сам да знам да би же­на ње­них го­ди­на ко­ ја игра у им­про­ви­зо­ва­ној по­ли­тич­кој по­зо­ри­шној тру­пи што оби­ ла­зи гра­до­ве у Тур­ској мо­ра­ла би­ти уда­та. За­што то ра­ни­је ни­сам по­ми­слио. „На ком спра­ту је ваш стан?” „На­ши про­зо­ри се не ви­де са ули­це. Ста­ну­је­мо у при­зе­мљу бив­ шег ма­о­и­сте ко­ји нас је по­звао у Он­го­рен. Го­ре су Тур­га­је­ви ро­ди­ те­љи. На­ши про­зо­ри гле­да­ју на дво­ри­ште по­за­ди. Тур­гај ми је ре­као да гле­даш у про­зо­ре кад про­ла­зиш ту­да.” По­сти­де­ло ме је то што је мо­ја тај­на от­кри­ве­на. Али се она слат­ко сме­ја­ла. Ње­не пу­не ле­пе усне су баш би­ле при­влач­не. „Ла­ку ноћ”, по­же­лео сам јој. „Пред­ста­ва је би­ла див­на.” „А не, да про­ше­та­мо до та­мо и вра­ти­мо се. Ре­ци ми још не­што о свом оцу.” Ра­до­знал­ци­ма ко­ји по­сле мно­го го­ди­на чи­та­ју мо­ју при­чу ду­жан сам да дам сле­де­ћи по­да­так: ако би тих го­ди­на јед­на при­влач­на цр­ ве­но­ко­са, на­шмин­ка­на (па ма­кар и за по­зо­ри­ште) же­на од три­де­се­ так го­ди­на у за­га­си­то­пла­вој упа­дљи­вој сук­њи у по­ла је­да­на­ест но­ћу пред­ло­жи­ла не­ком му­шкар­цу „да још ма­ло про­ше­та­ју ули­ца­ма”, то би – на не­сре­ћу – има­ло са­мо јед­но зна­че­ње. На­рав­но, ја ни­сам био од тих му­шка­ра­ца, био сам гим­на­зи­ја­лац не­вешт да при­кри­је сво­ју не­ви­ну љу­бав. Уз то, же­на је би­ла уда­та, а то ме­сто ни­је би­ло сред­ња Ана­до­ли­ја, да­кле Ази­ја, не­го Ру­ме­ли­ја, то јест Евро­па. Ту је вла­дао осо­би­то чврст ле­ви­чар­ски мо­рал. Очев мо­рал, да­кле. ¶

Фото Frontieras do­ Pensamento/CC BY-SA 2.0

Ор­хан Па­мук је ро­ђен у Ис­тан­бу­лу 1952. го­ди­не. Иа­ко је у де­тињ­ству и мла­до­сти ма­штао о то­ме да по­ста­не сли­кар, ак­тив­но се по­све­тио пи­са­њу 1974. го­ди­не. Из­да­вач­ка ку­ћа Ми­ли­јет до­де­ли­ла му је 1979. го­ди­не на­гра­ду за ру­ко­пис пр­вог ро­ма­на Џев­дет-бег­и ње­го­ви си­но­ви, ко­ји је об­ја­вљен 1982, а го­ди­ну да­на ка­сни­је до­био је пре­сти­ жну на­гра­ду ко­ја но­си име слав­ног тур­ ског пи­сца Ор­ха­на Ке­ма­ла. Исте го­ди­ не, 1983, из штам­пе из­ла­зи Ти­ха ку­ћа, ње­гов дру­ги ро­ман, ко­ји опи­су­је три ге­не­ра­ци­је јед­не ис­тан­бул­ске тр­го­вач­ ке по­ро­ди­це. Исто­риј­ски ро­ман Бе­ла твр­ђа­ва про­ши­рио је по­пу­лар­ност и сла­ву Ор­ха­на Па­му­ка и из­ван гра­ни­ца Тур­ске, а пре­вод ро­ма­на на ен­гле­ски Њу­јорк тајмс је по­здра­вио ре­чи­ма: „Но­ва зве­зда ука­за­ла се на Ис­то­ку.” Ње­гов че­твр­ти ро­ман Цр­на књи­га сма­ тра се јед­ним од нај­кон­тро­верз­ни­јих, али и нај­по­пу­лар­ни­јих ро­ма­на са­вре­ ме­не тур­ске књи­жев­но­сти. Ро­ман Но­ ви жи­вот је за крат­ко вре­ме по об­ја­ вљи­ва­њу по­стао је­дан од нај­чи­та­ни­јих са­вре­ме­них тур­ских ро­ма­на. Го­ди­не 2002. об­ја­вио је ро­ман Снег, а шест го­ди­на ка­сни­је Му­зеј не­ви­но­сти и у Ис­тан­бу­лу отво­рио исто­и­ме­ни му­зеј. Ро­ман Чу­дан осе­ћај у ме­ни, љу­бав­ну при­чу и мо­дер­ни еп, об­ја­вио је 2014. Го­ди­не 2006. до­де­ље­на му је Но­бе­ло­ ва на­гра­да за књи­жев­ност. Ге­о­по­е­ти­ка је об­ја­ви­ла два­на­ест­ Па­му­ко­вих књи­га, а Же­на цр­ве­не­ ко­се је де­се­ти ро­ман у из­да­њу ове­ из­да­вач­ке ку­ће.

ГАЛЕРИЈА

ПЕСНИЧКА КЊИГА

Томислав Маринковић У ЛЕПОЈ, САМОТНОЈ НОЋИ Пробудио сам се усред ноћи: Ништа се не види у мраку, У лепој, самотној ноћи. Напољу ветрић размиче тишину од тишине, Некој луци се примиче моје тело – Откуцајима срца одгуркивани брод. Зато сам тако лак и непомично миран, Као да сам зебњу искусио до краја. Као да су дани били само станице С којих сам испратио бившег себе. У даљини, први петао је започео химну сванућа. Ускоро ће цео крај продрмати крештави хор. А ја сам још увек лак и непомично миран. Будан за време које се завршило, са свим Стварима од којих најлепше беху ситнице. Будан и за гласове што ће надом Испунити јутро и заталасати га. А оно ће, отисак прста судбине, Лидија Делић, Без наслова, уље на папиру, 2016.

Кренути ка несагледивој пучини. „Издвојене тишине”, Чачак, 2016.

07


3. септембар 2016. kulturni.dodatak@politika.rs 08 Субота

ПОЗОРИШТА ПОЗОРИШТЕ „СЛАВИЈА” Светог Саве 16- 18;­ тел. 24 36 995 www.pozoriste-slavija.co.rs 3. 9. у 20 – Време части и поноса, Бошко Пулетић. 8. 9. у 20 – Лопуже, Велимир Митровић. 9. 9. у 20 – Коштана, Велимир Илић.

ЦЕНТРИ КУЛТУРЕ КУЛ­ТУР­НИ ЦЕН­ТАР­ БЕ­О­ГРА­ДА Кнез Ми­ха­и­ло­ва 6,­ тел. 2621-469 www.kcb.org.rs Ликoвни прoгрaм,­ тeл. 2622 926 Рaднo врeмe гaлeриja свaкoг дaнa 12–20, нeдeљoм зaтвoрeнo. До 17. 9. – Дра­га­на Илић, Ви­ди­мо се / Но­ви при­ја­те­љи / 4 Д / Жи­во­ти бли­жњих, пор­трет­на скулп­ту­ра. Га­ле­ри­ја Pоdrооm,­ Трг ре­пу­бли­ке 5 До 17. 9. – Сла­вен Тољ (Хр­ват­ска), Бе­о­град/Podroom 2016, мул­ти­ме­ ди­јал­на ин­ста­ла­ци­ја. Га­ле­ри­ја Арт­гет – 15. го­ди­на,­ Трг ре­пу­бли­ке 5/I До 17. 9. – Фа­дил Шар­ки, Ми смо ту, фо­то­гра­фи­ја и ви­део. 3. 9. у 13 – во­ђе­ње кроз из­ло­жбу. Књи­жев­но-три­бин­ски про­грам тел. 2621 137 Но­мад­ски ша­тор ис­пред КЦБ-а 5. 9. у 20 – Бе­о­град­ску ста­ни­цу DA­DA ON TO­UR / ДА­ДЕ НА ТУР­НЕ­ ЈИ отва­ра­ју Фи­лип Ге, ам­ба­са­дор Швај­цар­ске у Ср­би­ји, Сло­бо­дан Ти­шма, пи­сац и му­зи­чар и Адри­ ан Ноц, ди­рек­тор Ка­ба­реа Вол­тер, Ци­рих. Про­јек­ци­ја фил­ма: DA­DA IN NU­CE / ДА­ДА – је­згро аван­гар­ де; са пре­во­дом на срп­ски: Ма­ ри­ја Ива­нић; про­дук­ци­ја: Ка­ба­ре Вол­тер, Ци­рих. 7. 9. у 19.30 – на сце­ни: Ла­у­ра Са­бел из­во­ди пер­фор­манс, Курт Шви­терс из Ка­ба­реа Вол­тер: При­ мал­на со­на­та, у 20 – на сце­ни: Ду­брав­ка Ђу­рић и Амра Ла­ти­фић, Гла­сов­на из­во­ђе­ ња АВАН­ГАР­ДЕ: ва­ри­ја­ци­је; ви­део: На­та­ша Те­о­фи­ло­вић, 7001 б. 9. 9. у 17 – Про­фе­со­ри бе­о­град­ ских сред­њих шко­ла и уче­ни­ци : „Час(ком) ДА­ДА!” Арт­гет Га­ле­ри­ја,­ Трг ре­пу­бли­ке 5/I 6. 9. у 18 – Раз­го­вор у две рун­де: Ко је ДА­ДА? О пла­не­тар­ном ши­ ре­њ у да­д е го­в о­р и Адри­а н Ноц; Рун­да 1+2: Ви­до­са­ва Го­лу­бо­вић, Пре­драг То­до­ро­вић, Пре­драг Пе­ тро­вић, Вла­ди­мир Б. Пе­рић, Ја­сна Јо­ва­нов, Ири­на Су­бо­тић, Јер­ко Де­ не­гри, Ра­до­ња Ле­по­са­вић, Бо­јан Јо­вић. 7. 9. 18 – Раз­го­вор и сли­ке: Же­ не ју­го-аван­гар­де: му­зе / бо­ги­ње / про­ле­тер­ке... Го­во­ре /слу­ша­ју/од­ го­ва­ра­ју: Ста­ни­сла­ва Ба­раћ Вуј­но­ вић, Жар­ка Свир­чев и Је­ле­на Ми­ лин­ко­вић. 8. 9. у 12 – Раз­го­вор и сли­ке: Ан­ти­ у­мет­ност и/или ин­сти­ту­ци­о­нал­ни си­стем, на ен­гле­ском је­зи­ку Му­зич­ки про­грам тел. 2622-058 То­ком сеп­тем­бра и ок­то­бра, „Кон­ цер­ти у га­ле­ри­ји” КЦБ-а у Ита­ли­ јан­ском ин­сти­ту­ту за кул­ту­ру Га­ле­ри­ја Ита­ли­јан­ског­ ин­сти­ту­та за кул­ту­ру,­ Pa­laz­zo Ita­lia,­ Кне­за Ми­ло­ша 56 5. 9. у 20 – Кон­церт у Га­ле­ри­ји у са­рад­њи са Ра­дио Бе­о­гра­дом 202 – Ми­лан Ме­до­ше­вић, кла­вир и Љу­ бо Ди­вац, кла­вир (ди­плом­ци ФМУ из кла­се проф. На­та­ше Ми­тро­вић), про­грам: Бе­то­вен, Шо­пен. ДОМ ОМЛА­ДИ­НЕ­ БЕ­О­ГРА­ДА Ма­ке­дон­ска 22/IV,­ тел. 3220-127 www.do­mo­mla­di­ne.org 3. 9. у 20 Пла­то Ми­ла­на Мла­де­ но­ви­ћа – Кон­церт на Зи­ди­ћу: Гру­ па Ви­зељ. 5. 9. у 19 Три­бин­ска са­ла – Скуп­ шти­на Дру­штва љу­би­те­ља фан­та­ сти­ке „Ла­зар Ко­мар­чић”. 6. 9. у 19 Га­ле­ри­ја – Отва­ра­ње из­ ло­жбе „При­ђи бли­же да не ви­диш ни­шта” Ми­ха­е­ле Вуј­но­вић. Из­ло­ жба тра­је до 18. сеп­тем­бра 2016. 7. 9. у 19 Три­бин­ска са­ла – Се­ри­ јал раз­го­во­ра „Пар­ти­ци­па­тив­на де­мо­кра­ти­ја”. Те­ма: „Дру­штве­ни и ур­ба­ни по­кре­ти”. Ор­га­ни­за­ци­ја: Цен­тар за по­ли­ти­ке еман­ци­па­ци­је у са­рад­њи са ДОБ-ом.

ИДУЋЕ НЕДЕЉЕ У БЕОГРАДУ 8. 9. у 21 Клуб ДОБ – Кон­ц ерт: ENSH – Елек­т ро поп про­ј е­к ат Ми­лен­ка Ву­јо­ше­ви­ћа; Erik & The Worldly Sa­va­ges и Не­жни Да­ли­ бор. Ор­га­ни­за­ци­ја: Му­зич­ки мост; По­др­шка: MTV Ser­bia и Lampsha­ de Me­dia.. 9. 9. у 21 Ве­ли­ка са­ла – Екс­клу­ зив­но пре­да­ва­ње је­дин­стве­ног ис­ тра­жи­ва­ча раз­ли­чи­тих фе­но­ме­на: Кре­ши­мир Ми­шак: „На ру­бу зна­ но­сти” у епи­зо­ди „Сло­бо­дан ток све­с ти”. Ор­га­н и­з а­ц и­ј а: Цен­т ар но­вих пер­спек­ти­ва и ДОБ. СТУДЕНТСКИ­ КУЛТУРНИ ЦЕНТАР Краља Милана 48,­ тел. 3602-036 www.skc.rs Ба­шта СКЦ 3. 9. 11–15 – СКЦ-ова бес­плат­на шко­ла стри­па и илу­стра­ци­је за по­ ла­зни­ке уз­ра­ста до 15 го­ди­на 3. 9. 21– 22 – Го­ри­ца Шу­тић квар­ тет; на­сту­па­ју: Го­ри­ца Шу­тић, во­ кал; Де­н ис Ни­к и­ц ић, ги­т а­р а; Ан­дри­ја Вој­во­дић, кон­тра­бас; Ди­ ми­три­је Мој­си­је­вић, буб­ње­ви. 4. 9. 11– 15 – СКЦ-ова бес­плат­на шко­ла стри­па и илу­стра­ци­је за по­ ла­зни­ке уз­ра­ста до 15 го­ди­на 8. 9. у 19 – Ци­клус „Пу­ту­јем и при­ чам” Удру­же­ње „Ср­би­ја за мла­ де”, пре­зен­та­ци­ја лет­њих аван­ту­ ра Ср­би­јом. 9. 9. 18 – Ка­ли­гра­фи­ја, пре­да­ва­ ње/ра­ди­о­ни­ца, пре­да­вач: Сил­ва­ на Руч­нов, сло­бод­на умет­ни­ца. Про­грам Плус + 5. 9. у 18 Но­в и про­с тор – Про­ кра­с ти­н а­ц и­ј а, пси­х о­л о­ш ка ра­ ди­о ­н и­ц а; тре­н инг во­д и Ма­р и­ ја­н а Кр­с тић; при­ј а­в е на e-mail:­ ma­ri­ja­na.kr­stic.993@gmail.com Ли­ков­ни про­грам 5. 9. у 19 Га­ле­ри­ја – До­ми­ни­ка Мо­ ра­риу: ме­МО­РА­РИ­Ум, из­ло­жба Фо­рум 7. 9. у 19 ма­ла са­ла – Гза­ви­је де Мон­те­пен: „По­ли­цај­ка Мач­је око” у пре­во­ду Дра­ге Ма­шин; уче­ству­ју: Су­за­на Ра­јић, Дра­ган Ла­ки­ће­вић и Го­ран На­ран­џић. Му­зич­ки про­грам 9. 9. у 20 ве­ли­ка са­ла – Кон­церт сту­де­на­та Сту­диј­ског про­гра­ма за кла­вир из кла­се ва­нр. проф. Не­ на­да Ра­ди­ћа; на­сту­па­ју: Ка­та­ри­на Ми­ло­са­вље­вић IV го­ди­на и На­та­ ли­ја По­по­вић МАС; про­грам: Бах, Бе­то­вен, Шу­ман, Шу­берт. СКЦ Но­ви Бе­о­град 6. 9. у 19 Га­ле­ри­ја СКЦ Но­ви Бе­о­ град – Не­над Вуч­ко­вић: Мој свет, Мост кул­ту­ре Мјан­мар – Ср­би­ја, из­ло­жба сли­ка. 8. 9. у 18.30 Га­ле­ри­ја СКЦ Но­ви Бе­о­град – Гне­зда ци­ви­ли­за­ци­је у окви­ри­ма Ми­лан­ко­ви­ће­ве кли­ мат­ске те­о­ри­је; го­во­ри: Дра­го­љуб П. Ан­тић, ре­дов­ни члан Пе­тров­ске ака­де­ми­је на­у­ка и умет­но­сти из Санкт Пе­тер­бур­га. Дом културе­ Студентски град Булевар Зорана Ђинђића 179, тел. 2691442 www.dksg.rs Ликовни програм 8. 9. у 19 – Отварање: Галерија – Изложба графичке колоније младих + сито-штампа на вашим одевним предметима. Књижевни програм 8. 9. у 19 Клуб-књижара Магистрала – Наш гост: Марко Поповић. Представљамо књигу: „Један погрешан корак”. Филмски програм 3. 9. у 20 Амфитеатар/Велика сала – Панорама европског филма: Субура, р: Стефано Солима, Италија, Француска, 2015, 130’. 4. 9. у 20 Амфитеатар/Велика сала – Панорама европског филма: Конвој, р. Фредерик Шендорфер, Француска, 2016, 102’. 9. 9. у 20 Амфитеатар/Велика сала – Млади дух Европе: „Друга линија”, р. Ненад Милошевић, Србија, 2016, 108’. Гости: Петар Митрић и Ненад Милошевић. Академски филмски центар 7. 9. у 20 Мала сала – Анимирана среда: Пољски анимирани музички спотови (2011–2015). Остало 6. 9. у 19 Клуб-књижара Магистрала – Предавање: Ајурведа – начин живота и систем лечења (уз дегустацију хране спремљене на индијски начин). Говори Жарко Тришић. Библиотека 1–15. 9. Хол Библиотеке – Изложба књига Чарлс Дикенс. Аутор: Растко Марковић.

ДЕЧЈИ КУЛТУРНИ­ ЦЕНТАР Таковска 8, тел. 32-42-011 www.dkcb.rs 8. 9. у 18 Му­зич­ки сту­дио 407 – Ауди­ци­ја хо­ра Дeчјег кул­тур­ног цен­тра Бе­о­град за при­јем но­вих чла­но­ва ЗАДУЖБИНА­ ИЛИЈЕ М. КОЛАРЦА Студентски трг 5 www.kolarac.rs Цен­тар за му­зи­ку,­ тел. 2626-591 4. 9. у 11 Ве­ли­ка дво­ра­на – Европ­ ски дан Је­вреј­ске кул­ту­ре – Је­вреј­ ски ка­мер­ни ор­ке­стар, Срп­ско-је­ вреј­ско пе­вач­ко дру­штво Бра­ћа Ба­рух. 7. 9. у 18 Му­зич­ка га­ле­ри­ја – Тан­ го ан­самбл Li­ber­cu­a­tro. УДРУ­ЖЕ­ЊЕ­ КЊИ­ЖЕВ­НИ­КА СР­БИ­ЈЕ Три­би­на Фран­цу­ска 7 www.uksrbije.org.rs/ 6. 9. у 18 – Сла­в о­м ир Во­ј и­н о­ вић: Хи­л ан­д ар. Го­в о­р е: ака­д е­ мик Ма­т и­ј а Бећ­к о­в ић, Ду­ш ан Стој­ко­вић, Ми­љур­ко Ву­ка­ди­но­ вић и аутор. 7. 9. у 18 – Ци­клус „Књи­жев­ност за де­цу”(6): Ру­си­ја Ма­рин­ко­вић: Чик по­го­ди (зо­о­пи­та­ли­це). Го­во­ ре: др Во­ја Мар­ја­но­вић, др Пре­ драг Ја­шо­вић, Ми­љур­ко Ву­ка­ди­ но­вић и аутор­ка. КУ­ЋА ЂУ­РЕ ЈАК­ШИ­ЋА Ска­дар­ска 34,­ тел. 7230-302 www.ku­ca­dju­re­jak­si­ca.rs До 9. 9. – У то­ку је из­ло­жба сли­ ка Ива­на Па­ви­ћа, акад. сли­ка­ра из Бе­о­гра­да. 3. 9. у 19 – „Бе­ле­шке јед­не Ане”, мо­но­дра­ма Мо­ме Ка­по­ра у из­во­ ђе­њу Зо­ри­це Јо­ва­но­вић, 6. 9. у 19 – „Раз­ми­шља­ња о ћи­ри­ ли­ци”, пре­да­ва­ње фи­ло­зо­фа Вла­ ди­ми­ра Ме­де­ни­це. 7. 9. у 19 – „Чи­тај ме ужи­во”, умет­ ни­ци ка­зу­ју сво­ја (не)об­јав­ље­на де­ла, аутор про­јек­та Мир­ја­на Ма­ рин­шек. 8. 9. 19 – Пред­ста­вља­ње ро­ма­на „Љу­бав два све­та” Ми­ле Стар­че­ вић, но­ви­на­ра, пу­то­пи­сца и књи­ жев­ни­ка. ДОМ ВОЈСКЕ СРБИЈЕ Браће Југовића 19,­ тел. 3234-702 www.odbrana.mod.gov.rs Ли­ков­ни про­грам,­ тел. 3349-536 Галеријe До­ма Вој­ске Ср­би­је (рад­ но вре­ме: сва­ког да­на, сем не­де­ љом, од 11 до 19 ча­со­ва) Ма­ла га­ле­ри­ја – Из­ло­жба „Кроз Кин­ша­су”, аутор по­ту­ков­ник Са­ ша Миц­ко­вић. Ве­ли­ка га­ле­ри­ја – Из­ло­жба „Су­ сре­ти” у са­рад­њи са Му­зе­јом на­ ив­не и мар­ги­нал­не умет­но­сти из Ја­го­ди­не и Арт брут – Аут­сај­дер арт цен­тром. 8. 9. у 12 – Струч­но во­ђе­ње кроз по­став­ку. Удружење музичких уметника Србије Теразије 26, тел. 2688-142 www.umus.org.rs 5. 9. од 21 – У Ита­ли­јан­ском кул­ тур­ном цен­тру, Кне­за Ми­ло­ша бр. 26 Кон­церт из ци­клу­са УМУС-а, две мла­де да­ме. На­та­ша Пе­тро­ вић, ви­о ­л а и Ми­л и­ц а Та­н а­с ко­ вић, кла­вир, од­сви­ра­ће де­ла Шу­ ма­на, Клар­ка, Брам­са и на­шег И. Јев­ти­ћа.

ГАЛЕРИЈЕ ГА­ЛЕ­РИ­ЈА НАУКЕ­ И ТЕХНИКЕ САНУ Ђуре Јакшића 2,­ тел. 2027-152 gnt@sanu.ac.rs Рад­но вре­ме: рад­ним да­нима­ 10–20, су­бо­том 10–15 Из­ло­жба До 15. 9. – „Ви­зан­тиј­ско гра­ди­тељ­ ство као ин­спи­ра­ци­ја срп­ских не­ и­ма­ра но­ви­јег до­ба”, ор­га­ни­за­ то­ри: Срп­ска ака­де­ми­ја на­у­ка и умет­но­сти – Га­ле­ри­ја на­у­ке и тех­ ни­ке и Срп­ски ко­ми­тет за ви­зан­ то­ло­ги­ју, аутор из­ло­жбе проф. др Алек­сан­дар Ка­ди­је­вић, са­рад­ни­ ци ауто­ра: Алек­сан­дра Или­јев­ски и Иван Р. Мар­ко­вић. 9. 9. 13–14 – Струч­но во­ђе­ње кроз из­ло­жбу, проф. др Алек­сан­дар Ка­ ди­је­вић, аутор из­ло­жбе.

ГАЛЕРИЈА ГРАФИЧКИ­ КОЛЕКТИВ Обилићев венац 27,­ тел. 2627-785 www.grafickikolektiv.org До 10. 9. – Из­ло­жба ја­пан­ског ауто­ра Ха­ру­хи­коа Јо­ши­на­га. Стал­на про­да­ја гра­фи­ка. Рад­но вре­ме: 11–20, су­бо­том 10–16 ч. ПРОДАЈНА ГАЛЕРИЈА­ „БЕОГРАД” Косанчићев венац 19,­ тел. 30-33-923 www.galerijabeograd.org До 5. 9. – Из­ло­жба Ни­ко­ле Мар­ко­ вића – Чу­ва­ри пла­ме­на: или ви­ше ва­тре у сли­ку, или сли­ку у ва­тру? 8. 9. у 19 – Oтварање изложбе Жељке Момиров под називом Сећање у нестајању 2 – Путовања. Галерија УЛУС Кнез Михаилова 37,­ тел. 2623-128 www.ulus.rs Изложбе До 13. 9. – Срба Трванов. Од 14. 9. – Михаило Пауновић. УЛУПУДС Теразије 26/II, тел. 2688-721 www.ulupuds.org.rs До 30. 9. – Из­ло­жба 10. Ме­ђу­на­ род­ни би­је­на­ле ка­ри­ка­ту­ре злат­ни осмех 2016. у Зо­о­ло­шком вр­ту гра­ да Бе­о­гра­да, Ма­ли Ка­ле­мег­дан 8. Га­ле­ри­ја Син­ги­ду­нум, ­ Кнез Ми­ха­и­ло­ва 40,­ тел. 2185-323 Рад­но вре­ме: од 9 до 21 са­ти, су­ бо­том од 11 до 16 са­ти Ма­ла га­ле­ри­ја УЛУ­ПУДС-а, ­ Узун Мир­ко­ва 12, тел. 2622-582 Рад­но вре­ме: од 10 до 20 са­ти, су­ бо­том од 10 до 16 са­ти 5. 9. у 19 – Отва­р а­њ е из­л о­ж бе Про­с тор­н е књи­г е Да­н и­ј е­л е Па­ рац­ки.

БИБЛИОТЕКЕ БИБЛИОТЕКЕ­ ГРАДА БЕОГРАДА Кнез Михаилова 56.­ тел. 202-40-00 www.bgb.rs Га­ле­ри­ја Атри­јум До 17. 9. – Из­ло­жба: „Сли­ков­на пу­то­ва­ња по Све­тој Го­ри. Све­та Го­ ра на аква­ре­ли­ма и ди­ги­тал­ним цр­те­жи­ма Да­га Па­тер­со­на и Ти­ма Вај­не­ра”. Ку­стос из­ло­жбе: Ана­ста­ си­ос Ду­рос. Ор­га­ни­за­то­ри: Све­то­ гор­ски цен­тар из Со­лу­на, Дру­штво при­ја­те­ља Све­те Го­ре Атон­ске из Бе­о­гра­да, Хи­лан­дар­ски од­бор СА­ НУ, Срп­ски ко­ми­тет за ви­зан­то­ло­ ги­ју и Би­бли­о­те­ка гра­да Бе­о­гра­да, уз по­др­шку Гра­да Бе­о­гра­да.

МУЗЕЈИ НА­РОД­НИ МУ­ЗЕЈ У БЕ­О­ГРА­ДУ Трг Ре­пу­бли­ке 1а, тел. 3306-048 www.na­rod­ni­mu­zej.rs Цен­трал­на згра­да На­род­ног му­ зе­ја у Бе­о­гра­ду и Га­ле­ри­ја фре­ска при­вре­ме­но су за­тво­ре­не за по­се­ ти­о­це због гра­ђе­вин­ских ра­до­ва. Му­зеј Ву­ка и До­си­те­ја, ­ Го­спо­дар Је­вре­мо­ва 21,­ тел. 2625-161 Oсновна по­став­ка му­зе­ја по­све­ ће­на је Ву­ку Ка­ра­џи­ћу и До­си­те­ју Об­ра­до­ви­ћу, дво­ји­ци ре­фор­ма­то­ ра срп­ског је­зи­ка. 3. 9. у 17 и 6. 9. у 12 – По­став­ка се мо­же по­гле­да­ти уз струч­но во­ ђе­ње 3. 9. у 18 – По­след­ња у ни­зу Ра­ ди­о­ни­ца ен­ка­у­сти­ке. Ин­тер­ак­тив­ ни про­грам на­ме­њен од­ра­сли­ма. Оба­в е­з но је при­ј а­в љи­в а­њ е на­ edu­ka­@na­rod­ni­mu­zej.rs На­ја­ва груп­них по­се­та­ на 060/8075035 и­ edu­ka­@na­rod­ni­mu­zej.rs Рад­но вре­ме: уто­рак, сре­да, пе­так од 10 до 17 ч.; че­твр­так, су­бо­та од 12 до 20 ч.; не­де­ља од 10 до 14 ч. (улаз бес­план­тан); по­не­дељ­ком за­тво­ре­но. МУЗЕЈ ГРАДА БЕОГРАДА Змај Јовина 1, тел. 2630-825 www.mgb.org.rs Кoнак кне­ги­ње Љу­би­це, ­ Кне­за Си­ме Мар­ко­ви­ћа 8,­ тел. 2638-264 Рад­но вре­ме: уто., сре., пет., 10– 17 ч., чет. 10–18 ч., суб. 12–20 ч., нед. 10–14 ч. Стал­на по­став­ка: Ен­те­ри­је­ри бе­о­ град­ских ку­ћа XIX ве­ка.

Сва­ког пет­ка у 17 и сва­ке су­бо­те у 11: На ка­фи код кне­ги­ње Љу­би­це. 5. 9. у 18 – Три­б и­н а љу­б и­т е­љ а исто­р и­ј е Бе­о ­г ра­д а, пре­д а­в а­њ е „Стам­б е­н а ар­х и­т ек­т у­р а у Бе­о ­ гра­ду из­ме­ђу два свет­ска ра­та” пре­д а­в ач Вла­д а­н а Пут­н ик, ис­ тра­жи­вач са­рад­ник на Фи­ло­зоф­ ском фа­кул­те­ту у Бе­о­гра­ду. Сло­ бо­дан улаз. До 11. 9. – У Са­ли под сво­до­ви­ ма, из­ло­жба „Атос. Све­та го­ра” из Збир­ке ма­на­сти­ра Си­мо­но­пе­тра са Све­те Го­ре. Из­ло­жба је ре­а­ли­ зо­ва­на у окви­ру 23. ме­ђу­на­род­ног кон­гре­са ви­зан­тиј­ских сту­ди­ја Стал­на по­став­ка Спо­мен-му­зеј Иве Ан­дри­ћа, ­ Ан­дри­ћев ве­нац 8,­ тел. 3238-397 Рад­но вре­ме: уто., сре., пет.,­ суб. 10–17 ч., чет. 12–20 ч.,­ нед. 10–14 ч. Му­зеј Јо­ва­на Цви­ји­ћа, ­ Је­ле­не Ћет­ко­вић 5,­ тел. 3223-126 Му­зеј је за­тво­рен за по­се­ту због ре­кон­струк­ци­је. Ар­хе­о­ло­шко на­ла­зи­ште Вин­ча, ­ Бе­ло бр­до 17, тел. 8065-334 Рад­но вре­ме: уто., сре., пет. 10–16 ч., чет. 12–18 ч., суб., нед. 10–18 ч. тел. 060/5005-187. Му­зеј Па­је Јо­ва­но­ви­ћа, ­ Кра­ља Ми­ла­на 21/IV,­ тел. 3340-176 Рад­но вре­ме: чет. 10–18 ч. , суб. 12–20, нед. 10–14 ч. До 22. 9. – екс­клу­зив­но је из­ло­ жен „Акт пред огле­да­лом (го­ла Бер­т а)”. Струч­н о во­ђ е­њ е чет. и суб. у 12, 14 и 16 ч., нед. у 12 ч. Збир­ка ико­на Се­ку­лић, ­ Узун Мир­ко­ва 5, тел. 2182-961 Рад­но вре­ме: чет. 10–18 ч., суб. 12–20, нед. 10–14 ч. Струч­но во­ђе­ње чет. и суб. у 12, 14 и 16 ч., нед. у 12 ч. Му­зеј Ба­њич­ког ло­го­ра, ­ Па­вла Ју­ри­ши­ћа Штру­ма 33,­ тел. 3674-877 Рад­но вре­ме: сре., чет., пет. 10–17 ч. ЕТНОГРАФСКИ МУЗЕЈ­ У БЕОГРАДУ Студентски трг 13,­ тел. 3281-888 www.etnografskimuzej.rs Рад­но вре­ме: уто­рак–су­бо­та 10–17 са­ти; не­де­ља 9–17 са­ти Стал­на из­ло­жба На­род­на кул­ту­ра Ср­ба у XIX и XX ве­ку По­к лон-збир­ка Се­к е Ми­ш е­в ићМи­ја­то­вић, из­ло­же­на у клу­бу Ет­ но­граф­ског му­зе­ја Рад­но вре­ме: уто­рак–су­бо­та 10–17 са­ти; не­де­ља 9–17 са­ти Из­ло­жба Жи­вот на­ро­да и пре­тра­ ја­ва­ње хра­мо­ва, фо­то­граф­ска све­ до­чан­ства Ет­но­граф­ског му­зе­ја, ауто­ра др Бо­ја­на По­по­ви­ћа и Је­ ле­не Са­вић. 28. 8. у 18 – У окви­ру ма­ни­фе­ста­ци­ је Да­на ру­син­ске кул­ту­ре, у ки­но-са­ ли ЕМ пре­да­ва­ње „На­у­ка и Ру­си­ни – ју­че, да­нас, су­тра”. Пре­да­вач: др Јан­ко Ра­мач, „Ру­си­ни у ју­жној Угар­ ској / Ју­го­сла­ви­ји”. Му­зич­ки про­ грам. За­вр­ше­так ма­ни­фе­ста­ци­је 29. 8. у 19 – Отва­ра­ње из­ло­жбе Не­ви­дљи­ва нит, аутор­ке Гор­да­не Бре­лих, ди­пло­ми­ра­не ко­сти­мо­ граф­ки­ње. Ет­но­граф­ска спо­мен-збир­ка ­ Хри­сти­фо­ра Цр­ни­ло­ви­ћа­ – Ма­на­ко­ва ку­ћа, Га­ври­ла Прин­ци­па 5,­ тел. 3036–114, ma­na­ko­va­ku­ca­@et­no­graf­ski­mu­zej.rs

Стал­на из­ло­жба На­род­не но­шње и на­к ит цен­т рал­н о­б ал­кан­с ког под­руч­ја 6. 9. у 19 – отварање изложбе Правити и пити ракију, аутора Јосифа Вацића. Музеј науке и технике Скендер-бегова 51,­ тел. 3037-850 www.muzejnt.rs Рад­но вре­ме Му­зе­ја: уто­рак–не­ де­ља 10-20 Стал­не по­став­ке Из­ло­жба 2. круг Рад­но вре­ме Му­зе­ја: уто­рак–не­ де­ља 10–20 Пред­ста­вље­но је око 500 пред­ме­ та из 22 збир­ке, рас­по­ре­ђе­них у це­ти­ри це­ли­не: то­чак-ма­ши­на-мо­ тор, ко­му­ни­ка­ци­ја, чо­век и тех­ни­ ка, ме­ра и број. Су­бо­том и не­де­љом мо­гућ­ност ку­ по­ви­не свих му­зеј­ских из­да­ња уз 50% по­пу­ста. Деч­ји му­зеј Из­ло­же­но је пре­ко 300 екс­по­на­та из збир­ке игра­ча­ка из пе­ри­о­да од

1920. до 1970. Дру­гу це­ли­ну чи­не ин­тер­ак­тив­ни екс­по­на­ти под на­ зи­вом Про­ши­ре­на ствар­ност. На­уч­ни цен­тар При­ка­за­но је 20 екс­по­на­та кре­и­ ра­них да при­бли­же по­ја­ве и фе­но­ ме­не из астро­но­ми­је, ма­те­ма­ти­ке, фи­зи­ке, би­о­ло­ги­је, пси­хо­ло­ги­је и ло­ги­ке, да на за­ба­ван на­чин и кроз игру под­сти­чу на раз­ми­шља­ ње и раз­ви­ја­ју ма­шту. Му­зеј на­у­ке и тех­ни­ке Оде­ље­ње Му­зеј Срп­ског­ ле­кар­ског дру­штва Џор­џа Ва­шинг­то­на 19, 3234-261 www.mu­zejnt.rs Из­ло­жба И здра­ви и ле­пи: Из­ло­жба по­све­ ће­на не­ка­да­шњим иде­а­ли­ма ле­ по­те и здра­вља. Сталнa по­став­ка Ме­ди­ци­на у Ср­би­ји кроз ве­ко­ве – стал­на по­став­ка Му­зе­ја на­у­ке и тех­ни­ке Рад­но вре­ме Му­зе­ја: уто­рак–не­ де­ља 10–20 МУЗЕЈ ПОЗОРИШНЕ­ УМЕТНОСТИ СРБИЈЕ Господар Јевремова 19,­ тел. 2626-630 www.mpus.org.rs До 15. 9. – Изложба: Вла­сти­мир Ђу­за Сто­јиљ­ко­вић, аутор Би­ља­на Осто­јић, ку­стос. МУЗЕЈ АФРИЧКЕ­ УМЕТНОСТИ Ан­дре Ни­ко­ли­ћа 14,­ тел. 2651-654 www.museumofafricanart.org Му­зеј је отво­рен сва­ког да­на, 7 да­ на у не­де­љи, од 10 до 18 ча­со­ва Стал­на по­став­ка Му­зе­ја: „Умет­ ност за­пад­не Афри­ке из збир­ке Пе­чар”. Те­мат­ска из­ло­жба: „Кад пре­ста­ неш да ме че­шљаш, пре­ста­ћу да те мр­зим”, из­ло­жба фо­то­гра­фи­ја Ка­ та­ри­не Ра­до­вић. Ми­н и-из­л о­ж ба: „Афри­ка кроз сим­бо­ле – кре­а­тив­не ра­ди­о­ни­це гра­фи­ке”, ра­до­ви по­ла­зни­ка лет­ њег кур­са МАУ. По­себ­ни про­гра­ми 4. 9. 11–13 – Јав­но во­ђе­ње кроз из­ло­жбу: „Кад пре­ста­неш да ме че­ шљаш, пре­ста­ћу да те мр­зим” (за од­ра­сле) и Деч­ја кре­а­тив­на ра­ди­о­ ни­ца: „По­ру­ка у ко­си – африч­ки сти­ ло­ви фри­зу­ра и укра­ша­ва­ња гла­ве”, (за уз­раст од 4 до 12 го­ди­на) ИСТО­РИЈ­СКИ МУ­ЗЕЈ СР­БИ­ЈЕ Трг Ни­ко­ле Па­ши­ћа 11,­ тел. 33-98-018 www.imus.org.rs Рад­но вре­ме: сва­ког да­на осим по­ не­дељ­ка 12–20 До 31. 12. – Из­ло­жба „Пу­пин – од фи­зич­ке до ду­хов­не ре­ал­но­сти” Струч­на во­ђе­ња су сре­дом од 17 и су­бо­том од 13 и 15 ча­со­ва. До 28. 11. – Из­ло­жба „Све­ти Са­ ва Срп­ски” Ко­нак кне­за Ми­ло­ша­ у Топ­чи­де­ру, ­ Бу­ле­вар па­три­јар­ха Па­вла 2, тел. 2660-422 Рад­но вре­ме: сва­ког да­на осим по­ не­дељ­ка 10–20 Стал­на по­став­ка „Ми­лош Обре­но­ вић – ди­на­сти­ја, исто­ри­ја, мит”. До 31. 12. – Те­мат­ска из­ло­жба у фор­ми стри­па „Ево ме­не, ето вас... Се­ћа­ње кне­за Ми­ло­ша” Груп­не по­се­те се за­ка­зу­ју на те­ле­ фо­не: 3287-242 (за Трг Н. Па­ши­ћа) и 2660-422 (за Ко­нак). ГА­ЛЕ­РИ­ЈА­ ПРИ­РОД­ЊАЧ­КОГ МУ­ЗЕ­ЈА Ма­ли Ка­ле­мег­дан 5,­ тел. 3284-317 www.nhmbeo.rs Рад­но вре­ме: уто­рак–не­де­ља од 10 до 18 ча­со­ва До 5. 9. – Из­ло­жба „Шу­мо­ви мо­ ра”, мор­ске шкољ­ке, аутор­ке др Би­ља­не Ми­тро­вић. ПТТ МУ­ЗЕЈ Мај­ке Је­вро­си­ме 13,­ тел. 3064-170 www.pttmu­zej.rs Три­би­на „Кул­ту­ра пу­тем по­ште”, ­ тел. 064-666-0482 7. 9. у 18.30 Мул­ти­функ­ци­о­нал­ на са­ла – „Ср­би­ја у Ве­ли­ком ра­ ту – Ср­би и Фран­цу­зи у Се­вер­ној Афри­ц и”, пре­д а­в а­њ е уз ви­д еопре­з ен­т а­ц и­ј у фи­л а­т е­л и­с тич­к е мо­но­гра­фи­је. Го­во­ри: аутор мо­ но­гра­фи­је, проф. др Ми­лан Ра­до­ ва­но­вић, Ма­шин­ски фа­кул­тет Бе­о­ град. Уред­ник и во­ди­тељ про­гра­ма Жељ­ко Са­рић, ку­стос ПТТ му­зе­ја.


Субота 3. септембар 2016. kulturni.dodatak@politika.rs

НАУКА

Никад не страхуј од отворених прозора Чист ваздух и светлост најбољи­ су антибиотик, иако додуше заборављени, јер ефикасно­ и јефтино уништавају и­ најотпорније клице МЕ­ДИ­ЦИ­НА Кли­це су у по­ре­ђе­њу са ће­ли­ја­ма те­ла ми­ни­ја­тур­не и за­то их сун­це и ул­тра­љу­би­ча­ста све­тлост чак и ма­ле та­ла­сне ду­жи­не с ла­ко­ћом уби­ја­ју

Мом­чи­ло Б.Ђор­ђе­вић

У

до­ба хлад­ног ра­та из­ме­ђу САД и не­ка­ да­шњег Со­вјет­ског Са­ве­за, на­ро­чи­то по­сле ку­бан­ске ра­кет­не кри­зе 1962. го­ди­не, по­че­ла се на­зи­ра­ти опа­сност би­о­ло­шког ра­та. У ве­ћи­ни вој­них ми­ кро­би­о­ло­шких ла­бо­ра­то­ри­ја ши­ром све­та гро­ зни­ча­во је тра­жен од­го­вор на кључ­но пи­та­ње – шта би се до­го­ди­ло уко­ли­ко би ве­ли­ке бом­бе на­пу­ње­не смр­то­но­сним бак­те­ри­ја­ма екс­пло­ ди­ра­ле из­над ве­ли­ких гра­до­ва, по­пут Лон­до­на, Бе­о­гра­да и мно­гих дру­гих. Ко­ли­ко ду­го би тра­ ја­ла опа­сност од ин­фек­ци­је тим бак­те­ри­ја­ма? Да би се то утвр­ди­ло, ми­кро­би­о­ло­зи су при­пре­ мље­не узор­ке бак­те­ри­ја из­ла­га­ли уоби­ча­је­ним стру­ја­њи­ма спо­ља­шњег ва­зду­ха и сун­че­вој све­ тло­сти. Ис­по­ста­ви­ло се да бак­те­ри­је на отво­ре­ ном про­сто­ру не­ма­ју из­гле­да да ду­же пре­жи­ве. По­сле 120 се­кун­ди све су мр­тве. Уби­ца је на­ зван „фак­тор све­жег ва­зду­ха” (ФСВ). Су­штин­ ски за­кљу­чак екс­пе­ри­ме­на­та био је да се под ути­ца­јем днев­не све­тло­сти и стру­ја­ња ва­зду­ха од­и­гра­ва не­пре­кид­на ре­ак­ци­ја из­ме­ђу озо­на и во­де, а ка­та­ли­зу­је се ор­ган­ским хе­ми­ка­ли­ја­ма ко­је ис­па­ра­ва­ју из би­ља­ка. По­сле­ди­ца те ре­ак­

ци­је је ства­ра­ње хи­дрок­сил­них ра­ди­ка­ла ко­ји су не­ми­ло­срд­ни бак­те­ри­ци­ди. На не­сре­ћу, да­нас је све­жег и чи­стог ва­зду­ха у гра­до­ви­ма, ку­ћа­ма, над­ле­штви­ма и бол­ни­ца­ ма све ма­ње. Дру­штво је су­о­че­но с јед­ним од нај­ве­ћих ме­ди­цин­ских про­бле­ма у по­след­њих пе­де­сет го­ди­на – ка­ко се из­бо­ри­ти са ми­кро­би­ ма, за ко­је за­тво­ре­ни про­стор пред­ста­вља пра­ ви ком­фор. У ме­ђу­вре­ме­ну, ми­кро­би су сте­кли от­пор­ност на ан­ти­би­о­ти­ке ко­ји се де­це­ни­ја­ма ко­ри­сте и кад тре­ба и кад не тре­ба. Кад се ма­ло бо­ље по­гле­да, у ме­ди­ци­ни се све окре­ну­ло на­ гла­вач­ке 1928. го­ди­не, по­сле слу­чај­ног от­кри­ћа пе­ни­ци­ли­на, ко­је се при­пи­су­је шкот­ском би­о­ ло­гу и бо­та­ни­ча­ру Алек­сан­дру Фла­мин­гу. Због до­тад не­ви­ђе­не ефи­ка­сно­сти но­вог ле­ка, про­ гла­шен је три­јумф ме­ди­ци­не, а од 1960. го­ди­не па на­да­ље вла­да­ло је уве­ре­ње о ско­ром ис­ко­ре­ њи­ва­њу свих за­ра­за. Ка­ква за­блу­да! У оп­штем оду­ше­вље­њу ФСВ ни­ка­да ви­ше ни­је по­бу­дио ин­те­рес ме­ђу ле­ка­ри­ма, а бо­ле­снич­ки про­зо­ ри су већ од 1960. углав­ном стал­но за­тво­ре­ни ка­ко би се спре­чио гу­би­так то­пло­те и по­ве­ћа­ла ефи­ка­сност кли­ма­ти­за­ци­је.

Од вре­ме­на пред Дру­ги свет­ски рат но­ви ан­ ти­би­о­тик је у про­се­ку био син­те­ти­сан јед­ном у го­ди­ну. Из­ме­ђу 1940. i 1962. син­те­ти­зо­ва­но је 15 раз­ли­чи­тих кла­са ан­ти­би­о­ти­ка, а од 1962. го­ди­не до да­нас по­ја­ви­ле су се че­ти­ри но­ве кла­ се. Нор­мал­но об­на­вља­ње ан­ти­би­о­ти­ка тра­ја­ло је три­де­се­так го­ди­на, а он­да је, по­сле по­сте­пе­ ног успо­ра­ва­ња, про­из­вод­ња но­вих ан­ти­би­о­ ти­ка за­мр­ла. Да бу­де го­ре, од 1990. го­ди­не на­ о­ва­мо број фар­ма­це­ут­ских ги­га­на­та ко­ји су се ра­ни­је ба­ви­ли њи­хо­вим раз­во­јем спао је са 18 на че­ти­ри. У ме­ђу­вре­ме­ну, уче­ста­лост ин­фек­ ци­ја је сра­змер­но по­ра­сла јер су се по­ја­ви­ле су­пер­кли­це ко­је је не­мо­гу­ће ис­ко­ре­ни­ти, због че­га се и у нај­бо­љим бол­ни­ца­ма ин­фи­ци­ра око де­сет од­сто бо­ле­сни­ка. У по­след­ње две-три го­ди­не епи­де­ми­о­ло­зи су по­ста­ли све гла­сни­ји у под­се­ћа­њу ле­ка­ра на одав­но за­бо­ра­вље­не екс­пе­ри­мен­те вој­них ми­ кро­би­о­ло­га из 1968. го­ди­не, али и на ис­ку­ства из Крим­ског ра­та (1853–1856), то­ком ко­га су вој­ни­ци мно­го че­шће уми­ра­ли од бо­ле­сти ко­је су за­ра­ди­ли у бол­ни­ца­ма не­го од ра­на за­до­би­ је­них на бој­ном по­љу. Ле­ген­дар­на ме­ди­цин­ска

09

се­стра, Ен­гле­ски­ња Фло­ ренс Нај­тин­гел, успе­ва­ла је да обо­ри сто­пу смрт­но­сти на Кри­му уз по­моћ по­бољ­ ша­ња усло­ва жи­во­та вој­ ни­ка, и то, пре све­га, стал­ но отво­ре­ним про­зо­ри­ма у вој­нич­ким спа­ва­о­ни­ца­ма и бол­ни­ца­ма. Ка­да се вра­ти­ ла ку­ћи, ис­ку­ства са Кри­ма при­ме­ни­ла је у Бри­та­ни­ји, где су се бол­ни­це про­јек­то­ ва­ле под ње­ним ути­ца­јем (не­што ка­сни­је и у Ин­ди­ ји и Евро­пи). По­гле­дај­мо са­мо зад­њу, ју­жну, стра­ну Ин­сти­ту­та за плућ­не бо­ле­ сти и ту­бер­ку­ло­зу КЦС у Бе­о­гра­ду, ко­ји је сме­штен у згра­ди зи­да­ној пре Дру­ гог свет­ског ра­та. Ка­рак­те­ ри­стич­ни су огром­ни про­ зо­ри од та­ва­ни­це до по­да и ста­кле­на вра­та ко­ја ди­ рект­но из бол­нич­ких со­ба во­де на про­стра­ну те­ра­су. Не­ма пре­пре­ка све­тло­сти и ва­зду­ху. Да­нас, у вре­ме­ну ин­фор­ма­тич­ко-тех­но­ло­шке ре­во­лу­ци­је, спа­ли смо на три ан­ти­би­о­ти­ка ко­ ји­ма се бо­ри­мо про­тив су­пер­кли­ца. Сре­ћом, епи­де­ми­о­ло­зи и хи­рур­зи по­себ­но вра­ти­ли су се не­ким су­штин­ским пра­ви­ли­ма с кра­ја пре­ дан­ти­би­от­ске ере. У нај­по­зна­ти­јим и нај­мо­дер­ ни­јим свет­ским бол­ни­ца­ма од­ско­ра је уве­де­но два­пут че­шће и ду­же пра­ње ру­ку не­го ра­ни­ је, што се већ ви­ше­стру­ко ис­пла­ти­ло. У но­во­и­ згра­ђе­ним бол­ни­ца­ма ни­јед­на про­сто­ри­ја не­ ма угло­ве јер се зи­до­ви до­ди­ру­ју луч­но и за­то је чи­шће­ње и пра­ње по­до­ва не­у­по­ре­ди­во ефи­ ка­сни­је. У ЕУ и САД ин­фек­ци­је су­пер­кли­ца­ма па­ле су за осам­де­сет од­сто у од­но­су на 2004. го­ди­ну, ка­да су би­ле на вр­хун­цу. Би­ло би лу­до ка­да би­смо се пот­пу­но од­ре­кли ан­ти­би­о­ти­ка, али пра­ва, јед­но­став­на, јеф­ти­на и ла­ка ствар је­сте при­хва­та­ње прин­ци­па Фло­ ренс Нај­тин­гел: „Ни­кад не стра­хуј од отво­ре­них про­зо­ра.” Свет­ска здрав­стве­на ор­га­ни­за­ци­ја је не­дав­но свим бол­ни­ца­ма пре­по­ру­чи­ла ре­кон­ струк­ци­ју про­зо­ра ка­ко би би­ли отво­ре­ни у ве­ ћем де­лу да­на, али та­ко да се оне­мо­гу­ћи да па­ ци­јен­ти ис­пад­ну кроз њих.  ¶

Врли нови светови Но­ва от­кри­ћа, памет­не­ сон­де и не­за­ме­њи­ви­ са­ња­ри по­но­во чи­не све­мир уз­бу­дљи­вим

Прок­си­ма Б је ве­о­ма бли­зу сво­јој зве­зди. На­уч­ни­ци ми­сле да се не кре­ ће око сво­је осе, то јест да не­ма го­ди­ шња до­ба. Глав­но пи­та­ње на ко­је тек тре­ба да се од­го­во­ри је­сте да ли има ат­мос­фе­ру.

Ис­тра­жи­вање ­ све­ми­ра

Свемирске кутије за ципеле На­ред­не го­ди­не се обе­ле­жа­ва 60 го­ди­ на све­мир­ског про­гра­ма Спут­њик. За то вре­ме до­го­ди­ла су се чу­да. Чо­век је ви­део ле­по­ту Зе­мље из пер­спек­ти­ве Ме­се­ца и вра­тио се ку­ћи. Аме­рич­ки са­те­ли­ти ГПС ство­ри­ли су свет у ко­ме ви­ше ни­ко не мо­же да се из­гу­би, про­ ме­нив­ши та­ко чо­ве­ков од­нос пре­ма ме­сту, као што је руч­ни сат про­ме­нио од­нос пре­ма вре­ме­ну. Ро­бо­ти су ис­тра­ жи­ли по­вр­ши­ну Мар­са и про­ву­кли се кроз пр­сте­но­ве Са­тур­на. Све­мир­ски те­ле­скоп Хабл по­ка­зао је да, уко­ли­ко по­гле­да­те би­ло где, до­вољ­но па­жљи­во про­на­ћи ће­те не­ку га­лак­си­ју. Но ипак, све­мир је у по­след­ње вре­ ме по­стао не­ка­ко до­са­дан. Осим ми­ си­ја све­мир­ског про­гра­ма Апо­ло све оста­ле ни­су на­пу­шта­ле ни­ску Зе­мљи­ ну ор­би­ту. Астро­на­у­ти и ко­смо­на­у­ти сме­њу­ју се на ме­ђу­на­род­ној све­мир­ ској ста­ни­ци чи­ји се ди­зајн ни­је мно­ го про­ме­нио од 1960. Све пла­не­те у Сун­че­вом си­сте­му по­се­ти­ле су па­мет­ не сон­де, та­ко је ис­тра­жи­вач­ки рад на от­кри­ва­њу но­вих све­то­ва по­стао знат­ но при­сту­пач­ни­ји.

Ми­ли­ца Мом­чи­ло­вић

Н

о­во­от­кри­ве­на пла­не­та на­ зва­на Прок­си­ма Б на­ла­зи се у на­ста­њи­вој зо­ни зве­ зда­ног си­сте­ма, има ма­су слич­ну Зе­мљи­ној и по­треб­ но јој је све­га 11 да­на да оби­ђе око зве­ зде Прок­си­ма Кен­та­у­ри, ко­ја је мно­го за­га­си­ти­ја од Сун­ца. Ова хлад­на зве­ зда у са­зве­жђу Кен­та­ур на­ла­зи се по­ ред мно­го сјај­ни­јег па­ра зве­зда Ал­фа Кен­та­у­ри АБ. „По­чи­ње по­тра­га за жи­во­том на Прок­си­ми Б”, са­оп­штио је Ги­љем Ан­ гла­да Еску­де с Уни­вер­зи­те­та „Квин Ме­ри” у Лон­до­ну, во­ђа ме­ђу­на­род­ ног ти­ма ко­ји је ра­дио ис­тра­жи­ва­ње. „Од­у­век сам же­лео да бу­дем фи­зи­ чар и ис­тра­жи­вач. Во­лео сам на­уч­ну фан­та­сти­ку и же­лео да от­кри­јем но­ ве пла­не­те, на­лик Зе­мљи, али и ме­ ста из­ван Сун­че­вог си­сте­ма”, до­да­је уз­бу­ђе­но. От­кри­ће об­ја­вље­но не­дав­но у ча­ со­пи­су „Неј­чер” ис­пу­ње­ње је ду­го са­ ња­ног сна сва­ког ис­тра­жи­ва­ча, али и пи­сца на­уч­не фан­та­сти­ке, о по­тен­ци­ јал­но на­се­љи­вом но­вом све­ту до ко­јег би мо­гло да се стиг­не ме­ђу­зве­зда­ном ле­те­ли­цом.

Сазвежђе Кентаур „Не­дав­но сам про­чи­тао књи­гу ’Прок­ си­ма’ Сте­фа­на Бек­сте­ра, пи­сца на­уч­ не фан­та­сти­ке, из 2013. го­ди­не, у ко­ јој се про­та­го­ни­сти на­ла­зе на пла­не­ти ко­ја је у ор­би­ти нај­бли­же зве­зде и где се вр­ше ра­зна ис­пи­ти­ва­ња. Био сам

Уметнички приказ планете Прок­си­ма Б ESO/M Korkmesser

за­па­њен – оно што је Бек­стер за­ми­ шљао, ми смо про­на­шли”, ка­же Ан­ гла­да Еску­де. Пла­не­та је про­на­ђе­на то­ком ана­ли­ зе по­да­та­ка ко­је су при­ку­пи­ли те­ле­ ско­пи Европ­ске ју­жне оп­сер­ва­то­ри­је у Чи­леу 2000, 2014. и 2016. го­ди­не. Да­ља ис­тра­жи­ва­ња но­вог све­та от­ кри­ве­ног у на­шем ком­ши­лу­ку на­ста­ вља­ју се кроз про­је­кат чи­ји је је­дан од по­кре­та­ча Сти­вен Хо­кинг, а ко­јим је

пред­ви­ђе­но да се из­гра­ди фло­та ма­лих ме­ђу­зве­зда­них ле­те­ли­ца – сон­ди. „На­да­мо се да ће­мо у на­ред­них два­ де­сет го­ди­на ус­пе­ти да по­ша­ље­мо на­ но­сон­ду, ко­јој ће још то­ли­ко го­ди­на би­ти по­треб­но да стиг­не на од­ре­ди­ ште. Ве­ру­јем да ће­мо до кра­ја ве­ка мо­ћи да од­го­во­ри­мо на сва пи­та­ња у ве­зи са са­зве­жђем Кен­та­ур”, ка­же Пит Вор­ден из На­си­ног ис­тра­жи­вач­ ког цен­тра „Ејмс”.

Тех­но­ло­шки про­грес до­вео је до то­ га да су­пер­ком­пју­те­ри ста­ју у џеп и омо­гу­ћио да се у ор­би­ту по­ша­љу па­ мет­не ма­ле ле­те­ли­це – сон­де. Но­ва ге­не­ра­ци­ја пред­у­зет­ни­ка у Си­ли­ци­јум­ској до­ли­ни, ко­је по­др­жа­ ва­ју бо­га­ти аван­ту­ри­сти, пра­ви ма­ ши­не ве­ли­чи­не „ку­ти­је за ци­пе­ле” и ша­ље их на де­се­ти­не или сто­ти­не у све­мир. Ове но­ве ма­ле ле­те­ли­це чи­ не ис­тра­жи­ва­ње све­ми­ра по­но­во ин­ те­ре­сант­ним. Илон Маск, осни­вач ком­па­ни­је „Те­сла” (ау­то­мо­би­ли) и „Спејс икс” (све­мир­ске ра­ке­те) же­ ли да ко­ло­ни­зу­је Марс и уско­ро ће по­че­ти с из­град­њом ле­те­ли­це за овај по­ду­хват. Џеф Без­ос из „Ама­зо­на” ин­ве­сти­ ра у екс­пло­а­та­ци­ју руд­ни­ка у све­ми­ ру. Ју­ри Мил­нер, ин­ве­сти­тор ко­ји је уло­жио у „Феј­сбук” на са­мом по­чет­ку, са­да ула­же но­вац у от­кри­ва­ње дру­гих ци­ви­ли­за­ци­ја у зве­зда­ним ор­би­та­ма. Он, та­ко­ђе, фи­нан­си­ра про­грам ин­те­ ли­гент­них сон­ди ве­ли­чи­не „ку­ти­је за ци­пе­ле”, ко­је ће ис­тра­жи­ва­ти пла­не­те по­пут Прок­си­ме Б. Мно­ги у овим по­ку­ша­ји­ма от­кри­ва­ ња све­ми­ра ви­де пер­спек­ти­ву и пра­ве ве­ли­ке пла­но­ве. Они мо­гу да се за­вр­ ше та­ко што се ис­по­ста­ви да су пла­ не­те са­мо го­ле, не­плод­не сте­не. Али, опет, мо­жда и ни­су. „Ствар­ност ће, као и увек, би­ти знат­но нео­бич­ни­ја”, на­ пи­сао је Ар­тур Кларк. ¶

µ®·³¼¶¬±¤²³¼¶¬±©°¤¯²º´±¬s©¬ »¤µ²³¬µ«¤®q¬ª©¦±²µ¶·°©¶±²µ¶¬®·¯¶·´·iµ¶¬§x ÔÄÕÓÌÕ× ×

®²±®·´µ ËÄÌËÅÒÔÑÄ ÅÒ~ÉËÅÌÔÎÉÓÒÉËÌ ÉÒÅ ÄÆ ~ÉÑÉÑÄÕÔÓÕÎÒРÉËÌÎ × ×ÓÉÔÌÒÈ ×ÒÈÒÎÖÒÅÔÄÈÒÒÎÖÒÅÔÄÇÒÈÌÑÉ ÔÄÈÌÈÒÈÉÏÉ΀ÌÊÉÆÑÉÑÄÇÔÄÈÉ iµ´¥²o·¥°¬¶¬sx  Œ§—™¥ª®œ¯r—Ÿ£—|ª¨™Ÿ¦Ÿ¨­Ÿ®Ÿ|œ¨ª¡qŸšœ¦¥œ žŸ|œ¥˜|—™ oœ¤œª¤—™œ›œ¤¥£¦œ§ Ÿ¥› ª  ‡ qŸšœ¦¥œ žŸ|œ¡¥|œ¡¥¤¡ ª§ Ÿ¯ ªž—¤—š§—› ª›¥¨ ©—™Ÿ©Ÿ“œ¤©§ªž—¡ª¢© ª§ª ‰—¢¥“§¤Ÿ rœ ›¥¥¡©¥˜§—š¥›Ÿ¤œ ª©§Ÿ¦§Ÿ£œ§¡—  Š—š§—› —rœ˜Ÿ©Ÿª§ª®œ¤—¥¡©¥˜§—š¥›Ÿ¤œ¤—¨™œ®—¤¥|¨œ›¤Ÿ­ ŸŽ¡ª¦¯©Ÿ¤œ¥¦¯©Ÿ ¤œ‰—¢¥“§¤Ÿrœ

 


3. септембар 2016. kulturni.dodatak@politika.rs 10 Субота

МУЗИКА

Див­на­ ноћ­на мо­ра У па­као с ка­те­го­ри­ја­ма, са­мо да је ве­се­ло! 37. Jazzfe­sti­val Sa­al­fel­den 2016, 25–28. ав­густ (1) Екс­клу­зив­но из Сал­фел­де­на Star­li­te Mo­tel

Марк Ди­кре и Тим Берн

К

о­лек­тив­ни уз­дах оча­ја­ња на­ гло је пре­ки­нуо ужи­ва­ње у пр­вим при­зо­ри­ма Шта­јер­ ске, са бал­ко­ни­ма оки­ће­ ним ра­зно­бој­ним пе­ту­ни­ја­ ма, пе­дант­но оши­ша­ним трав­ња­ци­ма и кра­ва­ма ко­је се ле­њо ге­га­ју на ис­па­ ши. „Ца­рин­ска кон­тро­ла, сви на­по­ ље са ства­ри­ма”, очи­глед­но је зна­чи­ло не­што што ни­сам раз­у­мео. Ка­да ни­ко­ ме ни­су на­шли ви­шак ци­га­ре­та, оја­ди­ ли су не­ког ти­па због де­се­так бофл са­ то­ва и не­ко­ли­ко па­ри но­вих ча­ра­па, а ја сам ту­жно зу­рио у џи-пи-ес ко­ји је пред­ви­ђао до­ла­зак на од­ре­ди­ште тик пред по­ноћ. Ипак, по­глед на кул­тур­ни цен­тар „Нек­сус” ра­ду­је и у сит­ним са­ти­ма. Ин­тер­нет у га­стар­бај­тер­ском ау­то­бу­ су спа­сао ме је да до­ђем до кљу­ча од ку­ће у ко­јој сам ре­зер­ви­сао сме­штај пре не­го што за­вр­шим за­кљу­чан у кан­ це­ла­ри­ји ор­га­ни­за­то­ра. Се­ли­на, ата­ ше за штам­пу, упу­ти­ла ми је нај­дра­жи осмех због по­нов­ног су­сре­та, а Да­ни­је­ ла, шеф ор­га­ни­за­ци­о­ног ти­ма, ока­чи­ ла про­пу­сни­цу око вра­та. „Још тра­је?” „Да, хај­де уну­тра!” И ми­нут ка­сни­је сам већ на бал­ко­ну клу­ба, вр­тим гла­ вом као на Вуд­сто­ку, не­за­си­то гу­там пси­хо­де­лич­не сли­ке квар­те­та Star­li­te Mo­tel не би ли ме бр­же ухва­ти­ло. Сал­фел­ден је је­дан и је­ди­ни. Ако смо по об­ја­вљи­ва­њу ово­го­ди­шњег про­гра­ма по­ми­сли­ли да је у бу­џе­ту ма­ло ду­ва­ла про­ма­ја, сва­ки тон, по­чев од дис­тор­зи­ра­них пла­вих ор­гу­ља Џеј­ ми­ја Саф­та до пра­ска­ве тру­бе Сти­ве­на Берн­сти­на, уве­ра­вао нас је све ин­тен­ зив­ни­је ко­ли­ко смо би­ли не­пра­вед­ни. Умет­нич­ки ди­рек­то­ри фе­сти­ва­ла Ма­

Два­на­ест гнев­них љу­ди: Lar­ge Unit

рио Штајдл и Ми­ха­е­ла Ма­јер на­про­ сто не же­ле да им се фе­сти­вал пре­тво­ ри у ре­ви­ју ли­ко­ва за ко­је вам се ле­пе очи, а ипак, кад се па­жљи­ви­је по­гле­да, схва­ти­те да се под Ал­пи­ма опет на­ шло опа­сно дру­штво, са­кри­ве­но иза чуд­них на­зи­ва но­вих про­је­ка­та. Ка­ко бих до­не­кле сте­као увид у је­ ди­ни про­пу­штен кон­церт по­тру­ди­ли су се ста­ри при­ја­те­љи из ау­стриј­ског три­ја Namby Pamby Boy, тут­нув­ши ми њи­хов но­ви ал­бум у џеп. По­пут са­ста­ ва Cre­me Pro­le­au и Wi­re Re­si­stan­ce ко­ је смо ра­ни­је чу­ли на истом ме­сту, а ко­је спа­ја та­ле­нат кла­ви­ја­ту­ри­сте Фи­ ли­па Ни­кри­на, и они се ру­га­ју и џе­зе­ ри­ма и ро­ке­ри­ма на клац­ка­ли­ци ин­те­ ли­гент­них им­про­ви­за­ци­ја, ба­нал­них ме­ло­ди­ја, ино­ва­тив­них хар­мо­ни­ја и грув рит­ма. „У па­као с ка­те­го­ри­ја­ма, са­мо да је ве­се­ло!” Нор­ве­шко-аме­рич­ки са­став Star­li­ te Mo­tel нај­бо­ље опи­су­је на­зив јед­не њи­хо­ве ну­ме­ре – „Див­на ноћ­на мо­

Фотографије Tim Dic­ke­son

ра”. Баш та­кав је спој бе­сног сак­со­фо­ на (Кри­сто­фер Ал­бертс), ар­ти­ље­ри­је рас­пу­ште­ног рит­ма (Ру­не Нер­гард – бас, Гард Нил­сен – буб­ње­ви) и пси­хо­ де­лич­них ор­гу­ља под ду­гом бра­дом (Џеј­ми Сафт): па­ра­но­ја за ужи­ва­ње, као код Хич­ко­ка. Да ли је слу­чај­но на омо­ту ал­бу­ма нео­н­ска ре­кла­ма њи­хо­ вог мо­те­ла ко­ја нео­до­љи­во под­се­ћа на онај Беј­тсов? Тај ути­сак по­ја­ча­ва не­ла­го­ду ноћ­ не шет­ње: ка­да сам за­ма­као иза је­зе­ ра Ри­цен­зе (да, и оно је цр­но) убр­зо је ас­фалт пре­шао у ма­ка­дам, па ма­ка­ дам у ута­ба­ну зе­мљу – бо­ље да не гле­ дам омот под ми­шком! Ипак, ис­пу­ња­ ва ми се сан – ка­да сам ку­ћу ко­нач­но про­на­шао, уса­мље­ну на сал­фел­ден­ ском бр­ду, на не­бе­ском сво­ду бље­сну­ ло је ми­ли­он зве­зда. Иди­ла окон­ча­ва дан бо­гат опреч­ним до­га­ђа­ји­ма. А пр­ви ју­тар­њи „Нек­сус” ну­дио је уз­бу­дљи­во бу­ђе­ње. С об­зи­ром да Тим Берн (алт сак­со­фон) и Марк Ди­кре

(елек­трич­на ги­та­ра) има­ју ду­гу исто­ ри­ју за­јед­нич­ких ак­ци­ја иза се­бе (не­ко­ ли­ко бен­до­ва, пет­на­е­стак ал­бу­ма), би­ ло је крај­ње чуд­но са ка­квом па­жњом зу­ре у но­те на пул­ту. „Пр­ви пут сви­ра­ мо у дуу по­сле две де­це­ни­је!”, при­знао је Берн. Уме­сто оче­ки­ва­ног ва­тро­ме­ та фри-со­ла­жа, до­би­ли смо ка­мер­ни аван­гард­ни ру­ко­пис са при­јат­ним сла­ га­њи­ма бо­ја два ин­стру­мен­та, у ин­тер­ ва­ли­ма не­ких дру­гих све­то­ва. У на­став­ку нас је из све сна­ге уда­ ри­ло два­на­ест гнев­них љу­ди у са­ста­ву Lar­ge Unit, нор­ве­шког буб­ња­ра По­ла Нил­се­на Ла­ва. Ам­би­ци­о­зна дру­жи­на асо­ва са скан­ди­нав­ске сце­не (Пер Оке Холм­лан­дер – ту­ба, Матс Оле­клинт – тром­бон, Ју­ли­ја Кјер – сак­со­фон, Јон Ру­не Стрем – кон­тра­бас...) деј­ство­ ва­ла је на два фрон­та: ди­сци­пли­но­ ва­ном свир­ком у рит­му пле­мен­ских ри­ту­а­ла (шеф са­ста­ва на­гла­ша­ва ин­ спи­ра­ци­ју Бра­зи­лом, јед­на те­ма се и зо­ве „Ri­o­fun”) и без­об­зир­ним со­ло

на­па­ди­ма сме­лих ин­ди­ви­ду­а­ла­ца. У кре­а­тив­ном су­ко­бу ко­лек­ти­ва и по­ је­ди­на­ца, на тра­гу Чар­лса Мингусa и Кар­ле Блеј, про­грам „Ana” бли­ста пу­ ним сја­јем „то­тал­ног џе­за”. У слич­ном ду­ху нас је на­ред­ног да­на на „Крат­ким ре­зо­ви­ма” нај­пре по­здра­ вио по­ет­ски пер­фор­манс не­мач­ког бас кла­ри­не­ти­сте Ми­ха­е­ла Ри­сле­ра, да би­ смо за­тим пар­ти­ја­ли у рит­му но­вог квар­те­та буб­ња­ра Џи­ма Бле­ка, оми­ље­ ног ли­ца сал­фел­ден­ског ра­ја. Ри­сле­ ров про­је­кат „Do­u­ble Fond” од­ли­ку­је нео­бич­ни ства­ра­лач­ки про­цес: осно­ ву чи­ни сло­бод­на им­про­ви­за­ци­ја ко­ ју је умет­ник ра­ни­је сни­мио, док дру­ ги/исти бас кла­ри­нет ди­ше пред на­ма, сви­ра­ју­ћи око тих фик­си­ра­них им­пул­ са. Сло­бо­да пр­вог усло­вља­ва дру­гог, жи­ви ка­рак­тер дру­гог тра­жи сво­је „ја” из­ван сте­га пр­вог. Де­те у Ри­сле­ру по­ кре­ће ци­клич­ни плес то­плих то­но­ва са не­ви­ном ра­до­шћу у очи­ма. „На­да­ла сам се да се у хо­лу бар не­ што чу­је”, по­жа­ли­ла ми се же­на ко­ја је оста­ла без ка­ра­та. „Не бри­ни, сад ће тре­шта­ти до ули­це”, по­ми­слио сам и са­мо трен ка­сни­је на­пао нас је Џим Блек на за­вр­шном кон­цер­ту у „Нек­ су­су”. Уз елек­трич­ни бас Кри­са Тор­ ди­ни­ја и син­те­ти­зо­ва­не зву­ке Ели­ја­са Стем­се­де­ра под­ло­га про­гра­ма „Ma­ la­mu­te” пред­ста­вља чи­сти ро­кен­рол, из­над ко­га ће исланд­ски сак­со­фо­ни­ ста Оскар Гу­дјон­сон (нај­ве­ће от­кри­ ће ово­го­ди­шњег фе­сти­ва­ла) опле­сти сит­ни вез, уз рад (бо­сих) но­гу на ко­ме би му Мајкл Џек­сон по­за­ви­део! Пле­ ше­мо и ми, ра­ду­ју­ћи се уз­бу­ђе­њи­ма ко­ја сле­де на ве­ли­кој сце­ни Кон­гре­ сног цен­тра.  Во­ји­слав Пан­тић

Ри­чард Хо­ли, „Ocean”: пе­сма за пу­то­ва­ње­ из сно­ва Би­ло ми је ја­сно да ни­сам на ме­сту на ко­ме тре­ба да бу­дем. Но ипак сам осе­ћао спо­кој јер сам знао да за од­ла­зак­ на пу­чи­ну са­мо тре­ба да при­ти­снем „плеј” ПОП-ЋО­ШЕ Вла­ди­мир Ско­ча­јић 

П

о­че­так сеп­тем­бра. Остр­во у Грч­кој. По под­не. Пра­зна пла­жа. Се­дим на пе­ску, на­сло­њен на фри­жи­дер за сла­до­лед. Про­да­вац је одав­но оти­шао. У да­љи­ ни ви­дим пар ко­ји се за­гр­љен ше­та по пли­ћа­ку, не­да­ле­ко од ме­не кли­нац пра­ви ку­ле у пе­ску док ње­гов отац чи­та не­што на мо­бил­ном те­ле­фо­ну, два ми­гран­та ко­ја су про­да­ва­ла ди-види­о­ве бро­је но­вац, јед­на же­на пли­ва. То је све. Осим то­га, ви­дим мо­ре ко­је се спа­ја са не­бом, брод ко­ји спо­ро про­ла­зи на хо­ри­зон­ту, сун­це ко­је се спре­ма да за­ђе и та­ла­се ко­ји ква­се но­ге оном па­ру. Знам да не по­сто­ји бо­љи мо­ме­нат за пе­сму „Ocean” Ри­чар­да Хо­ли­ја. Ста­вљам слу­ша­ ли­це и при­ти­скам дуг­ме „плеј” на свом на­след­ ни­ку вок­ме­на – и пу­то­ва­ње по­чи­ње. На са­мом по­чет­ку, пе­сма зву­чи као мир­но мо­ ре. Ле­њи, троп­ски звук ги­та­ре и Ри­чар­дов ба­ри­ тон ко­ји ва­пи за оке­а­ном опу­шта­ју сва­ку ће­ли­ју у те­лу. Но и по­ред тог спо­ко­ја ја­сно је да се ис­под мир­ног мо­ра „ку­ва” пли­ма ко­ја нам је већ кре­ну­ ла у су­срет. Ка­ко ме­ло­ди­ја по­ста­је бо­га­ти­ја ин­ стру­мен­ти­ма, та­ко се мо­ре ис­пред нас пре­тва­ра у оке­ан. Иа­ко зна­мо да се не­ко­ли­ко де­се­ти­на ки­ ло­ме­та­ра иза хо­ри­зон­та на­ла­зи дру­го остр­во, ми

га не ви­ди­мо. Ри­чард нам ша­пу­ће да га у ства­ри не­ма, да је та­мо пу­чи­на, да је хи­ља­да­ма ки­ло­ме­ та­ра ис­пред нас са­мо во­да на ко­јој не­ма ни­ко­га и ни­че­га. Ми­гран­ти су оти­шли, отац је си­на узео за ру­ку и од­вео, онај пар је про­на­шао не­ко удоб­ ни­је ме­сто од пла­же, брод је не­стао са хо­ри­зон­ та, а не­ма ни оне же­не ко­ја је пли­ва­ла. Ту сте са­ мо ти, Ри­чард, оке­ан и сун­це ко­је се из кру­жног, пре­тва­ра у цр­ве­ни по­лу­кру­жни об­лик. У дру­гом де­лу пе­сме пли­ма вас уве­ли­ко за­ пљу­ску­је. Та­ла­си су све ве­ћи. Осе­ћа­те мир. И по­ред гла­сне му­зи­ке, са­вр­ше­но до­бро осе­ћа­те ри­там ко­јим ку­ца ва­ше ср­це. Ри­чард пе­ва: „Our world is fi­ne by the ocean”. Кли­ма­њем гла­вом ами­ну­је­те. Ка­да ње­гов са­вр­ше­ни ба­ри­тон от­пе­ ва: „He­re co­mes the wa­ve”, ви­ше ни­сте си­гур­ни да ли је то ње­гов или ваш глас. Кроз гла­ву вам про­ла­зе се­ћа­ња на све до­бре и ло­ше ства­ри ко­ је су вам се до­го­ди­ле и пр­ви пут у жи­во­ту се не пи­та­те ода­кле у ва­ма та глад за пу­чи­ном, оке­а­ ном, ми­ром и бек­ством. Зна­те да сте све вре­ме че­ка­ли „Ocean” на тој пла­жи, са тим пе­ском, тим фри­жи­де­ром за сла­до­лед ко­ји не ра­ди, тим за­ла­ском сун­ца и тим от­ку­ца­ји­ма ср­ца. И он­да осе­ти­те да вам је ср­це пу­но – да се на­кон то­ли­ко

Извор Јутјуб

го­ди­на лу­та­ња ко­нач­но на­ла­зи­те баш на оном ме­сту на ком тре­ба да бу­де­те. Ри­чард Хо­ли је му­зи­чар из Ше­фил­да, гра­да у ср­цу Ен­гле­ске ко­ји је да­ле­ко од мо­ра. Не­ка­ да је сви­рао ги­та­ру у бри­тан­ском бен­ду Pulp, а већ пет­на­ест го­ди­на сни­ма соп­стве­ну му­зи­ку. Пе­сма „Ocean” по­ти­че са ње­го­вог ал­бу­ма „Co­ les Cor­ner” из 2005, ко­ји спа­да ме­ђу Ри­чар­до­ва нај­леп­ша из­да­ња. На по­ла пу­та из­ме­ђу ме­лан­ хо­ли­је, мо­ра и но­стал­ги­је, Ри­чар­дов је­дин­стве­ ни глас и са­вр­ше­но од­сви­ра­не пе­сме во­де нас на сва она ме­ста на ко­ја не сти­же­мо да обра­ти­ мо па­жњу од днев­них оба­ве­за. Уз ње­го­ву му­зи­ку мо­же сва­шта да се ра­ди, а по­нај­ви­ше пу­ту­је. Без об­зи­ра на то да ли је сеп­тем­бар, јул или де­цем­ бар, да ли сте на пла­жи, у кре­ве­ту или ау­ту, да ли сте срећ­ни, ту­жни или че­ка­те, ако се ма­ло ви­ше уду­би­те у Ри­чар­до­ву му­зи­ку, мо­же­те са­гле­да­ти не­ке де­ло­ве се­бе за ко­је ни­сте зна­ли да по­сто­је. Чи­та­ва ње­го­ва дис­ко­гра­фи­ја је у ста­њу да вам то ура­ди, ал­бум „Co­les Cor­ner” мо­жда нај­лак­ше, а пе­сма „Ocean” на­ро­чи­то. Ри­чард Хо­ли има ду­би­ну јед­ног Ни­ка Кеј­ва, нон­ша­лан­ци­ју Ро­ја Ор­би­со­на, опу­ште­ност Ско­ та Во­ке­ра, сен­зу­ал­ност гру­пе Tin­der­sticks, а ње­

го­ва коп­не­на ги­та­ра је ви­ше мор­ска од не­ких ин­стру­ме­на­та ко­ји су на­пра­вље­ни по­ред та­ла­са. Имао сам сре­ћу да гле­дам два ње­го­ва кон­цер­та и мо­гу да по­твр­дим да је ужи­во та ма­ги­ја још ве­ћа. Та­кви му­зи­ча­ри се на сце­ни по­ја­вљу­ју јед­ном у не­ко­ли­ко де­це­ни­ја, ако не и ре­ђе. А ка­да се пе­сма „Ocean” за­вр­ши­ла, при­ти­снуо сам дуг­ме „стоп”. Ви­део сам да је хо­ри­зонт за­пра­ во ли­ни­ја где се спа­ја­ју не­бо и згра­да пре­ко пу­та мо­је. Фри­жи­дер за сла­до­лед је би­ла мо­ја фо­те­ља на те­ра­си. Звук та­ла­са је за­пра­во био жа­мор во­ди­ те­ља ве­сти из ста­на по­ред. Би­ло ми је ја­сно да ни­ сам на ме­сту на ко­ме тре­ба да бу­дем. Но, ипак сам осе­ћао спо­кој јер сам знао да за од­ла­зак на пу­чи­ну са­мо тре­ба да при­ти­снем оно дру­го дуг­ме. Упра­во је то јед­на од нај­ве­ћих вред­но­сти му­ зи­ке. Исти­на, не би­ло ка­кве му­зи­ке. Са­мо ве­ ли­ке пе­сме су у ста­њу да вам пот­пу­но из­ме­не пер­цеп­ци­ју, да се пси­хич­ки, али чак и фи­зич­ки, на­ђе­те на ме­сту где вла­да мир, да вас на­те­ра­ју да ми­сли­те о све­му оно­ме о че­му је одав­но тре­ба­ло да раз­ми­шља­те. Са­мо та­кве пе­сме су у ста­њу да вас на­те­ра­ју да чу­је­те сва­ки от­ку­цај свог ср­ца. Са­мо та­кве и ни­ка­кве дру­га­чи­је. Пе­сма „Ocean” је јед­на од њих. ¶

POLITIKIN KULTURNI DODATAK 03.09.2016.  
POLITIKIN KULTURNI DODATAK 03.09.2016.  
Advertisement