Sve je u redu
reklame, semafori, farovi, lica prolaznika. Nije trebalo da stojim i slušam Ljubicu. Nije trebalo da čekam u redu. Nije trebalo da perem kosu. Samo da te nađem, samo da te nađem… Obrijaću glavu kao Lana, majke mi! Onda neću morati da kupujem šampon i čekam da kasirka otvori kesu. Trčim Bulevarom. Trebalo je da zaključam vrata. Samo da te nađem… Samo da te nađem… Suva su mi usta. Šta ako su te udarila kola? Ako su te odveli u ludaru? Ako si završila u muriji? Ako su te maltretirale barabe? Ako ti je hladno? Ako se plašiš? Koči mi se vilica. Šta ako te ne nađem? Baba Biba je isto tako izašla na ulicu i nisu je našli. Nikada. Nikada je nisu našli. Dođe mi da urlam. Da razbijam izloge. Da se ispovraćam. Gde si? Baba Biba nema grob. Nikada je nisu našli. Muka mi je. Znoj. Jeza. Šta ako te ne nađem? Držim se za semafor. Drhte mi noge. Dođe mi da pokidam svu dugmad na jakni. Da se bacim pod tramvaj. Gde da te tražim? Kuda da krenem? Trebalo je da te zaključam. Baba Bibu nikada nisu našli. Ona nije sahranjena. Muti mi se pred očima. Vidim šešir. Mora da mi se pričinjava. Da li si to ti? U tesnoj vezi s gubitkom komunikacionih sposobnosti jesu i promene ponašanja, od krajnje nezainteresovanosti do izražene agresivnosti. Da, to si ti. Stojiš ispred knjžare. Gledaš knjige. Hodam kao mačka. Da te ne uplašim. Ruka ti je hladna. Drhtiš. Sad ćemo ići kući, ali prvo moram da ti namestim šešir. Vidi kako ti se iskrivio. Ti si dama, moraš uvek lepo da izgledaš. Taaako. Kad se istuširaš toplom vodom, odmah će ti biti bolje. Znaš, kupila sam šampon, 13