Sports: The Complete Visual Reference was created and produced by: QA International 329, rue de la Commune Ouest, 3e étage Montréal (Québec) Canada H2Y 2E1 T +1.514.499.3000 F +1.514.499.3010 www.qa-international.com
Izvr{ni urednik
François Fortin
Glavni urednik
Karine Delobel
Autori teksta
Denis Fourny Benoit Fradette Jean Gounelle Francis Magnenot Anne-Marie Villeneuve Jessie Daigle Jean-François Lacoste
Umetni~ki direktor
Jean-Yves Ahern
Ilustratori
Yan Bohler Mélanie Boivin Charles Campeau Mivil Deschênes Martin Desrosiers Jonathan Jacques Dani le Lemay Alain Lemire Martin Lortie Raymond Martin Annie Maurice Nicolas Oroc Frédérick Simard Yan Tremblay Mathieu Blouin Sébastien Dallaire Hoang Khanh Le Pierre Savoie Mamadou Togola Anne-Marie Ouellette
Grafi~ki dizajner
Anne Tremblay
Za izdava~a
Ljiljana Marinkovi}
Urednik
Dejan Begovi}
Preveli sa engleskog
Goran Bogunovi} Zoran Penevski Dejan Begovi} Mirjana Popov-Slijep~evi} Aleksandar Medi} Ivan Radosavljevi}
Lektor
Nevena ^ovi}
Priprema za {tampu
Ljiljana Pavkov Neboj{a Miti}
Tira`
4.000
ISBN
978-86-7781-523-3
© QA International 2007. All rights reserved.
Izdava~
Kreativni centar Gradi{tanska 8, Beograd Tel.: +381 11 38 20 464 +381 11 3820 483 +381 11 2440 659 www.kreativnicentar.co.yu
© za izdanje na srpskom jeziku Kreativni centar, 2007 Sva prava zadr`ana. Nijedan deo ove knjige ne sme biti reprodukovan – mehani~ki, elektronski ili na drugi na~in, uklju~uju}i i fotokopiranje – bez pismene dozvole izdava~a.
CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 796/799(031) SPORTOVI : vizuelna enciklopedija / ²autori teksta Denis Fourny … ²et al.³ ; ilustratori Yan Bohler … ²el al.³ ; preveli sa engleskog Goran Bogunovi} … ²et al.³³. - Beograd : Kreativni centar, 2007 (Kina). - IX, 372 str. : ilustr. ; 28 cm Prevod dela: Sports. - Tira` 4.000. Registar. ISBN 978-86-7781-523-3 1. Forni, Denis a) Sport - enciklopedije COBISS.SR-ID 138365452
IV
[tampano u Kini
Sportovi Vizuelna enciklopedija
sadr`aj
X
1 2 4 6 7 8 10 11 12 14 16 18 19 20 22 24 26 28 30 32 34 36 38
atletika uvod 100 metara 200 metara 400 metara {tafete: 4 x 100 m i 4 x 400 m 100 i 110 metara sa preponama 400 metara sa preponama 800 metara i 1.500 metara 3.000 metara stipl~ez sportsko hodanje 5.000 metara i 10.000 metara kros maraton bacanje koplja bacanje diska bacanje kladiva bacanje kugle skok uvis skok s motkom skok udalj troskok sedmoboj i desetoboj
41 42 46
biciklizam drumski biciklizam biciklisti~ke trke na pisti
49 52
bmx planinski biciklizam
55 56 62 64 66
gimnastika sportska gimnastika ritmi~ka gimnastika sportski aerobik trambolina
69 70 72
sportovi snage dizanje tegova discipline snage – powerlifting
73 74 80 84 88 90
vodeni sportovi plivanje sinhrono plivanje vaterpolo ronjenje na dah skokovi u vodu
95 96 100 102 104 110 112 114
nauti~ki sportovi veslanje kanu i kajak na mirnim vodama kanu i kajak na divljim vodama jedrenje jedrenje na dasci jahanje na talasima skijanje na vodi
117 118 120 123 126 128 130 132
konji~ki sportovi uvod dresurno jahanje preskakanje prepona trodnevno jahanje galopske trke kasa~ke trke polo
135 136 140 143 146 147 148 150 152
sportovi preciznosti strelja{tvo streli~arstvo bilijar kuglanje na travi petanka kuglanje karling golf
157 158 160 162
sportovi s vi{e sportskih disciplina triatlon moderni petoboj orijentiring
163 164 170 172
sportovi na ledu hokej na ledu bendi bob
174 176 178 183 184
skeleton sankanje umetni~ko klizanje ples na ledu brzo klizanje
189 190 195 198 200 202 205 208 210
sportovi na snegu alpsko skijanje akrobatsko skijanje brzinsko skijanje skija{ki skokovi skija{ko tr~anje snoubord biatlon nordijska kombinacija
211 212
planinski sportovi sportsko penjanje
215 216
sportovi u vazduhu padobranstvo
219 220 226 228 230 234
sportovi s malom loptom bejzbol softbol lakros kriket hokej na travi
238 240
pelota hendbol
241 242 248 254 256 262 268 270 273 274
sportovi s velikom loptom fudbal ragbi australijski fudbal ameri~ki i kanadski fudbal ko{arka netbol odbojka odbojka na pesku rukomet
277 278 284 286 289 292
sportovi s reketom tenis reketbol stoni tenis badminton skvo{
295 296 300 302 306 308
borila~ki sportovi karate d`ijud`icu d`udo aikido kendo
310 312 314 316 320 322 328
sumo rvanje kung fu tekvondo boks kik-boks i ful kontakt ma~evanje rvanje gr~ko-rimskim i slobodnim stilom
331 332 334 336
sportovi na to~kovima skejtbord hokej na rolerima vo`nja na rolerima
339 340 342 347 348 349 350 354 356
moto sportovi uvod formula 1 trke ubrzanja reli trke terenske reli trke motociklizam trke motornih sanki trke brzih ~amaca
359 360
sportovi za oblikovanje tela bodi-bilding
364
indeks
XI
sportovi s velikom loptom
fudbal udbal je igra s loptom u kojoj se takmi~e dva tima. Njegovi koreni poti~u iz anti~kog doba (Grci su ga zvali sfera, a Rimljani olis); u renesansnoj Italiji igrala se savr{enija verzija, zvana kal~o. Fudbal kakav danas poznajemo nastao je u Engleskoj sredinom 19. veka (1848). Prvi klub, [efildski fudbalski klub, formiran je 1863, a prvo takmi~enje, ^elind` kup Fudbalske asocijacije (FA – Football Association), organizovano je 1872. godine. Me|unarodna federacija fudbalskih asocijacija (FIFA – Fédération internationale de football association) osnovana je 1904. godine. Na olimpijskim igrama 1900. i 1904. fudbal se igrao samo kao pokazni, da bi 1908. zvani~no postao i olimpijski sport. Fudbal je univerzalan zbog toga {to ima jednostavna pravila i opremu, a svetski kup obuhvata celu planetu. Nijedan drugi me|unarodni doga|aj se ne prati tako pomno, zahvaljuju}i pre svega televizijskom prenosu utakmica od 1958. godine (finalni me~ izme|u Francuske i Brazila 1998. posmatralo je 1,7 milijardi gledalaca). FIFA danas ima 203 zemlje ~lanice.
F
Edison Arantes do Nasimento, zvani Pele (BRA), prva superzvezda fudbala na televiziji. Osvojio je svetski kup 1958, 1962. i 1970, a postigao je 1.280 golova u svojoj karijeri.
U TA K M I C A Cilj igre je da jedan tim ubaci loptu u gol drugog tima tako {to }e je {utnuti nogom ili bilo kojim drugim delom tela, osim rukom ili {akom. Dva tima sa po najvi{e 11 igra~a (1 golman i 10 igra~a na terenu) igraju dva poluvremena od po 45 minuta, sa pauzom od najvi{e 15 minuta. Glavni sudija registruje prekide igre i mo`e da produ`i utakmicu tako da ona traje du`e od redovnih 45 minuta ukoliko oceni da je to potrebno (povrede, zamene igra~a itd.). Na utakmicama svetskog kupa, kada se me~ u regularnom vremenu zavr{i nere{enim rezultatom, timovi igraju produ`etak od dva poluvremena po 15 mi-
nuta. Ukoliko i tada rezultat ostane nere{en, izvode se jedanaesterci. Glavni sudija bira gol na koji }e se {utirati s bele ta~ke; bacanjem nov~i}a odre|uje se tim koji }e prvi izvesti udarac. Svaki od timova bira po pet igra~a za {utiranje; jedanaesterci se izvode naizmeni~no i tim koji posle pet {uteva postigne vi{e golova odnosi pobedu. Ukoliko i posle izvo|enja jedanaesteraca rezultat ostane nere{en, timovi nastavljaju da {utiraju na gol sa jedanaest metara sve dok jedan od njih ne pobedi.
FUDBALSKI TEREN
Ta~ka sa koje se izvodi penal Nalazi se na 11 metara od gol-linije i ozna~ava mesto na koje mora da se postavi lopta za izvo|enje kaznenog udarca.
Peterac (pet metara) Zona odakle tim koji se brani izvodi bekovski udarac. Korner-zastavica [tap sa zastavicom postavljen je na svakom uglu terena kao vizuelni orijentir. Na taj na~in su obele`eni korneri.
Pomo}ni sudija
7,3
2m
2,44 m
Gol Gol je postignut kada lopta potpuno pre|e gol-liniju. Gol-linija Kazneni prostor Zona u kojoj golman sme da dodirne loptu rukama; faul nad igra~em u napadu u kaznenom prostoru povla~i za sobom dosu|ivanje jedanaesterca. 242
Kazneni luk Kada se izvodi kazneni udarac nijedan igra~ osim onog koji {utira ne sme da se na|e unutar ovog luka i kaznenog prostora.
Zastavica na sredi{njoj liniji
OSNOVNE FORMACIJE
Bekovi (desni i levi) Moraju da zaustave ili uspore napredovanje protivni~kog napada~a u svojoj zoni da bi saigra~ima omogu}ili postavljanje odbrambene formacije. U napadu koriste brzinu da bi {to pre zapo~eli igru na svom delu terena.
[picevi [utiraju dobijene lopte ka golu i stvaraju gol-{anse tako {to nastoje da izbegnu odbrambene igra~e protivni~kog tima i da dodaju loptu svojim saigra~ima. Njihov odbrambeni zadatak je da spre~e protivni~ki tim da obrazuje napad.
[toper ^uva protivni~kog napada~a da bi ga spre~io da do|e u poziciju za postizanje pogotka. Golman Jedini igra~ koji sme da koristi ruke, po{to mora da zaustavi protivni~ke {uteve. On je poslednja linija odbrane svog tima i predvodi saigra~e kada protivni~ki tim krene u napad. Centarhalf Postavljen je iza svojih saigra~a i predvodi odbranu. Njegov zadatak nije da ~uva protivni~kog igra~a ve} da spre~ava i popunjava rupe u odbrani. Stoga je u stanju da pokrene napad.
Vezni ofanzivni igra~ Predvodi ofanzivnu igru i organizuje napade, diktira tempo svojim saigra~ima i mora biti sposoban da postigne gol. Vezni igra~i (leva i desna polutka) Igraju i u odbrani i u napadu. U odbrani moraju da oduzmu loptu protivni~kom igra~u pre nego {to on uspe da organizuje napad. U napadu dodaju loptu veznom ofanzivnom igra~u ili {picevima i daju im podr{ku. Oni su prelaz izme|u odbrane i napada.
Glavni sudija Glavni sudija kontroli{e utakmicu i sat. On je apsolutni autoritet na fudbalskom terenu. Odluke glavnog sudije se ne mogu menjati.
sportovi s velikom loptom
U fudbalu se koristi izvestan broj takti~kih formacija, od WM (3-2-2-3), popularne pedesetih godina 20. veka, do dana{nje 4-4-2 (4 odbrambena igra~a, 4 vezna igra~a i 2 {pica). Ostale varijante se koriste prema potrebi (3-5-2, 4-5-1 itd.), kada profesionalni timovi `ele da odgovore na taktiku protivni~kog tima. Danas je kontrola igre na sredini terena jedan od klju~nih elemenata igre.
Vezni defanzivni igra~ Mora da {to br`e oduzme loptu protivni~kom timu. Tako poma`e svojim saigra~ima u odbrani i poku{ava da {to pre krene u napad.
Centralni krug Prilikom po~etnog udarca svaki tim mora da ostane na svojoj polovini terena. Tim koji kre}e sa sredine terena mo`e da ima bilo koji broj igra~a unutar kruga, dok protivni~ki igra~i ne smeju da pri|u lopti na udaljenost manju od 9,15 metara (pre~nik kruga) pre nego {to se ona ubaci u igru.
Sredi{nja linija Deli teren na dve polovine. Centar Ta~ka s koje se izvodi po~etni udarac na po~etku svakog poluvremena i posle postizanja gola.
Korner Ozna~ava zonu gde se postavlja lopta za izvo|enje korner-udarca. Protivni~ki igra~i moraju da ostanu udaljeni najmanje 9,15 metara od korner-ta~ke dok se lopta ne ubaci u igru. Klupa za stru~ni {tab Postoji po jedna klupa za svaki tim. Ona je namenjena stru~nom {tabu ({ef stru~nog {taba i njegovi pomo}nici, treneri, fizioterapeuti itd.) i petorici rezervnih igra~a. Svaki tim tokom utakmice mo`e da zameni najvi{e tri igra~a.
Pomo}ne sudije (2) Oni dosu|uju aut, korner, ofsajd, prekr{aje golmana i faule koje glavni sudija nije video, a tako|e nadziru i zamenu igra~a. ^etvrti sudija Pokazuje kolika }e biti nadoknada vremena (izgubljenog zbog prekida igre) u svakom poluvremenu na osnovu preporuka glavnog sudije i nadzire zamene igra~a. U slu~aju povrede glavnog sudije on preuzima kontrolu nad utakmicom.
Aut-linija Kada lopta pre|e ovu liniju ona je izvan igre, u koju je ponovo ubacuje igra~ ekipe koja nije izbacila loptu. 243
sportovi s velikom loptom
T E H N I K A I TA K T I K A Z A I G R A ^ E N A T E R E N U NAPAD
Korner Korner ili udarac iz ugla dosu|uje se kada odbrambeni igra~ izbaci loptu iza gol-linije svog tima. Tada napada~ mora da uputi loptu ispred protivni~kog gola da bi drugi napada~ mogao da je udari glavom ili kratkim pasom doda saigra~u.
Prodor U prodoru igra~ pretr~ava s jedne strane terena na drugu da bi destabilizovao protivni~ku odbranu. Igra~ mo`e da prodre duboko na protivni~ki deo terena. Prodor se obi~no zavr{ava dodavanjem lopte napada~u, koji je sprovodi u mre`u.
@ivi zid Igra~i formiraju `ivi zid da bi za{titili gol prilikom izvo|enja slobodnog udarca.
Dribling
Igra glavom
Dribling je finta nogom koja igra~u omogu}ava da zadr`i kontrolu nad loptom i nadigra protivni~kog igra~a.
Napada~ udara loptu glavom da bi je uputio ka mre`i. Odbrambeni igra~ glavom skre}e loptu da ne bi oti{la u mre`u.
244
Slobodan udarac
Penal
Slobodan udarac se dosu|uje kada je igra~ fauliran. Direktan slobodni udarac zna~i da lopta mo`e da se {utira direktno na gol, a da je niko od saigra~a ne dotakne. Prilikom izvo|enja indirektnog slobodnog udarca lopta mora da se doda saigra~u pre nego {to se uputi ka golu. Slobodan udarac koji se izvodi u blizini protivni~kog gola predstavlja odli~nu priliku za pogodak. U svakom timu postoji po nekoliko igra~a specijalizovanih za ovakve {uteve, jer oni zahtevaju veliku preciznost.
Penal se dosu|uje kada obrambeni igra~ napravi faul u kaznenom prostoru. Lopta se stavlja na belu ta~ku i igra~ poku{ava da je ubaci direktno u gol. Golman mora da stoji mirno na gol-liniji i sme da napusti gol-liniju tek nakon {to izvo|a~ penala udari loptu.
ODBRANA
sportovi s velikom loptom
Zonska odbrana U zonskoj odbrani je odbrambena zona podeljena na polja i svaki igra~ pokriva deo terena. Ova vrsta odbrane je takti~ka odluka na koju uti~e snaga protivni~kog tima.
Klize}i start Klize}i start je defanzivni potez kojim igra~ poku{ava da klizanjem oduzme loptu od napada~a, pri tom ne dodiruju}i protivnika.
Dupli pâs
Pokrivanje „2 na 1“
Odbrana „1 na 1“
Dupli pâs je serija brzih dodavanja izme|u dva igra~a, kojom se protivni~ki igra~ izbacuje iz igre. Odbrambeni igra~ poku{ava da prati loptu, ali u tome ne uspeva jer joj ostaje okrenut le|ima. Igra~ dodaje loptu saigra~u, koji mu je odmah vra}a iza le|a odbrambenog igra~a i on nastavlja prodor. Pasovi se obi~no izvode kratkim {utevima, direktno, bez vo|enja lopte.
U pokrivanju „2 na 1“ igra~ poma`e saigra~u koji poku{ava da oduzme loptu od protivni~kog igra~a. Ako napada~ pro|e prvog odbrambenog igra~a, intervenisa}e igra~ koji ga pokriva. Ovakva igra je veoma delotvorna, budu}i da se lopta osvaja bezbedno, bez dodatnog rizika.
U odbrani „1 na 1“ svaki igra~ tima koji se brani pokriva po jednog igra~a tima koji napada, prate}i svaki njegov pokret i poku{avaju}i da ga spre~i da primi loptu, da je {utne ili doda saigra~u.
OFSAJD Igra~i se nalaze u ofsajdu kada su bli`e protivni~koj gol-liniji nego lopta u trenutku dodavanja, osim ako se dva odbrambena igra~a ne nalaze izme|u napada~a i gola. Ofsajd, koji se smatra odbrambenom taktikom (~itava odbrambena linija se brzo pokre}e u talasu da bi napada~i ostali u ofsajdu), predstavlja ma~ sa dve o{trice, koji zahteva sinhronizaciju i disciplinu u re-
dovima odbrane. Veoma je te{ko oceniti da li je igra~ u ofsajdu, budu}i da on mora da se svira ~im se lopta {utne, a u tom trenutku linijski sudija treba da posmatra i igra~a koji dodaje loptu i polo`aj njegovog saigra~a kome je lopta upu}ena.
245
sportovi s velikom loptom
G O L M A N S K A T E H N I K A I TA K T I K A
Ubacivanje lopte
Boksovanje lopte
Posle prekida, golman ~esto ponovo zapo~inje igru dodavanjem lopte najbli`em odbrambenom igra~u. Golman je jedini igra~ koji sme da dotakne loptu rukama. Ako je napad pre prekida igre do{ao s leve strane, golman }e poku{ati da zapo~ne igru na desnoj strani, budu}i da tamo ima manje protivni~kih igra~a, i obrnuto. Ubacivanje lopte rukom je preciznije od dega`iranja i omogu}ava timu koji se brani da zadr`i loptu i pripremi napad.
Kada je u pitanju sna`an {ut, ~esto iz daljine, golmani ne mogu uvek sa sigurno{}u da uhvate loptu. Odbijanje pesnicom im omogu}ava da skrenu loptu preko gola ili u stranu. Ako je situacija opasna i vi{e napada~a blokira zonu poku{avaju}i da glavom {utiraju na gol, golman nema drugog izbora nego da udari loptu jednom ili obema pesnicama (da je „izboksuje“). Po{to ne mo`e sa sigurno{}u da uhvati loptu, on je odbija {to dalje mo`e.
Golmanska parada
Dega`iranje lopte
Ovaj potez zahteva savr{enu uskla|enost skoka u stranu kada lopta krene ka golu. To golmanu omogu}ava da zaustavi ili skrene loptu koja nije upu}ena direktno ka njemu. Golman tako|e ne sme da dozvoli da mu lopta odsko~i pred golom.
Da bi poslao loptu duboko u zonu napada golman je dega`ira, a njegovi saigra~i tr~e tamo gde }e ona pasti, poku{avaju}i da je osvoje. Ali, {ut nije uvek precizan.
DISCIPLINSKE KAZNE Isklju~enje (crveni karton) Opomena (`uti karton)
Igra~i se isklju~uju ako na~ine te`i faul, pona{aju se nasilni~ki, koriste pogrdne, uvredljive re~i i psovke, ili pak dobiju drugi `uti karton za vreme igre.
Igra~i dobijaju opomenu ako redovno kr{e pravila, ne po{tuju odluku sudije, odugovla~e igru, sva|aju se ili se nesportski pona{aju.
SVETSKI KUPOVI
K U P O V I I [ A M P I O N AT I Takmi~enja su rangirana prema zna~aju (svetska, kontinentalna, nacionalna) i prema tome da li na njima u~estvuju nacionalni timovi ili klubovi. FIFA organizuje svetski kup (nacionalni timovi) i od januara 2000. godine svetsko klupsko prvenstvo. [est kontinentalnih konfederacija organizuje me|unarodna prvenstva (evropski, afri~ki i azijski kup nacija, Kopa Amerika itd.) i klupska prvenstva na kojima u~estvuju najbolji klubovi (Liga {ampiona u Evropi i Africi, Kopa libertadores u Ju`noj Americi itd.). Nacionalne federacije organizuju takmi~enja u sopstvenim zemljama ({ampionate i kupove). Svake godine se igra interkontinentalni kup izme|u pobednika Lige {ampiona (Evropa) i Kopa libertadores.
246
Godina
Zemlja doma}in
[ampion – finalista
Rezultat
1930
Urugvaj
Urugvaj – Argentina
4–2
1934
Italija
Italija – ^ehoslova~ka
2–1
1938
Francuska
Italija – Ma|arska
4–2
1950
Brazil
Urugvaj – Brazil
2–1
1954
[vajcarska
Z. Nema~ka – Ma|arska
3–2
1958
[vedska
Brazil – [vedska
5–2
1962
^ile
Brazil – ^ehoslova~ka
3–1
1966
Engleska
Engleska – Z. Nema~ka
4–2
1970
Meksiko
Brazil – Italija
4–1
1974
Z. Nema~ka
Z. Nema~ka – Holandija
2–1
1978
Argentina
Argentina – Holandija
3–1
1982
[panija
Italija – Z. Nema~ka
3–1
1986
Meksiko
Argentina – Z. Nema~ka
3–2
1990
Italija
Z. Nema~ka – Argentina
1–0
1994
SAD
Brazil – Italija
0–0 (3–2 posle penala)
1998
Francuska
Francuska – Brazil
3–0
2002
Koreja/Japan
Brazil – Nema~ka
2–0
2006
Nema~ka
Italija – Francuska
1–1 (6–4 posle penala)
OPREMA sportovi s velikom loptom
Golmanske rukavice
Golmanski dres Golmanski dres ima duge rukave i oja~anja na laktovima.
Dres Svaki tim ima najmanje dva razli~ita dresa: jedan je u tradicionalnim bojama za igre na doma}em terenu, a drugi za igre u gostima. Svaki igra~ ima dres s kratkim rukavima za letnju sezonu i dres s dugim rukavima za zimsku sezonu. Na zadnjem delu dresa istaknut je broj koji igra~ nosi.
[orts
Kopa~ke Na~injene su od ko`e, meke gume i/ili plastike. Kostobran Dokolenice ({tucne)
Lopta Na~injena je od ko`e ili sinteti~kog materijala.
Kramponi Razli~ite su veli~ine i za{rafljeni su tako da mogu da se menjaju u zavisnosti od uslova na terenu. Na suvim terenima mogu se koristiti liveni kramponi. Obim: 68–70 cm Te`ina: 410–450 g Pritisak vazduha: 600–1.100 g/cm2
Maksimalan pre~nik: 12,7 mm Maksimalna du`ina: 18 mm
Dijego Maradona (ARG) Ovaj vezni igra~ koga su zvali „Zlatni de~ko“ (El Pibe de Oro) poznat je po svom jedinstvenom ose}aju za strategiju igre, po brzini, driblingu i sposobnosti da kontroli{e loptu. Osvojio je Svetsko prvenstvo 1986.
KARAKTERISTIKE FUDBALERA • Tipi~an profil fudbalera zapravo ne postoji, mada je za vrhunske rezultate od su{tinskog zna~aja velika fizi~ka spremnost. • Svakodnevni trening obuhvata ve`be za istezanje, uve`bavanje osnovne tehnike i planiranje i odigravanje takti~kih poteza. Trening traje jedan do dva sata, osim na dan utakmice, kada se zamenjuje ve`bama za zagrevanje. • Osim prirodnog talenta, vrhunski igra~ mora da bude u dobroj fizi~koj kondiciji, da je brz i pokretan i da ima odli~nu tehniku, pregled igre i sna`an timski duh. Mi{el Platini (FRA) Kao vezni igra~ bio je poznat po svojim savr{enim slobodnim udarcima i po jedinstvenom ose}aju za igru. Sa francuskom reprezentacijom osvojio je ~etvrto i tre}e mesto na svetskom kupu 1982, odnosno 1986. godine. Osvojio je Evropsko prvenstvo 1984. Bio je selektor francuske reprezentacije od 1988. do 1992. godine.
Franc Bekenbauer (GER) Zvali su ga „Kajzer“. Ovaj odbrambeni igra~, ta~nije centarhalf ~uvenog Bajerna iz Minhena i zapadnonema~ke reprezentacije bio je poznat po nepogre{ivoj tehnici i spektakularnim, sna`nim prodorima. Kao kapiten reprezentacije osvojio je Evropsko prvenstvo 1972. i Svetsko prvenstvo 1974, a kao nacionalni selektor Svetsko prvenstvo 1990.
Mia Hem (USA) Nesumnjivo najbolja igra~ica `enskog fudbala. Postigla je 158 golova na me|unarodnim utakmicama, ~ime je postala najbolji golgeter u istoriji `enskog fudbala. Dvaput je bila olimpijska {ampionka (1996. i 2004), a 1999. je sa svojim timom osvojila Svetsko prvenstvo.
247
sportovi snage
dizanje tegova izanje tegova je sport u kojem takmi~ar di`e tegove sa ciljem da podigne ve}u te`inu od drugih takmi~ara u svojoj te`inskoj kategoriji. Iako je dizanje tegova bilo na programu prvih olimpijskih igara savremenog doba, 1896. u Atini, u stalni program uvr{teno je tek 1920. godine, na Olimpijskim igrama u Antverpenu. Broj disciplina u dizanju tegova se menjao. Me|unarodna federacija za dizanje tegova (IWF – International Weightlifting Federation) osnovana je 1905. godine. Od 1928. godine. priznaje tri discipline: potisak, trzaj i izba~aj. Potisak je iz slu`benog programa izba~en 1972. godine. Te`inske kategorije su pro{le kroz vi{e promena, tako da ih danas ima osam u mu{koj i sedam u `enskoj konkurenciji. Prvo svetsko prvenstvo za `ene odr`ano je 1987, a dizanje tegova u `enskoj konkurenciji prvi put je uvr{teno u olimpijske igre 2000. godine. Kineskinje dr`e ve}inu rekorda u dizanju tegova za `ene.
D
Jednoru~no dizanje bilo je jedna od disciplina do 1928.
TA K M I ^ E N J E
Semafor s imenom
U dizanju tegova postoje dve discipline: trzaj i izba~aj. takmi~ara Sportisti se takmi~e u kategorijama prema telesnoj te`ini. Takmi~ari imaju pravo na tri poku{aja po Sekretar Operater disciplini. Za svaki poku{aj biraju i objavljuju te`inu. takmi~enja semafora Bez obzira na to da li je poku{aj bio uspe{an ili ne, Sudija koji te`ina za slede}i poku{aj mo`e biti pove}ana za 1 kg. meri vreme U slu~aju tri neuspe{na poku{aja u disciplini Spiker takmi~ar ostaje bez plasmana. Kao postignuti rezultat priznaje se poslednja uspe{no podignuta te`ina u svakoj disciplini. Od trenutka kada je prozvano njegovo ime, takmi~ar ima minut da zapo~ne dizanje. Pobe|uje takmi~ar koji je podigao najve}u ukupnu te`inu. U slu~aju podignute iste te`ine, pobednik je takmi~ar s manjom telesnom te`inom. @iri Na olimpijskim igrama medalja se dodeljuje ^lanovi `irija nadgledaju Sistem svetala za zbir rezultata u trzaju i izba~aju. sudije.
TEHNIKE Iako se tehnike za izba~aj i trzaj razlikuju, mi{i}ni pokreti takmi~ara su gotovo identi~ni prilikom oba dizanja. Kod trzaja se teg u jednom zamahu podi`e iznad glave, a kod izba~aja se prvo podi`e na grudi, a zatim izbacuje u finalni polo`aj iznad glave.
Semafor za poku{aje
Pomo}nici Dva pomo}nika menjaju tegove.
Podijum Ulaz na podijum
Svaki sudija ima na raspolaganju dva svetla: belo, koje ozna~ava uspe{an poku{aj, i crveno, koje ozna~ava neuspe{an poku{aj. Najmanje dva svetla iste boje odre|uju kona~ni ishod poku{aja. Sprava postavljena ispred takmi~ara daje mu vizuelni i zvu~ni signal koji ga obave{tava da mo`e spustiti teg.
Posuda sa magnezijumskim prahom Sudije Trojica sudija odlu~uju da li je poku{aj uspe{an ili ne. Tehni~ke gre{ke, od dodirivanja tla kolenom do nepravilnog zavr{nog polo`aja, ~ine da se poku{aj proglasi neuspelim.
TRZAJ
1. Po~etak dizanja
2. Vu~enje
3. Prolazak ispod {ipke
4. Zavr{ni polo`aj
Takmi~ar koristi svu svoju snagu kako bi zapo~eo podizanje tega.
Teg se povla~i nagore da bi diza~ mogao da zauzme polo`aj ispod {ipke.
U ovom polo`aju takmi~ar se nalazi na najni`oj ta~ki sa tegom iznad glave.
Diza~ blokira ru~ne zglobove da bi kontrolisao te`inu iznad svoje glave.
70
0,25 kg
OPREMA
0,5 kg 1,25 kg 2,5 kg
10 kg
sportovi snage
Plo~e Te{ke su od 0,25 kg do 25 kg. Plo~e razli~itih te`ina imaju razli~itu boju.
5,0 kg
15 kg 20 kg 25 kg
Raspon tegova
Za mu{karce: 2,2 m;
za `ene: 2,01m
Osigura~i 2,5 kg
^eli~na {ipka
Steznici za zglobove (banda`i) Ne smeju biti {iri od 100 mm. Triko Mora biti jednodelan i ne sme pokrivati kolena i laktove.
Vasilij Aleksejev (USSR) Poznatiji kao „najsna`niji ~ovek na svetu“ u svim kategorijama, postavio je 1972. godine olimpijski rekord od 640 kg u tri dizanja.
Za{titni kai{ za stoma~ni i lumbalni deo Mora biti vidljiv, a {irina mu mora biti manja od 120 mm.
Pre~nik: 28 mm za mu{karce, 25 mm za `ene; 20 kg za mu{karce i 15 kg za `ene
KARAKTERISTIKE DIZA^A TEGOVA • Mi{i}i koji najvi{e u~estvuju u dizanju, pa su samim tim i najrazvijeniji, jesu kvadricepsi, trapezoidi i mi{i}i lumbalne regije. Butine su masivne, ali listovi nisu. Neki mi{i}i, uklju~uju}i bicepse i pektoralne mi{i}e, ne razvijaju se treningom po{to nisu zna~ajni pri dizanju. • Izuzetan napor koji takmi~ar ula`e prilikom dizanja tegova mo`e podi}i broj otkucaja srca na sto devedeset u minutu. • Vrhunski diza~i tegova tokom jednog treninga mogu ukupno podi}i preko 25 tona tereta.
Steznici za kolena (kolenice) Ne smeju biti {iri od 300 mm. Patike Imaju izdignut |on da bi obezbedile stabilnost neophodnu za izvo|enje dizanja.
Piros Dimas (GRE) Nakon pobeda u Barseloni i Atlanti, godine 2000. osvojio je tre}u olimpijsku titulu u Sidneju, u kategoriji do 85 kg. Sa podignutih 180 kg dr`i svetski rekord u disciplini trzaj.
IZBA^AJ
1. Po~etak dizanja
2. Vu~enje
3. Prolazak ispod {ipke
4. Izba~aj
Takmi~ar zauzima isti po~etni polo`aj, samo je hvat u`i.
U pokretu dizanja u~estvuju uglavnom mi{i}i butina i le|a.
Takmi~ar umiruje teg pre izba~aja.
Dok se odguruje nogama, takmi~ar ispravlja telo i izbacuje teg, dovode}i ruke u ispru`en polo`aj. Te`inu fiksira tako {to blokira ramena, a spajanjem stopala telo dovodi u ravnote`u. 71