Issuu on Google+


Naslov originala Hervé Jaouen MAMIE MÉMOIRE Copyright © Gallimard Jeunesse, 1999 Za izdawe na srpskom jeziku © Kreativni centar 2007 Biblioteka Svet je jedan kwiga dvadeset sedma prvo izdawe Urednik biblioteke Dejan Begovi} Urednik izdawa mr Qiqana Marinkovi} Ilustracije Miroqub Milutinovi} Brada Lektura Ivana Igwatovi} Dizajn korica Du{an Pavli} Priprema za {tampu Marko Huber Izdava~ Kreativni centar, Beograd, Gradi{tanska 8 tel.: 011/ 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659 www.kreativnicentar.co.yu e-mail: info@kreativnicentar.co.yu Za izdava~a mr Qiqana Marinkovi}, direktor [tampa Publikum Tira` 3.000 ISBN 978-86-7781-538-7


ERVE @AUAN

S francuskog prevela

Nade`da \urovi}


Baki mojih prijateqa, ~iji mi je lik bio nadahnu}e za lepe crte lica bake iz romana; na osnovu wenih re~i napisani su najsimpati~niji bakini odgovori. Ostali likovi su plod moje ma{te. Svaka sli~nost sa osobama koje postoje ili koje su postojale slu~ajna je.


Kad malo boqe razmislim, rekla bih da su se doga|aji ubrzali nakon jednog po`ara. Ne, on nema ni~eg zajedni~kog s po`arom u Atlanti iz filma Prohujalo s vihorom, koji bih mogla neprestano da gledam, i to u originalnoj verziji. Obo`avam engleski. Ni{ta ~udno – tu sklonost sam nasledila od mame. Ona je prevodilac i radi kod ku}e. Ba{ je zgodno kad stalno imate pri ruci nekoga ko mo`e da vam objasni hijeroglife fonetske transkripcije. Tata je profesor filozofije, pa tako imamo odli~an par roditeqa intelektualaca. Ne `alimo se. Tata je vrlo diskretan i ne razbacuje se svojim znawem filozofije ba{ u svakoj prilici. Mislim da vreba Gijoma i mene kao {to zver vreba plen. ^eka da sazrimo da bi nam u mozak ubrizgao klice zamr{enih misli, pomalo poput ludog nau~nika koji pravi eksperimente kako bi dobio naranxaste {qive ili ribe bez kostiju. I, eto, ve} se raspliwujem u pri~i. Vratimo se na po~etak.

5


Erve @auan

Nisam bila tamo kad je po`ar buknuo. Niko nije bio tamo – osim bake. Normalno, jer je vatra planula u wenoj ku}i po~etkom juna. Bakina ku}a je stara vila sa zidovima od brvana, koja se ugnezdila u jednom {umarku u Bretawi, na dva koraka od mora i minijaturne pla`e sa sitnim peskom, sme{tene me|u stenama. Tavanice u ku}i su tako visoke da sam, kad sam bila mala, mislila da se {etam po ku}i nekog xina. Name{taj u sobama je star, a tavan je krcat stvarima koje vi{e ni~emu ne slu`e, ali se niko ne odlu~uje da ih baci. Napoqu su velika veranda i staklenik za povr}e. Uz ku}u je priqubqena cisterna prekrivena mahovinom; u woj se skupqa ki{nica za zalivawe leja leti. Nasred travwaka uzdi`e se paviqon od crvoto~nog drveta, u kojem nam je baka davala u`inu kad smo bili mali. Baka li~i na svoju ku}u: vreme{na je, ali lepa. Visoka je i vitka, s plavim o~ima i pomalo pr}astim nosem, kakav imaju Skandinavci. Predivnu plavu kosu uvija u pun|u, ne{to u`asno komplikovano, {to ja ne mogu da uradim. Mora da mi je kosa isuvi{e tanka. Baka se dr`i kao kraqica i to joj daje aristokratski izgled. Nikom ne bi palo na pamet da je smatra staricom. Baka je dama. Visoka dama u izvesnim godinama, koja se uvek izra`ava vrlo pristojno i koristi zastarele re~i. Evo, sti`em i do po`ara. Scenografija je postavqena, a glumica o~e{qana i na{minkana. Akcija! Otprilike je petnaest minuta do podneva. Baka je upravo zavr{ila sa ~itawem novina i re{a-

6


Slagalica od uspomena

vawem ukr{tenih re~i. Uzgred, ona te re~i vi{e raspli}e nego {to ih ukr{ta. Na nogama su joj blatwave ~izme, iako se nalazi u kuhiwi, ogromnoj, s plo~icama ukra{enim plavim i belim motivima. Zaliva mu{katlu u saksiji {to se {epuri na monumentalnom tu~anom {poretu, dostojnom izlagawa u nekom muzeju; taj {poret se nije lo`io jo{ od rata. Baka pali vatru na velikoj ringli {poreta na plin, duva u {ibicu i baca je u otvor jedne od ringli. Baka postavqa sto: beli stolwak, porcelanski tawir, ~a{a s no`icom, no` i viqu{ka s ro`natim dr{kama, vino u kristalnoj fla{i. Baka se opasuje ~ipkanom keceqom, savija novine, otvara fri`ider i stavqa novine izme|u jogurta i re`wa ustajale {unke. Iz fri`idera vadi biftek, maslac i fla{u s mlekom. Odseca veliki komad maslaca i stavqa ga na tigaw. Tigaw stavqa na malu ringlu, koja nije upaqena. Baka sipa mleko u {erpu i stavqa je na veliku ringlu, onu {to je upaqena. – Eto, tako! – ka`e. Zatim u ~iniju sipa celu kesu pirea u pahuqicama, vojsku da nahrani{. Baka posmatra sve to gordim pogledom, podi`e glavu, ugleda na fri`ideru ba{tenske makaze, uzima ih, na glavu stavqa slamni {e{ir i polazi ka vratima. Zbog ne~eg je, me|utim, tu`na. Mr{ti se, pa se vra}a nazad. Zamisli se na trenutak. Zatim skida s vatre {erpu s mlekom i umesto we stavqa tigaw, u koji spu{ta biftek,

7


Erve @auan

pravo na par~e nerastopqenog maslaca. Izlazi sva zadovoqna. U vrtu je baka zaokupqena savesnim i pedantnim obrezivawem ru`a. Iza we, kroz prozor kuhiwe, po~iwe da izlazi dim. Prvo samo tanak pramen, a onda po~iwe da kuqa. Preko `ivice sused opa`a gust crni dim. Zove baku. – Gospo|o Lavjel! Gospo|o Lavjel! Vatra! Pogledajte! Baka podi`e nos iznad bokora ru`a. Pomalo izgleda kao neko koga ometaju u poslu. – Vidi, stvarno! Reklo bi se da gori! A vi se ne brinete {to je kod vas po`ar?! – Kod mene?! – zaprepa{}en je sused. – Pa to je kod vas, gospo|o Lavjel! Kod vas! – U tom slu~aju, {ta rade vatrogasci?! Dremaju? – Jeste li ih zvali?! – Pih! A za{to bih? – A ZA[TO BISTE?! – Tamo gde ima vatre, izvesno je da ima i vatrogasaca. – Pod uslovom da ih neko pozove! – Sad je dosta, gospodine! Moje ru`e zahtevaju negu. @elim vam prijatan dan! Sused tr~i koliko ga noge nose. @uri da pozove vatrogasce. Da wega nije bilo, od ku}e bi ostalo zgari{te. Dok je baka obrezivala ru`e. Poreme}aji u wenom pam}ewu postajali su zaista ozbiqni.

8


— Gospo|o Lavjel! Gospo|o Lavjel! Vatra! Pogledajte!



Слагалица од успомена | Ерве Жауан