Испред њих је била река. Када је стигао до реке, дечак је уложио последње зрнце снаге како би се попео на мост. Змај је вукао све јаче и јаче. Канап је био толико затегнут да се на њему могло свирати као на жицама гитаре. Дечак се досетио, па је стиснуо зубе и завезао крај канапа за ограду моста. Тешко дишући, погледао је ка змају: „Однеси са собом цео мост, само ако смеш!“ Таман је почео да ликује кад одједном – цап! – канап се прекинуо, змај је одлетео у даљину и на крају се суновратио негде далеко у шуми. Ветар је оставио дечака и наставио даље.
11