Zašto učimo gramatiku Da se podsetimo:
Gramatika je nauka o jeziku i wegovim zakonima i pravilima.
Gramatiku učimo da bismo pomo}u jezičkih pravila znali lepše i pravilnije da govorimo i pišemo, kao i da bismo se boqe sporazumevali. Za nekoga ko ume lepo da govori narod ka`e: „I kamen bi rečima podigao.” Reči su naša najve}a snaga i lepota. Veliki pisci oduvek su pa`qivo slušali qude kako govore i bele`ili reči koje im se učine zanimqivim. O wima su razmišqali i koristili ih u govoru i pisawu. Evo jednog zapisa našeg pisca Ive Andri}a o rečima: Zabele`i i zapamti reč čudesnog smisla i bogatog zvuka – danguba. Da li i vama, kao meni, izgleda zanimqiva, zvučna i lepa reč danguba – dangubiti? U woj ima, kako se meni čini, i nečeg moralistički prekornog i mrgodnog i, u isto vreme, nečeg vedrog, nasmejanog i prpošnog, nečeg romantičnog. * Opet sam zabele`io jednu od onih divnih i re|ih reči koje nas iznenade i obraduju kao neobičan mineral ili redak cvet pored puta. Neki dan je to bila danguba, a danas je reč: skrasiti se, bogata i mnogostruka smislom i zvukom, i lepa kao i ona prva. * Ali pored reči koje me tako povremeno ozare, obraduju i nadahnu, ima i takvih koje me pogode kao udarac iz tame, zabrinu i rastu`e, i odvedu moje misli na zla bespu}a koja nikom ne `elim. Takve su, na primer, reči: smicalica, kolega, promašaj. Navodim samo tri, ali to ne znači da ih nema još priličan broj. * Mirnik – označava čoveka koji umiruje, a ne optu`uje nikog. Ni uzmi ni podaj... U Bosni tako označavaju veliku sličnost. Ivo Andri}, Znakovi pored puta
Ovde zapiši neke reči ili rečenice koje si čuo/~ula u razgovoru i koje su tebi zanimqive.
4