Који су најчешћи изговори ученика за кашњење у школу?
Милован Витезовић
ШЕШИР ПРОФЕСОРА КОСТЕ ВУЈИЋА (Одломак)
Речник бунтарски бунтовнички, побуњенички безнађе немање никакве наде, очајање факат оно што се стварно десило, чињеница
8
Професор Коста Вујић је уобичајено застао испред разреда. Никакав жамор није допирао кроз врата. Шта ли је сад? Као да нема никог? Принео је руку ободу шешира и полако отворио врата. Професор није могао веровати својим очима. Матуранти су устали без речи и без шума, такорећи. Професор их је у чуду погледао. Погледао је потом и у прозор наспрам врата и, премда је прозор био затворен, мирно је отишао до њега и лепо спустио шешир на полицу. Поново је погледао у матуранте. Били су тако мирни да им ни бубице нису биле равне. Колико се сећао, а тога би се сећао, никад нису били тако мирни. Прегледао је столицу, завирио под катедру. Није веровао да су се ђаци смирили без икаквог разлога, без неке планиране ђаволије. Отворио је дневник, али није знао шта да почне. Ова неуобичајена тишина избацила га је из седла. Помислио је како је ово стање да се излуди. Устао је и пошао међу ђаке. „Петровићу“, застао је поред Михаила Петровића. Петровић је устао, лепо, мирно и без речи: „Како си са здрављем, Петровићу?“ „Хвала на питању, господине професоре, добро сам“, одговорио је најучтивије од када га зна, а зна га већ осам година. Професор Вујић је завртео главом, опипао се по леђима, да му нису шта закачили. Пред њим је био Павле Поповић: „Поповићу, да ниси слаб?“ „Нисам, господине.“ Поповић први пут није инсистирао на живцирајућем пропису ословљавања професора. „А ти, Митровићу?“ „Нисам, господине.“ „Имаш ли каквих незгода, Митровићу? Само реци, благо мени“, учинило му се да је Митровић мање разбарушен неголи обично. Милован Витезовић је рођен 1944. године у Витезовићима код Косјерића. Написао је занимљиве књиге песама, прича и драма за децу. Познате су: Ја и клинци ко песници, Унуци Деда Мраза, Ђачко доба, Изабрано детињство, Шешир професора Косте Вујића и друге.