Beograd između dva rata (1918-1941)

SADR@AJ Moderna prestonica 2

[iroke ulice, visoke zgrade 4

Beogradski privrednici 8

Stanica Orijent ekspresa 10

Udobni stanovi 12

Izdaje KREATIVNI CENTAR Gradi{tanska 8, Beograd tel.: 011/ 38 20 483, 38 20 464, 24 40 659 www.kreativnicentar.rs e-mail: info@kreativnicentar.rs

I lepota i zdravqe 14

Za izdava~a mr Qiqana Marinkovi}, direktor

Moderna `ena 16

Nova moda, nov izgled 18

Beogradska brza hrana 20

U ritmu plesa 22

Sportovi u prirodi 24

Obrazovawe i nauka 26

Novi mediji 27

Boja, oblik, pokret i avangarda 28

Kraj jedne epohe 30

Indeks 32

Hronolo{ka tablica

Biblioteka OVAKO SE @IVELO Novi vek BEOGRAD IZME\U DVA RATA (1918–1941) Autor mr Radina Vu~eti} Ilustrator Vladimir Bursa} Urednik edicije dr Vesna Biki} Saradnik istra`iva~ Milena Trutin Grafi~ki dizajn Danijela Paracki Du{an Pavli} Lektor Dragana Rakovi} Grafi~ka priprema D_sign, Beograd [tampa Publikum, Beograd Tira` 2.000 CIP – Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 930.85(497.11)"1918/1941"(02.053.2.025.2) 316.728(497.11)"1918/1941"(02.053.2.025.2) VU^ETI], Radina, 1972 Beograd izme|u dva rata : (1918-1941) / Radina Vu~eti} ; [ilustrator Vladimir Bursa}]. – Beograd : Kreativni centar, 2010 (Beograd : Publikum).

– 32 str. : ilustr. ; 24 cm. – (#Biblioteka #Ovako se `ivelo. Novi vek) Tira` 2.000. – Hronolo{ka tablica: str. [33]. – Registar.

ISBN 978-86-7781-764-0

OVAKO SE @IVELO NOVI VEK

a) Svakodnevni `ivot – Beograd – 1918-1941 b) Beograd – Kulturna istorija – 1918-1941 COBISS.SR-ID 174598668

Branko Krsti}, reqef sa fasade Automobilskog predstavni{tva

OVAKO SE @IVELO NOVI VEK

Radina Vu~eti}

BEOGRAD IZME\U DVA RATA (1918–1941)

Moderna prestonica

Po zavr{etku Prvog svetskog rata, u vreme novog evropskog poleta, prestonica novostvorene Kraqevine Jugoslavije ubrzano se modernizovala i prihvatala evropske modele `ivota.

U Beograd, koji je dobio status politi~kog, administrativnog, kulturnog i privrednog centra dr`ave, slivali su se stanovnici iz unutra{wosti Srbije, ali i iz cele Jugoslavije. Orijentalna varo{ nestajala je u vrtlozima ubrzanih modernizacijskih procesa, a nicao je novi grad.

Ulicama su se kretali luksuzni automobili, a iz no}nih barova dopirali su zvuci xeza.

Cepelin nad Beogradom Me|uratni Beograd bio je izlo`en migracionom bumu.

Samo u prvoj poratnoj deceniji broj stanovnika glavnog grada pove}ao se na 111.739, a pred izbijawe Drugog svetskog rata Beogra|ana je bilo skoro tri puta vi{e – oko 320.000.

Francuska {kola u Rankeovoj ulici Prestonica je nastojala da bude evropska u svakom smislu. Otvaraju se francuska i engleska obdani{ta, a u kwi`arama se pojavquju francuske i engleske kwige. Ono ~ega nije bilo u kwi`arama, moglo se naru~iti po{tom iz Pariza.

Xozefina Bejker Najpopularniji evropski umetnici i svetske zvezde gostovali su u Beogradu – balerina Ana Pavlova, pijanista Artur Rubin{tajn, indijski pesnik Rabindranat Tagor, plesa~ica Xozefina Bejker, holivudska zvezda Dolores del Rio‌ Tih godina Beogra|ani su u Narodnom pozori{tu slu{ali Mocartova dela u izvo|ewu Berlinske opere i peva~e Milanske skale i gledali Hamleta u izvo|ewu engleskih pozori{nih trupa.

Dolores del Rio

2

„Putnik koji poseti Beograd divi se ne samo lepoti wegovog polo`aja i wegovim spomenicima ve} i neverovatnom razvoju ovog grada, ~iji je rast vidqiv golim okom. Ose}a se da je stara turska palanka niskih i tro{nih ku}a, krivudavih uli~ica i nemogu}e kaldrme ustupila mesto modernom gradu, u kojem je ostalo samo ne{to retkih tragova ne tako davne pro{losti.

Grad od betona i ~elika, prestonica dr`ave koja broji petnaest miliona stanovnika, razvija se uistinu ameri~kom brzinom.“ Milo{ Crwanski

Ve} u prvoj posleratnoj deceniji prestonica se u potpunosti promenila.

Mnoge ulice Beograda dobile su nov izgled jer su umesto starih ku}a podignute moderne palate, a na doju~era{wim wivama i ledinama nikli su novi kvartovi.

Beograd no}u

Tokom 1923. zavr{en je Generalni urbanisti~ki plan Beograda. Tada je prvi put u wegovoj istoriji izneta koncepcija o pro{irewu grada na levu obalu Save i na Veliko ratno ostrvo i Adu Ciganliju, koja bi postala sportsko-rekreativna zona. Ve} tad je mesto na kojem je kasnije nastao Novi Beograd smatrano prostorom za grad budu}nosti.

Generalni urbanisti~ki plan Beograda iz 1923. godine

3

Ideja da se izgradi naseqe na mestu na kojem se nalazi dana{wi Novi Beograd nai{la je na mnogo otpora i neslagawa.

Bilo je onih koji su smatrali da tu treba zasaditi {umu, a ne podi}i nov grad, uz obrazlo`ewe da je nemogu}e i skupo graditi na mo~varnom terenu.

[iroke ulice, visoke zgrade Centar grada izgledao je evropski. Tome je doprinelo podizawe niza javnih zgrada – fakulteta oko Kapetan Mi{inog zdawa, Kolar~evog narodnog univerziteta, Srpske akademije nauka i umetnosti, Univerzitetske biblioteke, kompleksa univerzitetskih klinika, Beogradskog sajma, Glavne po{te… Grad se {iri i u pravcu Top~idera i Dediwa – na mestu nekada{wih vinograda parceli{e se zemqa i ni~u elitna naseqa s luksuznim vilama.

Zgrada Srpske akademije nauka i umetnosti Od uskog krivudavog sokaka, punog ba{ti ogra|enih plotovima, Knez Mihailova je u me|uratnom periodu postala trgova~ki centar grada, u`urbana i ure|ena glavna beogradska ulica puna luksuznih radwi.

Simbol modernog Beograda postaju i Terazije, preko kojih jure automobili i tramvaji, prolaze qudi u modernoj ode}i. Pisac Bo{ko Tokin zabele`io je: „Svetlosne reklame ble{te.

I jo{ samo ko{ava kvari raspolo`ewe. Svet se nabio u kafane. Kod Moskve svira xez, a kod Takova i [i{ka mezeti{u se srpski specijaliteti.“ Knez Mihailova ulica

[etali{te se pru`alo od po~etka Knez Mihailove do zgrade Srpske akademije nauka i umetnosti. Ta granica va`ila je samo za mla|i svet, dok su ostali {eta~i i{li do Kalemegdana. Posle pet ~asova po podne, kad je po~iwala {etwa korzoom, saobra}aj u ovoj ulici bio je zabrawen.

Od urednika pariskog Matena Beograd dobija niz komplimenata: „Na prvi pogled imam utisak kao da prolazim velikim pariskim bulevarima. S obe strane {iroke makademizirane {oseje, di`u se u dalekoj perspektivi grandiozne zgrade sa pet-{est spratova, gde konkuri{e naj~istiji rokoko s krajwim kubizmom.

Prizemqe je zauzeto luksuznim radwama, ~iji izlozi blistaju usred dragocenog mramora i niklovanog metala…“

Zbog poja~anog saobra}aja neke ulice se pro{iruju, na primer Prizrenska, Brankova, Vase ^arapi}a i Uzun Mirkova, a prosecaju se i nove – Vlajkovi}eva, Palmoti}eva, Majke Jevrosime i Knez Miletina (dana{wi Bulevar despota Stefana). Tako nastaju novi stambeni kvartovi i {iri se centar grada.

Uz Prizrensku ulicu na hotelu Balkan dozidana je sala sa velikim lu~nim prozorima.

4

Zgrada Ministarstva saobra}aja, s torwem na kojem je sat i sa sna`nim reflektorima Najve}i broj javnih zgrada gra|en je u duhu eklekticizma (osnova u klasi~noj i renesansnoj arhitekturi) ili akademizma (klasicisti~ki stil kao osnova). Primeri su zgrade Univerzitetske biblioteke, Ministarstva finansija, Ministarstva saobra}aja i mnogi fakulteti.

Zgrada Univerzitetske biblioteke Najskladniju arhitektonsku celinu u ovom periodu ~inila je grupa zgrada ministarstava sagra|enih posle Prvog svetskog rata u delu oko ulica Kneza Milo{a i Nemawine.

Paralelno s ovim, javio se pokret za savremenu, modernu arhitekturu, po ugledu na stilove iz sredwe Evrope, najvi{e ^e{ke i Nema~ke, i grupa projektanata koja je zastupala moderni pravac polako je preuzela vo|stvo u arhitektonskom svetu Beograda.

Kao zna~ajni objekti moderne arhitekture u Beogradu ostali su o~uvani De~ja klinika u Tir{ovoj ulici arhitekte Milana Zlokovi}a i nova Astronomska opservatorija Jana Dubovija.

Jedna od zgrada Astronomske opservatorije na Zvezdari STARA I NOVA ALBANIJA Simbol nekada{weg, orijentalnog Beograda – kafana Albanija, podignuta sredinom XIX veka, bila je niska, oronula zgrada, ispred koje se nalazio ~uveni sat, mesto sastajawa Beogra|ana. Sukob dva sveta – sveta zadimqenih Kafana Albanija 1921. godine kafana u orijentalnim uxericama i sveta novih, proevropskih qudi zavr{io se krajem 1939. godine ru{ewem stare zgrade i podizawem nove, izgra|ene u modernisti~kom stilu. Ova prva moderna vi{espratnica u tada{wem Beogradu ujedno je bila i najvi{a zgrada na Balkanu.

Nova zgrada palate Albanija izgra|ena je 1939. godine

5