135
136
1989 Симеон Маринковић
к и професор униких наука. Радио је као учитељ, наставни Рођен је 1941. године. Доктор је филолош ативног центра. ког језика и књижевности). Оснивач је Кре верзитета (предмет Методика наставе српс Кокошка (1989), еће књиге: Мачка (1989), Крава (1989), За Креативни центар написао је след 0), Медвед (1990), 0), Јеж (1990), Гуска (1990), Лисица (199 (199 а Жаб 9), (198 аре Маг 9), (198 а Коз Зец (1990), ан (1990), Коњ (1990), Веверица (1990), Ћур 0), (199 Пас 0), (199 а Овц 0), (199 Патка 1), Бројалица (1991), 0), Упознавалица (1991), Причалица (199 Врабац (1990), Пуж (1990), Мајмун (199 (1993), Мрдалица вар бук ла математика (1993), Мали Писалица (1991), Црталица (1991), Весе и књижевности ка ка креативне наставе српског јези (1993), Упознавалица (1993), Методи (1996), Загонетке 2 ишња сликовница (1994), Загонетке 1 (1994), Мишко Пишко (1994), Новогод математика Забавна математика 2 (1996), Забавна (1996), Забавна математика 1 (1996), Вишња у вртићу 6), Причанка (1996), Црталица (1997), 3 (1996), Забавна математика 4 (199 8), Јесен – зима (1998), Споменар мог детињства (199 4 3, 2, 1, ка ати грам а авн Заб 7), (199 е – изабрао 9), Осећања (1999), Српске народне бајк (199 ребе Пот ), (1999 о лет – е лећ Про (1999), Шта све Ана зна – поветке – изабрао и приредио (2000), и приредио (2000), Српске народне при аће животиње Дом 1), ак (2001), Дивље животиње (200 Лепо понашање (2001), Девојчица и мач 2), Облици (200 вко ко Нећејед (2002), Мишко Плашљи (2001), Забавна граматика 5 (2001), Миш 6 (2002), ка ати за бебе животиње (2002), Забавна грам (2002), Школица 1 (2002), Успаванке оморко Љуб ко Миш 2), Шта све Ана зна – У кући (2003), Шта све Ана зна – Здрава храна (200 ча ска при (2003), во лавче (2003), Плави зец (2003), Шум (2003), Мишко Љутко (2003), Плашљи ле (2004), Читанка 4), Читанка за 1. разред основне шко (200 тво гарс Дру – зна Ана све а Шт 4), Мала (2004), Деца могу све што хоће (200 вар Бук 4), (200 ле шко е овн осн ед за 2. разр дљивко (2004), ед основне школе (2004), Мишко Сти абецеда (2004), Математика за 2. разр овне школе осн ед разр 2. ле (2004), Свет око нас за Свет око нас за 1. разред основне шко ед основне разр 3. за а изабрао и приредио (2004), Читанк (2004), Српска народна песмарица – ематика мат вна за 1. разред основне школе (2005), Заба (2005), школе (2005), Забавна математика ле шко вне авна математика за 3. разред осно оме за 2. разред основне школе (2005), Заб свет о Приче ле (2005), Мишко и пундравци (2005), ње Математика за 1. разред основне шко изда измењено к за 3. разред (2005), Црталица – ново јези ки српс за ник руч При 5), (200 Сави суседи (2005), ле (2006), Шта све Ана зна – Добри шко вне осно ед разр 4. за а анк Чит (2006), у шуми (2006), 6), Ко се кога уплашио (2006), Кућица Шта све Ана зна – Здрав живот (200 за васпитаче ник руч При 6), Мој свет, 5-7 година (2006), Мала математика, 5-7 година (200 вне школе осно ед разр (2006), Природа и друштво за 3. и учитеље / предшколско образовање то жели а Шт 6), 4. разред (2006), Школа за лисиче (200 ени и (2006), Приручник за српски језик за Огњ ј Зма 6), тика за 4. разред основне школе (200 два кученце Нели (2006), Забавна матема аји ивљ 7), Дож основне школе (2007), Причанка (200 и рао принцеза (2006), Читанка за 5. разред људи – изаб основне школе (2007), Мисли великих ед разр 5. за ка ати Грам 7), (200 ле ћа зечи ед основне шко за 5. разред (2007), Читанка за 6. разр приредио (2007), Приручник за српски природе (2008), ње чува – зна разред (2008), Шта све Ана (2008), Приручник за српски језик за 6. и Читанка за 9) (200 е дил ле (2008), Приче које су се дого Граматика за 6. разред основне шко 7. разред основне школе (2009). 137
1993 Мара Шаин Рођена је 1937. године. Дипломирала је на Филозофском факултету у Загребу, на Одсеку за клиничку психологију. Њени професионални узори су, између осталих, професори Иван Ивић и Санда Марјановић. Током дугогодишње каријере у предшколству успела је да уведе бројне иновативне методе у рад с децом. Добитник је Плакете града Београда (1979) и многих других признања за успешан рад. У Креативном центру коаутор је следећих књига: Играмо се словима (1993), Корак по корак 1 (1996), Корак по корак 2 (1997), Корак по корак у Основе програма (1998) и Кругови пријатељства (2009).
Ана Вехауц Рођена је 1967. године. Завршила је Филолошки факултет. Заједно с Бобом Живковићем смислила је и написала Безвезбал.
Креативни центар се неуморним радом, знањем, креативношћу, праћењем савремене литературе, истраживањем потреба бројних корисника, сврстао међу најуспешније из давачке куће. Однос према сарадницима и ауторима крајње је коректан и послован. Због свега што је постигао заслужује све похвале.
1994 Дијана Плут Рођена је 1954. године. Доктор је психолошких наука. Ради у Институту за психологију Филозофског факултета у Београду и на Универзитету Сингидунум. Сарадник је Креативног центра од његовог настанка. Као редактор и рецензент допринела је настајању многих књига Креативног центра. Написала је књигу Конфликти и шта са њима (1994), за коју је добила награду Невен. Хвала, драга Дијана!!!
Љиљана Маринковић Рођена је 1964. године. Завршила је ј Филолошки факултет (општу књи ижевност) и магистрирала. Диреккторка је Креативног центра. Написала је књиге: Конфликти и шта са њима ма (1994), Читанка за 2. разред оссновне школе (2004), Матемаатика за 1. разред основне школе ле (2005). 138
Славица Марковић
Рођена је 1967. године. Завршила је Филолошки факултет (чешки језик и књижевност). Главна је уредница Креативног центра. За Креативни центар написала је књиге: Жврљалица (1994), Сваштара (1995), Забавна математика 4 (1996), Бројеви (1997), Време (1998), Боје (1998), Разлике (1998), Читанка за 1. разред основне школе (2004), Читанка за 2. разред основне школе (2004), Свет око нас за 1. разред основне школе (2004), Свет око нас за 2. разред основне школе (2004), Читанка за 3. разред основне шко ле (2005), Читанка за 4. разред основне школе (2006), Природа и друштво за 3. разред ос нов не шко ле (2006), Мала математика (2006), Мој свет (2006), Читанка за 5. разред основне школе (2007), Читанка за 6. разред основне школе (2008) и Читанка за 7. разред основне школе (2009). (2
1995 Дејан Беговић Рођен је 1957. године. Дипломирао је и специјализирао на Факултету политичких наука (социјални рад и социјална политика). Извршни је директор Креативног центра. Написао је: Алкохолизам (1995), Бројеви (1997), Боје (1998), Разлике (1998), Време (1998), Осећања (1999), Потребе (1999), Загонетке 3 (2000), Загонетке 4 (2000), Забавна математика за 3. разред основне школе (2005), Математика за 2. разред 2005). основне школе (2005).
1996 Биљана Дојчиновић Рођена је 1963. године. Дипломирала је на Катедри за општу књижевност на Филолошком факултету у Београду, а затим и докторирала. С Креативним центром почела је да сарађује 1994. године. За Креативни центар написала је Књигу имена и превела више књига са енглеског и немачког.
Драгослава Гуњић Рођена је 1943. године. Завршила је Мешовиту учитељску школу, а затим је дипломирала хемију на Природно-математичком факултету. За Креативни центар написала је књигу Хемија и ја, за коју је добила награду Невен за најбољу научнопопуларну књигу.
Надежда Миленковић
Радили још и:
Зоран Станковић Алкохолизам Вера Матановић Емилија Лазић Школа у природи (1995), Школа у природи - Фрушка гора (1997) Мирјана Скенџић
Олга Стаматовић Школа у природи
Најкраће речено, сарадња с Креативним центром је таква да је као пелцер треба расађивати не би ли се и на овом тлу примили отвореност према новом, прецизност, поштовање рокова, тимски дух и све остале противтеже корову званом лако ћемо и нема проблема.
Рођена је 1960. године. Бави се маркетингом. Књига Како да најлакше упропастите рођено дете (1996) први је бестселер Креативног центра из серије Без длаке на језику.
Од пословне сарадње с Креативним центром јачи ми је утисак мој приватни контакт са онима који су ту кућу основали – Симеон је био мој школски друг, оженио се мојом најбољом школском другарицом, а Љиљану и Славицу знам од рођења. Дивим се ономе што су створили и драго ми је што су успешни.
Мирјана Марковић Рођена je 1942. године. Педагог је са дугогодишњим искуством у предшколству. За Креативни центар написала је као коаутор Kорак по корак 1 (1996), Kорак по корак 2 (1997) и Kорак по корак у Основе програма (1998).
Иван Ивић Рођен је 1935. године. Доктор је психолошких наука и професор Филозофског факултета у Београду на предмету Развојна психологија. Врхунски је стручњак за питања образовања. Сарађује с Креативним центром од оснивања. За Креативни центар као сарадник и коаутор радио је на књигама: Корак по корак 1 (1996), Корак по корак 2 (1997) и Развојна мапа (2003).
Радили још и:
Илеана Ковачевић Kорак по корак 1 (1996) Kорак по корак 2 (1997) Драган Деневски Мирјана Пађан Kорак по корак 1 139
1997 Јованка Јовичић Рођена је 1961. године. Завршила је психологију и гешталт психотерапију у Београду. Године 1992. основала је вртић Дечија откривалица у којем са својим сарадницима примењује различите програме намењене деци предшколског узраста.
Вера Смиљанић
У плодној двадесетогодишњој сарадњи с мојим унуком Видом и чаробним илустратором Бобом Жив ко ви ћем на ста ло је шест књига које засмејавају децу. Сусрећу ме школска деца и питају: ’Кад ће следећа књига вицева?!’ Па ко сме да се усуди да престане с радом на следећој књизи!
За Креативни центар написала је књигу Како да припремите дете за вртић.
Горан Беговић Љубица Сикимић Рођена је 1940. године. Дипломирала је на Филозофском факултету у Београду. За Креативни центар написала је књигу Дечје игре некад и сад.
Вид Стамболовић Рођен је 1980. године. Завршио је Bachelor of Science, Computer Science Coop/Software Engineering Stream, University of Toronto, Masters in Business Administration / Real Property Program, Schulich School of Business, York University. Узори су му Вук Стамболовић и Зоран Ђинђић. За Креативни центар прире дио је шест књига Да пукнеш од смеха.
140
Рођен је 1964. године. Дугогодишњи је атлетски тренер. За Креативни центар написао је Атлетску тренинг бележницу.
Сарадњом с Креативним цен тром веома сам задовољна и волела бих да се та успешна сарадња настави.
Рођена је 1923. године. Докторирала је психолошке науке. Писањем је почела да се бави пре шездесет година, а професионални узор био јој је професор Борислав Стевановић. Добила је награду Удружења психолога Др Борислав Стевановић, Окто барску на гра ду, плакету Коларчевог универзитета, орден рада са црвеном заставом и захвалницу Удружења психолога Србије. За Креативни центар приредила је шест књига Да пукнеш од смеха.
Станка Салонски Написала је књиге: Загонеталица и . Школа у природи – Фрушка гора
Радили још и:
Добринка Пековић Драгана Коруга
Деца су нова, а вицеви стари, време плови, неке остају ствари. Смех пуца од Триглава до Вардара, а чује се и кад се пређе бара. Наредних два’ес’ нек донесе књига, смеха и знања, а што мање брига. И за крај – честитке за сјајан успех! Перица нас чека, заједно у смех!
Љубица Бељански-Ристић Рада Ивановић Златко Гајић Koрак по корак 2 Милена Крсмановић Koрак по корак 2 Црталица Дуња Беговић Вишња у вртићу
1998 Милан Михаљчић Рођен је 1966. године. Психолог је. Радио је као уредник у Креативном центру и другим издавачким кућама и написао бројне књиге за децу. За Креативни центар написао је 64 маштарије.
Нада Кораћ Рођена је 1950. године. Професор је психологије на универзитетима у Београду и Новом Саду. Велики део професионалног рада посветила је примени знања из развојне психологије у образовању деце и младих за медије и путем медија, образовању за мир и ненасилно решавање сукоба, образовању за права детета и грађанском и еколошком образовању. За Креативни центар написала је Лавиринт.
Татјана Родић Рођена је 1967. године. Од 1999. у Београду води студио за језик и културу Кенте. За књигу С децом око света 1 добила је награду Невен 1998. године. За Креативни центар написала је С децом око света 1 (1998) и С децом око света 2 (2006).
Радила још и:
Славица Чарапић Корак по корак у Основе програма
1999 Јасминка Петровић ко Рођена је 1960. године. Узори су јој Душ Пори. да Ро ни Ђа и Радовић, Астрид Линдгрен била чела је да пише давно, а за своја дела до вен Не ро, пе је следеће награде: Доситејево ценним и Мали принц. Сарадњу с Креатив дина тром почела је средином деведесетих го ћем прошлог века, када је с Бобом Живкови руу тра цен ног тив а Кре приказивала књиге Так. Тиксу брици Јајзи у часопи деће За Креативни центар написала је сле нике књиге: Школа (199 9), Секс за почет 3), (2000), Кажи тети „Добар дан“ (200 ти а ост и ти ста по ко Бонтон (2004), Ка мом глуп (2004), Ово је најстрашнији дан у Род8), (200 љи животу (2006), Дани у неде гриби ри ба бина (2008), Телефон (2008), Ри зе реп (2008). су и Књиге Јасминке Петровић преведене објављене у преко 25 земаља.
Данима одла жем да напишем овај текст. Пробила сам све пристојне и непристојне рокове. Размишљам шта ме то кочи... Тешко је бити објективан када си емотивно везан за нешто или за неког. Маркетиншко правило каже: реклама коју произвођач направи за свој производ неће бити довољно ефикасна. Животно правило гласи: бежи из воза ако у твој купе уђе деда с фотографијама унука. Како да будем објективна према Креативном центру кад сам у тој издавачкој кући попила око 600 литара кафе, а у разговорима и договорима за нове књиге провела више од 1.000 сати? Обилазећи школске библиотеке по Србији и дијаспори пропутовала сам с њима 3.000 километара, а на промоцијама и сајмовима потписала на стотине својих књига. Уз Боба сам пратила настанак првих сликовница из едиције Жапче. Крајем деведесетих пишем Школу, а после неколико година Секс за почетнике… Уз књиге Креативног центра моја деца су одрастала, а муж и ја смо усавршавали родитељске вештине. Због свега поменутог мислим да је боље да не пишем овај текст. Јер ако изва дим фотографије и почнем причу, бојим се да ће сви читаоци да побегну из воза.
Маријана Петровић Рођена је 1957. године. Глумица је у позоришту Душко Радовић. Бави се и драмском педагогијом. За Креативни центар написала је: Када Моми секу нокте (1999), Пеђа неће да спава (1999), Милица се купа (1999) и Ирена код фризера (2005). 141
2000 Мирјана – Миша Митровић Драгољуб Љубичић Мићкоо
Рођен је 1962. године. Завршио је Једанаесту београдску гимназију. Не зна тачно када је почео да пише, али зна да је писао и пре него што је научио да чита. Један од озбиљнијих узора му је Ефраим Кишон. За Креативни центар написао је књиге: Национални парк Србија (1999) и Национални парк Србија 2: Полусмак полусвета (2007). Књига Национални парк Србија је само током 2000. године продата у преко 50.000 примерака. Креативни центар води рачуна о томе шта издаје – од садржаја до изгледа. Посебну пажњу посвећује ауторима с којима сарађује. Мени тај перфекционизам с којим људи из Креативног центра раде на сваком свом издању прија зато што и сам волим да све дотерам до краја и да после са задовољством листам књигу, а да ми не одвраћају пажњу пропусти настали из немара, небриге или због неразумно кратких рокова. Посебно напомињем да сам имао изврсну сарадњу с Љиљом Маринковић као уредницом, јер је тај део посла нераскидиво везан уз ауторски.
Радили још и:
Душанка Стојковић Весна Дасукидис Весна Милетић Именоиграње 142
Рођена је 1952. године. Магистрирала је психолошке науке. Узори су јој креативни људи. Добитник је награде Др Борислав Стевановић за научни допринос у психологији и награде Живорад – Жижа Васић за популаризацију савремене психологије.
Јелена Јаничић-Холцер Рођена је 1966. године. Педагог и аутор више књига. За Креативни центар написала је 101 начин да детету покажете да га волите. Књига је преведена у Кореји, Хрватској, Ма ке до ни ји, Индонезији и Украјини.
За Креативни центар написала је књигу Мама и тата полазе у школу.
Patricia Andjelković Зора Бокшан-Танурџић Рођена је 1930. године. Дипломирала је режију на Факултету драмских уметности. Узор јој је професор режије др Хуго Клајн. Освојила је више награда: награду за најбољу режију драмског програма Радио Београда, 1971. године, награду за најбољу дечју представу 2007. године у Београду. За Креативни центар написала је следеће књиге: Од игре до позорнице (2000) и Бајке за позоришну игру (2002).
Милан Брујић За Креативни центар приредио је књигу У трагању за сликом детињства.
Рођена је 1948. године. Завршила је University of Washington, USA. Добитник је награде Purple Pen Short Story Contest, 2nd Place (USA) и First Place Children’s Short Story Contest (USA). За Креативни центар написала је следеће књиге: Ничија куца (2000), Господин Љутиша и пас Љутко (2002) и Морска звезда Звездана (2004).
I very much enjoy working with Kreativni centar, in all stages of the publishing process. I was able to have some say in the layout of my books and their illustrations. Al so, I’ve fo und that everyone who works there is efficient, helpful, and really listens to your concerns. I am proud to be a member of their writing team.
2001 Душко Пролушић Рођен је 1946. године. Завршио је Пољопривредну школу. Узори су му, како је рекао, увек били људи од науке, попут Николе Тесле. За Креативни центар објавио је следеће књиге: Хокус-покус 1 (2001), Хокус-покус 2 (2004), Хокус-покус 3 (2008). Сва три дела преведена су на чешки, словачки и руски језик.
Креативни центар је велики креатор. Све књиге те куће на веома сликовит и духовит начин во де до не ких но вих са зна ња. Њих деца лако прихватају зато што је свака књига једна игра, а кроз игру деца лако и брзо уче. Та ко, игра ју ћи се, ин тен зив но дружећи се с књигом, стичу радне навике, а мислим да није неопходно напоменути колико ће им то у даљем животу бити важно.
Ана Миловановић Рођена је 1962. године. По образовању је магистар филолошких наука и специјалиста луткарске режије. Таман кад је стасала за пионирку, како је рекла, латила се пера и почела да пише. Узори су јој Сергеј Обрасцов и Всеволод Мејерхољд. За Креативни центар приредила је Антологију луткарских текстова.
Љубица Ћоровић Рођена је 1963. године. Завршила је последипломске студије на Филолошком факултету у Београду. Као дете веровала је да дневне новине настају тако што свако коме се догоди нешто занимљиво пошаље писмо на адресу редакције. Ту би се текстови сакупљали и потом објављивали… Када је имала девет година, Сремске новине публиковале су њено писмо и тако „потврдиле“ њену теорију… Узори су јој радознали и маштовити истраживачи који живе кроз своје доживљаје. Добитник је награде Марија Илић-Агапова, која се додељује најбољем библиотекару Београда. За Кре а тив ни цен тар написала је Водич кроз Београд.
Љубица Веселиновић За Креативни центар приредила је збирку народних умотворина У марами јабука, која је на Београдском сајм у књи га 200 2. про глашена за најбољу дечју књигу.
Прву верзију текста књиге Водич кроз Београд однела сам у један мали стан затрпан радним столовима, књигама, хартијама… Тада ми се чинило да ће се у тој радној кошници илустрације неким чудом саме стварити и уклапати. Убрзо се испоставило да је звездица чаробног штапића визуелног идентитета књиге предата Душану Павлићу, али да сам други крај морала чврсто држати сама – и тако месецима… Година која је уследила донела ми је дотад мало познат осећај потпуног радног поверења и припадности. Креативни центар се у међувремену преселио у нову зграду, број сарадника се знатно повећао, али и данас, кад склопим очи, прва слика те издавачке куће у мојој свести припада бучној и густо насељеној соби вредних креативаца.
Ирена Тиодоровић Рођена је 1965. године. Дипломирала је на Филолошком факултету, на Катедри за светску књижевност. Њени велики узори су Астрид Линдгрен, она чија је машта створила свет Пипи Дуге Чарапе, Ефраим Кишон, чији хумор и сатира голицају, и Душко Радовић, чијим песмама и дубоким мислима васпитава своју децу. Добитник је Прве награде за текст монодраме Како је Никола добио брата на Фестивалу монодраме Змајевих дечјих игара (1998). Зa Креативни центар написала је следеће књиге: Слатка мала чедовишта (2001), Ћути и пливај (2002) и Уџбеник за заљубљивање (2005).
Кад Креативни центар прави нову књигу, све ври. Из препирки аутора и илустратора рађају се бисери. Данима прављене насловне стране бацају се и замењују бољим. Уредник додаје уље на ватру, лектор зачињава, остали пожурују да се стигне до Сајма књига у Београду или Болоњи. И као што се из оне собице кошнице, у коју сам први пут дошла, родила велика бела кућа с црвеним прозорима, тако се из једне почетне нити исплела књига. Волим што су моје три књиге три црвена прозора Креативног центра. И волим што ће их бити још! 143
Томислав Сенћански Рођен је 1933. године. Дипломирао је на Природно-математичком факултету у Београду. Више од педесет година бави се приближавањем физике дечјем узрасту. Друштво пријатеља деце Србије доделило му је награду Невен. За Креативни центар написао је више књига: Мали кућни огледи 2, Мали кућни огледи 3, Чудеса електрицитета и Анегдоте о великим научницима (2008), Мали кућни огледи 2 и 3 преведени су у Русији, Чешкој, Вијетнаму и Индонезији.
2002 Станка Брдар
Добрица Ерић Рођен је 1936. године. Писањем је почео да се бави још као млад момчић, лета 1954. године у Калипољу у Гружи. Професионалне узоре види у птицама, расцветаним и родним воћкама, житним пољима, зве зданом небу и реци Гружи. Добитник је преко педесет награда, од Младог покољења до Жичке хрисовуље. За Креативни центар написао је књиге Велика песма о једном малом јагњету (2002) и Прича из мрављег света (2008).
Као што видите, та сарадња доста је скромна, не мојом кривицом, па је и овај текст врло кратак. Када сарадња буде боља и берићетнија, биће и већи и лепши запис о њој.
Рођена је 1951. године. Писањем се бави још од гимназијских дана. За Креативни центар написала је књиге: Како спасти дрво (2002), Водич за рођендане (у коауторству, 2005), Чувари природе за 1. разред основне школе (2007), Приручник за чуваре природе 1 (2007), Чувари природе за 2. разред основне школе (2008), и Приручник за чуваре природе 2 (2008).
Дивних утисака о сарадњи с Креативним центром је много и не могу да стану у две реченице зато што се у Градиштанској 8 налази сабирни центар за фине људе. 144
Милица Јовановић-Марковић Рођена је 1948. Завршила је Школу за дизајн (одсек текстила) и историју уметности на Филозофском факултету. Бави се акварелом, пачворком и везом, који изучава и популарише. За Креативни центар написала је књигу Вез.
Радио још и:
Јован Марковић Камени Вез
2003 Чедомир Петровић Рођен је 1949. године. Дипломирао је на Факултету драмских уметности у Београду. Писањем је почео да се бави у основној школи: учитељица диктира, а они пишу. Од тада се, каже, бори против диктата и диктатора. Узор у писању му је Алкибијад Нуша или Бранислав Нушић, мешане крви, писац страсти свог народа. За Креативни центар написао је Тајни живот Хранислава Добрића.
Милан Павловић Рођен је 1969. године. Дипломирао је и магистрирао на Факултету примењених уметности. Писањем је почео да се бави пре десетак година пошто је прочитао књиге Душка Радовића, Бранка Ћопића, Владимира Андрића и Данила Киша. За Креативни центар написао је књигу Како је Раша надмудрио кишни дан.
Све је ишло глатко. Ја сам написао, илустровао, дизајнирао и понудио, а они су књигу прихватили.
Светлана Миливојевић-Петровић Ро ђе на је 1965. годи не. Професор је енглеског језика и књижевности, а ради на Филолошком факултету у Београду. За Креативни центар написала je English Practice Tests.
Весна Белчевић Рођена је 1964. године. Завршила је економску школу. Професионални узор јој је Јован Јовановић Змај. За Креативни центар написала је књигу Речник врлина.
Креативни центар на издавачком небу ко блистава звезда светлуца и жари, они стварно умеју да препознају добре, квалитетне, занимљиве ствари. Па их упакују у прелепе књиге што с полица у књижари слатко вам се смеше, увек спремне да вас забаве ил’ уче, у авантуру да вас воде или да вас теше. Креативни центар тако много нуди, садржај, дизајн, занимљиве теме, према ауторима прави су другари и што је најважније – плаћају на време.
2004 Ана Пешикан Рођена је 1959. године. Докторирала је психолошке науке. Професионални узор јој је проф. др Иван Ивић, а ван психологије сви они који одлично раде свој посао, ма о каквом послу да је реч, и они који имају непресушну енергију и врцаве идеје. Добила је награду Невен за књигу Како постати и остати глуп (у коауторству са Јасминком Петровић, 2004).
Брана Црнчевић Рођен је 1933. године. Пише песме, приче, драме и афоризме. Добитник је награде Змајевих дечијих игара за стваралачки допринос савременом изразу у књижевности за децу. У Креативном центру објављена је његова поема Љутито мече.
Дејан Ђоновић Радили још и:
Јадранка Новак Мирјана Ашковић
Рођен је 1965. Глумац je у Градском позоришту у Подгорици и писац за децу.
Њен рецепт за одличну сарадњу с Креативним центром је следећи: Наћи једног до два сјајна пријатеља с којима волите да радите. Редовно се састајте и ругајте теми о којој би требало написати књигу, а коју је издавач одабрао за вас, узајамно објашњавајући како има много бољих тема, као што је, на пример… Оговарајте све књиге које постоје на тржишту, а обрађују тему која је слична оној коју вам је сугерисао издавач. Лич но обе ћајте нај стро жем и најглавнијем уреднику КЦ-а да ће најбољи илустратор све урадити на време и пре почетка сајма књига. Будите на сајму књига на штанду Креативног центра и уживајте у навали деце и одраслих на најбољег илустратора да им се потпише на купљену књигу. Нађите „кртицу“ у КЦ-у да вам каже на колико је језика преведена ваша књига и онда се радујте и правите важни (и надајте се да ће вам КЦ опет задати до) маћи заддатак).
За Креативни центар написао је књигу Одлична идеја.
Никола Атанацковић Развојна мапа
145
Миодраг Ђурђевић (1920–1997) Написао је више романа, збирки приповедака, позоришних и ТВ драма, филмских сценарија и преко 60 радио драма. Креативни центар објавио је његов роман Ујка или о васпитању.
Владимир Андрић Рођен 1944. године. Дипломирао је на Факултету драмских уметности, на Oдсеку позоришне и филмске режије. Писањем се бави од раних студентских дана. Воли оно што у језику раде Рабле, А. А. Милн, Душан Радовић, Монти Пајтон, Пјер Ками. Освојио је више награда: награду Политикиног Забавника, Невен, Златни кључић, награду Змајевих дечјих игара и награду Центра за културу југоисточне Европе. За Креативни центар написао је књигу Кроз гудуре Обреновца (2004) и Дај ми крила један круг (2006).
Верица Секулић Рођена је 1959. године. Професор је енглеског језика и бави се холистичким образовањем. За Креативни центар написала је књигу Будите добар родитељ свом детету и себи. Радио још и:
Бранко Васић приредио књигу Да пукнеш од зеке. 146
Може ли анегдотица из времена излажења књиге Дај ми крила један круг? Може… Између писаца и уредника обично се рађа велика љубав чим се уреднику допадне понуђен рукопис. Уредник хвали рукопис, писац хвали уредника. Али у Креативном центру тада уопште нисам имао уредника. Имао сам уредницу. Заправо, имао сам две уреднице: једну за текст и једну ликовну. Плус једну лекторку. Три љупке, паметне и вредне даме (sic! или српски – опа!). Та Крила сам писао (цинцулирао) дуго и отегнуто, просто ми је непријатно да кажем колико тачно година. А љупки уреднички тим припремао је Крила за штампу брат брату једно две године. Свакога дана даме би изнедриле понеку нову идеју: како да се неком ситницом (вињетицом, преливом боје) књига учини лепшом и бољом. Па да свака страница некако стекне своју – ајде да кажем, па шта буде – драматуршку структуру. То није могао издурати један илустратор, једва су постигла тројица. Момци и по, али за дамски уреднички тим требало је дословно аргатовати (црнчити, ринтати). Илустратори су убледели, почели су помало и венути, а послу никад краја. О току ствари уредно сам обавештаван, а мој задатак беше да с реченим дамама све потанко проверавам и оверавам. На крају у шали рекох: „Аман, лепе моје, па ви на тој књизи радите више од мене, а ја сам стара цепидлака што своја (малобројна) делца бесомучно гланца, па постоји опасност да му се рукопис излиже, а компјутер побегне у свет... Дедер, да ми то склепамо и да коначно одштампамо!“ И једног лепог дана – би штампано. А корице шљаште! А свака страница – посебно ликовно решење! А папир! А дивне боје! А илустрације урнебесне! (Добро, ни текст није био за бацање.) Од тог сајма књига, кад су Крила проглашена за најлепшу дечју књигу, једно раме уредно ме жига од тапшања. А за ту најлепшу књигу, еј, ништа ниси морао да платиш, чак си фасовао и хонорар. Па где то има?! Зато, ево, већ четири године убрзано пишем ново делце, а крај радова предвиђам за још толико година … отприлике. Ако још рукопис докопа онај невероватни дамски уреднички тим – додајте слободно још две годинице. Дакле, слободан сам известити све заинтересоване: ја вредно упражњавам јутарњу гимнастику и припремам оно преостало здраво раме за нова тапшања – тако, кроз једну деценију. Шта је једна деценија за Креативни центар, љупки дамски тим и мене?
2005 Александра Стефановић Рођена је 1968. године. Ради као учитељица у основној школи Деспот Стефан Лазаревић у Београду. За Креативни центар написала је књиге: Математика за 3. разред основне школе (2005), Приручник за математику за 1. разред основне школе (2005), Приручник за математику за 2. разред (2005), Приручник за математику за 3. разред (2005), Забавна математика 4 (2006), Језичке школице 1 (2007).
Љиља Марјановић Рођена је 1962. године. Бави се издаваштвом и креативним радом с децом. За Креативни центар је, заједно са Станком Брдар, написала Водич за рођендане.
Стојанка Грозданов-Давидовић Рођена је 1940. године. Пише за децу. За Креативни центар написала је сликовницу Рода радости.
Драган Кувељић Рођен је 1960. године. Дипломирао је на Учитељском факултету. Будући да се бави васпитањем и образовањем деце, за њега је увек отворено питање: „Шта дете треба да понесе из школе у живот?“ За Креативни центар написао је књигу Како стварати пријатну атмосферу за учење.
Уз издања Креативног центра научио сам да мислим уместо да само памтим, да водим дијалог уместо да само слушам и да то исто тражим од оних које подучавам. Дела Креативног центра помогла су ми да схватим да деца уче из онога што раде.
Снежана – Неца Јовић Рођена је 1958. године. Дипломирала је педагогију на Филозофском факултету у Београду. Настоји да од школе начини место на којем се од деце очекује да стекну умеће живљења, а не само да памте и буду дисциплинована. За Креативни центар написала је књигу Како стварати пријатну атмосферу за учење.
Волим начин на који се Кр еативни центар бави децом и што рачуна с тим да бавити се децом значи – бавити се родитељима.
Нада Јабланов Рођена је 1937. године. Магистар је музичке педагогије и просветни саветник у пензији. За Креативни центар приредила је Народне песме и игре за децу (2005) и Заиграјмо весело (2009). Kњига Народне песме и игре за децу проглашена је за најбољу дечју књигу на Београдском сајму књига 2005. године.
Љубомир Јовановић Рођен је 1950. године. Написао је више књига за децу.
Радомир Путниковић Рођен је 1936. године. Издавач је и аутор бројних књига за децу и одрасле. Живи у Лондону. За Креативни центар објавио је Басне.
Јелена Кенда Рођена је 1975. године. У скоро девет година рада успела да се опроба радећи у редовној настави, у боравку, у експерименталном пројекту српско-енглеске двојезичне наставе у Београду, а тренутно и као наставник у Српској допунској школи у Цириху. За Кре а тив ни цен тар на пи са ла је Приручник за свет око нас за 1. разред основне школе (2005), Приручник за свет око нас за 2. разред основне школе (2005), Приручник за природу и друштво за 3. разред (2006) и Приручник за природу и друштво за 4. разред основне школе (2007).
Ивана Васиљевић Рођена је 1974. године. Дипломирала је на Учитељском факултету у Београду. Препознала је магију школе радећи у основној школи Уједињене нације као учитељица. Верује у школу по мери детета – школу за све. За Креативни центар написала је: Приручник за свет око нас за 1. разред основне школе (2005), Приручник за свет око нас за 2. разред основне школе (2005), Приручник за природу и друштво за 3. разред основне школе (2006), уџбеник Природа и друштво за 4. разред основне школе (2007) и Приручник за природу и друштво за 4. разред основне школе (2007).
У Креативном центру објавио је збирку Како је настала једна песма ... и друге песме. 147
Тамара Џамоња-Игњатовић Рођена је 1961. године. Докторирала је психологију на Филозофском факултету у Београду. Књига Његово величанство кућни љубимац, коју је за Креативни центар написала 2005. године у сарадњи са Елеонором Влаховић, прва је и једина њена књига из области популарне психологије. Професионални узори су јој њени професори и колеге Јосип Бергер и Миклош Биро. Веома је задовољна сарадњом с Креативним центром и његовим професионализмом, а посебно пажљивим одабиром литературе за децу коју објављује.
Елеонора Влаховић Рођена је 1960. године. Дипломирала је психологију на Филозофском факултету у Београду. На писање су је инспирисале многе добре књиге, посебно оне које су имале мали број речи, а казивале много. Убрзо је схватила да је такве најтеже написати. Каже да све што пише у себи има следећи спој – треба да подучи и да насмеје. За Креативни центар написала је књигу Његово величанство кућни љубимац (у коауторству с Тамаром Џамоњом-Игњатовић).
Владица Илић За Креативни центар написао је следеће књиге: Музичка култура за 3. разред основне школе (2005), Приручник за музичку културу за 3. разред основне школе (2005), Музичка култура за 1. разред основне школе (2006), Приручник за музичку културу за 1. разред основне школе (2006), Музичка култура за 4. разред основне школе (2006), Приручник за музичку културу за 4. разред основне школе (2006), Музичка култура за 2. разред основне школе (2007), Приручник за музичку културу за 2. разред основне школе (2007). Књига Музичка култура за 3. разред основне школе добила је награду Европског удружења издавача уџбеника.
Радили још и:
Дубравка Чича Слађана Илић Приручник за српски за 1. разред основне школе Мисли великих људи – изабрала и приредила Снежана Бабуновић
Са рад ња с Кре а тив ним центром, била је лака и безболна. Све је било толико једноставно да сам коауторки рекла – мора да овде нешто не ваља.
148
Приручник за српски за 2. разред основне школе Марела Манојловић Приручник за српски за 2. разред и за ликовну културу за 3. и 4. разред основне школе.
2006 Анђелка Ружић Рођенa је 1970. године. Завршила је филолошки факултет. Ради у Креативном центру као уредник. Написала је: Здравствено васпитање за 1. разред основне школе, Здравствено васпитање за 2. разред основне школе, Здравствено васпитање за 3. разред основне школе и приручник уз те књиге.
Јелена Илић Рођенa је 1977. године. Завршила је медицински факултет. За Креативни центар написала је: Здравствено васпитање за 1. разред основне школе, Здравствено васпитање за 2. разред основне школе, Здравствено васпитање за 3. разред основне школе и приручник уз те књиге.
Љиљана Вуковић Рођена је 1963. године. Као професор математике ради у средњој економској школи Др Коста Цукић. Мисли да свако ко користи књиге Креативног центра има шансе да закорачи у чаробни свет математике и види да је она свуда око нас. За Креативни центар написала је: Математичке степенице 2 (2006), уџбеник Математика за 5. разред основне школе (2008) и Приручник за математику за 5. разред основне школе (2008).
Марија Мадарас Рођена је 1946. године. Наставник је математике, аутор бројних књига и математички креативац. За Креативни центар је написала: Математичке степенице 3 (2006), Математичке степенице 4 (2008).
Јасмина Милинковић Рођена је 1965. године. Ради са будућим учитељима и васпитачима на Учитељском факултету у Београду као доцент на Катедри за методику наставе математике. Бави се унапређењем наставе математике, писањем књига из математике за децу, материјала за наставнике и истраживањама. За Креативни центар написала је Математику за 4. разред основне школе и Приручник за математику за 4. разред основне школе.
Оливера Ђокић Рођена је 1972. године. Ради на Учитељском факултету у Београду, на Катедри за методику наставе математике.
Дејан Алексић Рођен је 1972. године. Студира српски језик и књижевност. Писањем се бави, како каже, још откад се описменио. Професионални узори су му Осип Мандељштам, Јосиф Бродски, Филип Ларкин, Дилен Томас, Иван В. Лалић, Стеван Раичковић, Душко Радовић. Добио је више награда: Бранкову (1996), Просве ти ну (2000) , на гра де Бран ко Миљ ко вић (2006) , Ма ти ћев шал (2000), Бранко Ћопић (2009), Српско перо (2001), Политикин Забавник (2005), Невен (2005. и 2007), награду Бањалучког сајма књига (2005), Награду Змајевих дечјих игара (2008), Зла т но звон це по пу лар но сти (2008) , На гра ду Ра дио Бе о гра да (2004. и 2008) и награду Сребрно Гашино перо за најдуховитије литерарно остварење за децу објављено 2008. године за књигу Музика тражи уши. За исто дело добио је и награду Доситејево перо за 2008. годину. За Креативни центар написао је сле деће књиге: Нежна песма о нежном ветру Дувољубу (2006), Музика тражи уши (2008) и Петар и пертле (2009).
За Креативни центар написала је Математику за 4. разред основне школе и Приручник за математику за 4. разред основне школе.
Мирко Р. Дејић Рођен је 1953. године. Дипломирао је математику на Природно-математичком факултету у Београду, а предаје методику наставе математике на Учитељском факултету. Писањем се бави од 1990. године. За Креативни центар написао је Математику за 4. разред основне школе и приручник за учитеље уз ту књигу.
☺
ИМА ЈЕДАН ЦЕНТАР Има један центар, ви већ знате где је Тамо где се добре сусрећу идеје. Има један центар, знате му адресу Тамо где је машта и осмеси где су. Ако вам то нека јака жеља иште, Можете га звати и породилиште. Јер у овом центру, шампиону лиге, Годинама добре рађају се књиге. На брдашце књига из овога центра Желело би свако дете да се пентра. Због тог књишког брда, истина је чиста, Свако дете већ је прави алпиниста. Има један центар, кад то кажеш – живни. Тај се центар дивни зове Креативни!
Мирјана Живковић Рођенa је 1970. године. Завршила је Фа кул тет примењених уметности и магистрирала а сада на њему ради као доцент. За Креативни центар написала је следеће књиге: Ликовна култура за 3. разред основне школе (2006), Приручник за ликовну културу за 3. разред основне школе (2006), Ликовна култура за 4. разред основне школе (2006), Приручник за ликовну културу за 4. ра зред основне школе (2006), Ликовна култура за 1. разред основне школе (2007), Приручник за ликовну културу за 1. разред основне школе (2007), Ликовна култура за 2. разред основне школе (2008) и Приручник за ликовну културу за 2. разред (2008). 149
Виолета Бабић Рођена је 1953. године. Дипломирала је на Филолошком факултету, на Катедри за српски језик и књижевност. Професионални узори су јој одлични лексикографи из Института за српски језик САНУ, у којем је 25 година радила на изради великог Речника српскохрватског књижевног и народног језика. За Књигу за сваку девојчицу освојила је Награду за најбољу дечју књигу у 2009. години на Сајму књига у Херцег Новом и награду Гомионица за најбољу дечју књигу 2009. на Међународном сајму књига у Бањалуци.
За Креативни центар написала је следеће књиге: Мој први сликовни речник српског језика (2006), Књига за сваку девојчицу (2008), Бележница за сваку девојчицу (2009) и Књига за сваког дечака (која је у припреми за штампу).
Откад радим за Креативни центар хоби ми је најзад постао посао. Пошто сам лектор, трудим се да од Креативног центра никако не постане Кративан или Кретиван центар, нарочито не на корицама! У кући у којој радим, на радном месту, успела сам да прочитам неколико стотина дивних књига и да из њих научим толико тога да бих могла да победим у неком квизу. Као ауторка Креативног центра, захвална сам својој издавачкој кући што су ме преко ње упознале све девојчице у Србији, Македонији, Хрватској, Мађарској, Чешкој, Словачкој, Словенији, па и многе с Тајланда, а ускоро ће ме знати и дечаци! А најважније од свега је то што сам у Креативном центру стекла нове пријатеље.
Ружица Обрадовић Рођена је 1954. године. Дипломирала је психологију на Филозофском факултету. Имати професионалне узоре за њу значи имати јак подстицај да ако не све, а оно бар добар део својих жеља оствариш. Добитник је награде Друштва психолога Србије Љубомир – Љуба Стојић (2003). За Креативни центар написала је књиге SOS за тинејџере (2006) и Одељенски старешина (2007).
Пу сти ли су ме да ис ка жем сво ју креативност, да у недоглед мењам текстове, да одлежим своје болести у време сајма књига, када је требало да се ради, и да на сајму књига, на њиховом штанду, с радошћу, после три године од издавања књиге, упознам Боба Живковића, илустратора моје књиге, човека коме се бескрајно дивим. У Креативном центру испуњавају се жеље. Да ли томе треба нешто додати?!
Радили још и:
Рајка Продановић Добринка Кузмановић Гордана Николић Владана Цветановић Мирјана Ћукаловић Сандра Радовановић Зоран Тошић Ивана Грошко Петра Глигоријевић Љиљана Чобан Клара Еветовић-Бозоки Maтематичке степенице 1, 2, 3 и 4 Бранкица Вељковић
150
Приручник за ликовну културу за 3. и 4. разред
2007 Весна Бикић Рођена је 1963. године. Докторирала је археологију на Филозофском факултету. Први стручни чланак објавила је 1991. године. Град Београд доделио јој је Награду за друштвене и хуманистичке науке за 2004. годину. За Креативни центар написала је књигу Археологија из едиције Сазнај и пробај и Средњовековно село из едиције Овако се живело. Она је такође уредник те едиције.
Иза сваке урађене књиге стоји неколико ентузијаста који са аутором деле мноштво разгаљујућих осећања у креативној кући. У фази стварања рукописа увек постоји време за разговоре, који због снажне подршке имају терапеутско деј ство. По ми сао на ства рање илустрација измами широк осмех. Најзанимљивији део рада је преламање књиге, кад она добија финални облик. Тада све може да се проба, ништа није неизводљиво и сваки је предлог добродошао. А онда – усхићеност ка да књига стигне у пакетима који миришу на штампарску боју. После свега остаје утисак лакоће, испуњености и задовољства због рада у атмосфери заједништва, топлине и доброг расположења.
Милан Батавељић Рођен је 1941. Учитељ је у пензији. За Креативни центар написао је књиге Имам идеју (2007) и Испеци, па ми реци (2009).
Ненад Тасић Професор је на одељењу за археологију Филозофског факултета у Београду. За Креативни центар написао је књигу Винча из едиције Овако се живело. Та едиција је 2008. године добила награду на Београдском сајму књига за најбољу дечју књигу.
Александар Фотић Рођен је 1960. године. За Креативни центар написао је књигу У Османском царству (XV–XVIII век) из едиције Овако се живело.
Татјана Радојковић-Иванишевић Рођена је 1966. Бави се примењеном уметношћу и писањем. За Креативни центар написала је сликовницу Мама коза и седам јарића.
Радивоје Андрић Рођен је 1967. године. Познати је сценариста и редитељ (филмови Три палме за две битанге и рибицу, Муње, Кад порастем бићу кенгур). За Креативни центар написао је Како снимити филм (2007).
Ранко Мунитић (1943-2009) Од 1961. године објављивао је критике, есеје и књиге из разних области уметности. Посебну пажњу посвећивао је домаћој кинематогра фији, доку ментарном филму, филмској анимацији, стрипу, глуми и глумцима и уметничкој фантастици. У Креативном центру објавио је Чудовишта која смо волели 1 (2007), Чудовишта која смо волели 2 (2008), Чудовишта која смо волели 3 (2008).
Наташа Чакић-Симић
Радмила Бранковић-Sutton Рођена је 1947. године. Професор је филозофије. Члан је извршног одбора Ев ропске фондаци је за унапређ ење филозофије с децом SOPHIA. Живи и ради у Енглеској. Коаутор је приручни ка Филозофија с децом.
Весна Гошовић Рођена је 1958. године. Завршила је светску књижевност. Ради у основној школи Ђорђе Крстић у Београду. Коаутор је приручника Филозофија с децом.
Рођена је 1967. године. Дипломирала је на Филозофском факултету, на Катедри за андрагогију. За Креативни центар написала је Белешке луткарског помоћника. Са задовољством је мучи језив притисак сећања на лепо дружење с једном страшно драгом малом црнокосом персоном – чије име не би помињала да јој је неко не би присвојио – и са још неким грозно љубазним бићима којима је била окружена у неком ужасно пријатном амбијенту током рада на својој књизи.
Радмила Гошовић Рођена је 1948. године. Професор је филозофије. Извршни је директор групе МОСТ. Коаутор је приручника Филозофија с децом. 151
Ивана Лукић Рођена је 1977. године. Дипломирала је психологију на Филозофском факултету. За Креативни центар написала је књигу Одељенски старешина, заједно са Ружицом Обрадовић.
Невена Ловринчевић Рођена је 1961. године. Дипломирала је на Филозофском факултету у Београду, на Одсеку за клиничку психологију. Њени професионални узори су: Tanya Byron, Steve Biddulf и Robyn Skinner. За Креативни центар написала је следеће књиге: Научите дете да спава (2007), Клопке за родитеље (2008) и Дисциплина без батина (2009). До па да ми се да са ра ђу јем с Кре ативним центром зато што запослени у њему на занимљив, непретенциозан и забаван начин обрађују и најсложенију тему. Савети које дају јасни су, паметни и конкретни. То што су педантни и темељни не спречава их да буду креативни и оригинални, и обрнуто. Затим, врло су одговорни. Када кажу да ће се јавити за десет минута или за три дана, баш тада се и јаве. А када посао успешно приведу крају, не само што су задовољни већ их то искрено весели.
Пре десетак година, док сам још била студент, почела је моја сарадња с Креативним центром. Тада сам радила на штанду током сајма књига. То је изгледало отприлике овако: учење цена књига напамет и гурање у аутобусу 88. Онда сајам, велика хала – велика гужва. Изволите … ваш кусур, лупкање рецки за сваку продату књигу. Стиже пљеска за ручак и мали одмор. Ваш кусур … до виђења, умор. Кућа; мозак и даље сабира и одузима цифре. Сан – коначно. Сутрадан опет исто и тако неколико дана, а онда шопинг од зарађених пара. Није лоше! Затим, како ми расте стручност, расте и озбиљност мог ангажовања. Следе читање рукописа и консултације око текстова. То је изгледало овако: компјутер, страница за страницом, дуги разговори. Избаци, додај, заврши до следеће недеље. И тако неколико пута, а онда – шопинг од зарађених пара. Није лоше! И на крају, бар засад, писање књиге. А то изгледа овако: договори, компјутер, куцкање по тастатури, анкета по школи, консултације са колегама. Опет договори, читање, писање. Предаја текста, ишчекивање, коментари. Онда опет за компјутер, куцкање по тастатури и слање текста. Ишчекивање, па задовољство! Шопинг од зарађених пара. Није лоше! Није лоше! Наставак следи…
Радили још и:
2008 Ана Петровић Рођена је 1989. године. Студира на Факултету примењених уметности, на Одсеку графике и књиге. Професионални узори су јој Добросав Боб Живковић, Бранислав Нушић и њена тетка Злата. С Креативним центром сарађује од најранијег детињства. Као прво, требало је да попуни Упознавалицу. Потом, како каже њена мајка Јасминка Петровић, често ју је консултовала током стварања својих књига и тог посла није се отарасила ни до дана данашњег. Поносна је што је књигу Да пукнеш од меде, коју је приредила, илустровао Добросав Боб Живковић.
Невенка Спалевић Рођена је 1954. године. Професор је информатике у Математичкој гимназији у Београду више од 30 година. Од осамдесетих година бави се популаризацијом ра чуна ра и шир ење м инф ор мат ичке писмености. За Креативни центар написала је Од играчке до рачунара за 1. разред основне школе и приручник за ту књигу.
Саша Гламочак
Александра Станић Рођена је 1947. године. Радила је као професор у средњим школама и као саветник координатор за предмет српски језик у Заводу за вредновање квалитета образовања и васпитања. За Креативни центар уредила је и написала Језичке школице 1 (2007), Језичке школице 2 (2007), Језичке школице 3 (2007), Језичке школице 4 (2008) и Разумем шта читам 5 (2009). 152
Весна Рикало Милорад Рикало Језичке школице 1, 2, 3 Александра Блажић Весна Радовановић-Пеневски Природа и друштво за 4. разред основне школе
Јасминка Михаљинац Рођена је 1952. године. Тридесет година ради у Математичкој гимназији у Београду као професор информатике. За Креативни центар написала је Од играчке до рачунара за 1. разред основне школе и приручник за ту књигу.
Милан Вугделија
Јагода Ранчић
Рођен је 1966. године. Радио је као професор информатике у Математичкој гимназији у Београду. За Креативни центар написао је Од играчке до рачунара за 1. разред основне школе.
Соња Дулетић-Лаушевић Рођена је 1962. године. Докторирала је биолошке науке. Од 1996. године бави се писањем уџбеничке литературе за студенте. Професионалне узоре има у оним ауторима који су успели да напишу занимљив и модеран уџбеник. За Креативни центар написала је књигу Ботаника из едиције Сазнај и пробај.
Душица Јаношевић Рођена је 1962. године. Дипломирала је на Природно-математичком факултету. За Креативни центар написала је књигу Ботаника.
После више месецодишњег скраћивања, тумбања, поправљања и лицкања текста, он је најзад угледао светлост дана, па још украшен дивним илустрацијама! Изузетан је то осећај када угледате своје дело! Могу само да завидим оним ауторима који често сарађују са са Креативним центром.
Лаза Лазић Рођен је 1929. године. Дипломирао је на Фи ло зоф ском фа кул те ту. Објавио је бројне књиге за децу и одрасле. Добитник је више награда: Награде за животно дело Змајевих дечјих игара, награде Невен, Златни венац Књиготеке, Награде Удружења књижевника Војводине, Награде за радио драму Радио Београда, награда Змајев штап и Породица бистрих потока. За Креативни центар написао је књигу Шта ли је то, људи моји?
Марко Поповић Рођен је 7. фебруара 1944. године. Докторирао је археолошке науке на Филозофском факултету. Добитник је Октобарске награде града Београда (1973, 1976. и 1982), Награде града Ужица (1990), Априлске награде града Београда (2005). Његови утисци о сарадњи с Креативним центром веома су повољни. Сматра да је едиција, у чијем је настајању учествовао, врло занимљива, да је корисна не само младима већ и старијим читаоцима и да је свакако треба наставити.
Нада Игњатовић-Савић Рођена је 1947. године. Психолог је. Бави се ненасилном комуникацијом. Аутор је наставних програма за грађанско васпитање у нижим разредима основне школе. За Креативни центар написала је књиге: Грађанско васпитање за 1. разред основне школе, Грађанско васпитање за 2. разред основне школе, и приручнике за те уџбенике.
Рођена је 1962. године. Професор је математике. Ради у основној школи Коста Абрашевић у Београду. За Креативни центар написала је уџбеник Математика за 5. разред основне школе и Приручник за математику 5.
Мирјана Стојсављевић-Радовановић Рођена је 1951. године. Професор је математике. Ра ди у основној школи Борислав Пекић у Београду. За Кре а тив ни цен тар на пи са ла је уџ бе ник Мат емат ика за 5. разре д осно вне школ е и приру чник уз тај уџбеник.
Креативни центар је најелегантнија и најпословнија издавачка кућа у Београду, а вероватно и у Србији. Центар ужива у колективном раду, што је похвално, јер писци уображавају да је њихово дело нека лична креација. А зашто би писци били изузети од поправних испита? Више људи више зна, па ако се препустите моделисању свог разбарушеног дела, можете се понадати да ће се грешке у њему некако забашурити и да ће онда оно синути у доиста сјајном издању те куће. Будући да су писци боеми, да се усуђују да имају сопствене идеје и да на својим делима раде немарно, а да су, пре свега, сујетни, Креативни центар им заправо чини огромну услугу, јер издаје сасвим дотерана остварења.
За Креативни центар написао је књигу Одбрана и војевање. 153
Радина Вучетић Рођена је 1972. године. Магистрирала је историјске науке на Филозофском факултету. Професионални узори су јој историчари Ерик Хобсбаум и Андреј Митровић. Њена књига Престоница независне Србије (заједно са осталим књигама из едиције Овако се живело) добила је награду Београдског сајма за најбољу дечју књигу у 2008. години. За Креативни центар написала је следеће књиге: Престоница независне Србије (1878–1914) (2008) и Престоница Краљевине Југославије (1918–1941), која је у припреми.
Креативни центар ме је, више од свих школа и диплома, научио да правим синте зе и да текст, који по мом мишљењу треба да има бар 300 страна (тако је то са историчарима!), сведем на 30 кључних. А рад са Љиљом Маринковић и Миленом Трутин најпријатнија је сарадња од свих које сам имала досад и волела бих када би са истом лакоћом, ентузијазмом и креативношћу њих две могле да уређују и наше научне часописe.
Рођена је 1968. године. Ради у ОШ Вељко Дугошевић у Београду. Поносна је на свој посао учитеља који сматра (каткад) застрашујуће одговорним. У слободно време највише ужива у читању књига за децу. За Креативни центар написала је Почетницу — радни комплет за 1. разред и приручник за учитеље уз тај комплет.
Славка Јовановић Језичке школице 3 Споменка Марковић Слободанка Живковић Јелисавета Делић Jезичке школице 4 Марија Вуловић Гордана Кесеровић
Chris McGowan Зорица Стојановић-Noble
Радили још и:
Канадски палеонтолог и зоолог, аутор више научнопопуларних књига, који је, видевши нашу књигу Археологија, пожелео да напише нешто слично. Тако је настала Палеонтологија из едиције ај. бај об Сазнај и пробај.
Дијана Копуновић Татјана Павловић Грађанско васпитање 1 и приручник уз ту књигу Јелена Димитријевић Грађанско васпитање 1 и 2 и приручници уз те књиге Марина Остојић Смиљана Грујић Станка Жица
Зорица Вукајловић
Татјана Живановић
Рођена је 1964. године. Учитељица је и ради у ОШ Вељко Дугошевић у Београду. За Креативни центар написала је Почетницу — радни комплет за 1. разред и приручник за учитеље уз тај комплет.
Валерија Живковић
154
Грађанско васпитање 2 и приручник уз ту књигу
2009 Татјана Драгосављевић-Aлић Рођена је 1946. године. Дипломирала је психологију на Филозофском факултету. Магистрирала је медицинске науке и специјализовала медицинску психологију. Мисли да узори могу да ограничавају и да треба бити отворен за све. За Креативни центар написала је књигу о муцању М-м-моо-гу а-а-акко хоћу.
Душка Кликовац Рођена је 1960. године. Докторирала је филолошке науке. Писањем је почела да се бави по завршеним студијама. Узори су јој били њени наставници с разних нивоа школовања, који су се својим послом бавили посвећено, поштено и са истинском љубављу. За Креативни центар написала је: Српски језик за седми разред основне школе (уџбеник), радну свеску и (у коауторству са Симеоном Маринковићем) приручник за наставнике уз тај уџбеник.
Манди Живковић Рођена је 1972. године. Дипломирала је на Филозофском факултету, на Катедри за српски језик и књижевност. Професионалне узоре има у Симеону Маринковићу и у свом оцу Милану Михајловићу. За Кре а тив ни цен тар на пи са ла је књигу Умеће рецитовања.
Одушевљена сам! Надам се да ћу и ја, дружећи се с вама, постати духовита.
Гордана Здјелар Poђена је 1970. године. Дипломирала је на Филолошком факултету, на Катедри за енглески језик и књижевност. Велики узори су јој Пол Остер, Бил Брајсон, Луј де Бернијер, Вилијам Блејк, Јустејн Гордер и други. За Креативни центар објавила је књигу Чајник Жилберовог прадеде.
Александар Гаталица Весна Алексић Рођена је 1958. године. Написала је преко 20 књига за децу. За своја дела добила је све наше најзначајније књижевне награде: награду Невен, награду Политикиног Забавника, награду Змајевих дечјих игара и друге. За Креативни центар написала је збирку прича Цимет меда.
Poђен је 1964. године. Завршио је општу књижевност на Филолошком факултету у Београду. За свој књижевни рад добио је награду Милош Црњански, Андрићеву награду, награду Girogio la Pira и награду Удружења драмских уметника. За Креативни центар написао је Анегдоте о великим музичарима.
Креативни центар је озбиљна и предузимљива издавачка кућа, са запосленима који имају надахнућа и воле свој посао.
Кад се уђе у просторије Креативног центра, прво што се осети то је чаробна радна атмосфера – као да они који тамо раде долазе на посао да би се бавили најдражим хобијем. То су људи који умеју да препознају добру причу и извуку најбоље из ње. Има се утисак да они живе у тој причи док раде илустрације, прелом и припрему за штампу. Кад бих завирила у канцеларије и видела их како на глави носе уши Ми ки ја Ма у са или клов нов ски нос, нимало се не бих изненадила.
Утисци су ми суперкалафраџелистикекспиалидоушни. Иако се ова реч код Мери Попинс, на енглеском, римује само са брашном, а у српском само са послушни и површни и томе слично, утисци ми нису површни, а од мене нико није тражио да будем послушан. То је велики напредак у односу на остале издаваче.
155
Божидар Николић Рођен је 1969. године. Ради на Физичком факултету Универзитета у Београду као доцент за научну област Квантна и математичка физика. Бави се истраживањем нискодимензионалних система (слојеви и нанотубе). За Креативни центар написао је Физику за 6. разред и Приручник за физику за 6. разред основне школе.
Срђан Вербић Рођен је 1970. године. Дипломирао је физику на Физичком факултету у Београду. После завршеног факултета приметио је да му писање добро иде, а затим су то приметили и други. Узори су му Мартин Гарднер, Мат Ридли, Брајан Хејс… Желео би да се, као Брајан Хејс, игра рачунарским симулацијама у свему и свачему и да од тога прави изузетно лепе есеје за American Scientist. У почетку сарадње мислио је да није довољно креативан за Креативни центар, а онда су му лепо објаснили да је то сасвим у реду, јер ионако нико није баш толико креативан. Довољно је да увек има добре идеје, да много ради, да лепо пише и да буде одговоран. Сад му је лако. Сад ради по упутству. За Креативни центар написао је Физику за 6. разред и Приручник за физику за 6. разред.
156
Владимир Јовановић Рођен је 1966. године. За Креативни центар написаo је књигу У време Првог српског устанка из едиције Овако се живело.
Недељко Тодоровић Рођен је 1952. године. Завршио је При родно-математички факултет, групу за метеорологију. За Креативни центар написаo је књигу Метеорологија.
Верослав Ранчић ски Драмски писац, филмски и телевизијски ник сценариста и новинар. Сада је уредник исао листа за младе Школски свет. Написао је девет романа за младе. ман У Креативном центру објавио је роман Зимзеленова последња трка, настаоо на илм основу сценарија за дечји играни филм Последња трка.
Почаствован сам што у издању Креативног центра излази књига чији сам ја аутор.
ПРЕВОДИОЦИ
1990
2001 Анђелија Станојевић (са енглеског) Шта да очекујете у првој години
Timothy John Byford (на енглески) Животиње
Rosemarie Đukić (на немачки) Животиње
1997 Јелена Јелић (с француског) 50 активности за разоноду ваших унука, Пут око света за 80 дана (коментари), Том Сојер (коментари)
1998 Ирена Лободок-Штулић (са енглеског) Како бити успешан наставник
Маја Станојевић (са енглеског) Шта да очекујете док чекате бебу, Шта да очекујете у првој години
Биљана Дојчиновић-Нешић (са енглеског и немачког) Шта да очекујете у првој години, Где је Гиле?, Где је Гиле? – На фантастичном путовању, Не би волео да будеш поларни истраживач, Не би желео да си лекар у 16. веку, Загонетни Иксилон, Шта да очекујете у другој и трећој години, Где је Гиле сада? Где је Гиле? – У Холивуду, Како постати добар говорник, Морска звезда Звездана, Не би волео да си члан посаде Апола 13!, Одисејева лутања, Јасон и аргонаути, Дванаест Хераклових подвига, Тезеј и Минотаур, Персејеве авантуре, Тројански дрвени коњ, Не би волео да будеш ловац на мамуте, Не би ти се свидело да пловиш с Кристифором Колумбом, Где је Гиле? – Велика потера за сликама, Мислим, дакле учим, Птица, Како написати причу
Дејан Беговић (са енглеског) Серија сликовница о Жући, Стенли воли ј! птице!, Стенли има мајмуна!, Чека ја ам Нис Прво да ти испричам причу!, о слатка!, Спортови, Серија сликовница Срећку, Веверица Плашљивица, Веверица Плашљивица проналази пријатеља
Ика Ђурђевић (са енглеског) Шта да очекујете у првој години, Не би ти се свидело да робујеш у старој Грчкој, Не би волео да будеш римски гладијатор, Пријатељи, Просвећени вук, Не дај да те заробе пирати, Шта да очекујете у другој и трећој години, Листа жеља, Не би ти се свидело да будеш астечка жртва, Не би волео да будеш градитељ Великог кинеског зида, Не би волео да си градитељ пирамида, Не би желео да будеш средњовековни витез, Паметнији си него што мислиш, Дневник Џонија Кофина, Џони Кофин и тајанствена светлост, Не би волео да будеш војник Александра Великог, Шта Мона пожели, Мона и добије, Не би ти се свидело да будеш Клеопатра, Не би желео да пловиш на Титанику, Шта да радиш кад си уплашен и забринут, Не би волео да будеш асирски војник, Не би волео да будеш пророк код Маја
Јулија Симић (са енглеског) Шта да очекујете у првој години
Марија Божић (са енглеског) Шт а да оче кује те у прв ој годи ни, Шта да очекујете у другој години
Ружица Росандић (са енглеског) Умеће родитељства, Крив је мој мозак, У корак с развојем
Нада Кораћ (са енглеског)
Дуња Беговић (са енглеског) Стенли воли птице!, Стенли има мајмуна!
Марија Кнежевић (са енглеског) Стенли хоће ајкулу, Стенли жели тигра
Умеће родитељства 157
2003 Невенка Матић (са енглеског) Ничија куца
Ана Мороквашић (с норвешког)
Јадранка Машић (са енглеског) Не би желео да живиш у граду на Дивљем западу
Лизалица из Уагадугуа
Неда Недић (са енглеског) Шта да очекујете у првој години, Дневник трудноће, Шта да очекујете у другој и трећој години
Татјана Мицић (са енглеског) Шта да очекујете у првој години
Јелена Бероња (с шпанског)
Брана Левков-Булат (са енглеског) Шта да очекујете у другој и трећој години, Преко ивице, Шта да очекујете док чекате бебу (ново издање), Шта да радиш када умре неко кога волиш, Силеџије су прави гњаватори, Успешно читање и писање
Бојана Матић (са енглеског) Господин Љутиша и пас Љутко
Гордана Продановић-Михајловић (с шпанског) Школски анатомски атлас, Школски зоолошки атлас, Школски атлас физичке географије, Школски технолошки атлас, Школски астрономски атлас, Школски атлас физике и хемије, Школски математички атлас, Школски атлас фосила и минерала, Школски физиолошки атлас, Школски атлас историје света.
Marianne Neufeld-Djordjević (на енглески) Водич кроз Београд
158
Јелисавета Баленовић (с мађарског) Анђео је надлетео Бруклин
Виктор Марковић (с норвешког)
2002
Школски биолошки атлас, Школски ботанички атлас, Школски еколошки атлас
Пирошка Матић (с немачког)
Лизалица из Уагадугуа
Јелена Глоговац (с норвешког) Лизалица из Уагадугуа
Владица Ракић (са енглеског) Плави коњић
Иван Баленовић (с мађарског) Анђео је надлетео Бруклин
Измина-Јелена Радуловић-Петковић (с грчког) Једна ћушка, један пољупчић
Треснућу вас! - Бранила се Ема
Срђан Вујица (са енглеског) Увод у демократију
2004 Весна Софреновић (са енглеског) Четири детета, три мачке, две краве и једна вештица (можда), Воли те твоја Клер, Како разговарати с децом о разводу, Шта да радиш када ти се родитељи разведу, Није фер. Клер.
Гордана Миљевић (са енглеског) Научите да учите
Ирена Церовић (са енглеског) Учионица без насилништва
Марија Петровић (с француског) Књига о џунгли (коментари), Острво с благом (коментари)
Наталија Панић (са енглеског) Оцењивање на основу у портфолија, р Одељенски ки састанци
2005 Весна Мостарица (са италијанског и енглеског) Мој дека је био трешња, Балетским кораком, Ћао, ти!, Адалбертова сећања, Какав карактер!, Телефонске бајке, Торта на небу, Стари и нови пријатељи, Принцеза која је преви ше чит ала бајк е о при нце зам а, Принцеза која је волела шале и подвале, Принцеза Нећу и принц Хоћу, Принцеза Принцес Крофна и страшни Згранч, Палеонтологија, Свет балета, На врхове прстију!, Принцеза Тоска и вештица Фоска, Краљевство две принцезе, Видим шта хоћеш да кажеш Горан Трутин (са италијанског) , Сер ије сли ковн ица : Пре кла пал ице проори Отв у, Влада и Ленка маштај , зорчић, Мали свет, Влада учи речи ње игра за Слагалица с путићем, Бајке
Јелица Новаковић-Лопушина (с холандског) Жабац и странац
2006 Драган Бабић (са енглеског) Крив је мој мозак, У корак с развојем
Ђорђина Трубарац (с шпанског) Школски атлас историје уметности
Зоран Пауновић (са енглеског) Краљ иде у куповину
Ивана Ђурић-Пауновић (са енглеског) Заједнички цртеж, Ник Мек има среће, Духово дете
Ивана Николић (са енглеског) Паметни задаци
Мирјана Вукмировић (с француског) Морал и живот у заједници, Религије света
ф ског) ( фин ић (с тковвић Чедомир Цвеетко Невидљиви Вили, Вили и Вилентије
159
2007
Ивана Игњатовић (с француског)
Александар Медић (са енглеског)
Франкенштајн (коментари), Мој атлас Ларус, Принцеза Мрвица
Заинтересујте ђаке за учење, Спортови, Математички речник
Иван Филиповић (са енглеског)
Annette Đurović (на немачки) Водич кроз Београд
Кланови, лажњаци и остали безвезњаци
Софија Тодић (с норвешког) Тртко и велика крађа потока
2008 Данијела Михић (са енглеског)
Игор Медан (с норвешког)
Моја сусетка Алис, Зар опет, Алис?
Тртко и велика крађа потока
Елина Ћуковић (с финског)
Виолета Бабић (с шпанског) Серија сликовница Моја прва слагалица
Горан Богуновић (са енглеског) Спортови
Маша Ћетковић (с норвешког) Тртко и велика крађа потока
Ениса Успенски (с руског) Мирјана Попов-Слијепчевић (са енглеског) Спортови
Гордана Бреберина (с француског) Мој атлас животиња – Ларус, Тајна изрезбареног камена, Како да стекнеш самопоуздање, Седам новчића
Зоран Пеневски (са енглеског) Баковук, Повратак Баковука, Спортови, Браца долази у град, Браца на Хималајима, Дан пун изненађења, Глог, Ниси као ја, Срећан рођендан x 3, Намештаљка
Надежда Ђуровић (с француског) Слагалица од успомена, Енциклопедија лоших ђака, Мој атлас људског тела – Ларус, У потрази за књигом знања, Како се рађају деца, Зашто људи ратују?, Грчка и римска мито логија, Како да васпиташ своје родитеље, Ниси ми више другарица, Досадњаковић, Казаћу те мами!, Тајна контролног задатка, Мој најближи сусед, Мој атлас лепота света Ларус
Наташа Манов (с норвешког)
Иван Радосављевић (са енглеског) Тртко и велика крађа потока Спортови
Николета Косорац (с норвешког) Тртко и велика крађа потока 160
Деда Мраз, Викинзи долазе
Чика Фјодор, пас и мачка
Ива Михаиловић (с француског) Бели очњак (коментари)
Марија Ђорђевић (са италијанског) Беше двапут Барон Ламберто
Српко Лештарић (са арапског) Моја невидљива другарица
Татјана Радановић Фелберг (с норвешког) Језик, језик, е па шта је!
2009
Преводиоци наших уџбеника
на језике мањина:
на словачки: Ранко Боројевић, Ивана Мухова, Марина Шимакова Спевакова, Зорослав Спевак
на мађарски: Иштван Тари, Едит Андрић, Ласло Молнар Чикош, Марија Мадарас
Александра Јовановић (с грчког) Бљак!!!
Александра Триван (са енглеског)
на албански: Ћенан Хетеми, Али Халими
Епик
на румунски:
Бојана Лакетић (с шпанског) Лекције из поезије за децу немирног духа
Славица Агатоновић (с шведског)
Миљурко Вукадиновић
ћ, пре… као и Предраг Сибиновић, љујући а хва за – водилац на енглески у свет шле коме су наше књиге оти
Како се мали Финдус изгубио, Торта од палачинки, Будале и смарачи
Светлана Лучић (с шведског) Пешчани вук
Зорица Јанковић и Сузана Живковић (с шведског) Сјај звезда на плафону 161
134