„... Палама […] дели симболе на две категорије: на оне који долазе од природе онога што симболишу и оне који су туђи природи онога што симболишу. […] Карактеристично обележје симбола који долази од природе онога што симболише јесте чињеница да он увек сапостоји са оним што симболише, јер, као што смо то већ видели, долази од природе онога што симболише. С друге стране, симбол који не долази од природе онога што симболише, или постоји независно или се, пак, јавља тренутно и потом нестаје, немајући никакав суштински однос са оним што симболише. […] Симбол je, за Паламу, или одблесак суштине онога што се њиме симболише или, пак, нешто што je потпуно туђе ономе што симболише и онда се користи једино као конвенционални знак. По платонистичкој и платонизујућој традицији, пак, могуће je да симбол, као слика архетипске идеје, има блиски и непосреднији однос са архетипом. […] Али, овај став, сличан ономе који је заступао Варлаам, не може да се помири са Паламиним учењем о нествореној светлости као симболу Божанске славе, јер такав став поново своди сам символ на категорију створених ствари.“1 Сваки језички кôд болује од појмовне неадекватност и значењске неподесности, барем у оном свом појавном виду саобразном логици и разумском схватању света. Но, суштина света је у тајанствености његове невидљиве стварности. Логос творевине јесте недоступан ма ком чулу, али је ипак је ту пред и у нама и стварносно и симболички. Чини ми се да нека од значења старохеленског глагола ξυμβάλλω (скупљати, сјединити, поредити; закључивати, разумети; срести се, бити у вези; начинити уговор...) и именице ξύμβολον (општење; приватни уговор о твоме и моме; знамење по којем се препознају гласници или, рецимо, муж и жена након дугог растанка; знак по којем се може испитати нешто непознато...) недвосмислено потврђују ову претпоставку. Са друге стране, назив славне Миронове скулптуре Дискоболос (Δισκοβόλος, Бацач диска, 5. век пре Христа) стоји на трагу могућег тумачења симбола који као да се односи на разбацивање небројено могућих значења пројављивања Манзаридис, Георгије И. - Обожење човека по Св. Григорију Палами и православном Предању Предању /Мистичко искуство обожења/, у: Православље и мистика светлости (Свети Григорије Палама и пут човековог обожења), Православна мисионарска школа при храму Светог Александра Невског /библиотека Образ светачки, књига четрдесет прва/, Београд, 2003, 329. 1
17