GALERIJA OD STIHA - GRADSKE RIME by Zvezdani Kolodvor

GALERIJA OD STIHA GRADSKE RIME

Priređivači: Zorica Tijanić Tihomir Stuhne Izdavač: Zorica Tijanić Klub umetnika Zvezdani Kolodvor Tehnički urednik Zorica Tijanić Lektura Zorica Tijanić, mst.sc. Dizajn korica Miroslav Lj. Ranković Štampa SaTCIP d.o.o. Vrnjačka Banja Tiraž 100 primeraka ISBN 978-86-918123-2-4 CIP - Каталогизација у публикацији - Народна библиотека Србије, Београд

821.163.41-1(082.2) COBISS.SR-ID 214764044

Zbornik poezije

Galerija od stiha GRADSKE RIME

Beograd, 2015. godine

GALERIJA OD STIHA

GRADSKE RIME Impresije o zborniku Pozivajući duhove bulevara antiknim delima iz ormara prozboriće u trenu sada...

Na raskrsnici tradicije u potrebi, kolorit ritmom sve više traži melodiju da izazove pokret spajanja reči u slike koje izvan svojih okvira postižu večnost u trajanju. Inspiracija se proteže jedino unutar okvira koji su potencijalni putevi u izražavanju i upotpunjavanju sebe kroz postavljenu temu. Gradske rime, urbani vokabular želeo bi da čuje sada neke nove reči proizašle iz našeg vaspitanja gde različitost postaje univerzalnost i mogućnost biranja. Ovekovečiti trajanje prolaznosti stvaranjem novog bulevara koji je postavljen na kolodvoru od zvezdanih maglica. U početku ideje beše samo mnogo koloseka. U traženju raskrsnica izgrađen je kolodvor koji sada proslavlja postavljanje svog prvog bulevara. Beznačajnost kao oblik očaja u boli prevaziđena je stvaranjem sveta koji duboko živi u nama, koji govorimo stvarajući. Ovde iznosimo svetove potisnute u nama. Donosimo one koji su nesvesni, nepoznati nama, poznati drugima. Pogled na položaj, proces je posmatranja svesne biti gde svakako možemo utvrditi gubljenje dela bašte koja je okovana korozijom presušenih izvora. To pokazuje da forme dolaze i prolaze, a oblici ostaju zapisani kao primer i dnevnik svog postojanja. Kako ćemo svoje oblike ostaviti kada presuše forme i kada one budu sa novim vremenom prevaziđene. Hoćemo li moći progovarati ispod dela? Logika postavlja dve osnovne premise. Prva je, želimo li biti prepoznati i

GALERIJA OD STIHA

GRADSKE RIME

pritom naravno, delo stavljamo ispred sebe kao svedoka trenutka u kojem je ukalupljena misao sa primesom sentimentalnog vrhunca. Jesmo li stvarali u veri, nadi, ljubavi, traženju ili smo samo iz sebe preslikali ono što beše utkano u nama. Pitanje fatalnosti tranzitnih polja i popunjenih putanja planetarnog opusa svesno ili nesvesno progovoriće o nama. Pritom, ne odričemo se svog dela već samo tražimo svoje mesto u njemu. Iznad, ispod, pored ili u samom delu. Sve zavisi od perspektive s koje smo stvarali isto. Ponovimo sopstvenu večnost u trenucima kada se perspektive dodiruju. Meditativni koraci će se pitati jesu li bulevari spojeni ritmom gradskih rima ili su gradske rime spojene bulevarima stamenim od vremena. Koliko će odgovoriti vreme, videćemo u večnosti čiji smo savremenici. Tihomir Stuhne

GALERIJA OD STIHA

GRADSKE RIME

Sara Jekić, Prokuplje Moj dragi meni putuje Na prozoru se ocrtavaju kišne kapi, u daljini tutnji i grom se čuje; bojim se da pogledam koliko ima sati, moj dragi meni putuje. Samo da ne pokisne, da se ne razboli! Ruka mi drhti i ne može da piše; Bog jedini zna koliko ga srce voli, želela bih da ga zaštitim od kiše. Čekam kraj prozora i ne znam gde je, da li da krenem da ga tražim? Nadam se da će doći da me nasmeje i osmehom neopisivu brigu ublaži. Kiša se pojačava, kao i nemir srce u neprestanom strahu roni, a onda iznenadni nastupa mir, jer neko na vratima zvoni. Radosna prilazim i vrata otvaram, utešena, poljupce mu dajem, a onda ih za sobom nečujno zatvaram, praćena njegovim zagrljajem.

GALERIJA OD STIHA

GRADSKE RIME

Nikola Vukoje, Sečanj Ne dopusti Ne dopusti da te neljudi vole, ne dopusti da te na greh mole, ne dopusti da te kao igračku bacaju. Ne dopusti da ti ljudi šamar daju, ne dopusti da te ljudi mrze, ne igraj se igre brze, razmisli pa reci, budi primer drugoj deci. Drugima pomozi, okreni leđa šljivi, lozi. Druži se, pusti da te vodi igra, budi žilav kao čigra. Za sreću ne postoji bolji lek, zato smej se uvek.

GALERIJA OD STIHA

GRADSKE RIME

Nikola Spasojević, Valjevo Aveti Aveti moje bežite u pesme, Da mogu joj prići, barem još jednom, Srce da se iskrade, voštano ne sme, Kukavice, prepuknućeš bedno... Aveti stare ne davite gušu, Želim joj videti blistavog oka let, Želim se nastaniti u njenu dušu, Pre nego me zatrpa zimski smet... Aveti večne ne budite blizu, Ona najbliža je mome čelu, Znam da sa preslice niti vune grizu, Al’ ja bih povrh veđa da osetim njenu usnu vrelu.. Aveti moje gorčije ste od pelina i mahonije, Sablazni prilepljene za moje pete, Ne ugledah divotu njenog lika, zbog agonije, Samonikli korov u oči krete... Aveti divlje ne otvorite vrata, Privijena uz mene, blaženstvo spoznah, Dok spava, obuzdan je šum sata, Al’ da samo opsena sve je, doznah.. Aveti varke, budite tiho, U safirnu noć na vas sam sikn’o, Ne budite, smisao osmeha mog, Htedoh čuti vašeg povlačenja rog... Aveti čudne, na Ikariji me položite, Ona je moje Sunce i u more sam pao, Voskom sa krila telo obložite, Fantomi me kazniše i da volim sam prestao...

GALERIJA OD STIHA

GRADSKE RIME

Nikola Šimić Tonin, Pakoštane Pjesma i slika Pjesma i slika Ruke u molitvu skupljene. Neka nam se nikada i ne otkrije, Gdje prestaje pjesma, a počinje slika.

GALERIJA OD STIHA

GRADSKE RIME

Aleksandar Jevtić, Jagodina Ljudi Oni žive, pod nebeskim svodom. Ispod zvezda, nose svoje breme. Okupani, tugom, srećom, nadom, Slepo, nemo, trpe svoje vreme. Kako, zašto? Gde su? Otkud? Kada? Ne bave se, zaludnim delanjem. Potomstvo je, jedina im nada, Zauzeti, samim opstajanjem. A ja, sam sam, nigde druga nemam. Male ljude, jedino sad gledam. Živote im, klešem ja u kamen. Kad nestanu, vreme kad im prođe, Kada leden, zaborav im dođe, Na njih jadne, da me seća znamen.

GALERIJA OD STIHA

GRADSKE RIME

Milijana Radić, Beograd Revolucionarni put Odjednom mi više nije bitno gledati: Pa ja gledam u televizor non-stop A nisam navučena na dop. Odjednom mi više nije bitno imati: kapitalistička masovna štancanja. Mimo mojih vrata hode. Nije mi bitno ni izgledati: imidž je kopija nečijeg identiteta. Odjednom mi je bitno biti: jer, nekako, nikad nisam.

GALERIJA OD STIHA

GRADSKE RIME

Tatjana Debeljački, Užice Slike Čuvaćemo svaki dan, naš vrt pun raznovrsnog šarenog cveća. Želim neizmerno mi potrebnu blizinu. Koliko dobrih prijateljskih saveta zakopali duboko u nama! Verovali željama, snovima, opstali i uspeli sačuvali za čim smo čeznuli. Zapisuj žive slike za oko i um sa osećanjem za “ovde i sad”?

GALERIJA OD STIHA

GRADSKE RIME

Milan Vučković, Sremska Mitrovica Eoni - pobednička pesma zbornika Galerija od stiha – gradske rime Eoni u jednoj tački crnoj Jednom zarezu, slovu, vrhu pera Od hadajka do fanerozoika u crti toj Provučenoj kroz tebe, jedna je mera Mera ponora tih crnih kanjonskih očiju I zaslepljujući odblesak sa dna reke Skoro božanski, moje vreme piju Moje vreme usahlosti preke Sve sam bio, samo nisam bio Tavorio sam u sebi, zbog sebe U fosilima njih, duboko u steni krio Krio nas u sebi, zbog tebe Zbog davljenja u plitkim dubinama Otvaranja krvavih pogleda, klanca Bojažljivo se dizati u svojim nizinama Biti ja u rđi ništavne karike lanca Lanca tvog, mog, njihovog Do goline naših stremljenja nama Odlomiti se iz usnulosti smiraja tog U mojim promrzlim rukama ipak nisi sama

GALERIJA OD STIHA

GRADSKE RIME

In memoriam Milan Vučković *** Na papiru je teško ovo osećanje razapeti što se više trudim, to su mi dalji rubovi samo je slobodno i svoje, kada je u oblacima i leti to samo ne mogu zameniti o tome mnogi snovi Utvrđenje samoće građeno teškim stubovima nestaje poput Pompeje od lave te nežnosti od vulkana, vatre trenutka i večnosti dima samo da je ljubav ta, deo životne neizbežnosti *** Hodam već satima, sve više miriše ulica zaboravljena sećanja na bis vraća Pogled hrli daljinama, dok promiču senke bez lica Prvi mrak je utihnuo, čak i šapat se ne vraća Na mokrom trotoaru opalo lišće skriva tragove tvojih gracioznih i mojih pijanih nesigurnih a džepovi stari, pocepani, ne zadržavaju snove oticaće, sve dok ih noć ne otpeva, tvoj poslednji stih *** Nad astalom ruke paorske su skrštene Nad sudbinom miris dunje sa ormara U oronuloj duši zasmrdeće nekrštene kad istrule od promašenog života dara Vodi ljubav sa rakijom u čašici od kristala, a onda cepa vezenu postelju u tim noćima devojačku spremu na koju je prašina pala zameniće pokrov zaborava, koji od nje ima

GALERIJA OD STIHA

GRADSKE RIME

Vladanka Cvetković, Beograd 10. Fragment Podsmevam se ništavilu. Posvađam se sa sobom. Dosada koja je Pokušala da živi; Bila je okružena Bledim ljudskim krdom Trač kletve, Listah po mrtvim knjigama A bejah mlada za ruševine. Zatvaram vučje čeljusti. Nisi shvatio savršenstvo ne postoji – ni u ljubavi Ljubav je fantazija, žudnja... Često neuhvatljiva, ali nikad ne zastareva. Podsmevam se ništavilu i svađam se sa sobom. Da li istinski živeh život?

GALERIJA OD STIHA

GRADSKE RIME

Tea Vrsalović, Split Još jedna daleka Zaspala je majka, kraj kamina užgana Skute je svoje uz sebe privila Ruke je uza se prislonila Ne bi li se izmolila i posljednja molitva Svjež je trag na obrazu njenom Što ga je ostavila suza pri pomisli samoj Kada srce razapela bi tuga Nasloni mati tako glavu svoju Na stolicu prašnjavu i staru Sklopi oči umorne Životnom ljepotom ispunjene Teške su bile godine njene Otkad je živjela mladosti snene Otkad zadnji puta Mirisala je ruže Otkad je zadnji puta Pisala pjesme tužne Zapamtila je mati svu ljepotu u životu Posebnu jednu Kojoj posvetila je Jednu tužnu notu Zapamtila je mati sve Ljubav zbog koje noću bdila je Ljubav što je rasla ispod srca I ljubav zbog kojeg ono samo kuca Na licu ocrtavaju joj se godine Od starosti turobne Ali mati je jedna za nju se i umire

GALERIJA OD STIHA

GRADSKE RIME

Slavica Čizmić, Split Napiši mi pismu Napiši mi pismu dugu ka jesen Lomjivin granama obuci nježne rime Obećaj nebu zboršanu od tuge da mi nećeš nikad više spomenuti ime Napiši mi pismu livon rukon srca nek rukopis bude nečitak i sitan Žetvu snova u nju smisti I molitvu draga sveca Dok nan muklo zvono nevinosti svita s kampanela stara na rastanku breca Napiši mi u versima patnju ropsku za tu jubav razlog bitan Znaš već dobro da u fjabe ne virujen

GALERIJA OD STIHA

GRADSKE RIME

Za me to je salbun sitan Pročitat je nikad neću samo ti mi budi sritan Napiši mi pismu dugu ka jesen zrilu čežnju u tvon oku Sačuvaj me ka najsvetiju stinu u moru duboku

GALERIJA OD STIHA

GRADSKE RIME

Mario Lovreković, Petrinja Prsten za ničiju ruku Potrošen, sabit u sirovoj nakupini od krvi i mesa, živim. Divim se uzorcima koji me čine, dijelovima bez smisla, Jer postoje, kreću se i tvore živo biće, prsten za ničiju ruku. Platno na kojemu su već crtali, pa svoja djela obrisali, Jer ispravna nisu, pogrešna su, krivo odrađena, Tvrda tkanina koja plače, smrad koji sve odvraća od sebe, Negativan faktor, sablazan za žive, zaraza za krv, Materija koju treba spaliti, postao sam. Danas moje tijelo čini. Prsten sam za ničiju ruku.

GALERIJA OD STIHA

GRADSKE RIME

Renata Penčeva, Štip Izbrisano minato Nikako da se prebolat pominatite seќavanja meѓu teloto i dušata, pobegnatite vetuvanja meѓu tišinata i sonlivosta. Nikako da se prežalat izbrkanite praznini meѓu prostorot i vremeto. Stareenjeto na toj dalečen, a veќe mrtov den sozdava istorija za venčavanjeto na solzite so bolkata. Dokazot za taa vrska e prstenot na tagata koj bleska na zalezot od sonceto. Kako što minuva vremeto taka denot se pretvora vo ednakov, prazen mig. Ne se znae što e pravo, a što krivo, što e levo, a što desno, što e nazad, a što e napred. Ne se znae dali solzata paѓa po liniski pravec ili vo krivoliniska nasoka. Toj veќe e pregazen den, no povtorno gori i boli kako prepečen, zaboraven zrak. Baknežot meѓu vodata i sonceto go rasečuvaat denot na milion skršeni parčinja. Nepoznatata vistina se krie vo duševnoto jadro i se ogleduva vo izmačenoto ezero od solzi. Nezaboravniot den se drži za raka so nemata praznina i ja prepolovuva dušata i nečie minato go umrtvuva so ogan. Osamenosta se soedinuva so trnliviot bodež i pijat od nedoiskažanosta na minatoto i ja uništuvaat postelata na mračniot den. Duhot se odloboduva od senkata na denot, no toj sveti kako zenica vo okoto, i se vrzuva so drugite mračni i neprazničn denovi. Se sozdava predvremena prognoza za urivanjeto na soništata, za otsekuvanjeto na mirot, rušenjeto na kopnežite, razdeluvanjeto pred izgrevanjeto na ljubovta. Dušata gi sobira gladnite utehi, polovičnite nasmevki i očajnite dopiri. Sudenite denovi sekogaš ja gubat vrednosta i stanuvaaat valkani spomeni koi se kaat što se rodile.

GALERIJA OD STIHA

GRADSKE RIME

Teško e koga bolkata ti e sopatnik,a sredbata so izbledenoto minato ti e sekojdnevie. Baram proška od gnevo i tagata bidejќi so niv polesno gi goltam žigosanite jadovi. Ne možam da zaspiam bidejќi minatoto kolku i da e dalečno, izbledeno stanuva povraten zaborav. Ne možam da živeam bidejќi vo sekoj mig me pregrnuva taga ili nekoi izgoreni lalinja. Podgorenite, luti peperutki vo stomačnata praznina gi zbrčkuvaat naborite od kožata. Temjanot vo dušata gi pušta svoite lastari i veќe poluživite seќavanja gi pogrebuva. Kako da mu se prevede na srceto deka veќe stopenite ogledala ne se vozvišuvat deka preživeanite denovi ne se repriziraat, deka sjajnite migovi veќe izgorele kako dabovo drvo. Luѓeto bodat so nož po teloto, moite zborovi gi pretvoraat vo zrna beskonečnost, kolvaat po krevkoto srce i nanesuvaat nepravda so kamšik. Kako e da se izdrži koga žarot go sogoluvaat i vednaš go stavaat do desnata strana od gradite? Kako e da se izdrži koga tagata ve praќa do pekolot i ve vraќa stopati nazad? Zošto me ubivte so zborovi, a mi go ostavivte srceto? Zošto me frlivte vo ogan vo koj se gori bez da se bide vinoven? Kako da prodolžam da dišam koga belite drobovi se zatrueni od neprijatelskiot otrov? Koj ќe go kazni mojot nepostoečki neprijatel? Kako seto ova da go prifatam za kraj, koga amneziranoto srce ne može toa da go stori? Stravot mi go vgnezdia vo sržta, iglite na taga mi gi rasparaa bledite zborovi vo srceto. Kako što sonceto ne zneše kako se rodilo, taka i jas ne znaev što so mojata idnina koga moeto minato beše izgubeno i izbrišano.

GALERIJA OD STIHA

GRADSKE RIME

Neda Dukarić Kostelac, Zagreb Još uvijek… … tvrdoglavo šutim i pretvaram se da ne postojiš uvjeravam da te nikad nije bilo, razmišljam o važnijim stvarima koje nemaju veze s ljubavlju, jer ne trošim vrijeme na banalnosti. Zalutala sam tada, možda našla se na krivom mjestu u krivo vrijeme, mislima poremećenog kompasa u panici, nasukala se na hrid što je u tami sličila na spas. Još pokušavam progutati inat i lijepim krhotine ponosa u mozaik prividne snage, tražim nešto tvoje u nekim drugim ljudima što slučajno zastanu na peronima sjećanja o tebi. Tražim dokaze bunila, zapise buncanja u trenutku slabosti kad je svijest podlegla mašti, kad smo se skupa smijali besmislenim reklamama i slušali ritam kiše

GALERIJA OD STIHA

GRADSKE RIME

odmaknuti od stvarnosti. Još uvijek subotom ujutro budim se polako razvlačim kavu dva-tri sata dolazim k sebi i gledam u prazno, razbuđena sanjam da sanjam… …na tvom ramenu.

GALERIJA OD STIHA

GRADSKE RIME

Čiko Ružica, Tivat Zaludu čekam – ljubljene nema Pogledom pratim beskrajnost neba tu strunu mjesečine, zvjezdanog oltara nedirnutu sinfoniju večernjeg titraja stisnutih usana neizgovorenog akorda Iz srca mi izvire, okean željan ljubavi talasa titraj lagane rime steže mi grudi klanjam se sklopljenim rukama nad svicem proljećne večeri ljubim joj prašinu ispod stopala Pokrij me molim te, plaštom bez sažaljenja mjeseče neba zvjezdanog sjaja pokrij mi tugu, drhtaje želja zaludu čekam ljubljene nema Daruj me tamom sjene drvoreda k'o prosjak moliću ti se slepo ispod krošnje raširenih grana da ljubav moja tebi ne smeta.

GALERIJA OD STIHA

GRADSKE RIME

Balša Rajčević, Beograd Slikar On je Narcis stalno zaljubljen u svoju promenljivu lik – sliku što Sebe uvek ponovo otkriva, otkriva u Sebe ogledalu. On je uvek oslonjen na svoje uzdanice i miljenike oko i ruku, sjedinjene u zanosu uzajamnog poverenja i predavanja. On je netrpeljiv prema belom platnu: mačevalac što veštom rukom, napada mu podatljivu, izazovnu i nevinu kožu, napada porokom tvoračkog čina, napada je bojom drogom, i čežnjivim zanosom oka. On ispunjava prazninu obilnim rađanjem; plodi joj belinu životom, a magmu boje uobličava, i snagu i energiju svetla iz tube rado oslobađa.

GALERIJA OD STIHA

GRADSKE RIME

On je znalac i neznalica, trezvenjak i pijanica, mudrac i dete, igrač i veštak, istraživač i otkrivač, ukrotitelj ruke i poverenik oka, on vidi nevidljivo i nepostojeće. On je mačevalac kistom ali ne ubija već uvek oživljava.

GALERIJA OD STIHA

GRADSKE RIME

Milo Bešović, Bioče, Podgorica Zakletva bilju Veselo ti pjevam da si tužna, radosno tvoje sunce i oblak nad krovom golemog zida. Pod glasovima ljudi zahvalnost. Hvala danu i jutru, čovjeku i ženi, svakom rođenom djetetu okupanog sunca. Za nju, za nju, sunce se smrzlo, oblaci utonuli u more, Nasta talas i šum... Pod leđima neba, negdje izviše vode, kosi njenoj dadoh ruke... I bješe kao stvarnost, i bješe kao sad, ali uopšte ne djelovaše tako teški izdisaj, koju još uvijek teško pričam... koji još uvijek teško slušam... zvuk... Uzdah, priča ton, koji još uvijek teško slušam...

GALERIJA OD STIHA

GRADSKE RIME

Slavica Klein, Lassee, Austria Ljubav u pesmi zapisana Pesmu bi da pustim iz grudi, onako, na slobodu, kao pticu iz kaveza da živi! Da bude slobodna, da joj se dive, da oseti radost, milost i ona milovanja koja su u mojim sečanjima sada. Ne, neću bezobrazno i garavo da pogledam, neću pijano, ni puno emocija, bez uzdaha!! Neću ni da priznam da te još volim ...kao nekada. Ustvari...ne smem !! Jer naš početak uvek miriše na kraj. A na tom kraju uvek tešim sebe da samo je navika ostala, i po koja naša izbledela slika, puna prašine zbog godina... Čudna je to ljubav bila... Sad ljubav naša živi u pesmi, tebi napisanoj. Pa je puštam na slobodu. Jer jedino tako ostat ćemo večno u ljubavi, na papiru zapisano.

GALERIJA OD STIHA

GRADSKE RIME

Tina Dimić, Zagreb Višoj meni Uloge, uloge, uloge kripne ka mendule oću u kolure pauna primit se ka u koču dajte mi uloge i neko novo lice mi dajte bar starosti mi dajte o' mladosti špinju zavidajte mladosti starija od starosti duše si me koštala šta me nisi pušćala u levante i maestrale irudice i liberale namaškarajmo se nas dvi skupa i nek nas onda vrime čupa

GALERIJA OD STIHA

GRADSKE RIME

Jana Tošić, Bor Prolećna idila Kako najbolje opisati osećaj ljubavi koji me prožme svaki put kada ogreje Sunce, i izmami me da prođem ulicama moga grada ili se pak uputim u neki park da proživim trenutke buđenja prirode, budem deo proleća i rađanja zelenila trave, drveća, šarenila cveća, njihovih opojnih mirisa koje nosi blagi povetarac, a pesmu ptica veselo prati graja dece koju ništa ne može sputati u njihovoj slobodi da trče, da se raduju darovima prirode, onako kako deca to umeju, nevino i radoznalo. Vidim zaljubljene parove, stidljivih pogleda nečijih, zagrljaja i poljubaca onih drugih, i svi su zaljubljeni u nekoga, u nešto, svi vole Sunce, duge šetnje kraj reke, razigrane i raspevane ulice, smeh dece, i sve je čarobno ovog toplog majskog dana, sve je ljubav nežna, najnežnija... Oseća se trenutak svaki, slikar koji slika čaroliju proleća beleži detalje sve, u svim bojama, svim nijansama koje prolaze pred njegovim očima... Eto, jedino tako opisati se da ova bezbrižna prolećna idila... Slikom, ne rečima...

GALERIJA OD STIHA

GRADSKE RIME

Irena Savić, Tuzla Zamišljen Stvaram te od kapljica kiše, dodajem vilinski prah. Ubacujem srce krvavo slušam kako tvoje tijelo diše, i kako sve tiše je i tiše vani, nije me strah, umiruje tvoj dah tvoja toplina kao sunce lani. Rade svi tvoji vitalni organi nisam pogriješila nigdje i sada ću da te bojim, da, obojiću te bojama koje nikada vidio nisi, što god poželim da budeš, bit ćeš koliko to jesi i koliko ti si sam od sebe sebi sebe stvorio. Jer, nemoguće je da cijelog načinila sam te ja nije realna ta situacija, znaš, moja je bila samo ideja da te imam kao lutku, kao sliku, kao sliku i priliku nekoga koga nikada vidjela nisam nekoga koga ne znam nekoga ko je napisan

GALERIJA OD STIHA

GRADSKE RIME

Nada Vučičić, Split Kad stres i ludilo vremena slomi noć i mene Večeras ću pospremiti kuću, skuhat ručak za sutra, mašina već pere robu, kiša se ne čuje, ni muzika... Vijesti do mene više ne dopiru. Možda je mir u Svijetu, oporavio se valjda i rubalj, umorili se amerikanci - ne prijetu. Večeras ću zapaliti cigaretu, ispiti šalicu kamilice, dobra je za san, poreći ću čitanje Lorce, Jesenjina - ne poznam, ni za Anu Karenjinu nikad nisam čula, koja Barbara i Prever... tko li su oni? Kada odstranim šminku ostat ću gola, samo u čipkanim gaćicama za bedara slutnju, ruku ispruženih u pokretu da dohvatim milion izgubljenih godina darovanih buntu, traženju svjetla o kom pričaju oni sa snovima. Bit ću hrabra! Odreći ću se pjesnika, sebe... Leći ću u krevet bez tuge, razgolićena žena, hladna i spremna, umotana u prekrivač samoće. Sutra ću promijeniti ime ako se odazovem pokretu.

GALERIJA OD STIHA

GRADSKE RIME

Nemanja Novčić, Beograd Jutro posle Iznad mene leti more, svetlost ruši sene onih što kroz prste valne zore tek prolaze ruku bolnih čekajući svoje dane. U krošnjama cvrkut pira, a u seti mnoge rane koje vetar lišćem svira i od noćas budi tirkiz ovaj što se presavija, sa vidikom činimo niz pre nego i sam zasija. Polako me dubi čama onih koje srećnim zvah. Nestajuć' u jutru plama sapatnici smo na mah.

GALERIJA OD STIHA

GRADSKE RIME

Snežana Marko Musinov, Beograd Opipljiva sreća Ulične svetiljke rutinski upaljene, Kalemegdan brižno osvetljen u daljini, to Beograd, u svet, posmatrano iz Zemuna, šalje najlepšu sliku o sebi. Već par nedelja patriotski ustreptala imam dobar osećaj za tekuća zbivanja, prikazivanja, napredovanja, pobeđivanja, brojkama posetilaca uvažavanja u svetskim okvirima. Sajam se turizma polako bliži kraju, kupci aranžmana nikako ne posustaju, svi bi da vide udaljenije, bolje i veće, a Beograd jedinstveni grad, tu pred nosom, nudi im pregršt istorijske, komunikacijske i sadašnje trenutke opipljive sreće. Sve što je pred nas stavljeno može da garantuje lepotu i, ako ne odustajemo, pomogne da nađemo put kakav se smrtniku otvara samo jednom u životu. Strepim nad svakim danom da dočeka mirno veče u kome će svetlost ulične svetiljke noć spokojnu čarobnom slutnjom da preseče. I moći će svaki vajar, fotograf, novinar, pesnik, slikar, svaki namernik, ljubav u belom gradu da nađe, da zaboravi na sve nepogodnosti i bivše svađe jer lepota uživanja je mesto gde svak` treba da zađe.

GALERIJA OD STIHA

GRADSKE RIME

Lejla Idrizović, Tuzla Slomio si mi lizalo! Večeras u igri, iznenada Ubio si dijete u meni, Odšutio naš kraj Ostavio bezbroj pitanja Nestašnim vjetrom nošena, Amorom tebi vođena Na pogrešan način te voljela Drugačije ne bih znala ni sad... Jer, razigrana, ne primjetih Raspričana, ne oćutih Od svega što mi ne prešuti Svatih, nisam bila dio nas. Ja, ta tvoja posebna, po svemu drugačija, svim pomalo zbunjena, zažalih što nisam obična. Al, rekoh zbogom djetinjstvu Bilo je i vrijeme zar?! Sići sa oblaka, postati gomila Napustit' svjetlost, otić' u mrak. I bezbroj je priča neispričanih I jutara nedoživljenih Koraka neusklađenih Još jedan neodsanjan san...

GALERIJA OD STIHA

GRADSKE RIME

Tina Stamenčić, Banja Luka Živjeti Udahnuti boje ljubavi Širom otvorenih očiju, I onda ih moći prenijeti Na papire stvarnosti. U mraku osjetiti Sve obrise osjećanja, Pa ih naslikati Na bezvremenskim platnima. Pokazati surovoj javi Kako snovi žive. Dati djeliće sebe Krošnjama drveća. Nacrtati nebu glavu Koja podsjeća na tebe. Zaželjeti želju svaki put Kada zaduva vjetar. To znači naučiti Kako se diše umjetnost, I moći obrisati Sve zidove ovog svijeta. Jer kada se živi ljubav, Nestaju sve granice. Sve što postoji je u tebi I ti si u svemu što postoji.

GALERIJA OD STIHA

GRADSKE RIME

Tomislav Smoljan, Zagreb Good bye Oprosti, Danas moram otići daleko, Uz snažnu buru uz morski val. I ne traži, Jer na karti nećeš naći, To čarobni su rajski žali, Koje skriva noć. I ne zovi, Sirene zov me sada zove, Kapetan broda čekat neće, Ja mu idem u pomoć. I ne plači, Jer oluja može počet, Suzama svojim teškim Potopiti mi brod. I ne pitaj, Zašto nisam rekao: Zbogom, Vjetar tako brz je, Odnio me stari brod. Al tamo negdje Na svetom morskom, rajskom žalu Ja sjetit ću se samo tebe I reći ti: Good bye

GALERIJA OD STIHA

GRADSKE RIME

Ines Rajić, Senta I ovaj dim je zbog tebe ispunio sobu Ležim na snovima o tebi. Dišem ali samo toliko koliko mi treba da opstanem. Sve mi govori da radim protiv sebe, a ja vučem,sigurna u tebe. Sigurna da ću se probuditi sa najslađim osećanjem pripadnosti. Onda shvatim da cu se opet trgnuti usred noći jer sam pala sa kreveta. Vrata ne otvaram ako nisi ti ..kroz dim kao da te čujem ispod prozora, mora da sam poludela. Ko ovde koga vozi, ono mene ili ja njega. Svejedno sutra će sve ispočetka, deja vu u ponavljanju. A ja i dalje mislim da si tu. Osećam miris, okrećem se krevet mi je za broj veći. Jako vozi me osećaj, onaj sladak koji sam na kratko probala… I soba se dimi. Ti negde nekoj spavaš na grudima… sigurno.. Na lomači poslednje pitanje bi odgovorila tvojim imenom. Ti si i dalje tu,uspeš da se iz moje glave izvučeš da mi šetaš po sobi, ja i dalje ne osećam da si otišao... možda i nisi... Ova soba vrišti jer je gušim dimovima iz moje duše. Ja gorim, gori i ponos, ljubav, poštovanje, sve će izgoreti! Hvata me, polako odvlači osećaj da si ti tu, da je sve tu što treba da bude, i onda se setim, I ovaj dim je zbog tebe ispunio sobu.

GALERIJA OD STIHA

GRADSKE RIME

Kosanović Dajana, Novi Sad Najlepši životni trenutak Vezuje se uvek kao po zakonu samo za događaje u kojima nema reči ti su nam trenuci i ćutanja najlakši za dušu Oni i najteže padaju padaju padaju I kad postanu sećanja Dugo čuče u meni i traže da ih ponovo ponovo ponovo ponovo imam imam imam

GALERIJA OD STIHA

GRADSKE RIME

Lepo je ono Stakleno Fragilno Krhko Nežno Duboko Shvaćeno Lepo je ono van granica razuma Pahulja nežnosti strogo usađena na belom papiru. Beli konac koji prožima tvoju belu dušu tvoju belu misao Obmotaj me krugom i daj mi Večnost Beskraj Lepo je prožimanje Šapat emocije Deljenje Lepo je fragilno Lepo je iskrzano u vremenu i ima miris najlepših sećanja Lepo je u tvojoj šaci, oslobodi me.

GALERIJA OD STIHA

GRADSKE RIME

Božica Mihaj, Vršac Crna i zlatna Ljubav je tvoja akvarel, preliva od crne do zlatne, ponekad gorka u ranu zoru a slatka ko med u kasne sate. S tobom je život ko nemirno more ponekad oseka a ponekad plima. Pomislim, baš miran dan bez vetra, a drugog trena ništa ne štima. Ljubav se ne može kupiti rečima ni novcem koji se kuje, ljubav se svakoga dana hrani, a nikako ne sme da se truje. Ljubav se u duši i u srcu nosi, u nju veruješ, njoj se ne prkosi. Sa njom se suočiš ne smeš da se kriješ jer možeš rečima da me ubiješ.

GALERIJA OD STIHA

GRADSKE RIME

Anđelka Korčulanić, Split Slikar (posvećeno Draženku Pačalatu)

Na štekatu uz more njegov je atelje, razvlači kistom kao da veze rišelje. Slika vinom, po malo otpija iz čaše, slavi svu ljepotu Dalmacije naše. Dok znalački kuša da l ́mu vino paše oči promatrača učas srdele ugledaše kad plavcem malim preplavi papir bijel taj vrsni majstor tehnikom vinorel. Radom odaje počast hraniteljici našoj do danas što je na životu održala škoj, kistom i vinom veliča vedute Splita, a slike mu nisu skupe, ako te tko pita. Divne slike pjace i kale ispod ure, rive, palmi i šetača što nikud ne žure, odrazi svijetla na kamenim pločama Peristila oslikani rukom meštra, čovjeka od stila.

GALERIJA OD STIHA

GRADSKE RIME

Avdulah Ramčilović, Linz, Austrija Bila si samo ti Bio je grad pun života i mi smo bili tu, u njemu. Bio je život, vedri sunčani dan, lep kao najlepši san, cvrkut ptica i neka tiha, dirljiva muzika svuda oko nas, u vazduhu, kafiću, u mojoj duši i srcu. Bilo je sve, a ja sam video i osećao samo tebe, tvoju mirisnu kosu, usne, telo, lice, tvoje oči lepe, dva najlepša sunca što u mojoj duši i srcu uvek svetle. Bila je muzika svuda oko nas, a ja sam samo slušao tvoj umilni glas, tvoj topli govor, najlepšu muziku duši mojoj. Bila si samo ti, tu ispred mene, u meni, u svakom pokretu, pogledu, otkucaju srca, želji, svakoj misli i veni.

GALERIJA OD STIHA

GRADSKE RIME

Milan Trivunčić, Šipovo Boemska pjesma Čedi Đakoviću

Nekada su pjesnici u modi bili, Lutali, ljubili i vino pili. Svaka je kafana imala boema A danas toga ničega nema. Tada se osjećanje nije krilo, Svuda je na pretek ljubavi bilo. A rijetke trenutke tuge i bola Liječili su stihovi kafanskog stola. Nekada je i Pliva veselije tekla, Gledam je danas kao poklekla. Nema više pjesme, nestalo boema, Iskrenog, pravog prijatelja nema. Danas dok živimo po evro bontonu, Dani nam prolaze kao da tonu. Nestalo je pjesme, tužno nam je lice, Postali smo zvijezde padalice.

GALERIJA OD STIHA

GRADSKE RIME

Kosta Kurćubić, Novi Sad Zaslep Zaslepljen svetlošću nevid noćnog vida svoju glad k’o dugu proguta opčinjen senkama sa zida. Uplašen hrabrošću tren večno zaluta u lavirint mračan, pust i čudan. Razuman cvet htenje sunca snažno mami sebi. Ne vraćaju ljubav mrtve zvezde dok sijaju lažno. Ako svemir voli svoj odraz u oku, sa samim će sobom stupiti u brak. Preboleće nevid i sve, u jednom skoku. Zračne ptice let na tren reže mrak i vrpcu pupka zemljine teže. Letom bio nebo onaj koji skoči. Poj sirena laže, slobodeći veže. Okrenuti leđa, mrakom sviću oči. Sud gravitacije: crnom rupom življi. Zvezda živi smrt, slepilo sja iskrom, cilj levitacije padom jeste dublji. Jutra vole noć, noći trudne jutrom. Zmija je ptica bez nogu i krila. Bezupitan žbun cvrkuće prisutnost, rasipa jutarnjeg semena zvezdanost bezvežđem noćne dobrote zla. Preko ograde miriše upitnost, zelenim ugrizom sazreva odsutnost, na stablu koje temelj je tla.

GALERIJA OD STIHA

GRADSKE RIME

Ivan Karadžić, Petrovac na Mlavi Nezadrživa Nezadrživo mi ulaziš u dušu. Osećam te okolo u vazduhu, soba miriše na tebe. Oblaci iz tvog oka šapuću nebu. Nezadrživo mi ulaziš u oči. Prepun sam tvojih okeana, tvojih plima. Štipaš me u snu, oduzimaš mi daha dok sanjam. Nezadrživo mi ulaziš u glavu. Ne želim da te izbacim, ne želim da ne mislim. Golicaš me trepavicama. Otrov u mom srcu više nije gorak. Nezadrživa si u želji da me ne pustiš. Želiš me na sebi, u sebi, okolo sebe. Umiljavaš se rečima. A ja prepoznajem sazvežđa u tvojim očima. Nezadrživo si nezadrživa u meni.

GALERIJA OD STIHA

GRADSKE RIME

Popović Ljiljana, Knjaževac Koracima ispred sebe hodaju tankim koracima iza sebe hladeći lepljivost praznih reči -traženjima u figurama jesenjih svetlucanja, dok vangogovski suncokreti preokreću biser svoje pognutosti -iz temeljnog izbrojavanja istine u umetnički trag impresivnosti, zavlačeći pogled pod dojke obnažene maje u spoznavanju ljubljive nudljivosti, kad kaplje narandžasta boja sutona sa raskrilenih grana nemira, u rudničkom kraju -između crvenog okvira na trpezarijskom zidu, kao sveupitnost u vremenu koje izmiče sa zagonetne tišine, pred osmehom oslikane lizine priče kojim se stihovima izreći kao uzvišenost onoga što hoda koracima ispred sebe, ne odzvanjajući prazninom iza tebe -osetljivošću uzbuđenog duha ili već zbliženim trenucima ljubavi u muzičkoj noti svejednosti, u umetnosti, da budu okačeni – lepotom samo naslikani na zvezdanim naborima poezije

GALERIJA OD STIHA

GRADSKE RIME

Miloš Elek Vukotić, Beograd ? Koliko god želim da ulepšam našu stvarnost, ne ide, pa ne ide, jer je strava naša java. U snovima vidim prijatelje širom sveta, a kad se probudim, ceo svet nam preti, bogami i sveti, kao da smo mi narod ukleti. Došlo takvo vreme, usta da zaneme. dobra biti neće slede nam nesreće. Pa, za ime Boga, da li je to stoga, što smo pola veka ubijali Boga, i ko rogovi u vreći, stremili k’ nesreći? Nije čudno onda, što odlazi sve do moga, jer međ|’ Srbljem odvajkada caruje nesloga. Zbog toga, plen smo lak, Bože mili, preti li nam sudnji dan, opstanak il’ nestanak?

GALERIJA OD STIHA

GRADSKE RIME

Antonija Padovan Kralj, Split Savjetovalište trijeznih (za izmišljene riječi) Spasonosno drhtanje udova, pa nova groznica pregladnjelih obraza. Otrov ili ubica? Ugasnuta sjećanja; štafeta usidjelica i polu-mrtvih ljudova. Točkice poremetile vid crtama, vjetar oplemenjen suznim krikovima nosi poljubac prešućenih svijetova. Neki umiru u sebi bez sahrane, neki se još dugo, dugo sami nad sobom žale. Ustukne kratkoća misli brže od navale izbljuvanih riječi... Šume su zaboravljene, oceani bara našeg izmeta; zvjerinjak osakačenih anđela hoda kao hipnotizirana gomila. Krasna su nam stvaranja. Teška ironija. “Pojedi jabuku” i on će ju pojesti, no nema više sjemenja. Grijeh je zapečačen. Vulgarna su nam čak i nevidljiva nadanja pod našim noktima. Razgrebano vrištanje nosnica, drugi problem, tuđa zamaranja, u ovom svemiru kraljuje samo ‘ja’, napuhana ega bez vrijednosti, kaotičan trag življenja. Prekratka istina? Onda slijedite laž, krvarit ćete još kilometrima ovih umjetnih pustinja.

GALERIJA OD STIHA

GRADSKE RIME

Milosav B. Vlajić, Mladenovac (nagrađena pesma) Usnula varoš Nisu iznikli: cvetne aleje i svetli bulevari, ali mi usnula varoš izgubi nezaboravne čari Do sećanja ponekad izrastu opusteli uglovi i samo trotoarom lepa uspomena mi zaplovi Šetajući još vidim abadžije i brkate klonfere kako neprestano vredno šiju, seku i mere Tamo na trgu šetala je graciozno plava lepotica sa crnom tašnom, sada veselo skakuće njena unuka sa lakovanim cipelama i belom mašnom Nestala su u vidokrugu poznata draga lica, kud se to zauvek izgubi moja bučna ulica?

GALERIJA OD STIHA

GRADSKE RIME

Ivan Gaćina, Zadar Galerija živih snova Tornjevi od kristala u nebo se dižu, Katovi iz mašte nove slike stvaraju, Vitraži iluzije čine gradsku jezgru, Igraju se djeca puzzlama od kolaža, Listovi zaborava padaju na šareno tlo. Ulice se gube među razigrane snove, Trgovi se stapaju u slikama mozaika, Automobili jure kroz zvjezdana vrata, Semafori se mijenjaju u ritmu duge, Olovni vojnici koračaju na putu slave. Muzeji čuvaju izgubljene svjetove, Tržnice trguju čarobnim željama, Mjesečeve ljuljačke njišu dobre vile, Vjetrovi nose perone na nova mjesta, Stvara se umjetnička slika gole duše. U parkovima oceana novi svijet buja, Brodovi novog svijeta paraju oblake, Ljubavni parovi u vlakovima strasti, Akordi anđela bude uspavane sirene, Tope se boje u galeriji živih snova.

GALERIJA OD STIHA

GRADSKE RIME

Ruža Ivanova Spasovska, Makedonija Sonce vo dekembri Žališ li, Sonce, za mene ... Što greeš povtorno nad mene ... Vrata otvoram, pak sama idam Da me pomiluvaš, sreќna da bidam ... Ti mene miluvki, jas tebe Ljubovta, Teži pa natežnala, na kolena paѓam ... Zemi ja sonce! Na kogo da ja dadam!? Žališ li Sonce? Čekam jas, čekaj i ti! Raka prazna, čekori osameni, vreme zastanalo ... Sakam da prodolži, život da stane. Sonce vo Dekemvri osvetluva den, Noќta pomina, želno čekav Po patot dalečen da zastane... Jas da živeam! Žališ li Sonce? I denes, kosa ќe mi miluvaš Na oči ќe mi se raduvaš, Vo pregratki ќe te imam Ljubov što se toči ќe ti prinesam. Naloži go ognot tvoj so nea, i utre da svetiš, A jas želno ќe čekam, od pat dalečen da stigne Od svetlinata tvoja da me ukrade Od ognot da vkusi Žarot vo život da se pretoči. Ima li den za mene Sonce, Srce da mi armasaš -Toj po mene da dojde, Da me povede... Vo životot! Sonce vo dekemvri mi osvetli den!

GALERIJA OD STIHA

GRADSKE RIME

Davor Krstevski, Kumanovo Ovoj grad... Nekorektno miluvanje na grankite nad glavite naši a nie stisnati, gladni, umorni, jademe bakneži, dodeka, kraj nas minuva nasmeano, rastrepereno, golo Kumanovo, niz prozorcite vo magla ene, se frlaat sonovite od včera, relanosta vo blud gi fatila, nenaspani i nedosonuvani, a jas i ti, pa, nam ne ni e gajle mrsen burek i voden jogurt, po nekoja iskinata trenerka na radio pesna za dobro utro, koe ne znae, dali, e dobro ili lošo, a jas i ti, pa, nam ne ni e gajle trčame po ridot poln so mermer brkajќi pred nas stado miluvki, bludni, strasni, ma žeški, goli ležime pred oltarot na nečija izgubena ljubov koja ja najdovme kako vetarot ja tera po bulevarot na revolucijata a nam, pa nam, ne ni e gajle za revolucii, izgubeni nadeži, bitki, sami sme vo crvena vozdiška na ovoj grad, koj se budi i spie, pijan od ludosta naša, koja ѓubredžiite mrzlivo ja ostavija koga ne poklopija vo iluzija na večen mir gore na ridot, pokraj veštačko cveќe bez miris, a jas i ti,pa nam, ne ni e gajle dve sveќi na dve strani nekolku granki nad nas i .... ovoj grad.

GALERIJA OD STIHA

GRADSKE RIME

Vesna Mišković, Slavonski Brod Plavo obojena Ponekad poželim da uzmem štafelaj u ruke, uzverem se na vrh brdašca iznad naše kuće, namjestim platno i naslikam ljubav. Ne bih puno boje potrošila, potezi kistom bili bi ujednačeni, jasni i vidljivo strasni. A koristila bih samo plave stihove, nizala plave perle, pisala o plavetnilu tvog pogleda, preslikala oblačak koji se šuljao kroz plavu krošnju. Plavom platnu bih se nasmješila i plavi poljubac raspršila, da ostavi potpis autora u donjem desnom kutu... Razigranim slovima bih se naklonila, jer slika bi bila savršena i puna ljubavi u plavo obojene.

GALERIJA OD STIHA

GRADSKE RIME

Ivan Šarčević, Barič Treća nagrada za poeziju u kategoriji do 30 godina na sedmom međunarodnom festivalu poezije i kratke priče „Mihal Babinka“ Posvećeno A. M. Pesma od emotikona Napisao sam poruku, al’ i dalje je ljuta na mene. Kaže da moje emocije nisu „dovoljno izražene“. - Kako to misliš? Znaš da te volim... - Dragi, crvenim srcima ne mogu da odolim. Raspravljati se neću (bolja je u tome), Počinjem da sklapam herc emotikone. Ona mi uzvraća i znam da se smeška, Valjda nije bila neka štamparska greška. - Zašto samo ta? Gde su srca zelena i plava? - O, srećo moja, ćurka si prava! Svako to zna – srca su vazda bila crvena, Nebo je plavo, a trava zelena. - Neću da se igram tako! Hoću srca zelena i plava! - Znaj da te volim svakako, ali sad mi se spava.

GALERIJA OD STIHA

GRADSKE RIME

Slobodan Stefanović, Beograd Beograd pripada umetnicima Ako krenete unakrst od Dorćola do Čubure od Crvenog krsta do Topčidera i prođete svih sedam beogradskih brda, izlazeći na reke i tumarajući po pravom kamenolomu na Tašmajdanu, opet ćete ostati bez odgovora kao da ste zavirili u nemirno more bez dna. Zato boemi obilaze musave krčme i lomeći se pijani po kaldrmi Skadarlijskoj zapisuju najlepše niske stihova. O, muzo poezije, kćeri Zevsa i Mnemosine kako ti nežno pomažeš tim besmrtnicima da pretoče slova u pesmu. A slikari, slikari prenose na platna protekle dane i godine beogradske. Vekovi ne mogu da im pobegnu i pretvaraju ih u najlepšu pesmu. Govor ptica je nestvaran naspram mašte ostarelog slikara sa, na desno dlakavo uvo navučenom beretkom. Dok slika peva, grlice su podvukle glavu pod krilo i svojom belinom ne daju umetniku da završi sliku. Potrajaće to, ne može se lepota brzo naslikati.

GALERIJA OD STIHA

GRADSKE RIME

Marko Poropatić, Srbija Beograd, jutro Vidik trune, za sto jutro seda, Pulsira java, svet ko komad leda, Trag neona obilazi svratišta, Svašta se dešava, ne dešava se ništa: Poleguše žure, mostovi spajaju tišinu, Svi koračaju, korak se lomi o šinu, Grad u nedoba prestaje da bude skaska, Luda na raskrsnici sebi laska. Gola nula nad javom se savila, Šaka sunca je opet zoru objavila, Popljuvane ulice, napuštene kafane, Briga u negovoru miruje dok ne svane. Bandere još prskaju ljude i ulice, Svu noć sebe pratim, kriomice, U metežu negde sebe pronalazim, Brine me što se ovde divno snalazim.

GALERIJA OD STIHA

GRADSKE RIME

Bojan Nikolić, Jagodina Umetnost i ljubav Vođenje ljubavi je umetnost, a za umetnost je potreban talenat. Ne može svako vajati glinu i pretvarati je u prelepu skulpturu, četkicom šarati po belom platnu i stvarati slike koje govore bez reči, gudalom dodirivati tanane žice i virtouzno svirati na violini, ispisivati mastilom reči po papiru i satkati ih u najlepše knjige. Za vođenje ljubavi je potreban osećaj da bi se vajalo nečije telo uzavrelim rukama, da bi se prstima slikali pejzaži po nečijoj koži, i poljupcima ispisivale tajne poruke na usnama. Treba umeti šaputati prljave, strastvene, a u isto vreme i slatke reči na nečijem uhu, divljati u neobuzdanoj bujici strasti, a biti romantičan i nežan. Vođenje ljubavi je umetnost. a talenat je nešto što ne poseduje svako.

GALERIJA OD STIHA

GRADSKE RIME

Valentina Novković, Beograd Par kapi čađi Ne treba nam mnogo; nekoliko lančanih trzaja iznad zatalasanog smiraja i ljesak odocnele ribe u doskoku. Lelujavi namig snenog kandelabra u dosluhu sa svicima. I nebo-siva sa par kapi čađi. U nas zagledani večnost smo davno nerečjem zakupili.

GALERIJA OD STIHA

GRADSKE RIME

Mimica Stefanović Kostić, Leskovac More ljubavi Pusti neka me plavi more nek me nosi u svoje dubine, neka se davim od lepote i tvoje miline. Pusti neka me miluju talasi, budi i uspavljuje njihov šum. Neka budem jedna usamljena školjka u carstvu morske tišine. Neka je to zrno bisera izvajano i kristalno čisto samo za tebe. Pusti neka sam srećna, neka talsi nežnosti miluju i kupaj moje telo, neka ljubavnim zanosom uzdrhti moje biće celo. Želim tu toplinu dodira, želim se kraljicom tvoje ljubavi zvati, neka se ljubav, ljubavlju vrati. Uzmi me neka postanem davljenik, srećna ću biti i u moru tvoje ljubavi utonuti.

GALERIJA OD STIHA

GRADSKE RIME

Marta Radosavljević, Jagodina Ne pitaj Nemoj me gledati u oči videćeš planinu prekrivenu snegom i negde u daljini naziraćeš sunce. Ne pitaj me da li greje pokrenućeš reke, ledene, brze, planinske to sada, nikako ne čini. Nemoj me pitati odakle idem, ni gde sam pošla i zašto su moji koraci tihi, nikada to ne čini. Ne pitaj me ni šta želim, ne diraj u tugu iza osmeha sakrivenu, želje su moje snovi odsanjani, zato to nikada ne čini. Santu bola ja u sebi nosim, reči će moje izazvati setu i tugu, zato me ništa ne pitaj, to nikada ne čini. Moja duša tajni greben nosi, zato ja volim tišinu, jer ona od urlika govori više, onome ko je razume. Zato ćuti i od mene ništa ne traži rasprsnućeš sve, to nikada ne čini.

GALERIJA OD STIHA

GRADSKE RIME

Velibor Antanasijević, Beč, Austrija Sanjao sam da sam pesnik Sanjao sam da sam pesnik pravi, da stihove, metafore a i rime slažem, a pesnici mnogi, znani i neznani, rekoše mi: "Velibore, ti si majstor pravi, stihovi su tvoji novo osveženje." " Oh, kako mi je milo bilo čuti!" Pomislih u sebi: "Oni valjda znaju. Neću više skroman biti, neću kriti, od sada ću dnevno pesmice pisati." Uzeh papir, prazan, nekariran, beli, pa započeh jednu pesmicu da pišem, a rukopis moj je ko svračije noge, niko nista neće moći pročitati, redovi mi dole gore šetaju . Majko mila, kakva li će, iz ovoga, nova, čudna poezija proizići!? Biće to hit pesnički - tešio sam sebe. Pesma će mi ova svu slavu doneti, počeće i mene svi pesnikom zvati. Ređam stihove, sve jedan za drugim, nigde nema metafore, nema rime, znaci interpunkcije nepravo stoje. Ali to me danas baš mnogo ne brine, kažu pesnici, modernisti, bez njih je pesništvo, bolje i mnogo slobodnije... I baš kad sam pesmicu, završiti hteo, zazvoni mi budilica. Probudih se, nestadoše snovi, nestade i pesma. Tako mi se sanak u javu pretvori. A na javi saznah, da pesme ne pišem, da od mene, pesnik ni postati neće.

GALERIJA OD STIHA

GRADSKE RIME

Aleksandar Simić, Lopari Nokaut Bio je to čovek mlad, Veselju i pijanstvu rad, Al u njemu je vladao čudesan sklad. Imao je uvek začešljanu kosu I pogled kao da drži Dušu skrivenu u nosu. U očima bistrim plavim Žudnja je svoja krila skrila Ali koju god bi curu pogledao Odmah bi njegova bila... Kazanova bi svoj šešir Pred njim skinuo rado I čelo izjednačio sa podom Ali je odavno našao svoj mir Pod nebeskim svodom. Jednog je dana i on izgubio svoj sklad Kad naiđe na osmeh opasan i mlad Kosa joj je bila kao kakva vila A koža mekša nego neka svila. Ubila ga nežno skoro kao u šali, Bez ijedne reči u prolazu u dahu A on je ostao da za njom žali Zamišljeno kao nad porazom u šahu. I počeo je samo da kopni, da bledi I niko ga više prepoznao nije I koliko znam još u kafani sedi Podbuo i trošan u njeno ime pije....

GALERIJA OD STIHA

GRADSKE RIME

Dijana Uherek Stevanović, Subotica Sila gravitacije Ispresecam stvarnost putujućim mislima, ja arlekin putujućeg vremena dok zamišljam kako se Zemlja okreće zbog mene i silom gravitacije otvara mi novi izazov u koji verujem jednako samouverena kao i ti. Ne boj se, traganje je nada koji bojama iščekivanja boji podudarnost.

GALERIJA OD STIHA

GRADSKE RIME

Miro Matijaš, Zagreb Primitivizam u Duši Drvo misli, počiva na korijenu emocija. Ako je korijen laž, svaka misao na svakoj grani biti će laž. Ako je nacionalizam deblo, svaka grana je bez lista. Od pamtivjeka sve primitivne duše su nacionalisti, koji dušu svoju mržnjom hrane. Zašto su nacionalisti primitivni i najprimitivniji ljudi? Različitost misli, je različitost prihvaćanja. Druge misli, drugi Bog, koji voli sve. Moja duša i naš Bog voli samo iste, primitivne. Moje emocije su na svakoj grani, jer isto primitivno deblo imaju. Primitivno od nacionalizma, ustajalo i nepokretno. Drvo je to kameno bez života, kao i emocije, mržnjom prema drugom ispunjene i prepune. Kad čovjek ne bi deblom Lucifera slijedio, imao bi korijen istine. Kad laž za istinu prihvatiš, jer se zbog mržnje nemaš snage mijenjati. Mijenjati se, znači istinu i ljubav prihvatiti. Ne, ne, nemoj me mjenjati, jer za ljubav mjesta nemam. Svako područje života i umjetnosti na laži počiva, jer mu je korijen lažan. Iz tog korijena laži svoje ideje nesvjesno sisa. Nesvjesno u djelima, svjesno postaje. Svjesno je mržnja nacionalistička, koju siromašne riječi opisati ne mogu. Riječi primitivizam, i uzrok svih zala opisati ne mogu. Ove riječi, na korijenu istine u svaki list ideju istine šalje. Ove riječi, samo o ljepoti pričati znaju, što u svakom listu počivaju.

GALERIJA OD STIHA

GRADSKE RIME

Tamara Čapelj, Sarajevo Nečujno pred slikom Nečujno plovi pogled po platnu na zlatno klasje zlatno sunce pada ptice poje u bagremovu gaju nečujan kist trenutak vrijedan zlata. Nečujno dušom sjećanja se bude na žitno polje što šumorom talasa daleko nas nose života oluje nečujna bol bez kretnje, bez glasa. Nečujno zjene miluju platno traže sebe međ' zlatnom pitominom davno je stalo mladih snova klatno nečujno je mirenje sa sudbinom.

GALERIJA OD STIHA

GRADSKE RIME

Sandra Miladinović, Kruševac Pozovi me Pozovi me, neću ti reći hvala, zaustavi na tren ovu pticu, pretvoriću se u vazduh koji, titra dok pričaš u slušalicu… Pozovi me, nemoj da te ponos ponese, ti ne znaš hodnike srca moga, moje su staze tako daleke, a tako blizu uzglavlja tvoga… Pozovi me, ti nemiru sa neba, uzdah pronesi ovom tišinom, sačuvaj kod poziva svoga, nek ovaj melem bude sa stilom… Pozovi me, znaš večnost tebe čeka, Čaše se traže vina pune?! Zalaska čari pomiriši, ja isto radim, u to se kunem!

GALERIJA OD STIHA

GRADSKE RIME

Bojana Durman, Beograd Slikam našu ljubav Slikam na platnu ljubav našu, ispijam polako crnog vina čašu. Ispred mene štafelaj i platno, ponoć otkucava, pomera se klatno. Kasno je, a slikam ljubav u tu boju, u crvenu, tako vidim ljubav tvoju. Dodajem na platno i tu boju žutu, da nam uvek sija sunce na našem putu. Sija sunce, a i nebo se baš, baš plavi, ono našu ljubav na tom platnu slavi. Iz boja polako se tvoj lik vidi nasmejan, Bože, kako si mi samo lep i razdragan. Sada vlada u meni slikarski nemir, onaj dubok osećaj, dubok kao svemir. Sva osećanja na platno moje stavljam, da te nikada, dušo, ja ne zaboravljam. Završavam i tu sliku, i dajem joj ime, sijaće nam ko sunce na zidu i u sred zime. Samo je ona slika naša, a to nema svako, niko ti nije naslikao ljubav, ko ja, ovako.

GALERIJA OD STIHA

GRADSKE RIME

Jovan M. Bajc, Aranđelovac Laži Dušu okaljah... Imam sto mâna... Poželeh da sam junak rộmana... U stvari, ja sam laž mitomana... Reči se lome kroz telo prizme... Gazile su me sve ženske čizme... U sebi nemam trunke harizme... A misle da sam veliki vezir... Ne znaju da me razjeda prệzir žena zbog kojih nastaje gejzir... Gde li je sreća za kojom žỳdimo? Zašto se uvek sami slỳdimo? Na kraju uvek sebi čudimo? A mene čeka ključali kazan... Život mi beše sraman i prazan... Sklanjam se kao preplašen fâzan... Negde se krijem usred šệvara... Zbog njenih suza... Mojih prevara... I laži da je više ne varam... A razvrat kida ljubavne veze... Ka ništavilu voze nas čeze... Za nama samo tuguju breze...

GALERIJA OD STIHA

GRADSKE RIME

Jelena Gavrilović, Beograd Majstore, popravite me! Imam ruke koje zamišljaju da su krila I noge koje stalno beže... Imam rupu posred trbuha od đuleta Iz prošlog rata I neprekidno, izdajničko treperenje tela Koje se seća da je nekada bilo Breza Majstore, popravite me! Imam želju da pišem o stvarima O kojima pametni ljudi Ćute Da oglasim mračne Tajne: Odakle mi nemušti Jezik U cara Trajana kozje uši Ne znam kako da sačuvam Ljubav Na promaji Gde da je stavim Koliko često da je zalivam Ništa ne znam kako valja Osim da sanjam Majstore, popravite me, Ako boga znate, Ili, ako ste kojim slučajem Bog, glavom, A, ako niste – Zaboravite me!

GALERIJA OD STIHA

GRADSKE RIME

Saša Mićković, Pariz, Francuska Tajanstvo lepote Poput piramida, tajanstveno, tiše, spokojno i mirno ravnim ritmom diše, i u glavi joj se lagan sanak njiše, lepotom se žene sonet sam ispiše. Prozirnom tkaninom bokove prekrila, svaka se oblina savršenstvom slila. Eliksir čednosti usnama ispila, brezovitim telom pokraj mene svila. Vidim je gde lebdi u mlečnome tragu, eksplozijom zvezde dopunjuje snagu. Iznova je mazim, nestvarnu i nagu, i poljubim krišom, usnulu i blagu. Kosmičkom prašinom pepelila kosu, miris edenskoga cveta mome nosu!

GALERIJA OD STIHA

GRADSKE RIME

Jelena Dimitrijević, Beograd Dvadeset i pet Krećem na put iz sebe Do nje da mi da nešto za nju Pre nego što krenem sa njim kod njega Toliko njih A samo jedna ja Sama naspram svih Dok koračam među licima odsutnih pogleda U svakom od njih vidim delić sebe Kroz talase razgovora punih besmislenih reči A između mene i njih još jedno more tišine što ga moram preći Kroz korake koji žele da stignu Kroz ruke koje žele da dotaknu U strahu od dodira bežim Da ne ostavim sebe zatočenu u vremenu Kad pogled se sa mestima susretne Na kojima sam ljubila, čekala, pričala i ćutala Sa njom i njim i njom i njim i Toliko njih Samo jedna ja Usamljena naspram svih Toliko sastanaka, toliko rastanaka U masi dok me vetar nosi putem između njih Toliko dolazaka, toliko odlazaka A jedno drugom ne ostave ni trag Ni iskren stih

GALERIJA OD STIHA

GRADSKE RIME

Tad pustim osećanja da mi na licu prave grimase Puštam sećanja da na njmu prikažu život ceo I dok godinama tako lutam ulicama maštam i nadam se Da bi neki stranac stati pred mene hteo I rekao Sve je ovo neki tuđi san Loša pesma koju treba brisati dok papir ne bude beo Probudi se i ruku mi daj Jer vodim te u svet čiji si deo. Vodim te kući. Ali godine nastavljaju da teku Ispred mene samo februarska noć pada A ja nikad nisam znala ostati Niti gde je meni dom I zato nastavljam da lutam ulicama grada Čiji ritam nastavlja po svom.

GALERIJA OD STIHA

GRADSKE RIME

Marina Milosavljević, Niš Poljubac pogleda Poljubac pogleda duša jednom te takne u životu, priveđenje trenutka istka metu za dvoje, daljina kroz vetar snova vatru strasti razbukta, zabukti lava, i ljubav krene da gasi orkane nadošlih nemira kroz sunčani plašt osmeha u kojima oči sa očima igraju igru razumjivu sebi, zanosni pogled te zove, govori, : "Priđi, osmeli se, želje su iste." Spustaš usne da smiriš nespokoje, usne ućutkuješ poljupcem da označiš sreću u dvoje. Taj prvi dodir usana zalepi ti se za srce, zaustavi ti dah kad poklope se kazaljke sata susreta sudbine trenutka, namenjene da pogled s pogledom progovori u polju ljubavi osvetli poljubac srca srodnih duša. Ne usuđuješ se, iako bi radije da bežiš i odbaciš neprekidne strele poziva ljubavi iz očiju iz kojih čitaš misli, želje jednako iste kao i tvoje.

GALERIJA OD STIHA

GRADSKE RIME

Trenutni dodir ljubavi Tišina dodira smiruje čula uznemirena vetrovima koji dubinama daljina donose strah prkoseći svetlosti nežnosti utisnutim nad nama kao poklon sreće za nevinost greha iznuđen pogledom, koji je bio poziv da se trenutno izbriše prosvetljenjem iskrene želje kapljicama ljubavi posipane trenutkom u kome smo pozvali jedno drugo na savez osvetljen dodirima duša u nemoj tajnosti dodirnuti blagosti pronađenoj sasvim slučajno da pogled progovori željom, i dodir usnama iskaže osećaj koji se želi i koji te istovremeno ubija svojom jačinom.

GALERIJA OD STIHA

GRADSKE RIME

U ljubavi Anđela Zavijorila se zastava predaje na postelji tvojoj predala sam ti ljubav. Bila je zima, smejali smo se i cvokotali od hladnoće, rukama zagrevali uzdrhtala tela, izmicala je devojčica pred tobom, ni slutila nije da će pasti posrnula pred ljubavi. Krivica nije tvoja, zanos je bio jači od njene snage nevine duše, zima oko vas i vatra u telima učinili su svoje, gorela je noć u igri u vama, hiljadu stepeni topilo je vatru telima, kad je srce rešilo da izda dušu. Ljubila sam te usnama uplašenim i vrelim, tuđe sam uzimala kao svoje, upijao si me zenicama želje iz tvoje duše, znao si da uzimaš Anđela u svom pijanstvu željnom da probaš kako je imati Anđela u ljubavi. Nisi znao da može da voli, i naglo zaboli ljubav nedirnuta koja se pojavi da ti ukaže kako je kad Anđeo voli pa ostavi.

GALERIJA OD STIHA

GRADSKE RIME

Meliha Miljević, Perth, Australija Posljednja pjesma Mozda ću kao mnogi prije, pisati pjesmu predzadnju il' zadnju, za svoju dušu, nemam više tvoju, razumjeće oni, što su sad u bolu... Razumjeće oni što su kao ja, od siline vjetra koljena izgrebli, pužući pustinjom, bez vode i brane, razumjeće oni, što tugom se hrane.... Pisaću pjesmu najzadnju na kiši, kad mi osmjeh kapi, neće otkrit' suze, bez pera, papira, na golome srcu, tu ću svoju zadnju napisati pjesmu... Neću više tebi, sve sam ispisala, pogubila riječi, zametnula slova, nek' čitaju jednom, kada me ne bude, da sam vukla halju od svojega bola...

GALERIJA OD STIHA

GRADSKE RIME

Katarina Kos Velić, Bjelovar Crno grožđe zri u meni Mirisom crnoga vina budi se sjećanje na mladosti rane želje vrele, nesputane smione nade sa grozdova sreće, probuđene odveć dugo zatomljene prvom kapi sa nedozrelih vinograda mladosti, kolajući krvotokom nekoć slatko, sad oporo mlado vino zri u meni, obraze mi zarumeni tijelom kao živa vatra struji, zamirisalo crno grožđe noge što ga gaze bose grijehom što u meni vrije, jedne naše davne berbe, bilo je to, osamdeset i neke.

GALERIJA OD STIHA

GRADSKE RIME

Olivera Šestakov, Beograd Pričam sa talasima Sat zidni više ne navijam. Po Suncu vreme ravnam, rosom se umivam, na oblake vrelo čelo stavljam. Sa belog papira gumicom brige brišem i samo pesme ljubavne pišem. Slike breza i strasni zagrljaj Save i Dunava, u mom pogledu, kao u spomenaru, brižno čuvam. S talasima reka jedino razgovaram o grehu i pokori, o poklonu i kazni, o daljinama koje su nam blizu, da ih dohvatim rukom, dok iz Svetog Grala pijemo vino crveno, a bela pena vala odlazi tamo, gde se beskraj završava.

GALERIJA OD STIHA

GRADSKE RIME

Franjo Frančič, Piranj Kiša, kiša ... Ne znam ništa o ljudima, radosti, ljubavi, veoma kasno naučio sam se osnovnih stvari kako da napišem pismo, kako da zapalim vatru u peći, kako da prebolim groznicu, bes, nemir, koji se širi u snu, onda kad bih sreo ženu, čvrsto sam verovao da su poput igračaka samo na trenutak, nisam ih uznemiravao, niti mučio, nisu bile moje senke, ni zaoste majke iako nisam znao, iako nisam mogao, jednog kišnog dana znao sam da slažem tako dobro da sam sam u to poverovao, izmišljao sam ovo ili ono, neke igračke u bajkovitim dvorcima, igrajući žrtvu, i najvažnije za mene je bilo to da vodim ovu igru, da neću bito onaj koji je bio ranjen, tražio sam ljubavnika i monaha u sebi, tražio sam ključ kojim bih mogao da zatvorim ta vrata tražio sam šamana koji bi magično zaveo more, na početku izmišljao sam gluposti, laž za laž, izdaju za izdajom, tragao sam za žrtvama, da im ispijem krv, pojedem dušu koja je bila slična mojoj, rođen u pustinji, molio sam da pada kiša, tu tihu melodiju kišnih kapi da zaboravimo na trenutak, o izgubljenim jutrima, oštrici u ruci, kako je došlo do sloma, drama, begova, neuspeha, siromaštva, sve dok nije stigla napokon usamljenost: kišovita....

GALERIJA OD STIHA

GRADSKE RIME

Olivera Dražić, Loznica (nagrađena pesma) Galerija stiha Pogledom milujem konture tvog lika, dodirom ispitujem dubine boja, u ramu živi posebno draga slika, svaki oblik podseti – samo sam tvoja. Pokret kičice sudbinu nam predstavi, kroz mnoštvo motiva, obrisa i sena, u toj mirnoj luci ljubav mi ostavi, tek da podseti – za tebe sam stvorena. Visinama nota koje vežu moj glas, tiho dosežem nebo plave okvire, primam ih u zagrljaj kao lični spas, podsete me – ljubavi se ne opire. Toplinu sklada koju odaju boje, perom nanosim na pesničke hartije, mastilom nemi reljefi reči kroje, da podsete – ljubav ume da opije. Galerija stiha umetnosti spaja, tim jedinstvom mogu snove da ostvarim, ponosno nosim krila pesničkog sjaja, da te podsetim – s tobom ću da ostarim.

GALERIJA OD STIHA

GRADSKE RIME

Zorica Tijanić, Beograd Grad Naslikaj moj grad Jednu ulicu Dvoje zagrljenih Naslikaj ljubav na mom licu Osmehom ohrabri Izmešaj sve boje Isprati kišu Putem Zamirisaće trešnje U prolazu se proleće smeje Usnama što šetaju Kroz snove Oslikaj hladne zidove

GALERIJA OD STIHA

GRADSKE RIME

Miroslav Lj. Ranković, Beograd Zemunske ulice Zemunske ulice po brdu se krive kao da se Dunavu smeše i dive. Tu su i kuće male i lepe koje na vreme kao da su slepe. Pokrivene biber crepom i patinom veoma lepom. Prozori im svetle kao oči čekajući da na njih stari mačor skoči. Skoči i utone u predivan san i tako u miru provede dan. Tu su i vrapci i gugutke sive koje se isto Zemunu dive. I poneki golub od poznate rase koji po travnjaku čupka i pase, Tu su i ruže crvene i žute koje se baš nikada ne ljute, već mirisom opijaju dame koje u Zemunu nikad nisu same. Na starim ogradama cvetaju muškatle iako nisu potekle odatle. Tu je i poneko domaće kuče što laje danas isto kao juče, laje na novo što dolazi vreme i sa sobom nosi moderno breme. Nadam se da će zauvek zemunske ulice ostati krive da bi ljudi mogli da se dive?

GALERIJA OD STIHA

GRADSKE RIME

Mirjana Magura, Wien, Austria U tišini Kada pospane oči, u tišini odkucaja sata u snove potonu, pesnik svoje lice posmatra u ogledalu svoje duše. Njegove misli lutaju. Vođen dubinama osećanja, dostiže dno bola i podigne se na visinama ljubavi. Usamljen doživljava prošlost, kako bi razumeo budućnost, probudi stihove za život, koji se u slavnim visinama, podižu do strasti. U mislima doživljava burnu ljubav, u letu prodire u srca. Uroni u zadovoljstvo greha, ali ostaje čistog srca da na usnama oseti slatki dah device. U tišini odkucaja sata pesnik probudi skrivenu moć pera, vodi duše na daleka putovanja, da bi život osećanjima hvalile.

GALERIJA OD STIHA

GRADSKE RIME

SandraAnina Klarić, Zagreb Poetski akvarel Platno boje kist Kao umjetnik oslikaj me kao slikar iscrtaj me kao majstor nacrtaj me Na svoje platno me nanesi U bojama me razlijevaj kistom me razmaži Umjetničko djelo tvoje da budem tvoja slika tvoj ostavljeni trag potpis tvoj tvoja šara da budem izložba tvoja prava... Sanja Mančić Aleksić, Smederevo Za tebe pišem

GALERIJA OD STIHA

GRADSKE RIME

U platno sam te utkala stihovima ljubav udišem, bojama te pokrila, prstima po tebi pišem. Dva puta ću te zvati, dva imena ti dati... Moja si ljubav oslikana moja si želja napisana. Ne možeš stati u jedan stih i jedno platno, malo je... Dovoljno velik da me skloniš moja si rima, ja pevam te. Dovoljno glasan da te čujem za svaku pesmu nežan i tih. U svakom snu te snujem u mojoj suzi skriven tvoj lik. Usnama ti ime krojim, kroz platno oči pišem, svim bojama ljubav bojim kao vazduh te udišem. Dok god srećom dane bojiš Za tebe pišem rime, dok u stihu ti postojiš dozivam te, čuješ li me? Pesmo moja napisana, moja rano moj si lek. Sliko moja naslikana, ti u trenu moj si vek.

GALERIJA OD STIHA

GRADSKE RIME

Gordana Vukadinović, Beograd Poslednji ples Pogledaj jutro blistavo i livadu cvetnu, poslušaj veseli poj ptica,poslušaj vetar što muziku tihu svira, leptire što veselo plešu, tu sam i ja nekad srećna bila. Nebo je sada tamno luna se skrila i zvezdice stidljivo igraju svoj ples, čuje se tiha muzika taktovi tanga tiho odjekuju, pozivaju na ples. Srce zaigra, dođi, obgrli me ko nekad, da u zagrljaju tvom odigram poslednji ples.

GALERIJA OD STIHA

GRADSKE RIME

Maja Familić, Novi Sad Kad potrošim sve boje Boja tvog odlaska pod platnom tuge se krije u pletenicu uvija mirise vlažnog lana - ko krila leptira što dočekao zoru nije Gleda kroz tuđa okna kišovite i tmurne bludi - krak tvoje zvezde da nađe što na pčelinje košnice liči i gudala bez gudi Ti ne znaš kako je čarobno znati da negde postojiš Tako drag i tako krht odlaziš A – znam da se bojiš… Dok sviraju mandoline smiriću sve tvoje nezrele strahove - Slikaću ljubav i tvoj lik dok mirišu noć i zore cik A , kad potrošim sve boje Priđi – budi kraj mene… Sakrij me u tvojim venama ne prepuštaj me klovnovima izgubljenih priča i ideala … Kad potrošim sve boje Priđi – ostani kraj mene Da ne budem sama….

GALERIJA OD STIHA

GRADSKE RIME

Slađana Lakičević, Niš Lepota ljubavi... Dodir ljubavi ostavi najjači trag u nama, plesom osećanja došao u jednom dahu susreta porukom želje u pogledima udahne nov život, sačin najfinije rime osećanja koje se iz zenica slivaju kroz nedodire čula, istražuju, dozivaju lepotu blaženih daljina satkanih snagom nade i snova u dve duše koje u svoje krilo primaju dotaknute lepote nežne životne igre ljubavi ispisane bojama trenutka što vode nemirima zarobljenih pogleda kroz putokaz sudbine duša.

GALERIJA OD STIHA

GRADSKE RIME

Biljana Dimčić, Vranje Odmori me Odmori me svojim pogledom Dodirom Načinom da se razumemo konačno sretnemo i zagrlimo. Odmori me Sobom. Zavoli Ako je Dato Sabrano i darovano u nerazdeljenoj toplini. Odmori i voli.

GALERIJA OD STIHA

GRADSKE RIME

Dušan Mihajlović, Vranje Ofelija Ofelija želim da kvrariš po mom bolu, I krike tvoje u daljini da čujem, Kroz jeziv sumrak u tihome molu Tvojim pogledom večno da putujem. Ofelija hoću da osetim miris tvoje duše I u svakom danu da tvoje misli pijem Jer ti si sad nema, a moje snove ruše Putujuće pesme, što ih kao snove krijem. Uspomenom vodjen bledo se smešim, Tvoje snene usne više ne razumem. U pakao propadam, božanski grešim Reči kroz mastilo prolivam bolje ne umem. Beskrajna je ljubav koju osećaš. Nepotrebno i namerno laž sluteći, Stojiš u bolu sama, još uvek se sećaš Kako sam te ljubio, od boga krijući. Ofelija ostani u meni.

GALERIJA OD STIHA

GRADSKE RIME

Slađana Stošić, Kruševac Glas Otvaram prozor svoga uma da osvetlim svaki njegov ugao, tražeći zrno slobode i mrvicu zaspale nade. Podižem ruku za budućnost, dok po ulicama i trotoarima sakupljam svoje izgubljene snove. Znam da tebi pripadam, ali, kao da tvoja nisam. Ipak, podižem ruku za ljubav. Ne odustajem... Molim se za duše koje sanjaju domove nabujale smehom, za sunčev osmeh na crtežu deteta. Ne želim suze i bol na licu majke. Hoću miris dobrote, ukus vere, zvuk mira. Želim gordosti zatrpati staze, umiriti bes, izlečiti glupost. Ne odustajem... Podižem ruku za ovu žednu zemlju, žednu mudrosti i znanja. Podižem ruku za život. Dajem glas i pravim korak.

GALERIJA OD STIHA

GRADSKE RIME

Gradske rime u galerijama stihova Urbane rime žive svoj slobodni stih u galerijama misli i poruka, stavljenih u kontekst moderne lirike. Poruke zbornika su zabeležene u stihovima i ispevane su kao mali doprinos svetskom danu poezije. Stihovi poneti melodijom vetra, mirisom boja koje se mešaju na slikarskim paletama, zrakama sunca iz razgranatih krošnji, koraka sa kamenih stepenica, želja sa otvorenih prozora, lebde kao univerzalni duh i na svoj nenametljiv način čuvaju i slave poeziju. Gradske rime nastaju upravo u toj slobodi stiha, na izvoru koji oživljava modernu poeziju, dajući joj prostor da se prepozna i ostane zapamćena u jednom dahu vremena, na koje će se nekada podsećati novi pesnici, kreirajući svoju, kako maštu, tako i stvarnost. Za sada smo tu da koračamo zamišljeni, vođeni magijom reči koja oslikana oživljava u galerijama svetlosti... Zbornik je sastavljen od stihova savremenih pesnika. Ono što smo želeli da prikažemo je korelacija umetnosti i ljubavi. Naša vizija svakodnevice i moto je Umetnost kao modus vivendi, pa tako svaki projekat koji ćemo kreirati biće u cilju oplemenjivanja života. Zorica Tijanić

GALERIJA OD STIHA

GRADSKE RIME SADRŽAJ

Impresije o zborniku ............................................................. 4 Sara Jekić, Prokuplje ............................................................... 6 Moj dragi meni putuje ............................................................. 6 Nikola Vukoje, Sečanj ............................................................ 7 Ne dopusti ............................................................................... 7 Nikola Spasojević, Valjevo ..................................................... 8 Aveti........................................................................................ 8 Nikola Šimić Tonin, Pakoštane............................................... 9 Pjesma i slika .......................................................................... 9 Aleksandar Jevtić, Jagodina .................................................. 10 Ljudi ...................................................................................... 10 Milijana Radić, Beograd ....................................................... 11 Revolucionarni put ................................................................ 11 Tatjana Debeljački, Užice ..................................................... 12 Slike ...................................................................................... 12 Milan Vučković, Sremska Mitrovica .................................... 13 Eoni - pobednička pesma zbornika Galerija od stiha – gradske rime .......................................................................... 13 Vladanka Cvetković, Beograd .............................................. 15 10. Fragment ......................................................................... 15

GALERIJA OD STIHA

GRADSKE RIME

Tea Vrsalović, Split .............................................................. 16 Još jedna daleka .................................................................... 16 Slavica Čizmić, Split ............................................................. 17 Napiši mi pismu .................................................................... 17 Mario Lovreković, Petrinja ................................................... 19 Prsten za ničiju ruku.............................................................. 19 Renata Penčeva, Štip ............................................................. 20 Neda Dukarić Kostelac, Zagreb ............................................ 22 Još uvijek… .......................................................................... 22 Čiko Ružica, Tivat ................................................................ 24 Zaludu čekam – ljubljene nema ............................................ 24 Balša Rajčević, Beograd ....................................................... 25 Slikar ..................................................................................... 25 Milo Bešović, Bioče, Podgorica ........................................... 27 Zakletva bilju ........................................................................ 27 Slavica Klein, Lassee, Austria .............................................. 28 Ljubav u pesmi zapisana ....................................................... 28 Tina Dimić, Zagreb ............................................................... 29 Višoj meni ............................................................................. 29 Jana Tošić, Bor...................................................................... 30 Prolećna idila ........................................................................ 30 Irena Savić, Tuzla ................................................................. 31

GALERIJA OD STIHA

GRADSKE RIME

Zamišljen .............................................................................. 31 Nada Vučičić, Split ............................................................... 32 Kad stres i ludilo vremena slomi noć i mene ........................ 32 Nemanja Novčić, Beograd .................................................... 33 Jutro posle ............................................................................. 33 Snežana Marko Musinov, Beograd ....................................... 34 Opipljiva sreća ...................................................................... 34 Lejla Idrizović, Tuzla ............................................................ 35 Slomio si mi lizalo! ............................................................... 35 Tina Stamenčić, Banja Luka ................................................. 36 Živjeti .................................................................................... 36 Tomislav Smoljan, Zagreb .................................................... 37 Good bye ............................................................................... 37 Ines Rajić, Senta.................................................................... 38 I ovaj dim je zbog tebe ispunio sobu..................................... 38 Kosanović Dajana, Novi Sad ................................................ 39 Najlepši životni trenutak ....................................................... 39 Božica Mihaj, Vršac.............................................................. 41 Crna i zlatna .......................................................................... 41 Anđelka Korčulanić, Split ..................................................... 42 Slikar ..................................................................................... 42 Avdulah Ramčilović, Linz, Austrija ..................................... 43

GALERIJA OD STIHA

GRADSKE RIME

Bila si samo ti........................................................................ 43 Milan Trivunčić, Šipovo ....................................................... 44 Boemska pjesma ................................................................... 44 Kosta Kurćubić, Novi Sad .................................................... 45 Zaslep .................................................................................... 45 Ivan Karadžić, Petrovac na Mlavi ......................................... 46 Nezadrživa ............................................................................ 46 Popović Ljiljana, Knjaževac ................................................. 47 Koracima ispred sebe ............................................................ 47 Miloš Elek Vukotić, Beograd ............................................... 48 ? ............................................................................................. 48 Antonija Padovan Kralj, Split ............................................... 49 Savjetovalište trijeznih (za izmišljene riječi) ....................... 49 Milosav B. Vlajić, Mladenovac (nagrađena pesma) ............. 50 Usnula varoš.......................................................................... 50 Ivan Gaćina, Zadar ................................................................ 51 Galerija živih snova .............................................................. 51 Ruža Ivanova Spasovska, Makedonija.................................. 52 Sonce vo dekembri ................................................................ 52 Davor Krstevski, Kumanovo ................................................ 53 Ovoj grad... ........................................................................... 53 Vesna Mišković, Slavonski Brod .......................................... 54

GALERIJA OD STIHA

GRADSKE RIME

Plavo obojena ........................................................................ 54 Ivan Šarčević, Barič .............................................................. 55 Pesma od emotikona ............................................................. 55 Slobodan Stefanović, Beograd .............................................. 56 Beograd pripada umetnicima ................................................ 56 Marko Poropatić, Srbija ........................................................ 57 Beograd, jutro ....................................................................... 57 Bojan Nikolić, Jagodina ........................................................ 58 Umetnost i ljubav .................................................................. 58 Valentina Novković, Beograd ............................................... 59 Par kapi čađi.......................................................................... 59 Mimica Stefanović Kostić, Leskovac ................................... 60 More ljubavi .......................................................................... 60 Marta Radosavljević, Jagodina ............................................. 61 Ne pitaj .................................................................................. 61 Velibor Antanasijević, Beč, Austrija .................................... 62 Sanjao sam da sam pesnik..................................................... 62 Aleksandar Simić, Lopari ..................................................... 63 Nokaut ................................................................................... 63 Dijana Uherek Stevanović, Subotica .................................... 64 Sila gravitacije ...................................................................... 64 Miro Matijaš, Zagreb ............................................................ 65

GALERIJA OD STIHA

GRADSKE RIME

Primitivizam u Duši .............................................................. 65 Tamara Čapelj, Sarajevo ....................................................... 66 Nečujno pred slikom ............................................................. 66 Sandra Miladinović, Kruševac .............................................. 67 Pozovi me ............................................................................. 67 Bojana Durman, Beograd...................................................... 68 Slikam našu ljubav ................................................................ 68 Jovan M. Bajc, Aranđelovac ................................................. 69 Laži ....................................................................................... 69 Jelena Gavrilović, Beograd ................................................... 70 Majstore, popravite me! ........................................................ 70 Saša Mićković, Pariz, Francuska .......................................... 71 Tajanstvo lepote .................................................................... 71 Jelena Dimitrijević, Beograd ................................................ 72 Dvadeset i pet ........................................................................ 72 Marina Milosavljević, Niš .................................................... 74 Poljubac pogleda ................................................................... 74 Trenutni dodir ljubavi ........................................................... 75 U ljubavi Anđela ................................................................... 76 Meliha Miljević, Perth, Australija......................................... 77 Posljednja pjesma.................................................................. 77 Katarina Kos Velić, Bjelovar ................................................ 78

GALERIJA OD STIHA

GRADSKE RIME

Crno grožđe zri u meni ......................................................... 78 Olivera Šestakov, Beograd.................................................... 79 Pričam sa talasima................................................................. 79 Franjo Frančič, Piranj............................................................ 80 Kiša, kiša ... ........................................................................... 80 Olivera Dražić, Loznica (nagrađena pesma) ......................... 81 Galerija stiha ......................................................................... 81 Zorica Tijanić, Beograd ........................................................ 82 Grad ...................................................................................... 82 Miroslav Lj. Ranković, Beograd ........................................... 83 Zemunske ulice ..................................................................... 83 Mirjana Magura, Wien, Austria ............................................ 84 U tišini................................................................................... 84 SandraAnina Klarić, Zagreb ................................................ 85 Poetski akvarel ...................................................................... 85 Sanja Mančić Aleksić, Smederevo........................................ 85 Za tebe pišem ........................................................................ 85 Gordana Vukadinović, Beograd ............................................ 87 Poslednji ples ........................................................................ 87 Maja Familić, Novi Sad ........................................................ 88 Kad potrošim sve boje .......................................................... 88 Slađana Lakičević, Niš.......................................................... 89

100

GALERIJA OD STIHA

GRADSKE RIME

Lepota ljubavi... .................................................................... 89 Biljana Dimčić, Vranje ......................................................... 90 Odmori me ............................................................................ 90 Dušan Mihajlović, Vranje ..................................................... 91 Ofelija ................................................................................... 91 Gradske rime u galerijama stihova........................................ 93

101