Issuu on Google+

ZA DEVET MESECI IZDADENI 30% POMALKU ODOBRENIJA ZA GRADBA

PREDMETITE ZASTARUVAAT PO DVE GODINI KRIEWE

OPA\A INTERESOT ZA GRADEWE

EDEN MILION EVRA PROPADNAA VO SUDSKITE FIOKI!

 STRANA 9

 STRANA 5

ponedelnik

...samo idejata e kapital, sè drugo e pari...

~len na grupacijata KAPITAL MEDIA GROUP

^ETIRI GODINI TAPKA VO MESTO PROEKTOT “MALI HIDROCENTRALI”

OD VETENI 400 ELEKTRANI ]E SE GRADAT SAMO 35 ponedelnik 15.noemvri. 2010 | broj 165 | godina 1 | cena 20 den. | tel. 2 55 14 41 | faks. 2 58 14 40

ZA ^ETIRI GODINI VLADATA SKLU^ILA DOGOVOR ZA IZGRADBA NA SAMO 35 MALI HIDROCENTRALI, OD VKUPNO 400. OD MINISTERSTVOTO ZA EKONOMIJA NE OBJASNUVAAT ZO[TO NE SE REALIZIRA PROEKTOT. NEKOLKUTE INVESTITORI, PAK, SE @ALAT NA SLO@ENITE ADMINISTERATIVNI PROCEDURI  STRANA 4 NA ZATVORAWE, PETOK, 12.11.2010, 13.00~.

MBI 10 MBID OMB

1,26% 0,68% 0 00,17%

EVRO/DENAR DOLAR/DENAR EVRO/DOLAR

61,57 44,90 1,37

NAFTA BRENT EURORIBOR

886,34 1,55%

EVROPSKATA BIZNIS ASOCIJACIJA JA POTSETI VLADATA

MBI 10

2.295

2.290 2.285 2.280 2.275 2.270 2.265 2.260 08.11

09.11

10.11

11.11

12.11

Razvoj na ekonomijata samo preku sopstveni investicii  STRANA 10

Za 50 kvadrati blindirano staklo se zarabotuvaat 30.000 evra  STRANA 13

QUP^O ZIKOV

ALFA TV!  STRANA 4

KOLUMNA ILIJA DIMOVSKI

INDEKS NA MAKEDONSKA BERZA (12.11) 2.300

...POGLED NA DENOT...

BIZNISMENITE BARAAT PRIRODEN GAS ZA INDUSTRIJATA  STRANA 2-3

EVROPA ILI EVROPSKITE VREDNOSTI ???  STRANA 8

KOLUMNA KIRIL NEJKOV

ELASTI^NOSTA NA VNATRE[NATA REVIZIJA  STRANA 8

VOVEDNIK D VERICA JORDANOVA

MRZA ]E NÈ È UBIE  STRANA 2


2 15.11.2010

NAVIGATOR

PONEDELNIK

PRVIOT BROJ NA DNEVNIOT VESNIK KAPITAL IZLEZE NA 17 MART 2010 g.

PONEDELNIK 15 NOEMVRI 2010

MRZA ]E NE UBIE

A

Ako kvalifikacijata deka pove}eto makedonski kompanii se letargi~ni, nezainteresirani i neambiciozni za iskoristuvawe na finansiskite fondovi koi im stojat na raspolagawe, zatoa {to od niv baraat pove}e vreme, energija, pari i znaewe od voobi~aenoto, vi se ~ini premnogu stroga, mo`ebi otkako }e gi pro~itate slednive slu~ki i vie }e se zamislite. Prvo. Edna makedonska IT-kompanija, koja se zanimava so izrabotka i izvoz na softver, dobiva pokana od strana na germanska kompanija od istata oblast zaedni~ki da sorabotuvaat na proekt finansiran od evropski istra`uva~ki fond. Od celiot buxet, makedonskata kompanija trebalo da }ari okolu 150 iljadi evra! Na{ava kompanija ednostavno go odbila predlogot. Zo{to, logi~no pra{uvaat site. Makedonskiot direktor go dal slednovo obrazlo`enie: “Od vkupno 40 programeri kolku {to imam, za ovoj proekt }e treba da odvojam pet programeri, koi sum siguren deka samostojno }e mi donesat pove}e pari”. Ne pomognale ni objasnuvawata deka rabotata na vakvi proekti so renomirani evropski partneri e sigurna vizit-karta za do-

bivawe novi, pogolemi i poprofitabilni proekti. Toj si ostanal dosleden na stavot deka ne saka ortaklak ni za 150 iljadi evra. Vtoro. Vo edna od makedonskite institucii nadle`ni za privlekuvawe stranski investicii do{ol prviot ~ovek na germanskoto Zdru`enie na drvna industrija. Izrazil `elba da se sretne so kompanii od ovaa industrija vo Makedonija, zatoa {to nivnite germanski kolegi sakale da sorabotuvaat na konkretni proekti. Vedna{ se javuva prviot problem. Kompaniite, generalno, mnogu malku se zainteresirale za ovaa inicijativa i vtoro, koga Germanecot im pobaral da popolnat nekoi formulari za nivnite potencijali i proizvodni kapaciteti, site se ispla{ile i se povlekle, nebare treba da otkrijat voeni tajni. Neslavno zavr{ila i ovaa inicijativa. I edniot i drugiot primer idealno go ilustriraat mentalitetot na makedonskite pretpriema~i koi, se ~ini, deka se najdobri i najdosledni vo dve raboti. Vo baraweto razna pomo{ od dr`avata i kukaweto deka bankite ne im davaat krediti, a koga im davaat deka se mnogu skapi. [tom stane zbor za inicijativi koi vklu~uvaat partnerski odnos, istra`uvawe, vlo`uvawe vo znaewe i kadar, investirawe vo vreme i posvetenost, nikade gi nema. Sekoja ~est na isklu~ocite, no, za `al, so vakov i stav i pristap kon rabotite, Makedonija u{te dolgo nema da gi koristi razli~nite fondovi koi Evropa & gi stavi na raspolagawe kako zemjakandidat za ~lenstvo. Porazitelno e kolku

EVROPSKATA BIZNIS ASOCIJACIJA JA PO

BIZNISMENITE PRIRODEN GAS Z VERICA JORDANOVA jordanova@kapital.com.mk

malku od kompaniite znaat deka programite kako {to FP7, CIP, del od IPA i Programite na zaednicite im davaat direkten pristap do milionski sumi. Nepovratni. Tie pari se davaat na kompanii koi }e zamislat, napi{at i predlo`at proekti ~ija krajna cel e voveduvawe na inovacii, istra`uvawa, aplicirawe noviteti koi treba da dovedat do podobro, pokvalitetno i pokonkurentno proizvodstvo. Nivnoto neiskoristuvawe i nezainteresiranosta za otvorenite mo`nosti, za `al, ja otslikuvaat patetni~nata atmosfera koja go ima zafateno makedonskiot biznis. Ako vaka prodol`i, ako momentalnata letargija i pasivnost ostane na sila, golema e verojatnosta makedonskata ekonomija u{te dolgo vreme da ne se pomrdne od mrtva to~ka. Toga{, de`urnite vinovnici nema da bidat “pasivnata” dr`ava i “al~nite” banki. Najgolem vinovnik }e bidat samite tie.

Prviot broj na dnevniot vesnik Kapital se pojavi na 17 mart 2010 telefon: ++ 389 2 2551 441; faks: ++ 389 2 2581 440; e-mail: kontakt@kapital.com.mk Izdava: KAPITAL MEDIA GROUP doo Skopje, ul: Romanija bb (fabrika Gazela) 1000 Skopje, p.fah: 503, Republika Makedonija; PRETSEDATEL NA ODBOROT NA SODRU@NICI: Qup~o Zikov IZVR[EN DIREKTOR: Gordana Mihajlovska

GLAVEN I ODGOVOREN UREDNIK

Qup~o Zikov

OFFICE MANAGER I FINANSII:

ZAMENICI NA GLAVNIOT UREDNIK

Aleksandra Nikolova: ++389 2 2551 441/ lok:104 nikolova@kapital.com.mk

Spasijka Jovanova, Verica Jordanova, Biqana Zdravkovska Stoj~evska

PRETPLATA NA DNEVNIOT VESNIK KAPITAL I NA MAGAZINOT KAPITAL:

POMO[NICI NA GLAVNIOT UREDNIK

Sawa Savovska: ++ 389 2 551441 /lok: 101 pretplati@kapital.com.mk

Igor Petrovski, Maja Bajalska Georgievska, Aleksandra Spasevska

REKLAMA

GRAFI^KI I IT DIREKTOR

Aleksandra Stojmenova: ++389 2 2551441/ lok:103

Nikolaj Toma{evski

marketing@kapital.com.mk; aleksandra@kapital.com.mk

GRAFI^KI PRELOM I WEB ADMINISTRACIJA

OGLASI

Nade Toma{evska, Igor Toma{evski

Dijana Gulakova: ++389 2 2551441/ lok: 105

FOTOGRAFIJA

gulakova@kapital.com.mk

2%

Se namalil brojot na turisti vo prvite devet meseci, sporedeno so istiot period minatata godina. Vo periodot od januari do septemvri godinava, sporedeno so istiot period lani, brojot na no}evawata e namalen za 4,7%. Spored podatocite na Dr`avniot zavod za statistika, brojot na turistite, pak, vo septemvri 2010 godina, vo odnos na septemvri 2009 godina, e zgolemen za 3,3%, a brojot na no}evawata e namalen za 0,4%. Brojot na doma{nite turisti vo septemvri 2010 godina, vo odnos na septemvri 2009 godina, e zgolemen za 3,5%, a brojot na stranskite turisti e zgolemen za 3,3%. Brojot na no}evawata na doma{nite turisti vo septemvri 2010 godina, vo odnos na septemvri 2009 godina, e zgolemen za 14,5%, a brojot na no}evawata na stranskite turisti e namalen za 9,4%.

Aleksandar Ivanovski

SPECIJALNI PRILOZI:

Jasmina Savovska Tro{anovski: ++389 2 2551 441/ lok: 102, prilozi@kapital.com.mk Pe~ati: Grafi~ki Centar Skopje Spored misleweto na Ministerstvoto za kultura za dnevniot vesnik “Kapital” se pla}a povlastena dano~na stapka. Tekstovite i fotografiite ne se vra}aat. Site objaveni tekstovi, fotografii i druga grafi~ka oprema se avtorski za{titetni i mo`at da bidat preobjaveni, ili na drug na~in koristeni samo so dozvola na izdava~ot. Dano~en broj: MK 4030999366644; @iro smetki: Eurostandard banka: 370011100019555

Zaklu~ocite i kritikite notirani vo Evropskiot izve{taj gi potvrduvaat i doma{nite, no i stranskite biznismeni. Del od doma{nite biznismeni kako klu~en problem go istaknaa predolgoto ~ekawe da se donese priroden gas vo zemjava. Gasifikacijata na Skopje, no i na cela Makedonija, e pre~ka za razvoj na malite i srednite pretprijatija. SOWA JOVANOVA s.jovanova@kapital.com.mk

I

Indikaciite za zazdravuvawe i podobruvawe na ekonomskata klima godinava ne se dovolno jasni, smeta evroambasa-

dorot Ervan Fuere. Pred ~lenovite na Evropskata biznis asocijacija i pred vladinite ekonomski ministri Fuere u{te edna{ gi istakna `e{kite ekonomski to~ki od posledniot evropski izve{taj za napredokot na zemjava. Slaba ekonomska ramka, bavno i neefikasno sudstvo, korupcija, neefikasni antimonopolski tela. “Ima napredok, me|utoa s$ se odviva so neednakvo tempo. Dr`avata mora na sreden rok da bide vo mo`nost da se spravi so pritisocite {to doa|aat od konkurencijata od pazarite vo EU, imaj}i predvid deka primenuva zna~itelni reformi koi treba da gi namalat strukturnite slabosti. Namaluvaweto na investiciite za 20% e isto taka golem minus, a isto

taka i nesosodvetnata primena na regulatornite tela, kako {to e energetskiot regulator, koi s$ u{te ne ja zastapuvaat funkcijata da bidat ~uvari na zakonite”, pora~a Ervan Fuere. I pretsedatelot na Evropskata biznis asocijacija, Ginter Ofner, gi potvrdi slabostite na doma{nata ekonomija notirani vo izve{tajot, no istkana deka sepak Vladata ima sluh za problemite na biznis felata i e vo nasoka na podobruvawe na sostojbite. “Imavme intenzivna razmena na mislewa so Vladata i uspeavme da izdejstvuvame podobruvawe za na{ite ~lenki, osobeno vo odnos na administrativnite barieri i kaznite koi, spored biznis zaednicata, bea nepravedni. Vo idnina treba da se koncentrirame

VLADIMIR PE[EVSKI VICEPREMIER ZA EKONOMSKI PRA[AWA “Gasot e evtin energens ako postigneme pogolema potro{uva~ka. S$ dodeka imame potro{uva~ka od 150 milioni metri kubni godi{no, cenata }e bide za 30% povisoka otkolku vo zemjite vo regionot. Nie mora da prezememe ~ekori potro{uva~kata da bide pogolema od sega{nata, so cel realno da se iskoristat potencijalite. Duri i proizvoditelite na gas velat deka gasot prvo treba da se prodade, pa potoa da se gradi infrastrukturata”.


NAVIGATOR

PONEDELNIK

 LIDERI

 NE IM BE[E DENOT

15.11.2010

IK  POBEDNIK

 3

GO OSVOI KARNEGI HOL OL

JUXEL INAN

SESILIJA MALSTROM

ROZALIJA KO^KOVSKA

SILVIO BERLUSKONI

vrokomesarot za vnatre{ni K banka obezbedi pet eprofesionalno i nezaako koalicioniot E raboti li~no na gra|anite I milioni evra od GTF konski e odlukata na UpN I partner pobara od od Albanija im ja soop{ti fondot za energetska efikasravniot sud za prviot slu~aj nego da si podnese ostavnost, so {to }e im pomaga na firmite da gi namalat tro{ocite za energija

vesta deka od 18 dekemvri vo EU }e mo`e da patuvaat bez vizi

so lustracijata prvo da se objavi vo mediumite, a potoa da ja doznae obvinetiot

ka, italijanskiot premier re{i da ostane na funkcijata do 2013 godina

OTSETI VLADATA

BARAAT ZA INDUSTRIJATA

na sudstvoto i na op{tata ramka vo koja funkcioniraat biznisite KAKO DA SE OBEZBEDI so cel da se zgolemat rastot i POGOLEMA POTRO[UVA^KA? investiciite”, veli Ofner. Pe{evski i Besimi poso~ija drugi problemi so koi NEDOSTIGOT NA GAS se soo~uva realizacijata na proektot gasifikacija. E PRE^KA ZA RAZVOJ Pe{evski smeta deka zemjava treba da se fokuDel od doma{nite biznismeni sira na obezbeduvawe pogolema potro{uva~ka kako klu~en problem go istakna ovoj energens. naa predlogoto ~ekawe da se “Gasot e evtin energens ako postigneme pogolema donese priroden gas vo zemjava. potro{uva~ka. S$ dodeka imame potro{uva~ka Gasifikacijata na Skopje, no i od 150 milioni metri kubni godi{no, cenata na cela Makedonija e pre~ka TRIFUN }e bide za 30% povisoka otkolku vo drugite zemji za razvoj na malite i srednite vo regionot. Nie mora da prezememe ~ekori KOSTOVSKI pretprijatija, istaknaa tie. potro{uva~kata da bide pogolema od sega{nata “Mene kako biznismen me inBIZNISMEN so cel realno da se iskoristat potencijalite. teresira zo{to sekoja godina “Mene kako biznismen me Duri i proizvoditelite na gas velat deka gasot imame isti preporaki. Edna{ interesira zo{to sekoja prvo treba da se prodade, pa potoa da se gradi zasekoga{ mora da se sfati deka godina po red imame infrastrukturata”, veli Pe{evski. zakonot vo site institucii mora isti preporaki. Edna{ Na vakvata izjava reagira{e biznismenot Trifun da vladee, da imame slobodno zasekoga{ mora da se Kostovski, koj ja nare~e krajno neseriozna. sudstvo, da ne postojat koruptivni sfati deka zakonot vo “Kako mo`e da se zgolemi potro{uva~kata na gas zdelki. Kolku Vladata ima sili site institucii mora da ako toj ne e dostapen? Proektot za gasifikacija da odgovor na ovoj izve{taj vo vladee, da imame slobodna Makedonija postoi u{te poodamna i Besimi pozitivna smisla?”, pra{a biznisno sudstvo, da ne postojat znae, be{e vo prethodnata vlada, deka postoi i menot Trifun Kostovski. koruptivni zdelki. Kolku Makpetrol. Toa {to doprva treba da se pravi Ekonomskite ministri pred biznis Vladata ima sili da odgofizibiliti studija e tapkawe vo mesto, gubewe felata se pravdaa deka osven vori na ovoj izve{taj vo vreme i pari. A fakt e deka mojata kompanija vo evropskiot izve{taj treba da se pozitivna smisla”. Veles propadna pradi toa {to evtiniot energens zemat predvid i preporakite i ne e dostapen”, istakna Kostovski. pozitivnite izve{tai na drugi me|unarodni institucii, kako {to promeni vo Zakonot za e Svetskata banka. Vicepremierot energetika vo delot na disVladimir Pe{evski veli deka vo tribucijata na priroden gas DA SE RE[I SPOROT nekolku navrati Vladata donela i pobara taa dejnost da SO GASOVODOT merki i zakonski re{enija vo & se dodeli na lokalnata “Nie pove}e od 15 godini imame gas vo Skopje, no funkcija na podobruvawe na bi- vlast. nemame distribucija. Problemot e {to ni trebaat znis klimata vo zemjava. “Ima preoden period me|u golemi, no i mali potro{uva~i. Da ne izleze deka “Politikite generalno se stariot i noviot zakon za gasot e samo za odredeni golemi potro{uva~i. Fakt kreiraat vo taa nasoka. Pos- energetika, koj u{te ne e e deka mora da se re{i statusot na gasovodot i da tojat vakvi izve{tai. Iako donesen. Vo stariot za- se oslobodi izgradbata na gasovodna distributivna ovoj ni e politi~ki najva`en, kon lokalnata samouprava mre`a”, veli Traj~e ^erepnalkovski, porane{en i Svetskata banka i drugi ima{e pravo da dodeli direktor na MEPSO. me|unarodni organizacii rabota na partner koj }e detektiraat odredeni sla- ja sprovede distribucijata Dimitrov, pretsedatel na vo distribucijata. No, ima bosti. Nie kako Vlada preku na priroden gas. So noviot Centarot za energetska amandmani i }e vidime niv identifikuvame ~ekori zakon toa pravo odi na cen- efikasnost. Ministerot za kako }e bide mo`no da koi treba vo idnina da gi tralno nivo i dr`avata }e ekonomija Fatmir Besimi se postigne dogovor so prezemame. Vladeeweto na go deli po pat na koncesija. informira deka ve}e e lokalnata vlast. Mo`no pravoto e problem 20 go- Toa go ko~i procesot. Ama i donesena fizibiliti studija e inicijativite pokraj dini. Mo`ebi trebaat novi Zakonot za energetika ima i vo faza na izrabotka se resornoto ministerstvo metodi”, istakna Pe{evski. falinka {to ne ja definira glavnite proekti za gas- da gi dava i lokalnata to~kata kade se razdvojuva ifikacijata. DOMA[NITE BIZNISMENI vlast”, veli Besimi. prenosot so distribucijata. “Spored iskustvata na SO POVE]E KRITIKI Na sredbata pome|u ekonom- Moj predlog e da se sedne so drugite zemji, podobro skite ministri i ~leno- gradona~alnikot, ministrite e centralnata vlast da vite na Evropskata biznis za transport i ekonomija i ja dodeluva koncesijata asocijacija pove}e kritiki da se razgovara oti ima oti treba da se obezbedi imaa doma{nite otkolku lokalni partneri koi se pogolem pazar za da najstranskite biznismeni. Gas- zainteresirani za ovaa deme zainteresirani komifikacijata na Skopje, no i dejnost“, veli Konstantin panii koi }e investiraat na cela Makedonija vo tekot na celata debata se provle~e FATMIR BESIMI kako glavna tema. MINISTER ZA EKONOMIJA Doma{nite stopanst- “Fizibiliti studijata e ve}e zavr{ena. Sega se raboti na izgotvenici upatija ostri vuvawe na glavnite proekti, a potoa }e odime na razvoj na kritiki do ekonom- prenosnata mre`a, odnosno nejzina izgradba. Spored iskustskiot tim vo Vladata vata na drugite zemji, podobro e centralnata vlast da ja i pobaraa odgovori dodeluva koncesijata oti treba da se obezbedi pogolem pazar koga Makedonija }e gi za da najdeme zainteresirani kompanii koi }e investiraat re{i klu~nite prob- vo distribucija, no postoi mo`nost da ima dogovor so lokallemi na doma{nata nata vlast vo ovaa nasoka, a i mo`nost inicijativite pokraj ekonomija. resornoto ministerstvo da gi dava i lokalnata vlast”. Profesorot Konstantin Dimitrov predlo`i

M

Maestro Simon Trp~evski, makedonskiot kulturen ambasador, e prviot Makedonec koj kako solist nastapi na golemata scena na eden od najpresti`nite svetski koncertni sceni – wujor{kata Karnegi Hol. Makedonskiot virtuoz koj e edno od najpoznatite muzi~ki imiwa vo svetot u{te edna{ ja pretstavi Makedonija vo najubavo svetlo pred svetskata javnost. Publikata voodu{evena od maestralnata izvedba na Trp~evski go isprati so stoe~ki ovacii, a koncertot be{e rasprodaden nekolku dena pred nastapot. So ova u{te edna{ se potvrduva goleminata na ovoj makedonski umetnik, koj dosega mnogupeti ja poka`al svojata grandioznost, a so toa i Makedonija. Na koncertotvo Wujork koj se odr`a vikendov prisus-

SIMON TRP^EVSKI tvuvaa i ministerkata za kultura Elizabeta Kan~eska Milevska i na{iot ambasador vo SAD, Zoran Jolevski, koi bea osbeno zadovolni od uspe{nosta na koncertot prosleden so golemi ovacii vo prepolnetata sala. Maestro Trp~evski vo naredniot period }e prodol`i so negovoto osvojuvawe na svetot. Sledna koncertna destinacija na na{iot pijanist e Univerzitetot vo ^ikago, a pred toa Trp~eski }e prisustvuva na sve~enoto dodeluvawe na presti`nite francuski muzi~ki nagradi „Zlaten dijapazon” vo Pariz, za koi i samiot e nominiran so svojot prv orkestarski kompakt disk.

IK  GUBITNIK ZASPAN NA STRA@A

D

Dodeka gr~kata diplomatija dejstvuva agresivno, ne popu{taj}i vo nacionalnite pra{awa nitu pod pritisok na ekonomskata kriza, kako {to denovive izjavi {efot na gr~kata diplomatija, Dimitris Drucas, makedonskata strana za zagubite od gr~kite ofanzivi doznava od mediumite. Zatoa ne se znae koga to~no e izbri{an makedonskiot jazik od soodvetnata grafa vo li~nata karta na dr`avata od registarot na Obedinetite nacii, tuku samo znaeme deka promenata ja voo~ija novinarite pred dva dena. Zatoa i makedonskoto Ministerstvo za nadvore{ni doprva }e reagira, preku svojot ambasador vo ON, Slobodan Ta{ovski, a dotoga{ }e se obide odgovornosta za nedostatokot na budnost da ja zata{ka zboruvaj}i za antimakedonskite konspiracii pome|u gr~kite diplomati i



SLOBODAN AN TA[OVSKI slu`benicite na ON. Od MNR duri go znaat i scenarioto po koe se slu~ilo bri{eweto na jazikot, a imeno, se somnevaat deka vakvata izmena e „maslo” na gr~ki diplomati koi se javile vo Oddelenieto za Generalno sobranie i menaxirawe na konferencii i pobarale promena, pod izgovor deka „imalo gre{ka”. Velat i deka ova ne bilo prvpat da se napravi izmena vo registarot. Pa, koga seto ova go znaat, zo{to toga{ na pretstavnicite na makedonskata misija vo ON ne im padnalo na pamet (kako {to se setile novinarite), da sledat {to se slu~uva so li~nata karta na dr`avata vo ON, vo vaka indikativna situacija koga dobivme godi{en izve{taj od Evropskata komisija vo koj na{iot jazik namesto Makedonski e naveden kako dr`aven?

 MISLA NA DENOT

MOJOT BIZNIS SEKOGA[ MI E SMRTNO DOSADEN. GI PREFERIRAM BIZNISITE NA DRUGITE LU\E

OSKAR VAJLD IRSKI DRAMSKI PISATEL


4 15.11.2010

NAVIGATOR

PONEDELNIK

QUP^O ZIKOV

26

...POGLED NA DENOT...

ALFA TV!

e posraa vo ga}i vo nekoi centri koi gi lociram, i kaj vlasta, i kaj opozicijata, otkako slu{naa deka Alfa TV }e se prodavala na Pink. Denovive mo`e da zdivnat, i da oble~at novi ga}i, se razbira! [terjo nema namera da se prodava! Voznemirenosta kaj vlasta osobeno ja gledam kaj nivnite “mediski kadri” vo dvete privatni televizii, so nacionalni koncesii, ~ii sopstvenici se i lideri na koaliciski partii vo vlasta! Toa se dva “paradr`avni”, a privatni, servisi so svoja diskutabilna programska {ema (dominanto srpska (!?) koja vodi do pove}e indikativni zaklu~oci!? Ottuka, ako be{e prodadena Alfa na Pink, pretpostavkata e deka ovie dve televizii koi ~etiri godini `iveat samo blagodarej}i na dr`avanata pomo{ preku Buxetot, logi~no }e dobieja “konkurencija vo dvorot”!? Barem na toa upatuva zaklu~okot koj go vidov od eden tekst objaven na portalot “Time.MK” vo koj se veli: “Vo javnosta se {pekulira deka direktorot na Pink, @eqko Mitrovi} e blizok prijatel na prviot ~ovek na UBK, Sa{o Mijalkov”. Na drugata strana, pak, be{e edna sme{na grupacija (politi~ari i novinari) koja podolgo vreme smeta deka Alfa TV prirodno i pripa|a na opozicijata (SDSM)! Od prviot moment ovie de~ki ne razbraa deka Alfa TV e klasi~en privaten proekt, koj edinstvenite finansii gi dobiva so investiciite {to gi pravi grupacijata Fer{ped, i kompanii so koi taa e dogovorena. Za `al i edna grupa jadni novinari i urednici vo samata Alfa TV, od prviot den koga vlegoa na rabota - mislat deka platata ja zemaat od “Biha}ka bb”, a ne od Fer{ped! Ova i napravi prili~no golema {teta na televizijata! Zatoa i koga “pukna informacijata” za proda`bata na Alfa

S  ^ETIRI GODINI TAPKA VO MESTO PROEKTOT “MALI HIDROCENTRALI”

OD VETENI 400 ELEKTRANI ]E SE GRADAT SAMO 35 Za ~etiri godini Vladata sklu~ila dogovor za izgradba na samo 35 mali hidrocentrali, od vkupno 400. Od Ministerstvoto za ekonomija ne objasnuvaat zo{to ne se realizira proektot. Nekolkute investitori, pak, se `alat na slo`enite administerativni proceduri KATERINA POPOSKA 21.056 megavat-~asovi, poposka@kapital.com.mk odnosno prose~noto godi{no proizvodstvo od 85.000 MWh. O~ekuvanite investicii se na nivo od 38,7 milioni evra. Vo buxetot na ime ednokraten nadomest za koncesija dosega se uplateni vkupno 3,7 milioni evra”, velat od Ministerstvoto za ekonomija. Bavno se realizira vla- Kako {to informiraat diniot proekt za izgradba ottamu, vo ~etvrtiot javen na 400 mali hidrocentrali oglas, Vladata na sednica vo Makedonija. Za ~etiri odr`ana vo oktomvri gogodini Vladata sklu~ila dinava izbra najpovolni dogovori za izgradba na ponuduva~i za 13 lokacii samo 35 mali hidrocen- od po 15,5 megavati, so trali, so devet doma{ni o~ekuvano godi{no proizi stranski kompanii. Iako vodstvo na elektri~na Vladata si postavi rok energija od 63.000 megavatdeka do 2013 godina treba ~asovi struja. da se izgradat site 400 “Investicijata e proceneta mali hidrocentrali, po- na 25-30 milioni evra. Po datocite go ru{at optimiz- uplatata na ednokratniot mot deka proektot }e bide nadomest od 1,8 milioni uspe{en. Od Ministerst- evra, }e se potpi{at i voto za ekonomija nema dogovori za koncesija” informacija dali nekoja velat od Ministerstvoto od malite elektrani ve}e e za ekonomija. pu{tena vo upotreba. Nema Vo me|uvreme, postojnite objasnuvawe nitu zo{to ne investitori se `alat deka se realizira izgradbata na slo`enite administrativni malite, no ne i nezna~ajni proceduri, lo{o skroenata hidrocentrali. tenderska dokumentacija, “Vkupniot instaliran ka- nere{enite imotno-pravni pacitet na ovie 35 mali problemi se glavnite barihidrocentrali iznesuva eri koi gi popre~uvaat

B

 3 FAKTI ZA...

0,5% 9,7% 5,6%

nivnite investicii. Avstriskata energetska kompanija Enerxi Coter Bau docni so izgradbata na prvite 16 mali hidrocentrali, za koi vo juli minatata godina dobi koncesii za voda. Namesto da po~ne da gi proizveduva prvite kilovat-~asovi struja u{te pred devet meseci, proektot s$ u{te e zaglaven vo administartivni lavirinti. Minatoto leto, koga pretstavnici na avstriskata kompanija i na Vladata gi potpi{aa dogovorite za koncesii, najavija i deka prvata mala centrala }e proraboti ve}e vo fevruari godinava. U{te toga{ grade`nite raboti na teren s$ u{te ne bea po~nati. Spored uslovite, investitorot treba vo rok od edna godina od potpi{uvaweto na dogovorot da po~ne da gradi,a da zavr{i za tri godini. Pretstavnikot na avstriskiot investitor vo Makedonija, Samoil Celeski, docneweto na proektot go objasnuva so slo`enite administrativni proceduri. “Nie go presmetavme rizikot deka verojatno }e se soo~ime so administra-

tivni pre~ki. Glavnite problemi bea nepostoeweto urbanisti~ki planovi na lokacii kade {to treba da gradime, kako i slo`enite proceduri za da se dobijat dozvolite za gradba. Nekoi op{tini nemaat dovolno kapacitet da go isturkat proektot. Nam mnogu vreme ni odzede vadeweto na dozvolite. Sega gi finalizirame site postapki za dobivawe dozvoli za gradewe na odredeni lokacii, za donesuvawe na urbanisti~ki planovi, taka {to najverojatno naprolet }e po~neme da gi gradime prvite mali hidroelektrani“, objasnuva upravitelot na makedonskata firma, Samoil Celeski. Celeski priznava deka dinamikata na realizacijata na ovoj proekt se zabavila pove}e otkolku {to se nadevale, no uveruva deka proektot nema da propadne i deka vo slednite dve godini }e gi zavr{at site 16 mali centrali, vredni okolu 16 milioni evra. Koncesiskiot dogovor predviduva Avstrijcite da operiraat so hidrocentralite 20 godini, a potoa da & gi predadat na dr`avata.

 PROCENKI...  MILE JANAKIESKI

minister za transport i vrski

PADNA INDUSTRISKOTO PROIZVODSTVO VO ZEMJITE OD EVROPSKATA UNIJA VO SEPTEMVRI RAST NA INDUSTRISKOTO PROIZVODSTVO VO SEPTEMVRI ZABELE@ALA IRSKA, [TO E NAJGOLEM RAST OD SITE ZEMJI VO EU

NAJGOLEM PAD ZABELE@ALO INDUSTRISKOTO PROIZVODSTVO NA MALTA

VLADATA POKRENA INICIJATIVA ZA INVESTICII VO @ELEZNICATA ladata planira investicii vo Makedonski `eleznici vo sorabotka so me|unarodnite institucii, izjavi ministerot za transport i vrski Mile Janakieski. “Vladata usvoi nacrt analiza i Ministerstvoto za transport i vrski vo sorabotka so Ministerstvoto za finansii }e zapo~ne komunikacija so me|unarodni finansiski institucii da vidime dali tie }e bidat zainteresirani da go pomognat ovoj proces bidej}i samite sme svesni deka, pred se, patni~kite vagoni se mnogu zastareni, poslednite 40-50 godini voop{to ne e investirano vo niv. Vladata na RM ima volja i ve}e e pokrenata inicijativa da so edna takva golema investicija se investira vo patni~kite vagoni, re~e Janakieski po elektronskata distribucija na CEMT-dozvolite za 2011 godina.

V

“Ne razbiram ... {to }e be{e ako Alfa dobie{e ponuda od hrvatskata TV Nova”, na primer!!?? na Pink, tie u{te prviot den se rastr~aa da si pobaraat nova rabota vo A1, A2 ... kako {to slu{am, kapetanot na informativnata redakcija na televizijata (glavniot urednik) prv go napu{til brodot! Krajno, neprofesionalno, da se misleleo samo na “svojot gaz”, mnogu eftino, i pomalku “pederski” da mi prostate na izrazot ... No, tuka }e prestanam da go komentiram ovoj del, oti mnogu se nerviram (!?), a }e ostavam na sopstvenicite na Alfa TV da si re{avaat, sega koga vidoa so koi se “pizdi” si imaat rabota vo sopstveniot dvor! Vo javnosta minatata nedela se debatira{e na nekolku to~ki, koi nemaa vrska so mediumskiot biznis (!?) Eve ... “Za {to stanuva zbor za biznis ili za politi~ki interesi? [to e pri~inata za kupuvaweto na Alfa TV od strana na srpskata televizija Pink? Ekspertite o~ekuvaat pad na kvalitetot na informiraweto”!? Ponatamu: “Kupuvaweto na Alfa TV od strana na srpskata televizija Pink povtorno go aktuelizira pra{aweto na politizacija na mediumskiot prostor i slobodata na govorot vo Makedonija”!? Ne gi razbiram dilemite ... Zo{to bi bilo taka ... [to }e be{e ako Alfa dobie{e ponuda od hrvatskata TV Nova, ili RTL!!?? Ajde sega da vidime {to imame deneska (ponedelnik 15 noemvri 2010) ... vo odnos na site iska`ani gluposti minatata nedela okolu proda`bata na Alfa TV ... Prvo, Pink TV na magnatot @eqko Mitrovi} ja kupi televizijata K-15! Od aspekt na investicijata Mitrovi} ja ostvari svojata strate{ka cel vlez vo nacionalna-satelitska tv koncesija na makedonskiot pazar! Biznis interesite se ostvareni (a toa }e go vidime site naskoro)! Vtoro, na{ite takanare~eni eksperti za mediumi gi nema da komentiraat sega {to ova zna~i! Direkten argument deka nivnite glupavi analizi minatata nedela mnogu pove}e bea fokusirani du{egri`ni~ki na idninata na Alfa TV (onaka kako {to tie ja zamisluvaat vo opoziciski kontekst na idninata na SDSM), otkolku na vleguvaweto na Pink! Treto, koga ve}e poka`aa prili~no du{egri`ni{tvo okolu takanare~enata “srbizacija” na mediskiot prostor so vleguvaweto na Pink, bi sakal da gi slu{nam {to }e ka`at na faktot deka site ostanati tri seriozni televizii (A1, Kanal 5 i Sitel) se preplaveni od srpski programi: filmovi (partizanski i nekoi socijalni srpski koi nemaat dopirni to~ki so makedonskoto op{testvo, selski srpski serii od tipot “Selo gori, baba se ~e{la”, Opstanok, Farma ...) [to mol~ite bre eksperti mediski! Ni{to od toa ne odi na Alfa TV!? Kade e va{ata emocija sega! Ili “ne ve na{timale” vakva reakcija da iska`ete! ^etvrto, go pozdravuvam menaxmentot na A1, koj poka`a visok prag na energi~nost! Pred javnosta izleze osve`ena so novi studiski prikazi na informativnata programa, i so nov grafi~ki dizajn! Taka treba! Kamo sre}a da slu{neme deka idniot mesec na makedonskiot pazar }e vleze i nekoja druga stranska televizija! Ova e vistinskiot efekt! Konkurencija ...


POLITIKA

PONEDELNIK

15.11.2010

TA^I: IMETO NE E PROBLEM NA ALBANCITE

PROTESTITE NA SDSM PRODOL@UVAAT VO [TIP

roblemot {to Makedonija go ima so Grcija vo vrska so imeto, spored liderot na DPA, Menduh Ta~i, ne treba da gi interesira Albancite. „I~ ne ne interesira problemot so imeto. Toa e problem na Makedoncite, koi baraat jas da se solidariziram so niv zatoa {to nekoj saka da im go uni{ti identitetot, a tie sekojdnevno, po~nuvaj}i od ustata na premierot, pa se do obi~niot Makedonec, mene mi go uni{tuvaat identitetot, spomnuvaj}i makedonska dr`ava, makedonska kultura, makedonska armija”, izjavi Ta~i. Albancite vo Makedonija se politi~ki diskriminirani, smeta Ta~i, {to spored nego e pri~ina i za ekonomska obespravenost vidliva od na~inot na koj se raspredeluva dr`avniot buxet.

ocijaldemokratskiot sojuz na Makedonija so protesten miting vo [tip }e prodol`i da i se sprotistavuva na nenarodnata vlast na Nikola Gruevski, objavi v~era Centarot za komunikacii so javnosta na najgolemata opoziciona partija. "Na 21 Noemvri, vo 18 ~asot, vo [tip, na plo{tadot „Sloboda”, povtorno site zaedno, so narodot, da go digneme glasot protiv bedata, siroma{tijata, korupcijata, o~ajnata ekonomska situacija vo zemjata,

P

Liderot na DPA najavi racionalen pristap zboruvaj}i za mo`na koalicija so SDSM po slednite parlamentarni izbori. „Jas sum politi~ar i nemam problem da razgovaram so sekogo. Bez ogled koja politi~ka sila }e dobie legitimitet od makedonska strana, }e ni bide legitimen partner za dogovor, za zaedni~ko vladeewe, pod uslov da se dogovorime i za na{ata platforma”, re~e Ta~i.

S

izolacijata i pogubnata politika na ovaa Vlada", izjavi generalniot sekretar na SDSM, Andrej Petrov. Toj re~e deka pretstojniot antivladin protest }e se nadovrze na golemiot protesten miting vo Skopje, i na uspe{niot naroden sobir {to se odr`a vo Prilep na denot na po~etokot na borbata na makedonskiot narod protiv fa{izmot. "I ovojpat, narodot predvoden od SDSM, sega od [tip i isto~na Makedonija, }e i isprati poraka

5

na vlasta deka e vreme da si zamine pred da go uni{ti i ona malku {to ostana vo zemjata", re~e Petrov.

PREDMETITE ZASTARUVAAT PO DVE GODINI KRIEWE

EDEN MILION EVRA PROPADNAA VO SUDSKITE FIOKI!  Objasnuvaweto na sudiite zo{to gi krijat predmetite e deka imaat nedovolno dokazi, a se prenatrupani so rabota poradi deficit na kadar MARIJA SEVRIEVA

sevrieva@kapital.com.mk

51 sudski predmeti propadna poradi zastaruvawe na deloto, otkako celi dve godini sudiite ne postapile po prekr{o~nite predmeti vo patniot prevoz, a onie sudii koi postapuvale po predmetite, vo svojata a`urnost drasti~no gi namaluvale kaznite za prekr{itelite. Spored analizata na Dr`avniot inspektorat za transport, vo re~isi site slu~ai vo koi bile konstatirani prekr{oci dostavuvale prekr{o~na prijava do sudovite vo zakonskiot rok od 15 do 20 dena, a sudiite gi vadele predmetite od fioka po istekot na dve godini, vremeto potrebno za predmetot da zastari. Od Ministerstvoto, kako {to velat, so `alewe konstatiraat deka vakvata analiza poka`ala seriozni otstapuvawa na sudiite od nivnite nadle`nosti i baraat od Sudskiot sovet da bidat sankcionirani sudiite koi ne postapuvale po predmetite. Spored analizata na Inspektoratot, najmnogu odluki za zastarenost donele isti sudii vo osnovnite sudii

4

vo Ohrid, Kumanovo i Prilep. "Kapital" dojde do nekoi od imiwata na sudiite od kumanovskiot sud. Spored podatoci dobieni od izvori vo Ministerstvoto, Marina Di{kovska, Jagotka Denkovska, no i pretsedatelot na sudot, Safer Mehmeti, ~uvale predmeti vo fioka. Pretsedatelot Mehmeti objasnuva deka prdmetite za koi od mediumite ~ul deka se “tovari” gi ~uval vo fioka od opravdani pri~ini: "Se odnesuva za predmeti od 2007 godina. Za toj period tvrdam deka vinata za nepostapuvawe po tie predmeti ne e vo sudiite. Tuka postojat i golem broj drugi okolnosti, kako docnewe vo dostavata na predmetot, nekompletirani dokazi i barawa vo predmetot", veli Mehmeti. Spored podatocite od istiot izvor, vo gostivarskiot osnoven sud, Fadil Xelili i ]irko Mihailovski se del od sudiite koi ne gi re{avale predmetite navreme. "Sudot ima nedostig od sudii i ostanat stru~en kadar. Sudiite postapuvaat po prekr{o~ni predmeti, predmetot se sro~uva, pa se zaka`uva ro~i{te i se ~eka uredna dostava, bidej} i bez uredna dostava ne mo`e da se odlu~uva", veli

KAKO DA SE PODOBRI SUDSKATA PRAKSA?

portparolot na sudot, sudijata Eljesa Aliji. Pretsedatelkata na Osnovniot sud vo Skopje, Lidija Nedelkova, veli deka s$ u{te gi nema videno spisocite i imiwata na sudiite . Spored podatocite na "Kapital", sudiite Selmani Kadrie, Greta [i{kova, Petrovska Liljana "kriele" i po nekolku predmeti vo fioka. "Treba da se proveri dali tu`bite bile navremeno dostavuvani, no i dali

PRODOL@UVAAT PARTISKITE PREPUKUVAWA ZA AFERATA "NADE@" iderot na SDSM, Branko Crvenkovski, ne go zagri`uva odlukata na Antikorupciskata komisija za preispituvawe na navodnata zloupotreba na 340 iljadi evra za reklamirawe i PR strategija vo 2008 godina, i za negovo mo`no krivi~no gonewe. „Ne e va`no koj mi gi prepora~al PR ekspertite ili koj go potpi{al dogovorot za nivno anga`irawe, za{to odlukata ja donesov jas i taa e zakonski ~ista, pa od ovoj aspekt ne mi trepnuva oko za sè {to se slu~uva", izjavi Cr-

L

venkovski. Toj mu odgovori i na prviot aktikorupcioner, Ilmi Selami, koj se `ale{e deka SDSM vr{i pritisok vrz komisijata. "Se raboti za notorna laga. Ne e vistina deka SDSM vr{el pritisok vrz Komisijata, no jasno e deka imalo pritisoci od aktuelnata vlast, a Selami potkleknal na tie pritisoci”, re~e Crvenkovski. Od druga strana, VMRODPMNE, go obvini Crvenkovski za predizvikuvawe me|unaroden sklandal so slu~ajot "Nade`".

"SDSM preku pretsedatelot na Centralniot odbor, Ana Pavlovska-Daneva, javno ka`a deka Borut Pahor, premierot na Slovenija go sovetuval Crvenkovski da gi anga`ira ekspertite. Sramno e {to SDSM vo golemata afera Nade` svesno vklu~uva ime na premier na druga prijatelska dr`ava. Za sre}a slovene~kiot premier Pahor demantira{e deka mu pomagal na Crvenkovski pa toj mora{e da se povle~e", izjavi Aleksandar Nikolovski, od VMRODPMNE.

sudot bil nadle`en za tie predmeti. Sme imale slu~ai koga se gubelo vreme na predmeti za koi sudot voop{to i ne bil nadle`en", objasnuva Nedelkova. Od Sudskiot sovet informiraat deka dokumentacijata {to ja dobile od Ministerstvoto e obemna, bidej}i stanuva zbor za pove}e stotini predmeti. Ovie predmeti }e se rasporedat na ~lenovite na Sovetot koi se nadle`ni za

konkretnite sudovi na koi se odnesuvaat pretstavkite. "So ukinuvaweto na delovi od pravilnicite za utvrduvawe na odgovornosta kaj sudiite od strana na Ustavniot sud, malku sme hendikepirani vo toj pogled i celata postapka mo`e malku da se odlo`i”, veli Gr~ev. Kriteriumite za utvrduvawe na odgovornosta na sudija koj ne postapuval po prekr{o~ni dela se razli~ni za sekoj slu~aj

Vo ramkite na pomo{ta za izgradba na moderen praven sistem vo Makedonija, kralstvoto Holandija go po~na Proektot za sudska praksa. "Nemaweto sudska praksa vlijae vrz kredibilitetot na sudovite i na pristapot na gra|anite do pravdata. Doslednoto po~ituvawe na sudskata praksa mo`e efektivno da go re{i problemot. Sudskata praksa prestavuva upatuvawe na sudiite kako da gi nosat odlukite koi imaat pogolemo zna~ewe", veli ambasadorkata na Holandija, Simone Filipini. i Sudskiot sovet naj~esto poedine~no gi utvrduva kriteriumite po koi }e se vodi. Kako {to veli Gr~ev, nekoga{ mo`e da e dovolen i samo eden predmet za koj e o~igledno deka stoel vo fioka pove}e godini, deka pristignuvale poplaki od strankite, a sudijata gi ignoriral.

KOWANOVSKI: VLEZOT VO NATO E PRA[AWE NA VREME akedonija }e stane polnopravna ~lenka na NATO toga{ koga }e pobedi principielnosta nad neprincipielnosta, smeta Ministerot za odbrana, Zoran Kowanovski. Toj se nadeva deka ova }e se slu~i vo kus rok, no, sepak ne e optimist deka }e dobieme pokana na pretstojniot NATO Samit vo Lisabon. "Ako NATO principielno go vrednuva ona {to Makedonija go pravi vo odnos na Alijansata, vo odnos na regionalnata sorabotka i bilateralnite odnosi so zemjite, nema da bide iznenaduvawe i ako staneme ~lenka na NATO", izjavi Kowanovski vo intervju za MIA. Ministerot bi sakal vo Lisabon, pokraj glavnata to~ka – noviot strate{ki koncept na NATO, i Makedonija da se najde na dnevniot red na Samitot, so {to bi se ispratila jasna poraka deka ~len-

M

stvoto vo NATO e otvoren proces. "Mislam deka ne postoi popodgotvena zemja od Republika Makedonija i zatoa treba da se isprati jasna poraka deka vratite na NATO se otvoreni", re~e Kowanovski. Vleguvaweto vo Alijansata pod privremenata referenca, PJRM, spored nego }e go uslovi eventualnata neproduktivnost na ponatamo{niot pregovara~ki proces so Grcija.


6 15.11.2010 FOKUS: KADE E MAKEDONIJA 20 GODINI PO VOVEDUVAWETO

PARTIITE PROPA\AAT, POLIT KATERINA SINADINOVSKA sinadinovska@kapital.com.mk d k k l k

GABRIELA DELOVA delova@kapital.com.mk

akedonija minatata nedela odbele`a 20 godini od odr`uvaweto na prvite pove}epartiski izbori. Dvaeset godini na ma~na tranzicija so obidi da se fati tek so modernite svetski politi~ki procesi, da se obezbedi stabilnost i prosperitet na malata dr`ava preku integracija vo Evropskata unija i vo NATO. Ona {to uspea da se izbegne pri osamostojuvaweto (do denes politi~kite eliti od 90-te godini so gordost velat deka Makedonija edinstvena uspea da se razdeli od SFRJ bez nieden ispukan kur{um) vo nekoja druga forma se pojavi desetina godini podocna, so konfliktot vo 2001 godina. Konflikt i primirje preku Ohridskiot ramkoven dogovor, kako mo`ebi najva`niot moment vo mladata makedonska nezavisna istorija. A, pred nego embargo od Grcija, blokadi, neuspe{en atentat vrz prviot pretsedatel, Kiro Gligorov, misteriozna smrt vo avionska nesre}a na vtoriot pretsedatel, Boris Trajkovski, postojani sopki i odnadvor i odvnatre na patot za Brisel i na patot za sozdavawe dr`ava so site ni{ani. I najva`noto pra{awe, otvoren spor na me|unarodnata scena za imeto na dr`avata. Dvaeset godini po proglasuvaweto na samostojna, nezavisna i suverena Republika Makedonija, dr`avata s$ u{te skita na svojot pat, dlaboko podelena odvnatre, ne samo za na~inite preku koi treba da se stigne do klu~nite celi i strate{ki odrednici, tuku ~estopati i za nivnata opravdanost. Mo`ebi tokmu poradi ovaa nesigurnost za patot po koj se odi i za ~ekorite koi se prezemaat, nestabilnosta na politi~koto rakovodstvo, koe, kako {to se menuva na ~etiri godini, taka go menuva kursot na vodewe na dr`avata, i toa za vitalnite pra{awa, celi dve decenii zemjata se ma~i so istite problemi. Problemot za imeto so ju`niot sosed stana mnogu pogolem otkolku {to mo`e{e da se predvi-

M

 So nestabilni me|uetni~ki odnosi vnatre, krajno nesigurni pozicii na me|unarodnata scena i blokada na evroatlantskite integracii, katastrofalni padovi na ekonomijata i nereformirano sudstvo i zdravstvo, vo Makedonija po dve decenii logi~no se nametnuva pra{aweto - zarem ova e idninata {to ja vizionirale politi~arite koga zemjata vleze vo pluralizmot na politi~ki plan? di na po~etokot od 90-te godini. Ako se pogledne nanazad, mo`e da se zaklu~i samo deka poziciite na dvete dr`avi, osven vo nekolku navrati na zbli`uvawe, stanuvale samo poradikalni i pote{ki za nao|awe kompromis. Poradi ovoj spor, koj za mnogumina e duri i iracionalen, dr`avata stoi pred vratite na NATO i na Evropskata unija, a vremeto minuva i zemjite od regionot se fa}aat i go prezemaat oroto, ~ij prv igraorec do neodamna be{e tokmu Make-

donija. Poddr{kata {to zemjata ja dobiva od ostanatite ~lenki na Unijata i na NATO e samo deklarativna. Odnosite i so drugite sosedi ne se za falewe. Bugarite s$ u{te pra}aat pisma vo koi ja “klevetat” Makedonija za represii vrz “bugarskite” `iteli i tvrdat deka kaj niv nema makedonsko malcinstvo. Za Albancite, isto taka, lu|eto od Mala Prespa se s$ drugo, osven Makedonci. A, na problemot so Srpskata pravoslavna crkva te{ko mu se gleda

krajot vo bliska idnina. Tuka e i mladata dr`ava Kosovo, so koja Makedonija s$ u{te ne znae kako da se postavi, pa igra toplo–ladno, vo zavisnost koj vetar }e duvne od Pri{tina ili od Belgrad. ^UVSTVITELNI ME\UETNI^KI ODNOSI Doma i devet godini po potpi{uvaweto na Ohridskiot dogovor, me|uetni~kite odnosi s$ u{te se ~uvstvitelni, i spored site analizi, dovolna e mala iskra za tie povtorno da plamnat.

Podelenosta na op{testvoto po etni~ka linija e evidnetna i tuka ne e problem samo podelenosta na mediumite, kako {to zabele`uva Brisel. Menaxiraweto i balansiraweto na odnosot me|u Makedoncite i Albancite e sekojdnevna borba {to bara seriozna strategija i nu`na takti~nost, {to na vlasta ne samo {to ne & odi od raka, tuku i ~estopati voop{to ja nema. Od druga strana, tuka e i porazenata ekonomija, so nevero-

PLURALIZAM IL postoi li navistina pluralizam vo Makedonija? Politi~kata sostojba vo zemjata, vladeeweto na pravoto i na demokratijata, sposobnosta na instituciite i nivnite kapaciteti se s$ u{te oblasti vo koi me|unarodnite organizacii go pravat najsilniot monitorng so godini. Ako se zemat predvid zabele{kite koi doa|aat od Evropskata unija, toga{ pove}e od jasno e deka Makedonija s$ u{te go nema vistinskoto nivo na pluralizam, a so toa i vistinskiot stepen na demokrati~nost. Evropskata unija zabele`uva deka demokratijata vo zemjava se odviva so zabaveno tempo, osobeno poradi toa {to s$ u{te ne postoi jasna podelba na zakonodavnata, izvr{nata i sudskata vlast.

A

“S$ u{te postoi nametnuvawe na izvr{nata vrz sudskata vlast”, stoi vo izve{tajot. Spored analiti~arite, pak, potvrda za stepenot na pluralizam i demokrati~nost vo zemjava treba da se bara vo samite politi~ki partii i nivnite lideri. “Toa {to od edna strana sekoja godina stanuvame svedoci na novi politi~ki partii i na partii koi zgasnuvaat, a od druga strana na scena s$ u{te gi imame istite lideri i ~elnici, ne treba da n$ donese do zabluda deka vo Makedonija postoi pluralizam. Naprotiv, nie sme ednistvena zemja vo koja samo liderite ostanuvaat, a partiite propa|aat”, velat tie. Savo Klimovski, univerzitetski profesor i porane{en pretsedatel na Sobranieto, smeta deka pluralizmot e odraz na demokratijata.


NA PLURALIZMOT?

PONEDELNIK

TI^ARITE VE^NI! Qubislav Ivanov Yingo, Stojan Andov i Tito Petkovski se edinstvenite pratenici koi 20 godini sedat vo prateni~kite klupi, i pokraj toa {to se smenija pet parlamentarni sostavi.

jatni nad 30% nevrabotenost, so statisti~ki podatok za sekoj tret siroma{en gra|anin, so konstantno zgolemuvawe na tro{ocite za `ivot i zakotven `ivoten standard, so pove}e od dve milijardi evra javen dolg, od koj parite najmalku se koristat za razvoj, so prazni fondovi i uni{teno stopanstvo. Sostojbite vo zdravstvoto, obrazovanieto, sudstvoto, javnata administrcija, socijalnata politika i mediumite baraat itni reformi, koi s$ u{te stojat kako predlozi na hartija. So vakvi sostojbi vnatre, krajno nesigurni pozicii na me|unarodnata scena, otvoren problem so Grcija (dr`ava, koja, ironi~no, e najgolemiot investitor od site sosedi), na koj namesto da se raboti, se bildaat rejtinzi i se grabaat politi~ki poeni, vo Makedonija po dve decenii postoewe neizbe`no e da zapra{ame - za vakva li idnina

sonuvaa onie koi gi udiraa temelite na dr`avnosta!?. PRATENICI PO MERKA NA PARTISKITE [EFOVI Pet parlamentarni sostavi se smenija vo Sobranieto od odr`uvaweto na prvite izbori na 11 noemvri 1990 godina. Vo pette izborni ciklusi (vo 2008 godina bea predvremeni) problemot so makedonskiot zakonodaven dom ostana ist i, spored postarite pratenici, koi sega od distanca ja nabquduvaat politi~kata scena, samo stanuva{e s$ pogolem – direktnata involviranost na partiskite politiki vo procesot na odlu~uvawe i pretstavuvawe na gra|anite. Samite pratenici deneska priznavaat deka slepo se slu{aat naredbite od partiskite {tabovi, deka nedostiga vistinska rasprava i dijalog, a deka porazuva faktot {to zakonite ne se ni ~itaat i pogolem del od pratenicite ne se ni javuvaat za zbor, a nekoi duri ne se ni pojavuvaat na svoite rabotni mesta. Aktuelniot spiker, Trajko Veqanovski, veli deka prvite izbori, zaedno so referendumot, ja krunisaa posvetenosta na makedonskiot narod i na site gra|ani za nezavisna dr`ava, vo ~ija osnova se parlamentarnata demokratija, ~ovekovite prava i vladeeweto na pravoto. “Vo isto vreme, so prvite parlamentarni izbori i prviot pove}epartiski parlament, fakti~ki i ustavno-pravno i, sekako, dr`avotvorno po~nuva procesot na gradewe na samostojnata dr`ava, implementacija na demokratskite principi, a so toa i ostvaruvawe na strate{kite opredelbi, sozdavawe demokratsko op{testvo vo koe gra|anite }e bidat nositeli

KANCELARII SO DVE BIROA I ^ETIRI STOL^IWA! “Primiv mnogu stranski delegacii, a doa|aa kako vo afrikankska dr`ava. Zada~ata mi be{e da ja afirmiram na{ata dr`ava. Imav kancelarija so dve biroa i 3-4 stol~iwa. Nepristojno mesto. Zatoa gi primav vo kabinetot na Vasil Tupurkovski, koj toga{ be{e pretstavnik na jugoslovenskata federacija”, veli Nikola Koneski, pretsedatel na Komisijata za sproveduvawe na prvite pove}epartiski izbori. na vlasta, vklu~uvawe na prepoznatliv, no i odgovoren subjekt vo me|unarodnite organizacii, a vo tie ramki i na{ata opredelba za evroatlantskite integracii”, istaknuva Veqanovski. Pratenicite od prethodnite sostavi ocenuvaat deka politi~kata scena e devalvirana i deka vo nikoj slu~aj ova ne e parlamentot {to tie go pametat. Velat deka fali seriozen anga`man, namesto formalen akt na glasawe na narodnite pretstavnici vo kreiraweto na demokratskite i legislativnite principi na dr`avata, i deka e potrebna pogolema svest za odgovornosta i na~eweto na funkcijata {to ja vr{at. “Razlikata me|u nas i sega{nite pratenici e ogromna. Nie toga{ se vklu~ivme vo politikata i bevme pratenici so edna cel – da se napravi ne{to za idnite generacii i da im se ostavi.

LI PARTOKRATIJA!? “Ako nas ni stignuvaat zabele{ki deka sme vo zastoj i deka parlamentarnata demokratija ni e vo zarodi{, toga{ ne mo`eme da ka`eme deka vo Makedonija postoi pluralizam. Kaj nas, namesto plurazilam, postoi partokratija kade {to liderite ostanuvaat ve~ni, a partiite propa|aat. Makedonija dosega ima izgubeno mnogu partii, no liderite si

stojat. Ova poka`uva deka vo dr`avata nema op{t prostor za pluralizam, odnosno na koe nivo ni e demokratijata vo zemjata”, veli toj. So sli~en stav e i univerzitetskiot profesor Mersel Biqaqi. Spored nego, namesto demokratijata da

SAVO KLIMOVSKI PORANE[EN PRETSEDATEL NA SOBRANIETO “Pluralizmot e odraz na demokratijata. Ako nam ni stignuvaat zabele{ki deka sme vo zastoj i deka parlamentarnata demokratija ni e vo zarodi{, toga{ ne mo`eme da ka`eme deka vo Makedonija postoi pluralizam.”

ni se razviva sekoja godina, nie ~ekorime nanazad. “Prvite godini otkako po~na pluralizmot vo Makedonija bea godini na ideali i entuzijazam. Toga{nata struktura be{e odraz na profesionalnost, stru~nost i spremnost. Me|utoa, so pominuvawe na godinite, so razvojot, poto~no nerazvojot na demokratijata, namesto od godina vo godina da se sozdavaat s$ poodgovorni, poprofesionlani i podobri institucii vo dr`avata, nie se dvi`ime nanazad. Denes mo`e da se zabele`i deka kapacitetot na instituciite e daleku poslab otkolku {to be{e porano, {to dava negativen kontrast na parlamentarnata

15.11.2010

7

KOI PARTII GO SO^INUVAA PRVIOT PARLAMENTAREN SOSTAV? 1. VMRO-DPMNE 2. Socijaldemokratski sojuz na Makedonija 3. Sojuz na reformski sili na Makedonija 4. Socijalisti~ka partija na Makedonija 5. Stranka na Jugoslovenite vo Makedonija 6. Partija za demokratski prosperitet 7. Mladata demokratsko-progresivna stranka 8. Partija za demokratski prosperitet vo Makedonija 9. Narodna demokratska partija 10. VMRO-Demokratska partija 11. Partija za celosna emancipacija na Romite 12. Nezavisni pratenici

KOI PARTII GO SO^INUVAAT PARLAMENTOT DENES? 1. VMRO-DPMNE 2. Socijalisti~ka partija na Makedonija 3. Demokratska obnova za Makedonija 4. Partija za evropska idnina 5. Demokratski sojuz 6. VMRO-makedonska 7. Demokratska partija na Srbite vo Makedonija 8. Demokratska partija na Turcite vo Makedonija 9. Sojuz na Romite od Makedonija 10. Stranka na demokratska akcija na Makedonija 11. Socijaldemokratski sojuz na Makedonija 12. Demokratska unija za integracija 13. Nova socijaldemokratska partija 14. Liberalno-demokratska partija 15. Liberalna partija na Makedonija 16. Nova alternativa 17. Demokratska partija na Albancite 18. Nova demokratija 19. Nezavisni pratenici Nikoj ne vleguva{e vo ova od li~ni pri~ini”, veli Xafer Alilovski, porane{en pratenik na SDSM. So nego se soglasuva i pratenikot na toga{nata PDP, Abdurahman Aliti. “U~estvuvav 12 godini vo Parlamentot, no za prvpat na svojot maj~in jazik. Ve molam site vas koi denes ste pratenici da gi dr`ite nacionalizmot i preteraniot patriotizam podaleku.

Probajte da se nadminete sebesi. Na primer, ako opozicijata ima razumen predlog, neka se izglasa”, veli Abdurahman Aliti, pratenik na PDP.

MERSEQ BIQALI ANALITI^AR “Ona {to denes mo`e da se zabele`i e deka kapacitetot na instituciite e daleku poslab otkolku {to be{e porano, {to dava negativen kontrast na parlamentarnata demokratija vo na{ata dr`ava.”

QUBI[A GEORGIEVSKI PORANE[EN PRETSEDATEL NA SOBRANIETO “Makedonija nesporno e me|u demokratskite dr`avi vo svetot. Dvaesettiot rodenden govori deka gi prevozmognuvame gre{kite koi se pravat vo mladosta i na izvesen na~in vleguvame vo fazata na zrelost.” demokratija vo na{ata dr`ava”, veli Biqaqi. Dijametralno sprotiven stav dade porane{niot pretsedatel na Sobranieto i aktuelen ambasador na Makedonija vo Srbija, Qubi{a Georgievski. “Ova e istoriski datum, pred s$ poradi voskresnuvaweto na Makedonija, ~ij prv `ivot po~na vo 1944 godina so ASNOM, no so pove}epartiskite izbori pred 20 godini po~na na{iot vistinski `ivot me|u site najnapredni

dr`avi vo svetot. Stanavme dr`ava vo koja vladee pravoto, se po~ituva pravoto na gra|anite i postoi slobodna ekonomija. So eden zbor, Makedonija postoi nesporno me|u demokratskite dr`avi vo svetot. Dvaesettiot rodenden govori deka gi prevozmognuvame gre{kite koi se pravat vo mladosta i na izvesen na~in vleguvame vo fazata na zrelosta, {to mnogu jasno se gleda od naporite, programata i opredelbite na Vladata”, poso~i


8 15.11.2010

KOMENTARI I ANALIZI

PONEDELNIK

EVROPA ILI EVROPSKITE VREDNOSTI???  Za

`al, otsustvoto na realna akcija za ispolnuvawe na agendata za priem na Makedonija i diplomatskoto povlekuvawe na Unijata pred naletot na gr~kata drskost i isklu~ivost kon na{ata dr`ava, kaj na{ite gra|ani otvaraat se pogolema rezerviranost i vozdr`anost i kon ovie i sli~ni izve{tai i dokumenti, no i kon verbata za brz i efikasen proces za za~lenuvawe na Makedonija vo evropskoto semejstvo.

ekolku godini po red Makedonija se obiduva da go zapo~ne procesot na pregovori so Evropskata unija. Nekolku godini po red Makedonija ne e vo redot na dr`avi za koi e edinstveno potrebno da gi ispolnat Kopnha{kite kriteriumi za ~lenstvo vo Evropskata unija. Nekako se naviknavme da ja prifa}ame nepravdata i se naviknavme da se pot~inuvame na voljata na nedobronamernicite. Pred dve godini, spored toga{nite tvrdewa na ekspertite, ne dobivme pozitivna ocenka i preporaka od Evropskata komisija, ne zaradi toa {to ne ja zaslu`ivme, tuku edinstveno poradi toa {to ne postignavme dogovor so Grcija, a vo vrska so nivnoto ultimativno barawe za promena na imeto na Republika Makedonija. Minatata godina, spremni i podgotveni, poradi dve-tri godini silni i nevalorizirani reformi, Makedonija dobi

N

preporka za pregovori, no ne i pregovori. Iako bevme oceneti kako lider vo reformite, ne se iznajde vnatre{na sila vo Unijata koja bi uspeala problemot na Grcija so nas da ne stane i problem na Unijata so nas. Ovaa godina, o~igledno se povtori dobrata ocenka za napredokot, no bez garancija i bez sigurnost za nejzina valorizacija kako dobivawe na datum za pregovori za polnopravno ~lenstvo vo Evropskata unija. Site gra|ani na Makedonija, nekolku godini po red so netrpenie gi o~ekuvaa izve{taite. Toa o~ekuvawe be{e bazirano isklu~ivo na verbata vo Unijata i na verbata vo principite vrz osnova na koi taa postapuva. Za `al, otsustvoto na realna akcija za ispolnuvawe na agendata za priem na Makedonija i diplomatskoto povlekuvawe na Unijata pred naletot na gr~kata drskost i isklu~ivost kon na{ata dr`ava, kaj

na{ite gra|ani otvaraat se pogolema rezerviranost i vozdr`anost i kon ovie i sli~ni izve{tai i dokumenti, no i kon verbata za brz i efikasen proces za za~lenuvawe na Makedonija vo evropskoto semejstvo. Ne veruvam vo tvrdewata deka Unijata e bez sila da se soo~i so ovoj problem. Da, Makedonija e onaa koja e pod ucena i od koja se bara da napravi otstapka. No, da ne zaboravime deka tokmu Evropskata unija i nejzinite institucii i proceduri se alatkata za ucena. Ovie proceduri i institucii ne se samo vo sopstvenost na Grcija, tuku i na site ostanati ~lenki na Unijata. @alno e koga obedinuvaweto na Evropa ne mo`e da se zavr{i, no u{te po`alno e koga toa e pri~ineto od neevropski pobudi i politiki. [to i da se slu~i, jasno e deka nie morame da prodol`ime na patot kon reformite. Nie ova ne go pravime poradi

barawata na evropskata birokratija, nie ova go pravime poradi mnogu drugi pri~ini. Prvo, idejata za demokratija i sloboda ne e nova za nas. Makedonija spodeluva demokratski i slobodarski vrednosti mnogu godini nanzad. Nie, iako pod jaremot na drugi sistemi, uspevavme da ja za~uvame idejata za demokratija. Vtoro, proevropskiot i prozapadniot politi~ki koncept na dejstvuvawe mo`ete da go pronajdete niz politi~kata misla na mnogu vidni Makedonci vo minatoto. Treto, na{iot narod, vo ogromni procenti ja podr`uva idejata za na{e integrirawe vo evro-atlanskite organizacii. ^etvrto, znaeme deka so svojata kultura, civilizacija i rabotlivost, nema samo da bideme korisnici na evropskata solidarnost, tuku }e bideme i realni potmoga~i na istata (vpro~em, toa go doka`uvame so na{ite anga`mani vo misiite vo

Irak i Avganistan). No, sepak i ovaa godina bevme neprijatno iznenadeni so lo{o izmereniot poteg za izbegnuvawe na terminot “makedonski” vo Izve{tajot na Unijata. Ovoj gest na{ite gra|ani seriozno gi pogodi i nanese te{ka nepravda. Ima pravila po koj mora{e da se dr`i Grcija. Tie pravila se sodr`ani vo privremenata spogodba. No, dokolku Grcija ne se dr`i do niv, toa ne zna~i deka treba da gi pritiska i zloupotrebuva me|unarodnite institucii so toa {to i tie }e bidat vovle~eni vo nepo~ituvaweto na odredbite od ovoj bilateralen dogovor. Za sre}a dobivme izvinuvawe i potvrda deka stanuva zbor za gre{ka. No, ostanaa dve dilemi. Prvo, dali izvinuvaweto e poradi otsustvoto na terminot “makedonski” ili e poradi nedorazbiraweto i dali opozicijata vo Makedonija razbra deka i vo tolku seriozni

ILIJA DIMOVSKI direktor na Centarot za komunikacii na VMRO-DPMNE i pratenik vo sobranieto na RM

dokumenti, evropskite institucii mo`at da napravat gre{ka. Jas sakam da prodol`ime ponatamu, no i znam deka site sakaat. Znam deka i idnata godina Makedonija }e bide dr`ava koja }e bele`i napredok vo site oblasti, bez razlika dali vo edna ili dve toj }e bide poslab, umeren ili zabele`itelen. Zna~ajno e da ne se zapre, no da ne zaboravime deka vo ovoj moment e u{te pozna~ajno da se zapre ultimatumot od strana na na{iot sosed i da se zapre zloupotrebata na evropskite institucii i proceduri vo nasoka na sproveduvawe na neevropska politika. Ednoto e obvrska za nas, no vtoroto e obvrska za demokratska i slobodarska Evropa.

KORPORATIVNO UPRAVUVAWE

ELASTI^NOSTA NA VNATRE[NATA REVIZIJA  Poslednite

inovacii vo vnatre{nata revizija predviduvaat sozdavawe na u{te edno nivo na revizija, koe se nao|a me|u vnatre{nite kontroli i vnatre{nata revizija. Ova ve}e funkcionira vo Hjulit Pakard. Iako ovoj pristap ima i svoi nedostatoci, vo ovaa kompanija veruvaat deka istite gi imaat namaleno na prifatlivo nivo.

lu~no za identifikuvawe na novite rizici e da se ostane elasti~en i fleksibilen, }e re~e Brad Ejms, Direktor za vnatre{na revizija na IT vo Hjulit Pakard. Toj smeta deka vnatre{nite revizori treba da bidat podgotveni da gi pregrnat promenite koi gi nosat novinite vo strate{kite nasoki na kompanijata, bez razlika dali ovie promeni se poradi prezemawe na opredelena kompanija, ili pak poradi probiv na novi pazari, ili pak voveduvawe na novi tehnologii. Site ovie novini nosat novi rizici, i vnatre{nite revizori treba da davaat predlozi kako tie novi rizici da bidat kontrolirani i upravuvani. I tokmu vo toa e novinata. Vo nekoi kompanii od vnatre{nite revizori ne se o~ekuva ve}e samo da gi kontroliraat kontrolite. Od niv denes se o~ekuva da gi sozdavaat. Se prifa}a argumentot deka poradi ova tie }e dojdat poblisku do samite biznis procesi, i so toa }e zagubat del od nezavisnosta, no vo ovoj moment iskustvoto uka`uva

K

deka vredi da se `rtvuva procent na nezavisnost, za da se dobie mnogu pove}e vnatre{no znaewe. Vnatre{noto znaewe za biznis procesite ne go imaat vnatre{nite revizori. Toa znaewe go imaat onie koi rabotat na tie procesi, pa vo momentov najsve`ite razmisluvawa za vnatre{nata revizija povikuvaat ova znaewe da se iskoristi. No kako? Preku sozdavawe na u{te edno nivo na revizija. Eve, za potrebite na ovoj tekst da go imenuvame kako „u{te po-vnatre{na revizija”. Za potrebite na napisot “Sostojbata na kontrolata” objaven vo posledniot broj na Internal Auditor, Rasel Xekson za ova nivo na kontroli koristi mnogu povoobi~aen termin “profesionalci za usoglasenost”. Ovie u{te povnatre{ni revizori im pomagaat na redovnite vnatre{ni revizori: tie na dnevna osnova gi vr{at revizija na biznis procesite vo delovite na organizacijata vo koja rabotat, i toa go pravat na ist na~in i vo vrska so toa proizveduvaat isti izve{tai kako {to toa bi gi pravele

vnatre{nite revizori. No nivniot fokus e pogolem, a opsegot na procesi koi gi kontroliraat e pomal. Zna~i, tie se na branikot na rizicite, tie se pobrojni od vrabotenite vo slu`bata za vnatre{na revizija i tie se profesionalno po upateni vo procesite koi treba da gi kontroliraat. Toa e dobrata strana na medalot. Lo{ata strana e spomenata pogore – ovie profesionalci za usoglasenost ne se dovolno nezavisni. Brad Ejms od Hjulit Pakard, koj vsu{nost osobeno se potpira na vakviot pristap na interno-autsorsirawe na vnatre{nata revizija re{enieto za nezavisnosta go nao|a vo – pravilnikot za vnatre{na revizija. Toj smeta deka ako procedurata za donesuvawe na ovoj pravilnik e dovolno kontrolirana i dokolku toj vo sebe sodr`i dovolno za{tita na nezavisnosta, i dokolku istiot se primenuva konzistentno i u{te redovno se revidira – toj pravilnik mo`e da stane, i vo Hjulit Pakard stanuva, zadol`itelen i za noviot red na vnatre{ni revizori, i so toa gi obvrzuva na

zadovolitelno nivo na nezavisnost. Ova se uslovite za da se vovede nov red na vnatre{ni revizori. Uslovite za toj nov red da opstane e izve{taite na istiot da bidat – uverlivi. Vo tehni~ko zna~ewe na zborot, uverlivosta zna~i ovie izve{tai, bazirani na upatstva od strana na vnatre{nite revizori vo vrska toa {to to~no treba da bide kontrolirano, da ponuduvaat zaklu~oci koi vnatre{nata revizija }e gi koristi bez potreba da se vr{i novo testirawe. Toa mo`e da se postigne preku definirawe na indikatori koi profesionalcite za usoglasenost i vnatre{nite revizori zaedni~ki }e gi izgotvat i vrz osnova na niv }e opredelat soodvetno nivo na tolerancija na otstapuvawa. Koga naodite } e bidat so materijalno otstapuvawe nad prifatenoto nivo, od profesionalcite za usoglasenost }e se o~ekuva ne samo da go utvrdat toa, tuku da dejstuvaat so cel da se vratat procesite vo ramki na prifatlivite margini. Zna~i, vo kompaniite vnatre{nite revizori se

pove}e stanuvaat depozitori na znaewa i ve{tini koi imaat zada~a preku politiki za revizija da gi diseminiraat ovie znaewa i ve{tini na drugi kontrolni grupi. Pri~inata za ovaa promena e {to procesite koi se kontroliraat vo kompaniite denes se mnogu poslo`eni vo odnos na minatata decenija, a voop{to da ne zboruvame za sostojbite pred toa. Vo ime na podobri sogleduvawa na kontekstot na sekoj proces, dene{nata revizija otstapuva del od nezavisnosta. No vo isto vreme, vnatre{nite revizori, preku cikli~nosta na procesot na vnatre{na revizija, baraat sopstvenicite na biznis procesite i prvoto nivo na kontrolori postojano da mislat (a koga se veli postojano, navistina postojano) kako tie gi pravat rabotite, i koi rizici proizleguvaat od toa, i kako so tie rizici organizacijata nadobro da se spravi. Interesno vo seto ova e deka i najnovite razmisluvawa povtorno baziraat na „Vnatre{nite kontroli – Integrirana ramka” koi se ustav za ovie pra{awa u{te od

KIRIL NEJKOV Rakovoditel na Proektot r za korporativno upravuvawe na Me|unarodnata u r ffinansiska korporacija r r ( FC (I (IFC) C) vo Maked Makedonija donijja

1992. „Se ~ini deka ovaa Integrirana ramka e tuka od sekoga{. Taa ne se menuva. Kontrolite koi taa gi predviduva se primenlivi na se {to pravi{, bez razlika dali se toa politiki ili proceduri, ili finansiski izve{tai, ili supervizija i upravuvawe” }e re~e Stiven Xejmson, {ef na vnatre{nata revizija na Komuniti Trast Bankorp. E, {to ti e dijalektika. Koj vooop{to pomislil deka vnatre{nata revizija po~iva na nea. Proektot za korporativno upravuvawe e poddr`an od [vajcarskiot sekretarijat za ekonomski pra{awa (SEKO). IFC e del od Grupacijata na Svetska banka. Iznesenite stavovi se na avtorot i ne gi odrazuvaat nu`no stavovite na IFC.


KOMPANII PAZARI I FINANSII 2.300

MBI 10

PONEDELNIK

2.480

MBID

2.295

2.470

113,30

2.460

113,20

2.285

OMB

113,40

2.290

9

15.11.2010

113,10

2.450

2.280

113,00 2.440

2.275

112,90

2.270

2.430

112,80

2.265

2.420

112,70

2.260

2.410

08/11/10

09/11/10

10/11/10

11/11/10

12/11/10

 MBI 10 E SOSTAVEN OD 10 NAJLIKVIDNI AKCII NA KOMPANII KOTIRANI NA OFICIJALNIOT PAZAR NA MAKEDONSKA BERZA

112,60

08/11/10

09/11/10

10/11/10

11/11/10

12/11/10

08/11/10

 MBID E SOSTAVEN OD 15 NAJLIKVIDNI AKCII NA KOMPANII KOTIRANI NA PAZAROT NA JAVNO POSEDUVANI DRU[TVA

09/11/10

10/11/10

11/11/10

12/11/10

 OMB E SOSTAVEN OD NAJLIKVIDNITE OBVRZNICI KOTIRANI NA MAKEDONSKA BERZA

ZA DEVET MESECI IZDADENI 30% POMALKU ODOBRENIJA ZA GRADBA

OPA\A INTERESOT ZA GRADEWE

17.03.2010 9

Iako samo vo septemvri bile izdadeni 268 odobrenija za gradba, {to e za 13,6% pove}e od istiot mesec minatata godina, vo prvite devet meseci godinava brojot na izdadeni odobrenija e za 30% pomal. Ekspertite velat deka nema indikacii deka vo idnina }e ima grade`na ekspanzija, zatoa {to pogolemiot del od odobrenijata se izdadeni na fizi~ki lica koi gradat individualni objekti velat deka nema da ima razmrduvawe vo grade`ni{tvoto. Apsolutno ne se soglasuvam deka ima, nitu, pak, deka }e sleduva grade`na ekspanzija, zatoa {to edinstveno {to se gradi vo Makedonija se individualni objekti, odnosno zgradi. Razlikata me|u dozvolite za gradba na fizi~ki lica i delovni subjekti e 90% nasproti 10%. Mo`ebi ima i nekoi kapitalni objekti, no osven "Skopje 2014" ne mi teknuva na nitu eden drug", objasnuva Skender Palo{i, porane{en zamenik-minister za transport. Palo{i dodava deka faktot {to mese~no samo 54 grade`ni kompanii vo cela Makedonija dobile odobrenija za gradba e katastrofalen podatok. Od grupacijata za grade`ni{tvo pri Stopanskata komora velat deka porastot na dozvoli za gradba vo septemvri bil “blag”, no dodavaat deka, sepak, godinava ima zna~itelno opa|awe vo sporedba so prethodnite dve godini. "Dobro e da ima porast, no li~no vo Komorata ne sme osetile deka ne{to zna~itelno se podobruvaat promenite vo grade`niot sektor. Sekako deka toj procent bi bil pogolem dokolku vremenskiot rok za izdavawe na dozvoli za gradba bi se namalil", veli Nikola Velkovski, pretsedatel na Gru-

SOWA JOVANOVA

s.jovanova@kapital.com.mk

rasti~en pad na izdadenite odobrenija za gradba vo prvite devet meseci meseci od godinava. Spored statisti~kite podatoci, vo ovoj period se izdadeni vkupno 2.134 odobrenija, dodeka vo istiot period minatata godina bile izdadeni 3.074, {to e za 30% pomalku. Pad na brojot na izdadeni odobrenija ima i kaj visokogradbata i niskogradbata, no i kaj izdadenite odobrenija za rekonstrukcija na objektite. Dr`avniot zavod za statistika objavi deka vo septemvri ima izdadeno za 13,6% pove}e odobrenija vo sporedba so istiot period lani. Vo Ministerstvoto za transport brojkite gi protolkuvaa kako dokaz za po~etok na grade`na ekspanzija, {to bi zna~elo i preduslov za podobruvawe na ekonomskata sostojba. No, so ogled na faktot deka najgolem del od odobrenijata se izdadeni na fizi~ki lica, duri 215, a samo 53 se za delovni subjekti, ekspertite se somnevaat deka }e ima zna~itelno razmrduvawe na grade`ni{tvoto vo idniot period "Ima mnogu komponenti koi

D

REGIONALNITE BERZI, PODOBRI OD SVETSKITE rajot na prviot krug od slabata proda`ba na akcii i udeli na Fondot za penzisko, odlukata za dokapitalizacija na Komercijalna banka, kako i u~estvoto na Makedonskata berza zaedno so tri makedonski kompanii na pettata regionalna investitorska konferencija vo Viena se nastanite koi gi odbele`aa slu~uvawata na pazarot na capital izminatata nedela. Makedonska berza trguvaweto go zavr{i so vkupen berzanski promet od 1,6 milioni evra za 54% pogolem od prethodnata nedela. Najtrguvana hartija od vrednost be{e obvrznicata od devetata emisija na obvrznici za denacionalizacija so promet od 714.000 evra. Kaj akciite najlikvidna so promet od 269.000 evra be{e akcijata na Komercijalna banka. Osnovniot berzanski indeks MBI10 bele`i pad od 0,46% na nedelno nivo zavr{uvaj}i na iznos od 2264,58 indeksni poeni. MBID indeksot pak porasna za 2% na vrednost od 2458,36 indeksni poeni. Indeksot na obvrznici OMB isto taka porasna za 0,34% na vrednost od 112,79 indeksni poeni. Od regionalnite berzi, rast na prometot od 41,41%, minatata nedela zabele`a berzata vo Zagreb, vo vkupna vrednost od 12,5 milioni evra. Berzanskiot indeks CROBEX bele`i pad od 0,99% na vrednost od 1862,62 indeksni poeni. Kaj berzata vo Belgrad imame rast na indeksot Belex 15 za 1,34% na vrednost od 637,25 indeksni poeni, no zatoa pak ima pad od 8% kaj prometot koj iznesuva{e 4,8 milioni evra. Situacijata kaj Wujor{kata berza izminatata nedela mo`e da se opi{e kako op{ta rasproda`ba na hartii od vrednost. Indeksite bele`at pad vo ~etiri od pette trgovski denovi. Dow Jones i S&P zabele`aa pad na nedelno nivo od 2,2% a Nasdaq od 2,4%. Na evropskite pazari na kapital, britanskiot berzanski indeks FTSE 100 bele`i pad od 0,3%, francuskiot SAS 40 se sni`i za 0,9%, edinstveno germanskiot DAX nedelata ja zavr{i so rast od 0,1%. Vo Azija, japonskiot berzanski indeks Nikkei 225 bele`i pad od 1% kako i na berzata vo Hong Kong. Najgolem pad voAazija od 2,3% ima{e kaj kineskiot indeks Shanghai.

K

pacijata za grade`ni{tvo vo Stopanskata komora. DEL OD GOLEMITE GRADE@NI KOMPANII DOBRO RABOTAT?! Golemite grade`ni kompanii se optimisti deka vo idnina }e imaat pove}e rabota. 'Ovaa godina rabota ima{e za site kompanii od sektorot grade`ni{tvo, a ne samo za Beton. Najgolem problem so koj se soo~uvame momentalno e nedostigot od rabotna sila. I idnata godina treba da bide dobra za ovoj sektor dokolku se realiziraat najavite na Vladata za izgradba na kapitalni objekti. Ako po~ne da se gradi koridorot 10, potoa fazite 2 i 3 od hidrosistemot

Zletovica, kako i drugi objekti, idnata godina }e bide solidna za grade`ni{tvoto", veli Trajko Trpevski, direktorot na Beton od Skopje. Spored nego, ostvaruvaweto na prihodi od stranstvo kaj ovoj sektor e mnogu te{ko, iako se nudat kako mo`ni destinacii za anga`man od nekoi afrikanski dr`avi, kako {to se Libija, Al`ir i drugi. Iako i Granit uspe{no gi zavr{i trite kvartali godinava, ostvaruvaj}i neto-dobivka od 3,7 milioni evra, sepak, vo odnos na lani dobivkata e poniska za 11%. Najgolem pad od 19% ima kaj prihodite od izvoz koi godinava dostignaa suma od 1,34 milioni evra.

BERZANSKI INFORMACII АКЦИИ СО НАЈГОЛЕМ ПОРАСТ

12.11.2010

Отворен инвестициски фонд

YTD

1Y

ILIRIKA JIE

29.894.744,48

3,26%

1,89%

-4,96%

-1,63%

-10,48%

10.11.2010

ILIRIKA GRP

28.308.885,46

3,72%

11,79%

5,42%

11,27%

9,07%

10.11.2010

28.600

Иново Статус Акции

18.870.945,36

1,30%

-4,19%

-7,91%

-15,79%

-31,25%

10.11.2010

2,56

30.000

KD Brik

25.672.554,54

3,03%

3,86%

9,71%

11,15%

11,51%

09.11.2010

2,14

16.000

KD Nova EU

24.104.527,37

3,26%

2,22%

-3,71%

-2,86%

-18,39%

09.11.2010

КБ Публикум балансиран

21.986.672,08

1,58%

2,42%

-1,13%

-0,33%

-2,21%

11.11.2010

Износ (МКД)

Бетон Штип

800,00

14,29

140.800

Макстил Скопје

171,00

2,83

8.550

ФЗЦ 11 Октомври Куманово Арцелормиттал Скопје (ЦРМ)

715,00

2,7

120,00

Арцелормиттал Скопје (ХРМ)

128,00

АКЦИИ СО НАЈГОЛЕМ ПАД Име на компанијата Раде Кончар Скопје

12.11.2010 Просечна цена (МКД)

%

Износ (МКД)

1800

-2,70

298.800

450,69

-1,21

315.485

Алкалоид Скопје

3.900,05

-1,04

8.970.125

Комерцијална банка Скопје

3.269,07

-0,93

10.212.563

Топлификација Скопје

3.250,00

-0,27

347.750

Македонски Телеком Скопје

ПОКАЗАТЕЛИ ЗА КОМПАНИИ - ЕЛЕМЕНТИ НА ИНДЕКСОТ МБИ10

ХВ ALK (2009) BESK (2009)

АКЦИИ СО НАЈГОЛЕМ ПРОМЕТ

12.11.2010 Просечна цена (МКД)

%

Износ (МКД)

Комерцијална банка Скопје

3269,07

-0,93

10.212.563

Алкалоид Скопје

3900,05

-1,04

8.970.125

Име на компанијата

12.11.2010 Податоците се однесуваат за

%

Име на компанијата

ПРИНОС НА ОТВОРЕН ИНВЕСТИЦИСКИ ФОНД Нето-имот на фонд (ден.)

Просечна цена (МКД)

Вкупно издадени акции 1.431.353 54.562

12.11.2010

Просечна цена

Нето добивка по акција

P/E

P/B

3.890,00

390,18

9,97

0,89

обични акции

6.755,00

341,43

19,78

0,20

Вкупно Официјален пазар

обврзници

12.11.2010 Промет Број на во ЕВРА трансакции

% на промена

110.164

19

1.849,08

21.266

26

-94,29

131.431

45

-65,27

GRNT (2009)

3.071.377

522,00

105,83

4,93

0,52

обични акции

18.396

15

-16,83

KMB (2009)

2.014.067

3.235,07

533,81

6,06

0,94

Вкупно Редовен пазар

18.396

15

-95,41

MPT (2009)

112.382

24.000,40

/

/

0,67

REPL (2009)

25.920

38.500,00

5.625,12

6,84

0,77

SBT (2009)

389.779

2.650,50

211,39

12,54

0,60

24.287,43

0,67

1.481.533

STIL (2009)

14.622.943

166,00

0,11

1.501,18

2,32

Македонијатурист Скопје

2401

0,04

1.272.530

TPLF (2009)

450.000

3.200,00

61,42

52,10

0,94

Топлификација Скопје

3250

-0,27

347.750

ZPKO (2009)

271.602

1.949,95

/

/

0,26

Макпетрол Скопје

ПРОМЕТ ПО ПАЗАРНИ СЕГМЕНТИ

(Podatocite vo tabelite i graficite gi obezbeduva Makedonskata berza za hartii od vrednost. Vrednostite koi gi gledate deneska, se od posledniot den na trguvawe, petok - 12.11.2010)


10 15.11.2010

KOMPANII PAZARI I FINANSII

PONEDELNIK

EKONOMSKITE EKSPERTI PORA^UVAAT

RAZVOJ NA EKONOMIJATA SAMO PREKU SOPSTVENI INVESTICII Investiciite i kapitalot se pla{liva kategorija, vo vreme na kriza tie begaat na posigurni destinacii. Finansiskata kriza e dokaz za toa, poradi {to vo idnina ne treba da o~ekuvame razvoj bez sopstveni sili i kapital METODI PENOVSKI

penovski@kapital.com.mk

azvojot na doma{nite ekonomii ne treba da se bazira samo vrz osnova na vlez na stranskite investicii. Ekonomiite na dr`avite, osobeno onie vo razvoj i tranzicija, mora da rastat vrz osnova na sopstveni napori, investicii i kapital. Strancite, barem dodeka ne se oporavi globalnata ekonomija, se poretko }e gi gledame kako dvigateli na ekonomskiot razvoj, ocenuvaat ekonomistite od Ekonomskiot fakultet vo Skopje. “Na Makedonija i treba nov model na ekonomski razvoj koj }e bide baziran vrz osnova na doma{nite investicii i kapital kako i vrz baza na {tedeweto. Cenata na pozajmuvawe od stranstvo e visoka a stranskiot kapital se pote{ko doa|a” izjavi Trajko Slaveski, profesor na Ekonomskiot fakultet od Skopje za vreme na me|unarodnata konferencija odr`ana po povod 60 godini od postoeweto na ovoj fakultet. Zemjite vo razvoj vo ovoj period od 20 godini na tranzicija se obiduvaa da gi dostignat razvienite zemji, potecira Slaveski. Spored nego, preminuvaweto od eden centraliziran sistem na upravuvawe, vo nov sistem na otvorena ekonomija i kapitalizam vlijae{e za golema pobaruva~ka na proizvodi kako {to se avtomobili, nedvi`nosti no i oformuvawe na kompanii.

R

Toa dovede do zgolemuvawe na pobaruva~kata i potro{uva~kata kaj ovie zemji {to rezultira{e so niven razvoj, osobeno kaj balti~kite dr`avi kaj koi silno vlijanie vrz razvojot ima{e nivnata bliskost so skandinavskite dr`avi. “Makedonija, kako i drugite dr`avi vo tranzicija, za vreme na investiciskiot balon, iako vo pomala mera sepak po~ustvuva pozitivni efekti od vakvata situacija. Dokaz za toa se i slu~uvawata kaj makedonskata Berza na hartii od vrednost, a isto taka bele`ime i postojan rast na cenata kaj doma}instvata predizvikan od balonot koj se sozdade kaj nedvi`nostite. Seto toa dovede do o~ekuvawa deka }e imame zgolemuvawe na investiciite. Sepak del od niv ne se realiziraa poradi ekonomskata kriza i pukaweto na investiciskiot balon,” veli Slaveski. Deka idninata na na{ata ekonomija le`i vo na{i sopstveni race, potencira i Xozef Breda, profesor na univerzitetot vo Arizona. “Ekonomiite na dr`avite vo tranzicija i natamu }e rastat. Toa ne se odnesuva samo kaj zemjite koi }e se priklu~at vo EU tuku i za site zemji vo regionot. No, za razlika od periodot pred krizata odnosno investiciskiot balon, sega toj rast }e mora da se pravi preku sopstveni sili. To~no e deka ovie zemji se soo~uvaat so kriza i deka treba da se pravat odredeni izmeni vo monetarnite i fiskalnite strategii, no sepak ona {to e va`no e {to ovaa kriza e uvezena

TRAJKO SLAVESKI PROFESOR NA EKONOMSKIOT FAKULTET Na Makedonija i treba nov model na ekonomski razvoj koj }e bide baziran vrz osnova na doma{nite investicii i kapital kako i vrz baza na {tedeweto. Cenata na pozajmuvawe od stranstvo e visoka a stranskiot kapital se pote{ko doa|a od SAD. Zatoa ovie zemji ne treba da se pla{at od tranzicijata bidej}i taa e dobra rabota” veli Breda. IDNINATA E VO ZGOLEMENO [TEDEWE Ekonomistite sugeriraat da se napravat napori da se smeni razmisluvaweto na makedonskite gra|ani i vo pogled na {tedeweto. “Ne e problemot kako Vladata treba da reagira, tuku kako mo`e da reagira. Dokolku stranskite investitori ne gledaat efektivna potro{uva~ka za nivnite proizvodi, tie nema da investiraat. Oporavuvaweto na makedonskata ekonomija treba da se zasnova na doma{nata za{teda i doma{nite resursi, a ne

DA SE VNIMAVA SO KREDITOT OD MMF Makedonija treba da gi zeme 400 – te milioni evra kredit od Me|unarodniot monetaren fond, no ne treba da gi tro{i tuku da gi ~uva kako rezerva. Ako nabrzina gi potro{ime toa }e bide lo{ signal koj }e go pratime do finansiskite pazari. Ekonomistite se soglasuvaat deka ovie pari ne treba da se potro{at za pokrivawe na dolgovite ili za plati za administracijata i transferi za socijalata i zdravstvoto. Porane{niot minister za finansii pak, tvrdi deka kreditot ne e taka evtin kako {to se pretstavuva. Negovata kamata raste kako {to }e se povlekuvaat sè pove}e pari. “Va`no e za vladata da go zeme ovoj kredit. Dokolku bide zemen treba da se vnimava so negovoto tro{ewe. Spored uslovite, ako nadminete 300% od kvotata, a toa bi bile nekade 240 milioni evra za Makedonija kamatnata stapka se zgolemuva za 2 procentni poeni, zna~i }e bide 3,3% ili 3,5%. Ova ne se sredstva {to se zamisleni deka treba da gi dobiete i da gi popolnite site dupki {to prethodno ste gi napravile. Odva`no e da gi imate tie sredstva kako rezerva, da se o~ekuva da bide investiran stranski kapital” smeta Brada. Slaveski pak potencira deka nejasnotiite kaj zdravstvenoto i penziskoto

МЕЃУБАНКАРСКИ КАМАТНИ СТАПКИ ОСНОВНИ КАМАТНИ СТАПКИ НА НБ

Рочности

Благајнички записи

4.50%

СКИБОР

Ломбарден кредит

6.00%

МКДОНИА

преку ноќ

1 нед.

1 мес.

3 мес.

2.86%

3.72%

4.74%

5.58%

Извор: НБРМ

КАМАТНИ СТАПКИ НА ДЕНАРСКИ ДЕПОЗИТИ КАЈ ДЕЛОВНИ БАНКИ КУРСНА ЛИСТА

Рочност

Банка 3м

12м

24м

6.20%

7.00%

7.20%

10.00%

Среден курс Држава

Валута

во денари

Стопанска

36м 10.40%

ЕМУ

евро

61.5733

Комерцијална

6.00%

6.90%

7.30%

10.10%

10.50%

САД

долар

44.9080

НЛБ Тутунска

6.00%

6.80%

7.20%

10.00%

10.20%

В.Британија

фунта

72.3796

Швајцарија

франк

46.0982

ДЕВИЗЕН КУРС ВО МЕНУВАЧНИЦИ

Канада

долар

44.4540

EUR

USD

GBP

CHF

Австралија

долар

44.5055

61.6

45.2

71.9

46

Извор: НБРМ

kako ne{to {to ve pravi posilen vo o~ite na drugite, no bi bile mnogu slabi ako gi zemete i gi potro{ite za 6 do 12 meseci” istakna Slavevski. Preporakata na akademik Taki Fiti, e sredstvata od MMF da bidat tro{eni za realizacija na krupni infrastrukturni proekti pri ~ija realizacija }e bidat anga`irani doma{ni resursi so cel parite da ostanat tuka a ne za pokrivawe na tekovni i socijalni tro{oci “Ekonomskata teorija uka`uva na toa deka nikoga{ vo uslovi na kriza i recesija, buxetskiot deficit ne se koristi za pokrivawe na tro{oci za socijalata ili za plati na administracijata. Progres edinstveno e mo`en dokolku parite se naso~uvaat vo krupni infrastrukturni proekti za koi vo edna dr`ava postoi golema potreba. Takvi se energetikata, pati{tata, `eleznicata. Ako tie sredstva se potro{at na nabavki na avtomobili, kompjuteri ili spomenici i buxetskiot multiplikator }e e na nula” potencira Fiti.

osiguruvawe, mora da gi natera gra|anite da go promenat svoeto razmisluvawe vo nasoka na pogolemo {tedewe, no i iznao|awe na novi na~ini

za finansirawe. “Vo poodminati godini ne mo`e da o~ekuvaat mnogu od penziskite fondovi bez razlika za koj stolb se raboti,” veli Slaveski.


KOMPANII PAZARI I FINANSII NLB TUTUNSKA BANKA SO NAMALENI KAMATNI STAPKI NA KREDITI LB Tutunska banka gi namali kamatnite stapki na potro{uva~kite, stanbenite i avtomobilskite krediti, a vovede i nov krediten proizvod. "Od 8 noemvri kamatnata stapka kaj stanbenite krediti e namalena za 0,5% i sega, za novoodobrenite krediti, iznesuva 6,5% fiksno za prvite tri godini na otplata na kreditot. Kamatite za Violetov i

N

Srebren potro{uva~ki kredit se namaleni za 1 procenten poen. Kaj novoodobrenite avtomobilski i hipotekarni krediti kamatnata stapka e namalena za 0,4%", se veli vo soop{tenieto od bankata. Pokraj toa, bankata vovede nov krediten proizvod i gi poednostavi kreditnite uslovi. “Od 8 noemvri pa do krajot na godinata stanbenite krediti }e se odobruvaat

PONEDELNIK

15.11.2010

11

IK BANKA SO NOVA KREDITNA LINIJA ZA PROEKTI ZA ENERGETSKA EFIKASNOST so 50% poniski manipulativni tro{oci, a na klientite im e dostapen i nov proizvod- Violetov potro{uva~ki kredit vo EUR klauzula, a so kamatna stapka od 8,4%”, soop{tuvaat od NLB Tutunska banka. NLB Tutunska banka ovozmo`uva refinansirawe na potro{uva~ki, stanbeni krediti i kreditni karti~ki od NLB Tutunska banka i od drugi banki.

K banka potpi{a dogovor so Fondot Green for Growth Fund (GGF) za zaem od pet milioni evra namenet za finansirawe na proekti za podobruvawe na energetskata efikasnost na objektite. Ovoj kredit }e bide dostapen za makedonskite kompanii i doma}instva od 18 noemvri godinava. "Ovoj proekt }e im pomogne na makedonskite firmi i doma}instva da ja namalat potro{uva~kata na energija

I

i da gi skratat tro{ocite", izjavi Kristofer Nouls, ~len na odborot na direktori na GGF. Doma}instvata, malite i sredni pretprijatija, op{tinite i javnite pretprijatija }e mo`e da apliciraat za koristewe na finansiski sredstva so proekti kako {to se podobruvawe fasadi, {to podrazbira toplinska izolacija, zamenuvawe vrati i prozorci; sistemi za zatopluvawe, odnosno menuvawe na bojleri,

solarni toplinski sistemi za topla voda, rasporeduvawe toplina, vnatre{no i nadvore{no osvetluvawe, kako i preminuvawe na priroden gas i koristewe obnovliva energija. Poedine~no, 500 iljadi evra e plafonot na finansiskite sredstva koi IK banka }e gi odobri za eden preoekt. Rokot na otplata e osum godini, a kamatnata stapka }e iznesuva 7% na godi{no nivo.

BANKARSKITE GARANCII SE PRE^KA ZA U^ESTVO NA STRANSKI TENDERI

17.03.2010 ME\UNARODNI TENDERI SE DOBIVAAT SAMO SO ORTACI OD STRANSTVO

11

Poradi protekcionizmot koj go forsiraat dr`avite preku kriteriumite za boduvawe, koi se vo korist na kompaniite od zemjite od kade {to se objavuva tenderot, makedonskite firmi s$ poretko konkuriraat na javnite povici vo stranstvo MARINA UZUNOV

uzunov@kapital.com.mk

al e brojot na doma{ni kompanii koi samostojno se javuvaat na me|unarodni tenderi, a onie koi se odlu~uvaat da apliciraat, naj~esto toa go pravat vo dogovor so nekoja od kompaniite vo zemjite kade {to e objaven tenderot. Naj~esto, samo golemite grade`ni kompanii konku-riraat na me|unarodnite tenderi. “Malku se onie kompanii koi imaat mehnizacija i dovolen broj lu|e koi bi se nafatile da rabotat na nekoi od proektite vo stranstvo. Tuka se i bankarskite garancii koi pomalite grade`ni kompanii te{ko gi obezbeduvaat”, veli Nikola Velkovski, pretsedatel na Zdru`enieto na grade`ni{tvo, industrija na grade`ni materijali i nematerijali pri Stopanskata komora. Bankarskite garancii se problem duri i za golemite kompanii koi gi ispolnuvaat ostanatite uslovi kako mehanizacija i dovolen broj stru~ni lica i rabotnici.Tokmu visinata na bankarskite garancii, a ne goleminata na proektite, e pri~inata poradi koja kompaniite

M

naj~esto sklu~uvaat partnerski dogovor so stranski kompanii za zaedni~ki nastap na me|unarodni tenderi. “Nema banka vo zemjava koja mo`e da ni izdade bankarska garancija na tolku visoka suma. Stanuva zbor za ogromni proekti, a za niv se potrebni i soodvetni bankarski garancii”, veli Trajko Trpevski, generalen direktor na Beton. Iskustvoto koe go imaat kompaniite od me|unarodnite tenderi poka`uva deka najlesno se zema rabota vo stranstvo preku dogovor so rezidentna kompanija. “Iako so godini rabotime vo stranstvo, nikoga{ ne sme konkurirale samostojno na me|unarodni tenderi. Sekoga{ koga imalo tender nie sme nastapuvale preku kompanii od zemjite od kade {to e objaven tenderot, zatoa {to zemjite si go {titat doma{noto proizvodstvo. Vo Srbija, kompanijata vo start dobiva 20 bodovi dokolku e doma{na”, veli Gligorie Gogovski, generalen direktor na Teteks. Poradi protekcionisti~kata politika koja ja vodat zemjite od regionot preku propi{uvaweto na kriteriumite na javnite nabavki, kade {to rezidentnite kompanii se boduvaat pove}e, Gogovski veli deka najsigurno se dobiva rabota dokolku

doma{na kompanija konkurira na javen oglas. “Vo dogovor so rezidentnata kompanija, taa samo aplicira, a nie ja proizveduvame namenskata koli~ina koja se bara vo tenderot”, veli Gogovski. No, pazarot vo zemjite od porane{na Jugoslavija e s$ pozatvoren za stranski kompanii. Grade`nite kompanii se `alat deka te{ko nao|aat rabotat vo stranstvo. ”Vo Slovenija ve}e i ne mo`eme da vlezeme. Sli~na e sostojbata i so Hrvatska. Tamu bevme prisutni, no doma{nata konkurencija n$ istisnuva s$ pove}e, zatoa {to sekoj si gi forsira

ME\UNARODNITE TENDERI DOSTAPNI NA VEB-STRANICATA NA STOPANSKA KOMORA Od neodamna, na oficijalnata veb-stranica na Stopanskata komora na Makedonija kompaniite mo`at da gi sledat me|unarodnite tenderi koi gi objavuvaat Svetska banka, Evropskata komisija, Obedinetite nacii, Evropskata banka za obnova i rekonstrukcija. Bazata na tenderi im ovozmo`uva makedonskite kompanii navreme da se informiraat i da gi podgotvat tenderskite dokumenti za javnite povici koi gi objavuvaat me|unarodnite institucii. doma{nite kompanii. Zasega mo`eme da rabotime vo Srbija, Crna Gora i Kosovo. Kaj niv s$ u{te nema grade`na kompanija koja izrasnala vo golem izveduva~. I s$ dodeka im nedostigaat mehanizacija i lu|e, nie sme

tuka”, veli Trpeveski. Toj veli deka dr`avite, osven {to vodat protekcionisti~ka politika, vospostavuvaat mehanizmi preku koi doma{nite kompanii gi forsiraat na stranskite pazari. “Vo Turcija, dokolku edna

kompanija izleze nadvor, zemjata se obvrzuva da pokrie 20% od licitiranata suma. Taka {to kompaniite nastapuvaat i so poniski sumi, zatoa {to dr`avata im gi pokriva zagubite”, veli Trpevski.


12 15.11.2010

KOMPANII PAZARI I FINANSII

PONEDELNIK

OPOZICIJATA GO BARA STAVRESKI NA RASPRAVA ZA BUXETOT

ONE ]E GI KUPI AKCIITE NA ON-NET elekomunikaciskiot operator ONE, podru`nica na Telekom Slovenija, }e kupi 16,62% od akciite koi dosega gi poseduva{e On-net, sopstvenost na Predrag ^emeriki}. Od mobilniot operator ONE objasnuvaat deka otkupninata }e bide platena vedna{, a ostatokot }e go ispla}aat vrz osnova na rastot na brojot na DVBT korisnici, vo soglasnost so planovite na kompanijata. Dogovorot

T

me|u On-net i telekomunikaciskiot operator ONE ovozmo`uva konsolidacija, odnosno spojuvawe na site makedonski kompanii, {to vsu{nost be{e cel na Telekom Slovenija so kupuvaweto na ONE. “On-net }e bide formalnopravno anektiran na ONE vo najkratok mo`en rok, dodeka formalno-pravnoto pripojuvawe na One tu One, porane{en Germanos, e isto taka vo tek”, objasnuvaat od operatorot ONE.

Na po~etokot na 2011 godina site makedonski podru`nici na Telekom Slovenija treba da bidat integrirani vo telekomunikaciskiot operator ONE, {to }e ovozmo`i pobrza konsolidacija i poefikasno rabotewe na kompanijata.

tkako op{tata rasprava za buxetot za idnata godina se svede pri kraj, opozicijata komentira deka neprisustvoto na ministerot za finansii, Zoran Stavreski, na sednicite na Komisijata za finansirawe i buxet e skandalozno i poka`uva ignorantski odnos kon pratenicite. Pratenikot na SDSM, Vlado Bu~kovski, izjavi deka nema konstruktivna rasprava, bidej}i ministerot Stavreski ne e prisuten za da gi slu{ne zabele{kite

O

na opozicijata za noseweto na dr`avniot buxet. Spored niv, iako Vladata deklarativno objavi deka buxetot za 2011 godina }e bide vo funkcija na razvojot, sepak, vo predlo`enite kapitalni investicii nemalo konkretni proekti koi }e ja pottiknat ekonomijata. “Ovie 375 milioni {to gi planira Vladata za kapitalni investicii za 2011 godina se ednakvi na parite {to za istata namena bea predvideni prvi~no vo buxetot za

godinava. No, vo realnosta ne se gleda realizacija na kapitalni proekti, osven spomenicite od "Skopje 2014", izjavi Bu~kovski. Pratenicite od vladeja~kata partija, vo otsustvo na ministerot za finansii, se obiduvaa da go odbranat predlo`eniot buxet, so argumenti deka kone~no se podobruva strukturata na javnite rashodi so izdvojuvawe na pove}e pari za razvoj i pomalku za tekovni tro{oci.

PORADI ZLOUPOTREBITE NA EVROPSKITE PARI ZA OBRAZOVANIETO

EVROPA NEMA DA GI ODMRZNE FONDOVITE ZA MAKEDONSKITE STUDENTI Pretstavnicite na makedonskite univerziteti, koi dosega redovno razmenuvaa studenti so drugite evropski univerziteti, se `alat deka ukinuvaweto na stipendiite e na {teta na kvalitetot na studiite i karierite na studentite VIKTORIJA MILANOVSKA

ZO[TO EVROPA GI ZAMRZNA FONDOVITE VO MAKEDONIJA?

milanovska@kapital.com.mk

o momentov ne postoi mo`nost za odmrznuvawe na evropskite obrazovni fondovi, potenciraat pretstavnicite na Evropskata komisija vo Makedonija. Zloupotrebata na parite od evropskite obrazovni fondovi {to ja otkrija i ignorantskiot odnos na nadle`nite institucii dovedoa do ukinuvawe na stipendiite za ogromen broj studenti koi gi ~ekaa parite za da prodol`at da studiraat nadvor od zemjava. "Zaklu~ivme deka postapkite koi se koristat so cel da se implementiraat ovie programi ne se celosno soglasni so pravilata, postapkite i na~elata koi nie gi barame od dr`avnite institucii. Poradi toa, ja suspendiravme programata. Toa zna~i deka vo momentov ne sme vo pozicija na lokalnata vlast da & dademe finansiki sredstva koi }e & ovozmo`at da se finansiraat prou~uvawata i finansiskata implementacija na ovaa programa", objasnuvaat od Delegacijata na EU vo Makedonija. Od Univerzitetot Kiril i

V

Metodij velat deka ne znaat dali im se stopirani stipendiite od EU. "Nie nemame direktna informacija za ne{to takvo. Samo konkurirame za tie stipendii, no univerzitetot ne dobiva povratna informacija. Ne znaeme dali e zako~en procesot na stipendirawe", velat ottamu. Studentite velat deka dr`avata ne im nudi mnogu mo`nosti da se dokvalifikuvaat so pomo{ na evropskite fondovi, nitu, pak, svoeto obrazovanie da go prodol`at vo nekoj evropski univerzitet. "Dr`avata ne nudi mnogu mo`nosti za stipendirawe i napredok na kvalitetni stu-

denti, me|utoa, treba pogolem interes i anga`man i od strana na studentite", veli studentka od Ekonomskiot fakultet vo Skopje. Pretstavnicite na makedonskite univerziteti, koi dosega redovno razmenuvaa studenti so drugite evropski univerziteti, se `alat deka ukinuvaweto na stipendiite e na {teta na kvalitetot na studiite i karierite na studentite. "Malverzaciite so parite od evropskite obrazovni fondovi odat na {teta na site studenti i potencijalni kandidati koi bi studirale vo evropskite zemji i univerziteti. Toa go odol`uva i po~etokot na nivnite karieri. Nie sme del

od taa grupacija na univerziteti koi razmenuvaat studenti, no, za `al, s$ u{te ne mo`eme da mrdneme od mrtva to~ka poradi problemite koi nastanaa vo Makedonija vo odnos na programite, odnosno Agencijata", veli Bujar Sinani od Univerzitetot na JIE vo Tetovo, potenciraj}i deka godi{no preku stipendii pokrivaat od 80% do 100% od tro{ocite na 300 studenti koi doa|aat na ovoj univerzitet, vo zavisnost od aplikaciite i socijalnata sostojba na studentite. Iako Evropa napravi otstapka i predlo`i obrazovnite programi koi bea nameneti isklu~ivo

Eks-direktorot na Agencijata za evropski obrazovni programi vo tekot na svoeto rabotewe zloupotrebil nekolku stotici iljadi evra. Organizacijata “Fond za interregionalna sorabotka” od Struga, ~ij porane{en pretsedatel e Traj~e Nelkovski, tatko na direktorot Bo{ko Nelkovski, vo tekot na 2008 godina dobila proekt od Brisel vo iznos od 23.000 evra. I nevladinata organizacija Oko od Struga, ~ij porane{en pretsedatel bil Bo{ko Nelkovski, dobila proekt od Agencijata, a za proekti od programata "Mladi vo akcija” aplicirale i soprugata na Nelkovski, pretsedatelkata i ~len na UO na agencijata. Zakonot za osnovawe na nacionalna agencija za obrazovni programi i mobilnost jasno predviduva direktorot, vrabotenite i ~lenovite na upravniot odbor da ne smeat da bidat korisnici na programite. za zemjite-~lenki na EU da se otvorat i kon dr`avitekandidati, poradi problemite so iskoristuvaweto na parite & pora~a Makedonija da bide seriozna i da raboti mnogu na ova pole. Spored pretstavnicite na Evropskata komisija, vakvite negativni trendovi koi ja pravat Makedonija ekonomski nekonkurentna i & go popre~uvaat patot kon evropskata integracija mora da se izbegnuvaat. "Makedonija mora mnogu da raboti na ovaa oblast. Potrebna e sekojdnev-

na rabota i napor za da se izvle~e korist od ovie programi. Na toj na~in zemjata mo`e da ja zajakne svojata evropska vokacija. Neuspehot vo koristeweto, kako i nepravilnostite i malverzaciite vo tekot na implementacijata mo`e da & na{tetat na evropskata idnina na Makedonija. Sekoga{ postoi prostor za podobruvawe na dr`avnite kapaciteti vo vodeweto na ovie programi", istakna Luka{ Melka, rakovoditel na Sektorot za ekonomski pra{awa, gradewe institucii i pretpriemen proces vo EU.


KOMPANII PAZARI I FINANSII PRODADENA PARCELA ZA IZGRADBA NA HOTEL NA KEJOT NA VARDAR ompanijata Vodenica One pobedi na javnoto naddavawe za proda`ba na grade`noto zemji{te nameneto za izgradba na hotel na kejot na Vardar, vo blizina na Skopsko kale. Po~etnata cena na metar kvadraten iznesuva{e edno evro. Na naddavaweto za parcelata, koja se prostira na povr{ina od 13.675 metri kvadratni, se javile trojca naddava~i, pri {to e postignata cena od 2.510 denari za

K

metar kvadraten, odnosno vkupno 34,3 milioni denari za celata parcela, informiraat od Ministerstvoto za transport i vrski. Najpovolniot ponuduva~ e dol`en vo rok od 15 dena da gi uplati sredstvata soglasno postignatata krajna cena od naddavaweto. Dokolku najpovolniot ponuduva~ ne gi uplati sredstvata vo utvrdeniot rok, }e se smeta deka grade`noto zemji{te ne e otu|eno, nema da se

PONEDELNIK

15.11.2010

13

DENES PO^NUVA GLOBALNATA NEDELA NA PRETPRIEMNI[TVO pristapi kon sklu~uvawe na dogovor za otu|uvawe i nema da mu bidat vrateni deponiranite sredstva na najpovolniot ponuduva~. Po uplatata, kompanijata ima rok od devet meseci da obezbedi odobrenie za gradba na predvideniot objekt, a istiot }e go izgradi vo rokot predviden soglasno odredbite od Zakonot za gradewe. Dokolku objektot ne se izgradi vo opredeleniot rok, dogovorot }e se raskine.

reiraweto uspe{en makedonski brend, ulogata na `enite vo razvojot na pretpriemni{tvoto, korporativnata odgovornost na kompaniite i {ireweto kultura na antikoruptivno odnesuvawe me|u mladite pretpriema~i se del od temite koi }e bidat vo fokusot na ovogodine{nata Globalna nedela na pretpriemni{tvo, koja po~nuva denes, a e vo organizacija na PSM fondacijata. “Edna od celite na ovaa mani-

K

festacija e da se pribli`i pretpriemni{tvoto do mladite lu|e i da se stimulira pretpriema~kiot duh“, izjavi Nata{a Petkovska od PSM fondacijata. Organizatorite velat deka e neophodno da se podigne svesta kaj mladite i da se pottikne pretpriema~kiot duh. “Na{ite lu|e naj~esto sakaat da se vrabotuvaat vo dr`avniot sektor, javnata administracija ili vo dobrorazvieni privatni firmi, namesto da otvoraat sopstveni

biznisi. Pretpriemni{tvoto ima tokmu takva tendencija - da se stimulira i poddr`i sekoja dobra biznis-ideja do nejzinata prakti~na realizacija preku izbegnuvawe ili minimizirawe na rizicite”, veli Aleksandra Stoilkovska, dekan na Fakultetot za pretpriema~ki biznis pri Univerzitetot za turizam i menaxment vo Skopje. Inaku, Globalnata nedela na pretpriemni{tvoto se odr`uva po treti pat, a godinava paralelno }e se odr`uva i vo 88 zemji od svetot.

RASTE POBARUVA^KATA ZA SIGURNOSNO STAKLO

ZA 50 KVADRATI BLINDIRANO STAKLO SE ZARABOTUVAAT 30.000 EVRA Biznisot so blindirano staklo stanuva s$ poprofitabilen i s$ pogolem, za {to pridonesuvaat novite zakonski obvrski za posebna za{tita na oddelni institucii, no i zgolemenata pobaruva~ka od samite gra|ani VIKTORIJA MILANOVSKA milanovska@kapital.com.mk

kolu 18 prose~ni makedonski plati se zarabotuvaat od blindirano staklo za samo 50 metri kvadratni, potvrduvaat firmite koi rabotat so sigurnosni stakla vo zemjava. Biznisot so blindirano staklo stanuva s$ poprofitabilen i s$ pogolem, za {to pridonesuvaat novite zakonski obvrski za posebna za{tita na oddelni institucii, no i zgolemenata pobaruva~ka od samite gra|ani. Po implementiraweto na evropskite standardi, sekoja ekspozitura na banka treba da bide za{titena so soodveten kalibar na sigurnosno staklo, {to avtomatski ja zgolemi pobaruva~kata za blindirano staklo. "Ova e definitivno dobar biznis, no bara i golema odgovornost i maksimalna profesionalnost. Zarabotkata od blindirani stakla e navistina golema. Ako se zeme predvid deka eden metar kvadraten ~ini pove}e od 600 evra, za 50 metri kvadratni se zemaat 30.000 evra. Zarabotkata na firmite se dvi`i okolu 20%, odnosno okolu

O

TURCIJA, NAJGOLEM UVOZNIK NA BLINDIRANO STAKLO Godinava, vo svetot, Turcija e rekorder vo uvozot na blindirano staklo za avtomobili. Vedna{ po nea e [panija, a tretoto mesto go dr`i Ungarija. 6.000 evra vo slu~ajov", veli Qup~o Boraniev, sopstvenik na firmata Bortas, koja se zanimava so grade`ni{tvo i sigurnosni stakla. RASTE POBARUVA^KATA Nekoi firmi vo poslednive tri godini zabele`ale drasti~en rast na pobaruva~kata na sigurnosni stakla. "Za okolu 30% e zgolemena pobaruva~kata na blindirani stakla poslednive tri godini. Kaj nas konkretno, najbarani se staklata za vozila koi obezbeduvaat privatni i pravni lica", velat od Mikei internacional, firma koja raboti so bezbednosna oprema. I od Perpetum mobile, firma koja uvezuva blindirani stakla, velat deka poslednive godini uvozot na bezbednosni materijali e zgolemen. "O~ekuvame od 2011 godina u{te pove}e da se zgolemi pobaruva~kata, osobeno od bankite. Vo momentov, se baraat stakla za banki i za

avtomobili", veli sopstvenikot Dejan Kostov. Otanatite firmi vo ovoj biznis velat deka naj~esti klienti im se ambasadite, bankite i del od ministerstvata. BANKITE MORA DA IMAAT SIGURNOSNI STAKLA Do 1 januari 2012 godina site banki vo zemjava se dol`ni da gi ispo~ituvaat posebnite standardi za tehni~ka opremenost, od aspekt na fizi~ka bezbednost, koi se propi{ani vo Zakonot za narodna banka na Republika Makedonija (NBRM). "Bankata e dol`na da gi organizira {alterite kako poseben del, odvoen od ostanatiot deloven prostor vo koj imaat pristap klientite na bankata. Odvojuvaweto treba da e vidlivo, so zagraden pult i neprobojno staklo so soodvetna visina B2 EN 1063 (Euronorm standard), stepen na za{tita od upotreba na ogneno oru`je, koe ne dozvoluva pristap i ovozmo`uva dovolna

Sekoja ekspozitura na banka vo zemjava treba da bide za{titena so soodveten kalibar na sigurnosno staklo. oddale~enost na {alterskiot rabotnik od klientot", stoi vo regulativata na NBRM. I delot za pristap do bankomatot treba da e za{titen so blindiran pregraden yid so vrata i za{titna brava. Sepak, firmite od ovaa dejnost se ednoglasni deka pokraj ogromniot profit,

ogromen e i rizikot so koj se soo~uvaat. "Nekoga{ gi odbivame klientite zatoa {to baraat staklo, koe namesto da ja zgolemi, mo`e u{te pove}e da ja naru{i nivnata bezbednost. Takov e slu~ajot so menuva~nicite, koi nekoga{ baraat staklo od odreden kal-

ibar, so poniska cena, koe ne {titi od jaki ogneni oru`ja. Vo takva situacija, podobro e {alterskiot rabotnik da znae deka e izlo`en na rizik, otkolku da misli deka e bezbeden i deka rabotata mo`e da ja re{i so pritiskawe na edno kop~e", objasnuvaat od Bortas.


14 15.11.2010

BALKAN BIZNIS POLITIKA

PONEDELNIK

GOLEMA AKCIJA

SRPSKITE MINISTRI VO LOV NA INVESTITORI OD CEL SVET

 Na saemot za elektronika vo Minhen otpatuva golema ekonomsko- politi~ka delegacija od 115 ~lenovi, na ~elo so gradona~alnikot na Jagodina, Dragan Markovi} Palma, so cel da ostvari delovna sorabotka i da gi privle~e germanskite biznismeni VESNA KOSTOVSKA

v.kostovska@kapital.com.mk

rpskite funkcioneri minatata nedela po~naa silen pohod za privlekuvawe stranski investitori od celiot svet. Na ni{an se investitorite i bankarite od koi se o~ekuva vo svoite idni biznis-planovi da ja smestat i Srbija. Na konferencijata od Jadran do Dunav, koja se odr`a vo Rim minatiot vtornik, srpskiot minister za infrastruktura, Milutin Mrkoni}, gi pretstavi proektite za izgradba na Koridorot 11 i obnova na del od prugata kon Bar. “Ovoj proekt od denes e prioritetna zada~a na ~etiri dr`avi: Italija, Crna Gora, Srbija i Romanija”, izjavi Mrkoni}. Ministerot se sretna i so amerikanskiot dr`aven sekretar za soobra}aj, Ron Kenik, so kogo razgovara{e za vlez na grade`nata kompanija Behtel vo Srbija, koja e zainteresirana za izgradba na Koridorot 11 i drugi soobra}ajnici. Minatata nedela vo Minhen na saemot za elek-

S

K

O

M

E

 Srbija pretstavena na saemot za elektronika vo Minhen tronika otpatuva i ekonomsko- politi~ka delegacija od 115 ~lenovi, na ~elo so gradona~alnikot na Jagodina, Dragan Markovi} Palma, so cel da ostvari delovna sorabotka i da gi privle~e germanskite biznismeni. “Vo industriskata zona vo Jagodina }e bide izgradena fabrika za delovi so pogon za sklopuvawe na kamioni od markata MAN. InvestiR

C

I

J

A

L

E

N

torot e Srbin koj so ovoj biznis se zanimava vo Germanija”, izjavi Markovi}. Ministerot za ekonomija, Mla|an Dinki}, vo Diseldorf se sretna so japonski investitori. Toj na investiciskata konferencija vo Diseldorf na pretstavnicite od 30 vode~ki japonski kompanii im gi pretstavi pogodnostite za investirawe vo Srbija. Potpretsedatelot na srpO

G

L

A

skata Vlada istakna deka interesiraweto na japonskite kompanii za investirawe na srpskiot pazar porasnalo po najavata deka }e investiraat japonskata kompanija Panasonik i ju`nokorejskata kompanija Jura. “Ohrabruva faktot deka Japoncite po prv pat seriozno se zainteresirani za ekonomijata vo Srbija, i toa vo momentot koga poleka se

nayira krajot na svetskata ekonomska kriza”, naglasi Dinki}. Toj, na sobirot kade {to prisustvuvaa pretstavnicite od Micubi{i, Tojota, Hita~i, To{iba, Fuxi film, navede deka Srbija e posebno zaintersirana za kompaniite od avtomobilskata i elektroindustrijata, kako i informaciskata tehnologija. Premierot na Srbija, Mirko Cvetkovi}, pri negovata poseta vo Egipet gi povika egipetskite biznismeni da investiraat vo Srbija, istaknuvaj}i deka treba da gi iskoristat odli~nite politi~ki odnosi na dvete zemji. “Politi~arite ja zavr{ija svojata doma{na zada~a. Sega se na red biznismenite da poka`at deka ima mesto za pro{iruvawe na delovnata sorabotka”, izjavi Cvetkovi}. SIEPA POTTIKNA IZVOZ OD 380 MILIONI EVRA Agencijata za stranski investicii i promocija na izvozot (SIEPA) ovaa godina organizirala nastap na 138 kompanii od Srbija na 12 me|unarodni saemi. Od toa proizlegle sklu~eni dogovori

za izvoz od vkupno 385,8 milioni evra. “Vo 2011 godina se planira u~estvo na srpskite kompani na 18 me|unarodni saemi, od koi 16 se proizvodni i dva se investiciski”, izjavi direktorot na SIEPA, Bo`idar Laganin. Vo 2009 godina SIEPA organizirala nastap na pove}e od 80 kompanii na 11 specijalizirani me|unarodni saemi na dva kontinenti, {to ovozmo`ilo sklu~uvawe na izvozni dogovori vo vrednost od 17 milioni evra. Laganin soop{ti deka e zavr{en posledniot krug za dodeluvawe na pomo{ na izvoznite kompanii od 324.000 evra, preciziraj}i deka pristignale 83 prijavi, najmnogu od sektorot za hrana i pijalaci. Toj potseti deka od polovinata na 2006 godina bile odobreni 784 proekti na kompanii, koi dobile vkupno tri milioni evra nepovratna pomo{. Najmnogu sredstva se dodeleni za sertifikacija i testirawe na stokata, dizajn na promotivnite materijali, kako i u~estvo na me|unarodnite saemi i dizajn na novi pakuvawa na proizvodite.

S

PODATOCITE GO DEMANTIRAAT TODORI] DOLGOT NA AGROKOR IZNESUVA 1,06 MILIJARDI EVRA odatocite za dolgot na Agrokor od konsolidiraniot izve{taj na hrvatskiot koncern, koi do v~era bea dostapni na veb-stranicata na kompanijata, nenadejno se “zaklu~eni”. “Obvrskata na Agrokor kon dostavuva~ite za devet meseci vo 2009 godina iznesuvale 7,83 milijardi kuni. Dokolku ovie podatoci se sporedat so prethodnite godi{ni izve{tai, toa zna~i deka obvrskite na koncernot kon dostavuva~ite porasnale za najmalku edna milijarda evra. Ostanuva

P

pra{aweto kolku tie iznesuvale za cela 2009 godina, kako i za prvata polovina na 2010 godina”, objavuva hrvatski "Novi list". Prihodite od proda`ba na Agrokor vo tekot na prvite devet meseci od minatata godina iznesuvale 2,7 milijardi evra, dodeka vkupnite godi{ni prihodi ostanuvaat na nivoto od 3,8 milijardi evra. Dobivkata na koncernot za devet meseci od 2009 godina, spored izve{tajot, iznesuva okolu 27 milioni evra.

HRVATSKATA VLADA NABAVUVA 1.241 AVTOMOBILI ravatskta vlada do 2015 godina planira da nabavi 1.241 novi avtomobili za potrebite na nekolku ministerstva i dr`avni agencii. Soglasnosta za ovaa odluka padnala na poslednata zatvorena sednica na Vladata, a se soop{tuva deka stanuva zbor za naem na avtomobili koj }e padne na tovar na dr`avniot buxet od ovaa do 2015 godina. Taka }e bidat nametnati sredstvata za operativen lizing so ostanata vrednost, {to zna~i deka po istekot na naemot, Vladata }e mo`e za

H

odnapred opredelen iznos da go otkupi sekoj avtomobil. Vo soop{tenieto se naveduva deka dogovorite }e se potpi{uvaat za period od tri do pet godini, pa potrebnite sredstva za pla}awe na naemot }e se planiraat niz godinite. Od Vladata soop{tuvaat deka ovoj lizing na avtomobili nastanuva zaradi obnova na postoe~kite vozni parkovi na dr`avnite institucii, koj treba da ovozmo`i nepre~eno izvr{uvawe na rabotata.

SRBIJA PREDLO@I ZAEDNI^KI INVESTICISKI PAZAR CEFTA a peto~nata sednica na Zaedni~kiot komitet CEFTA bea razgledani podgotovkite za liberalizacija na trgovijata na nekoi zemjodelski proizvodi od 2011 godina. Dogovoreno e pove}e vnimanie da se posveti na liberalizacijata vo sektorot uslugi i pove}e da se raboti na sozdavaweto regionalen investiciski pazar, soop{til ministerot za ekonomija na Srbija, Mla|an Dinki}. Na sednicata na Komitetot na CEFTA, Srbija predlo`ila da se vospostavi sorabotka na agenciite za promocija na izvozot, so cel da se napravi eden ~ekor napred na ova pole. Prviot ~ekor be{e napraven neodamna, so vospostavuvaweto na zaedni~kiot portal na Internet, so pomo{ na germanskata Vlada, na koj mo`e da se vidat prednostite na vlo`uvaweto vo

N

regionot, kakvi se uslovite za trgovija i ostanatite povolnosti. Srbija izvezuva 32% od svoite proizvodi vo zemjite na CEFTA, a so ovie zemji ovaa godina imala suficit vo trgovskata razmena od okolu 1,3 milijardi evra.


BALKAN BIZNIS POLITIKA

PONEDELNIK

15.11.2010

15

KADE GI ^UVAAT PARITE HRVATSKITE POLITI^KI PARTII?

PRIVREDNA I ZAGREPSKA BANKA SE SEFOT NA POLITI^ARITE

 Interesno e {to nitu edna od politi~kite partii ne ~uva pari vo Hrvatska po{tenska banka, koja e edna od pogolemite koi ne se nao|aat vo racete na stranci

rvatskite politi~ki partii preferiraat da gi ~uvaat svoite pari vo najsilnite banki vo zemjata, Privredna i Zagrepska banka, koi se vo italijanska sopstvenost, poka`a mini-anketata {to ja sprovede T-portal od Hrvatska. Interesno e {to nitu edna od politi~kite partii ne ~uva pari vo Hrvatska po{tenska banka, koja e edna od pogolemite koi ne se nao|aat vo racete na stranci. Vladeja~kata partija HDZ (Hrvatska demokratska zaednica) ima svoi smetki vo dvete najsilni banki. Portparolkata na HDZ, Sun~ana Glavak, veli deka vo Privredna banka imaat smetka vo doma{nata valuta (kuna) i devizna. Vo Zagrepska banka, pak, HDZ ima edna stara smetka, koja ve}e so godini ne e aktivna i na koja nema pari. Vo najgolemata opoziciska partija, Socijaldemokratskata partija na Hrvatska (SDP), isto taka, finansiskite sredstva gi

H

~uvaat na dve tekovni smetki, edna vo Zagrepska i edna vo Privredna banka. LOKALPATRIOTIZAM OD EDNA PARTIJA HSS (Hrvatska selanska partija) ima samo edna smetka i toa vo Zagrepska banka. Dodeka pogolemite partii morale da napravat vnatre{ni konsultacii za da odgovorat na pra{awata od ovaa anketa, kaj pomalite nemalo problem javno da se objavat informaciite. “Toa e javen podatok�, veli generalniot sekretar na HSS, Nenad Mati}, koj tvrdi deka deset godini rabotat so istata banka. Glavnata smetka na HNS (Hrvatskata narodna partija) e vo Privredna banka, a postojat i 21 potsmetki za op{tinskite organizacii. SDSS (Samostojna demokratska srpska partija) na svojata internet-stranica jasno gi ima navedeno brojot na `irosmetkite vo Privredna banka. Duopolot na Zagrepska i Privredna banka go K

razbiva IDS (Istarska demokratska partija), koja kako prava lokal-patriotska partija centralnata smetka ja ima vo Kreditna banka na Istra, a sekoja nejzina podru`nica ima posebna smetka. Izgleda deka korupciskite istragi koi posledniot mesec ja tresat Hrvatska O

M

E

R

C

I

J

A

napravija ne{to dobro i za gra|anite, pottiknuvaj}i pogolema transparentnost i otvorenost na politi~kite partii i na nivnite bankarski smetki. KAKO SOBIRALA PARI HDZ? No, vladeja~kata HDZ e na tapet i poradi na~inot na koj sobirala pari preku L

E

N

O

G

L

paradr`avni fondovi, javni pretprijatija i privatni kompanii. So tekot na godinite, modelot se sofisticiral, no rezultatite ostanale isti parite nameneti za javni potrebi se prenaso~uvale vo partiskata blagajna ili vo xebovite na bliski lu|e na partijata. A

S

Vo tekot na 90-te godini od minatiot vek, pod maskata za odbrana na dr`avata, toga{niot partiski vrv osnoval nekolku stranski smetki, fondovi za odbrana na tatkovinata i fondacii na koi pred s$ pripadnicite na dijasporata upla}ale nekolku stotici milioni toga{ni germanski marki. Me|utoa, parite ne doa|ale samo preku ovie smetki. Mnogu pari vo partiskata blagajna se {vercuvale vo torbi preku granica. Kolku pari vlegle, nikoj ne mo`e da utvrdi. Porane{niot hrvatski pretsedatel, Frawo Tu|man, navodno zapovedal del od parite da odat vo partiskata blagajna i na smetka na poedinci za kupuvawe fabriki. Toa bil samo eden od na~inite za sobirawe pari. Isto taka, partijata vr{ela reket i vo javni i privatni kompanii. Kompanijata {to odbivala da dade donacija za partijata na javnite tenderi re~isi nikoga{ ne uspevala da dobie rabota.


16 15.11.2010

SVET BIZNIS POLITIKA

PONEDELNIK

[TO PROGNOZORAAT ANALITI^ARITE?

DESET PAZARNI BALONI MO@E DA PUKNAT NASKORO!  Po pukaweto na balonot na pazarot na nedvi`nosti vo SAD, koj ja pottikna svetskata ekonomska kriza, poznava~ite izleguvaat so novi alarmantni predupreduvawa za slednite baloni “spremni za pukawe” "Kapital" gi selektira slednive: VASE CELESKA

celeska@kapital.com.mk

ZLATO Cenata na zlatoto e zgolemena od 294 dolari za unca vo 1998 godina na 1.404 dolari za unca denes, {to pretstavuva poka~uvawe od 377%. “Zlatoto e najgolemiot i najlo{iot meur od site”, veli Robert Vajdmer, avtorot na knigata “After{ok: Za{titete se sebesi i profitirajte od narednata globalna finansiska kriza”. Pokazateli deka zlatoto e sledniot meur se zgolemenata proda`ba i postojanite reklami za proda`ba na zlaten nakit. PAZAR NA NEDVI@NOSTI VO KINA “Godinava cenata na nedvi`nostite vo Kina e poka~ena za samo 9,1%, no raste~kite ceni generiraat pogolema poba-

SUROVINI Obvinete gi vremenskite uslovi, Kina ili Federalnite rezervi na SAD, no surovinite celat visoko vo poslednite meseci. Cenata na p~enicata e poka~ena za 60% godinava, a vrednosta na ostanatite surovini za proizvodstvo na hrana, isto taka, dramati~no se poka~i. APPLE To~no e deka celiot svet e vquben vo proizvodite na Epl (Apple) - Ajpad i Ajfon. Vrednosta na akciite na Epl e zgolemena za 1.200% od 2001 godina, {to e siguren pokazatel deka ovaa kompanija se pribli`uva do “meurot”. Ako Stiv Xobs ja napu{ti kompanijata, ostanatite }e imaat problemi da ja odr`at. SOCIJALNO VMRE@UVAWE Fejsbuk ima pove}e od 500

ruva~ka, {to pretstavuva jasen znak za sozdavawe meur”, veli Vikram Man{aramani, ~ija kniga “Meurologija: targetirawe na finansiskite meuri pred da puknat”, }e bide objavena narednata godina. Drug faktor e izgradbata na pove}e stanovi otkolku {to ima kupuva~i. ALTERNATIVNA ENERGIJA Solarnata tehnologija s$ u{te e neekonomi~na, no, sepak, vladite zabrzano gi stimuliraat i subvencioniraat kompaniite za solarna energija. “Postojat mnogu lu|e koi ne treba da bidat vo industrijata na solarna energija, a se tamu”, veli Man{aramani. Dali navistina ni se potrebni 250 kompanii za proizvodstvo na solarna energija? Ovoj sektor godinava ima dobivka od 100%. K

O

M

E

R

C

I

J

A

И.бр.88/06; И.бр.01/07; И.бр.71/09; И.бр.72/09; И.бр.73/09; И.бр.398/09; И.бр.464/09; И.бр.479/09; И.бр.12/10; И.бр.36/10; И.бр.56/10; И.бр.63/10; И.бр.138/10 Извршителот Јулита Ѓорѓиева од Скопје, бул.Јане Сандански бр.59, врз основа на барањето за спроведување на извршување од доверителите: -Биљали Синан и др. од с.Черкези Куманово со ЕМБГ 0212945420003 и живеалиште во с.Черкези Куманово, преку полномошник-адвокат Авни Куртиши од Куманово засновано на извршната исправа пресуда XX П.бр.3497/95 од 08.04.2005 год. на Основен суд Скопје 1 Скопје, за спроведување на извршување во вредност од 1.139.000,00 ден., камата, процесни и извршни трошоци, -Ѓорѓи Банчотов од Скопје, со ЕМБГ 1308970450023 и живеалиште на ул.Митре Влаот бр.1-а Скопје, преку полномошник адвокат Марика Димитровска од Скопје, засновано на извршната исправа пресуда III П.бр.129/02 од 23.12.2003 год. и пресуда ГЖ бр.1697/05 од 30.03.2005 год. на Апелационен суд Скопје, за спроведување на извршување во вредност од 420.534,00 ден., камата и извршни трошоци, -Јордан Цветанов од Скопје со живеалиште на ул.Извор бр.1 Скопје, Мирољуб Панајотовиќ од Скопје со живеалиште на ул.Владимир Комаров бр.40/16 Скопје и Радоје Митровиќ од Скопје со живеалиште на ул.Руди Чајевац бр.16/1 Скопје, сите преку полномошник адвокат Марика Димитровска од Скопје, засновано на извршната исправа пресуда VIIIРО.бр.149/07 од 10.06.2008 год. на Основен суд Скопје 2 Скопје, за спроведување на извршување во вредност 928.969,00 ден., камата, процесни и извршни трошоци, -Бранко Илиев од Скопје, Диме Лазаров од Куманово, Кирил Каевски од Скопје, Митре Крајоски од Скопје, Ѓорѓи Тосков од Скопје, Љупчо Пуреовски од Скопје, Томислав Тодоровски од Скопје, Драган Стефановски од Куманово, Александар Алаѓозовски од Скопје, Павле Крушарев од Скопје, Емил Георгиев од Скопје, Горан Павловски од Скопје, Љубомир Николовски од Скопје, Благоја Ристовски од Битола, Синиша Рајхл од Скопје, Дејан Ѓорѓиоски од Прилеп, Војча Петковски од Куманово, Александар Дрогрешки од Скопјe и Гоше Стефановски од Скопје, сите преку полномошник адвокат Марика Димитровска од Скопје, засновано на извршната исправа пресуда IVРО.бр.309207 од 24.09.2008 год. на Основен суд Скопје 2 Скопје, за спроведување на извршување во вредност од 1.637.036,00 ден. и ЕУР 170.872,00, камата, процесни и извршни трошоци, -Зорица Стојановска Гаштаровска од Скопје, Весна Божиновска од Скопје, Ана Този од Скопје, Анита Димишкова од Скопје, Камелија Ѓорѓиевска од Скопје, Небојша Микиќ од Скопје, Александра Овчаров од Скопје, Весна Јовановиќ Миќевиќ од Скопје, Катерина Мрзневска од Скопје и Илинка Каевска од Скопје, сите преку полномошник адвокат Марика Димитровска од Скопје, засновано на извршната исправа пресуда IVРО.бр.178/07 од 06.06.2008 год. на Основен суд Скопје 2 Скопје, за спроведување на извршување во вредност од 473.989,00 ден. и ЕУР 6.858,00, камата, процесни и извршни трошоци, - Томе Стојановски од Скопје со ЕМБГ 1709956450023 и живеалиште на бул.АСНОМ бр.16/1-16 Скопје, преку полномошник адвокат Лилјана Милошевска од Скопје, засновано на извршната исправа пресуда V.Ро.бр.285/08 од 14.07.2008 год. на Основен суд Скопје 2 Скопје, за спроведување на извршување во вредност од 383.654,00 ден., камата, процесни и извршни трошоци, -Миодраг Ристиќ од Скопје со ЕМБГ 2701972450079 и живеалиште на ул.Иван Милутиновиќ бр. 29/12, Скопје, преку полномошник адвокат Владимир Поцевски од Скопје, засновано на извршната исправа пресуда IРО.бр.395/08 од 29.09.2008 од. на Основен суд Скопје 2, Скопје и Решение IРО.бр.395/08 од 19.01.2009 год. на Основен суд Скопје 2 Скопје, за спроведување на извршување во вредност од ЕУР 78.785,00 во денарска противвредност по курсот на еврото на денот на исплатата, со домицилна камата, 153.000,00 ден., придонеси во ПИОМ, процесни и извршни трошоци, -Друштво за трговија, производство и услуги АДРИАМЕД ДОО увоз-извоз Скопје со ЕДБ 4030993193268 и седиште на ул.Дренак бр.6 Скопје, правен следбеник на АДРИАМЕД ДОО Љубљана Р.Словенија, преку полномошник адвокат Данчо Николовски од Скопје, засновано на извршната исправа пресуда VПСС бр.1715/01 од 26.04.2004 год. на Основен суд Скопје 1 Скопје, за спроведување на извршување во вредност од ЕУР 111.094,81 со домицилна камата, 1.267.548,00 ден. на име пресметана неисплатена камата, процесни и извршни трошоци, -Љупчо Вељанов, со ЕМБГ 1409948450185 и живеалиште на бул.Јане Сандански бр.86-5/23, преку полномошник адвокат Драган Симоновски од Скопје, засновано на извршната исправа пресуда XП.бр.54/2001 од 05.02.2002 на Основен суд Скопје 1 Скопје и Пресуда XП.54/01-I од 13.03.2003 год. на Основен суд Скопје 1 Скопје, потврдена со пресуда ГЖ бр.3442/03 од 12.06.2003 год. на Апелационен суд Скопје, за спроведување на извршување во вредност од 100.670,00 денари, процесни и извршни трошоци , -Невенка Стојановска, Владимир Стефанов, Татјана Ристовска, Мирјана Наумовска Спасевска, Катерина Чабуковска Јовановска, Сања Николовска и Елена Поповска сите од Скопје, преку полномошник адвокат Марика Димитровска од Скопје, засновано на извршната исправа пресуда IVРО бр.187/08 од 24.03.2009 на Основен суд Скопје 2 Скопје, потврдена со пресуда РОЖ.бр.-1107/09 од 03.12.2009 год. на Апелационен суд Скопје, за спроведување на извршување во вредност од ЕУР 10.855,00 во денарска противвредност по среден курс на НБРМ на денот на исплатата, 34.575,00 ден., камата, процесни и извршни трошоци, -Јовица Рајхл, од Скопје со ЕМБГ 0106967450033 и живеалиште на бул.Јане Сандански

milioni korisnici, no kolku vredi? Nekoi procenuvaat deka pazarnata vrednost na kompanijata e 35 milijardi dolari, no akciite s$ u{te ne se kotirani na pazarot na kapital. Tviter, koj re~isi i da nema profit, vredi 1,5 milijardi dolari, a LinkdIn ima proceneta pazarna vrednost od 1,4 milijardi dolari. AKCII NA BRZORASTE^KITE PAZARI Vo izminatite dve godini vrednosta na ovie akcii se zgolemi za 146%. “Na polovina pat sme od nastanuvaweto na eventualniot meur na brzoraste~kite pazari”, veli Barton Bigs, porane{en pretsedatel na oddelot za menaxment so finansiski resursi, koj go predvide meurot na berzite vo SAD vo 90-te godini. Zemjite kako Indonezija, Avstralija, Rusija i Brazil rasL

E

N

O

G

L

tat zabrzano, iako ne postoi rast na svetskata ekonomija. MALITE TEHNOLO[KI KOMPANII Pomina samo edna decenija otkako se rasprska tehnolo{kiot meur, no pogolemite tehnolo{ki kompanii se borat da gi kupat pomalite, bez ogled na cenata. Hjulit Pakard be{e vo vojna za naddavawe so Del za kupuvawe na 3Par. Na krajot, HP za ovaa kompanija plati 2,4 milijardi dolari, odnosno 325 pati pove}e od zarabotkata na 3Par dotoga{. AMERIKANSKIOT DOLAR Iako vrednosta na dolarot e namalena za 10% vo odnos na evroto, Vajdmer veruva deka zelenata banknota e na teritorijata na meurot. Toj smeta deka ovoj meur }e eksplodira koga strancite }e prestanat da kupuvaat amerikanski A

akcii i obvrznici. Strancite se zagri`eni poradi inflacijata i namaluvaweto na vrednosta na nivnite investicii. DR@AVEN DOLG NA SAD “Koga ovoj pazaren balon }e pukne, nema da ostanat pove}e meuri”, veli Vajdmar. Dol`ni~kiot meur na SAD se zgolemuva mnogu brzo i }e prodol`i da raste. Vo su{tina, ne postoi na~in Vladata na SAD nekoga{ da gi vrati tie 13,7 iljadi milijardi dolari, koi vo najgolem del se vo sopstvenost na stranci. Balonot }e pukne koga Vladata }e se soo~i so problemi da go prodade dolgot, ne{to sli~no na ona so {to se soo~uvaat Grcija i Irska vo momentot. Namesto da pozajmuva pari, Vladata }e po~ne da gi pe~ati.

S

бр.81/2-2 Скопје, преку полномошник адвокат Марика Димитровска од Скопје, засновано на извршната исправа пресуда IРОбр.104/07-I од 28.03.2008 на Основен суд Скопје 2 Скопје, за спроведување на извршување во вредност од ЕУР 4.987,00 во денарска противвредност по среден курс на еврото што го утврдуваат деловните банки во РМ на денот на исплатата, камата, процесни и извршни трошоци, -Златко Андреев од Скопје со ЕМБГ 1312945450059 и живеалиште на ул.Партениј Зографски бр.17а Скопје, засновано на извршната исправа пресуда XXVIIПбр.249/04 од 26.12.2003 на Основен суд Скопје 1 Скопје, за спроведување на извршување во вредност 120.702,00 ден., камата, процесни и извршни трошоци, -TУРКИШ ЕРЛАЈНС од Истанбул Р.Турција, преку полномошник адвокат Златко Колевски од Скопје, засновано на извршната исправа пресуда XПСС бр.1474/03 од 11.04.2006 на Основен суд Скопје 1 Скопје, за спроведување на извршување во вредност 10.677,79 американски долари, камата, процесни и извршни трошоци, против должникот АВИОИМПЕКС АД за воздушен сообраќај и трговија од Скопје со ЕДБ 4030952263936 и седиште на ул.11 Октомври бр.32 Скопје, на ден 03.11.2010 год., го донесува следниот:

ЗАКЛУЧОК ЗА ТРЕТА УСНА ЈАВНА ПРОДАЖБА (врз основа на член 167 став 1, член 169 став 1 и член 170 став 1 од Законот за извршување) СЕ ОПРЕДЕЛУВА трета продажба со усно јавно наддавање на недвижноста означена како: - Хотел Интерко во Охрид, изграден на КП бр.2444, КО Конско, м.в. Свети Стефан, сопственост на должникот АВИОИМПЕКС АД за воздушен сообраќај и трговија од Скопје врз основа на докази за сопственост и тоа: Одобрение за градба бр.06-3794/1 од 15.03.1968 год., Решение за локациски услови за градба и 2Урбанистичка согласност, а кој се состои од приземје со површина од 798 м , кат 1 со површина од 350 м2, кат 2 2со површина од 338 2 2 м и подрум со површина од 190 м или вкупно 1676 м , попишан согласно Записник за попис и процена на недвижен имот согласно член 196 од ЗИ од 17.07.2009 год., а по Имотен лист бр.469 со неизложено право на сопственост, со земјиште со право на користење според постоечка катастарска евиденција за КО Конско. Продажбата ќе се одржи на ден 30.11.2010 година во 12 часот во просториите на извршител Јулита Ѓорѓиева, бул.Јане Сандански бр.59 Скопје. Почетната вредност на недвижноста за ова трето јавно наддавање, а согласно член 174 став 4 од ЗИ изнесува ЕУР 550.000,00 во денарска противвредност по среден курс на НБРМ на денот на продажбата под која недвижноста не може да се продаде на третото јавно наддавање. Постигнатата крајна цена на јавното наддавање е без ДДВ 18%. Сите јавни давачки од спроведената купопродажба, паѓаат на терет на купувачот. Недвижноста е оптоварена со следните товари и службености: налози за извршување од други извршители. Должникот сопственик на објектот не го задржува правото да располага со објектот и е должен истиот да го испразни во рок од 60 дена од денот на донесувањето на Заклучокот за продажба, а ако тоа не го стори, извршителот на предлог од купувачот присилно ќе го изврши испразнувањето на објектот. На јавното наддавање можат да учествуваат само лица кои претходно положиле гаранција која изнесува 1/10(една десеттина) од вредноста на недвижноста определена за трета продажба. Уплатата на паричните средства на име гаранција се врши на жиро сметката од извршителот со бр.300000002318724 што се води во Комерцијална банка АД Скопје, даночен број МК 5030006240695. На понудувачите чија понуда не е прифатена, гаранцијата им се враќа веднаш по заклучувањето на јавното наддавање. Најповолниот понудувач-купувач на недвижноста е должен да ја положи вкупната цена на недвижноста, во рок од 15 дена од денот на продажбата, во спротивно ќе се определи нова продажба, а од положената гаранција ќе се намират трошоците на новата продажба и ќе се надомести разликата меѓу цената постигната на поранешната и на новата продажба. Овој заклучок ќе се објави во следните с��едства за јавно информирање Дневник и Капитал. Заклучокот ќе се достави до странките, заложните доверители, до учесниците во постапката, до лицата кои имаат запишано или законско право на првенство на купување и до надлежниот орган на управата. ИЗВРШИТЕЛ Јулита Ѓорѓиева


SVET BIZNIS POLITIKA

PONEDELNIK

15.11.2010

 SVET

17

0-24 

...EKSPLOZIJA VO ISLAMABAD

...SE BARA BALANS

...PRETSEDATELSKI APARTMAN

Nastrada finansiskiot centar

Za napredok na ekonomskiot rast

Semejstvoto Obama vo Tax Mahal

emirite vo Pakistan prodol`uvaat. Masivna eksplozija na bomba go potrese finansiskiot centar Kara~i, sramnuvaj}i so zemja nekolku zgradi. Vo eksplozijata zaginale 18 lu|e, a stotina se povredeni.

iderite na G-20 na Samiot vo Seul vetija deka }e najdat pobalansiran rast, no ja odlo`ija za dogodina po~etnata rabotna zada~a - definiraweto na problemite koi mu se zakanuvaat na globalnoto zakrepnuvawe.

Za vreme na posetata na Indija, prvata dama i pretsedatelot na SAD go “sevtosaa” noviot pretsedatelski apartman vo hotelot Tax Mahal vo Mumbai, koj pred dve godini be{e razru{en od teroristi~ki napad.

N

L

SPORED POSLEDNOTO ISTRA@UVAWE NA GARTNER

PRODA@BATA NA MOBILNI TELEFONI PORASNA ZA 35%  Ova e tret posledovatelen dvocifren porast na proda`bata za period od edna godina, {to poka`uva deka pobaruva~kata na mobilni telefoni e zdrava VASE CELESKA

celeska@kapital.com.mk

roda`bata na mobilni telefoni vo tretiot kvartal od 2010 godina na svetsko nivo se zgolemila za 35%, na 417 milioni prodadeni uredi, vo sporedba so tretiot kvartal od 2009 godina, poka`uvaat poslednite podatoci na istra`uva~kata ku}a Gartner. Proda`bata na “pametnite" telefoni porasnala za 96% vo sporedba so tretiot kvartal od 2009 godina, so {to proda`bata na smartfoni pretstavuva 19,3% od vkupnata proda`ba na mobilni telefoni vo svetot. “Ova e tret posledovatelen dvocifren porast na proda`bata za period od edna godina, {to poka`uva deka pobaruva~kata e zdrava”, veli Karolina Milanesi, potpretsedatelkata na Gartner. “Vo ovoj kvartal Epl i Android ja predvodea proda`bata na pametni telefoni. Udelot na Epl go nadmina RIM (Research In Motion - RIM) vo Severna Amerika i go ostavi na vtoroto mesto po Android, iako toj pretstavuva vtor operativen sistem vo svetot”, veli taa. I pokraj namalenite udeli,

PRODA@BA NA MOBILNI TELEFONI VO TRET KVARTAL OD 2010 GODINA

P

prvite top tri proizvoditeli (Nokia, Samsung i LG) gi za~uvaa svoite pozicii. Vo tretiot kvartal od godinava Nokia prodala 110,4 milioni edinici, {to e pomalku od o~ekuvanoto. Toa rezultiralo so pad na pazarniot udel od 8,5 procentni poeni vo sporedba so tretiot kvartal lani. No, nedostigot na proizvodi so niska cena gi pottikna potro{uva~ite da kupuvaat poskapi proizvodi. Vo kombinacija so povolnite devizni kursevi, finansiskite rezultati na Nokia se podobri od o~ekuvanite. Samsung zabele`al silni rezultati vo tretiot kvartal,

Pazaren udel 2009(%)

Pazaren udel 2010(%)

36,7 19,6 10,3 2,3 2,8

28,2 17,2 6,6 3,2 2,9

so prodadeni 71,7 milioni uredi, {to e pove}e za 18,2% od tretiot kvartal lani. Pazarniot udel na pametnite telefoni na Samsung dostignal 10%, a proda`bata na 6,6 milioni telefoni so Android operativen sistem ja pravat ovaa kompanija vode~ka vo proda`bata na Android. LG prodal 27,5 milioni mobilni uredi vo tretiot kvartal, a negoviot pazaren udel se namali za 6,6%. Epl poka`a odli~ni performansi vo tretiot kvartal od 2010 godina so prodadeni 13,5 milioni edinici. Epl bi mo`el da prodade i pove}e, no zaradi tekovnoto

ograni~uvawe vo snabduvaweto sega se nao|a na ~etvrto mesto vo svetot. Ajfon momentalno se prodava vo 89 zemji, dodeka proda`bata vo Evropa i Azija e pove}e od duplirana vo sporedba so lani. RIM prodal 11,9 milioni uredi na krajnite potro{uva~i vo tretiot kvartal od ovaa godina, dodeka negoviot pazaren udel se namalil na 14,8%. RIM ja zagubi svojata vode~ka pozicija na pazarot na pametni telefoni od Epl, zaradi voveduvaweto na Ajfon 4, kako i ostanatite smartfoni koi koristat Android operativen sistem.

 DVA, TRI ZBORA

“Zemjite na G-20 postignale uspeh pri vra}aweto na svetskata ekonomija na patot kon obnovuvaweto. Napredokot ne e postignat dovolno brzo, osobeno vo SAD. Svetot ne go postignal potrebniot balansiran porast i postoi rizik od vra}awe kon stariot nedostig od ramnote`a.” BARAK OBAMA

pretsedatel na SAD

“Vo ovoj moment na napori vo ekonomijata, dr`avite vo EU mora da bidat koordinirani, a ottuka i potrebata za pogolem buxet na EU. Dr`avite~lenki verojatno ne razbiraat deka finansiskite pazari pove}e veruvaat vo evropsko re{enie otkolku vo 27 razli~ni re{enija.” JER@I BUZEK

pretsedatel na Evropski parlament

“Potezite na amerikanskata Uprava za federalni rezervi za olabavuvawe na monetarnata politika mo`at da go potkopaat globalnoto ekonomsko jaknewe. Va{ington ne treba na sila na drugite da im dava lek za svoite bolesti.” @U KSIO^UAN

guverner na Kineskata centralna banka


18 15.11.2010

FEQTON

PONEDELNIK

NAJSKAPOCENITE SVETSKI BRENDOVI 3M

MALITE INOVACII BEZ KOI NE MO@E DA SE ZAMISLI SEKOJDNEVIETO PETAR GOGOSKI

gogoski@kapital.com.mk

rendot 3M e nasekade. Taka zaklu~uva Xorx Bakli, pretsedatelot i izvr{en direktor na kompanijata, dodeka zboruva za negovata omilena tema - inovacii, vo intervju za magazinot “For~n”. Minatata godina, veli toj, “duri i vo najlo{oto ekonomsko vreme na koe se se}avam, nie lansiravme pove}e od iljada novi proizvodi”. Epl i mnogu drugi ne mo`at da go napravat ona {to go pravat bez 3M. Kompanijata od Sent Pol, Minesota, proizveduva gore-dolu 55 iljadi razli~ni patentirani proizvodi. Nekoi od niv gi znaete: “post-it” bele{kite (malite bele{ki so lepliva traka na zadniot del, {to se nao|aat vo sekoj dom i kancelarija), selotejpot, zavojot, лед диодите, no pove}eto {to ne gi znaete se vgradeni vo drugi proizvodi i na razni mesta - bolnici, avtomobili, fabriki, kancelarii. Ma{inkata na stapot za ribolov? Da, i taa doa|a od 3M. Na nekoj na~in, site ovie proizvodi se del od biznisot so prihod od 23,1 milijardi dolari i 3,2 milijardi dolari vkupna zarabotuva~ka, {to ja smestuva kompanijata na solidno mesto od listata na Forbs 500. Pokraj toa, 3M brzo zazdravi i od recesijata. Vo prvata polovina od godinava proda`bata porasnala za 21%, a vkupniot prihod za 41%. Akciite? Porast za 20% vo poslednive 12 meseci. 3M e nov i na listata na Interbrend za 2010 godina, vo golem del poradi brojnite akvizicii i noviot sistem na brendidentifikacija, {to be{e implementiran minatata godina. Noviot brend-identitet uspea da gi obedini

B

 Uspe{nata prikazna na 3M se temeli na ona {to pretstavuva mantra za dene{niot biznis-svet - inovaciite. No, po sto godini od postoeweto, biznis-modelot na 3M ne e baziran samo na sposobnosta da razvijat unikaten proizvod, tuku isto taka efikasno da go proizvedat i prodadat nasekade po svetot

razli~nite biznisi i da ja zgolemi svesnosta za brendot. Dopolnitelno, 2009 godina na kompanijata & donese pet nagradi od Gud Dizajn Avord (Good Design Award), i pofalbi za korporativnoop{testvenata odgovornost i energetskiot menaxment. No, ovaa uspe{na prikazna se temeli na ona {to pretstavuva mantra za dene{niot biznis svet - inovaciite. No, po sto godini od postoeweto, biznis-modelot na 3M ne e baziran samo na sposobnosta da razvijat unikaten proizvod, tuku isto taka efikasno da go proizvedat i prodadat nasekade po svetot. LO[IOT START Kompanijata Minesota Majning & Manufakturing (Minnesota Mining & Manufacturing) (trite “M”) bila osnovana vo 1902 godina vo Tu Harbors, Minesota, od petmina

pretpriema~i - advokat, doktor, dvajca direktori na `eleznica i eden kasap. Ovaa “eklekti~na” petorka planirala da go iskopuva mineralot korund i da go prodavaat kako resurs za brusni kamewa. Lo{o planiranata investicija naskoro }e ja dovedela kompanijata do bankrot, bidej}i se poka`alo deka nivniot rudnik ne bil za korund, tuku za niskokvalitetniot anortozit. Ova nesre}no otkritie ne gi odvratilo sopstvenicite da startuvaat fabrika za {mirgli vo Djulut, druga pove}e ili pomalku lo{a {ema {to ja stavila kompanijata vo opasnost poradi toa {to uvezeniot {panski granit po~nal da se oddeluva od hartijata. Pri~inata bila maslinovoto maslo, koe pri transportot, poradi blizinata, se vpilo vo granitot. Nemo}ni da ja platat cenata na lo{iot trasport, tie go

postavile granitot vrz ogin za da go otstranat masloto. Ova na nekoj na~in e prviot primer za istra`uvawe i razvoj vo 3M. Kancelariite bile preseleni vo Djulut vo 1905 godina, a glavniot investitor, Edgar Ober, re{en da ja spasi kompanijata, go ubedil svojot prijatel, biznismenot Lucius Pond Ordvej od Sent Pol, da mu se pridru`i vo spasuvaweto i da dade 13 iljadi dolari za dolgot i dodatni 12 iljadi za kapitalot. Taka, Ordvej i Ober zdobile 60% od 3M. Vo narednite godini Ordvej dodal u{te 250 iljadi dolari za kompanijata koja u{te nemala profit, a Ober zaminal bez plata. Silnata `elba da gi skrati dolgovite i odlukata da ja premesti firmata vo Sent Pol rezultirale so nova fabrika vo 1910 godina. Kancelariite bile preseleni vo Sent Pol

vo 1916 godina, istata godina koga firmata ja isplatila svojata prva dividenda. RAZVOJ VRZ INOVACII Od najgolemo zna~ewe za investitorot i za idninata na kompanijata bilo vrabotuvaweto na Vilijam Meknajt i A.G.Bu{. Dvajcata smetkovoditeli rabotele kako tim pove}e od 50 godini i razvile sistem koj & pomognal na kompanijata da uspee. Gi naterale proda`nite agenti da odat direktno do prodavnicite kade {to }e mo`at da razgovaraat so lu|eto koi gi koristele nivnite proizvodi. Taka, agentot imal uvid za toa kako treba da se razvijat novite proizvodi i koi novi proizvodi bi im bile potrebni na klientite. Ova rezultiralo so ranite inovacii na 3M, vodootpornata {mirgla koja se pojavila vo 1921 godina i selotejpot, pronajdok

od 1925 godina. Sepak, patot kon prosperitet go trasiral eden od naslednicite na direktorskoto “`e{ko” stol~e, Ri~ard Karlton, zamenata na Meknajt, koj vo edna fraza gi sublimiral ponatamo{nite ~ekori na kompanijata. “]e ja napravime sekakvo ne{to koe }e ni napravi pari”, izjavil Karlton so po~etokot na svoeto upravuvawe. Prethodno, vo ranite 40-ti godini, proizvodstvoto na 3M bilo prenaso~eno kon odbranbeni materijali za Vtorata svetska vojna, {to bilo prosledeno so novi podru`nici. Po vojnata, i so novoto upravuvawe vo 50-te godini, 3M se pro{irila so operacii vo Kanada, Meksiko, Francija, Germanija, Avstralija i Velika Britanija. Vo sodejstvo so inovativnite proizvodi, ekspanzijata donela pribli`no 20 milioni dolari, kako {to svedo~i iznosot od internacionalnata proda`ba vo 1951 godina. Vo periodot od 1962 do 1975 godina 3M publikuvala linija igri za na masa, koi se prodavale pod brendot 3M buk{elf gejm (3M bookshelf game series). Ovaa linija na igri, predci na golem broj od kompjuterskite igri koi i denes se popularni, bila prezemena od Avalon Hil vo sredinata na 70-te godini. Po tri godini od testiraweto, vo 1969 godina, 3M go pretstavila prviot i toga{ edinstven model na semafor. Dene{nata kompanija ne proizveduva semafori, no, se razbira, proizveduva odredeni delovi za niv. Iako po~etocite na pazarot za audiooprema i kaseti bile dobri za kompanijata, tie nabrzo morale da baraat izlez od tamu, poradi zagubite {to gi pretrpele od rivalskite japonski kompanii, koi dominirale poradi namalenite ceni. 3M bila involvirana i vo dizajnirawe i na videooprema za televiziskata industrija vo 70-te i 80-te godini, so fabrikuvawe na generatori za tekst i razli~ni modeli na videomikseri. Pazarot vo

PRIKAZNI OD WALL STREET

GOOGLE GO OTPUШTI ZA ZGOLEMUVAWETO N lavniot izvr{en direktor na Gugl (Google), Erik [mid, vo tekot na izminatata nedela na vrabotenite, preku kompaniski memorandum im soop{til deka e vo plan platite na vrabotenite da bidat zgolemeni za 10%. Kopija od ovoj memorandum bila dostavena do magazinot “For~n” (Fortune), kako i do “Biznis insajder” (Business Insider) koi vedna{ ja objavija ovaa vest. Samo nekolku ~asa od objavata na vesta, menaxmentot na Gugl im soop{til na svoite

G

 Iako s$ pove}e im se dava avtonomija na vrabotenite

preku formirawe na pomali timovi, sepak, osnova~ite na Gugl, Lari Pejx i Sergej Brin, ne toleriraat “te~ewe” na informacii od kompanijata.

vraboteni deka go raskinale dogovorot so vraboteniot koj im ja “potka`al” ovaa informacija na mediumite. Gugl e poznat kako kompanija koja vrabotuva samo najdobri i najpametni kadri od Silikonskata Dolina vo SAD, pa, ottamu, mnogu e ~udno {to kompanijata se odlu~ila na vakov poteg, osobeno ako se znae deka e mnogu te{ko da se najdat vakvite kadri. Vo tekot na poslednite nekolku nedeli, kompanijata ja napu{tija pogolem broj vrvni kadri. Me|u niv e i ^ad Harli, koosnova~ot

i glavniot izvr{en direktor na Jutjub (Youtube), potoa Omar Hamui, koosnova~ot na AdMob (AdMob) kako i Lars Rasmusen, kreatorot na Gugl mapite (Google maps) i Vejv (Wave). Koga Rasmusen zaminuva{e, dade izjava za “Sidnej morning herald” (Sydney Morning Herald) deka konstantniot rast na Gugl gi potkopuva mo`nostite na vrabotenite da gi postignuvaat svoite obvrski i zada~i. Momentalno, kompanijata ima okolu 25 iljadi vraboteni. Rasmusen od Gugl se preseli vo


FEQTON

“Kapital” zapo~na so serija napisi za toa kako nastanale i se razvivale najgolemite svetski brendovi-kompanii. Doznajte gi prikaznite za nivnite podemi i padovi, za toa koi se tajnite {to gi odr`uvaat na vrvot na skalata na najpoznati i najomileni svetski brendovi so decenii

PONEDELNIK

 Inovatorot XORX BAKLI,

liderot na 3M

modifikator za imunolo{ki odgovor vo farmacijata, podobreni filmovi za elektronskite displei, kako i fleksibilni strujni kola

koi se koristat vo inkxet pe~atarite, mobilnite telefoni i drugi uredi. Za prvpat vo 2004 godina proda`bata dostigna 20

EKOLO[KI NAPREDOK

Vo 2002 godina kompanijata 3M be{e rangirana na 70-to mesto na listata od 100 korporacii {to emitiraat aerozagaduva~i vo SAD. Listata ja podgotvuva Politi~kiot ekonomski institut za istra`uvawe. Denes, ili poto~no na listata napravena za 2010 godina, 3M se nao|a na 98-to mesto, {to pretstavuva golem napredok za kompanijata.

milijardi dolari, poradi zna~ajniot rast na novi proizvodi. Del od tie proizvodi bea finalni podobruvawa na prethodnite legendarni inovacii, a del bea i novi inovacii od higienski proizvodi, koi stanaa neizostaven del od sekoe amerikansko doma} instvo. VISTINSKI LIDER PREDUSLOV ZA USPEH Pokraj vakvoto portfolio,

mnozina smetaat deka 3M go zagubi svojot kreativen sok pod vodstvoto na Xejms Meknerni. Toj be{e generalen direktor vo periodot od 2001 do 2005 godina. Spored nekoi, pak, ovoj prv autsajder vo kompanijata ne e toj {to ja osiroma{i kreativnosta. Kompanijata i prethodno slabeela, a toj samo vletal vo igrata. Sepak, Meknerni gi racionalizira operaciite i

I VRABOTENIOT KOJ “POTKA@AL” NA PLATITE OD 10%  Iako Gugl e poznat kako kompanija koja gi vrabotuva samo najdobrite i najpametnite momci od Silikonskata Dolina vo SAD, sepak, menaxmentot odlu~i da mu vra~i otkaz na vraboteniot koj ja dostavi do mediumite informacijata za zgolemuvawe na platata na vrabotenite za 10%

Fejsbuk (Facebook) koj ima okolu 2 iljadi lica. Rasmusen ne e ni edinstveniot koj se odlu~il na ovoj ~ekor. Od vkupniot broj vraboteni kaj Fejsbuk, okolu 15%, odnosno 300, porano rabotele za Gugl. Momentalno, vtoriot ~ovek na Fejsbuk e [eril Sand-

19

NASKORO, NOV FEQTON VO “KAPITAL”! Doznajte koi se najgolemite PR katastrofi vo korporativnata istorija. Kako golemite svetski kompanii reagirale vo razli~ni krizni situacii, kade zgre{ile vo strategijata za odnosi so javnosta i koi se izvle~enite pouki od toa.

 Patot kon prosperitet na kompanijata 3M go trasiral  “Post-it” bele{kite, inovacijata eden od {to zasekoga{ ja promeni komunikacijata naslednicite i organizaciskoto odnesuvawe na direktorskoto “`e{ko” stol~e, Ri~ard Karlton, koj vo edna fraza gi sublimiral ponatamo{nite ~ekori na kompanijata: “]e ja napravime sekakvo ne{to koe }e ni napravi pari” toa vreme se pro{iril i so novi proizvodi koi na{le primena vo farmaciskata, radiolo{kata i energetskata kontrola. Inovacijata {to zasekoga{ ja promeni komunikacijata i organizaciskoto odnesuvawe se pojavi vo 1980 godina. Toga{ 3M gi lansira{e “post-it” bele{kite, eden od legendarnite proizvodi na kompanijata. Vo 90-te godini proda`bata na kompanijata dostigna cifra od 15 milijardi dolari. 3M prodol`i da razviva mno{tvo od inovativni proizvodi, vklu~itelno i

15.11.2010

berg, porane{niot {ef na proda`ba vo Gugl, a porane{niot produkt menaxer na Gugl, Bret Tejlor, od juni godinava isto taka im se pridru`i na Fejsbuk na pozicijata glaven tehnolo{ki direktor. Poradi toa, soo~uvaj}i se so nadvore{en, no

i vnatre{en pritisok, kompanijata odlu~i da gi zgolemi platite na vrabotenite, iako site smetaat deka treba da go pravi obratnoto, odnosno istite da gi namali. Problemot da se zadr`at talentirani kadri ne e izrazen samo kaj Gugl.

I drugi kompanii, kako na primer Majkrosoft (Microsoft) i Jahu (Yahoo) isto taka se soo~ija so premin na nivni kadri vo drugi kompanii, najmnogu vo Fejsbuk. No i Gugl ne pominuva lo{o, bidej}i i toj pribra prili~no golem broj na kadri od IMB (IBM), Majkrosoft i Jahu. “Vo Silikonskata Dolina vakvite prelevawa na kadri otsekoga{ bile del od funkcioniraweto na ovie kompanii. Sekoj gubi vraboteni od sekogo”, veli Xoel Ahramovic, analiti~ar od Blejlok (Blaylock). Gugl se soo~uva

so ve}e dobro poznatata borba so koja se soo~ile site kompanii od Silikonskata Dolina, preminuvaj}i od po~etnata kapitalizacija vo noviot vistinskiot svet na tehnologijata. “Toa e opasnosta da se bide uspe{en. Mo`ete da se izvle~ete od mnogu lo{i raboti koga e vo pra{awe samo ugledot i nekolku iljadi dolari. No, koga }e stane zbor za visoki sumi pari, sekoga{ mora da bidete vnimatelni za da ne ostanete bez ona za {to ste rabotele celiot svoj `ivot”, veli Karl Hov, analiti~ar vo

otpu{ti pove}e od osum iljadi rabotnici, a nau~nicite i in`enerite vo kompanijata tvrdat deka toj ne go razbiral kreativniot proces. Za razlika od nego, dene{niot vodi~ na 3M, Bakli, e samiot inovator. Negova vizija e kompanijata da stane del od raste~kiot pazar za obnovliva energija, vodna infrastruktura i mobilna telefonija. Pred eden mesec toj se potpi{a na smetkata za akvizicijata na Arizant Ink. (Arizant Inc.) Vo utre{niot broj na “Kapital” }e doznaete pove}e za amerikanskiot brend Kleenex i nivnata prikazna za toa kako se pravi imeprija od hartija

Jenki grup (Yankee Group). Sekoja pogolema kompanija se soo~uva so ovie predizvici, no re{enijata radikalno se razlikuvaat kaj site. Gugl raboti na procesot za reorganizacija na svojata struktura, preku formirawe na pomali timovi na koi }e im bide dadena pogolema avtonomija. Toa voedno e i glavnata pri~ina zo{to nivnite proizvodi se vo beta verzija. Vo Gugl ne mora s$ da bide odobreno od vrvnite {efovi i koosnova~i, Lari Pejx i Sergej Brin.


20 15.11.2010

PONEDELNIK

Izbor na aktuelni oglasi ZDRASTVO I NEGA, FARMACIJA, STOMATOLOGIJA Izvor: Ve~er

Objaveno: 05.11.2010-26.11.2010 JZU Op{ta Bolnica Kumanovo raspi{uva konkurs za imenuvawe na direktor na institucijata. Konkursot trae 15 dena, smetano od naredniot den po objavuvaweto vo dnevniot pe~at. Prijavite so potrebnite dokumenti se dostavuvaat do Konkursna komisija pri JZU Op{ta bolnica „Kumanovo” ul.11 Oktomvri” bb,Kumanovo. JAVEN SEKTOR, NVO Izvor: Dnevnik Objaveno: 05.11.2010

Kancelarija na UNDP Skopje i Ministerstvoto za `ivotna sredina i prostorno planirawe ja objavuva pozicijata: Nacionalni konsultanti/ Treneri za implementacija na Programata za Razvoj na Kapacitet so Trening raspored za efektivno planirawe za za{titenata okolina i menaxment vo zemjata Rokot za aplikacija e 18 Noemvri 2010. Zainteresiranite kandidati da gi podnesat nivnite aplikacii na vebsajtot na UNDP www.undp.org ZDRASTVO I NEGA, FARMACIJA, STOMATOLOGIJA Izvor: Dnevnik Objaveno: 06.11.2010

JZU Klini~ka Bolnica Skopje raspi{uva konkurs za imenuvawe na Rabotodaven organ-Direktor na JZU Klini~ka Bolnica-Tetovo, koj se sostoi od 2 (dve lica), so ednakva odgovornost za rabotata na JZU Klini~ka bolnica Tetovo i za obvrskite koi se prevzemaat vo pravniot promet i toa: 1.Eden direktor od oblasta na medicinata ili stomatolo{kite nauki 2.Eden direktor od oblasta na ekonomskite nauki ili javno zdravstveniot menaxment Rokot za dostavuvawe na prijavite na Konkursot e 15 dena od denot na objavuvawe na Konkursot vo dnevniot pe~at. Prijavite so potrebnata dokumentacija da se dostavat do „Komisijata za sproveduvawe na konkursot„ na JZU Klini~ka bolnica-Tetovo, ul.Mehmet Pe{ Derala, b.b. 1220 Tetovo. IT Izvor: Dnevnik

Objaveno: 09.11.2010-16.11.2010 Uni Banka objavuva oglas za slednoto rabotno mesto: Administrator na baza na podatoci Ispratete kratka biografija na makedonski jazik so fotografija i motivaciono pismo so naglasok za rabotnoto mesto za koe aplicirate po elektronska po{ta, na jobs@unibank.com.mk najdocna do 16 noemvri 2010. SOCIJALNI USLUGI Izvor: Ve~er

Objaveno: 09.11.2010-16.11.2010 JU Me|uop{tinski centar za socijalna rabota Debar objavuva javen oglas za vrabotuvawe na neopredeleno vreme na 7 rabotnici. Oglasot trae pet (5) rabotni dena od denot na objavuvawe vo dnevniot pe~at. Prijavata so potrebnite dokumenti se dostavuvaat vo JU Me|uop{tinski centar za socijalna rabota-Debar sekoe rabotno vreme ili po po{ta na adresa: JU Me|uop{tinski centar za socijalna rabota-Debar: ul.Atanas Ili} br.45 Debar. ZDRASTVO I NEGA, FARMACIJA, STOMATOLOGIJA Izvor: Dnevnik

Objaveno: 10.11.2010 Krka ima potreba od: Stru~no Komercijalen Sorabotnik Zainteresiranite kandidati treba da dostavat po po{ta, kratka biografija so li~na fotografija (CV) i pismo za interes, vo rok od 8 dena od denot na objavuvawe na konkursot, na slednata adresa:KRKA-FARMA DOOEL SKOPJE, Servisna zona jug, reon 40, Novoproektirana b.b., 1000 Skopje ili na e-mail: macedonia@krka.biz

Izbor na aktuelni oglasi

RABOTA / PRODA@BA / IT / OBRAZOVANIE / ZDRAVSTVO


OBUKI / FINANSII I SMETKOVODSTVO

PONEDELNIK

15.11.2010

21

KOSMO Inovativen Centar Opis na obukata Kako idni rabotnici, sopstvenici na mal biznis ili pretpriema~i, kandidatite na obukata za smetkovodstvo }e nau~at prakti~no da go vodat smetkovodstvoto na svoite pretprijatija. Na obukata }e se obrabotat slednite temi:

Obuka na tema

SMETKOVODSTVO Oblast: Finansii Termin: 17 Noemvri 2010 Vremetraewe : 60 ~asa (3 meseci) Veb link (internet stranica so pove}e detali): http://www.cosmoinnovate.com.mk/smetkovodstvo-obuka.html

    

kompjutersko i klasi~no smetkovodstvo inventar i bilans vo firmi smetki - konta evidencija - aktiva i pasiva na bilans na sostojba podgotovka na plati periodi~na i godi{na presmetka

KOSMO Inovativen Centar

Jane Sandanski 113, 1000 Skopje (02) 244 8077, 244 8134

contact@cosmoinnovate.com.mk www.cosmoinnovate.com.mk

OBUKA NA TEMA:

Analiza na finansiski izve{tai Oblast: Finansii Termin: 19-20 Noemvri 2010 Vremetraewe : 12 ~asa 

Veb link (internet stranica so pove}e detali): http://www.tsl.mk/article/mk/finansii-za-nefinansieri/

Opis na obukata: 

Steknete se so kompetitivni ve{tini od oblasta na finansiite. Zapoznajte se so metodite za planirawe i proektirawe na finansiski izve{tai. Otkrijte kako da gi prezentirate finansiskite informacii na vistinski na~in.

Pridobivki: 



  

Pro{iruvawe na znaeweto vo oblasta na finansiite so koncepti, tehniki i alatki za pravewe finansiski analizi Osoznavawe koi finansiski informacii im se potrebni na menaxe-rite i na koj na~in e potrebno istite da im bidat prezentirani Polesno koristewe na finansiskite informacii za planirawe Zapoznavawe so metodi na planirawe i proektirawe na finansiski izve{tai Steknuvawe so kompetitivna prednost vo znaeweto vo oblasta na finansiite

Triple S Group Adresa: ul.Ruzveltova 19-2/2 Telefon: 3112048 Faks: 3112395 E-mail: office@tsl.mk Web: www.TSL.mk

OSVE@ETE GI VA[ITE INFORMACII!

PRETPLATETE SE NA Pove}e informacii na 02/ 2551441 ili pretplata@kapital.com.mk

KURS ZA FINASISKO SMETKOVODSTVO (72 ^ASA)

Kursot e dizajniran za po~etnici – za zdobivawe na kvalifikacija i prekvalifikacija odnosno celosno osposobuvawe za rabota vo finansiskoto smetkovodstvo. Kursevite se nameneti za kandidati so SSS I VSS. Nastavata se realizira vo mali grupi od eksperti od dadenite oblasti sledena so soodveten raboten materijal. Upisot e vo tek.

Informacii sekoj raboten den od 09 – 20 ~asot. Ruzveltova 6, 1000 Skopje

tel/ faks 02/ 3213-409 , 02/ 3215-026 e-mail: centarkds@yahoo.com; kdsa@t-home.mk www.kds.com.mk


22 15.11.2010

OBUKI / MENAXMENT / HR / PR

PONEDELNIK

Komorsko-partnerski proekt CEFTA - DIHK

Po {esnaesetgodi{no iskustvo za obuka na profilot sekretar KDS go nudi Kursot za Office Manager spored Programata koja gi sledi svetskite standardi, a voedno prilagodena namakedonskite delovni i drugi subjekti. Kursot e namenet za kandidati so SSS I VSS. Nastavata se realizira vo mali grupi od eksperti od dadenite oblasti sledena so soodveten raboten materijal

KURS ZA OFFICE MANAGER (96 ^ASA) Kursot gi opfa}a slednite oblasti :

Funkcija na sekretarot vo organizacijata; Koordinacija i organizacija na rabotata; Komunikaciski ve{tini; Rabotna i delovna etika; Osnovi na arhivskoto, administrativnoto i pravnoto rabotewe; Osnovi na komerircijalnoto i finansisko rabotewe; Delovna pismena komunikacija i kultura na govor; Delovna korespodencija na angliski jazik; Primena na informaciona tehnologija vo kancelariskoto rabotewe; Protokol i bonton vo sekretarskata profesija.

OBUKA NA TEMA:

Odnosi so javnost Oblast: Komunikaciski ve{tini Termin: 26-27 Noemvri 2010 Vremetraewe : 12 ~asa  Veb link (internet stranica so pove}e detali): http://www.tsl.mk/article/mk/odnosi-so-javnosta/

Opis na obukata:

 Odnosite so javnost se proces od alatki, aktivnosti i promeni koi rabotat vo nasoka na ostvaruvawe na Va{ite biznis celi. Tie se sto`erite koi gi koristat naprednite kompanii poradi postignuvawe na specifi~ni celi.

Pridobivki:

Upisot e vo tek.

Informacii sekoj raboten den od 09 – 20 ~asot. Ruzveltova 6, 1000 Skopje

tel/ faks 02/ 3213-409 02/ 3215-026 e-mail: centarkds@yahoo.com; kdsa@t-home.mk www.kds.com.mk

IZVESTUVAWE Na 09.11.2010 godina Toplifikacija AD Skopje sklu~i Dogovor za dolgoro~en kredit so Komercijalna Banka AD Skopje na iznos od 196,000.000,00 denari, so utvrden rok na vra}awe - 5 godini.

 Poednostavna komunikacija vo kompanijata bidej}i i vrabotenite sakaat da Ve ~ujat  Definirawe na javnosta na koja i se obra}ate  Pouspe{no mediumsko pretstavuvawe i podobro organizirana mediumska kampawa  Pridobivawe na mediumite na Va{a strana  Razvoj na komunikikaciskite ve{tini  Sovladuvawe na stravot od javnosta i javnite nastapi

Triple S Group Adresa: ul.Ruzveltova 19-2/2 Telefon: 3112048 Faks: 3112395 E-mail: office@tsl.mk Web: www.TSL.mk

DVODNEVEN SEMINAR: PRAVILA ZA POTEKLOTO NA STOKITE VO CEFTA-REGIONOT - ZAJAKNUVAWE NA KONKURENTNOSTA NA KOMPANIITE 23 i 24 noemvri 2010 godina Stopanska komora na Makedonija Vo funkcija na inovirawe na znaewata na stopanskite subjekti vo primenata i koristeweto na pravilata za potekloto na stokite, vo ramkite na CEFTA-Dogovorot, Stopanskata komora na Makedonija so Unijata na germanskite trgovsko-industriski komori (DIHK) organizira dvodneven seminar na tema: IMPLEMENTACIJA NA PRAVILATA ZA POTEKLOTO NA STOKITE VO CEFTA-REGIONOT.  Predavaweto }e bide realizirano od strana na HELMUT BERND, vi{ carinski ekspert za edinstveniot carinski sistem na EU i za poteklo na stokite od Berlin, Germanija.  Interaktivniot karakter na seminarot dava mo`nost i za bilateralni razgovori so ekspertot, {to mo`e da se navede i vo samata prijava. Zainteresiranite za u~estvo na dvodnevniot seminar mo`at da se prijavat najdocna do 18 noemvri 2010 godina (kontakt: Biljana Peeva-\uri}, tel: 3244 034, biljana@mchamber.mk i Venera Andrievska, tel: 3244 037, venera@mchamber.mk). Poop{irni informacii i Prijavniot list mo`at da se prezemat od veb-portalot na Stopanskata komora na Makedonija: www.mchamber.mk

Vodi~ za neformalno obrazovanie- Aktuelni obuki Online kursevi po angliski jazik non stop Go! EnglishMak Podgotvitelni obuki za TOEFL/ GMAT/ GRE/ SAT sekoj 1vi i 15ti 6 sedmici Obrazoven Informativen Centar Online kursevi po angliski jazik non stop Go! EnglishMak Podgotvitelni obuki za TOEFL/ GMAT/ GRE/ SAT sekoj 1vi i 15ti

6 sedmici Obrazoven Informativen Centar E-biznis strategii za podobruvawe na efikasnosta i efektivnosta vo raboteweto na kompaniite vo globalnoto okru`uvawe 17.11.10 Stopanska Komora na RM Germanski jazik 17.11. 10 60 ~asa/3 mes Kosmo Inovativen Centar Voveduvawe, odr`uvawe i

modifikacija na HACCP sistem 18.11 - 20.11.10 Klu~ - Konsalting i trening centar Uspe{no u~estvo na 7. ramkovna programa na EU 19.11.10 Stopanska Komora na RM Gri`a za klienti 19.11 - 20.11.10 ESP Nadvore{na trgovija 19.11 - 21.11.10 3 den (25 ~asa) Kosmo Inovativen Centar

Analiza na finansiski izve{tai 19.11-20.11.10 Triple S Learning Finansisko planirawe i analiza 20.11. 10 30 ~asa/2 mes Kosmo Inovativen Centar Biznis odnesuvawe i etika 20.11 - 21.11.10 CS Global Upravuvawe so ~ovekovi resursi (napredno nivo) 22.11.10 CS Global

Liderstvo vo novata ekonomija: Strate{ki razvoj na ~ove~ki kapital 23.11.10 M6 Edukativen Centar Proekt menaxment 23.11. 10 30 ~asa/2 mes Kosmo Inovativen Centar Evropski fondovi RP7 25.11-16.11.10 Klu~ - Konsalting i trening centar Delovna komunikacija i rakovodewe so ~ove~ki resursi

23.11.2010 Kosmo Inovativen Centar Motivacija na vraboteni i menaxment na konflikti 25.11 - 26.11.10 CS Global Upravuvawe so proekti (Project Management) 26.11 - 27.11.10 ESP

Za pove}e informacii odete na www.no.net.mk

Edinstvena sertificirana obuka za menaxeri vo MK

Adises ToPLeaF PRAVILA I STILOVI NA MENAXIRAWE PO^ETOK 25 NOEMVRI 2010

Dali znaete da menaxirate vo vreme na krizi? Smetate li deka gi imate vistinskite lu|e? [to ne funkcionira vo va{iot tim? Ne{to fali? Otkrijte {to!! SESIJA I Vo {to se sostoi problemot / [to na vistina zna~i menaxment? SESIJA II [to zna~i dobar menaxment / Idealen izvr{itel? SESIJA III Stilovi na menaxment / Koi komplementarni timovi dobro funkcioniraat? SESIJA IV Deadwood / Kako da raboti{ so osamen java~? SESIJA V Kako da se spravi{ so „A” tip / Kako da raboti{ dobro so „Paliku}a”? Po~etok: 25.11.2010 (^etvrtok) Moderator: Prof. Dr. Leonid Nakov (edinstven licenciran moderator za Adizes TOP Leadership Forum Program vo Makedonija) Vreme: 13 – 18 ~asot

Info@clearview.com.mk www.clearview.com.mk 02/ 24 61 477


KONFERENCII I SAEMI

PONEDELNIK

15.11.2010

23

SAMO VO

OBJAVETE GI VA[ITE OGLASI ЗА: 

RABOTA  TENDERI



REVIZORSKI I DRUGI FINANSISKI IZVEШTAI  SOOPШTENIJA

PO PROMOTIVNI CENI! Javete se na: 02/2551441 lok. 105 ili kontaktirajte ne na: e-mail: gulakova@kapital.com.mk

Od 2 do 5.12.2010 godina, vo Bursa, Republika Turcija

SAEMI ZA METAL I ENERGETIKA Stopanskata komora na Makedonija vo sorabotka so ovlasteniot zastapnik na saemskiot organizator - ADONIS GRUP, organizira poseta na makedonski kompanii na saemskata manifestacija od 1 do 3 dekemvri 2010 godina po isklu~itelno povolni uslovi

Vo periodot od 2 do 5.12.2010 godina vo Bursa, Republika Turcija, }e se odr`i 9-tiot tradicionalen Me|unaroden saem za metal i energetika: “BURSA METAL PROCESSING TECHNOLOGIES FAIR 2010'' – Saem za ma{ini za obrabotka na metal, za zavaruvawe, za ra~en alat, pnevmatika i hidraulika;

SOVETUVAWE

“INKOTERMS 2010, ME\UNARODNI TRGOVSKI DOKUMENTI I POVRAT NA DDV OD STRANSTVO” 17-20 noemvri 2010 godina Hotel „Olimp„ 4* , Zlatibor, R. Srbija PROGRAMA 1. “INKOTERMS 2010” - PREDAVA^: Karlo Zmaj{ek, direktor na Centarot za {pedicija vo „Makpetrol„ AD - Skopje. 2. “ME\UNARODNI TRGOVSKI DOKUMENTI” - PREDAVA^: Lazo Angelevski, Va{a biznis-kancelarija, Stopanska komora na Makedonija. 3. “POVRATOK NA DDV OD STRANSTVO”: PREDAVA^: Mirko Vin~eti},

KONTAKT: Anita Mitrevska tel:02 32 44 057 faks: 02 32 44 088 e-mail: anita.mitrevska@mchamber.mk

direktor na Cash Back IMO i ekskluziven i generalen zastapnik na {vajcarskata Cash Back vo Srbija. Podetalni informacii, agendata i prijavniot list mo`e da se najdat na veb-portalot na Stopanskata komora na Makedonija: www.mchamber.mk

Elizabeta Eftimova: tel: 02 32 44 074 faks: 02 32 44 088 e-mail: beti@mchamber.mk

 8. Me|unaroden saem za elektri~na

energija, elektronska avtomatizacija, prosvetluvawe i komunikacija -ELECO 2010;  2. Me|unaroden saem za lim, cevki i

nivna obrabotka - BURSA SHEET METAL TECHNOLOGIES 2010 i - Bursa hardver i bezbednost na rabotnoto mesto-BURSA HARDWARE AND JOB SECURITY FAIR.

Stopanskata komora na Makedonija vo sorabotka so ovlasteniot zastapnik na saemskiot organizator - ADONIS GRUP, organizira poseta na makedonski kompanii na saemskata manifestacija od 1 - 3 dekemvri 2010 godina.

Obezbedeno e besplatno hotelsko smestuvawe so dve no}evawa i vklu~en doru~ek, transfer od hotelot do saemot i vleznica na saemot. Smestuvaweto e vo renomiran hotel so 4 ili 5 zvezdi. Posetitelot pla}a organizacioni tro{oci na Adonis vo iznos od 95 evra po lice so avtobus (dokolku e so sopstven prevoz, samo 35 evra administrativni tro{oci). Za realizacija na avtobuskiot prevoz potrebno e obezbeduvawe na minimum 17 patnici. Uplatenite sredstva do Adonis i Stopanskata komora na Makedonija ne se refundiraat, dokolku u~esnicite odlu~at da go otka`at patuvaweto posle istekot na rokot za prijavuvawe. Prijavuvaweto za poseta na saemskata manifestacija e najdocna do 26 noemvri 2010 godina (petok). Pove}e informacii za saemskata manifestacija se dostapni na veb stranata: http://www.tuyap.com.tr.

KONTAKT:

KONTAKT:

Biljana Peeva-\uri} Tel: (02) 3244034; Faks:(02) 3244088 Call Centar : (02) 15015 E-adresa: biljana@mchamber.mk

Vojkan Nikolovski Tel: (02) 3244068; Faks:(02) 3244088 Call Centar : (02) 15015 E-adresa: vojkan@mchamber.mk


24 15.11.2010

TENDERI

PONEDELNIK

KAPITAL TENDERI OGLAS ZA BARAWE ZA PRIBIRAWE NA PONUDI DOGOVOREN ORGAN 1. Naziv na dogovorniot organ: JKP Vodovod Bitola PREDMET NA DOGOVOROT ZA JAVNA NABAVKA  Finansiska usluga-lizing  Link: https://e-nabavki.gov.mk/eProcurementIntegration/PublicAccess/Dossie/dosieRPP. aspx?EntityId=5c2dedfd-cbc1-4f23-8c1d-715f77edb490&Level=2

OGLAS ZA DODELUVAWE NA DOGOVOR ZA JAVNA NABAVKA

OGLAS ZA DODELUVAWE NA DOGOVOR ZA JAVNA NABAVKA

OGLAS ZA DODELUVAWE NA DOGOVOR ZA JAVNA NABAVKA

DOGOVOREN ORGAN 1. Naziv na dogovorniot organ: JP Slu`ben vesnik na RM

DOGOVOREN ORGAN 1. Naziv na dogovorniot organ: Op{tina Centar PREDMET NA DOGOVOROT ZA JAVNA NABAVKA

PREDMET NA DOGOVOROT ZA JAVNA NABAVKA

 Izrabotka na idejni re{enija za skulpturi na

 Nabavka na aplikativno re{enie za potrebite

Kolonada  Link: https://e-nabavki.gov.mk/eProcurementIntegration/PublicAccess/Dossie/dosieSIS. aspx?EntityId=b520eef8-78e1-48fd-96189fa252d762d5&Level=2

na JP Slu`ben vesnik na RM  Link: https://e-nabavki.gov.mk/eProcure-

mentIntegration/PublicAccess/Dossie/dosieACPP. aspx?EntityId=47b75b96-5ecd-43a7-b76abd5c34dc53cf&Level=2

OGLAS ZA DODELUVAWE NA DOGOVOR ZA JAVNA NABAVKA

OGLAS ZA DODELUVAWE NA DOGOVOR ZA JAVNA NABAVKA

DOGOVOREN ORGAN 1. Naziv na dogovorniot organ: Ministerstvo za ekonomija PREDMET NA DOGOVOROT ZA JAVNA NABAVKA

DOGOVOREN ORGAN 1. Naziv na dogovorniot organ: Ministerstvo za obrazovanie i nauka PREDMET NA DOGOVOROT ZA JAVNA NABAVKA

 Nabavka i izrabotka na oznaki i `igovi za

 Predmet na dogovorot e nabavka na oprema za

verifikacija na merila za 2011 godina  Link: https://e-nabavki.gov.mk/eProcurementIntegration/PublicAccess/Dossie/dosieRPP.aspx?EntityId=62e9ac6c-f313-4e31-89a5-2a152d834b3b&Level=2

ping-pong za opremuvawe na novi i postoe~ki u~ili{ni sportski sali  Link: https://e-nabavki.gov.mk/eProcurementIntegration/ PublicAccess/Dossie/dosieACPP.aspx?EntityId=33a2c3383380-4a23-9da5-a3b1487b5595&Level=2

OGLAS ZA DODELUVAWE NA DOGOVOR ZA JAVNA NABAVKA PODATOCI ZA DOGOVORNIOT ORGAN 1. Naziv na dogovorniot organ: JP Ulici i Pati{ta - Skopje PREDMET NA DOGOVOROT ZA JAVNA NABAVKA  Rekonstrukcija na asfaltna baza WIBAU 30  Link: https://e-nabavki.gov.mk/eProcurementIntegration/PublicAccess/Dossie/dosieACPP. aspx?EntityId=ec0f748e-46e6-4a31-93d6-30cd90749926&Level=2

OGLAS ZA DODELUVAWE NA DOGOVOR ZA JAVNA NABAVKA

OGLAS ZA DODELUVAWE NA DOGOVOR ZA JAVNA NABAVKA

DOGOVOREN ORGAN 1. Naziv na dogovorniot organ: AD Elektrani na Makedonija - Skopje PREDMET NA DOGOVOROT ZA JAVNA NABAVKA  Nabavka na {ipkasti materijali, REK Bitola  Link: https://e-nabavki.gov.mk/eProcurementIntegration/PublicAccess/Dossie/dosieRPP.aspx?EntityId=41116233-7b7a-450d-8f65-1dfcc0e7b639&Level=2

OSVE@ETE GI VA[ITE INFORMACII!

DOGOVOREN ORGAN 1. Naziv na dogovorniot organ: Javno pretprijatie za stopanisuvawe so stanben i deloven prostor na Republika Makedonija PREDMET NA DOGOVOROT ZA JAVNA NABAVKA  Grade`ni raboti za izgradba na objekt Katna gara`a 5.13 Mal ring vo Skopje – grade`en del  Link: https://e-nabavki.gov.mk/eProcurementIntegration/PublicAccess/Dossie/dosieACPP. aspx?EntityId=e2615734-14ca-4c1d-9d82-635bc999735c&Level=2

DOGOVOREN ORGAN 1. Naziv na dogovorniot organ: JZU Univerzitetska klinika za radioterapija i onkologija PREDMET NA DOGOVOROT ZA JAVNA NABAVKA  Lekovi koi pa|aat na tovar na FZOM  Link: https://e-nabavki.gov.mk/eProcurementIntegration/PublicAccess/Dossie/dosieACPP. aspx?EntityId=48bf1277-6b55-4783-8b10-1228cb57cbe1&Level=2

PRETPLATETE SE NA

Pove}e informacii na 02/ 2551441 ili pretplata@kapital.com.mk

KAPITAL TENDERI OGLAS ZA DODELUVAWE NA DOGOVOR ZA JAVNA NABAVKA DOGOVOREN ORGAN 1. Naziv na dogovorniot organ: Centar za upravuvawe so krizi PREDMET NA DOGOVOROT ZA JAVNA NABAVKA  Nabavka na permanenten ednogodi{en internet pristap za Centarot za upravuvawe so krizi i Regionalnite centri za upravuvawe so krizi  Link: https://e-nabavki.gov.mk/eProcurementIntegration/PublicAccess/Dossie/dosieRPP.aspx?EntityId=234cc8cf-9279-477a-af18b098c3905dbb&Level=2

OGLAS ZA DODELUVAWE NA DOGOVOR ZA JAVNA NABAVKA DOGOVOREN ORGAN 1. Naziv na dogovorniot organ: Ministerstvo za ekonomija PREDMET NA DOGOVOROT ZA JAVNA NABAVKA  Osiguruvawe na motorni vozila pri registracija i kasko osiguruvawe  Link: https://e-nabavki.gov.mk/eProcurementIntegration/PublicAccess/Dossie/dosieRPP.aspx?EntityId=76ad9fa7-f8f9-41ef-8cbdebccea814b15&Level=2

OGLAS ZA DODELUVAWE NA DOGOVOR ZA JAVNA NABAVKA DOGOVOREN ORGAN 1. Naziv na dogovorniot organ: Ministerstvo za vnatre{ni raboti na RM PREDMET NA DOGOVOROT ZA JAVNA NABAVKA  Nafteni derivati, po specifikacija  Link: https://e-nabavki.gov.mk/eProcurementIntegration/PublicAccess/Dossie/dosieACPP. aspx?EntityId=501d6ace-1d8b-4897-8bb2-0fe96bc900fd&Level=2

OGLAS ZA DODELUVAWE NA DOGOVOR ZA JAVNA NABAVKA DOG0OVOREN ORGAN 1. Naziv na dogovorniot organ: Javna ustanova od oblasta na zdravstvoto za potrebite na javnite zdravstveni ustanovi univerzitetski kliniki, zavod i urgenten centar - Skopje PREDMET NA DOGOVOROT ZA JAVNA NABAVKA  Tehni~ki potro{en materijal za PARNO GREEWE  Link: https://e-nabavki.gov.mk/eProcurementIntegration/PublicAccess/Dossie/dosieACPP. aspx?EntityId=835eb897-4af4-4d70-bec4f060b755b334&Level=2

OGLAS ZA DODELUVAWE NA DOGOVOR ZA JAVNA NABAVKA DOGOVOREN ORGAN 1. Naziv na dogovorniot organ: Ministerstvo za kultura PREDMET NA DOGOVOROT ZA JAVNA NABAVKA  Postprodukcija na ve}e snimen surov materijal snimen za vreme na Vtorata svetska konferencija za me|ureligiski i me|ucivilizaciski dijalog, Ohrid, 2010 godina  Link: https://e-nabavki.gov.mk/eProcurementIntegration/ PublicAccess/Dossie/dosieRPP.aspx?EntityId=2f0c8e2a-1b28-474a-a9f3-9c05f8a9425c&Level=2

OGLAS ZA DODELUVAWE NA DOGOVOR ZA JAVNA NABAVKA DOGOVOREN ORGAN 1. Naziv na dogovorniot organ: Grad Skopje PREDMET NA DOGOVOROT ZA JAVNA NABAVKA  Izgradba na dekorativno osvetluvawe na dva mosta  Link: https://e-nabavki.gov.mk/eProcurementIntegration/PublicAccess/Dossie/dosieACPP. aspx?EntityId=7ac682af-22a5-409b-8a61-0d4058ca1df4&Level=2

OGLAS ZA DODELUVAWE NA DOGOVOR ZA JAVNA NABAVKA DOGOVOREN ORGAN 1. Naziv na dogovorniot organ: Op{tina \or~e Petrov PREDMET NA DOGOVOROT ZA JAVNA NABAVKA  Izgradba na Novoproektirana ulica-pristapna do o~na bolnica vo stanbeno deloven kompleks Jurija  Link: https://e-nabavki.gov.mk/eProcurementIntegration/PublicAccess/Dossie/dosieRPP. aspx?EntityId=da811996-8a4f-4f65-9f00-667340eefd13&Level=2

OGLAS ZA DODELUVAWE NA DOGOVOR ZA JAVNA NABAVKA DOGOVOREN ORGAN 1. Naziv na dogovorniot organ: Op{tina Centar PREDMET NA DOGOVOROT ZA JAVNA NABAVKA  Izgradba na novoproektirana podzemna ulica na poteg od Holokaust do MNT  Link: https://e-nabavki.gov.mk/eProcurementIntegration/PublicAccess/Dossie/dosieACPP. aspx?EntityId=d729c47c-180c-4a42-bc6f-5e08f68f98b7&Level=2

OGLAS ZA DODELUVAWE NA DOGOVOR ZA JAVNA NABAVKA DOGOVOREN ORGAN 1. Naziv na dogovorniot organ: Tehni~ki fakultet Bitola PREDMET NA DOGOVOROT ZA JAVNA NABAVKA  Kompjuteri,kompjuterska oprema i softveri  Link: https://e-nabavki.gov.mk/eProcurementIntegration/PublicAccess/Dossie/dosieRPP.aspx?EntityId=a67dc18d-77af-4a99-95678b95619b725a&Level=2


FUN BUSINESS

PONEDELNIK

25

15.11.2010

PREDNOVOGODI[EN [OPING

DEDO MRAZ GODINAVA SO POMALA TORBA 

Praznicite se nabli`uvaat, a lu|eto imaat s$ pomalku pari za da mo`at da gi proslavat. Golem broj evropski dr`avi koi go nemale ovoj problem, poslednive godini vodat bitka so krizata, pa drasti~no se namaleni tro{ocite na gra|anite SILVANA JOVANOVSKA jovanovska@kapital.com.mk

e nabli`uvaat bo`i}nite i novogodi{nite praznici, a toa podrazbira deka doa|a vreme za podaroci, odnosno za tro{ewe pari. Dali so svetot }e zavladee euforijata na {opingot i tr~awe niz ulicite do posledniot moment ili na lu|eto vlijaela krizata i }e bidat poskromni, ili, pak, ve}e im e sma~eno od celata taa procedura na tro{ewe {to e golemo gubewe vreme? Spored istra`uvaweto koe kon krajot na septemvri bilo napraveno od kompanijata Dilojt vo 19 zemji, vrz 20.655 ispitanici, Evropejcite ovaa godina za Bo`i} povtorno }e gi namalat tro{ocite za podarocite, izleguvawata i

S

obrocite i toa za 2,5%, odnosno }e potro{at nekade okolu 590 evra. Od niv 94% sakaat parite da gi potro{at na ne{to korisno, 81% odlu~ile da kupat podaroci na pomalku lu|e, 77% }e baraat poevtini podaroci, a 84% prednost }e im dadat na popustite. Se o~ekuva najmnogu da se podaruva kozmetika i ~okolado. Toa e najbezbolen na~in da se potro{at pomalku pari, a, sepak, podarokot da bide pristoen. [to se odnesuva na decata koi najmnogu se raduvaat na ovie praznici poradi podarocite, mo`ebi godinava nema da im se ispolnat `elbite, bidej}i 49% od roditelite sakaat da im podarat edukativni podaroci, so cel da gi podgotvat svoite deca za

soo~uvaweto so te{kata idnina. Francuzite, pak, najmnogu go izrazuvaat svojot pesimizam vo otsustvo na o~ekuvaniot ekonomski rast. Od niv, 62% mislat deka nivnata zemja e vo recesija i za prv pat po~nuvaat da ja gubat verbata vo sigurnosta na nivnoto rabotno mesto. Tie razumno gi namalile tro{ocite za proslavi za 4% vo rok od edna godina i sega iznesuvaat 605 evra. Ako, pak, se pra{uvate koj }e bide “najstegnat”godinava, nema da bide tolku te{ko da se pretpostavi deka toa }e bidat Grcite, ne samo poradi nivnata priroda, tuku i poradi golemata kriza koja ja zafati dr`avata. Tie svoite tro{oci za Bo`i} }e gi namalat duri za 21%, pa taka }e

K

VINO

“PRIMA DELA PJOXA” VO ^EST NA MAN^EVSKI D eka filmot “Pred do`dot” e najuspe{niot makedonski film i 16 godini po negovata premiera govori faktot deka vo Italija e imenuvano vino po nego. “Prima dela pjoxa” (“Pred do`dot”) e belo vino koe go sozdale vrvni italijanski eksperti. Vinoto se pravi vo vinarnicata na Salvo Foti, koj e vinar i enolog od oblasta na planinata Etna na Sicilija. Toj i negovata grupacija neodamna go promoviraa vinoto vo Parma. Kum na vinoto e Marko Pocali, italijanski novinar i ekspert za vino. “Imeto na vinoto e spored filmot “Pred do`dot” od 1994 godina. Fantasti~na emocija vo trkalezniot krug na vremeto”, veli Pocali za ova vino. Man~evski e sre}en poradi ovaa vest, bidej}i vinata od Ju`na Italija mu bile omileni: “Super se pogodi {to e vo pra{awe tokmu italijansko vino”, veli toj. Pocali raska`uva deka vinoto “Prima dela pjoxa” e sozdadeno od sortite grozje karikante, grekaniko, minela i rizling, koi

se svedat na 410 evra. No, ima i takvi koi voop{to nema da gi namalat tro{ocite, kaj koi re~isi ne doprela krizata, pa duri i }e si dozvolat i ne{to pove}e.

se odgledani na lozjata na severnata strana na Etna vo gradot Bronte. Grozjeto bilo nabrano na 16 septemvri 2009 godina, a e zreano do 28 maj godinava, koga e sobrano vo {i{iwa. Od berbata 2009 proizvedeni se samo 400 {i{iwa, a na etiketata na vinoto pi{uva: “Vo spomen na filmot “Pred do`dot”, 1994 godina, Mil~o Man~evski, Skopje, Makedonija”, a e parafrazirano i mototo na filmot: “Vremeto ne ~eka, oti krugot ne e trkalezen”. Ovoj film na Man~evski pred 16 godini vo Venecija go osvoi Zlatniot lav i u{te 9 drugi nagradi i be{e proglasen za film na godinata vo Italija i be{e nominiran za Oskar. Filmovite na Man~evski se mnogu popularni vo Italija i izvr{ile golemo vlijanie vrz italijanskata popularna kultura. “Pred do`dot” e del od {kolskata lektira vo predmetot filmsko obrazovanie. Filmot “Pra{ina” vo 2003 godina be{e citiran kako inspiracija na ma{kata kolekcija za visoka moda “^eruti”.

O

M

E

R

Gra|anite na Luksemburg ja imaat taa mo`nost da si dozvolat da potro{at i do 1.200 evra za praznicite. Vo Makedonija, euforijata na novogodi{noto tro{ewe C

I

J

A

L

E

N

i kupuvawe mo`e da se po~ustvuva samo vo poslednite nekolku dena od godinata. Toga{ se pravat poslednite podgotovki i se kupuva ona neophodnoto. O

G

L

A

S


26 15.11.2010

FUN BUSINESS

PONEDELNIK

KRALSKI PROFILI

NAJGROZNI ME\U LO[ITE



Kralicata Elizabeta oficijalno se priklu~i na Fejsbuk i nejzinoto viso~estvo ve}e dobi 100.000 “lajkovi” (dopadlivost na profilot ili statusot). No, zamislete gi kralevite i kralicite od minatoto na Fejsbuk: kakvi bi bile nivnite profili na ovaa socijalna mre`a?

o neodamnane{nata objava na Obedinetoto Kralstvo na Velika Britanija deka kralicata Elizabeta se priklu~ila kon socijalnata mre`a, golem broj fanovi mo`at da gi sledat slu~uvawata vo Kralstvoto, vklu~uvaj}i razni nastani i novosti. Pokraj mre`ata na Fejsbuk, tie imaat profili i na Tviter, Fliker (Flicker) i JuTjub (YouTube). Navistina ja pozdravuvame inicijativata na “`itelkata” na Bakingamskata Palata vo London, so koja na korisnicite na socijalnite mre`i im se ovozmo`uva bliskost do “sinata krv”, no se pra{uvame dali pred samo 100 godini ovoj obid za “~etuvawe” na Elizabeta Vtora so podanicite bi bil popularen kako denes. Smetame deka dokolku kralevite i kralicite od minatoto imale Fejsbuk profili, tie bi bile katastrofalni i neatraktivni za “lajkerite”.

P

3

1

KALIGULA “Iako me mrazat, sepak, se pla{at od mene”

2

MARIJA ANTONETA “Ostavi gi, neka jadat kola~iwa”

rezasiteni sme od P razni knigi za rimskiot imperator Kaligula

ralicata Marija K Antoneta definitivno bi imala prob-

koi pi{uvaat deka toj bil prili~no “stra{en”. Kaligula bil na prestolot samo ~etiri godini, no i ponatamu dr`i reputacija na surov, seksualno devijanten i finansiski neodgovoren. Toj egzekutiral mnogu lu|e, a eden od niv bil i vnukot na negoviot ~i~ko, Tiberius. @iveel rasko{en `ivot, ucenuvaj}i gi bespomo{nite rimski gra|ani. Iako ne uspeal oficijalno da go proglasi negoviot omilen kow Inkitatus za rimski senator, toj, sepak, uspeal da go “razgali”, stavaj}i mu skapoceni kamewa okolu vratot.

lem so Internetot poradi nejzinite demokratski tendencii i sposobnosta da im dade pravo na glas na site gra|ani. Taa be{e cel na ozboruvawata i mnogu od nejzinite “prijateli” bi ja otstranile od Fejsbuk u{te pred nejzinoto obezglavuvawe na gilotinata vo 1793 godina, kako posledica na francuskata bur`oaska revolucija.

KRALOT XORX TRETI “Znam ~udni raboti, sum videl ovca so pet noze”

4 ATILA lider na Hunite i “bi~ bo`ji”

a britanskiot N kral Xorx denes nikoga{ ne bi mu

tila e eden od A najgolemite voeni lideri vo istorijata,

bilo dozvoleno da komunicira so javnosta preku Fesbuk. Toa se dol`i na negovata mentalna bolest i za vreme na negovoto vladeewe ~esto bil okovan na stol i vrzan so luda~ka ko{ula. Vo toa vreme ne bilo vozmo`no da se napravi uvid na izvorot na negovata bolest. No, vo sedumdesetitte godini e napravena medicinska analiza i bilo otkrieno deka mo`ebi strada od retkata bolest na krvta poznata pod imeto porfirija, koja bila predizvikana od hemiskiot element arsenik, edna od najsigurnite alatki za truewe preku hranata.

poglavar na nomadski plemiwa od Mongolija, koi vo pettiot vek izvr{ija eden od najsurovite “ara~i” vo Evropa. Razgrabuval i masakriral nasekade, praktika koja ja nasledile i negovite potomci, pa Kinezite zatoa i go podignale odbranbeniot bedem podocna poznat kako Kineskiot yid. Bil krajno surov i al~en i diveel vo Trakija, Makedonija, Grcija. Atila umrel na negovata svadba kako posledica od prekumerno piewe ili bil otruen od negovata nevesta.

6

IVAN (^etvrti) “GROZNI” “Jas sum u`asen vo vistinska smisla na zborot”

is na Germanija mo`ebi najkratko “vladeala” so svetot otkako ja izgubila krunata po samo 18 ~asa. Taa e krunisana vo 1980 godina, prvata godina otkako e postaven i nov kriterium za izborot, a toa e inteligencijata. Taa izjavila deka nejzinoto mom~e ne go odobruva ova natprevaruvawe, me|utoa, podocna e otkrieno deka se slikala gola. Brum po izvesno vreme se seli vo SAD, kade {to povtorno zastanala kako od majka rodena pred objektivot na “Plejboj”.

M

7

LUDVIG VTORI “Ima zamok vo oblacite. Jas sakam da odam tamu da zaspijam”

5

KRALICATA VIKTORIJA “Ne sme zainteresirani za mo`nostite za poraz. Tie ne postojat”

ralicata Viktorija so nejzinoto K 64-godi{no vladeewe s$ u{te go dr`i rekordot za `enski monarh koj vladeel najdolgo. Viktorija ja kontrolirala ekspanzijata vo britanskata imperija, posebno vo bogatata kolonija Indija. Za vreme na nejzinoto vladeewe e postignat golem napredok vo Velika Britanija. Isto taka, nejzinoto ime stana sinonim za mnogu semejni vozbudlivi momenti. Viktoriinoto op{testvo izobiluva{e so “zatapen” i rigiden moral (Viktorijansko veme), koj e olicetvorenie na kiseloto lice na kralicata.

8

VLAD TRETI “PROBODUVA^OT”

“Odmazdata e sveta”

udvig Vtori L od Bavarija, po`ivopisno ka`ano

Treti “Proboduva~ot” Vimallad pri~ina da

“ludiot kral Ludvig”, bil bavarski monarh vo germanskoto kne`estvo pove}e od 20 godini vo vtorata polovina na 19-ot vek. Koga bi bil ~len na Fejsbuk, ovaa socijalna mre`a bi mo`ela da podnese tu`ba do Ludvig Vtori, koj zastanal na tronot na 18 godini i bil pove}e zainteresiran za oformuvawe na kralstvoto, otkolku za negovoto upravuvawe. Vo 1886 godina toj bil proglasen za lud, a nabrzo potoa po~inal. Ne e utvrdeno dali se samoubil ili e ubien.

bide lut. Negoviot brat bil maltretiran, a negoviot tatko bil ubien. Otkako stanal voda~ na Vlahija (Romanija) vo 1456 godina, primarnata cel mu bila odmazda. Negovoto omileno kaznuvawe bilo nabivawe na lu|eto na kol i ottuka prekarot “Proboduva~ot”. U`ival gledaj}i gi kako bavno umiraat, velej}i deka smrtta }e dojde sama po sebe. Kako {to se veruva, Vlad bil inspiracija za deloto na Bram Stoker, “Drakula”.

 GADGETS

LI^EN TRENER VO VA[IOT TELEFON a aplikacija za mobilen telefon na godinata e proglasena aplikacijata miCoach nameneta za iPhone ili Blackberry, koja va{iot telefon go pretvora vo li~en trener. So ednostavno vklu~uvawe na aplikacijata i GPS uredot, va{iot trener }e ja izmeri pominatata relacija, potro{enite kalorii i tempoto na dvi`ewe. Se instalira vo telefonot i nema da potro{ite nitu denar za nea. Za korisnosta na aplikacijata najdobro govorat nejzinite korisnici koi & go dadoa epitetot “genijalna”.

Z


SPORT

PONEDELNIK

SPORT

15.11.2010

27

PREMIER LIGA

NASLEDNICITE NA SER ALEKS?

BOKS

a, vo od `ivotot. Sledstveno na toa,

LUIS SE VRA]A VO RINGOT, BIDEJ]I KLI^KO E ZDODEVEN!

SR\AN IVANOVI] poslednite nekolku dena zasileno leno ivanovic@kapital.com.mk

leks Ferguson do godina polni 70 godini i, spored mnogumina, toa e psiholo{kata bariera {to }e go natera [kotlan|anecot kone~no da ja predade “palkata” na Man~ester Junajted. Daleku od toa deka Fergi e nesposoben da gi predvodi “crvenite |avoli”, no te{ko deka nekoj }e gleda idnina vo nego, otkako toj }e ja “rasitni” osmata decenija

A

nici se govori za mo`nite naslednici na negoviot vite{ki “tron”. Interesno, no malkumina sobraa hrabrost vo javnostaa da kale govorat za toa dali bi sakale da go zamenat Ser Aleks na menaxerskata pozicija, {to e i razbirlivo dokolku se gleda niz {no prizmata na negovoto 25-godi{no noto vladeewe so Junajted i ogromnoto vil nasledstvo {to bi go ostavil vo ne~ii race. Zna~i, nego }e to treba da go zameni nekoj {to }e mo`e da gi popolni nego-{ vite ~evli, a takvite sekoga{ se malku.

DEJVID MOJES Me|u mo`nite naslednici na Aleks Ferguson mnogu ~esto se spomenuva aktuelniot menaxer na Everton, Dejvid Mojes. Toj isto taka e [kotlan|anec, {to, osven nekoja sentimentalna vrednost, ne zna~i mnogu vo modernite sfa}awa za fudbalot. Mojes va`i za isklu~itelen stru~wak, doka`ano poseduva golemo ~uvstvo za rabotata, no pra{aweto e dali toj }e mo`e da se soo~i so goleminata na klubot od Man~ester i da se nametne kako naslednik na negoviot slaven sonarodnik. orane{niot bokserski {ampion vo apsolutna kategorija, Britanecot Lenoks Luis, izjavi deka seriozno razmisluva da mu se vrati na boksot, iako ve}e sedum godini e nadvor od ringot. Toj smeta deka vo momentov vladee mnogu mal kvalitet vo svetot na boksot i toa bil glavniot motiv da se podgotvi za novi predizvici. “Da, razmisluvam da mu se vratam na boksot. Se obiduvam da se premislam, no isku{enieto vo mene e golemo”, veli Luis, koj prizna deka na vakva ideja do{ol otkako go prosledil me~ot me|u Vitalij Kli~ko, aktuelniot {ampion i predizvikuva~ot [enon Brigz. “[enon e astmati~ar i so prekumerna te`ina. Takvite spektakli mu pravat golema {teta na boksot. Koga gledam deka momci kako Brigs ili Rahman s$ u{te se borat

 Porane{niot {ampion smeta deka i na 45-godi{na vozrast e sposoben da go osvoi {ampionskiot pojas vo apsolutna kategorija

P

K

O

M

E

R

C

I

J

A

HOSEP GVARDIOLA Barselona e eden od retkite timovi {to se vo ist rang so Junajted, pa ottamu i trenerot na katalonskiot klub najverojatno ne bi nai{ol na golemi pre~ki da se snajde vo sredinata vo klubot od severot na Anglija. Pep Gvardiola nema pregolemo iskustvo, no so Barsa za kratko vreme osvoi s$ {to mo`e da se osvoi. Podobra preporaka od toa e verojatno samo negovata javno iska`ana `elba da go nasledi Fergi vo Junajted.

mi doa|a zaklu~okot deka i jas so 45 godini mo`am da se boram. Kli~ko s$ u{te e zdodeven i s$ u{te gi osvojuva titulite”, zaklu~i Britanecot. Luis e nadvor od ringot u{te od 2003 godina, a svoevremeno so nokdaun uspea da go pobedi Vitalij Kli~ko, koj vo momentov, zaedno so negoviot brat Vladimir, gi poseduva site {ampionski pojasi od internacionalno priznatite bokserski asocijacii. L

E

N

O

G

L

A

S

LOREN BLAN Aktuelniot francuski selektor, Loren Blan, odli~no se vklopuva vo mozaikot. Toj e porane{en igra~ na Junajted, a i edna od retkite yvezdi na klubot koi ne se iskarale so Ferguson. Pred nekolku dena toj samiot prizna deka e zainteresiran za foteljata na negoviot porane{en menaxer, iako vo momentov toa e neizvodlivo poradi anga`manot so reprezentacijata na “galskite petli”.

GERI NEVIL Do pred samo edna nedela nikoj ne ni pomisluva{e deka Geri Nevil, koj s$ u{te e aktiven igra~ vo timot od Man~ester, bi bil vo kombinacija da go zameni Ferguson. No, od Ser Aleks li~no stigna ponudata toj da go prezeme treniraweto na rezervniot sostav na Junajted, {to mnogumina go protolkuvaa kako obid na trenerot samiot da si go poso~i svojot naslednik.

@OZE MURIWO Portugalecot e edinstveniot {to na ramna noga mo`e da se nosi so goleminata na [kotlan|anecot. @oze Muriwo ima malku prijateli, no eden od najgolemite mu e tokmu Ferguson, a me|usebnoto po~ituvawe e ogromno. Neodamna i Kristijano Ronaldo istakna deka edinstvenata razlika me|u dvajcata treneri e toa {to edniot e postar, a drugiot e pomlad. Mo`ebi tokmu Muriwo e najseriozniot kandidat za naslednik na Ferguson.


TOP 100

TOP 100

VO PETOK NOVA EDICIJA

KAPITAL 100 NAJGOLEMI Liderite na makedonskata ekonomija Kapital Media Group vo sorabotka so doma{ni analiti~ari i eksperti ja podgotvuva vtorata godi{na edicija KAPITAL 100. Po nekolkute uspe{ni edicii posveteni na bankite, izvoznicite, kompaniite, podgotvuvame nova edicija koja }e bide posvetena na liderite na makedonskata ekonomija. Vo edicijata }e bidat vklu~eni pove}e rangirawa i analizi:  100 najgolemi kompanii vo Makedonija za 2009  100 najprofitabilni kompanii vo Makedonija za 2009  Koi se najgolemite rabotodava~i vo Makedonija  Najgolemite problemi vo vremena kriza i kako da se re{at  O~ekuvawa na najgolemite za 2011 godina Site rangirawa }e bidat izraboteni vrz osnova na oficijalni i revidirani podatoci obezbzedeni od oficijalni institucii.

Vo edicijata vo posebni tekstovi }e bidat analizirani nekolku sektori preku obrabotka i izjavi na najgolemite i najsupe{nite kompanii koi rabotat vo slednive sektori:  Energetika i nafta i nafteni derivati  Crna i oboena metalurgija  Telekomunikacii  Grade`na industrija i grade`ni materijali  Prehranbena industrija  Trgovija Vo ramki na rangiraweto }e bidat vklu~eni u{te dve rangirawa:  TOP 100 najgolemi kompanii vo Adriatik regionot (rangirani spored vkupni prihodi ostvareni vo 2009) i  TOP 100 najgolemi kompanii vo Centralna Evropa (rangirani spored vkupni prihodi ostvareni vo 2009).

Za site informacii i pra{awa okolu oglasuvaweto obratete se do marketing sektorot na e-mail: prilozi@kapital.com.mk tel: 02 2551 441 lice za kontakt: Jasmina Savovska Tro{anovski


165 Kapital 15 11 2010