Nlp

NEUROLINGVISTIKO PROGRAMIRANJE INTEGRATIVNI MODEL STANJA SVESTI Gordana StanojeviVitaliano Mindwaves Institute, PO Box , Boston, MA , USA Rezime. Realnost je univerzalna, ali je nae doivljavljanje realnosti individualno, i razlikuje se od oveka do oveka. Korienjem razliitih modela, ljudi mogu suziti ili proiriti svoja iskustva.

Neurolingvistiko programiranje NLP je jedan od mnogobrojnih naina za izmenu starih modela ponaanja. Fizika bolest, psiholoki problemi, obrazovne i/ili duhovne potrebe, shvataju se u okviru NLP kao deo prirodnih razvojnih mehanizama. Potreba za promenom i potraga za novim resursima npr. biolokim, psiholokim, kulturnim ili duhovnim dozvoljavaju ljudima ekspanziju bogatstva svojih iskustava, znanja i svesti.

Kljune rei modeli ponaanja, stanja svesti, neurolingvistiko programiranje, integrativni model. .

UVOD Realnost je univerzalna, ali je na doivljaj realnosti individualan, i razlikuje se od oveka do oveka. Svaka osoba, kao jedinstveno bioloko, psiholoko i socioloko bie, formira svoje sopstvene reprezentacije stvarnosti, koje onda koristi kao model za generisanje ponaanja.

Koristei razliite modele ljudi mogu ograniavati ili proirivati svoja iskustva. Na izbor specifinog modela stvarnosti baziran je na individualnim iskustvima naoj linoj istoriji. Modeli koje biramo u naem ivotu za reprezentaciju sveta formiraju povratno specifine psiholoke strukture na primer, nae interese, navike, sklonosti, nesklonosti i pravila sopstvenog ponaanja. Neki modeli stvarnosti, koje smo razvili u prolosti pod odreenim okolnostima, nisu vie od koristi u naem ivotu. Neurolingvistiko programiranje NLP je jedan od mnogih moguih naina za izmenu starih modela ponaanja, koji osiromauju nae iskustvo i ograniavaju nau sposobnost za efikasno delovanje u novim okolnostima. Naime, nai podsvesni psihosomatski procesi mogu delovati na inteligentan, autonoman i kreativan nain u transformaciji naeg iskustva. Svako ima priliku da napusti svoju identifikaciju sa bilo kojim ograniavajuim svesnim procesima, pomerajui se u kontekst gde postoji pristup nesvesnim biolokim i psiholokim resursima, uz mogunost terapeutskog efekta. Fizika bolest, psiholoki problemi, obrazovne i/ili duhovne potrebe posmatraju se u okviru NLP kao deo prirodnih razvojnih mehanizama. Ovi mehanizmi bili su korieni kao pokuaj adaptacije odreenim uslovima okruenja. Ali svaka osoba ima potencijalnu mogunost da se izmeni. Taj potencijal je deo naih prirodnih mehanizama za preivljavanje. Mada neki ljudi mogu imati ograniene resurse, ovi potencijali za izmenu postoje neprekidno u njihovom telu i psihi. Jer u svakoj osobi uvek postoji sledei razvojni korak, koji se moe realizovati. Potreba za promenom i potraga za novim resursima npr. biolokim, psiholokim, kulturnim ili duhovnim dozvoljavaju ljudima ekspanziju bogatstva svojih iskustava, znanja i svesti. .

NEUROLINGVISTIKO PROGRAMIRANJE MODELI Postoji nekoliko modela neurolingvistikog programiranja integrativni, biofiziki, socioloki, psiholoki i hipnoterapijski.

U afrikom plemenu Masai. ovek ne moe detektovati zvune talase uestanosti ispod Hz ili iznad . naa genetski data neuroloka ogranienja dozvoljavaju nam da doivimo samo mali deo irokog opsega fizikih fenomena. ono to doivljavamo kao quotrealni svetquot samo je naa predstava. pripadnici Maidu zajednice grupiu svoja iskustva u samo tri kategorije lak crven.

Oni su svesni samo tri kategorije kolornog iskustva. pri emu smo svesni samo manjeg dela procesiranih i memorisanih podataka. prihvaeni nain doivljavanja stvari. . razliitih boja u vidljivom delu spektra. Socioloki model Drugi skup filtara. Psiholokog modela. ili lina mapa sveta koja se razlikuje od samog sveta. poetno genetski predeterminisan. jeziki sistem. oni ne prave razliku izmeu utog i braon lonca. U ovom procesu mozak sistematski deformie i modifikuje ulne podatke koji pristiu iz spoljanjeg sveta. za terapeutsku intervenciju..

Sociolokog modela. a ceo proces analize i sinteze ulnih podataka je potpuno izvan fokusa svesti. Najvanije informacije doseu na svesni nivo svakih . socijalni genetski faktori. Postoje mnogi fiziki fenomeni koji lee izvan granica naih pet biolokih ulnih kanala.. Na doivljaj realnosti i na izbor jezika korienog za njen opis nalaze se pod uticajem okruenja. tj.

Hipnoterapeutskog modela. Na primer. tit zelen ili plav i tulak ut. Zato su antropolozi esto u situaciji konfrontacije sa svojim . za procenu psiholokih funkcija npr. Na mozak procesira ogromnu koliinu informacija koje neprekidno pristiu preko naih ula. poto je njena realnost devijantna u odnosu na opteprihvaenu kod nas. na vizuelni sistem moe detektovati elektromagnetne talase u opsegu izmeu i nm. Hz. narandast ili braon. Takoe. Tako. s . Na primer. Dok ljudi imaju sposobnost razlikovanja . percepcije. emocija. Integrativni model Na integrativni model NLPa fokusiran je na integrisanje etiri razliita modela Biofizikog modela.

Ovaj unutranji proces je davno prepoznat i opisan kao quotmajaquot iluzija u indijskoj tradiciji. Tako. ini prvi skup filtera koji razlikuju spoljanju realnost od nae unutranje predstave sveta. drutveno prihvaena pravila. naeg doivljaja sveta. dok Englezi imaju samo jednu. . slui za meusobno razlikovanje ljudskih jedinki u pogledu drutvenoetnike pripadnosti. osoba koja bi pila ljudsku krv bila bi opteprihvaena kao duevno poremeena. motivacije. Socijalni genetski filtri su slini za sve lanove iste drutvenojezike zajednice npr. motornih funkcija. Eskimi imaju rei za sneg. jezika i intelektualnih sposobnosti. Moderna tehnologija znaajno poboljava nau sposobnost identifikacije i korekcije telesnih funkcionalnih problema. neverbalne i verbalne komunikacije. Dalje praenje toka oporavka omoguava nam razvoj specifinijih strategija i alternativnih terapeutskih programa. Na primer. Drutveno prihvaena pravila normalnog ponaanja razliita su u razliitim drutvima. tradicionalni obiaj je da se pije ljudska krv. U zapadnoj kulturi. za analizu funkcija ponaanja npr. statusa zdravlja i organskih funkcija.

Biofiziki model korien u neurolingvistikom programiranju doputa nam praenje i merenje individualnih biolokih sposobnosti i fizikih ogranienja. za analizu telesnih funkcija npr. Biofiziki model Na nervni sistem. panje. quotOdzivquot pacijentovog verbalnog i neverbalnog ponaanja tokom terapije osnova je za quotupravljanjequot. uvoenje novih modela ponaanja. ponovljiva i merljiva. ili mogu biti takve da osiromauju nae iskustvo i time ograniavaju nau sposobnost da efikasno delujemo. gestovi. tonalitet i tempo glasa neophodni su za razumevanje pacijentovog modela sveta. to lake uimo.omoguava bolje razumevanje individualnih moi i ogranienja. Njihova skrivena verovanja mogu postati svesna tek posle susreta sa drutvenom stvarnou koja ih naruava. Ovi modeli omoguavaju brzo prebacivanje izmeu spoljanjeg senzornog oblika obrade podataka i unutranjeg imaginativnog oblika kognitivne obrade. Tako je naa sposobnost uenja i obrade nove informacije kritino zavisna od naeg prethodnog. paljiva dokumentacija i kvantifikacija psiholokih funkcija i ponaanja . i ohrabruje odgovarajui izbor terapeutskog tretmana. Ove jedinstvene mape. . panje. Naa sposobnost da inkorporiramo novo znanje zavisi velikim delom od toga da li se nova informacija uklapa u ono to mislimo da je istina o stvarnosti. jaina. U hipnoterapiji sa neurotinim pacijentima. Psiholoki model u neurolingvistikom programiranju. koje kreiramo tokom ivota. ak i sluaju jednojajanih blizanaca. to vie znamo. rei. znanja. mi uglavnom koristimo simbolike tehnike. predstavljaju skup interesa. kognicije.

Nova informacija moe se lako kanalisati kroz razliite oblike obrade podataka. kao to su vizuelna. dominantnom modalitetu obrade podataka.nesvesnim predubeenjima. Paljiva analiza jezika pacijenta npr. . velikim delom nesvesnog. pod kojima podrazumevamo sve predstave koje kao ljudska bia stvaramo na bazi nae jedinstvene line istorije. korienjem procedure testiranja koja je operativno definisana. Precizna. Hipnotike indukcije ukljuuju najee koriene tehnike. to povratno dozvoljava restrukturiranje uobiajenog naina vienja.

Korienje fenomena transa u hipnozi omoguava promenu psihofiziolokih funkcija i izmenu stanja svesti. ve i na specifine strategije ponaanja koje se koriste u proceduri reavanja problema. i b daje nove uvide u povezanost biolokih i psiholokih funkcija. kako bi indirektno proizveli pozitivne . Psiholoki model je fokusiran ne samo na globalne karakteristike odreenog ponaanja npr. Socioloki model u neurolingvistikom programiranju koristi specijalne komunikacione modele za analizu i indirektnu promenu devijantnog ponaanja. Primena hipnotikih metoda bazirana je na linosti subjekta. verbalna sugestija. Nae individualne razlike mogu biti ili takve da menjaju nae percepcije u pravcu obogaujivanja naeg iskustva i time

pruanja vie izbora. i strategijama ponaanja. poloaji. Verbalna i neverbalna komunikacija izmeu pacijenta i terapeuta je najvaniji faktor u procesu isceljenja. pri prouavanju novoistraivanih kultura. i intonacija. fraze i reenice i njegovog neverbalnog ponaanja npr. na podsvesni kontekst veoma utie na nain obrade te nove svesne informacije. Ova procedura a omoguava praktikantu povezivanje modanih i bihevioralnih funkcija. navika. izrazi lica. jezika. percepcije. omoguava nam merenje. tj. sluna i kinestezijska imaginacija. njihova jedinstvena individualna iskustva dovee do razlika u nainu na koji kreiraju svoje sopstvene modele percepcije sveta. ideomotorne tehnike. pokreti oiju. sluanja i doivljavanja stvari. nesklonosti i pravila sopstvenog ponaanja. metaforine prie i razliite tipove zamiljenih dogaaja. opis i kvantifikaciju specifinih psiholokih aspekata individualnog ponaanja. progresivna relaksacija. emocionalnom i zdravstvenom statusu. sklonosti. Hipnoterapeutski model Hipnoterapeutski model u neurolingvistikom programiranju dizajniran je specifino za svaku individuu. i tehnike odvraanja panje. njegovim mogunostima panje i kognicije. Kada ujemo novu informaciju.

Psiholoki model Trei nain na koji doivljaj sveta moe da se razlikuje od samog sveta je kroz skup filtera koji moemo nazvati psiholokim individualnim ogranienjima.

Bio je diskreditovan kao . autoritativan terapeut ima neku naroitu sposobnost uticaja na zdravlje i blagostanje druge osobe. terapeutske i istraivake procedure koriene u pomenuta tri pristupa. On je fokusiran na integraciju sledea tri pristupa Direktni pristup. percepcije.

Primenjuje se u analizi efekata hipnotikog tretmana na telesne funkcije. Primenjuje se u procenjivanju psiholokih funkcija npr. mogli smo proizvesti oputajui odgovor samo dodirivanjem njegovog levog ramena. Integrativni pristup Integrativni pristup hipnoterapiji koristi najvanije procedure opisane u tri istorijski razliita pristupa hipnoterapiji. koju smo uspeno koristili sa pacijentom koji je imao panini poremeaj. direktni. veku Mesmer je verovao da poseduje kosmiki fluid ili energiju koje je nazvao quotanimalni magnetizamquot. Takav meoviti signal je proizveo znaajno smanjenje simptoma straha kod pacijenta .promene i redukovali poremeaje. motivacije. On nam takoe pomae u odreivanju bihevioralnih karakteristika izmenjenih stanja svesti. Integrativni pristup ukljuuje najvanije dijagnostike.

Eksperimentalni pristup. psiholoke i bihevioralne karakteristike izmenjenih stanja svesti jo uvek su nejasne. Tada smo. namerno stvarali unutranju konfuziju. PRISTUPI NEUROLINGVISTIKOM PROGRAMIRANJU Postoji nekoliko pristupa eksperimentalni i indirektni. emocija. . Direktni pristup Direktni pristup hipnoterapiji istie snagu terapeuta. fokusiran je na izbor ponaanja koje se moe koristiti za izmenu njegovog stanja svesti i pristup njegovom nesvesnom umu. Socioloki model dozvoljava nam merenje opservabilnih promena ponaanja pre. Takoe. . tj. biofizike. U ovom sluaju quotukotviliquot smo telesne signale napada panike na pacijentovo desno rame. Indirektni pristup. panje. Ovaj pristup je fokusiran na odreivanje uloge i energetskog i informacionog transfera u terapeutskim procesima.

Biofiziki metod dozvoljava nam merenje koncentracije jona i elektromagnetnih polja oko tela. neurolingvistikom programiranju integrativni. mogli smo da proizvedemo panini odgovor samo dodirivanjem njegovog desnog ramena. Psiholoki model doputa nam merenje i poreenje promena psiholokih funkcija koje se odigravaju u normalnim i izmenjenim stanjima svesti. posle. integrativni pristup u NLP prihvata upotrebljivost sva tri pristupa u hipnoterapiji.

Jedan primer je tehnika quotkotvequot. ve i tokom stanja transa. motornih funkcija.

Primenjuje se u analizi pacijentovog verbalnog i neverbalnog ponaanja. i tokom hipnotikog tretmana. Slino. U . quotukotvljavaliquot smo mu odziv oputanja na njegovo levo rame. Ovo je posebno vano poto biofiziki i psiholoki efekti hipnoterapije u neurolingvistikom programiranju nisu bili paljivo izueni. Primena multimodalnih i multimedijskih metoda pojaava hipnoterapeutske efekte kroz audiovizuelnokinestetike kanale aktivacije i verbalne i neverbalne povratne komunikacije. Tako. . i obratno. svaki put kada bi subjekt imao napad panike mi bismo mu dotakli rame. jezika i intelektualnih sposobnosti ne samo pre i posle hipnotikog tretmana. Saglasno ovom pristupu. On je verovao da moe da lei ljude hipnotiui ih svojom posebnom energijom. istovremenim dodirivanjem njegova oba ramena. Posle jednom ostvarenog quotukotvljavanjaquot. i prvi je napravio pomak sa terapeuta na sam terapeutski proces. Verovalo se da bilo bioloki bilo psiholoki uticaji proizvode stalne fizike promene u telu pacijenta. . Pacijent je potpuno

otvoren za prijem prenoene energije ili informacije. Eksperimentalni pristup generalno podrazumeva da hipnotika osetljivost zavisi od neke inherentne osobine ili sposobnosti subjekta. Njegov rad je bio sasvim fokusiran na mo ponavljajue sugestije. . Subjekt je taj koji se moe hipnotisati ili ne. Eksperimentalni pristup je validan model u istraivakim uslovima.

Ovaj model direktnog pristupa razvio je Charcot . Frojd je bio prvi koji je shvatio ogranienja ovog pristupa baziranog na moi sugestije. Hipnoza je subjektivno iskustvo ije bihevioralne manifestacije veoma variraju od osobe do osobe. koji direktno deluju na njegov mozak ili celo telo. Sada je terapeut posedovao mo sugestije koja je mogla uticati na mozak pacijenta Braid. Za Kuea je uloga hipnotizera nevana. i hipnoza nee imati efekta. Ako osoba nije dovoljno osetljiva. Ovi estradni nastupi su esto od strane laika bili pogreno identifikovani sa klinikom hipnozom. i da hipnoterapeutska energija quotkosmikog fluidaquot. Njihova tradicija je nastavljena poetkom . Ali neosetljivost nekih pacijenata verovatno je pre posledica ogranienja korienih procedura. Da bi se objektivno merila individualna podlonost transu. ona e se smatrati nepodlonom fenomenu transa. sa posebnim naglaskom na autosugestiji. i standardizovana sugestija e dati dobre efekte. On ne samo da je kritikovao direktni pristup. kao to su nepokretnost ili teina ruke.arlatan od strane Francuske akademije nauka . veka kroz drugu kolu u Nansiju. Mesmerov pristup su nastavili da koriste mnogi hipnotizeri tokom . niti je zainteresovan za subjektivna iskustva hipnotisanog. Hipnotizer je manje bitan.

Eksperimentalni pristup razvijen je poetkom . koji je prenaglaavao snagu terapeuta. ili informaciona quotsugestijaquot. Eksperimentalni pristup tumai visok procenat neosetljivih subjekata kao dokaz da neki ljudi nisu podloni hipnotikom transu. U svojoj najekstremnijoj formi. i esto koriste samo pojednostavljene procedure oputanja. Ogranienja ovog pristupa terapiji su da direktna sugestija obino ne deluje sasvim dobro. on ne deluje dobro kod mnogih subjekata. Standarduizovane hipnotike indukcije obino su siromane po kvalitetu. i da ljudi obino ne vole da im se autoritativno govori ta da rade. naglasak je na standardizovanim hipnotikim sugestijama. ve i hipnozu generalno. kada je neophodno standardizovati odreene terapeutske procedure. Eksperimentalni pristup ne obraa panju na individualne karakteristike hipnotikog ponaanja. veka . Samo se teorija menjala. veka. godine u Francuskoj. Oni su bili osnivai prve kole hipnoze u Nansiju Francuska. U eksperimentalnom pristupu. Ovaj pristup je veoma popularan i dan danas. Uloga subjekta je samo da se uklopi u neke predodreene procedure koje se smatraju najbitnijim. eksperimentalni pristup koristi ponovljene sugestije u kombinaciji sa psiholokim testovima. godine. Meutim. Psiholoki uticaj je ostvarivan kroz efekte ponavljajuih sugestija na pacijentov uglavnom svesni um. I dalje ostaje problem kako objektivno dokazati postojanje bioenergije i kako meriti promene u ljudskom telu. Direktni pristup generalno podrazumeva da je pacijent potpuno pasivan. koju je organizovao Emil Kue. moe lako da se prenosi sa terapeuta na pacijenta. godine. Eksperimentalni . koji oprobava svoju mo sugestije na nekim bespomonim subjektima slabe volje obino enama da bi isceljivao njihovu histeriju. i on se jo uvek koristi u estradnoj hipnozi. Eksperimentalni pristup Eksperimentalni pristup je razvijen kao deo reakcije na neodgovarajue vrednovanje direktnog pristupa. Jedina razlika je u tome da se takve sugestije danas snimaju na audio kasete koje se mogu putati skoro u bilo koje vreme. nego stvarne neosetljivosti subjekata. smatra se podlonom hipnozi. ali je njegova teorija ostala kao prvi nauni pokuaj objanjenja fenomena isceljenja . Psiholoku vrednost ponavljajue sugestije prvi put su istakli Bernheim i Leibault . Ako osoba proe test. ova teorija je podrazumevala harizmatinog hipnotizera obino mukarca snane volje. posebno u klinikim uslovima.

Takoe. Novi psiho/bioloki balans stvoren je quotodzivomquot i quotvoenjemquot subjektovog verbalnog i neverbalnog ponaanja. i da se moe bihevioralno transformisati u eljeno stanje. ali e biti konzistentne sa njim i mnogo blie subjektovom eljenom stanju. Indirektni pristup podrazumeva da je svaka osoba jedinstvena po nainu korienih strategija u kreiranju sopstvenog iskustva. hipnotiki trans gde ima pristup korienju nesvesnih izvora u terapeutske svrhe. autonomni i kreativni nain. Meutim. korienjem postojeih individualnih resursa i razvojem novih psiholokih struktura. ve i na kreativnom korienju novih strategija u ivotu. jeste razumevanje prirode ljudske svesti. ve na to ta moe uiniti sada i u budunosti. Indirektni pristup Indirektni pristup baziran je na Eriksonovom pristupu hipnoterapiji . korienih u ovom pristupu. Eriksonovska hipnoterapija je aktivni. Tako je indirektni pristup znaajno smanjio

pacijentovu neosetljivost na hipnoterapiju. . . NIVOI NEUROLINGVISTIKOG PROGRAMIRANJA Centralni zadatak naeg novog integrativnog NLP modela . priroda izmenjenih stanja svesti. Tako. Indirektni pristup podrazumeva da svaka osoba ima unutranje resurse neophodne za transformaciju svog iskustva. Procesno orijentisana tarapija je strateki planiran indirektni pristup. svaka osoba moe napustiti svoju identifikaciju sa bilo kojim ograniavajuim svesnim modelom stvarnosti i pomeriti se u kontekst tj. Terapeutski cilj je promena slabo adaptivnih funkcija. kreativni proces. i odziv i upravljanje subjektovim ponaanjem. i efekti Eriksonovske terapije nisu detaljno istraeni. prihvata. i da e mu omoguiti da ini neto drugo. baziran na izvoenju korak po korak. kako. gubitka kontrole. bilo eksperimentalni ili primenjeni. njegova linost. Glavni fokus u procesno orijentisanoj hipnoterapiji je subjekt. U poreenju sa prethodnim pristupima. i koristi subjektove tekue verbalne i neverbalne odgovore. i formirali model koji objanjava glavne principe procesno orijentisane hipnoterapije. Da bi razumeli normalna i izmenjena stanja . Terapija nije fokusirana na ono ta je subjekt inio u prolosti. dok se nalazi u izmenenom stanju svesti. Novi potencijali proiruju bogatstvo subjektovog iskustva i pruaju mu produktivnije alternative u ivotu.pristup ne moe koristiti niti se nositi sa psiholokim tekoama koje esto spreavaju subjekta ulasku u trans kao to je strah od hipnotisanosti. Nove strukture razlikovae se od subjektovog sadanjeg stanja. Eriksonovski pristup su detaljno opisali Bandler i Grinder u svojim knjigama o NLP. uz istovremeno poboljanje komunikacije izmeu terapeuta i pacijenta.

Najvaniji principi indirektnog pristupa su prihvatanje i korienje subjektove stvarnosti. i pojaanjem novih quotslabih potencijalaquot. Promena je omoguena slabljenjem starih quotjakih strukturaquot. Odziv povratna informacija o subjektovom iskustvu je baza za upravljanje promenu dinamikog modela. nejasna je i nije bila paljivo analizirana. povredivosti. ili nemogunosti izlaska iz hipnoze. Tokom neprekidne povratne interakcije terapeut blisko nadzire. glavni fokus u hipnoterapiji pomeren je sa uglavnom svesnih povrinskih procesa na pacijentove duboke nesvesne resurse. i da efikasnost terapije zavisi od sposobnosti terapeuta da adaptira svoje strategije subjektovim strategijama. Veina pacijenata moe idirektnim pristupom lako dostii stanje transa poto ceo proces izgleda fleksibilno i prirodno.

Hipnotiki proces je kooperativni napor u kome se podrazumeva zajednika odgovornost. sposobnosti panje i kognicije. paljivo razmatrani. zdravstveno stanje. i kada odgovoriti na terapeutovu komunikaciju. Oni su paljivo pratili Eriksonov rad. dok je zadatak subjekta da odlui da li e. i bihevioralno/emocionalni status. ciljno orijentisani. Ovi unutranji resursi su nesvesni i mogu delovati na inteligentan. Promena u subjektovom ponaanju bazirana je ne samo na nestanku problema. Indirektni pristup je jednostavan i efikasan model hipnoterapije.

Direktni uticaji ponavljajuih sugestija su ustvari aktivirani indirektnim efektima verbalne i neverbalne komunikacije sa pacijentovim nesvesnim umom. Proces prihvatanja i korienja baziran je na jasnom saoptavanju subjektu da je to to trenutno radi dobro. Terapeut podrazumeva da je kompletno iskustvo validno. postoje neka ogranienja razliiti nivoi svesti nisu standardizovani. Zadatak terapeuta je da vodi i nadzire subjekta.

Perceptivni nivo ovek se prvo identifikuje sa svojim telom koje postoji u prostoru i vremenu. nijanse boja. to znai presei ili napraviti razliku. U poslednjih nekoliko decenija Zapad je svedok rastueg interesovanja naunika. pravac kretanja. inicijalno genetski predodreen. primarni dualizam su istraivali psiholozi koji su prouavali razvoj deteta. Prvih est meseci ivota odigrava se mielinizacija retikularne formacije odgovorne za stanje budnosti. Perceptivni nivo ukljuuje prvi skup filtera nazvanih bioloki filtri. Neuroni primarnog senzornog sistema reaguju samo na usko specijalizovana svojstva senzornih stimulusa npr. Ovo saznanje istovremeno omoguava da ovek postaje svestan prostora . Deije ja. koji razdvajaju spoljanju stvarnost od nae unutranje reprezentacije sveta. Kljuni uvid perenialne psihologije je da je ljudska psihologija viestepena manifestacija Univerzalne Svesti. mukog i enskog. uenja. Svest se manifestuje kroz svojstva koja su parakonceptualna sa naim uobiajenim konceptima prostora i vremena. Naa genetskidata bioloka ogranienja dozvoljavaju nam da doivimo samo mali deo irokog opsega fizikih fenomena. psihologa i filozofa za ono to je Ken Wilber nazvao perenialna neprolazna psihologija . pa zato zahteva razumevanje u svojim sopstvenim terminima. to je razdvajanje subjekta i objekta. i conscire. karakter linija. uspostavlja se linija izmeu sebe i drugih. kognitivnih procesa. izdiferenciralo se iz okruenja. Sa daljim

razumevanjem ovih razliitih oblasti psihologije. Novoroene ne moe jasno sebe da izdvoji iz okruenja. organizma i okruenja. Iz prvobitne identifikacije sa Univerzalnom Sveu. Sa pojavom primarnog dualizma. dete postaje svesno svog tela i moe prepoznati sebe u ogledalu. opisujui ga kao period kada dete izdvaja sebe od neposrednog okruenja.univerzalni pogled na prirodu ljudske svesti. relativno odvojene oblasti ljudskog ponaanja npr. Funkcionalna specijalizacija nervnih struktura povezana je sa procesom mielinizacije modanih struktura. ljudska svest se pomera sa nedualnog uma na svoje telo.

Postoje brojni nivoi ili zone svesti. model istrauje razliite. ovek se moe identifikovati sa svemirom i imati iskustvo konane identifikacije sa Kosmikom Sveu. organizma i okoline. ili se moe fokusirati samo na svoje egoistine tendencije i imati krajnje sueni oseaj identiteta sa egosveu. Ovde emo prikazati osam glavnih nivoa u naem hijerarhijskom integrativnom modelu svesti. ovekovo ja identifikuje se sa svojom okolinom i.svesti. kao i primarnih zona modane kore odgovornih za razvoj perceptivnih vetina. sunca i meseca. dok je u ontologiji to prikazano kao razdvajanje sebe i drugih. opisani od strane razliitih autora. tj. Tokom prvih est meseci ivota. . subjekat i objekat. U epistemologiji. Dualizam je akt otrenjavajueg razdvajanja sveta na posmatraa i posmatrano. ini prvi skup biolokih filtera. pojavljuje se perceptivni nivo.

Vei deo vremena novoroene provodi u dubokom spavanju. percepcije. postii e se napredak i u otkrivanju struktura ljudske svesti. sa majinom okolinom Mahlerova quotsimbiotska fazaquot . Primarni dualizam su antropolozi istraivali u kontekstu perioda ljudske evolucije kada je ovek prvi put nauio da razdvoji sebe od okoline. naeg doivljaja stvarnosti. Odnosno. bazino kao senzornomotorno i instinktivno telo. motornih vetina. glasnou zvuka i odravaju svoju striktnu funkcionalnu specifinost . posmatraa i posmatranog. Razvoj deijeg ja praen je razvojem centralnog nervnog sistema.to predstavlja primarni dualizam. poto neophodne modane strukture jo nisu razvijene. Trostruko znaenje svesti dolazi od latinskih rei conscio.

Svaki nivo spektra je karakterisan razliitim i lako prepoznatljivim oseajem individualnog identiteta. Na nervni sistem sa svojim ulnim organima. Perenialna psihologija pretpostavlja da su razliiti nivoi svesti iskljuujui nivo same Univerzalne Svesti proizvod dualizma . Takoe. U uzrastu od est meseci. Prvobitni dualizam je opisan u mitologiji kao razdvajanje neba i zemlje. jezika. . ovek postaje svestan svoga tela odvojenog od okoline. Cilj ove psihologije je da razvije univerzalni model svesti koji integrie zapadne i istone filozofske doktrine i praktina iskustva. posebno. znati. zarobljenih u dislociranoj niskodielektrinoj blagojonizovanoj gasovitoj strukturi . Subjektivno. i svesno sebe kao odvojenog emocionalno/fizikog bia . pojavljuje se problem ivota i smrti. Na emocionalnom nivou svesnosti ovek se identifikuje samo sa svojim organizmom postojeim u prostoru primarni dualizam i vremenu sekundarni dualizam. koji postoji u prostoru i vremenu. kao i njegova volja. Razlika u odnosu na prethodno opisano stanje je da su periodi spavanja znaajno smanjeni. dete poinje da koristi re quotjaquot kada misli na sebe. Jonska koncentracija u ovoj difuziono nestabilnoj strukturi posle as dosee onu u atmosferskom vazduhu izvan tela. Ovi modani talasi obino odgovaraju normalno nesvesnim informacionim sadrajima .Perceptivni nivo je nivo izmenjenog stanja svesti. Na tom nivou jonski akupunkturni sistem je delimino dislociran od tela. miinom aktivacijom srednjeg uha.

Sekundarne zone slue kao aparat za percepciju. Ceo sistem je tada potpuno otvoren za informacionu razmenu u ELF domenu. U razvojnoj psihologiji. neregularnim sranim i disajnim ritmovima. Ovo znanje stvara egzistencijalnu potrebu za preivljavanjem. logike. naunici takoe opisuju dalji razvoj mielinizacije limbikog sistema odgovornog za emocionalno iskustvo i sekundarnih zona modane kore odgovornih za dalji razvoj perceptivnih i jezikih funkcija. . U tom trenutku pojavljuje se egzistencijalni strah od smrti. ovaj period je opisan kao poetak emocionalnog ivota. disajni ili srani ritam. subjektivni posmatra je pridruena elektromagnetnoj komponenti ekstremno niskofrekventnih ELF modanih talasa. Emocionalni nivo im se ovek identifikuje sa svojim telom. Prolongirano fokusiranje na neki spoljanji objekat moe takoe proizvesti ovakvo stanje svesti. i prikupljanje jezikih podataka. morala i zakona. i skladitenje informacija specifinih modaliteta. a time i efikasnost integrisanja normalno svesnih i nesvesnih sadraja. i smanjenim sranim i disajnim ritmom. Senzornomotorne funkcije sada postaju mnogo sloenije. i svest tj. porodinih relacija i socijalnog sjaja. po prvi put poinju da se razvijaju. i svest je pridruena elektromagnetnoj komponenti ELF modanih talasa zarobljenih u

dislociranoj niskodielektrinoj blagojonizovanoj gasovitoj strukturi. Hz i donekle . to obino odgovara normalno podsvesnim informacionim sadrajima. Na emocionalnom nivou vrednosti drutva se preslikavaju na bioloki organizam. mesaca ivota razvija se i relativno stabilno jezgro polnog identiteta. Na biolokom nivou. Na tom nivou je jonska gasovita struktura i dalje delimino dislocirana od tela. Dete poinje da eta i pria. znatno redukovanim miinim tonusom sa povremenim . sa dominantnom . . i ELF modani talasi mogu da se prostiru i kroz okolnu slabo jonizovanu atmosferu. Do . koje pristiu iz spoljanjeg sveta . Hz i . i strah od smrti. Ovi filtri su internalizovana matrica specifinih kulturnih premisa. multivalentnih likova i arhetipskih formi . i postaje svestan istorijskog vremena. Subjektivno. Na kraju druge godine.

Razdvajanjem roenja od smrti. Emocionalni nivo ukljuuje drugi skup filtara nazvanih sociogenetski filtri. koji ispoljava dominantno . u krajnostima od blaenstva i ekstatikog oputanja do straha i gneva. Objektivno. i postane svestan prostora. Hz modanotalasnu aktivnost. ovo stanje se doivljava kao stanje okeanske euforije. To je takoe stanje bezlinosti. mirisa ili ukusa. .. distance i disocijacije. Emocionalni nivo je nivo izmenjenog stanja svesti. analizu. ovaj nivo je karakterisan u naem integrativnom NLP dubokom miinom relaksacijom. neuslovljene svemoi i pleromatskog raja. Sociogenetski filtri predstavljaju one aspekte okruenja koji su bili umetnuti tokom razvojnog procesa. veoma sporim metabolizmom. Hz modanotalasnom aktivnou. kao i socijalnih institucija jezika. zvuka. ovek diferencira prolo od budueg. ili na proste senzacije svetlosti. Objektivno. To je nivo na kome ovekovi emocionalni i misaoni procesi. . Ovo stanje svesti moe se ostvariti u integrativnom NLP unutranjim fokusiranjem na neku telesnu funkciju npr. to onda moe dati oseaj jedinstva sa okolnim svetom. Ono postaje nezavisnije od drugih. to je nivo koji je u integrativnom NLP karakterisan brzim pokretima oiju ili njihovom fiksacijom. ovo stanje se doivljava kao stanje prijatnih i neprijatnih emocija. u integrativnom NLP ovo je nivo na kome se svest pomera sa oputenog stanja dnevnog dremea u normalno budno stanje. egzistirajuim u prostoru i vremenu. navika. Na ovom nivou ovek se identifikuje sa naizgled neumiruom idejom sebe . ovek formira permanentnu sliku sebe zvanu quotegoquot. Od druge do sedme godine. sigurnosti i pripadnosti. u kojem sve aktivnosti mogu biti u potpunosti ostvarene. Na tom nivou ovek je istovremeno svestan normalno svesnih i normalno nesvesnih sadraja . Takoe. ako objekat menja oblik dete ne shvata da objekat zadrava svoju prvobitnu masu ili zapreminu. operacije sa svetom znaenja. a na svesnom nivou poinju da dominiraju simboliki procesi. Na simbolikom nivou ovek nije vie direktno identifikovan sa svojim sveukupnim psihofizikim organizmom. ovaj period je opisan kao poetak kognitivnog razvoja preoperacionalnog miljenja . Ono ne moe da shvati vie od jedne dimenzije ili svojstva objekta. Hz i . Na primer. sa kompleksnim gramatikim i logikim strukturama i sa sistemima brojeva. U integrativnom NLP u ovaj nivo moe se dospeti koncentracijom na razliite oseaje. transformisanje negativnog iskustva u pozitivno kroz igru ili ritual. specifinih sklonosti i nesklonosti. Simboliki nivo ukljuuje trei skup filtera nazvanih individualna ogranienja. koja se sastoji od fiksiranih i stabilnih simbola. Na primer. Simboliki nivo je nivo sa dominantnom . U isto vreme. ovo stanje se doivljava kao stanje preoperacionalnog ili mitskog miljenja. emocije i vizuelne oblike. . dete ui da grupie objekte po boji ili obliku. kada je svest i dalje pridruena elektromagnetnoj komponenti ELF modanih talasa zarobljenih u niskodielektrinoj gasovitoj blagojonizovanoj strukturi delimino dislociranoj od tela . jer je dete nesposobno da se postavi u poloaj drugoga. ili individualni filtri. To je tercijarni dualizam koji formira sledei glavni nivo . na modanom nivou naunici opisuju dalji razvoj i mielinizaciju tercijarnih zona modane kore. Njegova svest nije vie vezana za emocionalni nivo. On postaje svestan sebe kao quotjaquot. svoje sopstvene slike. Svaka osoba ima razliit skup ivotnih iskustava. ili katapleksijom i katalepsijom. Ovi modeli ili mape formirae skupove interesa. a da nije smo svoje telo. Hz modanotalasnom aktivnou. napetosti i oputenosti. i ne moe da razume zapreminu ili masu. Njegovi telesni procesi veinom postaju nesvesni. dete moe da prebrojava objekte ali ne moe lako da ih mnoi ili deli. starosnu regresiju i metaforike prie. sklonosti. Da bi prevladao iskonski strah od smrti. Tercijarne zone igraju sutinsku ulogu u pretvaranju konkretne percepcije u apstraktno miljenje .jedino u izmenjenim stanjima svesti REM faza spavanja. Drugim reima. privremenih elja. Pod individualnim ogranienjima podrazumevamo sve predstave sveta koje ovek stvara tokom

ivota. Simboliki nivo Na emocionalnom nivou ovek se plai smrti i bori se za svoj ivot. nesklonosti i pravila sopstvenog ponaanja. Objektivno. ali ne moe jo da operie ili koordinira tim predstavama. bazirane na sopstvenim linim iskustvima. Njegov identitet se pomera od njegovog sveukupnog psihofizikog organizma na njegovu mentalnu predstavu sopstvenog organizma. Na tom nivou. ve se pomera na nivo svesti gde se pojavljuju intelektualni i simboliki procesi.miinim trzajima. i prelazak sa nivoa prostih vizuelnih predstava na nivo kompleksnih simbolikih procesa npr. dete je sposobno za formiranje simbola i koncepata. On osea da postoji u sopstvenom telu.svojim quotegomquot. U razvojnoj psihologiji. Glavna karakteristika ovog perioda je egocentrizam. ali ne oboje istovremeno. drhtanjem. imaginarno razreavanje problema. . On se sada identifikuje samo sa mentalnom predstavom ili slikom sebe samog. koji stvara razliite modele ili mape sveta koje upravljaju njenim ponaanjem. on je svestan svoga ega. Tercijarne zone su ukljuene u integraciju ulnih podataka. u integrativnom NLP primenjujemo razliite tehnike koje ukljuuju quotukotvljavanjequot ili redefinisanje specifinog iskustva. Subjektivno.simboliki nivo.

U razvojnoj psihologiji. vei deo dana dominantno proima mozak. U isto vreme. ovek se identifikuje samo sa delom psihikih procesa koje poistoveuje sa sobom. vezana za elektromagnetno polje ELF modanih talasa.. dok je njihovo meanje mogue samo tokom REM faza spavanja . Psihoanalitiki. Ono postaje sposobno da se postavlja u ulogu drugih. nazvan racionalni nivo. Racionalni nivo Konano. ovaj nivo je opisan kao nivo konkretnog i formalnog operacionog miljenja . Na ovom nivou. on potiskuje sve svoje quotloequot aspekte egoistikih tendencija. jadnim i neeljenim npr. samokontrole i eljom za moi. Sazreli ego postaje sposoban da zamilja mogunosti koje nisu samo ulno oigledne ili ulnokonkretne operacije. razliitih emocija npr. potiskujui onaj deo svojih egoistikih tendencija. Na racionalnom nivou ovek se distancira od drugih nivoa koji su postali potpuno nesvesni. Tokom ovog perioda. On je dominantno svestan svog idealnog lika u odnosu na okruenje. neprijatne misli i emocije kao strah ili bes. model integralne slike sveta. modanotalasnim spektrom budnog stanja dominiraju dva via ELF kanala . Ovo je konani stupanj razvoja ega. U pokuaju da uini svoju sopstvenu sliku prihvatljivom. Ono moe posmatrati problem sa vie taki gledita. ciljeva i elja.

Na racionalnom nivou ovek je ve izgubio direktan kontakt sa sopstvenim telom. . svi neprihvatljivi aspekti samog sebe potiskuju se i projektuju kao quotsenkaquot . ili kao deo celine. Na ovom racionalnom nivou. Apstraktni koncepti kao to su istina ili vrlina podvrgavaju se diskusiji i analizi. postoji dobra razdvojenost normalno svesnih i nesvesnih modanih sadraja. Hz i . delenje i pripadnost klasi. ponosa. u kojem se mogu realizovati sve aktivnosti.

Tako se stvara kvaternarni dualizam. Na racionalnom nivou. To je najpovrniji nivo integrativnog NLP . Pri uzrastu od oko jedanaest godina adolescenti stiu sposobnost apstraktnog miljenja sa viestrukim varijablama. mrnje. dete moe reati objekte serijalno du jedne dimenzije. Ovo je Aurobindov quotvii umquot koji moe formirati veze. recimo od najmanjeg do najveeg. Hz. Na biolokom nivou. potreba samoprocenjivanja. povezivati istine.

Tehnike koje pripadaju ovom nivou su ciljno i vremensko planiranje. Kreativni nivo Na kreativnom nivou formalni um integrie sve ideje i iskustva u jedno. Objektivno. koordinirati ideje i integrisati koncepte. ovek namee dualizam ili cepanje sopstvenog ega. nesvesno sadri elje i ideje povezane sa eljama koje su izgnane sa svesnog nivoa kroz mehanizam potiskivanja. ovek sada shvata itavu mreu ideja. ovo je nivo gde je svest u potpunosti pridruena normalnom budnom stanju. unutranjih dijaloga.svojom quotpersonomquot. i delovima svoga ega. Normalan odrastao ovek obino provodi veinu svakodnevnog ivota na racionalnom nivou svesti. i drutveno zabranjeno ponaanje i konano ih projektuje u quotsenkuquot. ovo stanje doivljava se kao stanje konkretnog i formalnog operacionalnog miljenja. anticipiranje budunosti i samopotvrivanje. i kakve su njihove relacije. ljubavi.

Njegovo miljenje nije vie egocentrino i narcisoidno. Subjektivno. ovek je sada u stanju da sagleda kako istina ili la u vezi neke ideje mogu uticati na istinu ili la vezane za druge. krivice. i informacije veinom odgovaraju normalno svesnim sadrajima . a svi drugi neeljeni aspekti njegovog ega postaju nesvesni. Na racionalnom nivou svest. seksualni i agresivni instinkti. On postaje svestan samo svojeg idealnog lika. Erikson tretira ovaj proces kao formiranje ego identiteta . i projektujui ova dva dela kao quotpersonuquot nasuprot quotsenkequot. kako jedne utiu na druge. U priblino sedmogodinjem uzrastu dete poinje da

shvata viestruku klasifikaciju. ovek se otuuje i distancira od psihikih tendencija koje smatra bolnim. kao dve ili vie klasa istovremeno npr. Konkretno operacionalno miljenje jo uvek je ogranieno na konkretan i oigledan svet. Adolescent moe analizirati svaku varijablu nezavisno. i ne moe da shvati mogue ili hipotetike relacije. stvarajui tako novi nivo. ovek se identifikuje sa veinom netanim i velikim delom ogranienim aspektima svog ega. sa svojom idealnom slikom sebe . . nastavlja se mielinizacija mozga kod meuhemisfernih veza koje koordiniraju funkcije leve i desne modane hemisfere. i da izvodi operacije kao to su mnoenje. . kreativnosti. Ovaj novo je isti kao emocionalni nivo deteta. i vizualizacija linih vodia ili spiritualnog uitelja. pridruena elektromagnetnoj komponenti ELF modanih talasa. Na ovom nivou ovek transcendira svoje normalne sposobnosti individualnog uma i tela. Modanotalasni spektar sada ispoljava normalnu aktivnost koja odgovara . i svesnost svakog trenutka. na nain koji se obinim ljudima ini fantastinim i izuzetnim. Ovo je nivo viih prisutnosti. astralna projekcija. sa razlikom da je dete svesno ali nije u stanju da deluje na ovom nivou poto ni mozak ni um nisu potpuno razvijeni.. . hipnotika reinkarnacija. U integrativnom NLP.To je najvia integrativna struktura u individualnoj stvarnosti. prekogniciju. ovek upravlja nivoom psihikih fenomena i paranormalnih moi potpunom integracijom svog racionalnog. subjekt se rasplinjava u objektu. Sada se kompletira modani razvoj.. vizionologiko.i unutarhemisfernih veza. jasne iluminacije i otkrovenja svetlosti i zvuka. aneoskih bia. simbolikih vizija. astralno putovanje. spontanosti. i vraa se natrag na vii nivo egzistencije. arhetipskih formi. ovo je nivo gde se svest moe lako pomerati sa racionalnog na simboliki nivo. racionalne i voljne panje. i odigrava se konana mielinizacija svih moguih meu.koji predstavljaju visoke arhetipske forme svakog bia . svojim telom i umom. vanulne percepcije. Odigrava se intenzivno meanje i integracija normalno svesnih. Vie nema razdvojenosti. psihokinezu itd. i definiu ga kao neprekidni izvor egzistencijalne. Sve strukture ljudske psihe kompletno su integrisane u jednu celinu. oboavalac i oboavani postaju jedno. Svest pridruena elektromagnetnoj komponenti ELF modanih talasa sada je u potpunosti locirana u niskodielektrinoj nehomogenoj gasovitoj blagojonizovanoj strukturi . milosra i zahvalnosti. U Hinduizmu ovaj nivo nazivaju quotvijnanamayaquot ili quotsuksmasariraquot quotmentalno teloquot. Ovo je kreativna faza u razvoju ljudske svesti. boanstava . Subjektivno. blaenstva. tehnike koje se koriste da pojaaju razvoj ovog nivoa jesu lucidno sanjanje. Subjekt se identifikuje sa objektom sudbine. On razvija vanulnu percepciju. Mozak pokazuje normalni spektar . .

Oboavanje. to je nivo na kome svest moe lako obraivati kompletnu informaciju koja pristie iz potpuno integrisanih racionalnosimbolikoemocionalnih nivoa na jednom Supraindividualnom nivou. simbolikog i emocionalnog nivoa. Ovo je nivo gde se jonska gasovita struktura po elji kompletno dislocira od tela. i konano natrag na emocionalni nivo svesti. zlatne i bele svetlosti. dok ga Hinduizam naziva quotmanomayaquot ili quotlinga sariraquot quotfinotvarno teloquot. dok ga Budisti nazivaju quotmanasquot. dok je mistik aktivni kreator. i talasa. sintetiko miljenje visoke fantazije. Subjektivno. Na kreativnom nivou svest. zajedno sa jonskim akupunkturnim sistemom moe se po elji dislocirati od visokorazvijenog mozga .

Supraindividualni nivo Ovo je nivo visoke religiozne intuicije i literalne inspiracije. On je prvobitno doao sa ovog nivoa. ovo stanje doivljava se kao samoaktualizacija. Budizam ovo stanje naziva quotmanovijnanaquot quotintelektquot. Kompletna informacija sa ovih nivoa moe se u potpunosti procesirati i integrisati u kreativni nivo svesti. kreativna vizualizacija. razvijene intuicije i inspiracije. Objektivno. U integrativnom NLP. starosna progresija. i talasima. On manipulie svetom. ali kompletna integracija se odigrava samo posle individualnog razvoja i sinteze uma i tela. Na ovom nivou prolongiranog izmenjenog stanja svesti odigrava se efikasna integracija normalno svesnih i nesvesnih sadraja. podsvesnih i nesvesnih sadraja. jasnih iluminacija plave. Potpuno integrisani racionalni i simboliki nivoi pripremaju se da se poistovete i sa emocionalnim nivoom. Na svom vrhuncu. ovo stanje doivljava se kao stanje ushienja. vidovitost. ve naprotiv dolazi do inegrisanja psihe. i supersenzitivnosti. Objektivno. tehnike koje se koriste da pojaaju kreativni nivo svesti jesu kreativno modeliranje. vodia. Dete je pasivni posmatra. i moe se povremeno vraati natrag. . quotsamosagledavanje u integralnoj celiniquot. i zato vena i beskonana. i karakterisano je potpuno osloboenom sveu i smirenim umom. ovaj

nivo je karakterisan konanom integracijom svih nivoa racionalnog/simbolikog/emocionalnog/perceptualnog u jedan Transindividualni nivo.. Ovo je krajnje. U isto vreme. posmatraa i posmatranog. bezoblinog ostvarenja. ovek je svestan svog arhetipskog Boanstva kao itadeva. Na ovom nivou nema razlika izmeu organizma i okoline. ovo se stanje doivljava kao stanje konane iluminacije. Transindividualni nivo Proces integrisanja i transcendiranja nastavlja se i dalje utapanjem u viu quotdruguquot stvarnost. dianiBuda. ref. quotForma nije drugo do Praznina. nediferencirano stanje Svesti. Ovaj proces je opisan i u istonim i u zapadnim tradicijama . Bioloka osnova ovog fenomena verovatno je pojaanje i kompletiranje svih moguih meuveza izmeu leve i desne modane hemisfere. odgovoran za izmene stanja svesti . sa neprekidno otvorenom dislociranom jonskom strukturom. jidam. transcendentne ljubavi u sjedinjenosti. Jonska koncentracija ove strukture dostie normalnu jonsku koncentraciju u vazduhu. svetih i profanih. konani izvor iz koga su se pojavile sve Arhetipske forme. Ceo sistem je sada otvoren za informacionu razmenu u ELF domenu. Konani cilj integrativnog NLP isti je kao i u jogi i srodnim ezoterijskim disciplinama neprekidno prolongiranje izmenjenih stanja svesti asa dnevno. visokih i niskih. neogranienu svest. Ovo stanje naziva se quotnirvanaquot. i njegova svest postaje vanprostorna i bezvremena. koja nije transcendencija u svetu ve transcendencija sveta samog. Na transindividualnom nivou. . U konanoj transcendenciji. U Mahajana Budizmu ovaj nivo svesti naziva se quotalayavijnanaquot quotsupraindividualna spokojna svestquot. vodei konano do samog Sjedinjenja. Ovo je stanje u kome se homogena dielektrina struktura potpuno rastvara. dok se u Hinduizmu naziva quotanandamayaquot ili quotkaranasariraquot quotkauzalno teloquot ili quotkarmiko teloquot. Interpretacijom i integracijom svih nivoa.ovek je sve to postoji i sve je on. ja i neja. Subjektivno. Na ovom nivou ovek se identifikuje sa Kosmikom Sveu. bletavog blaenstva. v.. Ovo takoe znai da ultradijalni ritam. i utopljeni u bezoblinu. svi prethodni nivoi postaju potpuno integrisani. omoguujui smireni um. Ovo je konano Sjedinjenje kojem tei sva evolucija. . Na ovom nivou. i ELF modani talasi mogu tei kroz okolnu slabojonizovanu atmosferu. svetova i ravni. jedno su te isto. Objektivno. ljudska i kosmika. svest sada funkcionie kao sam kompletan svetski proces. . to onda doputa dislociranje i . quotsatoriquot ili quotprosvetljenjequot. kae najpoznatija Budistika Sutra quotThe Heart Sutraquot. Zato nema vie mogunosti za slanje i primanje bilo kakve informacije . Praznina nije drugo do Formaquot. U tom trenutku nema razlike izmeu subjekta i objekta. i konano se sjedinjuje sa svojim Arhetipom. odigrava se kompletna integracija svih rasploivih informacija . svi kosmiki procesi pojavljuju se iz trenutka u trenutak kao sopstveno Bie. u kojoj sve stvari i dogaaji. vie ne postoji.. quotsamadiquot. Univerzalni nivo ovekova najdublja svest identina je apsolutnoj i konanoj kosmikoj stvarnosti. izvan koga i pre koga nita ne postoji. U toj taki. Mozak pokazuje ceo opseg modanotalasnog spektra . i postaje homogena. natprirodno i ovozemaljsko. dislocirana jonska gasovita struktura potpuno se rasplinjava. i bezgranine svesti. jesu Jedno. to dovodi do oseaja sjedinjenosti sa okolnim svetom. ovekkaoboanstvo utapa se u krajnjegBoga. To je krajnja Sjedinjenost. ovek postaje sjedinjen sa Bogom. ostajui savreno odvojeni i diskretni.. bez toka svesti . beskonanu. Ovo stanje svesti moe se ostvariti kroz inegrativni NLP praktikovanjem molitvi i meditacije . bezoblinog sjaja. Na Supraindividualnom nivou. i . koji je opisan kao intenzivna finotvarna quotjasna iluminacijaquot. izuzetno i obino. stanje savrene transcendencije. Subjektivno. korienjem kompjuterskibaziranih testova. . Kao rezultat. Mogue eksperimentalno ispitivanje svesnih neuronskih mrea ukljuuje sledee procedure Testiranje kapaciteta procesiranja informacija u izmenjenim i normalnim stanjima svesti. Detekcija niskodielektrine jonske strukture praenjem lokalnih promena jonske koncentracije u blizini tela. korienjem EEG i SQUID modanog mapiranja. ovo procesiranje se odigrava i izvan tela. mehanizmom ELF elektromagnetne indukcije to je takoe osnova isceljenja u NLP hipnoterapiji. strateki razraen i paljivo razmotren izbor integrativnih NLP terapeutskih intervencija.tj. pojavljuju se dve znaajne implikacije superbrzo procesiranje meovitim procesiranjem u izmenjenim stanjima svesti ostvaruju se brzine koje znatno nadmauju brzinu modanog biohemijskog procesiranja i kontaktno uenje svesna modana neuronska mrea je u stanju da prenese svoje uskladiteno znanje na drugu modanu neuronsku mreu u svojoj brzini. unutar jonske quotoptikequot neuronske mree koju ini jonski akupunkturni sistem sa zarobljenim elektromagnetnim poljem

ekstremno niskofrekventnih ELF modanih talasa. jonske struje. Znaaj integrativnog NLP modela stanja svesti za medicinu i nauku je viestruk . Modanotalasni Procesiranje se istovremeno odigrava i biofiziki na nivou modanih talasa. Testiranje slabog ELF prenosa informacija izmeu biolokih neuronskih mrea sa ugraenim modanotalasnim aktivnostima jedna od njih e preneti svoju nauenu informaciju na susednu mreu. poput isceljenja. Merenje korelacije izmeu kapaciteta procesiranja podataka i parametara teorijski predskazane jonske strukture jonska koncentracija. Fleksibilnost i inventivnost u selekciji i primeni integrativnih NLP terapeutskih metoda. mehanizmom elektromagnetne indukcije ovo bi takoe mogla biti osnova kratkodometnih transpersonalnih interakcija. elektromagnetne komponente ELF modanih talasa. . korienjem visokoosetljivog termovizijskog procesiranja slike. Praenje modane aktivnosti u normalnim i izmenjenim stanjima svesti. Odgovarajui. u modanim neuronskim mreama. kada je deo jonskog akupunkturnog sistema dislociran izvan tela. praeno oslobaanjem quotsubjektivnog posmatraaquot . Meoviti Procesiranje se odigrava kombinacijom biohemijskog modanog i biofizikog modanotalasnog procesiranja. ZAKLJUAK U integrativnom NLP modelu stanja svesti pokazano da je svesna modana neuronska mrea u stanju da procesira informacije na bilo koji od sledeih naina Modani Procesiranje se odigrava biohemijski.kompletno rasplinjavanje jonskog akupunkturnog sistema. ZNAAJ Prednosti koje pruamo klijentima naim NLP modelom su sledee Precizna i paljiva dokumentacija i kvantifikacija psiholokih i biofizikih funkcija integrativne NLP dijagnostike procedure. magnetna polja u normalnim i izmenjenim stanjima svesti. U izmenjenim stanjima svesti.

Y. . Sci.Koruga.Rakovi. Proc. N. . In Standard Edition. in P. . Vol. Amsterdam. Interdisciplinary perspective of psychological time.Stanojevi.StanojeviVitaliano.Basar. . Paljivo merenje efikasnosti date integrativne NLP intervencije. K. Neurolinguistic programming Meta model.

Honolulu. Berlin. Spectrum of psychotherapies. New York.Fisher. The fine structure of psychological time.Martinovi.Stanojevi.Stroud. . G.Rakovi. Freud S. Meta Publication. . pp.M.. Neuropsychological model of consciousness.Rossi. .Koruga. To e povratno omoguiti razvoj specifinijih integrativnih NLP strategija i alternativnih terapeutskih programa. . Monogr.

Int. . fleksibilne. M. Int. Amsterdam. Part / . ed. Dynamics of Sensory and Cognitive Processing by the Brain Springer. Ann. iroke. New York. . Molecular Electronics Kluwer. th Ann. efikasne i standardizovane biofizike i dijagnostike procedure omoguie bolje razumevanje pacijentovih snaga i ogranienja u razliitim stanjima svesti. Psychol. G.Basar.

EEGdynamics and evoked potentials in sensory and cognitive processing by the brain.Erickson and E. ed.Pine. pp. Ovaj model se fokusira ne samo na individualno razliite nedostatke i klinike prezentacije. The Psychological Birth of the Human Infant Basic Books.Martinovi. Proc. . E. . Proc. . Ova poslednja su posebno vana za dizajniranje odgovarajuih terapeutskih procedura. E. . Erickson MD.Wilber. Acad.Basar.Mahler. . and A. .

The Spectrum of Consciousness Theosophical publishing House. in E. On biophysical structure of brainlike bocomputers. Patterns of Hypnotic Techniques of Milton H. G.Stanojevi..Stanojevi. i olakae odgovarajui izbor hipnoterapijske intervencije. R. Advaita Vedanta A Philosophical Reconstruction EastWest Center Press. . Proc. . i potencijalne snage u normalnim i izmenjenim stanjima svesti. London. J. EEG . pp. Psychother.Deutch. .

Vol. . Virginia. IEEE/EMBS. . Molecular electronics and neural networks Significance of ionic structure.T. . dae terapeutu korisnu informaciju o moguoj daljoj intervenciji. Wheaton. . .

Summer School Neurocomp. th Yugoslav. and G. Hogarth Press. i dalje praenje tokom perioda oporavka.Lazarev.Stanojevi. . Conf. Vol.Grinder. pp. . M. Temporal numerosity and the psychological unit of duration. Naredna prouavanja rezultata i ishoda primenjenih integrativnih NLP intervencija mogu biti od velikog znaaja za dalje optezdravstveno stanje i blagostanje oveka. ve takoe i na pacijentove sadanje sposobnosti.Brain Dynamics Elsevier. and G. Hypnotherapy An Exploratory Casebook Irvington Publisher. ed.I. LITERATURA G. Belgrade Avalske Sveske Psychotherapy Dilemmas and Perspectives. The Ego and the Id. Vols. pp.. Hypnosis in integrative psychotherapy.Bandler and J. F. .White. D.. D. in R. . pp. C. E. Cong.Bergman. Shenandoah Healing Exploration Meeting Rappahanock.H. C. The Holographic Paradigm and Other paradoxes Shambhala. Boston. Values and

PeakExperiences Viking Compass Book. R. Ann. What is Psychotherapy . Press. New York. .

Neural networks versus brainwaves A model for dreamlike states of consciousness. J. . ed. .Freud. New York. J.Stanojevi. Consciousness and the unconsciousness Eastern meditative and western psychotherapeutic approaches. K. pp. Princeton University press.Zeig. nd ed. The Atman Project Theosophical Publ. neural networks.Dilts. . The Study of the Structure of Subjective Experience Meta Publication. A.Assagioli.Erickson and E. The Collected Works of C.Ulman. . Handbook of Hypnosis Vol.Maslow. New York. .Rakovi.G. R. .Bandler and J.Grinder. The Language of the Body Macmillian. Psychol. st Int. .Grinder.

New York.Delozier. Altered states of consciousness in every day life Ultradian rhythms.

Wheaton.Lowen. Toward a Psychology of Being Van Nostrand.L. R. K. Belgrade School . K. New York.Wilber.StanojeviVitaliano and D.Wilber. Vols.Grinder.Wolman and M. .Stanojevi.

J.Wilber. Eye to Eye Doubleday/Anchor. . . Religion.Russell. Neural networks versus brainwaves A biophysical model for states of consciousness and energy medicine. .

Dopunska probrana literatura R. New York. . A. Transpers. International Univ. Belgrade.B. this book. Symp. E. K.Erickson. The Structure of Magic. The Farther Reaches of Human Nature The Viking Press. The Collected Papers of Milton H. New York. K. Science and Behavior Books. Publ.Rossi. . New York. Transformations of Consciousness Conventional and Contemplative Perspectives development Shambhala. Yan Xin Qigong Sci.Rakovi. M. Int. Brainwaves. New York. Neurolinguistic programming Meta model of language. E. . . D.L. .

Up from Eden A Transpersonal View of Human Development Doubleday/Anchor.Bandler. . A Sociable God Shambhala.Brown. Irvington Publisher. Ericksonian Approach to Hypnosis and Psychotherapy Brunner and Mazel. Gestalt Therapy Verbatim Real People Press. A. .H. .

New York. . Psychosynthesis Viking Press.Bandler and J. .Jung.Maslow. House.

Psychotherapy East and West Bellantine Books. A. Handbook of States of Consciousness Van Nostrand Reinhold. . J. pp. .Contemporary Perspectives Josey Bass. . G. .Jung. Vols.

New York.Rakovi.Wilber. R.. Conf. Vols. TranceFormations NeuroLinguistic Programming and the Structure of Hypnosis Real People Press. and ionic structures Biophysical model for altered states of consciousness. Identity and the Life Cycle.Rossi. New York. . New York. . J. and D. The Construction of Reality in the Child Basic Books.. Boulder. E. The February Man Evolving Consciousness and Identity in Hypnotherapy Brunner and Mazel. . Erickson on Hypnosis. New York. Linguistic and Speech Recognition. Proc. ed. IEEE/EMBS . S. G.Maslow. G.G. Hypnosis in Medicine Medical Book Public.Perls. Reframing NeuroLinguistic Programming and the Transformation of Meaning Real People press.Rossi. Proc. New York.Enger. R. D. ed.Grinder. Boulder. in Serbian. .Wilber.. The Ego and the Mechanisms of Defense International Univ.. K.Rapaport.. NeuroLinguistic Programming Vol.. in B.W. Princeton. .Piaget.Watts. in press. and J. pp. E. D. F. . J. Press. .Zeig and M. . A.Munion. eds.Wilber. San Francisco.Bandler and J. Sci.Fromm.H.B. Life Against Death Wesleyan Univ. A.Arieti. Acad. D. . nd ed.Benoit.Kagan.

Oxford Univ. pp. The Social Brain Discovering the Networks of the Mind Basic. . Middletown Conn. M. Neurological Anatomy rd ed.Huxley. Death. Zen Buddhism and Psychoanalysis Harper Colophon Books. Reality and Emphaty Physics. . M.T. New York. The Origins and History of Consciousness Princeton Univ. Lateral specialization and psychiatric issues Speculation on development and evolution of consciousness. . E. D. New York. . B.Pribram.

Press. . San Francisco.R.Gazzaniga. Albany. New York. S. Albany. Press. The Ego and the Dynamic Ground A Transpersonal Theory of Human Development New York State Univ. B. Right Brain Freeman.Galin. eds. Berlin.Neumann.XXI. New York. The Life Divine Centenary Library.Deutch. Hinduism and Buddhism Philosophical Library.Grof.Ulman. Handbook of States of Consciousness Van Nostrand Reinhold Comp.Bohm. K. London.R. . Being and Time SMC Press. New York. Press. A. Press. pp.Baars. Ann. S. . and Transcendence in Psychotherapy New York State Univ.Washburn. . Psychol. New York.De Martino. The Intrapsychic Self Basic Books. The Perennial Philosophy Harper amp Row. .Ornstein.

Aurobindo. New York.Suzuki. Wholeness and the Implicate Order Routledge amp Kegan.

Princeton. Beyond the Brain Birth.O.d. Higher Cortical Function in Man. A.K. N. Boston. .

M.Popper and J.. The Supreme Doctrine The Viking Press. . S. A. J. New York. Press.

Images and Symbols Sheed and Ward. .T. The Self and Its Brain Springer. Pondicherry. . .

M.Tart.n.Wolman and M. New York. . The Grow of the Child Reflections on Human Development Norton. . New York State Univ. London. New York.C. . New York. Am. Press.Brodal. and R. . . A.Grof. New York.Spring and G. K. . Basic. D. .. .Comfort. Press.

New York. Realms of the Human Unconsciousness The Viking Press.Y. C. D.Eccles. R. Mind and Science in the st Century. . N. A Cognitive Theory of Consciousness Cambridge Univ.Heidegger. San Francisco.Eliade. . The Psychology of Consciousness Freeman. . New York. . Altered States of Consciousness Anchor Books.J.Coomaraswamy. E. The cognitive revolution and mind/brain issues. XVIII. S.Luria. . Left brain.Brown.